- Arhitektura je uvek rezultat svih ovih procesa (proces

izmedu funkcije, konstrukcije i oblikovanja - primedba

BM) celishodna slika unutragnjeg sklopa, pri Eemu
Citava ,,unutraSnjost" ne mora da bude spolja prepoz-
natljiva (Rob Krier, 1975).
- Ja arhitekturu odredujem ovako: Arhitektura je
upotrebljiv prostor koji je tako postavljen da obezbe-
duje Covekove psihieke potrebe (Paul Rudolph - DLW
Architektenforum, 1977).
- Arhitektura kao jezik elemenata i znaeajne forme
moie se smatrati kao komentar situacije Eoveka i
njegovog okruienja. Moje se misli u naeelu uvek kreku
oko prostora, forme i svetla i njihovog uobliCavanja
(Richard Meier - DLW - Architektenforum, 1981).
- Zadatak arhitekture se ne sastoji u postavljanju
gotovih i perfektnih resenja, vek u moguknosti da
korisniku prufi uslove za njegovu sopstvenu akciju
(Herman Hertzberger).

Slika 2
Ulica (kao i slika 1)
ARHITEKTURA
UEena - istorijska - stilska - savremena - alternativna -
spontana - anonimna - bez arhitekata- prirodna (prirod-
ni oblici: Zdenko StriiiC) - narodna (regionalna, national-
na) folklorna - tradicionalna - nasledna - (dedovska,
pradedovska) - primitivna - potrebna (izraz same potre-
be fivota) - svakodnevna - starinska (Muharem KadiC).
,,Neodredena" arhitektura ili viiiefunkcionalna arhitek-
tura (funkcionalni pluralizam). Arhitektura nesraeunata
na jednu odredenu delatnost - visedelatna arhitektura.
Alternativna arhitektura (vidi Easopis - Revy louisiana
Alternativ arhitektur, 25. juni - 14. avgust 1977. - Hum-
lebaek).
Slika 3
. y rl , .s- p.~!x#plF#?;PX~;F' -.. .#< Ulica u Prizrenu- svaka kuCa ima svoje lice.

ALTERNATIVNA ARHITEKTURA
,,Jedan vid reakcije na funkcionalizam istovremenim
ukidanjem i obnove tradicija izraiava se ljudska teinja
da stvori prostor koji odraiava i podraiava njegovu
IiCnost."
Slika 4
Mesto i kuCa - otvorena igra na terenu.
,,Alternativno graditeljstvo nastaje na ekonomskl
nemoCi, iz protesta, iz rezignacije, ali i iz potrebe 2
promenama, za autonomijom kao sredstvo za obelc
iavanje sopstvenog iivota, kao kritika jedne forma
stitke doktrine i pokret za Stedljivo energetsko grac
teljstvo; bidonville; squtter-housing (to squat (engl.)
EuEati) Drop-cities (drop (engl.) = slutajno) sluEajr
nastale, sklone padu, bilo gde na zemlji, samour,
Bene, improvizovana sklonista koja Eesto prokiSnj
vaju." (izloiba Alternativ arhitektur).
-1
'
.
3
Slika 5
I

Ulica u Prizrenu.
 I)..
9

i Slika 6
Ahemativna/marginalna/slobodna igra sa pro-
storom kuCa na vodi u Sausalito (USA).

,,Kriiika savremene arhitekture - da ona predstavlja

jednu apstraktnu ekpresiju kompenzacije volumena,
prostora i povrsine. Na formalnoj takvoj igri dolazi do
arhaekture bez smislla - osim za arhitekte - i bez sim-
bolitnog znatenja."
AmeriCki arhitekti su u ovom smislu odgovorili unose-
njem trivijalnih elemenata iz svakodnevnog fivota, a
koji za korisnike imaju utvrdeno znatenje.

,,Megavim orijentalnih i evropskih teofizijskih ideja." U

duhu biCa krije se moC koja mofe doCi u doticaj sa
visim svetovima, pa je tu moC potrebno razviti. Oslanja-
juCi se na Goetheave predetave o metamorfozama ra-
stinja nastaje i prvi objekat Goetheanum u Dornach-u -
izrastao na betonskoj sokli koja podsek na formu
peCine sa dve izdignute drvene kupole, spojene u
sklonigte poput materice, a koja je za Steinera prvobi-
-
na kuka, bez postojanja pravog ugla bib je to mesto
nave vere i druStva. Po obliku i ljubavi ka zanatskim
varijacijama i detalju, leprgavim poput oblaka krovova,
njena je orijentacija bila ka organskom; tako su
tumaCene veze sa Jugendstilom (Gaudi, Olbrich) ili
nekim delima ekspresionizma.

ANTROPOMORFNA ARHlTEKTURA
Levi-Straussje 1936. godine na Mato Grosso u jednom
selu (Kejara na Rio Vermelha) utvrdio da je polo2aj
sela i kuCa vezan iskljuEio za kosmiCka, socijalna i
telesna pravila. Svako selo moZe se oznaEi kao par,
jedinslvo Neba i Zemlje pa se ovakva struhra otkriva
na svim prostornim nivoima: ,,u pojedinaenim deiovima
sela, rasporedu polja, podeli predela i porodihirn
jedinicama".

AKCIJA U D R U ~ V E N OPROSTORU
M
Osetljivo pitanje ljudskih potreba najpra nas upuduje
na sve vidove ljudske kooperacije i uzajamnog pod-
sticanja kao i na direktne odnose sa materijalnim ob-
jeMima - predmetima upotrebe i oruda. U moguCnosti
smo da, prema filozofskoj definiciji prakse, odredimo i
nage polje interesa, ti.: (1) odnos prema predmetima i
dejshrovanje u socijalnom prostoru obrazuje niz
potreba, a za razlitite oblike prostora u prvom redu
uslove da se potrebe u promenljivom prostoru raz-
vijaju, stvaraju, ukidaju, da se odnosi prema pred-
metima, osobama ili institucijama ne zatvaaju u
idealne sisteme veliCina; (2) socijalni prostor je
vi3eznal5an, promenljiv, iieezljiv, modetira se prema
vrstama ljudskih organizacija; (3) socijalni prostor je
osobeni znak svakodnevlja, osposobljen i usmeren na
ljudsko ponaganje; 4) socijalni prostor orijentige i
motivige, pa se ne more izgradivati samo na nivou
p~imarnihodnosa korisnika i predmeta; (5) svrsishod-
no delanje otvara za prostor niz potreba Eija se
nufnost i moguCnost ne zatvara u sistem, delanje je
podsticajno za uvek nove doprinose, novi razvoj oblika
potreba za progirivanjem njihovog smisla; (6) saznanje
, .
; 1

i
I
I
Slika 7
Putevi istr&ianja u delu akcije korisnika i nje-
govog odnosa brerna znaeajnim jedinicama
o promehljivim osobinama potreba iziskuju POTREBU prostora
prabenja i organizovanog ispitivanja njihovih razvojnih
mogubnosti - Mo sve znaCi da cilj nije u izgradivanju
zavrgenih modela.
lzneti stavovi su jedna gira objektivizacija osnovnih Cin-
jenica, drugtveno proverenih i osnaienih zakljuEaka; to
vodi utemeljenju dela teorije potreba u oblasti arhitek-
tonskog projektovanja. Tako se osigurava zadovolja-
vajubi uticaj standarda - kao nastojanje i rnogubnost a
da se pri tome ostavlja svakom projektantu, u svakoj
situaciji, otvotena debata sa prolaznim vrednostima na
osnovu kojih se saeinjavaju prostorne jedinice i
sklopovi. Naime, radi se o graniCnim vrednostirna
socijalno utvrdenim, ispod 6ijih granica, drugtvo ima
razloga da se 9titi. Ovakav postupak zahteva Sire
drugtveno organizovanje da bi se obezbedili uslovi
samorealizacije projektovanih okvira iivota, Cime bi se
utvrdilo i mesto teorije potreba u procesu odluCivanja
 o prostoru. Razmatranje se svodi na odluCivanje o
predmetima, uCe5ku korisnika i odgovarajukih naCina
udruzivanja ovih (institucija). Osnova svakog daljeg ra-
da u oblasti stvaranja prostora posebno je u podacima
koje na donosi naCin svakodnevnog iivota.
Svakodnevni fivot nije ni obrazac ni formula za usperj-
no regenje, vek vige podsticaj za organizaciju stalnog
prakenja svakodnevlja, utvrdivanja i razvrstavanja sli-
Cnosti situacije, koje dozvoljavaju da se obrazuju za-
kljuCci. Tu spada i pravo uCe5ka korisnika iz Cijih situ-
acija smo duini da crpimo tipihe oblike prostora,
,,spoljne i unutragnje" granice u kojima se odredeni
tipovi grupisanja pojavljuju, 0 shemama unutragnje or-
ganizacije, u profesionalnom poslu oslanjamo se na
trezor same profesije da bi smo lakge i slobodnije
mogli da uCestvujemo u izboru, Ciji su temelji u prake-
nom, poznatom, razumljivom i ocenjenom svakodnevlju.
Odgovori koji se oCekuju, koji se ocenjuju za potonju,
pravilniju primenu u organizaciji stanovanja, prema
izloienim pitanjima, ne mogu biti stvar jedne discipline.
Citav niz disciplina utestvuje u dobijanju i obrazovanju
podataka da bi se potom, obradom u okvirima teh-
niCkog tima, uCinili pogodnim za izjagnjenja najgireg
auditorijuma - dakle, korisnika. SliCno postupku u
filozofiji, gde se fundamentalna pitanja filozofije smisla
ne iscrpljuju filozofijom smisla ve6 samo kroz posebne
discipline, ova bi se tema u njenim girokim disciplinar-
nim odeljcima iskazivala samo u nauci o prostoru, koja
bi objedinjavala njegova osnovna znaCenja, pri tome
njegov fiziCki okvir, podruCje arhitekture, zadrialo bi
svoju disciplinarnu ogranieenost a to je problem forme,
dvostrukog smisla i delatne strane prostora.

Slika 8 AKSlJALNA KONCEPCIJA

Aksijalna koncepcija (iz zbirke A. Palladio
1508-1580). Raspored nekoliko sklopova ili njihovih delova d u i
jedne linije.

Uobitajena skrakenica za predmet Arhitektonska

analiza na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Kao
predmet nastala u periodu Nove bkole 1971-1972.
godine - ona je zamenila dotadarjnji predmet Osnovi
odnosno Elementi projektovanja. Njen prevashodni
zadatak je sistematizacija pojava i postupaka (proces
arhitektonskog projektovanja) u praksi arhitekture.
lspitivanjem svakodnevlja u celini ,,javnog i privatnog
fivota Eovekovog" u okviru predmeta se istrduje pro-
ces za izgradivanje sredine; ona se ne bavi prouCava-
njem pojedinaenih pojava. Ona otkriva medusobnu
zavisnost u promenljivim jedinicama u okviru hijerarhije
izgradene sredine i njenih razvojnih puteva. Arhitek-
tonska analiza orijentisana trostruko (proglo, sadagnje,
budube) u mnogtvu rasporeda razliCitih grupisanja
ispituje jedinice i sklopove, Cije medusobne akcije
omogukavaju pojavu novih struktura. Tako se ovde
izgradena sredina, postupkom njenog uobliCavanja
definige metodom uoeavanja onih znaCajnih osobina
koje se ne mogu osporiti u okviru jedne porodice.

(Analysis) razlaganje, ra5Clanjavanje u arhitekturi, u

procesu projektovanja - delatno, formalno i smisaono
predvidanje budube sredine.
Slika 9
Analiza programa - kako doCi do akta u
gradenju.

,PREDISTORIJAW fond iskustva

polja ispit ivanja:
POT REBE - Covek/priroda/druStvo
DEFlNlClJA SREDINE
PROGRAMBUDUCE SREDINE
uslovi za odvijanje procesa projektovanja/konstruiranja
,,trezor
informaciona baza
prirodno, ekonoloSko, socijalno, kulturno,
.. ....
ekonomsko,. politiCko,
. - - . .. ..- .- - ' tehnoloSko
tehniEko. ---.-
nauke o Coveku i drujtvu
nauke o veStaCkoj sredini
~aukeo Coveku i druStvu
nauke o ve3aEkoj sradini

- svet stvari
delatna 1 rPOTREBE - akcija u socijalnom
strana prostoru
- organizacije
- rahvakera povrSina

T
FORMA ANALIZA - ogr.=c'u?no
RADNIH - ui<ijuEeno
MESTA
smisao
TIPICNE
ORGANlZAClJA
ELEMENT RADNO MESTO JEDlNlCE SK LOPOV l
 ANAUZA PROGRAMA
Polazni deo procesa projektovanja u sr&mju osnov-
nih podataka o namerama gradnje i uslovima.

ANAUZA POTREBA
Lista utvrdenih stanja i pondanja u budubm svako-
dnevlju (predmeti, osobe i institucije). Utvrduje se izvan
arhitekture na osnovu Cega arhitekt sastavlja listu rad-
nih mesta (naziv, velitine i poloiaj u u2em i girem
prostoru).

ANALIZA RADNIH MESTA

Svako radno mesto sa liste utvrduje se u povrSinskim
b NWA varijantama (element) i sa podacima njegovog ograa-
ISKUSTVA vanja i ukljuCivanja (vidi radno mesto - UUAA, strana 64).

mDNO MESTO
c7 - NIVO ELEMENTA b-PO0ACl 0 Q D N W MESTU
Slika 10
o ~zooqVELI~INA-ZAHVASIENA
Osnwne pretpostavke za analizu potreba. G POVPSINA
R VEZE U NEPOS EDNOJ OKOLINI-
A SAOSTALIM %
e DELATh- K m u N I u T i v -
:
0
NA-VIZUELNA
PEQSTO@A KLIMA
KONFOe
VlZUELNl
TOPLOTNI
WDUSNI
AKUSTICKI

Slika 11
Analiza radnog mesta na dva nivoa: element i
radno mesto i uslwi ogradivanja i ukljutivanja
ANDRON
Prostorija za mugkarce u grEkoj kuCi i GINEKION, deo
za iene u ist0j kuCi.
Niz brojeva koji se izvode iz drugog sabiranjem ili
oduzimanjem jedne stalne razlike.
UnutraSnje dvoriSte na koje su orijentisana odeljenja
za stanovanje. Univerzalno CvoriSte kdke - poznati i
priznati prostor u obezbedenju potpune IiEne i poro-
diEne slobode; u veCini poznatih sluCajeva, malih gra-
dova i Stedljivosti sa zemljiStem bio je siguran i uspe-
San odgovor za sve porodiCne potrebe bilo koje civili-
zacije.
Slika 12
Deo grCke muSke k u b - andron odmeren
mestima 3x6 s t o p rekonstrukcija prema os-
n w i iz Olinta (slika 13) - autor E. I. Evdoki-
mwa
-
Slika 13
Osnova i presek k u b iz Olinta: 1 - andron, 2 -
sobe, 3 - kuhinja, 4 - pom. prostorija, 5 -
-
ostava, 6 - prodavnica, 7 trem (kao i slika
12): nizwi atijurnskih k w h - tepih naselje osi-
gurava neometanost pocodiCne teritorije - V
vek p.n.0.
Slika 14
Rimska k w h sa pecistilom (slobodan, pok-
riven, okru2en stubavima prostor) i unutrasnji
izgled k u b u Pompeii 2. vek p.n.0.: jedinica
gradske strukture sa osobenim sopstvenim,
unutamjim svetom.
Slika 15, 16
Graditeljski preduzetnik iz Finske iznosi na
tdi3te ureUeno naselje atrijumskih kuCa (slika
15) I-K H-E D-C-B koja su i na dalekom severu
stekla pravo javnosti te u velikom broju veC
izgradenih naselja dopunjavaju zbirku zaCetu
joS na teritorijama dvor&ja, Egipta ili GrCke.

TRADICIONALNO ZNANJE I UMENJE AJAT (hajat)

Prigradak za smoenicu (Livno)
,,Da se sklonimo u ajet, be ne navrne ki9a."
,,Zena ga pustila u ajet." (Leskovac).

AJVAN
(Loda, portik) trem (Sr. Azija) - prema ruskom kaziva-
nju (VIA/Moskwa, 1970).

AMAM, HAMAM
Jednodelno ili dvodelno (mugkol2ensko) kupatilo,
javno - nastao na tradiciji rimskih termi.
AMBAR (hambar)
Poseban objekat u seoskom dvoriftu za Euvanje
zrnaste hrane.

Lakat, preneta mera trgovaekim prometom tokom XIV i

XV veka. ,,Malo je jog mera, naroEio javno priznatih,
koje su ostavile toliko traga" - poslovicom i izrekama:
Sekoj si kroj so arSin svoj (Prilep)
Uvek kroj s arSin svoj (Vranje)
Sa kratkim asginom mofe se mnogo izmeriti (Sumadija)
Ne meri se Vera arginom (Crna Gora)
Bolje je imati prst obraza nego arSin-strafnjice.
Ako je daleko Bagdad, nije arSin (Vuk KaradZiC)
(sve prema: Milan Vlajinac: ReEnik naSih starih mera,
Beograd, 1961, SAN).
Prema Ljubi MiCeviCu (tivot i obiEaji Popovaca)
,,Popovci su sami napravili arsine; usjekli bi drvo oko
1 m, onda bi odjeljali i sastrugali nofem, a zatim bi ga
naslonili na koljeno i obuhvatili prvo desnom Sakom
odozdo, pa onda lijevom, a pri tome bi izgovarali ove
rijeEi: ArSinu Oj! - f3e si rastao? - U gori - KOte brao?
- Majstor - Za gta? - Za arsina (osam re&, osam
podela). Na svako pitanje i odgovor obuhvatali bi
Sakom dok izgovara poslednje ,,za arsina", gdje drvo
zabiljefe i otsijeku nofem. Kad bi pomoCu toga us-
tanovili mjeru arSin onda bi zarezali i odredili sredinu.
Onda bi svaku polovinu raspodelili na pola, fto opet
oznabva btvrtinu i zarezali bi krst. Cetvrtinu od argina
mali su ,,urupM.
ARZl ODAJA u
Soba za primanje.

AVUJA
DvoriSte, kuCno dvoriSte, ogradeno zidom (juzna
varijanta: u muslimanskoj kuCi ono je opasano zidom i
tremovima, sa tekuCom vodom) tokovima Eiste i prljave
vode kao nekada u Prizrenu - ovakav sistem snab-
devanja vodom, zapravo moguknosti 2ivota u gradu na
regulisanom sistemu Eistih i prljavih voda, dao je tim
gradovima i naziv hidrauliEni gradovi. U istoj kuCi po-
stoji muSka i f enska avlija. Slika 17
,,Trudim se da mi je avlija Eista i ubava." (Okolina Aman (hamam) u Brusi (prema Ulya Vogt-
G6knil: Turquie ottomane).
Leskovca).
 Slika 18
Ambar sa podruCja Zapadne Srbije izgraden
od blvana sa zidovima od pletera - pokrov
1 slama osigurana motkama - lemezi - sutelje-
nih u vrhu krova (foto Z. PetroviC).

Slika 19
Avlija - dvoriae u naSim jurnim pokrajinama:
Prizren-situacija stambenog bloka kod Bogo-
rodice LjeviSke sa 16 domatinstava, dvoriSta i
odgovarajuCim ekonomskim objektima. Kara-
kteristiean je poloraj nurnika kraj ulaza u
dvoriae i njegova povezanost sa Citavim sis-
temom kanalisanja prljavih voda. I ovde je
dosao do izrdaja princip zatvorenosti i slo-
bode poroditne teriiorije.

i MITSKA TUMACENJA AMBAR

!
Mesto gde se sakupljaju vampiri, zli dusi, demoni i
du3e umrlih predaka.
BELESKE
 BROJ
Broj je osnovni pojam Matematike.
Brojevi - oni ne izraiavaju samo kolitine nego ideje
sila. ,,TumaCenje brojeva jedna je od najstarijih sim-
boliCkih znanosti" (RS Zagreb, 1983);
12 = 4 x 3 (4 = strane sveta 3 = tri nivoa sveta)
12 znakova zodijaka simbolizuje univerzum i njegow slo-
2enost, apostole, okrugli sto kralja Artura sa 12 vitezova,
7 - magijski broj, 7 dana, planeta, sfera (nebeskih
stupnjeva), simbol veCnog iivota (Egipat), svako
meseCevo razdoblje traje 7 dana,
+
7 = 4 3 (4 strane sveta 3 = tri nivoa sveta, sveCnjak
- u sa sedam krakova) itd.

Slika 22, 23
Jedan od malobrojnih danskih arhitekata koj.
su prihvatili ideje funkcionalizma 1920-ih godi-
na - Mogens Lassen: porodiEna kuCa ing.
Ish8y, 1934. plan tri nivoa i pogled spoljnji i
unutrenji sa svim odlikama prerna manifestu
Le Corbusier-a; pet tataka nove arhitekture:
stubovi - krwlterasa - slobodan plan - prozor
po du2ini - slobodna fasada.
Uoi5ljivost organizacionog i materijalnog sastava jed-
nog sklopa, (pojava grupne forme tipienih jedinica, izlaz
komunikacijskih i instalacijskih poteza iz ,,tame" u prvi
plan sklopa). Zasnovan na delu Mies van der Roha i Le
Corbusier-a, interpretira njihovu itelektualnu jasnoCu'
jasnoCom konstrukcije i materijala. (Alison i Peter
Smithson: Hunstanton School, Norfolk 1954 Le Cor-
busier: Jaoul maison. Neuillv. 1954-1 956 itd.).
Slika 24
Jedan brutaliiCki prilog: James Stirling i James
Govon Ham Common, London 1958. godina

BANAK TRADICIONALNO ZNANJE I UMENJE

Klupa, na ostrvu Pagu to je radni sto, u Slavoniji nisko

ognji4te ili klupa oko peCi.

BAD^
Otvor na krovu za odvodenje dima.
Slika 25
Stambena jedinica u Prizrenu: poloraj banji-
celkupatila u pripremnom bloku: ulaz, voda,
vatra prema vibdelatnom prostoru celodnev-
nog boravka (dan-nd).

Slika 26
Ansambl Begova bezistana i TaSlihana u
Sarajevu (prema Dremal Celi~u).
BANJlCA
Kupatilo u okviru stambene jedinice (sobe) - (vidi
stambena jedinica).

BEDESTAN
Pokriveni trg (Turska).

BEZlSTAN
Slika 27
Podloga i ispuna bondruCnog zida sa ot- Pokriveni prostor za prodaju,
vorima za proztore (grad Prizren). ! z I x z x :- - r
0 1 2

Ugao strvnbesle jedinice sa vidljivom kon-

-criom.
Ugao.

BONDRUK
Konstrukcija zida primenom drvenog skeleta i ispune.

BRVNARA
KuCa zidana brvnima gradena od brvana.
... brvnare su kuCe Sumovitih krajeva i najvisih naselja.
One su uvek celom duiinom na kamenom zidu koji je
obitno visok oko 50 cm. Grade se tako da se po
kamenom temelju polaiu brvna koja se na uglovima
veiu usecima. Brvna su tetvrt tesana ili strugana. Tako
se gradi zid do visine od 2 m. Po takvom zidu polaiu
se ventanice, a po njima poprehe grede, ali samo na
onom delu koji je odreden za sobu. Na takvu osnovu Slika 29
Brvnara zlatiborskog kraja, dvodelna sa
,,kuCom" i sobom sa svim karaMeristiCnim
elementima postavljanja na teren i njenog
konstruisanja (crtei: Ranka Findrika).

Slika 30, 31
Prenete sa svojih staniaa i izgradene na
tradicionalan naCin u etnoperku Sirogojna raz-
ni tipovi dvodelnih brvnara (projekt i realizacija
Ranka Findrika).
stavlja se krov koji Cine drvene daske ili gindra. Ti su
krovovi veoma visoki i strmi, i obitno su na Cetiri krila.
NajobiCnija brvnara sastoji se od dva odeljenja, sobe i
ognjigta; obiCno imaju dvoja vrata, Ceona velika i
naspramna mala. Ognjigte je od ilovaCe i podignuto na
sredini ili uz sobnu pregradu. (Spiro Soldo: Tipovi kuCa
i zgrada u predagnjoj Bosni i Hercegovini, Beograd,
1932).
... dvodelna dinarska kuCa poznata je kao ,,brvnaraW.U
naslovu (Dinarska dvodelna kuka) je izostavljena i ta
oznaka, iz prostog razloga Sto se dvodelnost plana
kuCe i t i p i b n naCin njenog smegtaja uzdui po strmini,
ne odnosi samo na kuCe drvene strukture. lsti tip kuke
gradi se u Crnoj Gori potpuno od kamena, sa drvenim
ili slamnim krovom, a u Sumadiji, gde je takode us-
vojen dvodelni plan, uobiCajena je Catma (bondruk)
kao struktura kuCe i blago nagnut Ceramidni krov.
Dalje, upotreba oznake ,,brvnaraW ne bi potpuno
odgovaralo. Podrazumeva se da je brvno deblo
pribli2no kvadratnog ili okruglog preseka. Samo u
primerima najstarijih kuCa s poCetka devetnaestog
veka radi se, zaista, o strukturama od brvana dimenzija
oko 16/18 ili veCi. Struktura obimnih ,,zidovaM svih
novijih ,,brvnaraWje sastavljena, u stvari, od mnogo
tanjih talpi, dimenzija 6/20 ili 9/25 cm vrlo retko do
debljine od 12 cm. Prema tome, vise opravdanja ima
naziv za te struMure ,,talparaW.Ali oznaka brvnare vek
je najgire odomaeena (Jovan Krunib: Dinarska dvodel-
na kuCa, Ufice, 1983). U prilog tezi Jovana KruniCa je
nalaz Sretena VukosavljeviCa da se u Sumadiji talpare,
talpinjate raCunaju u brvnare (Sreten Vukosavljevi6:
Sociologija stanovanja, Beograd, 1965).

BROJ
1 - badnjak se s e b jednim zamahom. ,,I on goni
jedan twar blaga"; 2 - &a srca imao je narodni voj-
voda M o d l o ; 3 - tri m a gro2da valja okusiti na
Preobrdenje; ima tri svega: jedan na nebu, drugi na
zemlji, treCi pod zemljom, ,,Bez tre6e (zdravice) nema
sreCe" ,,Tri puta Bog pomde" ,,I dr2ase velika bden-
ja za tri dana i tri no& tavne." ,,Valja sablja tri careva
grada"; 4 - b t i r i bika dr2e zemlju na svojim ledima,
,,britku sablju prebi na Eetvoro" ,,dade haber na Cetiri
strane", 5 - car svih ljudi imao je pet dugs; 6 - Ses-
toglavi zmaj, gestokrili andeo, ,,Evo ima 5est godina
dana kako tebe dvorim, gospodaru"; 7 - sedam
nebesa, vilinskih izvora, divova u peCini, d d a j a sa
sedam glava, ,,Rujno vino piju od sedam godina", ,,Ja
tavnovah za sedam godina", 8 - osmo je dete sreCa za
k u h i napredak; 9 - Bog je na devetom nebu, devet
Jugovih, ,,Donesi mi suve drenovine sa tavana od
devet godina"; 10 - ,,Gradio bi deset manastira"; 11 -
,,Na Radu su jedanaest rana", 12 - ,,On se rukom u
d2epove masi, te izvadi dvanaest dukata", bilo je
dvanaest apostola; 40 - pominje se u biblijskom
predanju vreme trajanja potopa, ili Mojsijevog boravka
na Sinajskoj gori isti broj godina lutali su Jevreji po
pustinji, spaljeno je 40 muCenika; isti broj dana luta
duSa mrtvaca oko svog stanista; u to vreme ljudi se ne
briju i gigaju, itd.

BUNAR
je mesto ulaza u ,,donji svet" - ovde se noCu sa-
kupljaju davoli.

Prostor odreden za sakupljanje otpadaka ili i mesto

okupljanja demona, vestica i du3a pokojnika. Istov-
remeno, to je i mesto za bacanje bolesti. Slika 32 L

Bunar.
BOJA -%
Turski naziv dok narod k d e mast (mastiti - bojiti).
Crvena gtiti od demona, uroka i zala; bela - u proslosti
je bila znak Salosti, negde je bila i znak starosti,
telesne iznemoglosti ili duSevne skrusenosti; crna -
ima magihu, zdtitnu moC, ,,Ona je utuk na demona,
duhove, b i b i uroke!"; 2uta - ima dvojako znahnje:
fivota i napretka, ali i kao znak nemoCi, bolesti i smrti;
plava - znak beskrajnosti; zelena - znak napretka, buj-
nosti, sv&amsti iveselja.
CIAM
Congres lnternationaux dBArchitectureModerne 0s-
novan 1928. godine u La Sarraz-u (Svajcarska). Frankf-
urtskim statutom (Ciam, 11, 1929) utvrdena su tri nje-
gova organa: 1. Kongres, 2. CIRAC, Medunarodni ko-
mitet za probleme savremene arhitekture i 3. Radne
grupe za posebne probleme (arhitekti sa specijali-
stima). Za procenu njegovog rada pomenimo sledeke
skupove: IV kongres novembra 1933. godine donosi
La- charte dlAthenes, &ampanu u Francuskoj 194111943;
1951. godine na Vlll kongresu u Hoddsdone-u na in-
icijativu aktivne i mnogobrojne engleske grupe Mars
obraduje se tema: Jezgro, fizitko' i psihiCko srce grada
 - naselja - tako se Ciam prvi put suoCava sa psi-
hologijom odnosno urbanom sociologijom, a Sto je
trebalo da se okonCa izdavanjem nove karte, sada La
charte de I'habitat. 1952. godine gvedcka grupa na
kongresu u Singtaunu istiCe: ,,Grad je zajedniCko me-
sto i kuCa urbana je zajednitko stanovanje". X kon-
gres je odr2an u Dubrovniku 1956. godine sa temom
Habitat Cime se 2elela onemoguCiti mlada radikalna
grupa u okviru Ciam-a iz Team Ten (Backema, Candil-
lis, Gutman, Alison Peter Smithson itd.). Na kongresy u
Otterlou (1959. godine) doglo je do razilaienja ideja
koje su nosili Team Ten i osnivaCi - Le Corbusier, S.
Giedion, W. Gropius napugtaju kongres, te se time i
zakljuCuje aktivnost ove svetske grupacije (vidi struk-
1
I turalizam).
(

CENTAR OKUPWANJA
Mesto u prostoru/prostoriji, jedne ili visedelatne na-
mene, za opgtenja odredene ili spontano nastale gru-
pe Ijudi.

CENTRALNA KONCEPCIJA
SimetriCan sklop u Cetiri smera.

Slika 33
Poslwni objekti Cikake Skole (1,2- Holabird i
Roche, 3 - Sullivan, 4 - Bumham i Root's).
Slika 34
Vila Rotonda (1-1 567) A Palladio (Andrea
di Pietro Monaro).

Jedan, kao po pravilu, naknadan naziv za proizvode

nastale poglavito na tlu Chicago-a posle razornog
poiara 1871. godine. Za svega tri godine grad je ob-
novljen i u toj vrevi gradnje na5u painju plene
trgovaCko-poslovne zgrade gde su zaCete mnoge
 forme buduCih, njima sliEnih objekata, posebno tipa
ameriEkih oblakodera. Kako su tada veC bili regeni
potrebni tehniEki detalji za mehaniEke vertikalne
komunikacije (1854. godine bila je stvorena bezbedna
kabina za transport, a veC 1857. je u New York-u pos-
tavljen prvi lift, dok je u Chicago-u to uEinjeno 1870. u
zgradi koja je izgorela 1871. godine) upotrebom metal-
nog skeleta, oslobadanjem spoljne ljugture nosivosti,
doSle su tako do jasnog izraza ,,strukture u pogledu
spoljnjeg izgleda konstrukcije, pri Eemu se Eesto
primenjuju prosti i novi oblici".
Sulliven-ov predlog je potpuno razumljiv: ,,prirodna
baza za horizontalni i vertikalni raspored uredskih
prostorija jeste soba dostatnog prostora i visine, pa
dimenzije takve standardne uredske Celije predo-
dreduju standardnu strukturu jedinica i pribliine di-
menzije prozora".
Time je sklop jasno razdeljen - ,,oblik sledi funkciju" -
na prve, bliie zemlji spratove prodaje, robnih kuCa i
nizove kancelarijskih prostorija na spratovima sa
zavrgecima sklopova koji su najEeSCe podlegli aka-
demskom nasledu.

TRADICIONALNO ZNANJE I UMENJE

CARDAK
Drvena jednospratnica; dvorac, letnjikovac persijskog
porekla, znaCi Ear-tak = Eetiri stuba. Velika soba na
spratu otvorena prema svojoj okolini. Gjorge Spasoski
- seljak iz Nereza kraj Skopja: ,,KuCa bez Cardaka ne
I Slika 35. valja. Makar da je i metar neka ima samo Eardak".
/I KuCa u NemenikuCama (foro Ranko Findrik).
G CARDAKLIJAIC ARDAGIJA
1 Velika soba na spratu otvorena prema svojoj okolini.

TrgovaCki deo varogi nasuprot stambenim delovima i

mahalama.
U naseljima pod Otomanskom imperijom, ovaj deo je
bio kombinovani centar: zanatsko, trgovaCki, privredni
i kulturni; u nekim nagim gradovima, kao 9to je bio
Prizren, pojedini zanati su se u CarSiji koncentrisali u
svojim zasebnim ulicama.
 Slika 36
Zgrada gradskog muzeja u NiSu (gradena je
1820. godine kao dom trgovca Had2i-Todo-
roviCa, a srusena je u toku II svetskog rata).
Trodelna unutrasnja organizacija spretnim po-
meranjem Clanaka razvija bogati prostor na
granici spoljalunutra, a istiCuCi u njemu dvo-
strukost namene komunikacije i specifiCnog
ufivanja u ambijentu spada u najvisu grupu
klasiCnog prostcrnog koncepta (vidi klasi-
Can koncept).

K u k na strmom terenu sa podrumom, stajom

delimiCno ukopanim u zemlju. U prizemlju delom na
zemlji i nad stajom, podrumom su prostorije stana,
najCe5Ce ,,kuCaHi soba (vidi kuCa).

Slika 37,38
Na dva razlieita kraja sveta razmena i kupo-
prodaja se vr5i u dva sliCna ambijenta (Luzhi
Kina i CarSija u Prizrenu).
 CENIFNKENEF
Nuinik.

CERPIC
Opeka suSena na suncu.

CIFLUK
Feudalni posed.
Slika 39
Deo sela Vodno kraj Skoplja (SruSeno zbog
podizanja hotelskog kompleksa - foto sluf ba
UrbanistiCkogzavoda Skoplje).
Slika 40
lmanje feudalnog gospodara Avzi-paSe kraj
Skoplja, podignuto u prvoj polovini XIX veka:
Cifluk je naselje na poljskom imanju koji se
sastoji od: stana posednika, kuCe seljaka, Civ-
Cija i ekonomskih zgrada. Ovakva vrsta pose-
da bila je naroCito razvijena u ravniCarskim
krajevima Turske (snimak prema radu Konaci i
Ciflik Avzi-paSe u Bardovcu kod Skoplja pro-
fesora Branislava Kojica).
DELATNOST
Sve Sto ljudi rade sami ili sa predmetima/orudima.

DELATNA SHEMA
Shematski nacrt na osnovu polariteta ogradeno/uklju-
Ceno koji pokazuje sadriaj, veze, centre okupljanja i
transformacije buduCeg sklopa.

Slika 41
Delatna shema za obrazovanje nekakvog
sklopa - osim saddaja do veze ovih delova,
ona donosi i bli2e podatke o poloraju ptema
prirodi, (sklopu i centrima okupljanja, transfor-
macije kao znatajnim taCkama jednog sklopa.

DELATNA GRUPA
Zajednica zona zasnovana prema prirodi procesa
budukeg sklopa (vidi UUAA - strana 110).

DELATNE LlNlJE
Princip vezivanja radnih mesta u neprekinute, obiCno
obodne poteze, a za dobijanje boljeg odnosa
zauzetog slobodnog prostora, za njegove buduCe
promene (vidi UUAA - strana 72).

(Polarni odnosi) opaianja jednovremeno suprotl-~ih

osobina u jedinicania i sklopovima u prostoru.

- granica zauzimanja tela u prostoru,

- fiziCka velieina,
- numerieka vrednost,
- prostiranje nekog tela u jednom ili viSe pravaca,
- dimenzija jepotreba definisanja poloiaja i osnovnih
tokova predmeta, veliCine iskoristljivosti povrsine, i od-
nosa zauzetog prostora korisnika i upotrebnog pred-
meta u pojedinim procesima prilikom razliCitih delatnih
situacija,
- svaka veliCina potrebna za odredivanje poloiaja
povrsine odnosno volumena.

Postupak odluCivanja o vrednostima - merama - ele-

menata ili sklopa.

DlMENZlONALNl SISTEM
Pre uvodenja metarskog, pokazuje otiglednu
povezanost sa potrebama korisnika, proistiCuCi iz
karakteristienih veliEina njegovog tela: prst, dlan, sto-
pa, lakat, korak itd. Nastali su kao najoeigledniji i naj-
prirodniji elementi uporedenja i stekli univerzalnost
upotrebe.

DIMENZIONALNA ANALIZA
Postupak za utvrdivanje velieine i odnosa svih dejstvu-
juCih faktora u jednom procesu.

DIMENZIONALNA KOORDINACIJA
Pogodan izbor dimenzija elemenata i sklopova u svrhu
njihovog uzajamnog sklapanja ili zamene.

DlMENZlONALNl STANDARD
Onaj koji se odnosi na odredbe o dimenzijama.

DOGADAJ
UtvrUen odnos delatnosti toveka sa ili bez oruda ili
predmeta u prostoru.
,,Dogadaj - Osnovna Cinjenjica za Culni svet je jedan
dogadaj. Ono $to mi opaiamo jeste specifiEna odlika
jednog mesta u toku jednog perioda vremena. To je
ono Sto podrazumevamo pod dogadajem." (Mihaj-
lo MarkoviC).
 Slika 42
Projekt za tepih naselje kraj Beograda (Ill na-
grada - (projektanti E-Bm) ,,Aka Covek mofe
za trenutak da izade napolje, ma koliko prostor
bio mali, da baci pogled na neb0 i oseti miris
zemlje, drveCa i cveCa, bite mu lakSe da pod-
nese pritisak straviCne veliCine i prenatrpanosti :
gradskog 2ivota (ameriCki arhitekt Laurens
Halprin).
F .

Slika 43
KuCe u Krensdorf-u arhitekte Otmar Hasler-a:
ovo se smatra pravim odgovorom na razbija-
nje strukture mesta, jer se kuCa osniva prema
poznatoj i oprobanoj tipologiji, orijentiSe se na
. arhetipske elemente okoline.
 DVORISTE
OgraniCena teritorija porodiCne autonomije (za jednu
+
porodicu - stan dvoriste = kuCa, za veCi broj poro-
dica zajedniCka kuCa).
Seosko dvoriste, po pravilu je izdeljeno prema delat-
nostima: kuba, skladiste, staje i zemlja za obradu. Do
XX veka ova se organizacija razlikovala prema
regionima; danas se op&a ujednaeavanje grupisan-
jem svih objekata i podelom na Cisto i ,,prljavo"
dvoriste.

DOMUS
Gospodska kuCa u vreme Rima, ogradena zidom
prema ulici dok su sve njene prostorije bile okrenute
prema unutrasnjem dvoristu, atrijumu, centru poro-
diCnog iivota u starije vreme. Kasnije, pojavom peris-
tila, atrijum dobija samo ulogu predsoblja sa kapelom,
zastitnika porodice i nekim drugim vrednim pred-
metima. ,,Odaje koje su vodile na peristil nisu imale
tradicionalnu namenu, kao Sto je to bio sluCaj sa
odajama koje su gledale na atrijum, nego su mogle
sasvim slobodno da se upotrebe za spavabe sobe,
sobe za prijem ili za trpezariju."

Slika 44 Prvi stepen uotavanja Coveka u prostoru (vredan za

Seosko dvori3e porodice Pejak u SilbaSu. proces projektovanja).
DIVANHANA (divhana) TRADlClONALNA ZNANJA I UMENJA
Centralna prostorija kuCe; u Sarajevu, u muslimanskoj
kuCi, zbog klime, sluii za kretanje a samo leti za
sedenje i razgovor. Samo ime opominje da se radi o
prostoriji na kojoj se odvija jedan deo iivota.

DOKSAT (erker)
Deo kuCe istaknut izvan ravni zida, izgraden na
drvenoj konzolnoj konstrukciji.
,,Pod nama je pola doksata
Sednemo na njega i sreCni smo!"
(Turkija zabeleiena u RadoviSfu: Marija DukanoviC)
Turkija (Turku) = pesma; Ijubavno-erotske i posve-
Cene prirodi, ali ima i vojniEko-ratniEkih turkija).

DOLMA
KuCa od naboja; prostor izmedu drvene oplate se
popunjava blatom ili blatom i Sljunkom. U Vojvodini,
gde imamo kuke od Cistog zemljanog naboja, ove se
grade bez oplate sa plevom, a nekada i ojaEanih Slika 45
uglova. Po izradi zida urezuju se potrebni otvori, a cela Divanhana u Stocu - centralnom delu trodelne
se kuCa kreEi. organizacijp kuCe (autor Ahmet HadroviC, 1984).
Slika 46
D2onlagiCa k u h u Musluk-mahali u FoCi - po-
lo2aj divanhane na spratu (prema Aliji BejtiCu).
Ugradeni orman.

Drvodelja, tesar i zidar ujedno.

Tr~ovaCkaili zanatska radnia.

 Slika 47, 48
I 4
. Prostorno prosirenje sprata sa vizuelnim m a -
'
., ranjemjedinica.
' Slika 49
- Stambena jedinica u Ohridu sa delatnim
I , linijama osnovnih namena: pripremni blok u
dolapu (posteljina, pranje) i du2 dva zida
! sedenje na setijama.

Svi predmeti vezani za vatru: dimnjak, verige, prekla i

vatralj su u vezi sa duhovima predaka, pa su mnogi
obredi vezani za mesto dimnjaka. Inate, veruje se da
kroz dimnjak ulaze noCu veStice, vampiri, davoli i
Eume. Dimnjak je i kanal kojim prolazi dah Sto oiivljava
ognjiSte, uvlati plamcn, potiEe vatru i tako odriava
iivot obitelji ili skupino. U tom smislu sudeluje u
bioloSkom i zaStitniEkom simbolizmu vatre i topline.
Dimnjak je simbol druStvenih veza. Oko njega (oko
ognjiSta) odriavaju se sijela, obnavljaju drevni obiCaju i
oiivljavaju prite. On povezuje dva svijeta: dim koji iz
njega izlazi svjedoEi o disanju, a prema tome, i o iivotu
u kuCi; a kad je kuCa potpuno zatvorena, vjetar ulijeCe
odozgo kroz dimnjak pjevajubi". (Srpski mitoloSki
retnik: grupa autora, Nolit, Beograd, 1970 i RijeCnik
simbola: J. Chevalier i A. Gheerbrant, Matica Hrvatska,
Zagreb 1983).

DESNA I LEVA STRANA

AMivna i pasivna, mugka i 2enska strana. Znatenje
trokrakog sveknjaka; desno mugkarac, levo 2enska
strana, u sredini domakin. ,,Za puteve na desnoj strani
zna Bog, a na levoj strani su razvrati." - ,,Ustao na levu
nogu". Ako se tudimo, Cesto se kaie: ,,Da se
prekrstim desnom i levom (rukom)" - ,,Sveti Luko,
blagoslovi desnom rukom domakina i njegov dom".

Muslimanska bogomolja za zajednitku molitvu ali is-
tommeno i centar muslimanskog druStva: mesto gde
se izvrihvaju politiEka saopgtenja i znatajni proglasi,
nekada i sudnica, 3kola, izueavanje muslimanskih
Slika 50, 51
Dimnjak - u razliCitim oblicima i materijalu sa
ciljem dobrog delanja i suprostavljanja vaz-
duSnim strujama. .(Motel u Svilajncu, projek-
tant: E. MilenkoviC)
 nauka i sliCno. Stalno otvorena, ona je prostor raznih
druStvenih akcija i individualnih meditacija. Neki je
oznatavaju nastavkom grCke agore i rimskog foruma
pa se ne mofe uporedivati sa hriSCanskim hramovima.
OCigledno da se i ovde nalazimo pred modelom
vigefunkcionalnog prostora koji po svojoj organizaciji,
u najboljim primerima, spoj zatvorenog prostora i
ogradenog, zasenCenog dvoriSta je samo nastavak, u
veCem obimu, teme kuCe. Po tipu izgradnje, raz-
likujemo arapsku diamiju - dvorane sa stubovima -
hramovi hri9Canski pretvoreni u diamije; iransku
diamiju sa Cetiri ivana (vidi ivan) i tursku sa kupolnim
regenjem. Osim ovih postoje mnogi varijeteti.

' Slika 52
I Plan Sulejmanije u lstanbulu (1550-1556)
sklop Sinanove dramije je rezuttat veze tradi-
cionalnih iskustava Vizantije i mnogih istoCnih
modela, Cija slofenost poCiva na sabiranju i
wedavanju jedne proste geometrijske forme. I
pored toga zavidna dinamika celokupnog pro-
stora u Citavom prohodu kroz objekt svedoCi i
o stepenu razumevanja veCitog problema
slobodnog prostora u Cvrstim okvirima zdanja
(plan prema Ulya Vogt-Geknil).
Slika 53
Aksonometrijski prikaz dfamije Rustem-paSe
u lstanbulu - prikaz sklopa prostih geo-
metrijskih formi (plan kao slika 52).
... I .. I,.
EKOLOGIJA
Re6 potiEe od grEke reEi oikos dom, staniSte. Ona je
kao deo biologije zasnovana teorijom o evoluciji iivih
bika Charles Robert Darwin-a (1809-1 882) jer je iska-
zivala ekologko shvatanje o uzajamnosti odnosa svih
iivih biCa medusobno kao i prema svojoj okolini; ,,u
sugtini, svi oblici iivota medusobno su vezani finim
kompteksnim vezama koje podrazumevaju izvestan
stepen stabilnosti i medusobnog dinamiCkog recipro-
citeta". Formalno, ekologija je sredinom XIX veka nas-
tala radovima nemaEkog prirodnjaka Ernest Haeckel-a
(1 834-1 919), velikog pobornika Darwin-ove teorije;
medutirn prve ekologke poglede imamo veC u GrEkoj u
brizi stvaranja zdravih ljudskih naselja, u prilozima
filozofa Aristotela i Hipokrita ili u drugim akcijama
zabrana, prvih normativa za zaStitu iivotne sredine,
zabeleienih u Rimu, Vizantiji, srednjem veku ili u vre-
menu Preporoda.
Teme ekologije i pre svega metod njenog proueavanja
veoma je blizak savremenom shvatanju procesa pro-
jektovanja gde... ,,problem nije u . irvesnom tipu
stanova ili kuka, vek u celokupnom tipu sredine". Po-
smatrajubi pojedinaEno objekat ili deo sredine kao
jedan tip iti zajednicu struktura njihovo dejstvo
autonomije i opstanka u zajednici, uz svu pro-
menljivost i samoregulaciju, uvek se izraiava i kao
specifiEna hijerarhija, a Sto je tajednieka osobenost
ovih istraiivanja.
Savremeni problemi rivljenja uticali su na razvoj novih
oblasti ekologije: ekologija lSoveka ili humana eko-
logija, ekologija zagadenih 'sredina, radijaciona ekolo-
gija, sisternska ekologija, ekologija urbane sredine itd.

Uvodenje ekoloSkih principa u planiranje i izgradivanje

sredine, gde su kuka i naselje shvakeni kao deo eko-
sistema, ravnajubi se prema sliEnim zakonima i cil-
jevima kao i prirodni sistemi. (okologisches Bauen).
Ono 5to se danas naziva solarna arhitektyra treba
shvatiti kao nedeljivi deo gornjeg termina ekolo8ko
graditeljstvo - jer, iako solarna energija i Wzija
predstavljaju dva moguba izvora energije za
buduknost, korigkenje sunEeve energije ne oprlwdava
na brzinu skrojeni naslov, pogotovu Sto je to

ELEMENT
Slika 54
Osnwne pretpostavke u analizi elementa, re-
bnje odnosa meUu aMerima koje se poka-
zuje i kao posebna studija predmeta, pona-
bnja korisnika i komunikacija.
koriSCenje, u tehniCkom i prostornom smislu, samo
jedan deo svih problema ekoloskog graditeljstva (vidi
tabelu u delu KuCa i sredina, Uvod u arhitektonsku
analizu, Grad. knjiga, Beograd, 1990, strana 152).
,,Bavi se odnosom Coveka prema fiziCkoj sredini, pre
svega urbanoj, polazebi od pretpostavke da je
Covekovo ponasanje odredeno sloienim odnosima tri
grupe faktora koji su psihiCkog, socijalnog i sredin-
skog (environmentalnog) porekla, a cilj je da se objas-
ni naCin na koji Eovek vidi i doiivljava spoljaSnju
sredinu, naCin na koji je menja delovanjem na nju i
naCin na koji ona utiCe na njega."
(tarko KoraC: Covek i grad, Glas, Beograd, 1978).
Ova nautna disciplina je mlada grana psihologije i
,,nalazi se u poCetnoj fazi svoga razvoja; materija
kojom se ona bavi zahteva interdisciplinarni rad, a za
psihologiju sva njena istraiivanja imaju dvostruki
znaCaj: a) doprinosi boljem saznavanju Covekovih
fivotnih problema i u tom smislu pomaie u planiranju
fiziCke sredine u skladu sa ovim potrebama; b) njen
rad iscrpno objasnjava ponasanja i aktivnosti Coveka u
sredini."
Vredno je napomenuti da do danas u jednom delu-
strucne i nauCne literature problem ekoloske
psihologije, odnosno Eoveka i njegove iivotne sredine
tretiran je kao urbana psihologija.
ELEMENT
PovrSinska jedinica - prvi stepen delatne analize
obrazuje ga medusobni odnos triju faktora: korisnik,
upotrebni predmet, kretanje dogadaj.
Gradevinski element je telo gde, u smislu sastavljivosti
(komponibilnosti), njegove tri dimenzije nisu uvek jed-
nako znatajne.
ELEMENT OSNOVNI
Komponenta predvidena da bude deo sloienog ili
funkcionalnog elementa.
ELEMENT SLO&N
Komponente sastavljene iz vi3e profila ili osnovnih
elemenata i gradene tako da budu deo funkcionalnog
elements.

ELEMENT FUNKCIONALNI MATERJJAL

e m A
VRSTA
Deo gradevine sa samostalnim funkcionalnim BoJA WET
obelefjem, sastavljen je od komponenata zajedno sa LO mo-
DNO VESTA-
CKO sLI(A-
spojnim sredstvima ili bez njega. R S T W SKV
I PT\/RA

-
ELEMENT SPOJNI A-B
A<B
A>B
Spojno sredstvo oblikovano kao poseban elemenat
Cije su sve tri dimenzije odredene.
-
-.-
--'

ELEMENT SISTEM
Gradevinski element nastao kao deo uslovljenog
polofaja i uloge u sklop sistemu.
'j
Slika 55
Elementi kompozicije prevedeni u objekt
Deo principa kompozicije: oblik linija, povrsina, narodne arhitekture (rad studenata arhitekture
volumen, veliCina, intenzitet, boja, interval. u Beogradu).

. TRADICIONALNO ZNANJE I UMENJE

ENDEZE
Vrsta mere za dufinu 0,60 cm, a u nekim krajevima i
0,63 cm (uporedi sa tabelom deljivosti brojeva u knjizi
Ernst Neufert: Pravila gradevinarstva, Gradevinska
knjiga, Beograd, 1952).
 FAKTURA
Zbir naCina obrade, grada (analiza forme - strukturalna
analiza);
naCin na koji je jedna stvar izvedena.

TumaCenje slike u kojoj 6e biti ,,sjedinjeni delovi vizuel-

nih stvari i delovi sredine u kojoj se ovi nalaze". Ovo
ocenjivanje iz oblasti Gestalt-psiholoigje obiCno se u
sluCaju arhitekture prenosi na utvrdivanje razlika matri-
ca izmedu tradicionalnog i tzv. modernog grada.
Kao slika jedan je crn, a drugi beo; u prvom je to
akumulacija praznog; u drugom akumulacija punog u
netaknutom prostoru; osnovna podloga istiCe dve
razliCite slike u prvom prostor, u drugom objekat.

Slika 56
Dva plana (projekt Saint-Die Le Corbusier-a i
.. Parma) koji ilustruju odnos izgradenog prosto-
. re i njegovog okru2ja (primer prema Colin Ro-
we i Fred Koetter: Grad. Kolaf, Gradevinska
knjiga, Beograd, 1988).
 Slika 57
Jedna zabeleSka o formi - ono Sto se vidi na
licu mesta
FORMA
lik, oblik, lice, stas, lepota, slika, osnova, naEin, vrsta,
spoljaiinjost, model.
GrEki eidos, morfe svojevrsni naEin eksponiranja jednog
sadrzaja koji taj sadrfaj i Eini posebnim, umjetnickim.
Veoma je pogreSno, takode, svoditi forrnu samo na ne5t0
vanjsko. Tako je forma umjetnitkog dela jedan od bit-
nih elemenata umjetniEkog dela. (Predrag Vranicki).

FORUM
Trg, trzi3te to je bilo prvobitno va3ari3te, a kasnije
postaje reprezentativniupravni centar grada (A. Deroko).
 Proces ili aktivnost koju vrgi jedinica ili druga oSamo-
staljena (prostorna) vrednost.
FUNKCIONALNI STANDARD
Onaj koji odreduje obavezne delatne karakteristike.

FUUKCIONALNA SHEMA
- vidi delatna shema.
TRADICIONALNA ZNANJA I UMENJA

FURUNA
Pee.
BELESKE

Model, kalup, mjqra (francuski reEnik). Uzorak ili slika

predmeta ili objekb sa merodavnim granicama i njego-
vim spoljnim ivicama.
GRAD
Visok stepen organizovanih zajednica radnih mesta -
sa vekim brojem nivoa.
... prema predaji (predanju), gradovi imaju oblik Eet-
vorine, koja je simbol stabilnosti, dok gatori ili
nomadski logori najEe9Ce imaju oblik kruga, koji je
simbol kretanja. Gradovi su Cetvrtasti i smjegteni
prema glavnim stranama svijeta. U Indiji, Eetiri glavne
strane svijeta odgovaraju Eetirima kastama. U Rimu,
Angkoru i Pekingu te svim zemljama kineskog utjecaja
dva medusobno okomita puta povezuju Eetvora glavna
vrata tako da je plan rada nalik na jednostavnu Eet-
8
vornu mandalu boga ive... Glavni grad Atlantide imao
je, prema Platonu, sliEan raspored, ali kruini, koji je
simbol nebeskog savrgenstva. (RijeEnik simbola: J.
Chevalier i A. Gheerbrant, Matica Hrvatska, Zagreb,
1983).

GRADSKl PROSTOR
Razjasnjenje pojma gradski prostor (ne razmatrajuki
njegove estetske vrednosti) zahteva da pod tim poj-
mom razumemo sve oblike praznog prostora koji se
pojavljuju izmedu kuCa u gradu i ostalim naseljenim
mestima (Rob Krier: Stadtraum - Universitet Stuttgart,
1975).
Slika 58
GRADOGRADITEWSTVO Grad Ming-Tang, Kina.
Slika 59
Termin nastao posle 1945. pod sovjetskim uticajem, a Grad Dubrovnik - sklop jedinica i druStvenih
u zamenu za urbanizam ili izgradnju gradova. znamenja.

GRADlTEWSTVO
Ne prihvatajubi podvojenosti izmedu arhitekture i ur-
banizma, izvesni autori nalaze spas u predloienom
terminu - graditeljstvo - pod kojim se podrazumevaju
sve vrste delatnosti u izgradnji fiziEkog okvira.

GRADENJE l RAZVOJ IDEJA

Za temu gradenje filozofi su ponovo u ovom veku
utvrdili da ,,gradenje jeste dopusteno stanovanje" ili,
drugim reEima, da su gradenje i misljenje nezaobilazni
za stanovanje, kako je to objasnio u darmstatskim raz-
 Slika 60
Veliki grad i znamenja njegovih sila (Hong-
kond.

govorima 1951. godine nemaEki filozof Martin Heideg-

ger. Mnogo ranije IiEnim iskustvom u saietom obliku je
to izraieno i kod nas, na Balkanu jer se obitno ka2e:
MOJA KUCA MOJA SLOBODA ili VECEG KRVNIKA
COVEK NEMA OD ROAVE KUCE I BASTINE! Ali to nije
svaka kuCa, veC je odredena: KUCO MOJA NA DVA
BOJA ili T E ~ K OMOMKU BEZ ZANATA KAO KUCI BEZ
AJATA i ne na svakom mestu ona je odredena u
svojoj sredini: BOLJE JE IMATI RDAVU GODINU
NEGO LOSEG SUSEDA; za potrebe iivljenja PRECI JE
NAJBLI~I KOMSIJA NEGO UDAWENI BRAT. Mi
tumaCimo da je kuCa zaloga sveg iivljenja njegovo
h
mesto i u nju se kunemo: TAKO MI SE K U ~ ANE
ISKOPALA ili TAKO MI TROSKOT NA OGNJISTE NE
IZNIKNUO.
Kako se do510 do ovakvog misljenja Sto se pretoEilo u
gradenje koje nam i danas ne da mira te se zapit-
kujemo, poku5avajuCi da prodremo do njegove
sustine. Oni koji su pre nas ispitivali, utvrdiCe: ,,Plan je
izradivao onaj, koji Ce u kuCi stanovati za kuCu svoju,
za sebe i za svoje potrebe a pod disciplinom oskudice
sredstava. Nije bilo Eega samovoljnog ni rad kakve
razmetljivosti, ni rad ostvarenja neke svoje posebne
higijenske ili estetske zamisli ni rad namere da se
ostvari nest0 drukEije i bolje uredeno, a ranije nego gto
potreba za to ojaEa i to nametne svima.,, Ako smo u
stanju da protumaEirno ovaj tekst Sretena Vuko-
savljevika, tada nema nikakvih stranputica u oceni
predmeta kome berno se posvetiti. U ovom naslovu je
samo jedna od osobenosti graditeljskih proizvoda i to
onaj kojim najCe8Ce utvrdujemo naCin kako smo do
njih dosli. Sarna suprotnost ovih dvaju pojmova nairne
da ih tako zajednitki uzmerno u osmatranje jednog
prostora otkriva nam da se ovde objagnjava, pokuSava
da razume, negto Sto ima veliku proglost i gde svaki
oblik, bez obzira na kom mestu i u kome vremenu irna
svoj praoblik, svoju praformu koju je potrebno
naporom ispitivanja i Ciste savesti otkriti. Da se ovo sve
odnosi i na podruCje anonimnog graditeljstva, kako
smo ga Cesto nazivali ,,narodna arhitektura", danas
nema ni zvaniEne sumnje, jer je krajem 1977. godine
poveljom, pred Kongres svetske unije arhitekata u
Machu Picchu, utvrdena potreba oslobadanja arhitek-
ture od akadernskog principa zavriinosti prostora, ali
zato sa pojaCanim uCeSCem korisnika, Eime be doCi do
zajedniekog susreta jezika visoke kult~~re i jezika
naroda. Kao rezultat oCekuje se prostor nove iskrenos-
ti i svakako dobre upotrebljivosti.
Istovrerneno, suprotno stanje u stvarima prostora je
pravo stanje u njegovom razvoju. Dakle, nema pro-
stora koji se nije oslonio na bide, a da pri tome ne
poseie za budubirn. To je istovremeno i sumorna sud-
bina jedne veoma stare discipline - za koji mnogi misle
da je na umoru ali je Einjenica koja nas upukuje na
obazrivost posebno u situacijama kada nas neko ieli
usrekiti svojirn novitetima.

W dimenzionalnom smislu:
gornja (najveka moguka),
donja (najrnanja moguka).

GRADEVINSKI STANDARD
Vidi standard

GRADEVINSKI MATERIJAL
Materijal za izgradnju.
 GEOMETRIJSKI NIZ
Niz brojeva kod kojih se svaki Clan dobija iz prethod-
nog Elana rnnoienjem sa jednim stalnim faktororn.

GRUPISANJE
Sistem grupisanja iskazanim u dejstvu para ogradiva-
nje: ukljutivanje definisani su odnosi u postojekim ste-
penima izgradnje sredine, pa se forrna ovde pokazuje
kao svojstven znak, obelerje, netto tto nam pomaie
pri raspoznavanju. ZakljuEci o formi mogu se iskazati i
ostalim svojstvima tipiCnih organizacija; odnosom
jedinica i mnoStva regulisane su vrednosti velikog i
malog plana, odnosima u jednoj ili izmedu viSe masa.
Drugo svojstvo, odnos individualne i kolektivne sfere,
postavljajubi naEine grupisanja, okupljanja ili samovan-
ja, odreduje jedinicu i ostale veliEine u njihovoj suStini
- postavlja sve vidove forme.

GRUPISANJE - GRUPA
Okupljanje ljudi i sredstava (zajednica radnih mesta)
zajednica ljudi sa ispoljenim ciljem.
TRADICIONALNA ZNANJA I UMENJA
GRADENJE
(Tehnika - izvestaj sa terena - podrutje kod LeposaviCa)
Gradevinski materijali su: kamen, dwo i blato. PeEena
cigla je retka pogotovu kad je CerpiE u ovirn krajevima
takode retkost. Temeljni zidovi koji kod kube imaju
tipsku iemu su od kamena, dok su kod ostalih
zgrada: staje i ostale ekonomske zgrade, dosta
zakrfljali, a neki put se jedva i naziru. I kod starih kuCa
su temeljni zidovi veoma ~ l i t ktako
i da drvene grede
temenjaEe skoro le2e po zemlji. Horizontalna izolacija
ili bilo kakva druga smigljena zaStita objekata od vlage
apsolutno ne postoji Cak ni kod objekatq c)anas zi-
danih.
U prizemlju je i Eeoni zid ,,kuCeV iza ognjiHta takode u
kamenu dok su svi ostali delovi konstrukcije drvenog
skeleta sa razlititim ispunarna pot5ev od pletara
debljeg uvijanog granja ili tanko cepanih dasaka
,,latniWoblepljenih malterom od zernlje i pleve sa obe
strane, pa sa prikovanim ,,latnama" sa jedne i druge
strane. Drvene talpq debljine 5 cm su ispuna drvenog
bondruka u delu ,,kuCeH. Konstrukcije zidova ostalih
 zgrada koje nisu namenjene stanovanju su kao i za
stambene tgrade, samo sa nebrifljivim malterisanjem
u blatu i to naroCito unutarnjih zidova.
Krovna konstrukcija svih objekata je drvena, u vekini
sluCajeva sa predimenzionisanim profilima grade.
Krovni pokrivaC jog uvek je najtesbe slama pritisnuta
drvenim gredicama ,,lemezimaW.Ima primera da je i
novi krovni pokrivaC crep postavljen na staroj krovnoj
konstrukciji i pritisnut ,,lemezimaV.
Elementi otvora, uvek orijentisani ka minimalnim Slika 61
dimenzijama u konstruktivnoj postavci, su nepromen- Kako nastaje kuCa.
jeni na Citavoj teritoriji. Dimenzije i spojevi okvirnog
rama krebu se od 3,s do 5 cm sa provodenjem istog
postupka u savladavanju tehniekih problema kod
razlieitih horova: odnos preklopne daske koja pokriva
spoj rama i zida kao i elementi krila. Prema vrsti imamo
pretefno dvokrilne prozore sa otvaranjem prema spol-
ja oko vertikalne osovine mada smo naigli i na kom-
binovane sisteme otvaranja na posmik i nepokretnih
krila.
Konstruktivni elementi vrata su resavani samo prek-
lapanjem krila na okvirni ram sa primenom u nekim
sluCajevima starih i poznatih sistema primitivnih klju-
bonica.
Posmatrana u celini, tehnika gradenja se sporo razvija
uz doslednu primenu steCenih, proverenih iskustava
gradevinske tehnike. To se veoma malo razlikuje u
odnosu na Citavu teritoriju i izmene usled novih
materijalnih uslova vide se samo u promeni pojedinih
sastava u sistemu tako da sadrzina ipak ostaje po
osnovnoj ideji netaknuta. Stoga u novosagradenim ob-
jektima gde se sastav donekle promenio ostaje vidna
uloga proglih sistema (B. Milenkovib - Z. Petrovik,
1964).

GUMNO
Mesto za mlabenje ili vrsenje 2ita.

MITSKA TUMACENJA
GUVNO
Mesto gde se rado bave demoni i vestice. Pometno
gumno - napusten0 gumno. ,,Ni o trn, ni o grm, veC na
pometno guvno!" - ka2e se kada se na nebu opazi
meteor.

Slika 62
b j b m i prostor - organizacija odnosa spoljd-
/unutra: U I ~ Zi razvijeni unutrdnji prostor sa svim
.mnovnim elernentima (rad JovanoviC Ivan%).
HARMONlJSKl NIZ
Niz brojeva Cije reciproCne vrednosti grade aritmetieki
niz.
HIJERARHIJA SREDINE
Utvrdeni nivoi u rasponu od jedinica do mnoStva za
jedan ili vebi broj sklopova.
HORIZONTALNI PLAN
Horizontalni presek prostora sa osnovnim podacima
mera, polotaja i obavegtenja o delovima u njegovoj
celini (vidi: Elementi projektovanja sa osnovama ur-
banizma, Zavod za udibenike, 1980. J. Milenkovib:
Postupak u arhitektonskom projektovanju, strana 202).
HRAM
Posvekeno mesto - aedes sacra (VSK) - bogomolja,
crkva, dfamija, sinagoga, avra (zastareo izraz za
sinagogu), tekija (bogomolja muslimanskih derviga -
sekti), kapela, katedrala, bazilika, moseja (manja mus-
limanska bogomolja (prema SSRSJ). NajCistija re-
prezentacija epohe u simboliCnom smislu ostvarena
bogatstvom i moki konstrukterskog duha.
Oblik grCkog hrama, simbola svoje epohe, sav je ok-
renut svom spoljnjem doprinosu, te u nagem
danasnjem smislu odstupa od ustaljenih zahteva za
prostorom. Ali, zauzvrat, on je u potpunosti usmeren
na odabiranje najpogodnijih vrednosti svojih eleme-
nata strukture. Moie se s pravom reki, da ceo opus
peripteralnog hrama treba posmatrati kao stalno
usavrsavanje najpovoljnijih odnosa izmedu stuba, ar-
hitrava, friza i venca. Vizantija je utemeljila glavne teme
hriS6anskog hrama: baziliku, baziliku sa kupolom ili
samo kupolnu gradevinu. Svojim uzorima, osim uticaja
na Zapad gde ce se sva tri oblika hrama samostalno
razvijati u periodima romanike, gotike, renesanse ili
baroka, ona se nametnula i islamu, koji je sreknim
spajanjem drugih tradicija zemalja lstoka i kupolnog
jednoprostora, ostvario (posebno u delu Mimar Kodia
Sinana 1490-1 588. godine) vrednosti ,,najCistijegWpro-
stora izraz pod navodnicama valja razumeti kao vred-
nost za sva vremena i sve svrhe. To znaCi da prostor
svoje osnovno svojstvo zatvorenosti/otvorenosti
manifestuje u svim delovima svoga ustrojstva: u pris- Slika 63
tupnom atrijumu kao i u unutrasnjem jednoprostoru, Crkva (deCji crte2 kao slika 1).
gde tome najviSe doprinose spugteni prozori do poda Slika 64
diamije; prostor je zaokrugljen, zatvoren a da je istov- Egipatski hram - slika ,,intrwertne" kom
remeno na sve Cetiri strane - svojim otvorima izaSao u pozicije.
Siri prostor postojanja. Slika 65
GrCki hram slika ,,ekstrovertneWkompozicije.

Vreme savremene arhitekture donelo je mnogo dilema

za ovu temu gradenja. Da li se moie naki i savremeni
izraz za ustaljena religijska migljenja? Mnogi odgovori
u svetu, a i kod nas, razlieito tumate ove moguknosti,
ali je sigurno da se moguka sredstva konstruisanja
danasnjice ne mogu upotrebiti za forme proSlosti koje
fbt svojko~stctrlffi-vne xazhgqmsedwali~ednaj_
drugoj materijalnoj prirodi.
 SHka 66
DvoMe sa Cetiri ivana iz Asura - ,,introvertna"
kompozicija sa Cetiri naglagena pravca (dve
, sov vine).

Slika 67
Dva nagldena pravcaJpresek dveju osovina
krast: susret dve simbolitne forme: kvadrata i
knrga (skica sklopa Scvete Sofije u Istanbulu).

HAN
Narodna gostionica (Turska, Iran).

HAN
PrenokiSte sa centralnim dvoriStem okruienim tre-
movima; u prizemlju ostava za robu i staje, a na spratu
Slika 68
su sobe i jedna veCa prostorija za kafanu ili divhana.
Medresa b l e b i Mehmeda u Merzifonu (1414)
kompozicija sa Cetiri ivana.
HAREMLUK
renski deo kuCe u muslimanskoj kuCi.

HAJAT
Trem, hodnik.

HALVAT
TRADICIONALNA ZNANJA I UMENJA Podrum.
IVAN (arapski Livan)
Na osovinama simetrije dvorista, umesto portika,
imamo visoke rasvodene prostore otvorene prema
dvoristu. Njihovo poreklo je u gradevinama zapadnih
Parta, Sasanida, a u srednjem veku bili su osnovna
forma u lranu i lraku proSirujuCi se na Siriju, Anadoliju,
Egipat i Maroko (vidi sliku 65 ili 67).

Broj raspoloiivih elemenata na skladiStu - zavisi od

funkcionalnih zahteva, ali je jog CeHCe ograniEen proiz-
vodnim moguknostima i ekonomskim obzirima.

IZBOR BROJEVA
namenjenih za oznatavanje dimenzija elemenata i
sklopova (vidi preferencijalne mere, pod mere).

Ovaj pravac je najstariji naCin orijentisanja u prostoru

(vidi: krst i navod o ptostornoj orijentaciji).
lndoevropski narod se okreCe prema Istoku, prema
suncu koje se rada jer je to otvaranje napretku i kultnoj
strani iivota - ,,lstoku se okrenuli, krstom se krstili!".
Zapad je njegov zahod.
 JALl
Poljska vila od drveta gradene na evropskom delu
Bosfora od XVll veka. I ovde je graditeljski princip
sliEan SeldfuCkoj moSeji - oko velikog unutraSnjeg
prostora sliCno dvoriStu moSeje grupi9u se sobe u
Cetiri nebeska pravca kao i Cetiri ivana kod moSeje
(prototip islamskog svetiSta - mesto zajedniCke mo-
litve - poreklo je od arapske reEi masdiid Sto znaCi
klanjanje).

Plan jedne poljske vile jali na Bosforu sa

sredignim prostorom ,,sofom" koji karakterise
1 razvitak turske kuCe, jer prema S. Eldemu p
toje Eetiri tipa: 1) kuCa bez ,,safe", 2) kuCa sa
spoljnom ,,sofom", 3) kuCa sa unutrasnjom
,,sofom" i 4) kuCa sa ,,sofom" u sredini.
Slika 72
,' Crtet tipova turskih kuCa prema zajedniekom
mestu u kuCi - sofi: kuCa - bez sofe, sa spolj-
nom sofom, sa unutrasnjom sofom i sofom u
sredini (prema knjizi S. H. Eldem: Turk evi plan
tipleri).
Jedinica priragtaja je razlika dve istoimene dimenzije
uzastopnih elemenata u jednoj skali formata.

Prva u nizu prostorno osamostaljena i za razliCite nivoe

promenljiva vrednost.

JEDNONAMENSKE POVRSINE
Prostor/prostorija odmerena samo za jednu namenu.

JAVNO
Svi nivoi prostora osim individualnog i porodiCnog.

JEDNOPROSTOR
Prostor jedne ili vekeg broja namena saglediv jednim
obuhvatom.

Slika 73
KlasiCan primer jednoprostora obuhvatenog u
spoljnem vidokrugu, pristupu sa svim po-
teljnim elementima prelaska iz jedne u drugu
sredinu i unutarnje mase sagledive s jedne
jedine taEke (Panteon u Rimu).
KATEGORIJE
NajopStija oznaka bi6a odreaenog prostorno i vre-
menski. Aristotel je uveo u filozofiju deset kategorija: 1)
supstancija; 2) kvantitet; 3) kvalitet; 4) odnos; 5)
rnesto; 6) vrerne; 7) poloiaj; 8) imanje; 9) delovanje i
10) trpljenje. Prerna stoicima, irnamo Eetiri kategorije:
I ) supstancija; 2) svojstvo; 3) stanje i 4) odnos.

KATEGORIJE MATERIJALNIH OBJEKATA

(prema M. MarkoviCu)
Ovih sedarn navedenih kategorija u procesu projek-
tovanja predoCavaju post~~pnostu definisanju
pojedinahih ili zajednice radnih mesta od elernenata
do sklopova. 1. S N A R - ono $to postoji relativno per-
rnanentno; 2. KLASA - mnoiina stvari koje imaju bar
jedno zajednieko svojstvo; 3. CINJENICE - relacija
izmedu dve ili viSe stvari; 4. STRUKTURA - sistem stal-
nih relacija izmedu stvari ili Cinjenica; 5. SVOJSTVO -
sve Sto je oznaCeno adekvatnim pridevom; 6.
RELACIJA - postoji sarno kao veza medu stvarima i 7.
PROCES - sve Sto se deSava i menja u vremerlu u
datom prostoru.

KLASICAN KONCEPT
Za razliku od potpuno odredenog izraza ,,klasicizma"
ili ,,klasiEna antiEka arhitektura", ovaj izraz klasiEan
koncept upotrebljava se u vigestrukom znaCenju. Gia-
como Ravauini u svom reEniku Dizionario di architet-
tura (Hoepli, Milano, 1936) navodi da se pod klasiCnim
podrazurneva grCki ili rirnski stil, klasika antika,
renesansa i klasiCan moderan. Pevsner, Honour i
Fleming u Lexikon der Weltarchitektur (Prestel,
Miinchen, 1987) uglavnorn o ovom terminu ras-
pravljaju u okviru klasicizma i klasitnih redova
(Saulenordnung = Komposilionordnung). Postojl i
jedno objagnjenje u muzici koje umnogome moie
posluriti i za arhitekturu, jer, klasiEno za muziku je
postignut sklad ,,u izraiajnoj i tehnitkoj primeni svih
elemenata muziEkog jezika (ritam, melodija, harrnonija,
dinamika, kolorit)", pa ,,u Sirem smislu svi oni kom-
pozitori bez obzira na doba Cija su dela neopozivo
u5la u istoriju muzike", spadali bi u klasiku. Za arhitek-
turu, ako se podupremo prethodnim iskazom, postig-
nuti sklad u izrdajnoj i tehniekoj primeni svih
elemenata prostornog jezika - elementi i sredstva
kompozicije - odnosa morfologije i organizacije sklopa
obezbedili bi ovako visoku ocenu takvom prostoru,
Blisko gornjoj definiciji G. Ravauini-a, klasiEan prostor,
uzorno organizovan i oblikovan, mofe biti i svaki
moderan prostor ukoliko zadovolji gornje pretpos-
tavke. No, valja dodati da klasiEan izraz soborn nosi i
da je starinski, drevan a Sto bi se suprotstavilo mader-
nom; ali je od veCeg znaEaja i u EerjCoj je upotrebi da
je to proizvod adlitan, uzoran; tako dela pionira
moderne arhitekture (Ludwig Mies van der Rohe, Wal-
ter Gropius, Franck Lloyd Wright i Le Corbusier) se
danas tretiraju kao klasiEni koncepti prostora i veCina
analitiEkih pretpostavki o prostoru temelji se na
analizama njihovih doprinosa. Koliko u ovakvim kon-
ceptima ima trajnih vrednosti najbolje se dokazuje
njihovim stalnim obnavljanjem i ,,dozidivanjem"
njihovih ideja (sluCaj Richard Meier-a, Eisenmann-a i
mnogih drugih),
KLlMA
Svi tipovi vremena (stanje atmosfere) u trajanju jednog
mesta predstavljaju njegovu klimu. Stalne veliEine
klime su geografska firina, relief, rastinje, vrste i odnos
biljnog pokrivaEa, a prornenljive veliCine: osuntanje,
vetar, vlaga, padavine, oblaEnost i pritisak.

KOMPOZICIJA (Elementi i sredstva kompozicije)

Sva podruEja gde skup sastavnih delova predstavlja
zakljuEenu celinu u prostoru ili vremenu naravno ako
znamo tai skup da merirno i uporedujemo.
Uslov za kornpoziciju je uredenost elernenata; ona
time stiEe druge kvalitativne osobine nego Sto ih ima
neureden skup istih elemenata.

arhitsktonskog prostora podrazumeva uredeni odnos

Eitave strukture: organizacionih ciljeva, konstruMivnih i
ekonomskih moguCnosti i ograniEenja naEelima
izgradene sredine u drugtvenom i morfoloHkom smislu
i njenih sopstvenih principa ustrojavanja. Jedno od
prvih kompozicionih naEela je usvajanje vdnosti
saCinjavajuCih delova u kome najpre dolazi do saglasja
organizacionog i rnorfologkog u projektovanom
sklopu: linija kojom se ostvaruje osvajanje prostora i
sve ostale linije na kojima potivaju sve veze un-
utragnjeg sklopa izazivaju, prema prvom utvrdivanju
vdnosti, jezgro kompozicije. Postavljanje ovih drugih
linija ne moie biti samo stvar geometrijskog
tumatenja, iako se i ovde radi o osama - direktrisama
- to su osnovni nervi strukture i njihov znataj ne dolazt
samo iz potreba unutragnje organizacije, veC naprotiv,
to je sastavni deo matrice na kojoj sklop ostaje u svom
okruienju.
U knjizi su posebno navedeni elementi i sredstva kom-
pozicije kao sastavni delovi principa kornpozicije i ne-
kima je od njih posvebeno vige reEi jer su u upotrebi
Cesto izazivali r u n e nedoumice, kao Sto su na primer,
simetrija ili proporcija. No, sa gledigta prihvatanja jedne
opSte pretpostavke Bta je to kompozicija bez obzira
na namenu iii velitinu prostora, moguCe je porno61se
raznim pristupima, ali je sigurno najprihvatljivije gledi-
Bte k0je oval posao tumaEi kao uredivanje strukture;
time se izdvajaju tri njena obeleija a to je opStost -
struktura je deo u opStostr, ona je izmenljiva i reguliSe
se u okviru svoga domena prostiranja. Kao deo opgto-
sti, sklop je jedno njegovo mesto koje svoju prirodu
utvrduje odnosom u toj opStosti prema ostal~mmes-
tima. Time su odredene njegove granice - podruCje
njegovog prostiranja - on0 u krajnjim pozicijama moie
pokazivati razvijanje veCeg broja delova ili predstavljati
jednu kompaktnu masu. U okviru utvrdenih granica
naEelo vainosti odreduje odnose i veliEine saCinjava-
jubih masa, od kojih neke ili sve mogu imati i simboli-
Cno znabnje, te postaju svojevrstan znak Citavog sklopa.
Neosporno da je kompozicija jedan proces kome pret-
hode sve radnje koje ga odreduju u delatnom smislu, i
da se obzirom na karakter sklopa ovde ne radi o suk-
cesivnim radnjama. Naprotiv, vraCanje na odredene
radne procese ili Eak njihovo itostavljanje moie dati
bolje rerultate. Stoga i svaku delatnu analizu ne moie-
mo odvojiti od pojma kompozicije jer, u svakom sluta-
ju, radom objedinjujemo trostruki kolosek nastajanja
prostora: delatni, forrnalni i smisaoni.

KOMPOZICIJA MODULARNA
lzgradnja na osnovama zakonitosti usvojenog i prirne-
njenog modula.
KOMPLUVIUM
Otvor na krovu trema atriuma odakle se slivala kignica
na impluvium (bazen).

KOMPONENTA
Proizveden sastojak prema nekim uslovljenim dimen-
zijama i svojstvima jedinica Eije su dimenzije (naj-
manje dve) odredene.

KOMPONIBILNOST
(vidi sastavljivost)

Jedan deo eovekove prirode; jedinstvo psihofiziekog

statusa grupe iskazuje se nizom pojedinaenih ili zajed-
niCkih akcija u druStvenom prostoru.

KOMUNIKATIVNA ZONA
Sve povrsine koje omogubavaju kretanja u okvirima
sklopa (vidi UUAA, strana 88).

KONDOMINIJUM (condominium)
- ZajedniEko kori5benje (vladanje) neke teritorije- za-
jedniCko vlasni9tvo; naseobine u USA nastaju kao
izdvojeni delovi u gradu, oiviCeni ogradama, Cesto
sa policijskom zagtitom ili kontrolisanog kretanja. U
srediitu naselja nalazi se otvoreni bazen sa klup-
skom zgradom, nekada i prostorijama za sport, ku-
patila, saune i slitno - to je srediSte kolektivnog op-
Stenja koje podrazumeva i iznajmljivanje centralne
prostorije za porodiEne svetanosti.

(constitution = ustav).
Platforma koja je u vezi sa sklopom - ,,kiEma arhitek-
tonske kompozicije" sa koje i na kojoj se organizuje
prostor (greko, rneksiCko iskustvo, Mies van der Rohe, Slika 74
F. L. Wright, A. Aalto i drugi). Plan kondominiuma u Palo Alto.
 . .
7 3 - -" '- KONSTRUISANJE
Sinonim projektovanja odnosno proces predvidanja
sredine i gradenja.

KONTEJNER STAMBENI
lndustrijska proizvodnja gotovog kubusa - dela ili ce-
log stambenog prostora.

KOORDINACIJA (usagla9avanje)
Modularna je osnova za standardizaciju gradevinskih
elemenata - uvodenje nuinih uslova za industrijsku
proizvodnju.
Modularna - sprovodenje dimenzionalne koordinacije
elemenata i sklopova pomoCu odredene velitine
jedinica modula.
-I
Modularna - predstavlja bitan elemenat standardizacije
u svrhu ograniCenja broja mogukih veliCina gradevin-
skih komponenti i njihovog ugradivanja bez modifikacija.
-4k'WyF- . - *.- - -rpL,;y
'm. ,*,

-
t
.
I .

I
" r* ;.*I&-*
+"
* -A"'
- . .

Slika 75
Arhitekt Arne Jacobsen: Cubeflex-prefabriko-
van prostor.
Slika 76
Sloboda slaganja kontejnera u sklopove.

Dimenzionalna - pogodan izbor dimenzija materijala,

elemenata, sklopova koji dopuStaju medusobno njiho-
vo sklapanje i zamene, a da pri tome njihove dimenzije
ostaju nepromenljive. i/
1

I KOORDINACIJA DlMENZlJA
I
Sve mere jedne komponente Sto omoguCavaju njenu
vezu sa drugom komponentom.
MESTANIN (stanovnik)
Sa glediSta daljih razvojnih procesa, potreba za
njegovim prisustvom, akcija da on deluje ili saodlutuje
oko prostora nastaje u Zapadnoj Evropi sa podmiren-
jem broja stanova kada je jedan deo ovog izgradenog
fonda nezaposednut, neizdat, nerasprodat, sa raz-
lozima koji se kreCu od veliEine kirije do drugih
lokacijskih i prostornih odlika. Moie se, stoga, pos-
taviti teza da sada, sve ovo nastupa i kao deo trgo-
vaEke ratunice, s jedne strane, ili ponuda za pos-
tizanje feljenog delimiEnog ideala ,,eigenes Heim", s
druge strane.
Odnos profesionalnog i korisnikovog delovanja
utvrduje poloiaj korisnika u okviru teorije potreba:
Eovek je centralna vrednost za odredivanje svih
veli6ina u poCetnom stadiju, kasnije to sluii i za
odredivanje veliCina i kvaliteta buduceg prostora,
jedinica i sklopova. Dakle, ne moie se pretpostaviti da
je on, kao mera, odnosno merilo, iskljulien.
Teinja za rehabilitacijom ljudske spontanosti, moguC-
nost uEeSCa u oblikovanju sopstvenog prostora je da-
nas obostrano primekena kako u oblasti filozofije tako
i u oblasti arhitekture; interes mnogo ranije ispoljen u
filozofiji za svakodnevlje, u na3oj disciplini je usmerio
napore u iznaldenju natina kako da neposredni koris-
nik ovoga proizvoda unese u njega svoje sopstveno
merilo, da prostorom zadovolji svoje potrebe a i ielje.
No, tu izrastaju nesporazumi post0 se teza o opstem
uCeSCu, potvrdena politikom zajednice, u smislu
fiziEkog okvira ne ispituje, da bi se svi njegovi poieljni
vidovi razvojno odredili, a time i bliie izrazili o od-
nosima svih zainteresovanih u gradenju.
Da bi se prezivelo, stavljena su u opticaj razliEita isku-
stva, Eija se sustinska nepovezanost, pa i disciplinar-
na, ne moie ispraviti svakodnevnom praksom.
Pravo na sopstveni prostor Covek iskazuje potrebama i
ieljama, pa se meSanjem jednog i drugog, u sferi
profesionalnog, Cine grube pretpostavke kako za
neposrednog korisnika, tako i za struku.
Krajnji izraz ovakvog shvatanja je pokazan u muzeju
Louisiana u Hurnlebaek-u gde je u toku leta 1977.
godine postavljena izloiba pod nazivom Alternativna
arhitektura; ovde su dokumentacijom do razmere 1:I
pokazani razlieiti vidovi reakcije na ,,funkcionalizam".
lstovremenim ukidanjem i obnovom tradicije izraiava
se ljudska teinja da stvori prostor koji odraiava i
podraiava njegovu lienost. Ovakva postavka nije imala
nameru da db istorijski pregled, to je vise ,,inspiracija
za profesionalce koji su odgovorni za oblikovanje
naseg okruienja i za laike koji 2ele da stvore svoj
sopstveni prostor".
Neposredno uEeSCe je vid delovanja i ostvarenja
drugtvenog znaEaja prostora, pa se ono pre ogleda u
IZGRADIVANJU FlZlONOMlJE KOMPLETNE POLlTlKE
NEGOLI u ZAKWUCCIMA u OBLASTI TEHNIKE I TEH-
NOLOGIJE koja, pak sa svoje strane, treba da prufi
jedan 5iri izbor, poSto je do sada tePCe bio sluEaj, da
se tehnika kao sredstvo progla3ava ciljem. Ovo,
neposredno uEe3Ce se, dakle, dvostruko pojavljuje i to
kao prakeno i studirano ponaganje i kao direktno
izjasnjenje korisnika za odredene probleme.

KRETANJE
Svojstvo materije. Posebno u struci, upotrebljeno kao
stanje, i odrednica za meru i oblik prostora.

Postolje grEkog hrama - najCeSCe tri stepenika.

KVAUTET SREDINE
Prema jednom predlogu agencije OUN to su komfori:
vizuelni, toplotni, vazdugni, akustitki i grejanje jednog
prostora/prostorije (svakog radnog mesta - ISODlS
6242 relativne potrebe komfora).

KULTURA DUHA I TELA

Prema Atinskoj povelji jedna od osnovnih gradskih
funkcija u njegovoj zonalnoj podeli.

KULTURA FORME
Forma nastala na jedinstvu razumevanja, objasnjenja i
procene njenih strukturalnih i istorijskih ishodigta.
KUUJE
Otomanska arhitektura, nastala u Brusi poCetkom XV
veka, donela je neke novosti u grupisanju objekata
javnog karaktera. Pored diamije i medrese (Skole), sul-
tani su poCeli ovima da dodaju i druge objekte kao
bolnice, biblioteke, mile za umobolne, kupatila, trpeza-
rije za siromagne itd., te su tako nastale ove grupacije
pod gornjim imenom kao neka vrsta citea u srediStu
grada.

KuCa kao oblik grupisanja zajednice radnih mesta za

sve aktivnosti jedne porodiCne zajednice - ona se
pojavljuje kao kuCa, dvokuCa, CetvorokuCa i kuka u
nizu. Prema mestu gradnje, ona je gradska (varoska) ili
seoska, kuCa za odmor i poljska kuCa. lzmedu prve
dve mogu postojati razni varijeteti sadriavajuki u sebi
katkad svojstva i jednog i drugog tipa, a Sto se obitno
debava u graniEnim oblastima izmedu grada i sela lvidi
TlGP.4 - strana 8).
Slika 77
Plan jednog turskog cite-a - kulije - Bajazita u
Jedrenu: 1. dzamija, 2. bolnica i mil, 3. Sko-
Ona koja koristi prirodne elemente za svoju gradnju i la/medresa, 4. kuhinja, pekara (prema Ulya
Vogt-Goknil).
fivot (koriSCenje energije: sunce, vetar, voda, zemlja). Slika 78
Seagram Building, New York 1958, jedna od
mnogih ,,kutijaHMies van der Rohe-a.
Podeljena je u dva dela kao muSka andronitis i ienska
ginekonitis i obadve se orijentiSu prema unutraSnjem
dvoristu. Vitruv je opisao dva tipa ove kuCe, medutim,
prema nalazima i sadaSnjim radovima istoriEara, iivot
u grCkim gradovima nimalo nije bio zavidan obzirom
na izvesnu aljkavost izrade samih kuCa i opStu komu-
nalnu higijenu; tako je zabelefno da je i 514. godine
Atina bila tesna i neugledna, a kuCe Temistokla i Militi-
adesa ,,bile su male i skromne".

Naziv za objekte Ciji je sklop pravilno geometrijsko

telo; naziv Cesto upotrebljavan za objekte Mies van der
Rohe-a (vidi, na primer: R. Banham: A personal view of
modern architectureage of the masters) - (a) - reSenje
binskog dela u pozoriStima postavljanjem portala kutije
koja ograniCava teritoriju glumigta od gledaliSta (b).
 TRADICIONALNA ZNANJA I UMENJA KAPIJA
Velika vrata (turska) dvokrilna vrata za kola.

KATUN
Pastirski stan.

KASABA
Muslimansko naselje otvorenog tipa koje se preterno
bavilo gradskom privredom. Da bi naselje dobilo ovaj
status, moralo je imati dramiju, mekteb, amam, a
nekada i han, (prema A. Andrejeviku).

KARAVANSERAJ
Vidi han.

KALA

Utvrdenje (Srednja Azija).

KASBA
Citadela (Arapi).

KILERJKIWER (kiler)
KuCica u vinogradu (Hrvatsko Zagorje).

KOLlBA
Gradenje za nufdu kao zaklon za sredstva ili krat-
kotrajan boravak Ijudi; jednostavne je izrade, a koristi ~
materijal naden na rnestu gradnje.
' Slika 79
KoSevi.
KOMSILUK
Susedi, negde se misli na zaseok - skupinu kuCa u
ragtrkanim naseljima (Slavonija).

KONAK
Prenokiste - obiEno se postavlja na dan hoda ili jahanja.

KOS
Mala vrata - obiEno su vezivala susedna dvorista.

~ o j e d i n a h osu opisani konstruktivni sistemi na nagoj

teritoriji. Ali za nas je od znaCaja primena kom-
binovanog sistema gradenja - masivni i skelet sa
ispunom u kome se jasno pokazuje promi3ljenost
postupaka graditelja i njihovog direktnog povinovanja
zahtevima nacrta. U ovom izboru dominira teinja
razgranieenja: nogenja i zagradivanja, odnosno ot-
varanja prostora gde se ovaj poslednji kvaiitet
sprovodi lakom skeletnom konstrukcijom.
Ovde nema nacrta sa izrazitim smerom masivne kon-
strukcije popreEno iii poduino veC je reienje traieno
u kombinacijama jednog i drugog pravca, a shodno
osnovnim potrebama horizontalnog plana. Dalja karak-
teristika ovako nastalog konstruktivnog sklopa je i u
Cinjenici da svi elementi, bez obzira na gornju
konstrukciju: noienja i zagradivanja (510 se odnosi na
dispoziciju), uCestvuju u nogenju. Masivni zidovi ovih
jedinica ne primaju uvek tavanjaEit., oni prihvataju
podvlake, na koje se oslanjaju tavanjaEe. Tako
skrabuju raspone i prihvataju preko te podloge os-
novne vezaEe konstrukcije krova. ZnaEi i prednji laki
zidovi, potpuno otvoreni rema spoljnjem prostoru
d
postaju oslonci tavanjaEa. ltav sklop je konstrukivno
orgafiizovan da deluje u celini - Eime su dobijene belije
koje sve zajedno opstaju popreeno ukrukenim masiv-
nim zidovima upravnim na otvorenu fasadnu ravan.
Srednje masivno jezgro (zidovi) - ima dvostruku ulogu:
nosi tavanjaEe konstruktivnog prostora i obrazuje
dimqjaEke grupe za prostorije.
Na postavljene masivne pravce (zidovi) vrSi se oslan-
janje osnovnog uporiSta za obrazovanje krovne ravni
obiEno sleme krova, od koga Eesto polaze radijalni,
posebni vezaEi, trougaone ravni Eetvorovodnog .krova.
Kod nekih primera, osnovni krovni vezaE se oslanja na
masivni zid sa koga polaze grbine, prema uglovima
Eetvorovodnog krova, koji su pri ivicama podupirane
malim poluvezaCima. Dva masivna zida tako obrazuju
lefiste za dva osnovna nosak krovne povrsine,
izmedu sebe ukrukenih slemenjaEom. Opgtita je odlika
da tavanjaEe i krovna konstrukcija nemaju nikakve
konstruktivne veze, i da po mestu potpuno posebno
deluju.
Slika 80
Sheme osnovnih konstruktivnih poteza u
horiuontalnom planu: noSenje i zagradivanje.
Slika 81
Obrazovanje platna sa prozorima u tri faze: a)
isturanje, greda, b) obrazovanje vertikalnog
platna i c) postavljanjeotvora.
 Postojedi krovni vezati su obitno trougaone slike sa
vertikalnim stubovima na rastojanjima koja nisu jed-
naka. Kod krovnih vezaba, gde su ovakvi nosaCi pra-
vougaone slike, a oslanjaju se na popreEne masivne
zidove, medupolja su u nosabima nekad i kosnicima
razuprta. U izvesnim sluCajevima po samoj grbini krov-
ne konstrukcije osniva se vezah koji sa dodatnim veza-
Cima, postavfjenim paralelno fasadnim zidovima i
vezaCem u paralelnoj grbini, formiraju krovnu ravan.
lznad ovih vezaba postavljaju se podrofnice koje nose
rogove priliEno malih dimenzija i na bliskom rastojanju
pri Cemu kvalitet rogova zaostaje od ostale krovne
grade: vezaei i slibno.
Formiranje skeletnog platna otvorenog prozorima vrSi
se osnivanjem isputa izmedu masivnih zidova. Na ovaj
se oslanjaju grede koje nose osnovu fasadnog platna i
isturene tavanjabe. Duf skeletne fasade postavljaju se
vertikalni stubci koji be da prime (faza II) gornju gredu i
dalje konstrukciju krova. Ovi su obibno pri svom dnu,
kojim se ubepljuju u osnovu platna, probuSeni otvori
4-5 cm koji slu2e za prometanje konopca pomoku
koga se greda penje na visinu prvog sprata. U pos-
tednjoj fazi postavljaju se stubci koji formiraju otvore za
prozore. U daljem radu ovi se otvori pregraduju
poprebnim gredama (tanjim) u visini parapeta i gorrlje
visine prozora, time se zavrSava osnovna konstruktiv-
na potka ovog platna. U istrdivanju veza ovog skelet-
nog zida i ostalih masivnih zidova u jednoj jedinici
pokazuje se povezanost u organizaciji svih zidnih plat-
na jedne jedinice i sklopa u celini.

KUCA
Zajednica stana i zemljitta (stan + baSta = kuCa),
kuba, dom, koliba, konak; suvota; bina, brvnara, brv-
njaEa, luba, lubnica, IubnjaEa, plotara, pleter, pletara,
bondrutara, Eardak, glada, SumnjaEa, pluiina, pre-
vijaha, savijaEa, pudarica, savr(n)dak, sav(a)rdak, na-
gon, ognjarica, trnica; pozemljuga, prizemlju3a; poletu-
5a, potleu3ica, straC, straCara, burdeli, slon, kuCar,
kulaEa, krovinjara; eatrlja, udhra, udterica, dubirog,
pojata, tla, kljora, busara, busaCa, busarnica, zernu-
nica, Cumez, trap; odfak, dim, sleme i sljeme, oganj,
ognjigte; kula, dvor, dvori, dovorac, zamak, palata,
palaEa; domaCi kut; sojenica. KUCA je vrlo Sirokog
smisla; sve Hto je sagradeno da se u njemu mofe
stalno ili privremeno stanovati, gde mogu iiveti ljudi,
potom domaCe Sivotinje, a ona se podiie od razlititog
materijala na zernlji, ... (Sinonimi i srodne reEi
srpskohrvatskog jezika: M. LaleviC, ,,Sveznanje",
Beograd, 1974).
,,Kao grad, kao hram, kuba je sredigte svijeta, ona je
slika univerzuma. Tradicionalna kineska kuCa (ming
tan) je Eetvrtasta; otvara se suncu Wo izlazi, a
gospodar gleda prema jugu kao i car u svojoj palati.
SrediSnje postavljanje konstrukcije ravna se po
pravilima geomantije. Na krovu je probusena rupa za
dimnjak, na podu za prihvabanje kisnice. Tako kroz
sredigte kuCe prolazi os koja spaja tri svijeta (nebeski,
zemaljski, podzemni - primedba BM). I arapska je
kuCa Eetvrtasta, okruiena Eetvrtastim dvoristem s
vrtom ili zdencem u sredini, to je svijet zatvoren u Eetiri
dimenzije, Eiji je srediSni vrt evokacija Edena, otvoren
uz to iskljuEivo nebeskom utjecaju. Mongolska jurita je
okrugla, Sto je povezano s nomadstvom, jer Eetvorokut
postavljen prema stranama svijeta implicira prostorno
fiksiranje. SrediSnji podupirat, ili sarno stup dimnjaka,
poklapa se s osi svijeta". (RjeCnik simbola: J.
Chevalier i A. Gheerbrant, Matica Hrvatska, Zagreb,
1983).

K W ~ (u
A poslovicama)
Kuba mu je na batini. KuCa mu je od kamena A u kubi
ni kamena! KuCni 'e prag najveba planina (sve prema
d
Vuku KaradfiCu). ovek gradi kuCu, a k u k njega (Por-
tugalija). PNU godinu daj da ti u kuCi stanuje
neprijatelj, drugu godinu prijatelj, a treCu godinu
stanuj sam (Holandija). Da bi se osigurala kuCa, treba
otvoriti vrata i kesu (Spanija). Ako ti je kuCa vldna,
otvori raEun u apoteci (gpanija). Muskarci grade kuCu,
a iene domove (Engleska). Jedva se udaljis od vrata,
a veC ti nije tako lijepo kao kod kube (Kina). Staroj kuCi
i novom prijatelju nije lako verovati, Sused daje vred-
nost kuCi (NemaEka - o w drugu poslovicu uporedite
sa ,,PNo je alah pa komSija!"). Daleko od k u b , blizu
nesrebe. Cvrsta kuCa ima Eetiri stupa: vrednog oca,
mudru majku, poslu3nog sina i uvidavnog brata
(Italija). Najgore je kad kuCa irnutra gori (NemaEka).

KUCA(izveaaj sa terena - okolina LeposaviCa)

Osnovni i najEe$ki oblik kuCe je dvodeljna kuba
(,,kuba" +soba), sa odlikom unutratnje povezanosti
elemenata i isticanja ,,kubeV kao jedinstvenog ar-
ganizacionog sredista kuCe i kubiSta (parcele), znati,
77
 celokupne aktivnosti seljana. DireMan prllaz je po
pravilu omoguCen samo ,,kuki" i to najee3Ce prema
dvoja naspramnih vrata. Pristup sobi je kroz kuCu.
Kako je kuCa veoma Eesto postavljena upravo na pad
terena, to sistem naspramnih vrata na kuCi omoguCava
kretanje po istom nivou lak i neometan rad na kubistu
i ekonomskim objeMima levo i desno od glavne stam-
bene zgrade, u stvari od prostora ,,kuCeMu kome se
odvijaju sve glavne aktivnosti 2ivota porodice.
Ovakva dispozicija: ,,ku&aN + soba i to sa komu-
nikacijom koja razdvaja deo ,,kuCe" sa ognjistem od
sobe, karakteristiha je za stariju fazu razvoja
dvodeljne kuCe po selima ove teritorije. U periodu
izmedu dva rninula svetska rata, funkcionalna Hema se
dispoziciono nije promenila i dalje' su ,,kuCa" i soba
jedine prostorije, ali pribli2avanjem ognjiSta zidu sobe
izgubljen je jedan nesumnjiv kvalitet starijeg tipa koji se
ogledao u svrsishodnom obrazovanju ove komu-
nikacije preko koje se opHtilo sa ostalim objektima
kuCiSta, a da prostorno jedinstvo kuCe kao osnov
sredista nije bilo naru5eno.
SrediSni i glavni deo ,,ku6eMje ognjiite; ono je nest0
povuCeno od popreEne komunikacije, koja spaja
naspramna vrata na kuCi i oko sebe koncentrise sav
kuCni nameStaj i sve aktivnosti dnevnog iivota
porodice. Ovaj deo kuCe je obiEno natkriven drvenom
tavanicom od ,,SindiW,dok je deo kuCe kojom se odvija
popreha komunikacija otvoren prema krovu, dim iz
ognjista preko njega penje se put tavana. Nekada je
oval deo ,,kuCeU odvojen od popreEne komunikacije i
naroEitom pregradom ,,perdeU koja je smeStena u
neposrednoj blizini jednih od ulaznih vrata, a imala je
ulogu vetrobrana, zaStite od zirnskih vetrova i sneinih
nanosa. Svakako da je u tim uslovima taj kutak sa
dobrom slamom, toplim guberima i u neposrednoj
blizini ognjista bio neobitno prijatan za konaEiSte, a i
koristan. Po kazivanju seljaka, i danas u poznim
zirnskim i ranim proleknim danima to je najprikladnije
mesto gde Ce se tek oteljeno tele najbolje pridiCi.
OgnjiJte je na samoj zemlji ogradeno sa nekoliko vekih
ploeastih kamenova koji spretavaju da se pepeo raz-
nosi, a slu2e po neki put i kao prekladi kada treba neki
veCi komad drveta razgoreti. Nad ognjistem vise verige
na koje se stavlja kotao. Po podu, uz samo ognjigte su
jo5 sa6 i crepulja kao i nekoliko, manjih i veCih
tronoinih ieleznih sadfaka za stavljanje posuda
Slika 82
Plan starije i novije dvodelne kuCe (okolina Le-
posaviCa).

prilikom kuvanja jela. Oko ognji&tasu poredani i drveni

tronoSci za sedenje. Uz zidove su drveni sanduci
,,bra5njarin i ,,naCvariW.Na zemlji pored zida ili na
naroCito naMnjenoj niskoj polici stoji nekoliko testija ili
sudova za vodu - ,,vodnjak". Po zidovima vise sita,
venci sa lukom i paprikama.
 Slika 83
Starija dvodelna kuCa sa opremom (okolina
LeposaviCa).

Promene u prostoru ,,kukeWorganizacionoj jezgri de-

Savaju se usled razliMtih uticaja nastalih u promenama
koje su menjale sastav i sadriinu delatnosti u okviru
jedne porodice. Stara kuka, kao poroditno ishodiste,
se menja; gradevinskim intervencijama unutar sklopa
,,kukeM,ona se pretvara u vise potrebnih odeljenja
tako da se ,,ku6aWpriblifava gradskom pojmu kuhinje.
Danas je sve EeH6e Wednjak u sastavu ove prostorije,
koji svojim ekonomiEnijim trogenjem goriva, sve vise
potiskuje neracionalno otvorena ognjiHta, time se i
prostor ,.kukeH postepeno IiHava njegovih prvobiih
funkcija. Svakako da i prevelike dimenzije ,,kubWkao i
nedostatak prozora i njena opgta neudobnost imaju
uticaja u procesu kada raste zna&j sobe nad ,,ku-
Corn". Danas je ,,kuCa" drugostepeni prostor u kome
se povremeno peEe hleb i koji uglavnom prima ulogu
ostave i magaze.
U drugom sluEaju napugta se stara kuta, pretvara u
staju i pristupa se gradnji nove kube, koja se po sas-
tavu ne razlikuje od stare, osim tito je prostor ,,kuCe"
organizovan kao Hto je napred rehno.
lz ovakvog prirodnog razvijanja i prilagodavanja dis-
pozicije novim uslovima, primekuje se pojava trodelne
Beme koja je organizaciono vet bila prisutna u staroj I
dispoziciji: ,,kuCa" + prostor komunikacije + soba. I

Soba je uvek sa drvenom tavanicom i, za razliku od

,,kuCeW,na svakom slolbodnom zidu bar sa jednim
prozorom. U odnosu na mraenu, 6adavu i dimtjivu at-
mosferu ,,kuke", soba je svetla i prijatna prostorija
mada dimenzije njenih prozora retko kad prelaze
odnos 50x60 cm. Soba slu2i za spavanje domakina i
prijem gostiju i prijatelja, o praznicima i veselju. U I

zimskim danima domahica ovde tka na razboju, koji je

pored kreveta, klupa i stola obavezan kuCni namegtaj
ove prostorije.
Kao &to je veC napomenuto, ostali elanovi porodice
stanuju u naroEito za tu svrhu podignutim objektima,
,,zgradamaWkoje su grupisane oko matithe kuCe. U
,,zgradamaWse ne lofi vatra, a opremljene su krevetom
i sanducima za Euvanje ,,robe.". ,,ZgradaWje najh5egke
jednodeqna i veoma skromnih dimenzija sa osvetljen-
jem preko vrata ili malog prozora.
U odnosu na teren, zgrade za stanovanje se postavlja-
ju tako da se u razlici terena dobija prostor za podrum
ispod sobe te je iz toplotnih razloga preko drvene
konstrukcije poda nad podrumom stavljen i sloj blata.
U savladavanju terenskih uslova jakih nagiba terena,
graditelji su kod razliEitih vrsta objekata pokazali da se
veoma dobro snalaze u korigkenju preimu&tava ovak-
vog terena, dok se pod uticajem novih ,,planskih"
ostvarenja pokazuju sve viBe potrebe za ravnim
terenom na koji bi se objekat upetnuo, negirajubi u
potpunosti karakter zemljista. Povezanost s terenom
preko uvekanih vrata ,,kuCeWna jednu i drugu stranu,
Eesto se prosiruje i postojanjem trema koji je uklopljen
u gradevinsku celinu objekta. PrimeCuje se da ovakvh
objekata ima medu najstarijim i u sadasnjoj fazi kada
se u okviru ovakvog trema organizuju i druge funkcije
kao Sto je hlebna peC i sliEno. (B. MilenkoviC - Z.
Petrovik, 1964).
KULA
KuCa od kamena, utvrden stan na Balkanu; njeno
poreklo je od feudalnih srednjovekovnih kula i danas
PryZEMLJE Am- I
se ovi oblici stana mogu uporedivati sa ostacima kula
na Svetoj Gori ili sa sliEnim oblicima na podrutjima
Juinog Maroka, Jemena, lranske visije i sliCno.
Na Balkanu ona je suiene osnove sa nekoliko nivoa:
prvi ekonomski, drugi sa kuhinjom i sobama ukuCana
(Zenska kuCa) i treCi gostinska (musafir) soba najbolje
uredena i opremljena. Verski razlozi ueinili su da se
komunikacija udvaja. Deli se na spoljnu za goste i 2 SPRAT
unutarnju za domaCe, pri Eemu se na srednjem nivou
ova unutarnja najte3Ce ukljuEuje na ovu spoljnu u vezi
sa gostinskom sobom. ObiEno je kula praCena nifim
objektima gde se smesta mnogobrojna porodica i niz
ekonomskih i pomoCnih objekata. I u ovom sklopu
kula ima centralno mesto kao Sto je to bio donjon u
srednjem gradu. Narodna pesma:
Slika 84
Sva se kula iz temelja ljulja
Zidite je kuli u temelji DomaCinstvo u selu Juniku sa tri nivoa kule: 1)
ar, 2) staje, 3) ,,kuCa", 4) sobe, 5) divanhana,
Da j'u temelj kuli uzidali 6) gostinska soba, 7) ostava.
(Zidanje Skadra).

KRST
Krst - vidi simboliEne forme. On je simbol i sredstvo
sveukupne zagtite Eoveka i njegovog dobra. ,,Be2i kao
davo od krsta!" "Gde krst prekrstio tu i izleEio!" Pri
pojavi grada ka2e se: ,,Ne idi Eudo na Eudo, ovamo je
veCe Eudo, ovamo je boiibni krst!" - to je krst od
pregorelog boiibnjeg badnjaka koji se stavlja iznad
vrata ili na strehu.
izdavanjem nove karte, sada Charte de I'habitat. 1952.
godine gvedska grupa na CIAM-ovom kongresu u
Singtaunu istiEe: ,,Grad je zajedniEko mesto i kuCa
urbana je zajedniCko stanovanje". Stanovnik, iitelj nije
vige pasivan, on egzistira gto se oEekuje u akciji i reak-
ciji i zajednici sa ljudima - time je naglaseno da u
-
svemu ovome - u prostoru postoji i deo njegovog
karaktera i da je shodno tome prihvakena potreba
promene i rasta. 1959. godine studija Vers une casbah
organise iznosi istoriju jednog novog migljenja. Van
Bodegraven: ,,Mi stojimo pred potrebama stvaranja
forme ili strukture koja se vremenom mo2e razvijati".
1966. godine pojavljuje se studija Kenzo Tange-a Func-
tion, structure and Symbol - izneta naeela ,,otvorene
forme" za buduke promene. Godinu dana kasnije,
1965. godine pojavila se i knjiga B. Rudovsky-og Ar-
hitektura bez arhitekata. 1976. godine H. Herzberger
piSe: ,,Zadatak arhitekte se ne sastoji u postavljanju
gotovih i perfektnih resenja, veC u moguCnosti da ko-
risniku pru2Ci uslove za njegovu sopstvenu nad-
gradnju". 1977. godine u muzeju Lousiana Humle-
back otvorena je izloiba alternativne arhitekture ,!in-
spiracija za profesionalce koji su odgovorni za
oblikovanje naSeg okruienja i za laike koji iele da
stvore svoj sopstveni prostor". lste godine pojavljuje
se i povelja u Machu Picchu Cije su misli usmerene na
promenu stanja u struci - na potrebu oslobadanja ar-
hitekata principa akademske zavrsenosti, susreta
jezika visoke i kulture naroda - da njen glavni problem
nije vise vizuelna igra Cistim oblicima veC formiranje
druStvenog prostora u kome ljudi treba da iive - i kao
najznaCajnije - kontinuitet gradskog tkiva.

VraCajuCi se na temu stana i stanovanja, istitemo

znaEaj medu svim fiziekim predmetima naSeg pro-
sudivanja - znaCaj mesta, zemljista. Ta tema je sva-
kako najstarija u naSoj disciplini pa je i ,,moderni arhi-
tekt nauCio jednu stvar: pre svega moral najvainije
pogtujuCi, da izuCava naCin iivota, podneblje, a tek
onda da pristupi projektovanju. To ne znati da moder-
ni arhitek treba da podriava spoljagnji izgled tra-
dicionalnih gradevina", kako je to govorio S. Giedion u
1W. godlnl, all Jelzgradlvanje mesta u svakom pogle-
du oslalo mJosnovnije pitanje. Pre svega, kao vred-
nost bvdubo W k e Wulcture Ipdam kao osnovni rar-
log olpora prema svakolakim ,,eflkasnim", brrlrn, Jef-
Unlm ,,n&inima nlegavog bgradlvanJa".Slobodno sa-
da mofemo i dodabl da su u nJemu,njegavom posto-
JanJu,ssdrtanl I svi uslovl buduOlh nesporazuma i to u
svlm ravnlm ispoljavanja dndtvenog prostora.
Shodno ranijlm zakl[u&ivmJlma, zadrfah se samo na
fldtkorn OWN rnmta, prateti pre svega u okviru
proceaa n j e g w q nastaJanb sve momente koji nam
otkrlvalu poJmwe o njemu. Da se prostor dotMjava,
-
da c njemu imamo i predstave veC je uhrrdeno ali da
sve to Stql i u nekom odnosu prema pojrnooima u
strud, Eija nam primda, prema poalednjlrn internacio-
nalnlm tumabn[lma valja da posluIi i za spajanje sa
pojmdma - dakle, spo] nacionalnih idloma i pojrncva
m k e - otefaw posao p o g 8to ~ u OkviN svega
h mofemo n w t i pojmovima u shrarl Je nlz razliEitih
-
polazih dakle, a n j e potpune raznolikosti. Ai, sa
gledl3tn prwtora, rnesta 1 nJegwogznabnja, nate orl-
JentaciJe valja usrnerltl ka lstra2lvanJu moguCih nivoa
Jedlnica, &lle znatanje ireba odrediti u njihovom upore
denlu, hljerarhije, kvaliteta 1 rarvoja.
CVI r d 0 Z l nas upubuju, pre svega na pornnije upoz-
navanJekarakiera atrukture, pri &mu smo suoEeni sa
odredbama njihwlh ukupnosti, moCi preobliEavanja i
IspRhnja grenica samoupravljanja. To su I ornovna
pttanla koJanas zaokupljuju I koja se r n q u razvrstati u
nekollko grupa ispltlvunja: u pwom redu to je problem
terltorlja, smlsao ukijuEhgnja 1 ogradivanja u b m u naj-
Edde Eltamo kakva JehlJerarhljai kvaliet ove sredine;
oduwor M 8- ova pitanja valja imati u odredbama
koJenam gwore o orijentlsanosti w i h orgenizadja pri
&mu su l a h o utvrdenl svi n / l M delovl (desno, levo,
gore, dole). prvl, drugi plan, granice kao i Evrste taEke;
OWIOWW oblefje u smlslu oblika i Witeta reljela,
n j e g m oli]mtlmnasti i priradnih utieaja koji d o d a -
valu ow sllku: morenost IIi zahrorenost kompozicije
Obbh@a 1 obllka -la Eime je 1 &uktura slike
p u t d m granlcama, EvoriMma I obele2jlrna odredena
(uporedl aa slruhrom slike grada prema K. Unchu).
S p e m avakog gruplsanla oslm svog osnovnog
smtava u grnnkama sf6fa lrna i m j u rationalnu vred-
nwrt koja adreduje posebnost srakog konkretncq
BB
obmta. Vula napDrnenuti da u granlcama d h hpltmlh
velitina prepomEljMh velitina raznih vrsta sfera - ra-
pram dobijarno I uslove koji m u potpunostl mogu
zadwd]ltl potre&~ individualnog U l paradiWg pr&
stora. U ovom tranutku naporninjem da u svlkan ma-
llti&om postupku arhiieMonskog pastarn, sMka pret-
hodna analka. Ima u vldu spmveden poslupak na e~+
n m a @mica i vell&na stera, &to je polazW prl- -
stup daljo] definiciji p r o m a (vsC1t-m pdmedM 1 na
Uiedbu 0 proleMovanlu I g d s n j u stanova grada 6-
grada su u ovo] oblastl).
Prod piianjem ,,da ste neko, ko Zivi nenegde" d e m o
o d g m t U samo jezikcin Wtke slNMure koja me
gu+ rest, promenu 1 pokretetqhst. Zato je I naglmk
u s&u o v ~ stayljen
n na sbuktutranje vrednalla koje
u daUm okolnostirna, u posebnim meduodnoeima &ne
to &o zovemo prostorom.

Mesto, deo prostofa iskazuje se svojlm polwketorn

-
ogradlvanjalukljuE~ania &to le o p a Stav svakog po-
stojanja, prl b r n u je ogracxvanje istovremeno I v b -
no znaEenje preme nekom drugom ograaivwju la
svaku ukljuubnost u bliZoj lli daljq terltorljl. Ta so mob
smatratl prorudnim stworn u teorijl o pmstoru jer se
ukidanjem o w g jednovremenog prosudkmja prostora
Eini kobna gre5ku svlh tiplzac& pmrtora pogto se
poku5ava we svesti nu poznat sluEaj, ponavlJan bllo
gde, gubi pe osnovno wptw postojmja prastora Ilo
u odnoslma prema swjoi neposredno/ wedlnl. Tretl-
rejuti samo volurnen kao rdz ogradenih jedlnica, n e
promenlenlh odnoaa, one na taJnaC[n no poato)e i kao
posledica o w # d n w a prema d41m krrteQoNama -
odredene su samo u smlslu svog unutamjeg kruga
uticala, dok se avaj spol]nl nl u kom vldu ne renekhr)s
na odnos unutar sklopa - on nije ukljubn, on je cltclv-
Ijen posredstvorn slle d ~ h e n 0akcije, a poaledlca
tahog stava su nelzvesne. NajoEigledniji prlmer ovek-
vog pristupa su n&e koleMlvne zgrade gde je na l a
naEln obrazovano stanle u prizemlju i krow kao u telu
zgrade izmedu wihl Verovatno da bi i ekonomtd efe-
kat razllke u zakupninama trebalo da odveda prolek-
tante ke drugaEijem rasudivanju all, na %lost, ni to nije
Lik, izgled, oblitje, vid, izraz, kroj, figura, forma (SSRSJ)
vidi forma.

Sav smisao prostora je u odnosima; uostalom

razumeti totalitet fivota je u razumevanju i objaSnjenju
njegovih odnosa.

ODSTUPANJE
Nepostojede, negativno ili pozitivno.
Razlike izmedu ostvarene odnosno granitne mere i
nominalne mere.
Ostvareno odstupanje - razlika izmedu ostvarene i
nominalne mere.
DopuSteno odstupanje - najveba dopuStena razlika
izmedu ostvarene i nominalne mere.
Odstupanje - poloiajno-dopu5tene tolerancije kod
namestanla nekog elernenta.

OKRU~JE- O K R U ~ E N J E
Sredina ono 3to je u neposrednoj okolini.

Zahvat teritorije u cilju svesnog izdvajanja jedne ili

grupe delatnosti.

OKUPWANJE
Sinonim za grupisanje ali preteino za Ijude.

Za prostor projektovanja:
(a) aktivno stanje medu korisnicima na osnovnom
2ivotnom nivou odreduje se tipom sfere opstenja,
izraieno u merama to su:
intimna sfera 0-1 5-45 cm
IiEna sfera 45-75-1 20 cm
dru3tvena sfera 120-21 0-360 cm
javna sfera 360-750 cm
(prema E. T. Hall-u).
106
 (b) na svim ostalim drustvenim nivoima to je analiza
sveukupnog dogadaja odmeravana i nacionalnim nor-
mama, a na temelju navedenih podataka (a).

prlmithmo staniSte u Jemenu - svaka je name-

na ogradenja: 1) urnhranje, 2) \roda, 3) kuhinja,
4) boravak, 5) staje, 6) zaklon.

Prema iarku KoraCu, postoji sedam glavnih kategorija

u opaianju sredine: 1) sredine nemaju hrste ili
odredene granice u prostoru i vremenu; 2) informacije
o sredini stiEemo pomobu svih Cula; 3) sredina pruia i
centralne i periferne informacije; 4) sredina pruia viSe
informacija nego Sto moiemo da prihvatimo; 5)
sredinu odredujemo i doiivljavamo akcijom; 6) sredina
ima simboliEko znaEenje; i 7) doiivljaj sredine uvek
stiEe sistematiean kvalitet koherentne i predvidljive sre-
dine.
,,Sredina je za Eoveka, pre svega, onaj neposredni,
realtivno ograniEen prostor u kome on iivi, i u kome se
formira."
U okvirima ekoloske psihologije, veza socijalnih i fi-
zlEkih faktora sredine iscrpijuje se istrdivanjima ter-
itorijalnosti, zbijenosti i privatnosti - sva ova stanja
imaju dalekoserne posledice na odlike prostora Ciji,
Eesto drugtvom ili drugim uzrocima, utvrdeni deter-
minizam ne dopuSta izvrsenje potreba Coveka u pro-
storu njegove Zivotne akcije.

ORGANSKO
Organska arhitektura - ,,Osnovni kriterijum jedne or-
ganske gradevine je trafenje oblika u biCu (karakteru,
su6tini) objekta" - (H. HPring). lsti autor u svim gra-
diteljstvima vidi samo dva principa: (1) stvara formu
prema 2evi istrdivanja i (2) t r d i izvrgenje u slu9bi za-
datka, a Sto se neposredno odnosi na njegovo shva-
tanje organske arhitekture, tj. kuCa se izgraduje kao
organ.

U istorijatu opredeljenja ka organskom, zanimljivo je

upoznavanje F. L. Wright-a sa nemaCkom tada5njom
-
filozofijom radovima Steiglitz-a (Arhitektura ima ljud-
ske osobenosti) i engleskog filozofa Herbert Spencer-a
(1820-1 903),5to je uEinio Sullivan jer je njegove raz-
vojne teorije hteo da primeni i na arhitekturu (DruStvo
je organizam).
Herbert Spencer u svom delu Sistem jedne sintetiCke
filozofije (1 8871, primerom biolo3kog rasta zasnovanog
na geometriji i njegovom primenom na razvoj druStva,
autor je deli0 svu pometnju XIX veka o razlici izmedu
neorganskog i organskog sveta. ,,Materija prelazi iz
stanja neodredene, nevezane homogenosti u stanje
odredene vezane homogenosti. Tako su u toku razvit-
ka vidljiva dva suprotna procesa: diferencijacija i in-
tegracija."
Pogledi Wright-a, posebno ~jegovipisani prilozi zas-
novani na Spenver-ovim principima, utemeljili su njego-
vu ,,gramatikuWprojektovanja u zoniranju plana; tako
se u njoj isti6u sledeke pretpostavke: postojanje javne
i privatne zone, osnivanje centralnog jezgra, sve pros-
torije na zemlji, bez podruma i dobrom vezom sa
vrtorn. Ovo je uticalo i na primenu ,,L" oblika koji je
mogao da prati ameriliku tradiciju lako narastanja
kube, dobro zasenEene i ventilirane sa obaveznom
gornjom zonorn prozora.
108

lament biljnog porekla na peCl jedne stam-
1 bene Jedinice u Prizrenu.
Hugo Hzring (1882-1 958) je najizrazitiji predstavnik or-
ganskog shvatanja na evropskom tlu Eija se objasnjen-
ja i polemike oko organskog mogu smatrati temeljnim
za razumevanje celog pokreta. ,,Mi felimo da prona-
demo stvari i da ih pustimo da same razviju svoj sop-
stveni oblik. Mi se protivimo da njihovu sadrfinu
odredujemo spolja i da bilo kakve izvedene zakone
prenesemo na njih. ,,Organsko gradenje nije po-
drfavanje prirodnih oblika, veC da, sliEno kao u prirodi,
oblik mora da se izvede iz samog zadatka.
SmiSljeni polofaj i odnosi delova prostora jednog sklo-
pa u sredini.
Organizacija je kombinacija elemenata. Ona postaje
razumljiva tek kad njen unutarnji raspored (struktura u
smislu rijeEnika) mo2e biti shvaCena kao jedan od
mnogih rasporeda, jer to je jedini naEin da se postavi
pitanje njegovog znaEenja (Jean Poullon: Struktura-
lizam: pokuHaj definicije - Kritika, Zagreb, 1970). Ova
definicija najbolje objasnjava proces projektovanja.
ORIJENTACIJA
Orijentisanost - odreden polo2aj prostora prema ne-
Eemu.
ORNAMENT
To je ukras, nakit i u arhitekturi ga valja otkrivati kao
poseban zapis visestrukog znaEenja, jer on u sebi
EesCe sjedinjuje iskaz vremena i moguCnosti tehniEke
izrade a nekada i samo izvoriste nastale strukture.
Period arhitekture sa poEetka XX veka proterao je
ornament svodeCi oblike na njima bliske geometrij-
ske figure st0 je najpreciznije izrazio Adolf Loos
(1870-1 933) svojim polemiEkim spisom Ornament i
zloEin (1908), inspirisan Elankom L. Sullivan-a (1892)
Ornament i arhitektura. Medutim, sedamdesetih godi-
na naSeg veka, period tzv. postmoderne arhitekture ne
skriva svoju naklonost ka ornamentici pa se i sada iz
BeEa, duhovitom igrom nemaEkog jezika ,,Los von
Loos" - beEkog arh~tekteHunderlwasser-a (pravo ime

Ornament biljnog porekla na p e l jedne stam
bene jedinlce u Prizrenu.
Hugo HXring (1882-1 958) je najizrazitiji predstavnik or-
ganskog shvatanja na evropskom tlu Eija se objaSnjen-
ja i polemike oko organskog mogu smatrati temeljnim
za razumevanje celog pokreta. ,,Mi felimo da prona-
demo stvari i da ih pustimo da same razviju svoj sop-
stveni oblik. Mi se protivimo da njihovu sadr2inu
odredujemo spolja i da bilo kakve izvedene zakone
prenesemo na njih. ,,Organsko gradenje nije po-
ddavanje prirodnih oblika, vek da, sliEno kao u prirodi,
oblik mora da se izvede iz samog zadatka.
SmiSljeni polofaj i odnosi delova prostora jednog sklo-
pa u sredini.
Organizacija je kombinacija elemenata. Ona postaje
razumljiva tek kad njen unutarnji raspored (struktura u
smislu rijeenika) mo2e biti shvakena kao jedan od
mnogih rasporeda, jer to je jedini naEin da se postavi
pitanje njegovog znatenja (Jean Poullon: Struktura-
lizam: pokuSaj definicije - Kritika, Zagreb, 1970). Ova
definicija najbolje objaSnjava proces projektovanja.
ORIJENTACIJA
Orijentisanost - odreden polofaj prostora prema ne-
Eemu.
ORNAMENT
To je ukras, nakit i u arhitekturi ga valja otkrivati kao
poseban zapis viSestrukog znaEenja, jer on u sebi
EeSke sjedinjuje iskaz vremena i moguknosti tehniEke
izrade a nekada i samo izvorigte nastale strukture.
Period arhitekture sa poEetka XX veka proterao je
ornament svodeki oblike na njima bliske geometrij-
ske figure Sto je najpreciznije izrazio Adolf Loos
(1870-1933) svojim polemiEkim spisom Ornament i
zloEin (1908),inspirisan elankom L. Sullivan-a (1892)
Ornament i arhitektura. Medutim, sedamdesetih godi-
na naiieg veka, period tzv. postmoderne arhitekture ne
skriva svoju naklonost ka ornamentici pa se i sada iz
BeEa, duhovitom igrom nematkog jezika ,,Los von
Loos" - beEkog arh~tekteHundertwasser-a (pravo ime
 Friedrich Stowasser) obezbeduje pravo na ornament.
Njegov stambeni objekat na uglu KegellLowengasse
sa karakteristitnim naslovom publikacije Ein Haus
najbolje pokazuje u kome stepenu ornamen dovrsava
formu (prooformljuje) te vrsebi njenu indivudualizaciju
ukida beznatajnu i neodredenu istovetnost.
I

Kvalitet i kolitina osuntanja su jedan od elemenata

I
vrednosti bioloske sredine. Za svaki sklop odgovorike -
ona strana - orijentacija - koju smo utvrdili uzimajuki u
obziri i uticaj okoline - klimatskih elemenata kao pro-
menljivih veliCina (vetar, vlaga, padavine, oblaCnost,
pritisak) i stalne velitine (geografska girina, reljef, ras-
tinje). Svi kvalitetni uslovi osuntanja mogu biti negirani
poloiajem sklopa u sredini - urbana preizgradenost i
reiim saobrakaja. U sredinama iarke ili kontinentalne
1 Slika 96
KuCa Gjorgja Spasoskog u selu Nerezima kraj
Skoplja: u prizemlju iz kamena izrastaju staja i
,,kuCaM,a na spratu sa Cardaka tri odeljenja i
. zimska ,,kuCaU.
Slika 97
Solarhaus u MUnchen-u: arhitekt Richard J.
Dietrich and comp 1 solarni bunker, u preseku
pokazani toplotno solarno krdenje kao i
krdenje svereg vazduha (prema DBU12117).
A
, OTVOR
klime, tradicionalno gradenje nam pokazuje povoljno
vezivanje uslova osunCanja i protoka vazduha Sto Cini
prostore snoSljivim za iivot. Ovde se najpre misli na
sve one organizacije koje unutar sebe ostvaruju svoj
zatvoreni svet istovremeno dobijajuki i povoljnu klimu
unutarnjeg prostora, Cistom deobom, odnosno orijen-
tisanjem kuCe sever-jug - letnja i zimska kuCa.
U selu Nerezi, domakin Gjorge Spasoski ovako je ob-
jasnio majstoru koncepciju svoje kuke: ,,'Oku kuku, leti
da piri ladovina, a zimi da ima sunca!.
ZaStita od sunca se utvrduje paralelno sa poznatom
koliCinom i kvalitetom osunCanja, pa se i ona ocenjuje
sa svim ostalim dejstvujuCim faktorima celokupne sre-
dine. Osnovno je pitanje izbor naCina zaStite koji treba
da omoguki srednji, tampon prostor sa prelaznom
temperaturom i tako stvore uslovi prozraCivanja za raz-
liku izmedu spoljdunutra od zaStita koje prikupljaju
sunCevu energiju i njeno toplotno dejstvo prenose u
prostor (platnene zavese izmedu dva prozorska krlla).
Mesto/povrSina prekida zidne mase;
Mesto veze razliCitih sredina;
PovrSina/volumen kojom su vezane susedne sredine.
OTVOR
Modularno dimenzionisan prostor predviden .za ugrad-
nju umetaka, gde se oboje vezuju - koordiniraju merom.

OTVORENOST
MoguCnost upotrebe sistema za veCi broj podruEja u
delatnom smislu. (Odnosi se na sistem gradenja.)
*

Mesto u kuCi sa otvorenom vatrom. Aleksandar Freu-

denreich daje detaljan spisak stvari uz ognjigte:
pribor: 1) kljegta za vadenje feravice; 2) verige, lanac
na kome visi lonac; 3) obruC bez dna; 4) limena tava
za feravicu u sredini ognjigta; 5) omelo, pribor kojim
se mete me& na ognjistu za peEenje hleba; 6) ZaraE;
7) sa&; 8) priklad, za naslanjanje drva na ognjiste da Slika 98
bolje gore; 9) puhalo, za raspirivanje vatre; 10) ra6lje DeCiji crte2 vrata (poreklo kao slika 1).
za skidanje lonca sa vatre; 11) rogtilj za meso i 12)
Slika 99
trougao - podloga za lonac.
Tradicionalan otvor - prozor.
***
TRADICIONALNA ZNANJA I UMENJA
,,Ognjigte je samo po sebi organizovalo i disciplinovalo
sedenje jer svi sede okrenuti vatri i jedan drugome.
Oko ognjigta, kad se sedi, ima prema Eemu da se
utvrdi, i utvrdi se rang sedigta. Preklad, prema kome se
taj rang utvrduje, stalno je na istom mestu. PoEasno
mesto je uvrh ognjigta kod preklada... Napred dva star-
ca, oni jedini u dva stola, a oko njih ostala Celjad na
obiCnim tronofnim stolicama ili trupcima. ,,Sunce sja-
Se, kroz prozor gledage ko najljepge u stolu sjedabe".
(S. VukosavljeviC.) Upret je na ognjigtu mesto vainije
nego i preklad, ali tu uopgte nije sedigte. To je mesto
gde se uveEe zaprete vatra. Upret je simbol doma i
9
 1
. % , ognjista. ,,Za dvesta godina jog me niko nije pomakao
3 sa mog upreta."

ODAJA
1Radionica (Leskovac).
ODAJA
='' Maderica, prostorija na groblju za posubje.

Slika 100 O D ~ K
OgnjiSte, dimnjak su znaci Covekovog riljen-
ja; sve Sto nema dimnjak namenjeno je stoci. Odvod dima sa ognjigta.
Medutim, u rekonstrukciji ostrvca Sveti Stefan
u hotel visoke kategorije ukinut je ovaj veCiti
znak ljudskog staniSta dimnjak! (vidi strana 22
UUAA, analitiCko uporedenje Cetiri objekta F.
L Wright-a).

Postupak vezivanja i zagtite neCega od zla. Obildenje

kuke, sela, proizvodnih mesta i objekata.

SJA 1 Sredigno mesto nage tradicionalne kube gde se sve

vainije ritualne i praktiCne radnje odvijaju.
PLAN
Horizontalni, vertikalni, prostorni: prikaz preseka
sklopa u dva ili vise pravaca sa osnovnim podacima
mera, polofaja i obavestenja o njegovim delovima i
celini (vidi Elementi projektovanja sa osnovama urba-
nizma, Zavod za udibenike, 1980. J. Milenkovik: Pos-
tupak u arhitektonskom projektovanju).
PLATFORMA
Horizontalna ravan na kojoj se organizuje prostor
(hramovi Meksiko, GrCka i slitno); u naSem vremenu,
Cesto ravan kojom odvajamo delatno razlitite prostore.

(reperan - o - a)
- a - o - sistem
taCka
linija - prava repernog sistema
povrsina
mrefa
sitem - natin primene IinijaItaCaka i povrsina prema
kojima se odreduju dimenzije i poloiaj gradevinskih
sastava.

Prostorije sklopa neposredno vezane za radnu zonu i

odriavanje njenog higijenskog nivoa (vidi UUAA - stra-
na 96).

POSTMODERNA ARHITEKTURA
Prema Ada Louise Huxtable: ,,Postmodernisti iele da
se vrati sve gto su modernisti odbacili - proslost, orna-
ment, kontekst, kontrast, raznovrsnost, simbolizam,
slikovitost i metafora; ohrabruje ponovo otkrivanje is-
torije, ali i kontinuum i kontekst grada, kao i uvidanje
vrednosti koje idu uz raznovrsnost."
Tri su uoCena izvora ove arhitekture, osim drustvenih
razloga koje ovde ne razmatramo: moderna, is-
toricizam i popularni oblik (podsetimo se povelje u
Machu Picchu gde se ukazuje na potrebu spajanja
jezika visoke kulture i narodnih idioma).
U sluEaju postmoderne, knjiievnost i arhitektura su
prethodile filozofskoj raspravi jer se filozofsko
tematizovanje vezuje za dva, opretna po shvatanjima,
priloga - Lyotard-a 1979. godine i Habermas-ovog
predavanja o modernizmu 1980. Oba autora se slaiu u
opisu vremena ali su im ocene suprotne. Za Haber-
mas-a, to je nametanje konzervativnog mentaliteta i
odbacivanje projekta prosvetiteljstva, dok je za Lyo-
tard-a to samo proces oslobadanja od modernog sub-
jektivizma i humanizma, od ideologije kapitalizma.
Marta meseca 1986. godine odrian je skup u Zagrebu
,,O postmodrni" sa podnaslovom ,,Nova epoha ili
zabluda". Niz objavljenih studija bavi se kompletnom
kulturnom situacijom Evrope i sveta, svih pojedinih
oblika postmoderne pri Cemu je vidno mesto zauzela
arhitektura kao najmaterijalniji dokaz preloma izmedu
moderne i postmoderne epohe. Za jednog od refe-
renata, Frederic Jameson-a, ,,Arhitektura je, ... od svih
umetnosti konstitutivno najbliia privredi s kojom, u
formi provizije i vrednosti zemljigta, stoji u zbiljski
neposrednom odnosu; stoga neCe iznenaditi izvan-
redan procvat nove postmoderne arhitekture sa oslon-
cem na patronat multinacionalnog biznisa..." Ocenju-
juCi da se simptomi postmoderne najpre nalaze u ar-
hitekturi (Heinz Paetzold), mnogi autori se CeSCe pozi-
vaju na izreCene misli Jencks-a o postmodernoj kao
posebnom arhitektonskom jeziku ili njenoj eklektieno-
sti do negiranja shvatanja kao produienja moderne
(Heinrich Klotz). Sigurno je da se Cak i opreCni u
migljenju Cesto prihvataju zajedniEke teze da je njena
pojava samo odgovor na promagaje funkcionalista, pri
Eemu su pioniri novog gradenja situirali arhitekturu i
oblikovanje u isprepletane odnose druStvene prakse
svakodnevnog iivota".
Niz vrlo preciznih opaianja o dogadajima koji su pratili
stvaranje druStvenog/individualnog prostora ukazuju
na potrebu strpljive analititke provere u donogenju
oce-na koje su danas Cesto povrgne i jednostrane.
Pomenuti autor Heinz Paetzold daje nam Citavu lepezu
razlititosti ove arhitektonske proizvodnje od baroknih
kulisa Hollein-a ili Ch. Moor-a, populistiCke arhitekture
Venturi-a ili participacije ,,urbanistiteke arhitekture"
Erscine-a, Ley-a, braCe Krier, Kroll-a, Hertzberger-a i
drugih, a Jto po njemu predstavlja ,,meJanje sve uzdui!
i popreko". Stoga ne bismo mogli obrzovati te nove
pojmove o prostoru samo iskljuEivo na optiEkim opa-
fanjima (Moor) jer nam se veC tokom 6vog perioda
pojavljuju interesi za Covekovu prirodu, njegove potre-
be i grada kao svakodnevnog fivotnog prostora; to, u
krajnjoj liniji, utire potrebu razumevanja razvojne linije
moderne - ,,dijalektiku moderne umesto raskida s njom".
ParafrazirajuCi neke tekstove J. Jencks-a, profesor R.
RadoviC je izneo u nekoliko taEaka osobenosti post-
moderne, a to su retorienost, deformacija istorijskog
modela, netaCno prenasanje, kola2iranje istorije, motiv,
aluzije, deformacije, metafore i kontekst.

Aldo van Eyck je ono Hto bi drugi nazvali krajnjim su-

protnostima unutragnje i spoljasnje, javno i privatno,
Slika 104
jedinstveno i uobitajeno - opisao kao ,,dvojne feno-
Atheneum Richard-a Meier-a: stari reCnik Le
mene", jer su ovi parovi nerazdvojno isprepletani na Corbusier-a ponovo definisan jednom ,,no-
svakom gradskom nivou (R. Venturi, D. Scott Brown, vom vizijom" - to su nova istrdivanja prostor-
S. Izenour: Pouke Lau Vegasa - Gradevinska knjiga, ne geometrije.
Beograd, 1988). Slika 105, 106
Dva pogleda na kuCu (das Haus) Hundert-
wasser-a u BeCu sa jasno izrdenim samostal.
nim delovanjima njenih pojedinatnih delwa
U studiji tipitnih organizacija, polarni parovi, osim (kuCa kao grad) i traganjima za izgubljenom
simbolikom. I
kombinovane analize koja u svojim zakljuEcima spaja
rezultate strukturalnog i istorijskog dela uz analize
delatne i smisla, razvijaju se kao znatajne taEke u
okviru kojih je moguCe vrHiti i druge specijalistiEke
studije; sve ono prirodno je da mogu i izvan svojih
uskih specijalistitkih razloga i ciljeva da deluju i na
op5te zakljuCke kojima se odreduju pojave izvesnih tipi-
Enih organizacija. Znabjno je da se u ovakvom naCinu
migljenja izdvajaju jo6 18 polarnih parova kojima je mo-
gu& svakako posebno izlagati potrebne dokaze. U tom
spisku navodno sled& polarne odnose: prirodnolne-
prirodno - veaaCko - planlstvamost - zauzeto/slobo-
dno - zatvoreno/otvoreno - privatnoljavno - liCno/po-
rodiCno - tiHina/larma - spolja/unutra - tipiEno1poseb-
no, slubjno - konzervativnolradikalno - jednonamen-
sko/viHenamensko - internacionalno/nacionalno - vi-
sokolnisko - cmolbelo - punolprazno - negativnolpo-
zitivno - postojan/promenljiv - putfmesto i veC navede-
na: ogradenoluklju~eno- grupisanjelkretanje - indi-
 vidualno/kolektivno - jedinicaJsklop - mnoStvo.
Od svih ovih navedenih parova suprotnosti, polarnih
odnosa, par postojan/promenljiv je dobio u svojoj ak-
tuelnosti u poslednjih dvadesetak godina kao isporno6
u saznavanju suStine prostora odnosa njegovih
neposrednih ciljeva. On se u razliCitim vidovima, pa i u
razliCitim disciplinama iskazuje, ali je simptomatiCno da
su njegove procene priliCno negativne, ukoliko se tiEu
fiziCkog okvira iivljenja, dok se stiCe utisak da su u
drugim vrstama u drugim disciplinama sve stvari, oko
njega, sasvim jasne. Medutim, prema sopstvenom is-
kustvu, jedna studijska pretpostavka o prilagodljivosti
prostora donela bi nam danas mnogo vise pitanja o
prostoru nego Sto bi pruZla pouzdane odgovore.
***
Jedan od kljuCnih polariteta je i odnos KONZERVATIV-
NOIRADIKALNO
Crkva Sant Andrea u Mantu-i osnovana 1472. godine
prema planovima L. B. Albertia je njegovo poslednje
delo - ,,universal man of the Reneissance" (kako ga je
oznaCio Joan Gadol u svojoj monografiji izdatoj u
Chicago-u 1969. godine); ovde su predstavljeni svi
oblici baroknog postupka, posebno, ran0 baroknog
osnivanja u horizontalnom planu. Veliki ulazni luk
proveden kroz sve tri etaie sa, takode, po vertikali
uzvutenim pilasterima, svakako pripada, u osnovnim
elementima, obradi baroknih fasada, a Sto Ce se desiti
sto godina kasnije u majstorijama jednog Palladia-a.
No, da se ova obrada spoljnjeg proCelja ne shvati kao
slutiajnost, njena unutragnjost nije vise bazilika, veC je
u svim merilima protobaroknog postupka vrlo sliCna
crkvi Gesu Vignola-e, a Sto je prethodilo u istoj vre-
menskoj razlici od sto godina. Ovakva sluCajnost moie
I da nam posluii dvostruko ili da potvrdi neospornu
genijalnost jednog Albertija, Sto je za nas manje
zanimljivo, ili da se ovakvim sluCajevima negira
klasifikovanje zvaniCnih istorija likovnih umetnosti gde
se arhitektura nalazi obiCno na poslednjem mestu.
NegirajuCi te razdeobe, bez obzira da li su one na
Nacionalnom ili internacionalnim podruCjima spro-
vedene, ovaj nas sluCaj uverava u potrebu jedne is-
torije koja bi imala za cilj samo izueavanje svih zajed-
niCkih osobenosti u postupcima graditelja; tako bi se
izvrSilo priblifavanje samo po duhu onoga Sto je
moida u vremenu ili driavnim granicama razdvojeno
Sva ta raznolikost prostora dobila bi svoju pravu meru
uCeg6a u razvijanju odredenih uoCenih i izdvojenih
koncepcija prostora koje, bez obzira na raznolikost,
pokazuju viSe zajedniekog sa stanoviSta njihovog 0s-
nivanja/konstruisanja. lstovremeno to je i najauten-
tienija oblast arhitekture, njena sopstvenost, u okviru
koje bi ona posredstvom kombinovanih analiza uspela
da uevrsti donekle i svoj poljuljani poloiaj u druStvu jer
bi raspolagala materijalom Ciji se dokazi ne mogu
opovrgavati u drugim disciplinama, Eija bi vrednost do-
prinosila utvrdivanju novih prostornih koncepcija; taj
trezor iskustva bio bi glavni oslonac u donofenju oce-
na za sve bide i buduCe izgradene sredinelprostore.

POVEWA ATINSKA
(vidi CIAM) dokument donesen na IV kongresu Ciam-a,
1933. godine, Stampan u Francuskoj 194111943. godi-
ne. On utvrduje naCela za izgradr~jugradova u zonal-
nim ogranitenjima osnovnih njegovih funkcija: stano-
vanje, rekreacija, rad, saobrakaj, istorijsko naslede.

POVEWA U MACHU PICCHU

1977. godine donosi je grupa svetskih arhitekata pred
Xlll kongres UIA, a sa ciljem da razvije ideje Atinske
povelje (vidi Poslediplomske studije, kurs Stanovanje
197711979, sveska 42, Beograd, 1979).

POVRSINA OSMATRANJA
Merodavna povrsina za regulisanje poloiaja korisnika
prema dogadaju na njoj.
PREFERENCIJALAN
a-o vidi mere preferencijalne (uslovi).

PRllAGODWlVOST PROSTORA
Pitanje prilagodljivosti se ogleda i u teorijskoj razlici
pristupa arhitekturi; u razvojnom shvatanju pri
odredivanju fiziCkog okvira se ovo razume kao prob-
lem procesa, Cija se istorija ne moie u potpunosti
predvideti, pa se stoga u ovom odredivanju dopugta i
njegovo dogradivanje. Medutim, postoji suprotno
shvatanje, po kome je prostor kao objekat zavrgetak
njegovog fiziEkog okvira i poslednja etapa interesovan-
ja njegovih graditelja. Nasuprot tome, u shvatanju
prostora kao stalnog procesa, ove pretpostavke
uzimaju za naEela da postoji niz promena u delovanju
oko prostora, poEev od duha do tehnike koja ga
ostvaruje, i posle predaje korisnicima na upotrebu.
lznetim razlozima potvrduje se da se prilagodljivost ne
uzima za potrebu samo stambenog prostora, veC da
se pluralizam pojavljuje kao feljeno svojstvo svih or-
ganizacija, i ova se njegova prvorazredna odlika ne
more vezati samo za naSe vreme jer prostor je uvek i
istovremeno postojan i promenljiv.

Stan kao prostor, nastao u izboru neke od shema, ima

svoje granice; njegove su mogubnosti odredene us-
lovima sistema u celini; ovde se ne misli samo na
konstruktivni sistem, veC na sve odluke sluibi koje
uEestvuju u izboru sudbine stana i stanovanja. Ako se
on veC u urbanom planu zasniva u slici videnog mo-
dela, Eak nekad i fiziEki tako uobliten, onda je to nas-
tojanje sistema u celini, shodno svojoj prirodi postoja-
nja, svojoj ogranidenosti da svi delujubi elementi i od-
nosi medu njima budu odredeni, zavrieni. On je tako
do sada, kao konstrukcija u prvom redu, bio izrazito
nerazvojnog tipa, dakle potpuno odreden kao finan-
sijski zahvat, kao ekonomski potencijal, kao druitveni,
politiCki i kulturni doprinos, pa bi onda bilo neoprav-
dano oEekivati izmene u pondanju u oblastima teh-
nike i tehnologije, gde se oEekuje ispoljavanje njihove
individualne svojstvenosti. Celina delovanja zahteva
isti postupak i pri obrazovanju njegovog tehniEkog ok-
vira, te je felja izralena za njegovom prilagodljivoSCu
pre kritika celog sistema stanovanja, izraz nezado-
voljstva stambenim ambijentirna.
Modelovane sheme stana nastajale su u dvostrukom
uticaju internacionalnog iskustva i mogubnosti
konstruktinih sistema, gde se sklopovi pojavljuju kao
sklopovi sistemi, tj. oni su svojim elementima i nji-
hovim odnosima u potpunosti odredeni, Cime su i
kompozicije prostora svedene na manji broj mogubih
sluEajeva. OgraniCenost sistema prufila je Idno zado-
voljstv~da se detaljnim modefovanjem stana od strane
projektantaonstruktera uobliEavaju i novi vidovi
f ivota.
Da bi se postigla 2eljena prilagodljivost, problem se
postavlja u negto iirem obimu nego i t o je to samo
stan porodiCna jedinica, $to bi obuhvatio niz drugih i
urbanih jedinica iz dela koleMivne sfere naselja, Sto u
celini Cini stanovanje. Pri tome se misli na sve ono,
Cesto bez razloga nazivano ,,produZeno stanovanje" ili
,,proSirena porodica" - mesto gde se korisnici ,,spo-
razumevaju kako ke zadovoljiti neke svoje zajednitke
potrebe". Oni, kao stambena i urbana jedinica i sklop
ne mogu biti strogo programski i fiziCki odredeni, pa je
njihova prilagodljivostlpromenljivostdeo promenljivosti
koja se deHava u samim jedinicama. Mofemo zakljutiti
da je i ovde interesantan delatni pluralizam povrSine
Ciji se oblik mofe modelovati prema nastalim i izme-
njenim potrebama, iz Cega sledi da je veoma osetljivo
ove velieine predvidati prema jasno ocrtanim i ogra-
niEenim modetima, jer su takve unapred definisane si-
tuacije veoma retke.

Nastali u razvoju regionalnih tradicijskih iskustava

(prema Z. StriZiCu) za razliku od klasiEnih oblika.

Slika 107
Ptirodni oblici nastali na potrebi ogradivanja:
prlmitivno staniaite, swska kuCa i zemunica.
Slika 108
Dvodelna kuta sa pamerenirn ognjiem ka sre
dini - dnrga &pa r w j a dvodelnog prostma

PROGRAM
Osnovni akt za obrazovanje i izvrsenje buduCe sredine
u kome su utvrdeni cilj, sadr2aj i uslovne mere, teh
niCke i drugtvene prirode.

Potreba za prostorom odredene veli8ne i fizionomije je

posledica ulaganja v e b g broja disciplina na os-
novama drugtvene volje i moguknosti. Ova uoCena
potreba kao problem sredine, odreduje njene buduke
okvire u fiziekom i drugtvenom srnislu, stvarajuki us-
love za obrazovanje programa. On je osnova za
otpoeinjanje debate o prostornom konceptu izmedu
narutioca, arhitekte i drugih specijalista, a zavrSava se
njegovim usvajanjem. Ovde je izravnat poloraj po
znaEaju i dejstvu irmedu tri pomenutih grupa jer su i
pitanja programa takve vrste.
Odgovor na sve zahteve programa je u postupku
dijaloga jer se zbog uvodenja varijanti, usvajanje kon-
cepta ne moie ostvariti jednosmernim delovanjem ar-
hitekte. Ova bi analitidka studija objedinila obostrane
uticaje sredine i budukeg fizidkog okvira odnosno
rezultata rada niza disciplina, Cija pojedinaha
ispitivanja i zakljuCci, u medusobnoj debati, donose
odgovore o potrebama - definiciji sredine i pro-
gramima za b u d u b sredinu.

Paralelno sa analizom prograrna unapred obrazovana

baza u izvrsenju jednog programskog zadatka.
**

U pravcu osnivanja nacionalnoglinternacionalnog

trezora, skupljenih i klasifikovanih rezultata Eiji se uticaj
u vremenu ne mole zaobiki, od najveke je vainosti
deo studije posveCen tipiEnim organizacijama. On
sadrii nekoliko paralelnih koloseka, pa bi se tu
nanodili sledeCi podaci: a) klasifikovanje tipidnih or-
ganizacija na bazi njihovih svojstava osnovnog stanja,
kvaliteta i hijerarhije, b) ispitivanje odnosa jedinica i
sklopova - analiza svih pojavnih nivoa, tokova dejstva
od vi5ih ka niiim vrednostima i obrnuto, c) pravci raz-
voja na osnovu studija pod a) i b) i uzajamno
delovanje nagonskog/spontanog prema planiranom i
modelskom, d) paralelno izutavanje pravila za osni-
vanje novih organizacija.
Rezultati ovih ispitivanja daju jasne poglede na razvoj
programskih nalSela te imaju najviHe udela u
obrazovanju racionalnih podloga politike prostora, i
njihovo prisustvo se ne mo2e zameniti nikakvim
delimihim dejstvovanjima. Programska nadela tako
postaju temeljni materijal i u aktivnom su odnosu sa
vetinom (bar treba da budu) nacionalnih odredbi za
regulisanje pitanja prostora. Njihovo izueavanje utiEe
na obrazovanje odredenih (za vreme) standarda,
naEela epohe dok ovi tokom potreba postavljaju pitan-
ja za dalju studijsku obradu, preispitivanje, reguliHuCi
tako univerzalni oblik standarda u njegovom razvitku.
Proizvodnja u fabrici elemenata ili sklopova, pre nego
Sto se vrgi njihovo ugradivanje na mestu gradnje.
Serijska proizvodnja gradevinskih elemenata u poseb-
no za to pripremljenim fabrikama.

Unapred proizveden gradevinski elernenat, za razliku

od onoga, koji je saCinjen na gradililtu.

PROFK
Komponenta Ciji je presek definitivno oblikovan.

PROFIL SPOJA
Oblik preseka spoja proizasao iz oblika iviEnih profila
elemenata koji formiraju spoj.
PROFlL SPOJNI
Spojno sredstvo Cije su dve dirnenzije odredene a
treCa duf ina nije.

Medusobni odnos delova jedne celine i njihov odnos

prema celom; odnosi dimenzija elemenata i sklopova
iskazani u nekom od moguCih rnatematiEkih sistema
mera.
Proporcijski Sestari - pogodno tehniEko pomagalo $a
lako i neposredno konstruisanje geometrijskih propor-
ciia.

Slika 109, 110

Proporcije egipatskog hrarna iskazane u celim
brojevima.
, Slika 11 1
I Proporcije Partenona u Atini u sistemu nepre-
/ kidne podele koje se mogu iskazati u primeni
odnosa 34:s (vidi BM: 0 kornpoziciji grEkih hra-
1 mava - arhitektura/urbanhm, Beograd, 1962).
\ PARTENON
,,TreCi Platonu drag arhetip, koji je on Sam izveo iz
Broja, bila je proporcija, ali u Sirem znaEenju Analogija;
grCka re6 za proporciju uostalom i jeste avdwra
(prva dva su Broj i Lepota)" (Matila Ghyka).
Brojevi i njihovi odnosi na osnovu kojih je bilo moguCe
ostvariti svaku prostornu zamisao, u duhu svakog
vremena, tumaEeni su shodno svim postojebim
ograniEenjima miSljenja; osim nesumnjivo praktiEne
strane merenja, ovi brojevi su kao ideje simbolizovali
drustvo, a jednom zapisani postali su, za svagda, prvi
stavovi i neosporni elementi jedne teorije koja se beleii
od Vitruvija do nasih dana. TretirajuCi brojeve i njihove
odnose u aritmetiEkom i geometrijskom smislu,
belef imo tri osnovna sistema proporcija:
- primena prostih brojeva odnosa tzv. harmonijskih
srazmera u odnosima: prima 1:l; secunda 8:9; terca
4:5; kvarta 3:4; kvinta 2:3; seksta 3:5; septima 4:7 i
oktava 1:2; iracionalnih odnosa 1:I& 1:d3, a Sto se
moie iskazati u racionalnim velitinama 5:7 odnosno
4:7, i
- zlatnog preseka (boianske proporcije) odnosno
neprekidne podele (1+d5)/2, gde je svaki Elan jednak
zbiru prethodna dva; pretpostavljeno u racionalnim
veliEinama to bi bilo: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 itd.
Na nasem nacionalnom podruEju u oblasti sraz-
meravanja i dimenzionalnog usaglasavanja moie se
zabeleiiti delovanje manjeg broja ljudi Ciji su napori
prevashodno bili usmereni, u starijoj generaciji, ka
ostvarenju i kontroli estetskog momenta pa, shodno
renesansnom nasledu, oni bi predstavljali nastavak
zaEetih studija iz XIX veka - Zeissing-a i predstavnika
ovih tefnji u XX veku - Mathil Gyhka, J. Hambigde i
drugih. To su delovanja Milutina BorisavljeviCa sa
optitko-fizioloSkom teorijom ,,kojom dokazuje da je
lepo fenomen vida, a ne prostora i linija, negirajubi
psiholoSko i matematieko objasnjenje lepog. Estetski
fenomen je prvenstveno vremenski i osniva se na
optitko-fizioloSkoj perspektivi, a ne na geometrijskoj.,,
 Slika 112
Proporcije Saint Chapelle u Parizu.
Slika 113
Proporcije renesansne palate Simone Polla-
juolo-il Cronace (1454-1 509).

U ovoj oblasti beleiimo radove DurcYa Bogkovika

(DeCani I, Beograd, 1941) i najkompletnije, Milana Zlo-
koviba koji paralelno izuCava primenu proporcija u ar-
hitektonskom projektovanju i sistem standardnih mera.
Za razliku od mnogih, iskljuCivo teoretieara, koji su
svoje zakljuCke izvodili iz bogatog iskustva proSlosti,
bez upueivanja na budubnost njegova delatnost je bila
usmerena obrnuto. Savremeni postupak je u okvirima
ovog nauCno-istrdivatkog i prvenstveno pionirskog
rada bio podvrgnut strogoj, moZe se re&, surovoj dis-
ciplini jednog temperamentnog i veoma obrazovnog
likovnog stvaraoca. Postupno razvijanje prostora i
meduodnosa kroz jedinstvo mere, kroz smisljenu
upotrebu broja sa potpunim ulaienjem u sustinu ar-
hitektonskog postupka, dovelo je arhiteMu Milana
Zlokovika neminovno i do problema organizacije gra-
denja i pokazalo duboki znaCaj smisljenih operacija.
OdgovarajuCi na ovakva pitanja, on je u oblasti arhitek-
tonske kompozicije pokazao postojebe geometrijske
sisteme primenjene na razliCie aktuelne arhitektonske
probleme koji su kao podloga kreativnog postupka
stvaralaca istovremeno postali i osnova organizovanog
i smiSljenog gradevinarstva. U tom pravcu, autor je
pokazao povezanost organizacije gradevinarstva sa
estetskom komponentom koja se u mnogim radovima
iz oblasti modularne koordinacije, izvan nasih granica,
namerno zapostavljala. ZaCetnik u oblasti modularne
kompozicije, modularnog oblikovanja, on je sa preko
pedeset objavljenih radova otvorio kod nas, u sav-
remenom smislu, oblast nauCnog proubvanja pro-
cesa projektovanja. Okuplja oko sebe malu grupu
svojih studenata, docnije i saradnika, u istra%ianju
proporcija i standardnih mera i u nizu publikacija po-
javljuju se sledeCa imena: Slobodan Vasiljevik, Branis-
lav Milenkovib, Dorde ZlokoviC, Vojislav KoraC, Neven-
ka PetroviCSpremno, Milka Canak-~ediCi Dorde Pe-
trovik.

Paralelno sa ovim, belefimo i rad Tine Kurenta u

Sloveniji Mji su rezultati poznati i priznati izvan nasih
granica, doneli poglede koji Ce, danas, najvise uticati
na na5e stavove o problemu modularne koordinacije,
a posebno u izboru preferencijalnih veliCina. Ovaj rad,
posveCen istorijskim istrdivanjima sistema o zasnivan-
jima svih oblika fiziEkih struktura, doneo je praktiene
podsticajne rezultate za usvajanje i obrazovanje pre-
poruka za dimenzionisanje gradevinskih elemenata
komponibilnim merama, osnovnom temom svakog or-
ganizovanog gradevinarstva.
Krajem 1955. godine u okviru Savezne gradevinske
komore u Beogradu spremljen je predlog privremenog
jugoslovenskog standarda (br. 1777, JUS U.Ag.001).
Jedinstveni modularni sistem u zgradarstvu (Modul i
principi tolerancije(, sa merom od 1 m = 10 cm. Tek
1957. godine izlazi u javnost, pa se ,,jedinstveni osnov-
ni modul odreduje u veliOini 1 m = 10 cm (1 dm), a
Komisija za modularnu koordinaciju pri Saveznoj
gradevinskoj komori u sastavu: M. Bajlon, M. Zlokovib,
D. Fiirst, I. Bartolib, B. MilenkoviC, T. Kurent, M. Prlje-
viC i D. ZlokoviC rade na tekstu uputstva za projekto-
vanje stanova u modularnoj koordinaciji ~ij-ese
izla2enje ostvaruje 1961. godine.
Savezni zavod za produktivnost rada i Savezna gra-
devinska komora organizuju u septembru oktobru
1958. godine, savetovanje o modularnoj koordinaciji
uz uCeSCe stranih i domaCih referenata i to: Ernest
Scarum, Milan ZlokoviC, H. Frommhold, I. Blumenau,
G. Ciribini, L. BergvaII, S. GomboS, L. Skaberne, V.
Kamenarevib, 6. MilenkoviC, T. Kurent, S. VasiljeviC i 0.
Zlokovih. Ovo prvo savetovanje potvrdilo je:
,,da je sistem jedinstvene modularne koordinacije
mera u zgradarstvu neophodan preduslov i efikasan
instrument industrijalizacije gradevinarstva, jer omogu-
tava:
1) pravilnu tipizaciju i standardizaciju u gradevinarstvu,
2) masovnu industrijsku proizvodnju gradevinskih ele-
menata i gradevinskog materijala,
3) njihovu racionalnu primenu pri projektovanju u mo-
dularnom sistemu,
4) njihovo promisljeno sklapanje i ugraUivanje;
,,da primena modularne koordinacije osetno poveka-
va produktivnost rada, kako u gradevinskoj industriji
tako i na gradili5tu."
1959. godine je doglo do II savetovanja o modularnoj
koordinaciji u Ljubljani sa temom njene primene u
zgradarstvu pa je ustanovljeno da je upotrebom us-
vojenog osnovnog modula od 10 cm, moguCe pris-
tupiti sledetim problemima:
- principima projektovanja po sistemu modularne
koordinacije,
- modularni rasponi - Cisti otvori za meduspratne
konstrukcije,
- modularna spratna visina,
- modularni osni razmak rnontainih nosekih elemen-
ata meduspratnih konstrukcija,
- modularne dimenzije blokova i plota za zidanje".
Rad navedene Komisije struenjaka Savezne gra-
devinske komore je bio usmeren samo na deo zadatka
koji obuhvata problem modularne koordinacije, pa
nejedinstvenost stava unutar komisije nije dozvolio da
ona svoja gledista i preporuke proveri i izvede do
krajnjih zakljuEaka ueini njihovu redakciju pa se moZe
smatrati da je njeno dejstvo bilo bez Zeljenih rezultata. ,
S druge strane ,,sloboda" proizvodata u izboru dimen-
zija u situaciji stalno nedovoljnog broja stanova, nije
ornoguCila nikakav dijalog izrnedu zainteresovanih pa
se ustanovljena anarhija mera i proizvoda dalje
produZavala.
Slika 114
Dekompozicija manastira Hilandara (profesor
Tine Kurent).

Ogranieeni rad Komisije na r>llsKe ciljeve, za ~ratko

vreme, nije Eak dozvolilo da se mnoga pitanja dovedrr
u stanje poieljnog teorijskog obrazloienja, tako da su
i regenja bila data u vidu preporuka; ovo se posebno
odnosi na preporuke o projektnom modulu, odre-
Benog, preporueenog iz samog teksta sa 6 m = 60
cm. No, iz samog teksta uputstva se vek vidi da su
data ograniEenja za raspone jednostrana, pogto je to
bila posledica momentalnih moguknosti triigta. U tak-
vom delovanju ove preporuke nisu mogle imati dufi
iivot jer nisu bile razvojno osnovane da bi se u
njihovim namerama oznaEili i pravci mogubih, budukih
kretanja. Neorganska podela materije modularne koor-
diilacSje na horizontalne, vertikalne i ostale prostorne
sastave kao i pokugaj njene iscepkane primene na
vrste zgrada po delatnostima, kao 3to su stanovi,