Jevandjelje U Poslanici Rimljanima - E.J. Waggoner

E. J.
Waggoner
JEVANELJE U POSLANICI RIMLJANIMA
www.najvaznijevesti.com
E. J. Waggoner
JEVANELJE U POSLANICI RIMLJANIMA
Serija predavanja preuzeta iz Biltena Generalne konferencije 1891.
Naslov originala:
BIBLE STUDY IN ROMANS
A Series of Studies taken originally from
The 1891 General Conference Bulletin
By Ellet Joseph Waggoner
Izdava:
Branko uri
Prevod sa engleskog:
Suzana Stojanovski
Pesme prepevao:
Zvonimir Kosti Palanski
Dizajn korica:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
tampa:
Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka
Prvo izdanje, Beograd, 2017.
Elektronska verzija knjige Jevanelje u Poslanici Rimljanima

besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite
da kupite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
Ellet J. Waggoner
JEVANELJE U POSLANICI
RIMLJANIMA
Serija predavanja preuzeta iz Biltena
Generalne konferencije 1891.
Beograd, 2017
NAPOMENA: engleska re righteousness koja sama po sebi znai pra-
vednost, u okviru izraza righteousness by faith prevoena je kao oprav-
danje (verom). Razlog tome je to su u teolokom smislu to rei istog
znaenja sinonimi. Naime, u grkom originalu Novog zaveta koristi
se samo jedna re, dikaiosune, koja se na engleski i srpski jezik prevo-
di ili kao justification (opravdanje) ili kao righteousness (pravednost).
Izvor tog opravdanja (pravednosti) jeste Bog, odnosno u pitanju je bo-
anska pravednost. Samim tim, izrazi justification by faith ili righte-
ousness by faith imaju isto znaenje opravdanje verom primedba
izdavaa.
Sadraj
PREDAVANJE BROJ 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
PREDAVANJE BROJ 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
PREDAVANJE BROJ 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
PREDAVANJE BROJ 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
PREDAVANJE BROJ 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
PREDAVANJE BROJ 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
PREDAVANJE BROJ 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
PREDAVANJE BROJ 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
PREDAVANJE BROJ 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
PREDAVANJE BROJ 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
PREDAVANJE BROJ 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66
PREDAVANJE BROJ 12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77
PREDAVANJE BROJ 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89
PREDAVANJE BROJ 14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
PREDAVANJE BROJ 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
PREDAVANJE BROJ 16 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Zakon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Dan od odmora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Nasledstvo svetih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Besmrtnost due. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Spiritizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
PREDAVANJE BROJ 1
Rimljanima 1
Ovo je jedna od najlepih knjiga u Svetom pismu (ili Bibliji). U

esnaest predavanja koja imamo na raspolaganju moemo samo u naj-
kraim crtama dotai okosnicu ove knjige. Oekujemo da naiemo na
stvari koje ne moemo razumeti, ba kao to ne moemo razumeti to
kako beskonani Bog odrava vasionu svojom silnom reju (Jevre-
jima 1,3 arni). Verujemo u ono to ne moemo razumeti veru-
jemo jer Bog tako kae. Kada na ovaj nain pristupamo prouavanju
Biblije, stavljamo se u poloaj u kome nam Bog moe otkriti i objasniti
tajne Svoje rei.
Rimljanima 1,1-15. Od ovih petnaest uvodnih stihova, prvih se-
dam obuhvataju pozdrave, dok se u preostalih osam nalaze neka lina
obrazloenja (apostol Pavle obrazlae sopstvene postupke). I pored
ovakve strukture, u ovim stihovima nailazimo na neke od najdrago-
cenijih redova u Svetom pismu, na primer u dvanaestom stihu, gde
Pavle izjavljuje da, prilikom svoje posete, ne oekuje samo da bude od
pomoi crkvenoj zajednici, ve da i ona njemu bude od pomoi; obe
strane treba da budu uteene zajednikom verom. Ovakva izjava ne
nagovetava stanje u crkvi u kojoj propovednik mora troiti energiju
na ispravljanje greaka i izglaivanje nesuglasica meu braom.
Stihovi 16 i 17. Ovde se nalazi sam tekst poslanice. itava knjiga
ne predstavlja nita drugo do detaljno razmatranje ovih stihova.
U preostalim stihovima ovog poglavlja nailazimo na izjavu o pra-
vednosti Bojeg kanjavanja zlih i o posledicama odvajanja od Boga.
Skloni smo da razmiljamo nekako ovako: naime, da imamo treu
aneosku poruku (vest), koja se sastoji od sistematizovane istine koja
obuhvata predmete kao to je zakon, dan od odmora, ljudska priroda,
drugi Hristov dolazak i drugo, preko ega smo dodali i malo jevane-
lja, ideju o opravdanju verom. Postoji, pak, samo jedna doktrina koju
treba da propovedamo, a to je jevanelje Hristovo (Marko 16,15.16).
Nama je dat ovaj nalog. Oni koji veruju jevanelju bie spaseni. Zar
7
Jevanelje u Poslanici Rimljanima
nema nita pored jevanelja emu bi trebalo uiti? Ono je sila Boja
na spasenje. ta elimo pored spasenja? ta bismo vie mogli traiti?
Jevanelje donosi pravednost. Boja pravednost je ono to Bog
ini; ona predstavlja Njegov put. Biti u skladu s Njim ne znai nita
drugo nego uiniti Njegov put sopstvenim putem. Jevanelje nam ot-
kriva taj put, i ne samo to, ve je ono sila Boja kojom se Njegov put
sprovodi u nama. Biblija je jedan izvetaj o Bojem putu, koji je saet u
deset zapovesti, koje predstavljaju izjavu o Njegovoj pravednosti (Isaija
51,6.7). U Jevanelju po Mateju 6,33, Hristos izjavljuje da je ova pra-
vednost jedino potrebna. Zato? Pravednost je ivot, i ovek koji ima
Boju pravednost ima sve na ovom svetu i u svetu koji e doi.
Stih 17. Ovde imamo pravednost verom (kroz veru). Pravednik
e iveti od vere (verom engleski prevod KJV). Nita vie? Od vere i
dela? Nemoj nita dodati reima njegovim, da te ne ukori i ne smatra
laljivcem (Prie 30,6 Bakoti). Biti ispravan znai biti pravedan,
a pravedan ovek e initi pravedna dela. To je plod pravednosti. Ali
kako ovek ini pravedna dela? Verom. Jevanelje po Jovanu 6,28.29:
Ovo je delo Boje, da verujete (arni). Moda je previe uska bila
naa predstava o tome ta je vera.
Pravednik e iveti verom (od vere). U ovome se sadri cela
stvar. Nita ne moe biti dodato propovedanju o pravednosti Bojoj
verom (kroz veru) Isusa Hrista. ta emo sa doktrinama, kao to su
dan od odmora, besmrtnost i druge? Kako je carstvo Boje i Njegova
pravednost jedino to nam je potrebno i kako ne postoji nita neva-
no u Bibliji, sve te doktrine su naprosto linije razgranienja koje zavise
od ove jedino potrebne stvari, i sve su one saete u doktrini o opravda-
nju (pravednosti) verom. Ne moemo propovedati nita drugo, jer sve
izvan ovoga je greh.
Stih 18. Gnev se otkriva na one koje dre istinu u nepravdi (ne-
pravednou zadravaju istinu arni) (Karadi). Poveite ovaj
stih sa 3. stihom 10. glave. Bog je ivi Bog. Njegov presto je ivi presto.
Tamo je voda ivota i drvo ivota sve je ivot. Zato je Njegova pra-
vednost aktivna, iva. Neki, ne poznajui ovu pravednost, odbijaju da
joj se potine i odupiru joj se. Bog e kazniti neke ljude. Zato? Zato
8
Predavanje broj 1
to se poistoveuju sa nepravednou. Proeti su njome i kada ona ne-

stane jer greh mora biti uniten tada e povui i njih sa sobom. To
jednostavno znai da Bog ne gleda ko je ko.
Stihovi 19 i 20. Da li je Bog nepravedan? Ne, jer jo od stvaranja
Njegova dela svedoila su za Njega. Mnogima nije poznato to da svet
nije mogao da se stvori sam od sebe, ali se to moglo poznati (doznati
Bakoti; sagledati SSP1) (Karadi).
Stihovi 21-32. Kako se to deava da ljudi ne znaju? Postoji tako
mnogo stvari koje oni znaju. Ispovedajui da su mudri, postaju ludi.
Najnerazumnija stvar u svemiru je ljudski razum. Pred Bogom, to je
potpuna ludost (1. Korinanima 1,19-31).
Pavle kae da oni koji ine stvari opisane u poslednjem delu raz-
matranog poglavlja znaju da zasluuju smrt i ne moete nai oveka
koji to ne zna. Paganizam (mnogobotvo, neznabotvo) o kome Pavle
govori, poput onog iz Atine i drugih mesta, nije podrazumevao nezna-
nje kad su u pitanju stvari ovoga sveta. On je regrutovao ljude ija se
dela u umetnosti i nauci danas prouavaju. ovek moe imati saznanje
bez Boga, ba kao to to moe ivotinja, pa, osim stepena saznanja, u
emu je razlika? Nema mudrosti odvojeno od Boga. To je ono to Pavle
misli kada kae, Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom po svetskim
stihijama, a ne po Hristu (Koloanima 2,8 arni). Videti takoe u
1. Korinanima 1,18 i Koloanima 2,3.
ujemo mnogo o prirodnoj moralnosti i naunoj moralnosti
moralnosti zajednikoj svim ljudima. Ona je ta koju Pavle opisuje
ovde. Ona predstavlja paganizam. Popularno shvatanje o tome ta je
paganizam je pogreno. Paganin je ovek koji ne poznaje Boga. On
moe biti religiozan, ali Bog nije izvor njegove mudrosti. U Jevanelju
po Marku 7,22.23, Hristos opisuje izvor prirodne moralnosti. Srca
svih ljudi su slina; nainjeni smo od jedne krvi da bismo iveli na ze-
mlji. Pagani su ljudi koji ine stvari o kojima je re u prvom poglavlju
Pavlove poslanice, gde god da oni ive. Ljudi koji se u Americi ili En-
gleskoj povode za svojim prirodnim sklonostima (Galatima 5,19-21)
nisu nita bolji od onih koji to ine u Kini.
1 SSP Savremeni srpski prevod
9
Uporedite 2. Timotiju 3,1-7 sa poslednjim delom prvog poglavlja

Rimljanima poslanice. Skoro istovetni iskazi. To znai da e ljudi u po-
slednjim danima biti otvoreni pagani preputajui se telesnim deli-
ma. Ovo nam pomae u objanjavanju mnogih delova Starog zaveta u
kojima Bog govori o sudu nad paganima. To znai da e svi koji e biti
uniteni biti pagani. Ko su pagani? Rimljanima 2,1 (SSP): Ti koji sudi
ini isto to. Da li smo ikada uinili neto o emu bismo se stideli da
govorimo? U emu smo se onda razlikovali od pagana? Ovde imamo
dobru podlogu za jevanelje. Jer je sramno i govoriti o onometo oni
tajno ine (Efescima 5,12 arni), ali se ne stidim evanelja, jer je
ono sila Boja na spasenje svakome ko u njega veruje... (Rimljanima
1,16 arni).
10
PREDAVANJE BROJ 2
Rimljanima 2
Prvo poglavlje poslanice Rimljanima, nakon svog uvoda, moe se

saeti kao opis stanja oveka bez Boga i naina na koji se dospeva u to
stanje. Uzrok ovog stanja moe se izraziti jednom reju neverstvo.
Ruku pod ruku sa neverstvom ide samouzvienje, a sa verom
poniznost. Izgubili su Boga, Jer, iako su upoznali Boga, nisu ga kao
Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im misli postale jalove, a ne-
razumno srce im se pomrailo (stih 21 SSP). Pripisali su sve sebi, i
kada su porasli u sopstvenim oima, vera u Boga je opala, sve dok se
nisu nali u tami idolopoklonstva.
Ljudi u danima Platona, Seneke i Marka Aurelija uili su onome
to su nazivali nauka o moralu; Konfuije je uio pravilima morala. Ali
ono to je svima njima nedostajalo je to to nisu govorili kako da ljudi
ine ono dobro emu su uili.
ak i oni koji su prenosili nauku o moralu i vrlini sami su prak-
tikovali stvari koje su osuivali, i debelo su podbacili u ispunjavanju
onoga to su ustanovili kao moralnu dunost.
Dok nam ti uitelji govore ta da inimo ali proputaju da nam
daju silu kojom je to mogue uiniti, religija Isusa Hrista ne samo da
obznanjuje ta je ispravno, ve nam daje sposobnost da inimo to to je
ispravno. Tako da ako Hristos nije utkan u ta uenja, sam napor uloen
u poduavanje moralu predstavlja jednostavno staru pagansku nauku
o moralu, koja predstavlja nemoral.
Svi priznaju da drava ne bi trebalo da poduava hrianstvu, ali
neki kau da moramo poduavati moralu nezavisno od toga. Nauka o
moralu odvojena od Isusa Hrista je nemoral; ona predstavlja greh.
Dela telesna jasno su formulisana u poslednjem delu prvog po-
glavlja. Ona e se nai kod svakog pojedinca koji nije obraen Hristu;
mi prozivamo pagane zbog injenja ovih stvari, ali Bog ne gleda ko
je ko (Rimljanima 2,11) i osuuje u istoj meri takvu praksu kod nas,
pokazujui nam da nismo bolji od njih.
11
Zato nema izgovora, ovee koji sudi, ma ko da si. Jer,

samim tim to sudi nekom drugom, samoga sebe osuuje,
poto i ti koji sudi ini isto to (Rimljanima 2,1 SSP).
Ko god zna dovoljno da moe osuditi zlo pagana sam je osuen

jer ini iste stvari.
Prvi deo drugog poglavlja poslanice Rimljanima moe se saeti u
konstataciju da Bog ne gleda ko je ko. On e svakome vratiti po njego-
vim delima. Na sudu nita se ne uzima u obzir osim ovekovih dela.
Vidi, dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom, da uzvratim svakome
onako kakvo je njegovo delo (Otkrivenje 22,12 arni). Jer e doi
Sin oveiji u slavi svoga Oca s anelima svojim, i tada e uzvratiti sva-
kome po njegovom delanju (Matej 16,27 arni).
Karakter dela pokazuje meru vere u Hrista. Samo ispovedanje
nee to pokazati. Ili misli, ovee, ti to sudi onima koji ine tako
ta, a isto ini to, da e izbei sud Boiji? (Rimljanima 2,3 arni).
Bog ne gleda ko smo i ta ispovedamo. Moemo se nazivati hrianima
i pretvarati da drimo zakon i saaljevati jadne pagane, ali Bog svrstava
u istu grupu sve koji proputaju da ine dobra dela.
Jer svi koji su bez zakona zgreili bez sudelovanja zakona e i
propasti; i svi koji su pod zakonomzgreili - bie po zakonu osueni
(12. stih arni). Ovaj stih, zajedno sa onima koji slede, pokazuje da
je zakon merilo kojim e se svakom oveku na svetu suditi.
Ali ta to znai drati zakon? To znai odrati sve njegove propi-
se; naa pravednost mora premaiti farisejsku, koja je bila samo jedna
spoljanja forma. Ako mrzimo, to je ubistvo (Matej 5,22); ako ima-
mo neiste misli, to je preljuba (Matej 5,28); ako imamo neisto srce,
prestupamo ostatak zakona. Moemo se besprekorno pridravati za-
povesti o danu od odmora i spoljanjih obaveza propisanih u ostatku
zakona, ali neisto srce ini svaki postupak grenim.
Kada, naime, pagani, koji nemaju Zakon, po prirodi iz-

vravaju Zakon, onda su oni, iako nemaju Zakon, sami sebi
zakon (14. stih SSP).
12
Predavanje broj 2
Bog je posredstvom razliitih stvari i osoba stavio dovoljno svetlo-

sti u srce svakog oveka da bi ga vodio da upozna pravoga Boga. ak i
sama priroda otkriva Boga prirode. I kada ovek u najmranijem pa-
ganstvu ima enju da upozna pravoga Boga, On e, ako je potrebno,
poslati oveka s drugog kraja sveta da mu da svetlost istine.
Ispostavie se da je svaki ovek koji je konano izgubljen odbacio
svetlost koja bi ga, da je pazio na nju, odvela Bogu.
13
PREDAVANJE BROJ 3
Rimljanima 3,1-24
Prouavajui prvo i drugo poglavlje otkrili smo da je saznanje bez

Boga ludost i nemoral i da uzvieno veroispovedanje ili, kako Pavle
kae telesno obrezanje, nije ni od kakve koristi tamo gde objekat na
koji ono treba da ukazuje pravednost Boja verom (kroz veru), obre-
zanje srca nedostaje.
Rimljanima 3,1-4. Kakvo preimustvo ima Judejin, ili kakva je
korist od obrezanja? Prvo, njima su poverena Boija obeanja (ar-
ni). Avram je bio izvoen isred paganstva, iz vere u veru, i zbog njega
su njegovi potomci bili Bogu dragi. Njima je Bog poverio Svoju istinu.
Oni su propustili da shvate kakva je korist od toga to su Jevreji i samo-
uvereno su plandovali u svom uzvienom veroispovedanju, sa milju
da Bog svakako o njima ima bolje miljenje nego o bilo kom drugom
narodu. Bog im je dao svetlost da je prenesu drugima. Ali ispunjeni
ponosom oni to nisu uinili, a Bog ih je strpljivo ekao iz generacije u
generaciju.
U toku zarobljenitva, Bog je otkrio Danilu da je e jo 490 godina
ekati na Svoj narod da odnese svetlost svetu. Prenoenje jevanelja
neznabocima je bilo neto na emu je Bog u toku vekova radio sa
Jevrejima da bih ih naveo da to uine, ali su oni odbili. A ipak se Bog
starao za neznaboce i nije ostavio sebe neposvedoenog (Dela 14,17
Karadi). Vidimo li kao narod meu sobom sklonost da se razme-
emo svetlou koju imamo i da oseamo da Bog sigurno gaji posebno
potovanje prema nama kao narodu? Meutim, On nam je dao svetlost
samo da bismo mogli da je prenesemo drugima. Ako se razmeemo
svetlou a ne prenosimo je drugima, Bog e nas strpljivo ekati, ali e
na kraju neko drugi zauzeti nae mesto i izvriti posao.
Bog se zakleo Avramu i Njegova obeanja e biti ispunjena, ak
i ako ljudi ne veruju (3. i 4. stih). Ako se ne nae niko s Avramovom
verom, Bog je kadar od kamenja podii Sebi decu. Sam Bog je izveden
na sud pred svemirom, a sotona ga je sa zlim ljudima uvek optuivao
14
Predavanje broj 3
da je nepravedan i pristrasan, ali na sudu e ceo svemir rei: Pravedni

su i istiniti putevi tvoji, caru svetih (Otkrivenje 15,3 Karadi).
Stihovi 9-18. Svi su u grehu. Nema dva naina spasenja. Put mira
ne spoznae (KJV). Ovo je probni kamen, koji pokazuje razliku iz-
meu Jevrejina i neznaboca. Deca vere e imati ovaj mir mir koji je
Hristos imao neprestano sa sobom.
Stih 19. U nekim prevodima ovde pogreno stoji pod zakonom.
Sintagma u zakonu znai unutar jurisdikcije (nadlenosti) zakona.
Ovim zakonom itav svet postaje kriv; nema oveka koji ima prednost
nad bilo kim drugim u oima tog zakona.
Stih 20. Neki ljudi strahuju da bi naglaavanje tekstova poput ovog
diskreditovalo zakon. Ali prepustimo Bogu koji je napisao ovaj tekst bri-
gu oko odbrane asti Njegovog zakona. Na trajnu ast ovom zakonu slui
to to on ne moe opravdati prestupnika. Zakon od oveka trai savre-
nu pravednost ispoljenu u Hristovom ivotu. Nijedan ovek nikada nije
iveo kao to je Hristos iveo svi su krivi. Savrenstvo i velianstvo za-
kona navodi grenike da uzviknu: ta emo initi? (Dela 2,37; 4,16...)
Nekada se stie predstava da ako bi Hristos samo izbrisao izvetaj
iz prolosti, ovek bi mogao dobro da proe. To je bio problem kod
Jevreja (Rimljanima 10,2.3). Nema oveka na zemlji koji u sebi moe
uiniti delo toliko isto i osloboeno sebinosti kao da ga je Hristos
uinio. A sve to nije (ne potie arni) od vere, greh je (Rimlja-
nima 14,23 Sinod SPC). Propoved koja nije ispropovedana verom je
greh za koji se treba pokajati. Mnogo misionarskog posla je uraeno
od strane svih nas za koji se treba pokajati.
Nikad nije bilo boljeg oveka od Pavla, kao oveka. Ako je bilo
koji ovek izvan Hrista ikad uinio dobro delo, to je Pavle uinio. A
ipak je morao da ubroji u tetu sve to je imao, samo da bi Hrista zado-
bio (Filibljanima 3,4-8). Psalmista kae da Bog ne uskrauje nijednoga
dobra onima koji ispravno hode (ive). Da je Pavle, pre nego to je
pronaao Hrista, imao neto u svojoj prirodi to je bilo dobro, mogao
bi te stvari da ponese sa sobom. Ali je on sve ubrojio u gubitak.
Stih 21. Zakon e svedoiti na sudu u prilog pravednosti koju
grenik prima bez zakona, svedoei o njenom savrenstvu. Jedino
15
umesto da iznedrimo pravednost iz nas samih, gde se ne moe nai

nikakva pravednost, poimo na vrelo (izvor) (22. stih). Svi ljudi su u
istom poloaju. Biemo zahvalni Bogu to je spreman da nas spase na
isti nain kao druge. Plan spasenja je plan davanja i primanja; davanja
s Boje strane, i primanja od strane oveka. Ponos srca je povreen
zbog ovakve zavisnosti od Boga, ali smo mi nesposobni, prosjaci, ne-
voljni, siromani i goli (Otkrivenje 3,17). Jedino to moemo uiniti je
da kupimo bele haljine (odeu). One su ponuene bez novaca i bez
naplate (Isaija 55,1 Bakoti).
Prorok se radovao u Gospodu, zbog toga to ga je Bog odenuo u
odeu spasenja i pokrio ga platom pravednosti. Mi ne treba sami da se
odenemo. Poverimo to Bogu. Kada Bog odeva, to nije samo spoljanja
odora, ve on time proima oveka, tako da on bude sama pravednost.
Nekada ujemo ljude kako govore da mi moramo sami odenuti
prilino pristojne haljine pre nego to moemo zatraiti bele. Ali upra-
vo je potreba i bespomonost prosjaka ono to ga preporuuje milosr-
u drugoga.
Svi su zgreili i tako su lieni slave Boije. Svi ljudi stoje u istom
poloaju i ponuda milosti je za svakoga ko doe i uzme vodu ivota
zabadava. Opravdani smo za badava Njegovom blagodau kroz
iskupljenje koje je u Hristu Isusu (24. stih kombinacija prevoda ar-
ni-Sinod SPC).
16
PREDAVANJE BROJ 4
Rimljanima 3,19-31
Osnova veeranjeg pouavanja je druga polovina treeg poglavlja

poslanice Rimljanima, koja poinje 19. stihom: A znamo da ono to
zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu,
i sav svijet da bude kriv Bogu (Karadi).
A sad se bez zakona javi pravda Boija, posvedoena

od zakona i od proroka; A pravda Boija verom Isusa Hrista
u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike. Jer svi sagreie i
izgubili slavu Boiju (Rimljanima 3,21-23 Karadi).
Stihovi 21-23 sadre saet prikaz svega o emu se govori u preo-

stalim stihovima ovog poglavlja. Ostatak poglavlja predstavlja naglaa-
vanje onoga to je ve reeno. U ovom poglavlju dolazimo do vrhunca
poruke ove poslanice. U prvom delu poglavlja naglaena je injenica
da Bog ne gleda ko je ko; samo dela se razmatraju na sudu. Ali kao to
je istina da se drvo poznaje po svojim rodovima, isto tako je istina da
nije u ovekovoj vlasti da prosuuje o tim delima. Bog je jedini sudija.
On gleda na srce, dok ovek sudi samo po onome to se vidi; stoga, dok
ovekova dela mogu izgledati dobra ljudima koji ga okruuju, Bogu,
koji vidi ono to ovek ne moe videti, poznato je da su ona pokvarena.
Da ponovimo, pravednik e iveti verom. Koji deo ovekovog i-
vota mora biti pravedan? Celokupan ivot, svaki trenutak, jer e pra-
vednik iveti od vere. Ali delima zakona nee nijedan in postati prave-
dan. Ovo je tvrda beseda, ali je moramo prihvatiti, jer tako Biblija kae.
Nijedno delo koje moemo da uinimo ne moe biti pravedno
samo zahvaljujui zakonu. Jedino kroz veru moe bilo koji ovek ili
bilo koje delo da bude pravedno. Zakon sudi oveku po delima, a za-
kon je tako uzvien da nijedno ljudsko delo ne dosee do njega. Mora
stoga postojati Posrednik kroz koga e doi opravdanje. I to opravdanje
po pravu pripada onome kome je darovano na osnovu njegove vere.
17
Nepreporoeno srce je beznadeno ravo. Samo zlo moe proi-

stei iz zlog srca. Da se iznedre dobra dela neophodno je dobro srce, a
samo dobar ovek moe imati dobro srce. Meutim, kako su svi sagre-
ili i ostali lieni Boje slave, sva ljudska dela su izopaena.
Zakon je sam po sebi merilo savrene pravednosti, ali Hristos je
istina, put i ivot. U Hristu je savrena pravednost zakona, i blago-
dat1 kojom se dar njegove pravednosti dodeljuje kroz veru. Ovome su
svedoci i sami proroci, jer su oni propovedali opravdanje kroz Hrista,
verom.
Kada ovek tei da se opravda svojim delima, on samo gomila ne-
savrenosti jednu na drugu, dok, kao Pavle, sve to ne proglasi za tetu,
svestan da nema pravednosti osim one koja dolazi od Hrista verom
(putem vere).
Postoji samo jedna stvar na svetu potrebna oveku i to je opravda-
nje a opravdanje predstavlja injenicu, a ne teoriju. Ono predstavlja
jevanelje. Ono to nema za svrhu pravednost nije od koristi, i nije
vredno propovedanja. Pravednost se samo kroz veru moe postii; iz
ovoga sledi da sve to je vredno propovedanja mora imati za cilj oprav-
danje verom.
Svi su zgreili i tako su lieni slave Boje. Ljudi dobro razumeju
da nijedno nae delo ne moe ispraviti prolost, ali je jednako tano da
se mi ne moemo nai pravednim ni u bilo kom sadanjem delu ita
vie nego to moemo prolost uiniti savrenom. Jednako nam je po-
1 Blagodat Boja nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije
pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se
milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi
se mogla izraziti u sledeem: milost predstavlja Boje kanjavanje u mnogo manjoj
meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne Boje blago-
slove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od
osude u odreenoj meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje
dodatne naklonosti prema nedostojnima pored milosti. Oigledno je da je blagodat
iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima
prevodioci nisu pravili razliku u znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re bla-
godat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
18
Predavanje broj 4
trebna Hristova pravednost da opravda sadanjost kao i da nesavrena

dela prolosti uini savrenim.
U sluaju carinika (skupljaa poreza) i fariseja, onaj koji se nije
uzdao u sopstvena dela otiao je kui opravdan, a onaj koji je eleo da
predstavi da u sebi ima pravednosti nije uspeo da se opravda. Svaki
ovek koji zatrai pravednost moe je imati, ali svako mora doi na
nivo svih ostalih grenika i primiti je sa ostalima, govorei Boe, budi
milostiv meni grenome (Luka 18,13).
Opravdavi se besplatno Njegovom blagodau kroz otkupljenje
koje je u Hristu Isusu (stih 24 KJV). Te se opravdavaju za badava -
njegovom blagodau - na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu (arni).
ta je to otkup? To je ponovna kupovina povraaj onoga to je pret-
hodno prodato. Pravednost je beskrajno veliki dar plaen beskrajno
velikom cenom. To je besplatan dar nama, ali za to je plaeno. Hristova
krv je za to platila. Mi smo podstaknuti da razmatramo Njegovu velii-
nu da bismo spoznali da, iako je ono to treba da bude uinjeno za nas
nezamislivo, sila koja to treba da uini je takoe za nas nepojmljiva.
Da pokae svoju pravednost (stih 25 SSP) uklanjanjem naih
greha. On je taj koji uklanja nae grehe i ako se mi samo predamo
Njemu, oni e biti potpuno uklonjeni. Hristos ne odobrava nikakve
oprotajnice, ve Njegova pravednost brie prole grehe, uva nae srce
slobodno od greenja u sadanjosti, dokle god Njegova pravednost is-
punjava to srce.
Vera je poetak svake mudrosti; ona lei u osnovi svakog saznanja.
Dete ne bi nikada nita nauilo, kad ne bi verovalo onome to mu se
govori. Ako je tako u fizikoj stvarnosti, zato ne bismo bili isto tako
razumni u duhovnim stvarima?
Otkupljenje dolazi kroz Hristovu stvaralaku silu, i zato ja volim
da se prisetim da je on Tvorac svih stvari, jer Onaj koji je stvorio sve-
tove iz niega i odrava sve stvari svojom silnom reju moe istom
tom reju stvoriti u meni isto srce i sauvati to to je stvorio. Njemu
pripada sva sila, a takoe i sva slava.
Jer Bog je, koji ini u vama, da hoete i izvrite, kako mu je ugod-
no (Filibljanima 2,13 ari).
19
Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom (kroz veru KJV)?

Daleko od toga, nego pre podravamo zakon! (arni).
20
PREDAVANJE BROJ 5
Rimljanima 4,1-15
Principi postavljeni u prethodnim lekcijama ine da sa zapitamo

kako bi neko mogao bilo kada pretpostaviti da e uenje o opravdanju
verom uniziti Boji zakon. Opravdanje stavlja zakon u sam svoj centar.
Jedina opasnost leu u nerazumevanju ovoga. Opravdanje utvruje za-
kon u srcu. Opravdanje predstavlja zakon utelovljen u Hristu, stavlje-
nom u oveka, tako da je sam zakon utelovljen u oveku.
Tree poglavlje prikazuje princip opravdanja verom. U etvrtom
poglavlju ovaj princip je ilustrovan sluajem Avrama. Da je Avram
imao ita od pravednosti, mogao bi imati hvalu; ali zapravo, on nije
imao ime da se pohvali. Bio je opravdan iskljuivo verom. Rimljani-
ma 4,1-3:
ta emo, dakle, rei da je na po telu praotac Avraam

(postigao)? Ako je, naime, Avraam opravdan na osnovu svo-
jih dela, moe da se hvali, ali ne pred Bogom. Jer ta kae
pismo: Avraam je poverovao Bogu i to mu je uraunato kao
pravednost (u pravednost SSP) (arni).
Ako bi ijedan ovek mogao da uini neko delo kojem bi zasluio

odobravanje Neba, mogao bi se pohvaliti po meri tog dela. Ali nijedno
telo nikada nee moi da se pohvali pred Bogom. 1. Korinanima 1,27-
29; Jeremija 9,23.24.
Ako neki ovek moe initi pravdu, u tom sluaju kada Bog daje
nagradu za pravednost, taj ovek jednostavno prima ono to je zaradio.
Meutim, veni ivot je dar Boji. Veni ivot je nagrada za praved-
nost, a kako on predstavlja dar od Boga, on to moe biti samo zbog
toga to je pravednost dar od Boga. Onom koji radi, plata se ne rauna
kao dar, nego kao ono to mu se duguje (stih 4 SSP).
Avramova vera je uraunata njemu u pravednost (5. stih). Opro-
taj greha nije samo raunovodstvena transakcija, brisanje prolih ra-
21
una. On je ivotno povezan sa samim ovekom. On nije privremeno

delo. Hristos daje Svoju pravednost, uzima greh, i ostavlja na njegovom
mestu Svoju pravednost, a to stvara radikalnu promenu u oveku.
Nijedan ovek ne moe uiniti nijedno delo koje bi makar za je-
dan trenutak opstalo na sudu. Da li se on izjanjava kao hrianin ili
ateista ne ini nikakvu razliku u pogledu ovoga. Nema oveka koji ve-
ruje u Hrista a koji bi se usudio da stane na sudu sa svojim delima ui-
njenim u bilo kom danu, i da zatrai ono to mu pripada, rizikujui da
na osnovu tih dela izgubi svoj sluaj. Stihovi 6-8 opisuju blaenstvo o-
veka kome Bog uraunava pravednost bez dela. Blaen je ovek kome
Gospod, kada on radi u Bojem delu, nee uraunati grehe uinjene u
tom poslu.
Tako i David govori o blaenosti oveka kome Bog ra-

una pravednost bez dela: Blago onima iji su prestupi opro-
teni i gresi pokriveni. Blago oveku kome Gospod ne rauna
greh (Rimljanima 4,6-8 SSP).
Najpre je pravednost bila uraunata Avramu zato to je verovao,

a potom je on primio znak obrezanja, kao peat pravednosti koju je
imao verom (kroz veru).
Da li se ovo blaenstvo odnosi samo na obrezane, ili i

na neobrezane? Mi, naime, govorimo: Avraamu je vera ura-
unata kao pravednost. Kako mu je to uraunato? kada je bio
obrezan ili kada je bio neobrezan? Ne kada je bio obrezan,
nego kada je bio neobrezan. Pa i znak obrezanja dobio je kao
peat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan, da
bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to
urauna u pravednost (stihovi 9-11 arni).
Oni koji ispovedaju uzvienu religiju, nisu duni da stoje u tom

ispovedanju, ve da hode stopama vere koju je Avram imao. I da bude
otac obrezanih, onih naime, koji nisu samo obrezani, nego i hode sto-
22
Predavanje broj 5
pama vere naega oca Avraama, koju je on jo kao neobrezan imao

(12. stih arni). Preovlauje shvatanje da je u doba Jevreja Bog
pravio razliku izmeu ljudi. Ali Bog nikad nije gledao ko je ko niti to
ikada moe initi. Jevreje je samo njihova netrpeljivost i samopraved-
nost navodila da se dre dalje od neznaboaca. Bili su postavljeni da
budu svetlost svetu, da budu so zemlji. Odbili su da ine delo na koje
su odreeni, i postali su kao so bez ukusa, tako da im je i samima bilo
potrebno osoljavanje. So mora proeti materiju koju treba da sauva.
Isti princip vai i danas.
Obeanje dato Avramu bilo je jedno jedino, mada ponovljeno vie
puta. Ono je glasilo da e se svi narodi blagosloviti u njemu da e on
biti naslednik sveta. Jer, obeanje Avraamu, ili njegovom potomstvu,
da e biti naslednik sveta, nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu
pravednosti koja dolazi od vere (13. stih SSP; videti i 1. Mojsijeva
12,1-3). Jevanelje iznosi na svetlo nasledstvo. Ono donosi spasenje od
smrti; ono donosi ivot, a davanje ivota podrazumeva i obezbeivanje
mesta ivljenja. Tako da moemo rei, kao saetak svega to donosi
jevanelje, da ono daje ljudima veno nasledstvo. Uenje o nasledstvu
svetih predstavlja uenje o opravdanju verom i ako mi ne propoveda-
mo opravdanje kroz veru u svom propovedanju o nasledstvu svetih, mi
ne propovedamo jevanelje. Obeano nasledstvo je ono isto obeano
ocima (2. Petrova 3,4; Dela 7,5), a ono se ne odnosi na sadanji svet.
Ovo nasledstvo nije kroz zakon, ve kroz opravdanje verom. Ono
e pripasti samo onima koji su pravedni, to znai usklaeni sa zako-
nom. Ipak, ako su naslednici oni koji su od zakona, vera je ponitena,
obeanje je obesnaeno (stih 14 KJV).
Ne samo da ne moemo sami doi do nasledstva, ve upravo u
meri u kojoj to pokuavamo mi se udaljujemo se od tog nasledstva; jer
zakon izaziva gnev (stih 15). Ako je nasledstvo od dela, onda nije po
obeanju. A ipak je ono namenjeno samo pravednima, a pravednost je
poslunost zakonu. Drugim reima, imamo savrenu poslunost zako-
nu koja ne izvire iz poslunosti (Rimljanima 3,21). Ovo je paradoks.
itavo jevanelje je u suprotnosti sa ljudskim razumom; ono je
beskrajno vie od razuma. A ipak, imajui Boga u vidu, ono je razu-
23
mno. Isus je obeao nasledstvo, a Njegova obeanja su da i amin.

On nee dati samo nasledstvo, ve pravednost kojom se ono zasluuje.
Tako da su i ivot, i pravednost i nasledstvo darovi od Boga.
24
PREDAVANJE BROJ 6
Rimljanima 4,1-15
U etvrtom poglavlju Rimljanima poslanice sreemo veru u jed-

nom konkretnom obliku. Opis ivota Avrama i Sare u vreme roenja
Isaka daje praktian primer opravdanja verom.
Avram se nije opravdao delima, ve je verovao Bogu, i to mu je
uraunato u pravednost. Avram je primio znak obrezanja. Zato? Da
bi ga to navelo da poveruje? Ne, ve zato to je verovao. To je bio peat
pravednosti koju je imao zahvaljujui veri. Obeanje Avramu i njego-
vom semenu (Potomku) glasilo je da e on biti naslednik sveta. Ovo
obeano naslee trebalo je da primi u posed veni (1. Mojsijeva 17,8
Bakoti). To je, dakle, bio savez pravednosti, zapeaen peatom pra-
vednosti, i naslee je trebalo da bude naslee pravednika, koje niko
osim pravednika ne moe stei (2. Petrova 3,13).
Kako nam Bog moe dati pravednost kada smo tako greni? Ne
moemo razumeti kako, niti treba da pitamo za to. To je isto tako veliko
udo da Bog uini nepravednog oveka pravednim kao to je to bilo da
On stvori svet. Ako ovek zove neku stvar koja ne postoji kao da postoji,
on govori la; ali kada Bog zove ono to nije kao da jeste, sama injenica
da On to zove ini da to tako i postane. Bog ne samo da ini naa srca
pravednim, kad u njima nema pravednosti, ve On ini vie od toga:
On ini naa srca pravednim i kad u njima nema nieg osim nepravde.
ovek koji ne veruje da Bog moe Svojom reju upisati praved-
nost u njegovo srce jednako je nevernik kao onaj koji, sledei teoriju
evolucije, odbacuje Mojsijev izvetaj o stvaranju. Boja sila ne moe
se ograniiti. Ako bi postojala ogromna planina, koja bi se postavila
naspram Boje sile, On bi mogao, ne uzimajui nita, izlomiti svu tu
planinu na parie.
A vi ste, brao, kao Isaak, deca obeanja (Galatima 4,28 SSP).
Mi postajemo deca Boja na isti nain na koji se Isak rodio verom,
kao to su Avram i Sara verovali. Obeanje je za onoga koji ne radi, ali
veruje u Onoga koji opravdava bezbonika (Rimljanima 4,5 SSP).
25
Mnogo toga je sadrala u sebi Avramova spremnost da rtvuje

svoga sina Isaka. Nije bilo drugoga sina kroz kojega je obeano nasled-
stvo moglo doi. Hristos ne bi mogao doi na svet osim preko Isaka.
Ako on bude pogubljen kakva nada ostaje u dolazak Spasitelja? Nika-
kva. Po svemu je izgledalo da e Avram ukloniti svaku nadu u sopstve-
no spasenje.
Predivna vera je ovde prikazana. Avram je verovao da Bog moe
ponovo podii Isaka, a opet, upravo Onaj (Hristos) ijom silom je po
njegovom verovanju Isak mogao biti podignut, nije doao niti je mo-
gao doi drugaije osim preko Isaka. Ipak je Bog obeao i Avram je
verovao, iako je bio pozvan da uini upravo onu stvar koja bi po ljud-
skom shvatanju uklonila svaku nadu da e se obeanje ikada ispuniti.
Obeanje je samo po sebi bilo nepromenljivo, a to nepromenljivo
obeanje bilo je potvreno nepromenljivom zakletvom. Zato je Bog
pod obavezom da ispuni svoja obeanja svima koji se na njih pozivaju.
U njemu su zaloeni sam Boji presto i Njegovo postojanje, i ne ispu-
niti ga znailo bi da se Bog odrie Sebe Samoga.
Uskoro, Bog e doi i rei: Saberite mi svece moje, koji uinie sa
mnom zavet (savez KJV) na rtvi (Psalam 50,5). Ovo se odnosi na
Hristovu rtvu. Kroz Njega mi dolazimo. On je jemac saveza.
Obeanje dato Avramu zavisilo je od jedne stvari posedovanja
sina. Proteklo je dvadeset pet godina od vremena kada je obeanje dato
do njegovog ispunjenja. Avram se nije pokolebao u vezi sa tim obea-
njem, ali Sara jeste, i Avram prista na re Sarinu (1. Mojsijeva 16,2).
Ona je ovo preduzela da pomogne Gospodu da sprovede Svoj plan. Ali
Agara je bila robinja, i njeno dete nije moglo da bude nita drugo do
rob, roen na telesan nain.
Seme obeano Avramu trebalo je da ine slobodni ljudi, ne robo-
vi, tako da nita nije postignuto ovim Sarinim planom. Dolo je vreme
kada je Sara shvatila da jedina stvar koju treba da uini jeste da pove-
ruje da je Bog kadar da ispuni Svoje obeanje bez njene pomoi. Tada,
kroz veru ona primi silu da zatrudni. Roenje Isaka bilo je udo. Sa
ljudskog stanovita bilo je sasvim nemogue da Avram i Sara postanu
roditelji detetu. Ona je zatrudnela Bojom silom.
26
Predavanje broj 6
Avram i Sara nisu uinili nita da dobiju obeanje, osim to su ve-

rovali, a ipak je dete obeanja bilo njihovo sopstveno dete. Tako je i sa
hrianima. Nita se ne moe uiniti da se stekne Hristova pravednost,
osim da se veruje u obeanja. Pogreno je initi napor da se obezbedi
Hristova pravednost. Reeno nam je da verujemo u obeanja. Bog je
obeao da e nas uiniti pravednima, i jedini put da se ta pravednost
zadobije jeste da se veruje da je Bog kadar da je stavi u nas.
Kada su ljudi zadovoljni verovanjem u Boga i potinjavanjem Nje-
mu, postoji sila u Njegovim obeanjima da za njih izgradi pravednost,
bez uea njihove snage. Kako su ljudi uinjeni pravednima, ili ue-
snicima u boanskoj prirodi? ime su nam darovana skupocena i naj-
vea obeanja, da pomou njih postanete uesnici u Boijoj prirodi
(2. Petrova 1,4 arni). Sila lei u obeanju Bojem. Kako moemo
uiniti obeanja delotvornim za nas? Verujui u njih. Ako ispoveda-
mo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti grehe i oisti
nas od svake nepravednosti (1. Jovanova 1,9 arni). Priznajte svoje
grehe, verujte da ih Bog oprata kao to je obeao, i obeanje je vae,
vai gresi su oproteni.
Obeanja Boja mogu se uporediti sa obveznicama. Koliko njih
moe imati te obveznice? Svako ko hoe (Otkrivenje 22,17). One
vae za odreenu meru blagoslova. Ta se mera nikad ne moe iscrpe-
ti, jer Bog moe sve uiniti izobilnije nego to molimo ili mislimo
(Efescima 3,20 ari). Ljudi donose obveznicu u banku i dobijaju
zlato za nju. Hriani iznose obeanja Boja pred Njega i unovavaju
ih u blagoslov.
27
PREDAVANJE BROJ 7
Rimljanima 5,1-5
Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bo-

gom kroz naeg Gospoda Isusa Hrista. Kroz njega, verom,
imamo pristup ovoj milosti u kojoj stojimo i radujemo se u
nadi u Boiju slavu. I ne samo to, nego se radujemo i u ne-
voljama jer znamo da nevolje donose strpljivost, strpljivost
prekaljenost, a prekaljenost nadu. A nada nas ne izneverava
jer se Boija ljubav ve izlila u naa srca kroz Svetog Duha,
koji nam je dat (Rimljanima 5,1-5 SSP).
Peto poglavlje sadri delimino nabrajanje blagoslova koji su plod

jedne takve vere kakva je prikazana u etvrtom poglavlju. Ono prika-
zuje hrianski razvoj ivota svakoga ko ima Avramovu veru. Dve rei
daju osnovni ton poglavlju mnogo vie. Ako imate slavu, strpljenje
ili hriansko iskustvo o kojem se govori u ovom, ili bilo kom drugom
poglavlju, znajte da Bog ima zalihe toga i spreman je da da mnogo vie,
jer on moe da uini neuporedivo mnogo vie nego to smo mi u sta-
nju da zamolimo ili da pomislimo (Efescima 3,20 SSP).
Poto smo, dakle, opravdani verom, to znai, dovedeni u sklad
sa zakonom pomou vere, imamo mir s Bogom posredstvom Gos-
poda naega Isusa Hrista (Rimljanima 5,1 arni). Jedini nain na
koji se ovek moe uskladiti sa zakonom i iveti slobodno od osude
je verom u obeanja Boja. U Hristu nema nepravde, stoga u njemu
nema nita osim pravednosti. Verujui u Hrista, hrianin ima Hristo-
vu pravednost.
Ali zar ne kae Jakov da moraju postojati dela vere ili nije vera ni
od kakve koristi? Tano je da se vera usavrava kroz dela (Jakov 2,22).
Ali je vera i samo vera ono ime se ljudi opravdavaju. Isti tekst koji go-
vori o tome da se Avram opravdao verom, kazuje da su dela bila samo
izdanak iz vere koja je bila u njihovom temelju i da se tim delom ispu-
nilo ono to je pisano: Avram je verovao Bogu, i to mu se pripisalo u
28
Predavanje broj 7
pravednost (1. Mojsijeva 15,6 KJV). Dela su rezultat vere. Jer Bog
je, koji ini u vama, da hoete i izvrite, kako mu je ugodno (Filiblja-
nima 2,13 ari). Mi se predajemo u Hristove ruke, on dolazi i nasta-
njuje se kod nas. Mi smo kao glina u rukama grnara, ali je Hristos taj
koji ini sva dobra dela i Njemu pripada sva slava.
Imamo mir s Bogom (Rimljanima 5,1). ta je to mir? To nije
oseanje, ve injenica. Mnogi misle da moraju iskusiti izvesno osea-
nje koje e prepoznati kao Boji mir. Ali oni nisu nikada imali Boji
mir, i stoga ne mogu znati kakvo to oseanje treba da bude. Sotona
moe dati izvesna oseanje sree, i ako bi hrianin imao samo osea-
nja kao kriterijum, bio bi prevaren. Gospod nije zainteresovan za ose-
anja, ve za injenice. Mir je suprotnost ratu, neslozi, borbi za presti.
Mi ili smo u miru sa Bogom ili u ratu. Ako smo u ratu, to je stoga to
istrajavamo u pobuni.
Kako se ljudi bore protiv Boga? Tako to slede grene navike. Sva-
ko ko se svesno odaje nekoj grenoj navici ratuje protiv Boga. Bog je
Bog mira. Hristos je ostavio mir svojim sledbenicima. Neka mir Boji
vlada u srcima vaim (Koloanima 3,15 KJV). Izmeu Boga i Njego-
vog dragog Sina na nebesima postoji savet mira. Oni su u savetu radi
ovekovog mira. Postoji samo jedan uslov pod kojim ovek moe imati
taj mir bezuslovno predanje, predanje svega Bogu i onda postoji
mir u srcu, kakva god da su oseanja.
Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, i u njih nema spotica-
nja (Psalam 119,165 Danii). O, da si pazio na zapovesti moje!
Mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski (Isaija 48,18
Danii). Kakva je izobilna uteha u ovim reima! Isus Hristos je isti
jue i danas i doveka (Jevrejima 13,8 arni). Tako je Njegov mir
uporeen sa stalnim proticanjem reke i neprestanim kovitlanjem oke-
anskog talasa; stoga nije bitan oseaj jer ako su svi gresi priznati, Bog je
veran i pravedan da ih oprosti i mi smo u miru s Njim. Stanje mira je
stanje oveka koji je opravdan verom.
Kroz koga i pristup naosmo verom u ovu blagodat [nezaslueni
oprotaj i naklonost] u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Bo-
ije (Rimljanima 5,2 Karadi). Pravednost moe biti ispunjavana u
29
ljudima iz dana u dan istom silom kojom je Isak bio roen od roditelja
koji su bili praktino mrtvi. Kada ljudi jedanput steknu ovo iskustvo,
sledee to e se dogoditi je da e biti prinueni da se raduju nadajui
se dolasku Gospoda.
Koliko esto gledamo na Gospodnji dolazak sa strahom? Ako se ne
radujemo u Gospodu u sadanjem ivotu, nema za nas nade da emo se
radovati u Njemu u ivotu koji e doi. Zato bi hriani trebalo da se
hvale nadom na slavu Boiju? (Rimljanima 5,2 arni). Zato to su
oni u miru sa Njim. Adventistima sedmog dana je ponueno a kad se
ovo pone zbivati, ispravite se i podignite svoje glave, jer se pribliava
vae izbavljenje (Luka 21,28 arni). Mi ga hvalimo to dolazi usko-
ro; to je jedno od najslavnijih i najradosnijih pouzdanja koje imamo.
Mi ivimo u sadanjosti, ne u budunosti. itajte 1. Petrovu 1,5-
9. Spasenje nam danas pripada u istoj meri kao to e to biti sluaj u
Bojem carstvu. Niko osim nas samih ne moe nas liiti toga. Petar
kae: Primajui [sadanje vreme] kraj svoje vere, spasenje dua. Nae
sadanje spasenje je naa jedina nada na budue spasenje. Silom Bo-
jom sauvano (engleski prevod KJV) je izraz koji Petar koristi, a on
oznaava upravo isti uslov opravdavi se verom iz petog poglavlja
Rimljanima.
Sila koja e uiniti ljude besmrtnim u ivotu koji e doi je ista
ona koja njih opravdava usklauje sa zakonom tako da su u skladu
s njim, svaki dan. Pavle kae u poslanici Filibljanima, treoj glavi, 21.
stihu: Koji e preobraziti nae ponieno telo da bude saobrazno nje-
govom slavnom telu svojom silom kojom moe sve da pokori sebi
(arni).
U Efescima 3,16, Pavle se u jednoj nadahnutoj molitvi moli da oni
budu osnaeni silom od strane Njegovog Duha u unutranjem oveku,
prema bogatstvu njegove slave. Blagodat Boja jednaka je slavi Bo-
joj. Boji presto je presto slave i blagodat u kojoj stojimo je u skladu sa
Bojom slavom.
Hvalimo se i nevoljama: znajui da nevolja proizvodi strpljenje
(KJV). Neki kau da nevolja proizvodi nestrpljenje. To nije tano. Ako
ovek nije opravdan verom, nevolja e razviti nestrpljenje koje je u nje-
30
Predavanje broj 7
mu. Kako to onda da nevolja proizvodi strpljenje? Neka ovi tekstovi

odgovore: I svu svoju brigu bacite na njega, jer se on brine za vas! (1.
Petrova 5,7 ari). Baci na Gospoda breme svoje, i on e te podrati
(Psalam 55,22 engleski prevod, videti ari). Doite k meni svi koji
ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti (Matej 11,28 arni).
On odnosi taj teki teret. ta predstavlja to breme? Sve to nas bri-
ne ili uznemirava. Bez obzira da li je to neka sitnica malo iskuenje
ili neto veliko. Bacite to na Gospoda. Mi se radujemo u nevoljama
jer imamo Hrista sa sobom, i celo to breme bacamo na Njega. On ga
moe nositi. On ga je ve poneo za itav svet, tako da ne moemo nita
dodati Njegovom bremenu.
Kako se oslobaamo naeg bremena? Predajemo ga Hristu i onda
kaemo: On nosi breme. I on ga nosi bez obzira da li se uopte osea-
te drugaije ili ne. Onda ete iskusiti koliko su istinite rei ja u vam
dati odmor. To je odmor ak i ako fiziki bol jo uvek razdire telo. Jer
Hristos nosi tu patnju, i vi se uzdiete iznad svakog bola.
Kako su muenici ili na sprave za muenje i lomae sa pesmom
radosti na usnama? Da li je to bilo samo razmetanje hrabrou? Ne,
Hristos je nosio njihov teret i u Njemu su imali mir. Iz sveg srca su
pevali hvale Njemu. Tako su bili sreni i radosni i jedva da su prime-
ivali bol dok su ih plameni jezici lizali. Moraemo proi kroz veliku
nevolju. To moe biti bi po golom telu ili sprava za muenje. Ljudska
priroda ustukne pred takvim muenjem. U Hristu mi to moemo da
nosimo. Steknite iskustvo u Njemu sada i u vreme probe On vas nee
napustiti. On moe nositi taj veliki teret jednako dobro kao i neki mali.
Hristos e biti na tada jednako kao i sada, i ivot koji ivimo bie
u Njemu. Nijedan ovek na svetu nee moi da opstane u to vreme
ukoliko nije prethodno nauio lekciju vere. Sada je pravo vreme, kada
se lekcija moe nauiti pod lakim okolnostima. Koliko god da e nevo-
lja vremena koje dolazi biti velika, mi emo proi kroz nju sa radou.
Ta radost se mora sada uiti.
A strpljivost neka ima savreno delo, da budete savreni i potpu-
ni, bez ikakva nedostatka (Jakov 1,4 arni). Stpljenje dokazuje da
smo savreni ljudi.
31
Strpljenje gradi iskustvo (Rimljanima 5,4 KJV). Hriansko

iskustvo je ono o kojem se ovde govori. Iskustvo ukazuje na ljude
koji to iskustvo imaju, nakon to su bili isprobani i iskuani. Oni su se
oslonili na Boga i okuali ga.
Iskustvo, ili injenica da mi svakodnevno kuamo Boga, izgrauje
nadu nadu u Boga. Ako se Bog svaki dan kua, tada ima nade svaki
dan. To znai da imamo razloga da oekujemo stvari za kojima e-
znemo. Mi imamo spasenje danas, zato se radujemo u nadi na veno
spasenje. Ovo je zaista poglavlje nade i radosti.
32
PREDAVANJE BROJ 8
Rimljanima 5,6-9
Samo bi jedna pobuda trebalo da pokrene umove onih koji prou-

avaju Boju re, a to je injenica da bi ovim prouavanjem mogli da se
priblie Bogu. Bog ne gleda ko je ko. On e svog Svetog Duha dati bilo
kome svakome ko Ga zatrai. On je jednako spreman da svakome
pojasni istine Svetog pisma. Mir i svetlost mogu da uu u vaa srca na
osnovu onoga to se izgovori sa propovedaonice, ali ako ne poznajete
Re sami za sebe, taj mir i ta svetlost nee ostati u vama. Sveti Duh je
govorio rei iz Biblije i samo uz pomo Svetog Duha ona moe da se
razume. Svaki ovek koji se preda Svetom Duhu moe da razume Bi-
bliju sam za sebe.
Postoji samo jedan pravi pomonik u Svetom pismu Boji Duh.
Ako predstavu o Hristu i Njegovom delu stiete iz spisa drugih ljudi,
to je u najboljem sluaju iz druge ruke. Crpite svetlost direktno iz Sve-
tog pisma. Uite o Bibliji iz same Biblije. Kada Sveti Duh obasja nae
umove, iako e nam se Re uiniti jednostavnom, istovremeno e u
njoj postojati visine i dubine koje e nas ispuniti divljenjem. Provee-
mo itavu venost prouavajui plan spasenja i to due prouavamo,
nalaziemo vie toga to treba prouiti.
Sino smo prouavanje zavrili sa 5. stihom petog poglavlja. Vee-
ras emo poeti od 6. stiha.
Jer je Hristos, dok smo mi jo bili slabi (bez snage KJV, Bakoti;
bespomoni SSP), u odreeno vreme umro za bezbonike (Rimlja-
nima 5,6 arni). Zapazite izraz bez snage. Postojalo je odreeno
vreme u istoriji sveta, kada je Hristos rtvovan na krstu Golgote. Me-
utim, to nije bio jedini put kada je Hristos pomogao bezbonicima.
Ko su bezbonici? To su oni koji su bez snage. Ljudska porodica je
bez snage jo od pada, i bez snage je i danas. Kada ljudi misle da su bez
snage, Hristos je taj koji treba da se podigne i On kae da e sve ljude
privui k sebi. Tako mi moemo danas da gledamo u Isusa, kao razape-
tog i vaskrslog Spasitelja, isto kao to su mogli i uenici.
33
Ponekad mislimo da se mi osvremo (unazad) ka Hristu, a da su

patrijarsi i proroci gledali unapred na Njegov dolazak. Da li je to zaista
tako? Mi traimo Hrista, a to su inili i oni. Mi gledamo Hrista, Iskupi-
telja punog ljubavi, koji je pored nas, a to su inili i oni. Mojsije je rekao
deci Izraela: Nije na nebu, da kae: ko e se za nas popeti na nebo, da
nam je donese, da bismo mogli da je ujemo i da je izvravamo?.... Ve
ti je Re vrlo blizu, u tvojim ustima, i u tvom srcu, da bi je izvravao
(5. Mojsijeva 30,12.14 KJV). Re, koja je bila Hristos Iskupitelj, bila
je blizu njih, a On je i blizu nas.
Oni su svi pili iz te duhovne Stene koja je ila sa njima, a ta Stena
je bio Hristos. Izraelci nisu morali da gledaju unapred na Hristov dola-
zak. On je bio blizu njih. On je bio Jagnje, zaklano od osnivanja sveta.
On jeste, i uvek je bio prisutan Spasitelj svima koji su Ga uinili takvim.
On je bio prisutan Spasitelj Avelju. Verom je Avelj Bogu prineo bolju
rtvu nego Kain (Jevrejima 11,4 SSP). Verom u ta? U Bojeg Sina,
jer nije bilo nikog drugog u koga bi mogao da veruje. Tako je i Enoh
verom hodao (iveo) sa Hristom. On nije gledao ka nekom buduem
vremenu, oekujui tada pomo od Iskupitelja. Hristos je za njega bio
[ve tada] prisutan Spasitelj i oni su hodali zajedno.
Dakle, u svakom vremenu, kada su se ljudi oseali slabima, Hri-
stos je bio njihov Spasitelj. Zapazite kako su jednostavne ove rei: Dok
smo mi jo bili bez snage, u odreeno vreme Hristos je umro za bez-
bonike. Avelj je bio bez snage (slab), i Hristos je umro za njega. Enoh
je bio bez snage, i Hristos je umro za njega. Avram i Sara su bili bez
snage, i Hristos je umro za njih. Njegova smrt je za sve njih bila stvar-
nost. Koliko je Hristos bio neverovatno moan za Avrama! Taj Hristos,
Mesija koji jo nije bio doao, i koji je trebalo da doe kroz Avrama,
upravo taj Mesija je bio toliko moan, da se verom u Njega Avramu i
Sari rodio sin, kako bi On (Mesija) mogao da doe kroz tog sina. U
svakom razdoblju istorije Zemlje, Hristos je bio prisutan Spasitelj [na
raspolaganju] onima koji su bili bez snage.
Jedva e ko umreti za pravednog oveka (Rimljanima 5,7 ar-
ni). Re koja u originalu oznaava pravednog je razliita re u od-
nosu na onu koja se prevodi kao dobar. Re pravedan ovde podra-
zumeva oveka koji je strogo poten i ispravan, ali nema nieg posebno
34
Predavanje broj 8
dopadljivog u vezi sa njim. Jedva da e iko umreti za nekog takvog.

Meutim, za dobrog oveka, onog koji je plemenit i dobronameran,
koji bi dao sve to ima da nahrani siromane i obue gole, za takvog
oveka bi se neko ak i usudio da umre. To je najvea visina do koje o-
vekova ljubav dosee. Niko nema vee ljubavi od ove: da neko poloi
svoj ivot za svoje prijatelje (Jovan 15,13 arni). Meutim, obratite
panju na Boju ljubav. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama
time to je Hristos umro za nas kad (dok SSP) smo jo bili greni-
ci (Rimljanima 5,8 arni). Mi Boga i Njegovu ljubav prema nama
esto procenjujemo u odnosu na sebe i svoju ljubav. Gospod je rekao
kroz Davida: Ti pomisli da sam ja kao ti (Psalam 50,21 Danii).
Nepreporoeno srce postupa onako kako se postupa prema njemu, i
sudi Bogu prema sebi, ali Boja ljubav je potpuno drugaija od ove-
kove ljubavi. On voli svoje neprijatelje.
Kako je predivna, i kako neponovljiva Boja ljubav, i do koje mere
se ta ljubav pokazala u smrti Njegovog dragog Sina. ta je svet uinio
da zaslui dobrotu iz Boje ruke? Udruio se sa Bojim neprijatelji-
ma; nita osim kazne nije zasluio. Neki kau da ne mogu da prihvate
Hrista, zato to nisu dostojni. Ljudi koji se godinama izjanjavaju kao
hriani liie sebe izobilja Boje blagodati, zato to kau: Ja nisam
dostojan. To je tano. Oni nisu dostojni. Niko od nas nije dostojan.
Ali Bog je pokazao svoju ljubav prema nama time to je, dok smo jo
bili grenici, Hristos umro za nas. Zato je On umro? Da bi nas uinio
dostojnima. Da bi nas upotpunio u sebi. Problem sa onima koji kau
da nisu dostojni je u tome to se ne oseaju ni upola toliko nedostoj-
nima koliko bi trebalo. Kada bi se oseali bez snage (slabima), onda
bi Hristova sila mogla da im pomogne. Cela tajna opravdanja verom i
ivota i mira u Hristu lei u verovanju Bibliji. Jedno je rei da verujemo
Bibliji, a drugo je da svaku njenu re prihvatimo kao da su je izgovorila
Boja usta, svakom od nas pojedinano.
U 1. Timotiju 1,15 Pavle kae: Ovo je istina i zasluuje da bude
prihvaeno u potpunosti: Hristos Isus je doao na svet da spase greni-
ke (SSP). To je upravo ono zbog ega je On doao da spase grenike.
Jer je sin oveiji doao da nae i spase ono to je izgubljeno (Luka
19,10 Karadi). O, kada bi ljudi shvatili da su bez snage! Kada dou
35
do te take, onda mogu da imaju Hristovu snagu. To je snaga koja je

vredna neega; ona je vredna svega.
Velika je stvar kada verujemo da je Hristos umro za bezbonike.
Ponekad se oseamo skoro obeshrabrenima, nebo iznad naih glava de-
luje kao bronza (aludiranje na stih iz 5. Mojsijeve 28,23) i sve to inimo
ili kaemo izgleda kao da nam se vraa u lice, kao da ne vredi nita. Mi
mislimo da nae molitve ne dopiru dalje od naih glava. ta ete uiniti
u takvom trenutku? Morate da se zahvalite Bogu. Za ta da se zahvalim
Bogu? Nemam blagoslov; uopte se ne oseam kao da sam Njegovo dete;
za ta da Mu se zahvalim? Zahvalite Mu se zato to je Hristos umro za
bezbonika. Ukoliko vam ne znai mnogo kada prvi put ponovite te
rei, ponovite ih opet. Onda e uskoro ui svetlost. Oseate da ste jedan
od bezbonika; onda je to obeanje upravo za vas da je Hristos umro
za vas. Vi ste tu, pred Njim, na svojim kolenima, zato to ste grenici,
tako da moete da imate korist od Njegove smrti. Kakva je korist od te
smrti? Mnogo emo vie, onda, biti kroz Njega spaseni od greha, po-
to smo se opravdali Njegovom krvlju. Jer ako (kad) smo se pomirili sa
Bogom smru Njegovog Sina, dok smo jo bili neprijatelji, mnogo emo
se vie spasiti Njegovim ivotom, kada smo se pomirili (Rimljanima
5,9.10 eng. prevod). Mnogi postupaju i govore kao da je Hristos mrtav,
i to nepovratno mrtav. Da, On je umro, ali je ponovo ustao i ivi zau-
vek. Hristos se ne nalazi u Josifovom novom grobu. Mi imamo vaskrslog
Spasitelja. ta Hristova smrt ini za nas? Miri nas sa Bogom. Hristova
smrt je ta koja nas dovodi Bogu. On je umro, pravedan za nepravednog,
da bi mogao da nas dovede Bogu. Sada obratite panju! Hristova smrt je
ono to nas dovodi Bogu. ta nas odrava ovde? Hristov ivot. Mi smo
spaseni Njegovim ivotom. Sada zadrite ove rei u svojim umovima:
Ako smo se pomirili, biemo spaseni Njegovim ivotom.
Zato je bio darovan Hristov ivot? Bog je tako zavoleo svet da je
svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propad-
ne, nego da ima veni ivot (Jovan 3,16 arni). Znai, Hristos je
dao svoj ivot, da bismo mi mogli da imamo ivot. Gde je taj ivot? ta
je taj ivot? I gde moemo da ga dobijemo? U Jovanovom jevanelju
1,4 itamo: U njoj (Rei tj. Hristu prim. izdavaa) je bio ivot i taj
36
Predavanje broj 8
ivot je ljudima bio svetlost (SSP). On sam ima ivot i daje taj ivot
svima, ko god eli da ga prihvati (Jovan 17,2). Dakle, Hristos ima ivot
i On je jedini koji ga ima, i eli da ga da nama. A ta je taj ivot? Trei
stih: A ovo je veni ivot: da upoznaju tebe, jedinog istinitog Boga,
i onoga koga si poslao - Isusa Hrista. Da li osoba koja poznaje Hrista
ima veni ivot? To je upravo ono to Boja re kae.
I On ponovo kae u Jovanu 3,36: Ko veruje u Sina, ima veni i-
vot (SSP). Ovo su rei Gospoda Isusa Hrista. Kako znamo da imamo
taj ivot? Ovo je vano pitanje. Mi znamo da smo iz smrti preli u
ivot, jer volimo brau. Ko ne voli (svog brata KJV), ostaje u smrti.
Ko god mrzi svoga brata, ubica je, a znate da nijedan ubica nema u sebi
trajnog, venog ivota (1. Jovanova 3,14.15 SSP).
Neko kae: Znamo da emo uskoro dobiti veni ivot. Da, to je
tano, ali je i bolje od toga; mi ga dobijamo [ve] sada. Ovo nije samo
teorija. To je Boja re. Dozvolite mi da ilustrujem: Imamo ovde dva
oveka, dva brata po svemu izgledu, oni su slini. Meutim, jedan je
hrianin, a drugi nije. Onaj koji je hrianin, iako nita u njegovom
spoljanjem izgledu ne ukazuje na to, ima ivot koji ovaj drugi nema.
On je preao iz smrti stanja u kojem je ovaj drugi u ivot. On ima
neto to drugi nema, a to neto je veni ivot. One rei: Nijedan krv-
nik (ubica) nema u sebi veni ivot ne bi znaile nita, ako niko drugi
ne bi imao veni ivot u sebi.
1. Jovanova 5,10: Ko veruje u Sina Boijeg ima svedoanstvo u
sebi. Ko ne veruje Bogu, nainio ga je laom, jer ne veruje u svedoan-
stvo koje je Bog dao za svog sina (kombinacija prevoda arni-KJV).
Bog ne moe da lae, tako da, kada kaemo da Boje rei nisu takve
kakve jesu, mi sebe inimo laljivcima. Prema ovom tekstu, mi Boga
inimo laovom, ako ne verujemo u svedoanstvo da je Bog dao svog
Sina. ta onda treba da verujemo, da bismo oborili tu optubu za ne-
verovanje ovom svedoanstvu i nazivanje Boga laljivcem? Sledei stih
to objanjava: A ovo je svedoanstvo, da nam je Bog dao veni ivot,
a taj ivot je u Njegovom Sinu.
Neki ljudi se plae da e ideja o opravdanju verom i venom ivotu
udaljiti ljude od zapovesti. Ali niko osim onog ko je opravdan verom
37
ko ima Hristov ivot ne dri zapovesti, jer Bog kae da smo oprav-
dani verom, a ako mi kaemo da nismo, onda Boga inimo laljivcem
mi lano svedoimo protiv Njega i krimo [devetu] zapovest. U ma-
lopre citiranom stihu reeno nam je ta treba da verujemo da bismo
oborili optubu o nazivanju Boga laljivcem. Treba da verujemo da
nam je Bog dao veni ivot u Hristu. Sve dok imamo Bojeg Sina, ima-
mo i veni ivot. Verom u Boju re mi unosimo Hrista u svoja srca.
Da li je to mrtvi Hristos? Ne. On ivi i ne moe da bude odvojen od
svog ivota. Zato, kada unesemo Hrista u svoja srca, mi tu unosimo i
ivot. On, kada doe, unosi taj ivot u naa srca. Koliko samo treba da
budemo zahvalni Bogu zbog ovoga.
Kada je Isus otiao u Vitaniju, rekao je Marti: Ja sam vaskrsenje i
ivot (Jovan 11,25). Ve smo itali o prelaenju iz smrti u ivot. Kako
se to ini? Samo vaskrsenjem. U Hristu imamo vaskrsenje u novi ivot.
Obratite panju na sledee rei: Pavle se moli da bi mogao da upozna
Njega i silu Njegovog vaskrsenja (Filibljanima 3,10 SSP). U Efes-
cima 2,4-7 itamo: Ali Bog koji je bogat milou, zbog velike ljubavi
kojom nas je zavoleo, oiveo nas je s Hristom, ak kada smo bili mrtvi
u gresima [blagodau ste spaseni] (eng. prevod).
Zapazite, On je ovo uinio, i On nas je vaskrsao i poseo nas (po-
stavio da sedimo KJV) na nebesima u Hristu Isusu (Efescima 2,6
SSP). Bili smo mrtvi, oivljeni smo i vaskrsnuti, da sedimo na nebesima
sa Hristom Isusom. Moramo, i moemo da imamo Hristov ivot danas,
jer kada On doe, On e preobraziti naa grena tela istom silom kojom
je promenio naa srca. Srce mora sada da se promeni. Ono ne moe
drugaije da se promeni, osim ivotom Hrista koji ulazi i ivi u njemu.
Ali kada se Hristos nalazi u srcu, mi moemo da ivimo Hristov ivot,
a onda, kada On doe, otkrie se i slava. On je bio Hristos kada je bio
ovde, na Zemlji, iako nije imao pratnju anela, niti vidljivu slavu na sebi.
On je bio Hristos kada je bio ovek bola. A onda, kada se vazneo, otkrila
se slava. Takav je sluaj i sa nama. Hristos mora sada da prebiva u naim
srcima, a kada doe i preobrazi naa tela, tada e se otkriti i slava.
Hristos je dao svoj ivot za nas (Jovan 10,10.11). On je dao sve to
je imao. ta je to bilo? Njegov ivot. On je dao svoj ivot zbog naih
38
Predavanje broj 8
greha (Galatima 1,3.4). Mi emo biti spaseni Njegovim ivotom. To je

ivot Hrista, koji je bio Isus Hristos iz Nazareta. Niko nije mogao Hri-
stu da oduzme ivot. Zli nisu imali silu da Ga ubiju. On je sam poloio
svoj ivot. Da nije sam izabrao da to uini, niko nikada ne bi mogao da
Mu ga oduzme.
Bog Ga je podigao, oslobodivi Ga smrtnih muka (bolova ar-
ni); jer je bilo nemogue da ga smrt zadri (Dela 2,24 SSP). Nije
bilo mogue da smrt dri Hrista. On je u svom ivotu imao silu koja je
prkosila smrti. Ja ivim verom Sina Bojeg, koji me je zavoleo i sebe
predao za mene (Galatima 2,20 kombinacija prevoda Karadi-
KJV). Da, mi smo razapeti sa Hristom, ali da li je Hristos mrtav? Ne.
On je ponovo podignut; onda smo i mi podignuti sa Njim. Meutim,
mi smo u telu. To je tano, ali i u telu moe da postoji boanski ivot
koji je postojao i u Hristu kada je i On sam bio u telu1.
Mi ove stvari ne moemo da razumemo. One predstavljaju tajnu
Jevanelja. Tajnu Hrista koji se javio (ispoljio) u telu. Sve to je Nebo
uinilo za oveka je tajna. Bila je jedna sirota ena koja je patila od te-
enja krvi. U zbijenoj gomili ljudi, ona je dotakla rub Uiteljeve haljine.
Hristos je rekao: Osetio sam da je iz mene izala sila (Luka 8,46). Ta
ena je zaista bila bolesna i kada je dotakla rub Njegove haljine, bila je
zaista i izleena. ta ju je izleilo? Postojala je stvarna sila koja je izala
iz Isusa, ula u enu i iscelila je.
Ova uda su bila zapisana za nas. Zato su bila zapisana? Da bi-
ste verovali da je Isus Hristos, Boji Sin; i da biste, verujui, mogli da
imate ivot kroz Njegovo ime (Jovan 20,31 KJV). Isti ivot i sila koji
su izali iz Hrista i izleili telo te ene, izali su da iscele i njenu duu;
Hristos je spreman i voljan da to uini i danas. Ove stvari su zabeleene
da bismo mi mogli da znamo da ista boanska sila i ivot koji su uli u
tela ljudi da bi ih iscelili, ulaze i u due onih koji veruju. Mi moemo
da primimo taj isti ivot u svoje due, da bismo izdrali iskuenja ne-
prijatelja.
1 Telu ba kao to je nae videti Jevrejima 2,14.17 prevod Vuka Karadia ili Di-
mitrija Stefanovia. O ovoj temi autor govori u mnogim svojim delima, pomenuli bi
Hristos i Njegova pravednost kao moda najpoznatijem, ali se na ovom mestu neemo
baviti time prim. izdavaa
39
Postoji samo jedan ivot koji moe da se odupre grehu, a to je

bezgrean ivot; a jedini bezgrean ivot je ivot Bojeg Sina. Koliko
mnogo nas stremi da bude bezgreno. To je unapred izgubljena igra.
Ali mi moemo da imamo Hristov ivot, a to je bezgrean ivot. Neka
ja slava Bogu na ovom neopisivom daru.
40
PREDAVANJE BROJ 9
Rimljanima 5,10-21
Jer, ako smo, dok smo bili Boiji neprijatelji, bili pomi-
reni s njim smru njegovog Sina, utoliko pre (mnogo vie
KJV; Karadi) emo se, pomireni, spasti njegovim ivotom!
I ne samo to nego se i radujemo u Bogu kroz naeg Gospoda
Isusa Hrista, kroz koga smo sada primili pomirenje (Rimlja-
nima 5,10.11 SSP).
Jedanaesti stih navodi jedan od rodova koji mora da usledi iz spo-

znaje da smo spaseni Njegovim ivotom. Kada ljudi imaju dobro ute-
meljeno uverenje da su spaseni ivotom Isusa Hrista, kada shvate da
je to tako, u toj meri da to postane deo samog njihovog bia, oni e se
radovati u Bogu, kroz Isusa Hrista, njihovog Gospoda. U srcu pojedin-
ca ne moe biti niega osim radosti, kada zna da je spasen Hristovim
ivotom. To je tajna radovanja u nevolji.
Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh uao

u svet, a grehom smrt, tako je smrt prela na sve ljude, jer su
svi zgreili (Rimljanima 5,12 arni).
Ovaj stih sadri samo deo tvrdnje. Primetiete da, poevi od 13.
stiha pa sve do kraja 17, imamo jedan umetnuti deo (digresiju). Onda
u 18. stihu, polazna tvrdnja se nastavlja i dovrava. Prvi deo 18. stiha je
samo ekvivalent prvom delu 12; to je ta ista istina, izraena drugim re-
ima Stoga, kao to je prestupom jednoga, dola osuda na sve ljude
(KJV). Onda je zavrni deo 18. stiha dovrio tvrdnju: Tako je i praved-
nou jednoga, na sve ljude dolo opravdanje ivota (KJV).
Moemo da se osvrnemo, ali ukratko, na one umetnute stihove.
Oni sadre velike istine, ali vreme predvieno za ovu temu je tako
ogranieno, da naa opaanja moraju da budu u okvirima glavnih ide-
ja poglavlja.
41
etrnaesti stih nas upuuje na vladavinu smrti. ta je vlada-

vina smrti? ta je podrazumevao taj prelazak smrti na sve ljude?
Apostol kae da je smrt vladala od Adama do Mojsija. On ovim
ne misli da ona nije vladala u nekom drugom vremenu niti da ne
vlada u sadanjosti. Deo stiha koji se odnosi na Adama i Mojsija je
deo jednog velikog izlaganja, koje je poelo u 4. poglavlju. To je deo
njegovog izlaganja o Avramu.
Ukratko, prema ovom izlaganju, ukljuivanje zakona ni na koji
nain nije u sukobu sa obeanjem Avramu. U Rimljanima 4,13.14,
reeno nam je da obeanje Avramu ili njegovom semenu da e biti
naslednik sveta, nije bilo kroz zakon, ve kroz pravednost vere. Jer
ako su naslednici oni koji su od zakona, onda je vera prazna, a obe-
anje nitavno (KJV). Ovim stihovima apostol na praktian nain
dokazuje da zakon uopte nije ukljuen u ovekovo opravdanje; do
opravdanja dolazi samo verom, a ne delima. Zato zakon nije uklju-
en u opravdanje oveka? Jer zakon izaziva gnev (Rimljanima
4,15 arni).
Da je Avram bio ostavljen da se opravda delima zakona, ne
bi bilo niega to bi mu se uraunalo, osim gneva, jer je to sve to
zakon moe da uradi. Ali, s druge strane, kada se ne opravdava za-
konom, koji bi samo mogao da bude sredstvo pripisivanja gneva
njemu, a opravdava se verom, onda mu se uraunava ivot. A ivot
je ono to elimo, ne gnev. ivot je ono za im svi ljudi eznu, a ne
gnev. Ko god trai da bude opravdan svojim delima, samo e po-
njeti gnev. Avram e primiti nasledstvo samo na osnovu obeanja
i primie pravednost samo verom koju je imao.
Neki misle da postoje dva naina spasenja, zato to je Gospod
na Sinaju dao zakon, a do tog vremena je vladala smrt, tako da to,
naravno, znai da je zakon doneo ivot. Tano je da je Gospod na
Sinaju dao zakon, ali zakon je postojao na svetu mnogo pre nego to
je dat na Sinaju. Avram je imao zakon i kroz pravednost vere je mo-
gao da dri taj zakon. Dakle, uvoenje zakona na Sinaju nije bilo u
sukobu sa Bojim obeanjem Avramu. Nije postojala drugaija faza
plana spasenja predstavljena na planini Sinaj, niti u vreme Izlaska.
42
Predavanje broj 9
Nita vie zakona nije bilo posle tog vremena, nego to ga je bilo pre.
Avram je drao zakon. Da nije postojao nikakav zakon, Avram nikada
ne bi mogao da se opravda, ali on je drao zakon svojom verom. Smrt
je vladala kroz greh pre Mojsijevog vremena, ali pravednost je bila ura-
unata za ivot. Ovo pokazuje da je zakon ve postojao, iako ga oni
nisu imali u tom pisanom, javnom obliku, kao to su ga imali posle.
to se tie vladavine smrti, ubeen sam da emo izgubiti mnogo
dobra i utehe koji se nalaze u ovom 5. poglavlju, samo zbog pogrene
primene ovih rei smrt je vladala, kao i izraza smrt je prela na sve
ljude, jer su svi zgreili. Zato je smrt prela na sve ljude? Zato to su
svi zgreili! Posredstvom jednog oveka greh je doao na svet. Mnogi
e se zaustaviti na ovom mestu i spekulisati, pitati se kako je to mogue
i pokuavati sami za sebe da shvate opravdanost toga. Pitae se zato
smo ovde, u ovom grenom stanju, bez bilo kakvog izbora, niti prava
glasa, kada smo mi sami u pitanju. Sada znamo da je u poetku po-
stojao jedan ovek, i da je pao. Mi smo njegova deca i nije mogue da
budemo roeni u viem poloaju od onoga u kome je on bio.
Neki e iskljuiti sebe iz venog ivota, zato to to ne mogu da
shvate do detalja i vide opravdanost toga. ovekov ogranieni um to
ne moe da uini, tako da je bolje da to ostavi i posveti se potrazi za
ponuenim spasenjem. To je vano pitanje koje svi treba da razmotre.
Znamo da smo u grenom stanju i da je to greno stanje zapravo izgu-
bljeno stanje. Shvatajui da smo u izgubljenom stanju, zar nije najbolje
da svoju energiju posvetimo potrazi za dostizanjem takvog poloaja u
kojem moemo da budemo u spasenom stanju.
ta biste pomislili o oveku koji se davi u okeanu i koji, kada mu
neko baci konopac, pogleda konopac i kae: Znam da se davim i da
je moja jedina nada u tome da se uhvatim za taj konopac, ali ja se neu
uhvatiti za njega ukoliko ne znam da je zaista bila moja greka to to
sam upao u vodu. Ako je to bila moja sopstvena greka, onda u uhva-
titi konopac, zato to sam ja jedini kojeg treba kriviti za to to sam u
ovom stanju. Ali, s druge strane, ako me je neko gurnuo u vodu i ja to
nisam mogao da izbegnem, onda me taj konopac ne zanima. Smatralo
bi se da je takav ovek lien zdravog razuma. Onda, uviajui da smo
43
grenici i da smo u izgubljenom stanju, uhvatimo se za spasenje koje

nam se nudi.
Smrt je vladala, ona je prela na sve ljude. Stihovi 12 i 18 nam
govore ta je ova smrt. Zato je prela na ljude? Zato to su svi zgreili.
Presuda je dola na sve. Zato? Do ega je dovela? Do osude. Nama je
smrt bliska; vidimo da se ljudi polau u grobove svaki dan. Ali, da li je
to smrt o kojoj je ovde re? Dobri ljudi umiru i, uz samo dva izuzetka,
svi dobri ljudi koji su ikada iveli na Zemlji, umrli su. Da li oni umiru
pod osudom? Ne, naravno da ne. Da li oni umiru zato to su grenici?
Ne; da su grenici, ne bi bili dobri ljudi. Nije postojao ovek na ovom
svetu nad kojim nije proglaena smrtna kazna, jer nikada na ovom sve-
tu nije bilo oveka koji nije bio grenik i, ako je neko postao dobar o-
vek, tako da je hodao sa Bogom, kao to je inio Enoh, to je bilo verom.
Ako kaemo da smrt, koja dolazi na sve ljude jednako na dobre
i loe, stare i mlade jeste izvrenje te presude kojom je dola osuda
na sve ljude, onda zauzimamo stav da nema nade za bilo koga ko je
umro. Jer ne postoji neto poput vremena probe nakon smrti i zato o-
veku koji umre u grehu nikada ne moe da bude uraunato (pripisano)
da je pravedan. Ukoliko se kae da dobri ne umiru u grehu, ve samo
zbog ranije poinjenih greha, pobija se Boja pravda i osporava Nje-
gova pripisana (uraunata) pravednost. Jer kada Bog proglaava svoju
pravednost nad onim koji veruje, taj ovek stoji tako ist, kao da nika-
da nije zgreio i ne moe biti kanjen kao grenik, osim ukoliko se ne
odrekne vere. Isus je rekao: Zaista, zaista, kaem vam: ko slua moju
re i veruje onome koji me je poslao, ima veni ivot i ne dolazi pred
sud, nego je preao iz smrti u ivot (Jovan 5,24 arni).
Kada je Adam bio postavljen u Edemski vrt, Gospod mu je rekao:
u koji dan okusi s njega (drveta), umree (zaista KJV) (1. Moj-
sijeva 2,17 Danii). To ne znai umree umirui, kao to pie u
napomeni1. Taj izraz nije ni hebrejski, ni engleski. On znai upravo to
to i kae: u dan kada okusi plod sa drveta znanja dobra i zla u taj dan
e Adam umreti. Ba tog dana kada je pojeo taj plod, Adam je pao, nad
1 U engleskom prevodu, u King James verziji postoje napomene za pojedine stihove,
tj. njihove delove. Ova napomena umree umirui (dying thou shalt die) je jedna
od njih prim. prev.
44
Predavanje broj 9
njim je proglaena smrtna kazna i on je bio mrtav ovek. Kazna nije

izvrena tog trenutka i zato znamo da je Adam bio dobar ovek i da
kazna nikada nije bila izvrena nad njim. Hristos je umro za njega.
Meutim, on je bio u istom poloaju nakon to je pojeo plod sa tog
drveta, u kakvom je bio i faraon nakon to su ubijeni svi prvenci u
Egiptu, kada je ustao nou i rekao [sic]2: Izgibosmo svi (2. Mojsi-
jeva 12,33 Danii).
Kada se donese presuda protiv ubice, po svemu sudei, on je
mrtav ovek. Ali u sluaju Adama postojalo je neto vie od toga.
On je bio mrtav i Boji Sin je trebalo da ga oivi. Bilo je samo pita-
nje vremena kada e biti izbrisan iz postojanja. Meutim, Hristos
dolazi, da bi dao oveku vreme probe i da bi ga podigao. Sve to
Hristos treba da d oveku, sadrano je u toj jednoj rei ivot.
Sve je obuhvaeno time. Ova injenica pokazuje da, bez Njega, ljudi
nemaju ivot. Hristos je neverujuim Jevrejima rekao: i neete da
doete k meni - da imate ivot (Jovan 5,40 arni). Verovatno su
odgovorili: Mi ne moramo da doemo, zato to ve imamo ivot.
U Jezekilju 13,22 itamo: Jer alostiste laju srce pravedniku,
kog ja ne oalostih, i krepiste ruke bezboniku da se ne vrati sa svog
zlog puta da se sauva u ivotu (Danii). Nema ivota bezboni-
cima. Oni nemaju ivot. Oni su mrtvi. Hristos je rekao: Ko veruje
Sina, ima ivot veni; a ko ne veruje Sina, nee videti ivot, nego
gnev Boji ostaje na njemu (Jovan 3,36 Karadi). Hristos je do-
ao da d ivot mrtvima. On daje ivot samo onima koji taj ivot
savesno prihvataju, koji unose Njegov ivot u svoje ivote, tako da
on zauzima mesto njihovih izgubljenih ivota. Onaj koji ima Sina,
ima ivot, a onaj koji nema Sina, nema ivot. Takav ovek je mrtav.
Dakle, Adam je umro, i zbog toga je svaki ovek koji se rodi na
svetu grenik, i smrtna kazna se prenosi na njega. Osuda se prenela
2 Sic je latinska re koja znai time, pa, poput, ili na takav nain. U pisanju se
stavlja izmeu uglastih zagrada i obino je u kurzivu [sic] kako bi ukazala na
netaan ili neobian pravopis, frazu, interpunkciju i/ili drugo naglaavajui da
je citirani materijal dosledno reprodukovan iz originalnog citata i ne predstavlja
transkripcionu greku, ve je namerno tako napisan. U konkretnom sluaju, na-
vedenu izjavu nije izrekao faraon, ve Egipani prim. izdavaa
45
na sve ljude i ne postoji nijedan ovek na ovom svetu, a da nije pod

osudom smrti. Jedini nain na koji moe da se oslobodi od te osude i te
smrti je kroz Hrista, koji je umro za njega i koji je, u svom sopstvenom
telu, na krst poneo nae grehe. On je podneo kaznu zakona i pretrpeo
je osudu zakona zbog nas, a ne zbog sebe, zato to je On bio bezgrean.
Kao to je posredstvom jednog oveka greh doao na svet, a kroz
greh smrt... tako je i pravednou jednoga, na sve ljude doao besplatan
dar koji donosi opravdanje ivota (Rimljanima 5,12.18 eng. prevod).
Kakav je to dar? To je besplatan dar darovan posredstvom blagodati i
on pripada mnogima. Adamovo delo gurnulo je oveka u greh; Hristo-
vo delo izvlai ljude iz greha. Jedan prekraj jednog oveka gurnuo je
mnogo ljudi u mnogo prekraja, ali poslunost jednog oveka sakuplja
mnogo prekraja mnogih ljudi i izvlai ih iz osude tih prekraja.
Onda je taj besplatni dar zapravo Hristova pravednost. Kako do-
bijamo Hristovu pravednost? Ne moemo Hristovu pravednost da
odvojimo od samog Hrista. Stoga, da bi dobili Hristovu pravednost,
ljudi moraju da imaju Hristov ivot. Tako taj besplatni dar dolazi svim
ljudima koji su opravdani Hristovim ivotom. Opravdanje je ivot. To
je Hristov ivot. Jer kao to su neposlunou jednoga oveka mnogi
postali greni (grenici KJV), tako e i poslunou jednoga (ove-
ka KJV) mnogi postati pravedni (biti uinjeni pravednim KJV)
(Rimljanima 5,19 arni). To su jednostavne i jasne izjave. Nikakvo
dobro ne moe da doe oveku ako sumnja u njih. On samo ubire ja-
lovost svojoj dui. Prihvatimo ih i verujmo u njih.
Besplatan dar za opravdanje ivota je doao na sve ljude. Da li
e svi ljudi biti opravdani? Svi ljudi bi mogli da budu opravdani, kada
bi hteli, ali Hristos kae: neete da doete k meni - da imate ivot
(Jovan 5,40 arni). Svi su mrtvi u prestupima i gresima. Boja bla-
godat koja donosi spasenje javila se svim ljudima. Ona je na dohvat
ruke svima, a oni koji je ne prihvataju su oni koji je i ne ele.
Jer, kao to su neposlunou jednoga mnogi postali greni (bili
uinjeni grenicima KJV), tako e i poslunou jednoga mnogi po-
stati pravedni (biti uinjeni pravednim KJV) (stih 19 SSP). To
reava celo pitanje o tome da li vi i ja moemo da uinimo dela koja e
46
Predavanje broj 9
nas uiniti pravednima. Postajemo pravedni (bivamo uinjeni praved-

nim) poslunou jednog oveka. Koji ovek to treba da bude? Da li ja
mogu da inim pravdu koja e vama pomoi? Ne. Da li vi moete da
inite pravdu koja e meni pomoi? Ne. Pretpostavimo da jedan ovek
moe da uini pravedna dela koja bi mu se pripisala, inei ga praved-
nim ko bi to bio? Ja to ne mogu da uinim za vas i vi to ne moete da
uinite za mene. Ko je onda taj ovek? Isus Hristos iz Nazareta.
Ovo reava pitanje da li opravdanje verom dolazi posredstvom
zakona (kroz zakon, tj. dela zakona prim. izdavaa). Hristovom po-
slunou mnogi postaju (bivaju uinjeni) pravedni ili posluni. Pra-
vednost je poslunost zakonu. Da li ste ikada proitali ili uli da je neko
ljudsko bie savreno dralo zakon? Ili, da li ste ikada uli za nekoga,
bez obzira na to koliko je visoko postavio svoje standarde, a da nije na-
ao neto izvan toga, to nije mogao da postigne? ak i svetovni ljudi
esto imaju neki sopstveni ideal, ali to blie priu tom idealu, to vee
nedostatke vide u sebi. Svako ko je iskren u pokuaju da dostigne neki
visoki standard, kada doe dotle, videe neto i iznad toga.
Postoji jedan besprekoran ivot. Postoji jedan ovek, ovek Isus
Hristos, koji se uspeno odupro svim silama greha, kada je bio ovde, na
Zemlji. On je bio Re koja je postala telo. Bog u Hristu je pomirio svet
sa sobom. On je mogao da stoji pred svetom i da izazove svakoga da ga
osudi za greh. U Njegovim ustima se nije nala prevara. On je bio svet,
bezazlen, neokaljan, odvojen od grenika i uinjen viim od nebesa
(Jevrejima 7,26 eng. prevod), i Njegovom poslunou e mnogi biti
uinjeni pravednima.
Onda se javlja pitanje kako je to mogue? To je isto pitanje koje
su Jevreji izneli pred Hrista, kada je On rekao: ako ne jedete telo Sina
oveijega i ne pijete njegovu krv, nemate ivota u sebi (Jovan 6,53
SSP). Oni su govorili: Kako ovaj moe da nam da svoje telo da jede-
mo? (Jovan 6,52). Danas bi se moglo nai mnogo onih koji postavljaju
isto pitanje, kada kau: kako ja mogu da imam Njegov ivot ili Njegovu
pravednost? Da li je Isus mogao da im objasni kako moe da im da
svoje telo? Nije mogao, osim reima koje im je govorio one su duh
i ivot. Plan spasenja ne moe da se objasni oveku. To je delo jednog
47
beskonanog bia i mi ne moemo da ga razumemo. Mi smo u nezna-

nju to se tie toga kako se taj plan odvija. Kroz itavu venost neemo
razumeti kako je to uinjeno. To moe ili je mogla da uini samo be-
skonana sila. I samo beskonana mudrost to moe da razume.
Ako budemo jeli Hristovo telo i pili Njegovu krv, imaemo Hri-
stov ivot. Ako imamo Njegov ivot, imamo pravedan ivot; Njegova
poslunost deluje u nama i to nas ini pravednima. Ovo ne ostavlja
prostora za tvrdnju da je Hristos bio posluan za nas i da zato mi moe-
mo da radimo ono to elimo, a svejedno e nam se uraunati Njegova
pravednost. Njegova poslunost mora da se pokazuje u nama dan za
danom. To nije naa poslunost, ve poslunost Hrista koji deluje u
nama. Kroz ova dragocena i najvea obeanja (2. Petrova 1,4 SSP)
mi primamo u sebe boanski ivot. ivot koji ivimo je ivot Bojeg
Sina. On je umro za nas i voleo nas je ljubavlju koju ne moemo da
pojmimo. Pravednost koju mi imamo je Njegova. Hvala Bogu za taj
neizrecivi dar (2. Korinanima 9,15). Bog nam omoguava da dobije-
mo svu korist od te poslunosti, zato to smo pokazali snanu elju za
poslunou. I zato nam je i daje.
Kada idete Bogu, nosite ove tekstove na svojim usnama: Mi emo
se spasiti Njegovim ivotom. Poslunou jednog oveka, mnogi e
biti uinjeni pravednima (KJV). Prenesite ih Bogu u molitvi. Oni su
istiniti, jer je sm Gospod tako rekao. Kako ovi blagoslovi mogu da se
dobiju? Verom. Prihvatite to verom, i vae je, i niko to ne moe da vam
oduzme. Tada ete to imati, ak i da ne razumete kako je mogue. Kada
to imate, imate ivot. Kakav ivot? Boanski ivot. A onda, kada naie
vreme iskuenja, vreme kada ste obino padali, moete rei sotoni da
nema nikakvu silu koja e uiniti da padnete pred tim iskuenjem, jer
to niste vi, ve Hristos koji prebiva u vama.
Nikada u ivotu bilo kog oveka nije bilo trenutka kada je on imao
silu da se sam odupre iskuenju. Mi to ne moemo da uinimo. To
pokazuje da moramo da imamo ivot koji je drugaiji od naeg prirod-
nog ivota, da bismo se uopte oduprli grehu. To mora da bude ivot
kojeg se greh nikada nije dotakao, niti moe da dotakne. Ponavljajte
ove slavne rei iznova, i iznova: Njegov ivot je moj, greh ne moe da
48
Predavanje broj 9
me dotakne. Njegova snaga je moja snaga; Njegova poslunost je moja

poslunost, i Njegov ivot je moj ivot. To je bio bezgrean ivot, i ve-
rom ga imam i ja, drim se za njega, zato to je moj, i greh ne moe da
ga dotakne. To je jedini nain da se oduprete iskuenjima i to e biti
uspeno svaki put.
Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei; Ali, gde

se umnoio greh, blagodat se umnoila jo vie; da bi, kao
to je u smrti vladao greh, isto tako, kroz pravednost, vlada-
la blagodat, za veni ivot, posredstvom Isusa Hrista, naeg
Gospoda (Rimljanima 5,20.21 kombinacija prevoda ar-
ni-SSP-KJV).
Vreme ulaska zakona bilo je ono vreme kada je on bio izgovoren

sa Sinaja. On je doao, da bi prestup, ili greh, mogao da se uvea. Ali
tamo gde se greh uveao, jo vie se uveala blagodat. Greh je postojao
u svetu i pre nego to je taj zakon objavljen sa Sinaja. Stoga je postojao i
zakon i pre objavljivanja sa Sinaja. Meutim, Bog ga je izgovorio na taj
zastraujui nain i u toj grmljavini sa planine, kako bi greh izgledao
da je vei. To je bilo uinjeno da bi ljudi mogli da vide greh na nain
kako ga je Bog video.
Ove stvari su bile zapisane nama na korist. Izgovaranje tog zako-
na kroz grmljavinu, sa tako sveanim prizorom velianstvenosti svuda
unaokolo, treba da ostavi isti utisak na nas, kao to je ostavilo na decu
Izraela. Mi treba da vidimo oblake s grmljavinom i munju i to treba da
izazove strah u naim srcima.
I dalje: Ko god bi se dotakao planine, trebalo je da umre (2. Moj-
sijeva 19,12). ta se pod tim podrazumeva? Sve to je bilo namenjeno
tome da pokae strahotu zakona. On je bio dat na taj nain da bi ljudi
mogli da vide neverovatno velianstvo koje je imao i da, kroz njega,
niko ne bi mogao da dobije ivot. Bio je toliko uzvien, da niko nije
mogao da ga dri. Sve to je bilo povezano sa njegovim davanjem, bilo
je osmiljeno da pokae oveku da jedino to je kroz njega mogao da
dobije, bila je smrt. On je bio tako zahtevan, tako neopisivo zahtevan,
49
da oni nikada nisu mogli da dosegnu do njegovih visina. Bio je dat na

taj nain, da bi pokazao ljudima da u njemu imaju samo smrt i osudu.
Zar nije onda zakon bio dat samo da bi uneo obeshrabrenje u srca
ljudi? Ne. Vratimo se Avramu i videemo emu nas je jo davanje zako-
na pouilo. Avramu i njegovom pravednom semenu dato je obeanje o
pravednom nasledstvu (potomstvu). To obeanje Avramu i njegovom
semenu dao je lino Bog. Bog se zakleo svojim sopstvenim postoja-
njem da e biti pravednih ljudi ljudi ija e pravednost biti jednaka
pravednosti zakona. Ali tu je bio zakon u tako stranom velianstvu
da iz njega nije mogla da proizae nikakva pravednost. To je trebalo
da bude samo standard. Sada poveite te dve stvari: Ovaj zakon je tako
svet u svojim zahtevima, da nijedan ovek ne moe da izvue nikakvu
pravednost iz njega, to je pokazano time kako je dat; ali Bog se zakleo
da e postojati ljudi koji e imati svu pravednost koju zakon zahteva;
stoga je smo davanje zakona posluilo da pokae ljudima da mora po-
stojati, i da je postojao, neki drugi nain dobijanja te iste pravednosti.
Dakle, davanjem zakona, Bog je davao Jevanelje kroz grmljavi-
nu. Pravednost i mir zajedno prebivaju u punini u Hristu. Znai, u
Njemu je ivot. Osuda je u zakonu, ali zakon je u Hristu, a u Hristu je
i ivot. U Hristu dobijamo pravednost zakona kroz Njegov ivot. Glas
koji je objavio zakon sa Sinaja bio je Hristov glas, glas upravo Onoga
koji daruje ovu pravednost.Sada pogledajte snagu Mojsijevih rei u 5.
Mojsijevoj 33,2.3 (Danii): I ree: Gospod izae sa Sinaja, i pokaza
im se sa Sira; zasja s gore Faranske, i doe s mnotvom hiljada svetaca,
a u desnici mu zakon ognjeni za njih. Doista ljubi narode (Da, On voli
svoj narod KJV).
Davanje tog zakona je bilo jedno od najveih moguih ispolja-
vanja ljubavi, zato to je on najsnanijim glasom propovedao ljudima
da je ivot u Hristu. Onaj koji je dao zakon bio je Onaj koji ih je izveo
iz Egipta. On je bio taj koji se zakleo Avramu da e on i njegovo seme
biti pravedni i to im je pokazalo da ne mogu da dobiju pravednost
zakonom (kroz zakon), ve kroz Hrista. Dakle, postojalo je izobilje
blagodati, jer gde se greh, davanjem zakona, uveao, jo vie se uve-
ala blagodat. Ovo se deava svaki put kada se neki grenik obrati. Pre
50
Predavanje broj 9
obraenja on ne shvata grenost svojih greha. Onda dolazi zakon i po-

kazuje mu koliko su ti gresi uasni, ali sa njim dolazi i nean glas Hrista
u kojem su blagodat i ivot.
Koliko je dragoceno imati to uverenje o grehu koje je poslato u
naa srca, zato to znamo da je to deo posla Uteitelja koga Bog alje u
svet da ga osvedoi o greh. Deo je Boje utehe osvedoiti za greh, zato
to ista ruka koja osvedoava u greh, dri i pomilovanje, da bi, kao to
je greh vladao na smrt, isto tako, kroz pravednost, vladala blagodat, na
veni ivot, posredstvom Isusa Hrista, naeg Gospoda. U ovoj blagoda-
ti ponovo imamo te dragocene rei i to mnogo vie. Gde se uveava
greh, jo vie se uveava blagodat.
Gospod istrauje srca i On zna nae grehe. Da li emo ii okolo
tugujui, uzdiui i govorei da su nai gresi toliko veliki da Bog ne
moe da oprosti takvim grenicima kao to smo mi? Izgleda da neki
ljudi umiljaju da Bog nikada nije znao da su imali ikakve grehe. Onda
kau da nisu vredni da On ukloni njihove grehe. Oni ne mogu da vide
kako On moe da ih spase. Ko ini da se oseamo grenima? Ko nam
pokazuje nau bezvrednost? Kako dolazimo do toga da otkrijemo da
smo sagreili? Bog je taj koji nam pokazuje nae grehe. On je znao za
njih sve vreme. Mi ovo ne uzimamo u obzir da je Bog unapred znao
nae grehe i da je On taj koji nam prvi put ukazuje na njih, kada nas
osvedoava o greh.
Kada je Bog napravio plan spasenja, On je znao ta radi. On je
znao ljudsko srce. On je znao dubinu propadanja do koje e ovean-
stvo pasti, kao to nijedan ovek to nije znao. Svojim zakonom on ini
da svojim srcima razumemo grehe, i onda se taj greh uveava onoliko
koliko treba. On je u naim oima ranije bio mali, ali Bog ini da mi
vidimo greh onakvim kakvim ga On vidi.
Zapamtite da je Uteitelj taj koji osvedoava. Zapamtite da, tamo
gde se u vaem srcu ili umu uveava greh, jo vie se uveava blagodat.
Vaa vrsta vera u ovo je ono to ini da blagodat efikasnije uklanjanja
grehe. Hristos je u stanju da potpuno spase onoga koji kroz Njega dolazi
Bogu. Ne moete da traite od Njega nita toliko dobro, niti toliko veli-
ko, kao to je ono to je On u stanju i mnogo vie od toga da uini.
51
Bog ne mora da uzima meru blagodati i da pregleda svet, da bi

video koliko ima onih meu kojima ona treba da se podeli i da onda
krene s poslom, da je razdeli tako da je ima dovoljno za sve. On nam
daje meru Svetog pisma, nabijenu, i protresenu, i prepunu (parafraza
stiha iz Luke 6,38). Bez obzira koliko su veliki gresi koji treba da se
pokriju, postoji blagodat koja je vie nego dovoljna da to uini. Smrtni
ovek moe da bude pokriven Hristovom pravednou kao haljinom
(odeom). Uzmimo zato verom Hristov ivot i ivimo novi ivot.
52
PREDAVANJE BROJ 10
Rimljanima 6
esto poglavlje Rimljanima poslanice poinje kao nastavak izla-

ganja koje se nalazi u petom poglavlju. To izlaganje je o Hristovom
ivotu koji nam je dat zbog naeg opravdanja. Blagodat vlada kroz pra-
vednost, za veni ivot, posredstvom Isusa Hrista, naeg Gospoda. Bla-
godat je milost i psalmista nam kae da se u Njegovoj blagodati nalazi
ivot (Psalam 30,5 KJV); dakle, opravdavaju se zabadava Njegovom
blagodau je jednostavno darovanje Hristovog ivota nama. Taj ivot
je bezgrean ivot. Hristos je posluan u nama i mi smo Njegovom
poslunou uinjeni pravednima.
ta emo, dakle, rei? Da ostanemo (nastavimo KJV)

i dalje u grehu - da bi se blagodat umnoila (uveala KJV)?
Daleko od toga. Kako emo mi, koji smo umrli grehu, i dalje
u njemu iveti? Ili ne znate da smo svi mi, koji smo krteni u
Hrista Isusa, u njegovu smrt krteni? Tako smo mi krtenjem
u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao to je Hristos
vaskrsnut iz mrtvih oevom slavom, i mi na isti nain iveli
novim ivotom (hodali u novom ivotu KJV). Jer kad smo
srasli sa slikom njegove smrti, onda emo srasti i sa slikom
njegovog vaskrsenja (Rimljanima 6,1-5 arni).
Ovo poglavlje nam pokazuje kako se povezujemo sa Hristom i ta

ta povezanost ini za nas. U prethodnom poglavlju smo saznali da je
osuujua presuda izreena nad svim ljudima i da je smrtna kazna dola
na sve ljude na ovom svetu. Smrtna kazna je izreena i smrt deluje u lju-
dima. Zato smrt deluje u ljudima? Koja je ta naroita mo smrti? To je
greh! alac smrti je greh (1. Korinanima 15,56 arni). Stoga, greh
koji deluje u ljudima, jednostavno je smrt koja deluje u njima. Ljudi koji
su grenici su ubodeni smru. Smrt je ve u njima, i nastavlja svoje delo
u njima, i samo je pitanje vremena kada e ih epati zauvek. Ali, dok
53
traje vreme probe, postoji i mogunost da ljudi izbegnu taj alac i izvre-
nje te kazne. Ipak, Bog mora da bude pravedan, ak i dok opravdava one
koji veruju u Njega. Smrtna kazna je izreena svakom oveku i ta kazna
e biti izvrena. Svaki ovek mora da umre, zato to su svi ljudi zgreili.
Meutim, svakom oveku je dat izbor kada e umreti. Hristos je
umro za sve ljude. Mi moemo da priznamo Njegovu smrt i umremo
u Njemu, i tako dobijemo Njegov ivot ili, s druge strane, ako elimo,
moemo da odbijemo da Ga priznamo i umremo u sebi samima. Ali,
svakako moramo da umremo. Smrt je prela na sve ljude i svi ljudi mo-
raju da umru. ivot svakog oveka je zaloen; sami po sebi nemamo
ivot uopte.
Pismo jasno kae: Ko nema Sina Boijeg, nema ivota (1. Jova-
nova 5,12 arni). Videi da smo u tom stanju, kada smrt zahteva
svoj zalog, ta emo uiniti? Zar ne shvatate da smo ostavljeni bei-
votni? Ako dugujem hiljadu dolara i u svom vlasnitvu imam tano
hiljadu dolara, kada platim taj dug, ostajem bez novca, zar ne? Tako je
i sa ovim naim ivotom. Mi svi ovde imamo ivot u svom vlasnitvu,
ali on ne pripada nama. On je zaloen zakonu. On uopte ne pripada
nama. Kada zakon zatrai taj zalog i taj na ivot ode, onda nama ne
ostaje nita, osim vene smrti.
Ali Hristos, Boji sin, ima toliko izobilje ivota u sebi, da moe da
d ivot svakom oveku i da Mu ipak ostane isto toliko od ivota. On nije
bio pod bilo kakvom obavezom da doe na Zemlju i da proe kroz isku-
stvo kroz koje je proao. On je imao slavu na Nebu; On je imao divljenje
anela; On je imao bogatstvo i mo, ali je sve to ostavio, ak je liio sebe
svoje slave i asti; doao je na Zemlju kao siromaan ovek, uzeo na sebe
oblije sluge i u svemu je bio uinjen poput onih koje je doao da spase.
On je ovde izgradio pravednost, u telu. Zato je to uradio? Za
sebe? Ne. On nije imao nikakve potrebe za tim. On je mogao da zapo-
ne ivot kao bogat ovek. On je imao sve to je mogao da ima kada je
bio na Nebu. Ali ovde, na Zemlji, kao ovek, On je izgradio pravednost
i veno otkupljenje, da bi mogao da ih d nama. To je jedini razlog koji
Ga je doveo na ovaj svet. On ima svu tu pravednost koju je izgradio
ovde i On e je dati, i daje je ljudima. Dakle, On je platio kaznu zakona
54
Predavanje broj 10
za sebe? Ne! On nije imao greh i, samim tim, zakon nije imao nikakva
prava nad Njim.
U 2. poslanici Korinanima 5,21, apostol Pavle kae: Onoga koji
nije znao greha Bog je uinio grehom za nas, da mi u njemu postane-
mo pravednost Boija (da bismo u Njemu mogli da budemo uinjeni
Bojom pravednou KJV) (arni). Znai da je On podneo kaznu,
ne za sebe, nego za nas. Kada se mi verom oslonimo na Hrista i posta-
nemo jedno sa Njim, tako da se poistovetimo sa Njim, tada emo imati
ivot koji On daruje.
Meutim, mi moramo da platimo kaznu, da trpimo zalog; jer e
zakon traiti taj zalog. Ali, kao to sam rekao ranije, mi imamo izbor
da li emo ekati i prepustiti zakonu da nam uzme zalog, u vreme kada
neemo imati vie nita, nakon to zaloga ne bude bilo, ili emo predati
zaloen ivot, dok jo moemo da uzmemo Hristov ivot, i da nam on
ostane nakon to platimo zalog.
Kako dobijamo Hrista? Kako dobijamo korist od Njegovog pra-
vednog ivota? U inu smrti. U kom trenutku dotiemo Hrista i uspo-
stavljamo vezu? U kom trenutku Hristove slube nas On dotie i ostva-
ruje jedinstvo? U pitanju je najnia mogua taka kada ovek moe biti
dotaknut, a to je smrt. On je u svim aspektima bio uinjen kao svoja
braa, tako da On uzima najnie od ovoga aspekt smrti i tada, kada
smo zapravo mrtvi, stupamo u Hrista.
Obred krtenja je jednostavno simbol Hristove smrti i vaskrsenja.
U Galatima 3,27 Pavle kae: Jer, svi vi koji ste se u Hrista krstili, u
Hrista ste se obukli (SSP). U Rimljanima 6,3 on kae: Svi koji smo
se krstili u Isusa Hrista, krstili smo se u Njegovu smrt (KJV). Ali, ako
smo umrli sa Hristom, mi smo povezani i sigurni da emo opet iveti,
zato to je Hristos iv. Ovde moemo silno da primenimo Petrove rei
iz Dela 2,24: Kojeg je Bog vaskrsao, oslobodivi Ga smrtnih bolova,
jer je bilo nemogue da Ga smrt dri (KJV). Bilo je potpuno nemogu-
e da smrt dri Hrista. Stoga, ako smo umrli sa Njim i u svojoj smrti se
sa Njim sjedinili, takoe emo i iveti sa Njim. Velika misao oko koje
se vrti cela Biblija, jeste smrt i vaskrsenje sa Hristom. Ako umremo sa
Njim, ponovo emo iveti.
55
Kada umiremo sa Njim? Sada! Kada priznamo da je na ivot

zaloen i odustanemo od svih zahteva u tom ivotu i od svega to je
povezano sa njim, upravo tog trenutka umiremo sa Hristom. ta po-
drazumeva to odustajanje od naeg ivota? ivot predstavlja sve to
jedan ovek ima. On predstavlja sve ono to pripada ivotu. ta je onda
to to pripada ivotu, a to prirodno imamo u sebi? To je greh! To je
strast tela, i strast oiju, i ponos ivota (1. Jovanova 2,16). To su zavist,
pakost, zao govor, zla pomisao sve ovo ini prirodni ivot, zato to
vidimo da svaki ovek koji ima prirodni ivot, ima i to. Te stvari su deo
njegovog ivota. One ulaze u ivot svakog oveka na Zemlji.
Kada doemo do take gde shvatimo da imamo sve ovo, i kada
smo spremni da se toga odreknemo i platimo zalog, tada moemo da
umremo sa Hristom i prihvatimo Njegov bezgreni ivot umesto svog.
Pokoravajui taj svoj ivot, mi se odriemo svih ovih stvari, a kada se
odreknemo svega toga, onda smo mrtvi sa Hristom. Ali, ba kao to se
sigurno odriemo toga i umiremo sa Hristom, isto tako sigurno mora-
mo da vaskrsnemo, jer je i Hristos vaskrsao, i onda hodamo u novini
ivota. Taj ivot ta novina ivota koju imamo, jeste Hristov ivot, a to
je bezgrean ivot. Znajui to, da je na stari ovek razapet sa Njim, da
bi greno telo moglo da bude uniteno, da vie ne bismo sluili grehu
(Rimljanima 6,6 KJV).
Ovde je tajna svakog misionarskog napora. Kada ovek doe do ta-
ke gde zaista misli da nema svoj sopstveni ivot, i odrekne se zaloenog
ivota koji je imao u svom vlasnitvu, i ivot koji ivi u telu, ivi verom
u Bojeg sina; tada je Hristos njegov ivot, a njegov ivot je sa Hristom
u Bogu sakriven (Koloanima 3,3 arni). On je verom vaskrsnut u
novinu ivota, Bojom delotvornom silom. ega taj ovek moe da se
plai da ljudi mogu da mu uine? ega e se plaiti da e ljudi priati o
njemu? On e rei sebi: To nisam ja, ve Hristos koji ivi u meni.
ta bi to znailo za njega da je pozvan da ide u neko nezdravo
okruenje? Njegov ivot je ve pokoren, tako da smrt nema straha nad
njim. On ide dobrovoljno, ne uzimajui svoj ivot u svoje ruke, ve
ostavljajui ga na uvanje Hristu u Bogu. Ukoliko Hristos, u kome je
ovekov ivot sakriven, eli da mu dozvoli da malo odspava, to je u
56
Predavanje broj 10
redu. Povrh toga, on nije obeshrabren tekoama u delu koje mu je

Hristos dodelio, zato to ima praktino znanje Hristove sile i zna da
Onaj koji je oborio ono to je visoko, to se uzdiglo u njegovom srcu
protiv Hrista, u stanju je da sve potini samom sebi. ivot koji taj ovek
ivi je Hristov ivot, pod uslovom da se u svakom trenutku svog ivota
pokorava i da je potpuno posveen, kao onda kada je umro.
Neophodno je da stalno umiremo i da stalno poznajemo Boju
silu i silu Hristovog vaskrsenja. Jer spaseni smo Njegovim ivotom
(Rimljanima 5,10 parafraza). Moramo znati i iskusiti istu silu kojom
je Bog delovao u Hristu kada Ga je podigao iz mrtvih. Kako prihvata-
mo tu silu? Kad ste u krtenju s njim sahranjeni; u njemu [krtenju]
ste zajedno s njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je
vaskrsao iz mrtvih (Koloanima 2,12 arni).
Jednostavno je stvar u tome da Hristovo vaskrsenje uinimo prak-
tinim u svom sopstvenom ivotu. To je jednostavno verovanje da, ono
to je Bog mogao da uini za Hrista, dok je leao u grobu, moe da
uini i za nas. Ta sila koja je vratila Hrista iz mrtvih, moe i nas da
odri u ivotu. Ako imamo Hristov ivot i on deluje u nama, onda taj
ivot mora da uini za nas sve ono to je uinio i za Njega, kada je bio
u Galileji i Judeji.
Koliko je dragocena pomisao da nai ivoti nisu nai sopstveni.
Mi nemamo drugi ivot osim Hristovog. Ta misao je ono to ini da
ovek slavi ak i u smrti. Zato? aoka smrti je nestala! Smrt ne uba-
da pravednog oveka, zato to je on osloboen od greha. Svest o tome
je ono to je omoguilo muenicima poput Jeronima i Husa da idu na
lomau pevajui pesme slave i pobede. Ne bojte se onih to ubijaju
telo, a ne mogu da ubiju i duu. Nego, vie se bojte onoga koji moe da
uniti i duu i telo u paklu (Matej 10,28 SSP).
Nai ivoti su sakriveni sa Hristom u Bogu, tako da se ne plaimo
sile zlih ljudi, niti samog avola. Kada smo sebe predali Hristu i na
ivot je sakriven sa Njim, od kakvog je znaaja da li e taj ivot biti
prekinut uskoro ili ne? Mi hodamo sa Hristom i On upravlja naim
ivotima. Zli ljudi ili avoli nita vie ne mogu da dotaknu na ivot,
nego to su mogli da zadre Hrista u grobu.
57
O, kad bismo mogli da osetimo silu tog ivota i kad bismo znali
da smo Njegovi! Kada to zaista dobijemo, Boja sila e pratiti tu poru-
ku (vest), kada krenemo da je nosimo. Kakve veze ima ako nas ljudi
prekorevaju mi smo mrtvi i na ivot je sakriven sa Hristom u Bogu,
a ivot koji ivimo, ivimo u Njemu i kroz veru u Njega. Ovo je sila
Jevanelja i nada koja ini da hrianin slavi ak i u smrti. To je nada
vaskrsenja, jer kada je ovek pozvan da legne i spava, on spava u Isusu.
Njegov ivot je isto tako siguran, ak je tada sigurniji, nego da je iv na
Zemlji. Njegovo vreme probe je zapeaeno; on je vodio dobru borbu;
on je zavrio svoju trku i zadrao je veru. Dakle, apostol bi mogao da
kae da ne ali za onima koji su zaspali, kao za onima koji nemaju nade
(autor ukazuje na stih u 1. Solunjanima 4,13).
Kada Boja crkva i Boji slubenici zaista budu umrli, odriui se
svega to ima veze sa njihovim sopstvenim ivotom, onda e oni stvar-
no i istinski pripadati Hristu. Ako je Hristos spreman da nam poveri
neke od ovih stvari, ako treba neko vreme da budemo poteeni na
Zemlji, u redu je. Ako, s druge strane, On misli da je najbolje da nas
uzme, i to je u redu. Nije vano da li spavamo u grobu ili radimo za
Uitelja na Zemlji, jer je to Hristos sve vreme.
Kada prigrlimo te ideje, uinimo ih svojima i moemo da ih ima-
mo kad poelimo, one su za nas dragocene. Uraunavi cenu odricanja
svih onih stvari koje su nam bile drage, ako smo spremni da to sma-
tramo tetom u odnosu na preuzvieno poznanje (poznavanje) Isusa
Hrista, naeg Gospoda, tada moemo potpuno da predamo sebe Hri-
stu. im smo spremni da uraunamo cenu i da dopustimo da budemo
razapeti sa Hristom, odriui se ponosa ivota, strasti tela i svih onih
stvari koje su imale veze sa naim starim ivotom, ne ugaajui telu,
tada e Hristova sila doi na nas. Meutim, mi jo uvek ivimo na Ze-
mlji! Da, ali mi smo se odrekli svog ivota i sve to postoji za nas jeste
Hristos koji u nama deluje.
Onog trenutka kada se ovek odrekne svega to se odnosi na telo,
upravo tog trenutka on moe da kae da je Hristos njegov i da on ima
Hristov ivot. Kako on to zna? Kroz veru u delotvornu silu Onoga koji
je podigao Hrista iz mrtvih!
58
Predavanje broj 10
Ovo znamo: na stari ovek je raspet sa Hristom da se

obesnai greno telo (da bi greno telo moglo da se uniti
KJV), da vie ne budemo sluge greha - jer ko je umro, reio
(oslobaa se KJV) se greha. Pa ako smo umrli s Hristom,
verujemo da emo s njim i iveti, znajui da Hristos, vaskr-
snut iz mrtvih, vie ne umire - smrt vie nema vlast nad njim
(Rimljanima 6,6-9 SSP).
Hristov ivot je veni ivot. On je dobrovoljno otiao pod vlast

smrti. inei to, On je pokazao svoju mo nad smru. Siao je u grob
da bi pokazao da je ba tamo, dok je bio vezan lancima tamnice samog
groba, On imao mo da slomi te okove i pojavi se kao slobodan i kao
pobednik. Stoga, poto On vie ne umire, a mi prihvatamo taj Njegov
bezgrean ivot, onda i mi moemo da smatramo sebe mrtvima grehu,
ali ivima Bogu kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda. Poto smrt ne moe
da ima vlast nad Njim, tako ni greh, koji je aoka smrti, ne moe da
ima vlast nad nama.
Neko moe da kae: Vi tumaite da nikada vie ne bi trebalo da
greimo ne ostavljate prostora za greh. Ali, zar to nije ono to Biblija
kae? Jer greh nee vie imati vlasti nad vama; niste, naime, vie pod za-
konom nego pod blagodau (Rimljanima 6,14 arni). Mi pripadamo
Gospodu Isusu Hristu. Kako? Smru, ne ugaajui telu da bismo zado-
voljili njegove strasti. Postoji takva stvar, kao to je potpuna predaja Hri-
stu kada se odreknemo svega i onda se uzdamo da e nas Njegova sila
odrati u tom stanju. I ja sam zahvalan Bogu zato to moe to da uini.
Ljudi kreu na opasne ekspedicije neki da osvoje zemlju i kada
stignu do te zemlje, oni spale brodove kojima su doli, da ne bi mo-
gli da se vrate, ako poele. Nae je pravo da se dobro preraunamo.
Nema potrebe da srljamo u bitku. Pogledajte itavu zemlju. Ovde su
zadovoljstvo i povlastice. Da li mogu da ih se odreknem? Oni su mi
bili veoma dragi; oni su postali isprepletani sa samim mojim ivotom.
Oni se poistoveuju sa mnom, tako da se pokazuju u mom izrazu lica;
ugraeni su u sam moj karakter i deo su mene samog. Ja sam ih se dr-
ao, kao to sam se drao i samog ivota. Ali u njima nije bio Hristos;
59
njima se uopte ne svia Hristov ivot. Zbog radosti koja je stavljena

pred Njega, On je podneo krst. Mogu li ja, radi udela u toj radosti, da
podnesem taj krst? Mogu li na neko vreme da se odreknem zadovolj-
stava greha, da bih imao udela u Hristovom izobilju i radosti Njegovog
spasenja? Ovo su pitanja koja sami sebi moramo da postavimo.
Podignite pogled i usmerite svoje oi na Hrista i radost sadanjeg
spasenja. Oni ine suprotnu stranu slike. Tu je radost zbog posedova-
nja beskonane sile koja deluje u nama. Zbog te radosti, koju moemo
da imamo sada, da li smo spremni da se odreknemo svega i da posta-
nemo sauesnici Hristove patnje, da budemo uinjeni zajedniarima
Njegove smrti i sile Njegovog vaskresenja? Ovo je radost koja e tra-
jati zauvek, zato spalimo iza sebe brodove i mostove! Moemo li da se
odreknemo svih ovih stvari koje su nam bile drage; moemo li da ih se
zauvek odreknemo? To je tei deo.
Neko e rei: Pokuao sam ranije da se odreknem ovih stvari i
ponovo sam pao; kako znam da neu ponovo pasti? O, ne, vi ovog
puta ne donosite neku novu odluku; vi ne okreete novi list i ne kaete
da ete to sada uiniti bolje. Vi samo putate stari ivot i sve dosada-
nje odluke. Jednostavno recite: Znam da postoji sila u Bogu. I ta ista
sila koja je dozvala svet u postojanje, ta ista sila koja je izvela Hrista iz
groba rukama te sile ja u se pokoriti i dopustiti joj da me podri i
odri u novom ivotu. I kada to inimo dan za danom, naa srca e
izai Gospodu sa zahvalnou zbog Njegove udesne sile.
Nije na nama da ugaamo telu u njegovim strastima, ve moramo
da istupimo, uzmemo Hristov ivot i osetimo1 da Boja sila deluje u
nama. Kada osetimo2 da ta sila deluje to udo koje se odvija u nama
iskuenja kojima smo se tako esto preputali, grene navike kojima
1 Nije na izdavau da menja smisao onoga to je autor rekao, ali jeste da skrene panju
na neto to smatra netanim, to moe uneti zabunu i dovesti do pogrenog shvatanja
i loe prakse, a uz to to je i u suprotnosti sa ostalim delima i shvatanjima ovog autora.
Poznavajui ivotno delo i stavove autora, smatramo da je ovde u pitanju neprecizno
izraavanje svojstveno javnim govorima iz glave i da je trebalo upotrebiti re veruje-
mo umesto oseamo jer sam Waggoner je stalno naglaavao da vera i oseanja ne-
maju nita zajedniko i da su u meusobnoj suprotnosti. Ovako se stie pogrean utisak
da na duhovni ivot treba da se premerava oseanjima umesto verom prim. izdavaa
2 Isto
60
Predavanje broj 10
smo dali prvenstvo, bie nadvladani i mi emo se uzdii iznad njih.

Onda moemo da izaemo u svet, u Hristovoj sili i da ponesemo po-
ruku, kao to to nikada pre nismo inili.
Kako je mogue da emo imati vie sile? Zato to znamo da, ako
Bog moe da uini to udo za nas, moe za bilo koga. Sa ljudskog sta-
novita, na posao je nemogu; tekoe se pojavljuju na sve strane. Ali,
mi imamo znanje o tome ta Boja sila moe da uini i stoga idemo na-
pred u veri da On, koji moe u naim srcima da obori svaku pomisao i
svaku visinu koja se podie protiv Boje spoznaje (poznavanja Boga), i
koji moe da zarobi svaku misao za poslunost Hristu, moe isto delo
da uini za druge, poto je to uinio za nas. To je bila ista ona sila koja
je uinila da pred Bojim ljudima padnu zidovi Jerihona. Ja sam toliko
zahvalan to je Bog, koji nas je pozvao da budemo Njegove sluge, Bog
beskonane sile. Uhvatite tu silu i uverite se sami.
Isto tako i vi smatrajte sebe mrtvima grehu, ali ivima Bogu, kroz
Isusa Hrista, naeg Gospoda (Rimljanima 6,11 SSP). Isto tako
kao ta? Kao to je Hristos podignut iz mrtvih, da vie ne umire (Ri-
mljanima 6,9), tako i vi smatrajte da ste mrtvi grehu, da ne biste vie
greili. Da li je to tano? Paljivo zapazite taj greh vie nee imati
vlast nad vama. To je ono to Biblija kae. Mi vie nismo pod zakonom,
nego pod blagodau. Vie nismo pod osudom, ve Boja blagodat po-
iva na nama. Duh slave i blagodati je ovde sa nama.
U Hristu je sila. Kakva je to sila? Obratite panju. Blagodat je (ne-
zasluiva) milost! U Bojoj milosti je ivot. Kakva je onda sila Hristove
blagodati? To je sila beskonanog ivota. Ako ljudi zaista veruju da je
Hristos vaskrsnut iz mrtvih, oni mogu da veruju da su mrtvi grehu, ali
ivi Bogu i slobodni od greha. Da li apostol misli slobodan od greha?
To je uzviena, ali slavna pomisao. Koliko ljudi treba da budu zahvalni
to mogu da imaju tu sigurnost u Boju silu kroz Hrista, da mogu, bez
ikakvih rezervi, da prihvate ovo poglavlje i veruju mu. Da, da veruju
ovim reima: Onaj koji je umro, oslobodio se greha... smatrajte sebe
mrtvima grehu, ali ivima Bogu, kroz Isusa Hrista.
Meutim, da li je tano da ovek moe da ivi bez greha? U posled-
njem delu poglavlja itamo: (Jer) kad ste bili sluge greha, bili ste slobod-
61
ni od pravednosti (Rimljanima 6,20 SSP). Mi svi znamo ta to znai.

Nae prolo iskustvo nije tako prijatno da bismo se osvrtali na njega.
Mi u njemu ne vidimo nikakvo dobro. Zato smo bili slobodni od pra-
vednosti? Zato to smo bili sluge sotone. (Ali sada) oslobodivi se pak
greha, postadoste sluge pravednosti (Rimljanima 6,18 Sinod SPC).
Hristos je tvorac pravednosti. Sluba koju mi obavljamo je Njegova. ta
smo mi, Hristove ili sotonine sluge? Kada smo bili sotonine sluge, mi
nismo inili nikakvu pravednost. Meutim, sada smo Boje sluge. Pre-
dajte Bogu sebe, kao ive iz mrtvih, a svoje udove Bogu za oruje pra-
vednosti (Rimljanima 6,13 arni). Zar ne znate da ste sluge onoga
kome se pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge predajete: ili greha
za smrt, ili poslunosti za pravednost? (Rimljanima 6,16 arni).
Postoje samo dve slube. Sluba sotoni, koja je sluba grehu za
smrt, i sluba Hristu, koja je sluba poslunosti za pravednost. ovek ne
moe sluiti dva gospodara. Svi u to veruju. Znai da je nemogue slu-
iti greh i pravednost u isto vreme. Mi za sebe kaemo da smo hriani.
ta to znai? Hristovi sledbenici. Meutim, u celom svom hrianskom
iskustvu tu i tamo smo ostavili male izgovore za greh. Mi se nikada ni-
smo usudili da doemo do tog stanovita gde bismo verovali da bi hri-
anski ivot trebalo da bude bezgrean ivot. Nismo se usudili da u to
verujemo ili da to propovedamo. Meutim, u tom sluaju, ne moemo u
potpunosti da propovedamo Boji zakon. Zato ne? Zato to ne razume-
mo silu opravdanja verom. Onda je, bez opravdanja verom, nemogue
propovedati Boji zakon u potpunosti. Onda propovedanje opravdanja
verom ne oduzima nita zakonu, niti ga umanjuje, ve ga jedino velia.
Moemo li mi biti Hristove sluge, dok inimo grehe i ugaamo telu, da
bismo zadovoljili njegove strasti? Da li je Hristos sluga grehu? (Galatima
2,17). ije smo mi sluge, dok inimo greh? Mi smo sluge greha, a greh je
sotona. Ako hrianin jedan deo vremena ini greh, a ostatak vremena
pravdu, onda mora da su sotona i Hristos u ortakom odnosu, tako da
on zapravo ima samo jednog gospodara, poto ne moe da slui dva.
Meutim, nema zajednice izmeu svetla i tame izmeu Hrista i
Velijara3 (2. Korinanima 6,14). Oni su u smrtnom neprijateljstvu. Oni
3 Velijar ili Belial u Bibliji se spominje kao sinonim za avola ili personifikaciju zla.
62
Predavanje broj 10
su suprotstavljeni jedan drugome i vodili su borbu, na ivot i na smrt.

Nema milosti ni na jednoj strani. Onda je potpuno nemogue da ovek
slui ova dva gospodara. On mora da bude ili na jednoj, ili na drugoj
strani. Zar ne znate da, kome se pokoravate kao sluge za poslunost,
sluge ste onoga kome ste posluni; ili greha za smrt, ili poslunosti za
pravednost (KJV). Mi dovoljno znamo kako je biti sluga greha. Mi
smo predali sebe kao oruje nepravde grehu.
Sada se postavlja pitanje: Kako u ja postati Hristov sluga, tako da
budem u stanju da umrem svom starom ivotu? Kome se pokoravate
kao sluge za poslunost, sluge ste onoga kome ste posluni. Re koja je
prevedena kao sluga u stvari znai rob. Upravo onog trenutka kada
predam sebe Hristu, da bih postao Njegov sluga, ba tog trenutka ja
sam postao Njegov rob. Ba tog trenutka, ja sam pripao Njemu. Kako
znam da e Hristos prihvatiti moju slubu, ako Mu je predam? Zato to
je On kupio tu slubu i platio je cenu za nju. I svih ovih godina, kada
sam se pokoravao kao sluga grehu, ja sam Njega zakidao za Njegovo
pravo. Ali, sve ovo vreme, kada sam se suzdravao od svoje slube, On
je istrajavao u potrazi za mnom, traei me da bi me privukao sebi. I
kada kaemo: Evo me, Gospode; predajem sebe Tebi, ba tog trenut-
ka Hristos nas je naao, jer nas je traio; i mi smo Njegove sluge.
Meutim, kako znamo da emo istrajati u Njegovoj slubi? Kako
znamo da moemo da ivimo Hristov ivot? Upravo na isti nain na
koji znamo da smo iveli ivot greha. Kada uzmemo u obzir ovo pita-
nje ije emo sluge biti, mi elimo da uzmemo u obzir silu dva gospo-
dara. Kada smo bili sluge greha, bili smo slobodni od pravednosti, zato
to nas je sotona uzdrmao i iskoristio na koji god nain je hteo, tako da
smo bili na milost i nemilost njegove sile.
Da li je greh jai od pravednosti? Da li je sotona jai od Hrista?
Ne! Dakle, kao to je Hristos dokazao da je jai od njih dvojice, i kao
to je sigurno da je, dok smo bili robovi greha, greh imao silu da nas
dri slobodne od pravde, isto tako, kada se, kao robovi, predajemo Hri-
stu, On ima silu da nas uva od greha. To nije naa bitka, ve Boja.
Rekao sam da Hristos i sotona nisu u ortakom odnosu, ve da postoji
najljue neprijateljstvo meu njima.
63
Svima su poznate rei Velika borba izmeu Hrista i sotone. To je

izraz koji se odomaio meu nama. Oko ega je ta borba? Oko ljudskih
dua i mesta njihovog prebivalita. Ko e imati vau i moju slubu, jeste
pitanje oko koga se oni bore. Borba je izmeu Hrista i sotone. Ne samo
da su oni glavni u toj borbi, ve je i itava borba izmeu njih, i samo
njih.
Ovoliko moemo da kaemo nijedan od njih ne moe da dobije
nau slubu protiv nae volje. Sami po sebi mi nemamo silu, da bismo
stajali nasuprot sotone; pokuali smo to. Mi nemamo silu da mu iza-
emo u susret; mi ne moemo da se suoimo sa njim i pobedimo ga.
Nemamo nikakvu silu, ali u isto vreme znamo da ne elimo da budemo
njegove sluge. Da, i ne samo da emo rei: Ja ne elim da budem njegov
sluga, ve i neu biti njegov sluga. Dakle, umesto da usmeravamo svoju
snagu protiv sotone, mi se predajemo Hristu i ponavljamo iznova, kao
psalmista David: O Gospode! Ja sam sluga Tvoj, ja sam sluga Tvoj,
sin slukinje Tvoje; raskovao si s mene okove moje (Psalam 116,16
Danii).
ta? Ja sam bio sotonin rob, ali upravo u trenutku kada sam rekao
Hristu: Biu tvoj sluga, On je skinuo moje okove i preuzeo na sebe
odgovornost da me brani pred sotonom, koji na mene nema pravo.
Znai, kada sotona doe da me uzme nazad i ponovo me uini svojim
robom, Hristos mu izlazi u susret, kao to mu je izaao u susret kada je
bio ovde, na Zemlji. Dakle, jednostavno recite svom srcu, i sotoni, da
ste vi Hristovi i da je on skinuo vae okove. Tada ste zaista osloboeni.
Preraunali ste se i sada moete da prihvatite Davidove rei i da ih po-
navljate iznova, i iznova.
Va ivot vie nije va, to je Hristov ivot. Njegov ivot, smo Nje-
govo postojanje, suprotstavlja se sotoni. Bitka se odvija za nae glave,
jer smo mi mrtvi i na ivot je sakriven sa Hristom u Bogu. Psalmi-
sta kae: Sakrie ih svojim prisustvom, od ljudske oholosti; sakrie
ih pod svoj krov, od neslonih (svadljivih Danii) jezika (Psalam
31,20 KJV). Bitka izmeu Hrista i sotone se vodi nad naim glavama,
a mi smo skriveni pod tajnim krovom. Ovo je pobeda koja pobeuje
svet (1. Jovanova 5,4), jer je Hristos ostvario pobedu nad sotonom i,
64
Predavanje broj 10
drei se verom Hristovog obeanja i hvatajui se za Hristov ivot, po-

beda nad sotonom je i naa.
Zar Hristos ne kae da Mu je data sva mo na Nebu i na Zemlji?
Zapazite ove dragocene rei u Efescima 1,19-21: I kako je prevelika
njegova sila prema nama koji verujemo - shodno delotvornosti njego-
ve silne moi, ije je dejstvo pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz
mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima, iznad svakog pogla-
varstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se naziva
ne samo na ovom svetu nego i u buduem (arni).
ta je ta ista ta sila, koja je postavila Njega na taj uzvieni poloaj,
koji je iznad svakog poglavarstva i moi, uradila za nas? Oiveo je
(sa KJV) Hristom i nas... i s njim je vaskrsao nas i postavio (posa-
dio Karadi; poseo SSP) na nebesima u Hristu Isusu (Efescima
2,6 arni). Gde smo mi to smeteni? Iznad svakog poglavarstva, i
vlasti, i sile.
Dakle, pobeda je naa u Hristu, a On je ve ostvario pobedu. On
je za nas osvojio mir. Kao to nam zasigurno daje svoj mir, isto je tako
sigurno da je ostvario i pobedu za nas. Znai, u asu suda, mi imamo
pobedu koja je ve ostvarena. Moemo da kaemo da se bitka odvija za
nae glave a na mir je veliki. Mir je tu sve vreme.
Snaga hrianina lei u potinjavanju, pobeda u pokoravanju
(predaji prim. izdavaa) Hristu, tako da On moe da nas uva u svom
prisustvu i da nas sakrije pod svojim krovom od neslonih (svadljivih)
jezika. Onda nije vano koliko iskuenje moe biti veliko ako imamo
Hrista, u naim srcima e biti mir.
O, neka svako u ovom domu bude ispunjen enjom da ima Hri-
sta i Njegovu pravednost, da upravo ove noi prihvatimo Njegovu re i
budemo nadahnuti njenim nadahnuem i onda emo imati i moi da
ivimo Hristov ivot. Tada moemo da idemo kao misionari za Hrista
i da inimo dobro. Kada prihvatimo tu silu koju imamo verom u Njega,
nee proi mnogo vremena dok se delo ne okona po pravdi, i mi emo
videti Onoga kojega, ne videvi, volimo.
65
PREDAVANJE BROJ 11
Rimljanima 7
Zar ne znate, brao - govorim onima koji poznaju Za-

kon - da Zakon ima vlast nad ovekom samo (sve KJV) dok
je iv. Po Zakonu je, na primer, udata ena vezana za mua
(sve) dok je on iv; ali, ako mu umre, slobodna (razreena
KJV) je od Zakona kojim je vezana za mua. Ako se, dakle,
uda za drugog oveka dok joj je mu iv, zvae se preljubnica.
Ali, ako njen mu umre, slobodna je od Zakona i nije preljub-
nica ako se uda za drugoga. Tako ste i vi, brao, kroz Hristovo
telo umrli Zakonu da pripadnete drugome, Onom koji je va-
skrsao iz mrtvih, da donesemo plod Bogu. Jer, dok smo bili u
telu, grene strasti, izazvane Zakonom (koje je zakon pobu-
ivao KJV), delovale su u naem telu pa smo smrti donosili
plodove. Ali, sada smo slobodni od Zakona poto smo umrli
onom to nas je sputavalo pa sluimo u novom duhu, a ne u
starom slovu (Rimljanima 7,1-6 SSP).
Oblast pokrivena sedmim poglavljem je zaista preena dvaput.

Prvi deo iznosi pred nas opte injenice; potonji deo ulazi u detalje i
pojedinosti onoga to je dato na poetku.
U 6 stihova koje smo proitali, daju se slika i primena. Sliku je lako
razumeti. Uzeta je jednostavna injenica o braku. ena koja ima mua
vezana je za tog mua sve dok je on iv. ime je vezana? Zakonom.
Protivzakonito je da ona ima dva mua u isto vreme; meutim, ako
prvi mu umre, isti zakon e joj dozvoliti da se uda za drugog oveka.
Ovo je jednostavna slika i ako je imamo na umu tokom prouavanja
ovog poglavlja, bie nam od velike pomoi da ga razumemo.
Nema nikakve potrebe za diskusijom u ovom poglavlju, to se tie
venosti zakona. To nije pitanje za razmatranje. Apostol ne daje neki po-
seban argument da bi dokazao da zakon nije ukinut. Njegov argument
poinje od te injenice kao ve utvrene i pokazuje praktino delovanje
66
Predavanje broj 11
zakona u pojedinanim sluajevima. On razjanjava srcima ljudi koji su

pod zakonom; a ako su pod zakonom, kako on moe da bude ukinut?
On namee ljudskim srcima zahteve zakona, i oni, Bojim Duhom, ose-
aju njegovu delotvornu silu na sebi i stoga znaju da nije ukinut.
Obratite panju na grupu ljudi kojima Pavle pie. Govorim oni-
ma koji poznaju Zakon. Ova poslanica je upuena onima koji se izja-
njavaju kao Hristovi sledbenici. To nalazimo u 2. poglavlju, poevi
od 17. stiha: Gle, ti se zove Jevrejin, a oslanja se na zakon i hvali se
Bogom (Karadi).
Sada, to se tie slike: Dok zakon nee dozvoliti eni da se sjedini
sa dva mua u isto vreme, dozvolie joj da se sjedini sa dvojicom, ali s
jednim nakon drugog. Zakon je taj koji joj daje dozvolu i zakon je taj
koji je razreava. Isti zakon koji je sjedinjuje sa prvim muem, takoe
joj dozvoljava da se sjedini sa drugim, nakon to prvi umre. Ovo je
lako razumeti i nema potrebe da se to dalje razmatra.
A sada, to se tie primene: Zato, brao moja, i vi umirete za-
konu, Hristovim telom; da pripadate drugome, onome koji je ustao
iz mrtvih, da bismo prineli plod Bogu (stih 4 KJV). Moemo da
utvrdimo ko su dva mua, poinjui od drugog. Taj drugi sa kim
treba da se venamo jeste onaj koji je ustao iz mrtvih, a to je Hristos.
Mi smo jedna strana u drugom braku, a Hristos je druga strana. On je
drugi mu.
Sada se postavlja pitanje: Ko je bio prvi mu koji je umro, da bi-
smo mogli da se sjedinimo sa drugim? esto poglavlje je dalo odgovor
na to. Uporedite Rimljanima 7,5 sa Rimljanima 6. Jer, kad smo bili
u telu, u naim udovima dejstvovale su grene strasti, koje je zakon
pobuivao, tako da smo donosili plodove smrti (arni). Zakon nas
je odravao u prvoj branoj zajednici, a sa im smo bili sjedinjeni? U
emu smo bili? Bili smo u zajednici sa telom. U 6. poglavlju smo sa-
znali da je Hristos unitio greno telo. Na koji nain to greno telo biva
uniteno? Preko oveka koji se razapinje sa Hristom1.
Prvo smo udrueni sa grehom grenim telom. Mi ne moemo
sluiti dva gospodara. Ovde su dva poreenja. Mi smo sluge jednog
1 Tako to se ovek razapinje s Hristom prim. prev.
67
gospodara sjedinjeni sa jednim muem. Ne moemo sluiti dva gos-

podara u isto vreme i ne moemo biti sjedinjeni sa dva mua u isto vre-
me. Meutim, moemo biti sjedinjeni sa dvojicom s jednim nakon
drugog. Prvi od njih, sa kojim smo svi bili sjedinjeni, jeste greno telo;
drugi je Hristos, koji je podignut iz mrtvih.
Postavlja se pitanje: ta se podrazumeva pod tim da smo Hristo-
vim telom mrtvi zakonu? To nas dovodi do take gde nam slika ne
pomae. Zato nam ne pomae? Zato to je potpuno nemogue nai
u ivotu bilo ta to e boanske stvari prikazati ispravno u svakoj po-
jedinosti. Ne postoji ilustracija koja e posluiti u svakoj pojedinosti.
Zato imamo toliko tipolokih predstavnika Hrista. Nijedna osoba ne
bi mogla da poslui kao Njegova potpuna slika. Imamo Adama s jedne
strane, kao sliku Hrista; imamo Avelja; imamo Mojsija; imamo Arona;
Davida; Melhisedeka, i mnoge druge koji prikazuju razliite aspekte
Hrista, zato to niko od njih ne bi mogao da Ga prikae u svakoj po-
jedinosti.
Dakle, kada apostol eli da prikae sjedinjavanje svih ljudi sa do-
mom Izraelovim, on kae: Ne elim, brao, da vam ova tajna ostane
nepoznata (Rimljanima 11,25 SSP). To je tajna; to je neto nepri-
rodno. On kae da je to proces kalemljenja, ali to je u suprotnosti sa
prirodnim nainom. Stoga, ova slika o braku ne moe da se razmatra
kao potpuna u svakoj pojedinosti. A ipak, na kraju krajeva, slika nije
neuspena, ako izaberemo da zajednicu sa prvim muem smatramo
krivinom vezom. Tako je u primeni. Oni koji su sjedinjeni sa telom,
krivi su za zloin koji se kanjava smru. Zakon ih dri u toj vezi; to
jest, on im nee dozvoliti da olako rasture zajednicu i da to proe kao
da se nita nije dogodilo, ve zahteva njihov ivot. Uz ovo objanjenje,
moemo da razumemo ono to sledi.
Otkrivamo da smo sjedinjeni sa grehom i sa grenim telom. Onda
Hristos dolazi k nama i predstavlja sebe kao onog koji je potpuno
divan (sav ljubak Danii) (Pesma nad pesmama 5,16 KJV). A
u stvarnosti je On jedini koji polae bilo kakvo stvarno pravo na nas.
Ali imam neto protiv tebe, [zato] to si ostavio svoju prvu ljubav
(Otkrivenje 2,4 arni). Apostol pie onima koji znaju zakon i koji
68
Predavanje broj 11
su ostavili svoju prvu ljubav i ono to se primenjuje na njih, u jo veoj

meri e se primeniti na ljude iz sveta (od sveta Karadi; videti Jo-
van 15,19). Hristos dolazi na vrata naeg srca, kuca i moli da doemo
Njemu. On sve vreme iri ruke ka odmetnikom narodu, koji ide za
svojim (sopstvenim KJV) mislima putem koji nije dobar (Isaija 65,2
Danii). Koliko je duboka, koliko nedokuiva Boja ljubav!
U Jeremiji 3,1. itamo: Govore: Ako ko pusti enu svoju, i ona
otiavi od njega uda se za drugog, hoe li se onaj vratiti k njoj? Ne bi
li se sasvim oskvrnila (oskrnavila) ona zemlja? A ti si se kurvala (blud-
niila KJV) s mnogim milosnicima (ljubavnicima); ali opet vrati se k
meni, veli Gospod (Danii). Pavle, u pismu Korinanima, kae: jer
sam vas zaruio s jednim ovekom (muem Karadi) - da vas kao
istu devojku izvedem pred Hrista (2. Korinanima 11,2 arni).
Mi udimo za ljupkou karaktera koja se moe nai samo u Hri-
stu. Mi smatramo da ta zajednica u kojoj smo zajednica sa telom
nije prijatna, ve je mu sa kojim smo venani zapravo poslodavac,
tiranin koji nas ugnjetava, tako da nemamo slobodu. Telo je tiransko,
sputava nas i tera da radimo, ne ono to mi elimo, ve to ono eli
da mi radimo. Kada, uz pomo Hrista, doemo do oseaja da je ova
zajednica iritirajue ropstvo, onda sagledavamo svoje stvarno stanje i
shvatamo da, dok smo moda, neko vreme, u tome nalazili zadovolj-
stvo, sada to mrzimo i elimo da se toga reimo i postanemo sjedinjeni
sa Hristom.
Meutim, ovde se pojavljuje problem. To je objanjeno u reima
Jakova, u 4. stihu 4. poglavlja: Preljuboinci i preljuboinice! Ne zna-
te li da je prijateljstvo ovog sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoe
svetu prijatelj da bude, neprijatelj Boji postaje (Karadi). Da li mi-
slite da je Hristos [sic]2 uzalud rekao: Kakvu zajednicu ima svetlost sa
tamom? U emu (kako Karadi) se Hristos slae sa Veliarom? (2.
Korinanima 6,14.15 arni). Sada, dok smo jo u telu, mi udimo
da prihvatimo Hristovo ime. Naravno, nije mogue da zaista budemo
udrueni sa Hristom, a da se i dalje drimo grenog tela, iako, spolja
gledajui, to moemo da uinimo. Mi zapravo ne moemo biti sjedi-
2 Treba da pie: Pavle prim. prev.
69
njeni i sa Hristom, i sa svetom u isto vreme. Ne moemo da imamo

Hrista za svog mua, a da u isto vreme ivimo sa svetom.
Ali, moemo da prihvatimo Hristovo ime, a da u isto vreme za-
drimo grehe tela. Meutim, zakon nee opravdati osobu koja to ini
koja uzima ime jednog oveka, a u isto vreme ivi sa drugim. Boji
zakon nas ne opravdava kada uzimamo Hristove ime, a ivimo u zajed-
nici sa grenim telom? Ne, svakako da ne.
Ovde ponovo shvatamo kako se zakon uva na svakom koraku
ovog pitanja o opravdanju verom u Hrista. Ovde se odbacuje svaka
mogunost da neko kae: Ja sam Hristov i Hristos je moj i, bez obzira
ta radim, Hristos je taj koji to ini u meni. Ne, to nije tako. Mi ne mo-
emo Hristu da pripiemo nijedan greh. On nije odgovoran ni za jedan
greh, jer nas zakon ne opravdava kada inimo bilo koji greh. Dakle,
vidimo da opravdanje verom nije nita drugo nego dovoenje oso-
be u savren sklad sa zakonom. Opravdanje verom ne uvodi nikakvu
meru za prestup zakona.
Ali, mi emo nastaviti da razmatramo sluaj onih koji su bili ne-
svesni zahteva zakona, dok su ga zastupali. Pavle govori onima koji
znaju zakon, koji se hvale zakonom i predstavljaju se kao oni koji uz-
diu zakon, a u isto vreme su toliko slepi po pitanju onoga to taj za-
kon zahteva, da su pomislili da mogu da ispovedaju Hrista, a da ive u
grehu. Ljudi koji izjavljuju da se boje da e biti umanjena ast zakona,
nisu uvek oni koji shvataju njegove zahteve do krajnjih granica. Neki
su ak propovedali zakon, a u isto vreme su pomiljali da mogu da ive
preputajui se telesnim strastima, dok su ujedno mislili da su sjedi-
njeni sa Hristom.
Hristos je stavljen pred nas i mi shvatamo da ne moemo da bu-
demo sjedinjeni sa Hristom i sa grenim telom u isto vreme. Onda
kaemo da emo se odrei tog prvog mua grenog tela i sjediniti
se sa Hristom. Meutim, kako moemo da se oslobodimo ovog gre-
nog tela ovog prvog mua? Ne moemo da uinimo da to telo umre
tako to emo jednostavno rei da elimo da je mrtvo. ena koja u srcu
prezire svog mua, zato to je on svirepi tiranin, ne moe da uini da se
odvoji od njega time to e to jednostavno poeleti. Dobra je stvar to
70
Predavanje broj 11
elimo da sluimo Hristu, ako smo se preraunali ta e nas to kotati

i ako znamo da smo bolesni i umorni od starog ivota i elimo da za-
ponemo novi ivot i ivimo sa Hristom, jer kada doemo do te take,
mi lako moemo da saznamo kako to moe da se uini.
Hristos dolazi k nama i nudi nam zajednicu. To je u skladu sa
zakonom, jer je On jedini koji zaista polae bilo kakvo pravo na nas
i zato, dok ivimo u ovoj prvobitnoj vezi sa grenim telom, On moe,
u skladu sa zakonom, da doe k nama i zamoli nas da se sjedinimo sa
Njim. Meutim, mi smo sjedinjeni sa ovim grenim telom i zakon nas
nee opravdati time to emo se sjediniti sa Hristom, sve dok to greno
telo ne umre.
Zapazite ponovo ta se nagovetava slikom braka. Kada su dve
osobe sjedinjene u braku, one postaju jedno telo. Ovo je tajna. Pavle
tako kae: Zato e ovek ostaviti oca i majku i prionue uz enu svoju
(sjedinie se sa svojom enom SSP), i bie dvoje jedno telo. Ova tajna
je velika, a ja govorim mislei na Hrista i na Crkvu (Efescima 5,31
arni). Ovo je misao koja se postavlja pred nas u slici braka. Jer nas
dvoje mi i telo toliko smo potpuno sjedinjeni da vie nismo dvoje,
ve jedno telo, i na ivot je samo jedan.
Osvrnite se na svoj ivot i pogledajte da li je u njemu bilo nekog
perioda gde moete videti da je va ivot bio odvojen od greha. To je
bio jedan potpuno grean ivot. Greh je uvek bio deo vaeg ivota. Mi
imamo samo jedan ivot, a to je ivot greha. Stoga, toliko smo tesno
bili sjedinjeni s grehom, da je meu nama postojao samo jedan ivot
nas dvoje smo bili jedno telo. Onda je jedini nain na koji moemo da
se reimo ovog grenog tela koji je jedno sa nama da i mi umremo.
Tako je kako apostol kae da mi umiremo zakonu, Hristovim telom.
Jer je ta zajednica sa telom bila zaista protivzakonita i zakon je imao
neto protiv nas zbog te zajednice. On e nas pogubiti zbog te zajedni-
ce. Mi smo mrtvi u Hristu, a i greno telo umire.
U 6. poglavlju itamo: Na stari ovek je razapet sa Njim, da bi
greno telo moglo da bude uniteno (6. stih KJV). Hristos je u svom
sopstvenom telu poneo nae grehe na krst. On uzima nae grehe, da bi
oni mogli da budu razapeti sa Njim, kako bi se unitilo greno telo. Mi
71
pristajemo da umremo. Mi priznajemo da je na ivot zaloen zakonu

i da zakon ima svako pravo na nas. Onda se dobrovoljno odriemo
naeg ivota tako da ovo omraeno greno telo moe da umre. Toliko
se gnuamo zajednice sa njim, da smo spremni da umremo, da bi i ono
moglo da umre.
Tako smo mi krtenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bi-
smo, kao to je Hristos vaskrsnut iz mrtvih oevom slavom, i mi na isti
nain iveli novim ivotom (hodili u novom ivotu Sinod SPC) (Ri-
mljanima 6,4 arni). Stoga, kao to umiremo sa Hristom, mi smo
i podignuti sa Hristom. Ali, Hristos nije u slubi greha (grehu sluga
Karadi; videti Galatima 2,17), tako da, dok bude razapinjao greno
telo, On ga nee ponovo podii, i greno telo e biti uniteno. Tako mi
ustajemo, zajednica izmeu nas i Hrista je potpuna i odsad treba da
donosimo plodove Bogu.
A sad se oslobodismo od zakona umrevi onome to nas drae
(Rimljanima 7,6 Sinod SPC). ta je mrtvo? Greno telo! Poto smo
bili sjedinjeni sa tim grenim telom, zakon je imao neto protiv nas.
Obratite panju: Bog nas ne mrzi. Bog ne eli da nas kazni, ali ne moe
da podnese greh. Njegov zakon mora da osudi greh, a poto smo se mi
poistovetili sa grehom, tako da smo bili jedno sa njim, On je, osuu-
jui greh, neminovno osudio i nas, i sve dok smo iveli grean ivot,
ta osuda se neminovno nalazila na nama. Meutim, kao to smo ve
pokazali, mi imamo izbor kada emo umreti, a izabrali smo da dobro-
voljno prepustimo svoje ivote Njemu, dok, umesto svojih, moemo
imati Njegov ivot.
Kada su se nai ivoti predati zakonu, tuba koju je zakon imao
protiv nas je zadovoljena, zato to sada, poto je greno telo mrtvo, mi
smo osloboeni od zakona, kao to je i ena, iji je mu mrtav, razree-
na od zakona kojim je bila vezana za mua, tako da moe da se sjedini
s nekim drugim. Meutim, isti zakon koji ju je drao sa tim prvim mu-
em, sjedinjuje je sa drugim. Tako je u ovom sluaju. Isti zakon koji nas
je vezao za greno telo, sada svedoi u korist nae zajednice sa Hristom
(Rimljanima 3,21). Taj savreni zakon svedoi u korist nae zajednice
sa Hristom i opravdava je. I sve dok ostajemo u Hristu, opravdava i
72
Predavanje broj 11
nas u toj zajednici, pokazujui da je zajednica sa Hristom u skladu sa

zakonom.
A Hristova sila je u stanju da nas dri u toj zajednici. Ako smo
umrli s Hristom, verujemo da emo s njim i iveti (Rimljanima 6,8
SSP). Mi smo postali sjedinjeni sa Hristom u inu smrti. Tom smru,
veza koja nas je sjedinila sa naim prvim suprunikom grenim te-
lom bila je slomljena; greno telo je bilo uniteno, a mi sada ustajemo
sa Hristom.
Verujemo li da emo iveti sa Njim? Zato se ljudi venavaju? Da
bi iveli zajedno. Dakle, poto smo se smru sjedinili sa Hristom, ve-
rujemo da emo sada, ustavi s Njim, sa Njim i iveti. Zapazite dalje
kada su dvoje sjedinjeni, oni vie nisu dvoje, ve su jedno telo. Hristos
u sebi, od dvojice, stvori (ini KJV) jednog novog oveka - tako
uspostavivi mir (Efescima 2,15 SSP). Mi smo Njegovi, Hristos i mi
smo jedno, i zato zajedno stvaramo jednog novog oveka. Ko je taj novi
ovek? To je Hristos.
Pavle bi s pravom mogao da kae: Sa Hristom se razapeh; A ivim
(pa ipak ivim KJV) - ne vie ja, nego ivi u meni Hristos (Galatima
2,20 Sinod SPC). Sada je to Hristos, a ne mi. Tako smo mi Hristovi
predstavnici na Zemlji. Zato se Hristos, u svojoj molitvi u vrtu, molio
da da budu savreno ujedinjeni, da svet spozna (prepozna KJV) da
si me ti poslao i da si i njih voleo kao to si voleo mene (Jovan 17,23
SSP).
Kako svet ovo moe da zna? Iz Biblije? Ne, jer svet ne ita Sveto
pismo i stoga je Bog postavio nas u svetu, kao svetlost sveta. Biblija je
svetlost i svetiljka, ali ne onima koji je ne uzimaju u ruke. Mi uzimamo
Hristovu re; mi se njome hranimo u Duhu i unosimo Hrista u svoja
srca i tako se postie jedinstvo, a onda svetlost zasija svetu i svet zna da
je Hristos poslat kao boanski Spasilac.
Prelazimo brzo preko nekoliko stihova. Apostol pokazuje da, iako
su gresi bili pokrenuti kroz zakon, to nije zato to je zakon grean, ve
zato to je zakon svet. Posredstvom zakona prepoznajemo greh. Pavle
je nekad iveo u telesnoj sigurnosti, sluei Bogu kako je mislio; ali
kada je dola zapovest, tada se umnoio greh i on je umro; i ovaj za-
73
kon, koji je bio donet za ivot, zato to opravdava poslunog, za njega

samog, smatrao je, nije imao nita osim smrti, zato to ga on zapravo
nije sluao. Zbog toga Pavle kae: Zakon je svet i zapovest je sveta,
pravedna, i dobra (Rimljanima 7,12 SSP).
Ali, obratite panju: Pre toga, Pavle je bio onaj koji je potovao
zakon; on se hvalio zakonom i zato pie onima koji znaju zakon oni-
ma koji, svim svojim silama, nastoje da odre zakon, a ipak, oni su ti
koji moraju da budu osloboeni zakona. Zato? Zato to, dok se hvale
zakonom, oni ga kre, sramotei Boga.
Mi emo i dalje biti u slubi, ali kako? Ne na isti nain kao ranije,
u starom slovu, ve u novini duha. To znai da je sama naa sluba
zakonu neto ega treba da se oslobodimo. Zato? Zato to je to jed-
nostavno bila prinudna sluba; to je jednostavno bilo staro slovo; u
tome nije bilo duha niti ivota. To nije bilo od Hrista, zato je bilo greh.
Mi smo se hvalili zakonom i izjavljivali da drimo zakon, a ipak je ta
sluba bila greh i mi moramo da se oslobodimo te vrste slube zakonu,
da bismo sluili na pravi nain; tako sada sluimo u novini duha, a ne
u starom slovu.
U potonjem delu poglavlja apostol pokazuje ta je to staro slo-
vo kojeg moramo da se oslobodimo. A ja sam telesan, prodat grehu
(prodan pod greh arni) (Rimljanima 7,14 SSP). Mi nanosimo
veliku nepravdu apostolu Pavlu, tom svetom oveku, kada kaemo da
on ovim ukazuje na svoje sopstveno hriansko iskustvo. On ne pie o
svom sopstvenom iskustvu sada, kada je sjedinjen sa Hristom. On pie
o iskustvu onih koji slue, ali u starom slovu, i dok izjavljuju da slue
Bogu, istovremeno su telesni i prodati pod greh.
Osoba prodata u okove je rob. Koji je dokaz da je ovo ropstvo? Jer
ne inim ono to hou, nego inim ono to mrzim... Jer, ja ne inim
dobro, koje hou, nego inim zlo, koje neu (Rimljanima 7,15.19
SSP). Da li smo ikada imali neko takvo iskustvo, kao to je to, u naem
takozvanom hrianskom iskustvu? Da. Borili smo se, ali uz svu nau
borbu, da li smo odrali zakon? Ne. Nismo uspeli i to je zapisano na
svakoj stranici naeg ivota. To je stalna sluba, ali u isto vreme, to je
stalni neuspeh.
74
Predavanje broj 11
Ja pretrpim neuspeh, donesem novu odluku, prekrim je i onda

se obeshrabrim; onda donesem novu odluku i to ponovo prekrim. Mi
ne moemo da nateramo sebe da inimo ono to elimo, donoenjem
neke odluke. Mi ne elimo da greimo, ali greimo sve vreme. Mi od-
luimo da neemo ponovo pasti pod iskuenje, i ne padnemo do
sledeeg puta kada se pojavi, a onda padnemo, kao i ranije.
Kada smo u ovom stanju, moemo li da kaemo da imamo nadu
i da hvalimo se nadom na slavu Boiju (Rimljanima 5,2 arni)?
Mi ne ujemo ovakva svedoanstva to je samo neto od onoga to
elimo da uinimo i to nismo uspeli, ali nameravamo da to uinimo
u budunosti. Ako neka osoba pred sobom ima zakon i priznaje da je
on dobar, a ipak se ne dri njegovih propisa, da li je njen greh u Bojim
oima ita manji, nego greh onog oveka koji uopte ne mari za zakon?
Ne.Kakva je razlika izmeu onoga koji bi voleo da bude hrianin, koji
poznaje zakon, ali ga ne dri, i svetovnog oveka koji ne dri zakon, niti
priznaje da je on dobar? Jednostavno ovo: Mi smo nerado robovi, a oni
su rado robovi. Mi smo sve vreme rastrojeni i alosni, i ne uzimamo
ba nita od ivota, dok se svetovni ovek ni najmanje ne brine.
Ako e neko zgreiti, zar nije bolje da to bude svetovni ovek, koji
ne zna da postoji takva stvar kao to je sloboda, nego da to bude ovek
koji zna da postoji sloboda, ali ne moe da je dobije? Ako mora da
bude ropstva, ako moramo da ivimo u gresima sveta, onda je bolje biti
u svetu, sauestvovati u njegovim zadovoljstvima, nego biti u bednom
ropstvu i nemati nadu ivota koji e doi.
Ali, hvala Bogu, moemo da imamo slobodu. Kada ivot posta-
ne nepodnoljiv zbog ropstva greha, onda je to ono emu se moemo
nadati, jer to vodi do pitanja: Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti
od tela smrti ove (ovoga smrtnoga tela arni)? (Rimljanima 7,24
Karadi). Zapazite: Postoji osloboenje (izbavljenje). Hvala Bogu
kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda (Rimljanima 7,25 SSP). Hristos
je doao, da bismo mi imali ivot. ivot je u Njemu. On je pun ivota
i kada nam je dosta ovog smrtnog tela, [toliko] da smo spremni da
umremo da bismo ga se reili, tada moemo da predamo sebe Hristu
i umremo u Njemu, a sa nama umire i smrtno telo. Onda ustajemo sa
75
Hristom, da bismo hodali u novini ivota, ali Hristos, koji nije u slubi
greha (Galatima 2,17), nee podii greno telo; dakle, ono se unitava,
a mi smo slobodni.
Neka sve vae grene strasti nestanu i verujte da e vam Hristos
dati neto toliko bolje od njih, da ete imati neizrecivu radost. Ne samo
da e biti radosti sada, ve e je biti kroz celu venost, bie pesme rado-
sti zbog dragocenog poklona koji je On podario.
Hristos je osudio greh u telu, a mi verom prihvatamo Njega i i-
vimo sa Njim. To je blagosloven ivot. Uhvatite se verom za Hrista i
ivite sa Njim.
76
PREDAVANJE BROJ 12
Rimljanima 8,1-16
Ne smemo da zaboravimo da jedini cilj, koji bi trebalo da imamo

u ovom prouavanju Svetog pisma, jeste da budemo privueni blie
Bogu1 i da moemo da nauimo da Re Boja znai upravo ono to ona
i govori, a to to govori jeste Boji glas, koji se obraa svakom od nas
pojedinano. Prihvatite Re i gradite na njoj.
Postoji jedna misao koja je spomenuta sino, a koju elim da uti-
snem u vae umove. Naa zajednica sa Hristom i sa Njegovom praved-
nou moe i treba da bude tako bliska i potpuna kao to je bila naa
zajednica sa grehom. Slika braka pokazuje da je to tako. Mi smo bili u
zajednici sa grehom venani sa starim ovekom sa grenim telom.
To je bila nezakonita veza, samim tim je greno telo bilo telo smrti za
nas, poto mi nismo mogli drugaije da se odvojimo od tog tela, nego
smru. To telo i mi sami smo se poistovetili bili smo venani; stoga
smo bili jedno, a greno telo bilo je kontrolni (vladajui) inilac u toj
zajednici; ono je dominiralo u svemu.
Sada Hristos dolazi k nama i, kada Mu se predamo, On nam skida
okove koji su nas vezivali za greno telo. Onda ulazimo u isti prisan
odnos sa naim Gospodom Isusom Hristom, kakav smo ranije odra-
vali sa grenim telom. Postajemo sjedinjeni sa Hristom venani za
Njega i tada smo jedno. I kao i u tom drugom sluaju, gde je greno
telo bilo kontrolni faktor, tako je i u ovom, drugom braku, kontrolni
inilac Hristos.
Zapazite kako se ta slika braka savreno ostvaruje. Mi smo pred-
stavljeni kao ena. Mu je glava porodice, tako da je Hristos naa glava,
a mi se Njemu pokoravamo. Mi smo jedno sa Njim. Kako je to drago-
cena misao da smo mi jedno telo sa Hristom! U ovome vidimo tajnu
utelovljenja koja se ponovo pojavljuje. Ukoliko moemo da verujemo
da je Hristos bio u telu, Bog utelovljen u Hristu, moemo da verujemo
1 That we may be drawn nearer to God da budemo privueni blie Bogu, tj. da
se pribliimo Bogu prim. izdavaa
77
i da Hristos ivi (prebiva) u nama i deluje kroz nas kroz nae telo, isto
kao i kada je na sebe uzeo telo i imao vlast nad njim. To je tajna koju ne
moemo da razumemo, ali je priznajemo i to nam daje slobodu.
Veeras smo pevali Moj greh je prikovan za Njegov krst. On
kae da je na stari ovek razapet sa Njim. To je tano, ali stari ovek
nije i podignut (vaskrsnut) sa Njim. Hristos je doao da slui, a ne da
Mu slue; doao je da slui nama, a ne da bude sluga grehu (Galatima
2,17). Stoga, kada se mi i greno telo zajedno razapinjemo sa Hristom,
i zajedno sahranjujemo, mi se podiemo (vaskrsavamo) da hodamo u
novini ivota, ali greno telo ostaje sahranjeno, tako da smo slobodni
od njega. ta sada sledi?
Zato sada nema osude za one koji su u Hristu Isusu (i ne

hode po telu nego po Duhu Karadi; KJV), jer me je zakon
Duha ivota u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti.
Jer, ono to Zakon nije mogao da uini jer je zbog tela bio slab
(jer bee oslabljen telom Karadi), uinio je Bog poslavi
svoga Sina u obliju grenog tela, kao rtvu za greh (i za greh, i
osudio greh u telu arni). Tako je osudio greh u telu, da se
pravednost Zakona ispuni u nama koji ne ivimo (hodimo
Bakoti) po telu nego po Duhu. Jer, oni koji ive po telu, misle
na ono to je telesno; a oni koji ive po Duhu, na ono to je
duhovno (Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu
duhovno misle Karadi; KJV) (Rimljanima 8,1-5 SSP).
U ovim stihovima imamo ono to e nam, ako se toga drimo u

svojim umovima, i verujemo da je Isus u stanju da nas spase verom,
biti sigurna stena na kojoj moemo da gradimo. Zato sada nema osu-
de za one koji su u Hristu Isusu. U ovim stihovima lei praktina mi-
sao i iz nje proizilazi pitanje koje mui mnoge. Oni kau: Ja u sve to
teorijski verujem, ja se potpuno slaem sa tim i znam da Hristos moe
da oisti od greha. Verujem da, ako priznam svoje grehe, On je veran
i pravedan da mi oprosti i da me oisti od svake nepravde. Ali pitanje
koje se postavlja u mom umu je: Da li sam priznao sve svoje grehe?
78
Predavanje broj 12
To je ono to me mui; kada bih samo bio siguran da sam priznao sve
svoje grehe, onda bih mogao da traim to obeanje i da verujem da za
mene nema osude.
Ovo je neto to mui mnoge kako emo znati da nismo pod
osudom? Mi ne moemo da optuimo Boga da je to pitanje ostavio tako
neodreeno pa nismo u mogunosti da znamo da li smo pod osudom
ili ne i zato mora biti da moemo da saznamo. To moemo ovako da
prikaemo: Priznao sam sve grehe za koje znam, sve to mi je Gospod
pokazao; a kada mi Gospod bude pokazao jo neto, priznau i to. Na-
ravno, priznajte sve to vam je Gospod pokazao. Ali, brao, ne zaustav-
ljajte se na pola puta. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan
da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde (1. Jovanova
1,9 Karadi). Tada, kada priznate greh, verujte da ga Bog oprata,
prihvatite Njegov mir u svoja srca i, ako vam pokae druge grehe, pri-
znajte ih, verujte da su oproteni i imajte Njegov mir i dalje. Meutim,
postoji mnogo potenih dua koje sebe liavaju blagoslova i na kraju
se kreu u tami, zato to, nakon to priznaju svoje grehe, ne prihvataju
oprotaj i ne zahvaljuju se Bogu za slobodu koja mora da usledi.
Ideja saoptena tom izjavom da smo priznali sve grehe za koje
znamo, ali se jo uvek ne usuujemo da prihvatimo da smo slobodni
od osude, zbog straha da postoje drugi gresi za koje ne znamo i stoga
ih nismo priznali, jeste zaista podizanje ozbiljne optube protiv Boga.
To sugerie da je Bog onaj koji oprata onom oveku koji ima najbolje
pamenje. Ali, da li je vae pamenje bilo jedino to vam je omoguilo
da se setite greha koje ste priznali? Ko je ubrzao i podstakao vae pam-
enje? Boji Duh je bio taj koji vam je pokazao te grehe. Da li emo
optuiti Boga da obavlja nepotpun posao? On je poslao svog Svetog
Duha da vam pokae te grehe. Da li emo onda rei da je deo njih za-
drao, da nam ih nije otkrio? Pokazao nam je samo ono to je hteo da
priznamo i kada smo ih priznali, doli smo u sklad sa Bojim Duhom
i slobodni smo.
Pretpostavimo da sam povredio nekoga od vas; moda sam siste-
matski sprovodio zlo prema vama optuujui vas lano, pokuava-
jui da vam naudim na vaem poslu, pokuavajui da vas provociram
79
i iznerviram na svaki mogui nain, inei sve to sam mogao protiv

vas, dan za danom, sedmicu za sedmicom, mesec za mesecom. Vre-
menom se moje oi otvaraju i ja vidim tu zlobu. Oseam se potpuno
slomljeno, zato to sam se odao takvom loem nainu postupanja, a
onda dolazim k vama i priznajem ono to sam radio. U jednom trenut-
ku moete da vidite da sam potpuno slomljen u vezi sa tim i da stvarno
oseam da sam pogreio.
Neki od nas su imali priliku da oproste ljudima koji su nam prili
upravo na taj nain. Da li smo, kada priu na taj skruen nain, imali
obiaj da se ravnoduno odmaknemo i pustimo ih da ispriaju itavu
priu od poetka do kraja, da napreu um pokuavajui da se sete sve-
ga to su uradili, do detalja, kako bi mogli to da priznaju? A onda, kada
smatraju da su ispriali sve i zatrae va oprotaj, da li i dalje odstupate,
i podseate ih da postoji jo neka sitnica koju su propustili, i kaete im
da biste voleli da priznaju i to? Tada, kada vam ispriaju sve ega mogu
da se sete i na ta moete da ih podsetite, da li kaete: Pa pretpostav-
ljam da si priznao sve, tako da u ti oprostiti? Nema osobe u ovom
domu koja bi to uinila.
Kada sam reio to pitanje za sebe, pomislio sam da nemam prava
da se predstavljam boljim od Boga. Kada bilo ko, sav slomljen, doe k
meni ili k vama, i prizna svoju krivicu, opratamo mu slobodno, i pre
nego to nam ispria pola onoga to bi mogao, kaemo mu da je u redu,
da mu je oproteno i da se to vie nee spominjati.
To je upravo ono to i Bog radi. On nam je dao priu o izgublje-
nom sinu, kao sliku toga kako on oprata. Njegov otac ga je video iz-
daleka i potrao mu u susret. Ja sam toliko zahvalan to Bog ne trai,
pre nego to mi oprosti, da se vratim unazad, i razmotrim svaki greh
koji sam ikada poinio, i da ga priznam. Kada bi to radio, On bi mo-
rao da produi moje vreme probe vie nego to verujem da je mogue
da uini, da bih ponovio i najmanji deo tih greha. David bi s pravom
mogao da kae: Jer me opkolie zla nebrojena; stigoe me nepravde
moje, da ne mogu gledati; ima ih vie nego kose na glavi mojoj, srce me
moje ostavi (zato mi je srce klonulo KJV) (Psalam 40,12 Danii).
Da, nai gresi su nebrojeni, ali rtva je Bogu duh skruen (slomljen
80
Predavanje broj 12
KJV) (Psalam 51,17 Danii); On nee prezreti slomljeno i pokaj-

niko srce. Hvatamo se za Hristovu rtvu, prihvatamo je u sebi samima
i tako, posredstvom rtve, sklapamo savez sa Bogom.
Gospod oprata slobodno i mi to moemo da znamo. Bog nam
pokazuje karakteristine grehe naeg ivota. Gresi koji se upadljivo
istiu predstavljaju celu nau grenu prirodu i mi znamo da je itav na
ivot te iste grene naravi (karaktera). Mi dolazimo i priznajemo grehe.
Da li emo optuiti Boga da govori: Pokazao sam ti te grehe i ti si ih
priznao; ali postoje neki drugi gresi, a njih ti neu pokazati, ve mora
da ih sazna sm, i dok to ne uradi, neu ti oprostiti. Bog ne postupa
s nama na taj nain. On je beskonaan u ljubavi i saoseanju. Kao to
se otac smiluje na svoju decu, tako se Gospod smiluje na one koji Ga se
boje (Psalam 103,13 KJV).
Jo jedna stvar: Zato sada nema osude za one koji su u Hristu
Isusu i ne hodaju po telu, ve po Duhu (KJV). Ljudi kau: Prihvatio
sam Hrista i sada se osvrem i pratim istoriju svog ivota, kroz dan ili
sedmicu, i u onome to sam uradio ne mogu da vidim nita osim nesa-
vrenstva i onda me obuzima oseaj osude i ne oseam se slobodnim.
Kako mogu da kaem: Nema osude za mene, kada vidim ove propu-
ste? Ovo je sotonina veta obmana, da bi nas liio prihvatanja Boga i
mira sa Njim. Da li oekujemo da budemo opravdani tim delima? Ako
oekujemo, onda pravimo veliku greku ve na poetku. Jer se delima
zakona ni jedno telo nee opravdati pred Njim (Rimljanima 3,20 Ka-
radi). Svoje opravdanje moramo da traimo u Isusu, i samo u Njemu.
Neko kae: Plaim se da u pasti. Ne treba da se plaite. Pavle
kae: Znam kome sam verovao i uveren sam da je u stanju da sauva
za onaj dan ono to sam Mu poverio (2. Timotiju 1,12 KJV). ta sam
Mu poverio? Svoj ivot, i On je u stanju da ga sauva.
Kada odemo u Boje carstvo, mi neemo gledati najbolja dela koja
smo uinili i zahvaljivati se Bogu to smo opravdani, zato to smo i-
nili tako dobro. Ali, naa pesma radosti e biti Onome koji nas voli,
koji nas je svojom krvlju izbavio (oprao Bakoti) od naih greha
(Otkrivenje 1,5 SSP). I tako znamo da, kada se predamo Njemu, i
stalno umiremo u Njemu, On ini za nas ono to mi ne moemo sami.
81
Oslanjajmo se na Njega stalno! Meutim, kada odvratimo oi sa Njega

i ponemo da greimo, On nije odgovoran za to.
Sve dok gledamo u Njega, nema osude. Pokuajte i znaete da je
to injenica, zato to je injenica da nema osude za one koji su u Hristu
Isusu. Zato? Jer me je zakon Duha ivota u Hristu Isusu oslobodio od
zakona greha i smrti. U naim gresima, zakon je za nas smrt; i ne samo
da je smrt za onog oveka koji ne ispoveda pravednost, ve je smrt i za
onog oveka koji priznaje zahteve zakona, priznaje da je on dobar, a
ipak kae: Ali uiniti dobro ne nalazim (Rimljanima 7,18 Karadi).
Svi e se sloiti da hrianin mora da ini ono to je dobro, barem
neko vreme. Meutim, ovo iskustvo u Rimljanima 7,21: Kad hou da
inim dobro, zlo je pri meni (prisutno u meni KJV) (Bakoti), poka-
zuje da ovek koji ima to iskustvo, uopte ne ini dobro. Pa ipak, on eli
da ini dobro. Ovo je sluba u starom slovu. Taj ovek slui zakonu, ali
je rob. U toj slubi nema slobode; to je ropska sluba. Ali, sada, kada je
pokuao da svim svojim silama ini ono to eli i kada nije uspeo, on
otkriva da je u Hristu savrenstvo zakona, da je u Njemu ivot.
Dakle, zakon onakav kakav je u linosti Hrista, jeste zakon Duha
ivota. Tako ovek uzima Hristov ivot i dobija savrenstvo zakona,
onakvo kakvo je u Hristu i slui Mu u Duhu, a ne u starom slovu. Tako
je osloboen od robovanja zakonu, za slobodu u njemu. Predivno bo-
gatstvo istine nalazi se u ovome Zakon Duha ivota u Hristu Isusu
oslobodio me je od zakona greha i smrti.
Jer to zakonu bee nemogue, jer bee oslabljen telom (Rimlja-
nima 8,3 KJV). Da li u ovome ima nekog obeshrabrenja? Da li se
time potcenjuje zakon? Ni najmanje. ta zakon nije mogao da uradi?
Nije mogao da me opravda, zato to sam bio slab. Nije imao nikakav
dobar materijal da bi radio na njemu. To nije bila mana zakona; to je
bila mana tog materijala. Telo je bilo slabo i zakon nije mogao da ga
opravda. Ali, Bog je poslao svog Sina u obliju grenog tela, da osudi
greh u telu, da bi mogao da nas opravda.
Neki su zauzeli stav da taj stih ui da zakon nije mogao da osudi
greh, osim ukoliko Hristos ne umre. Brao, to je strana optuba koja
se podie protiv Boga i Hrista. To bi inilo Hrista, ne naim Spasite-
82
Predavanje broj 12
ljem, ve onim koji nas osuuje. Sam Hristos u Jovanu 3,17. kae: Nije
Bog svog Sina poslao u svet da svet osudi, nego da se svet kroz njega
spase (SSP). Zakon je uvek osuivao greh. Onaj koji ne veruje ve je
osuen. Hristos je onaj koji opravdava. Poto zakon osuuje oveka,
oigledno je da ne moe da ga opravda, jer je nemogue da u isto vre-
me i osuuje i opravdava. Meutim, ono to zakon nije mogao da ui-
ni, Hristos je doao da uradi u obliju grenog tela. Kako je to uradio?
Drei zakon kada je bio u telu.
Postoje odreene stvari koje sam inio, a za koje sam uvek voleo
da naem opravdanje. Znao sam da su bile pogrene i zato sam do-
neo odluku da ih vie neu initi. Ali, svejedno sam ih inio. Iznova,
i iznova sam ih inio, sve dok konano nisam doao do toga da su to
nasleene osobine da sam roen sa njima i da stoga nisam mogao
da ih ne inim. Meutim, takvo razmiljanje me nije oslobodilo od
osude; svejedno sam se oseao osuenim. Jer Hristos nam nije ostavio
nikakav izgovor; On je osudio greh u telu; svojim ivotom pokazao je
da je greh u telu osuen, On ga je unitio, poto se u Njemu greno telo
unitava, i mi postajemo nova stvorenja u Hristu. Njegovim velikim i
skupocenim obeanjima mi bivamo uinjeni uesnicima u Bojoj pri-
rodi. On je uklonio ovu grenu prirodu stavio ju je na sebe, da bismo
mi mogli da je se oslobodimo.
Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu du-

hovno misle. Jer biti naklonjen telu je smrt, a biti naklonjen
duhu je ivot i mir. Zato to je telesni um neprijateljstvo pro-
tiv Boga, jer se ne pokorava Bojem zakonu, niti to moe
(Rimljanima 8,5-7 kombinacija prevoda KJV-Karadi).
Ali, telesni um moe da prepozna da je zakon dobar. Ja sam tele-

san, (i kao takav) prodan pod greh. Jer ne inim ono to hou, nego na
to mrzim, to inim. A kad ono inim to neu, slaem se sa zakonom
(i priznajem) da je dobar (Rimljanima 7,14-16 kombinacija prevoda
arni-D. Stefanovi). Mi smo pomislili i pokuali da se uteimo milju
da smo se pokoravali zakonu, zato to smo ga voleli, smatrali smo da je
83
to neto predivno i pokuali smo, svim svojim silama, ili kako neki kau,
na na slab nain, da ga drimo. Meutim, telesni um se ne pokorava
zakonu, niti to moe. A kakav je dokaz da je taj um telesan? Nemogu-
nost da se uradi ono to je dobro i ono to znamo da bi trebalo da ura-
dimo. Telo eli protiv duha, a duh protiv tela; oni se protive jedno dru-
gom, tako da ne moete da inite ono to hoete (Galatima 5,17 KJV).
A vi niste po telu nego po (u SSP) Duhu, poto Duh

Boiji ivi (prebiva SSP; obitava arni) u vama. Ako pak
neko nema Duha Hristova, on nije njegov. A ako je Hristos u
vama, onda je telo mrtvo za greh (zbog greha D. Stefanovi,
SSP...), a Duh je ivot za pravednost. Ako li ivi u vama Duh
Onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao
Hrista iz mrtvih oivee i vaa smrtna telesa Duhom svojim
koji ivi u vama (Rimljanima 8,9-11 Sinod SPC).
Prelepa je misao sadrana u ovim stihovima. Prvo, prikazana nam

je injenica da moemo da imamo Bojeg Duha. Kako ga dobijamo?
Traenjem. Vratimo se u 11. poglavlje Luke. Hristos kae: Koji bi od
vas svome sinu, kad ga zamoli (zatrai arni) da mu da hleba, dao
kamen? Ili mu, kad ga zamoli da mu da ribu, dao zmiju? Pa ako vi, iako
ste zli, znate kako da dajete dobre darove svojoj deci, koliko e vie va
Otac, koji je na nebesima, dati dobre darove onima koji ga zamole?
(Matej 7,9-11 SSP). Primenite na sebe ovaj tekst. Kada kleknete da
se pomolite za Bojeg Duha, koji je svemoan i koji e vas oistiti od
svakog greha, navedite to Gospodu.
Kada bi vaa deca dola k vama, traei neke od ivotnih potrepti-
na, vi biste razmotrili svaki nain, da biste znali kako biste im mogli dati
ono to ele. Vi ste jadni, slabi i nesretni, ali Bog je beskonaan; stoga je
on beskonano vie spreman da vam da ono to vam je toliko potrebno,
nego to vi moete da budete spremni da date dobra svojoj deci. On eli
da d svog Svetog Duha i spreman je i nestrpljiv da Ga dobijemo.
Hristos je jo rekao: Ko veruje u mene... iz njegova tela e potei
reke ive vode (Jovan 7,38 arni). A On je ovo rekao za Duha kojeg
84
Predavanje broj 12
e dati. Takoe, Hristos je rekao eni na bunaru: A koji pije od vode

koju u mu ja dati nee oedneti doveka; nego voda to u mu ja dati
bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni (Jovan 4,14 Karad-
i). Zato? Ako u vama prebiva Duh koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih,
onda e Onaj koji je Hrista vaskrsao iz mrtvih oiveti i vaa smrtna tela
svojim Duhom, koji prebiva u vama. Ovde je nada ponovnog vaskrse-
nja. ta preostaje da se uradi kada Hristov Duh bude prebivao (iveo) u
vama? Samo da oivi, to jest, da uini ivim, naa mrtva tela.
Tako, dakle, brao, nismo duni telu da po telu ivimo; Jer ako
ivite po telu, pomreete; ako li Duhom dela telesna umrtvljujete, ive-
ete. Jer koje vodi Duh Boiji oni su sinovi Boiji. Jer ne primiste duha
ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vie-
mo: Ava, Oe! (Rimljanima 8,12-15 Sinod SPC). Niste primili duha
ropstva, da opet strahujete! O, zapamtite to!
On nam sada daje Duha i da li emo se plaiti? Isaija kae: Uzda-
u se i neu se bojati (Isaija 12,2 Danii). Ne, nismo primili duha
ropstva, da opet strahujemo, jer savrena ljubav izgoni strah. Setite se
Avrama i ta je o njemu napisano, a za nau korist. Mi ne treba da se
bavimo slabostima svog tela, ve da budemo snani u veri, dajui slavu
Bogu, znajui da ono to je obeao, On je u stanju i da izvri. Da, mi
emo se baviti Njime koji je od grenika podneo takvo protivljenje
protiv sebe (Jevrejima 12,3 arni).
Ava, Oe, to znai Oe, Oe. Pre svega, shvatite da je On na
Nebu i da je On Bog. On je beskonaan u moi i tako velik da moe
da podigne ostrvo kao da je u pitanju neto veoma malo. Za Njega su
narodi kao kap iz kofe i vrede kao prah na vagi (Isaija 40,15). Veliko i
strano bie kao to je On, a mi moemo da doemo k Njemu i zovemo
Ga svojim Ocem. On ima nenost jednog roditelja, uz silu beskona-
nog boanstva.
Sam Duh svedoi naemu duhu da smo deca Boja (Rimljanima
8,16 D. Stefanovi). U Efescima 1,14 kae nam se da je taj Duh zalog
naeg nasledstva (SSP). ini se da neki nisu u stanju da razumeju ovo
svedoanstvo Duha. Oni kau da, kad bi ga samo imali, oni bi se rado-
vali. ta je svedoanstvo Duha? Zato je, kae neko, to vrsta oseanja
85
i kada to budem imao, znau da me je Bog prihvatio. Ali, brao, to po-

iva na neem vanijem od oseanja. Drago mi je to Bog nije dopustio
da svedoanstvo Njegovog Duha zavisi od mog oseanja.
Ponekad se oseam tako umorno i iscrpljeno da jedva imam snage
da oseam bilo ta. A to je ba ono vreme kada elim, vie nego ikad,
da znam da sam Boje dete. Ponekad nas bolest cele obuzme i crpi
svu nau snagu, tako da nemamo snagu ni uma ni tela. Mi smo samo
ivi, svesni, ali bez emocija. To je ono vreme kada elimo svedoanstvo
Duha. Moemo li tada da ga imamo? Da, Duh svedoi naem duhu
da smo deca Boja. Kako svedoi? Ako ve primamo svedoanstvo
ljudi, svedoanstvo Boje je vee; jer je ovo Boje svedoanstvo, kojim
On svedoi za svog Sina. Onaj koji veruje u Sina Bojeg, ima svedoka
(svedoanstvo)2 u sebi (1. Jovanova 5,9.10 KJV). A ta svedok ini?
Iznosi svedoanstvo, zar ne?3 Ja sam doveden kao svedok u sud. Kako
svedoim u tom sluaju? Govorei ono to znam. To je sve. Dajem
svoju re i moda to poduprem svojom zakletvom. Dakle, ako Duh
svedoi, on mora neto da kae, zar ne? Da. Kako onda prepoznajemo
svedoanstvo Duha? Kako Duh govori? Obratite panju na ovo:
Bog je govorio ustima svojih svetih proroka jo od poetka (na-
stanka) sveta. Sveti Duh je govorio preko proroka Jeremije. David, ista-
knuti psalmista, kae: Duh Gospodnji govori preko mene, i beseda
Njegova (Njegova re KJV) bi na mom jeziku (2. Samuilova 23,2
Danii). On je govorio preko apostola Pavla. ija je ovo re? (Podie
Bibliju). To je Boja re. Ko govori u ovoj rei? Boji Duh. ta je onda
svedoanstvo Duha? To je Boja re.
Ali, ta je sa ovim svedoanstvom u meni? Setite se Pavlovih rei
u Rimljanima 10,6-8: A o pravednosti koja dolazi od vere kae ova-
ko: Nemoj da kae u svom srcu: Ko e se popeti na nebo? - to jest,
da spusti Hrista. Ili: Ko e sii u Bezdan? - to jest, da izvede Hrista iz
mrtvih. Nego, ta kae? Re ti je blizu, u tvojim ustima i u tvom srcu -
to jest, Re vere koju propovedamo (SSP). Koja re? Hristova re, da,
2 Re witness iz citata koji Vagoner ovde navodi oznaava i svedoka i svedoanstvo.
Vagoner ga primenjuje i na jedno i na drugo i na Svetog Duha kao svedoka koji
svedou (u) nama, i na Njegovo svedoanstvo (u) nama prim. izdavaa
3 Now what does a witness do? Bears testimony, does he not? prim. izdavaa
86
Predavanje broj 12
ako priznaje svojim ustima i veruje svojim srcem da je Bog podigao

Hrista iz mrtvih, bie spasen (9. stih).
Boja Re je glas Bojeg Duha. Tako, kada verom imamo Njegovu
re u svojim srcima, mi imamo to svedoanstvo (tog svedoka) u sebi.
Mi jedemo Hristovo telo i pijemo Njegovu krv, hranei se Njegovom
reju i tako, unutar sebe, imamo to svedoanstvo (tog svedoka).
Ovaj svedok se zakleo. Bog je zabeleio svoje svedoanstvo i zakleo
se za to svedoanstvo. Kada je Bog to zabeleio, ime biste vi mogli da
potvrdite tu re? Kada je Bog govorio, da li ete vi navesti svedoanstvo
oveka da to podri? Ne. To je Boja re to je nae vrsto uporite. To
je naa jedina nada i to je sidro due, pouzdano i vrsto. Ono ulazi iza
zavese, gde je uao Isus, kao pretea za nas.
Na hrianski ivot, od samog poetka mora da bude zasnovan
na Bojoj rei. Zato elim da prihvatite Boju re i da joj verujete. Kada
odete svojim domovima u svoje sobe prepoznajte Boji glas koji
vam se obraa; jer Njegov Duh svedoi vaem duhu da smo Boja deca.
Zahvaljujem se Bogu za svedoanstvo Njegove rei.
Pa ako smo deca, onda smo i naslednici - naslednici Boiji i su-
naslednici Hristovi (Rimljanima 8,17 SSP). Brao, znai neto biti
Boje dete. Vidite kakvu nam je ljubav dao (darovao SSP) Otac - da
se nazovemo decu Boija (1. Jovanova 3,1 arni). Vidite to. Mi smo
nazvani Bojom decom! To je suvie divno, da bi ljudski um to u pot-
punosti dokuio. Jadna, nedostojna, nesrena stvorenja, niega vredni,
a ipak, Bog je imao tako beskrajnu ljubav za nas, da nas je uinio do-
stojnima da budemo Njegova deca; i daje nam sve to daje i Hristu.
U Jovanu 17,23. Spasitelj se moli Ocu: Da svet spozna (zna ar-
ni) da si me ti poslao i da si i njih voleo kao to si voleo mene (SSP).
Brao, Otac nas voli, isto koliko voli i svog jedinorodnog Sina. Kako to
znamo? Sigurnost u to nam daje, ne samo ovaj tekst, ve i injenica da
je On dozvolio da Njegov jedinorodni Sin umre, da bi nas spasio od
smrti. Mi sa Hristom delimo svu ljubav koju Otac ima za Njega.
Mi smo naslednici Boji i sunaslednici Hristovi. To znai, poto
smo Hristovi sunaslednici, da Hristos ne moe da ue u nasledstvo bez
nas. Jer, ako smo vi i ja sunaslednici nekog imanja, mi moramo da ga
87
imamo zajedno. Vi ne moete da uete na svoje naslee pre nego to

i ja uem i sa vama uivam u njemu. Dakle, u emu god da Hristos
sada uestvuje sa desne strane Oca, to je za nas. On je sa desne strane
Boga na nebesima i mi smo oivljeni sa Njim, podignuti i posaeni na
nebesima zajedno sa Hristom Isusom.
Uskoro, kada Hristos bude preuzeo svoj sopstveni presto, preuze-
emo ga i mi. U 1. Korinanima 2,9 je zapisano: Ono to oko ne vide,
i uho ne u, i u ljudsko srce ne ue, to je Bog pripremio za one koji ga
vole (SSP). To ima veze sa nasleem, ali ne odlaite to sve za budu-
nost. Vratimo se nekoliko stihova unazad: govorimo Boiju mudrost
u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih vekova predodredio za
nau slavu, koju ni jedan od vladara ovoga sveta nije upoznao; jer da su
je upoznali, ne bi raspeli Gospoda slave (stih 7 i 8 arni). Oni su je
mogli upoznati, jer itajte ta sledi u stihu 10: A nama je Bog otkrio
Duhom svojim (Karadi).
To je neto to nam Bog sada otkriva. Mi ne smemo sve to da
odlaemo do zlatnih ulica Novog Jerusalima, do bisernih vrata i zido-
va od jaspisa (aluzija na tekst iz Otkrivenja 21,19-21). A jedini razlog
zbog kojeg ove stvari nismo videli u prolosti je zato to obian ovek
ne moe da ih vidi. To je dragocena misao i ja elim da je shvatite da
sve to Hristos ima, imamo i mi sada. Kao to je David davno rekao,
i mi moemo da kaemo: Ue mi je zahvatilo prekrasna mesta, i deo
mi je moj mio (da, drago mi je moje naslee KJV) (Psalam 16,6
Danii).
Drimo Boga za Njegovu re, da bismo mogli da znamo znaenje
molitve u Efescima 1,17.18 (citira se i 19. stih): Da vam Bog naega
Gospoda Isusa Hrista, Otac slave, da Duha mudrosti i otkrivenja, da
ga upoznate (u pozna[va]nju njegovom Bakoti), da vam prosvetli
oi srca (razumevanja KJV), da saznate kakva je nada na koju vas
je pozvao, koliko je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu sve-
tima i kolika je njegova neuporedivo velika sila za nas koji verujemo
- shodno delotvornosti njegove silne moi (SSP). Ako nam nedostaje
mudrosti, traimo je Onom koji daje svima bez razlike i ne prekoreva,
i dae nam se.
88
PREDAVANJE BROJ 13
Rimljanima 8,17-31
Sino smo zavrili prouavanje razmiljanjem o 16. stihu 8. po-

glavlja Rimljanima: (Sam) ovaj Duh svedoi naemu duhu da smo
deca Boija (Sinod SPC).
Veeras emo poeti od 17. stiha. Nee biti mogue razmatrati
svaki stih u poglavlju pojedinano, jer je nae vreme suvie ograni-
eno, tako da emo neke od njih morati da preemo uz samo malo
prouavanja.
Pa ako smo deca, onda smo i naslednici - naslednici Boiji i su-
naslednici Hristovi, ako zaista s njim stradamo da bismo imali udela
u njegovoj slavi (da se s njim i proslavimo arni). Smatram, naime,
da naa sadanja stradanja nisu nita u poreenju sa slavom koja e se
u nama otkriti (stihovi 17 i 18 SSP). Postoji jedna misao o ovoj slavi
koju elim da vam razjasnim. Izjavio sam sino da, ako smo Hristovi
sunaslednici, moramo da imamo sve to ima i Hristos. Kada On ue u
svoje carstvo, primajui obeanje koje je Bog dao Avramu i njegovom
semenu, i mi emo ui tamo sa Njim. Mi smo Hristovi sunaslednici;
stoga, u emu god da Hristos sada uiva, i mi to imamo, ako smo u
Njemu. Kakvu god slavu On sada ima, ona je i za nas. Sva ljubav u kojoj
uiva u prisustvu svog Oca i mi u njoj uivamo takoe; jer, On kae:
da svet spozna da si me ti poslao i da si i njih voleo kao to si voleo
mene (Jovan 17,23 SSP). Tako nam je Bog podario ovu predivnu
ljubav, da bismo se nazvali Bojom decom.
Mislite o tome Bog ima jednog jedinorodnog Sina, koji je odsjaj
Njegove slave, odraz Njegove linosti (vidi Jevrejima 1,3); On je onaj
voljeni (dragi vidi Pesma nad pesmama i Isaija 5); ali, o, ta irina Nje-
gove ljubavi da je u stanju da nas uvede u nju, da nas usvoji u svoju
porodicu i uini nas onima koji nose to isto zvanje koje nosi i Njegov
jedinorodni Sin. Zato svet ne poznaje nas zato to ne poznaje Njega.
Kao to svet nije prepoznao Njega kao boanstvenog Bojeg Sina, na-
slednika Neba, tako nee prepoznati nas, kao Boju decu, naslednike
89
Neba. Ljubazni (Dragi moji arni), sad smo deca Boja, i jo se ne

pokaza ta emo biti. Znamo da emo, kad se pokae, biti kao i on, jer
emo ga videti kao to jeste (onakvog kakav jeste SSP) (1. Jovanova
3,2 D. Stefanovi). Mi smo sada Boja deca, onoliko koliko emo uvek
i biti. Slava posinjenja se ne pokazuje na nama, ali kada se Hristos bude
pojavio, mi emo biti kao On, jer e On preobraziti nae ponieno telo
da bude jednako telu slave Njegove (Filibljanima 3,21 Karadi).
Tada e Boja deca zasjati kao Sunce u carstvu Njihovog Oca (vi-
deti Matej 13,43).
Brao, otkad sam shvatio da Bog daje i blagodat i slavu, sa sve ve-
im i veim ushienjem razmiljam o slavi koja e se otkriti na nama.
Jer razumem da Bog daje istom silom i jedno i drugo, i da taj presto
kojem dolazimo i podnosimo svoje molbe, kao prestolu blagodati, jeste
takoe i presto slave. Jeremija, molei za svoj narod, kae: Nemoj nas
prezirati, zbog svog imena, ne sramoti presto svoje slave; seti se svog
saveza sa nama i nemoj ga prekriti (Jeremija 14,21 KJV). I tako,
poto je to istovremeno i presto blagodati, i presto slave, blagodat koja
se daruje je jednaka meri slave koja postoji u tom prestolu. Ta slava e
se uskoro otkriti na nama, tako da e ovo jadno, iskvareno telo zasjati
kao Sunce. Ova sigurnost da e se slava uskoro otkriti na nama, jeste
naa sigurnost da mera te blagodati moe da bude otkrivena u nama
sada; i zato nam je Gospod sada otkrio upravo onoliko slave koja e
doi, koliko moemo da razumemo. Ovde mi esto propustimo da do-
bijemo korist od onoga to je Bog stavio pred nas, to se tie ove slave
koja e doi. Mi zaboravljamo da je to dato za nau sadanju pomo, da
moemo da imamo i delimo svu snagu koja je u tome sada.
Kao to stradanja sadanjeg vremena nisu vredna da se porede sa
slavom koja e se otkriti, isto tako stradanja sadanjeg vremena nisu
vredna da se porede sa blagodau koja nam je data u sadanjem vreme-
nu, da bismo izdrali ta stradanja. Blagodat je jednaka slavi.
Jer sva stvorenja sa udnjom oekuju otkrivenje slave

sinova Boijih. A tvorevina Boija potinjena je nitavnosti
ne svojevoljno, nego za volju onoga koji je potinio, na nadu
90
Predavanje broj 13
- da e i sama tvorevina biti osloboena ropstva propadlji-

vosti - za slobodu slave dece Boije. Znamo, naime, da cela
tvorevina Boija zajedno s nama uzdie i mui se do sada. I ne
samo ona, nego i mi sami, koji imamo prve plodove (darove
Sinod SPC; prvine Bakoti) Duha, u sebi uzdiemo, ie-
kujui usinjenje, otkupljenje svoga tela (Rimljanima 8,19-23
kombinacija prevoda arni-SSP).
Mi smo primili prvinu Duha. To ne znai da mi sada treba da

primimo samo malo Duha, ve da dobijamo Duha kao prvinu ili avans
zalog naeg naslea. Pavle to pokazuje u Efescima 1,13.14: U kojega
ste i vi poverovali, poto ste uli istinitu re, evanelje svoga spasenja, i
poverovali, zapeaeni obeanim Svetim Duhom, koji je kapara (zalog
SSP) naeg nasledstva - za izbavljenje njegove tekovine (steene imo-
vine KJV), na hvalu njegove slave (kombinacija eng. prevod-ar-
ni). Dakle, imati Bojeg Duha i biti Boje dete, jeste ulazak u bogat-
stvo naeg naslea sada. Mi poinjemo sada da delimo bogatstvo tog
naslea i ako nastavimo da budemo Boja deca, mi ostajemo u svom
nasleu sve vreme kroz venost, a jedina razlika je u tome to, kada
doe Boji Sin, dobiemo naslee u potpunosti, i svu slavu tog naslea.
Gledajui ta obeanja na ovaj nain, moemo da vidimo da Nebo
poinje upravo ovde, na Zemlji. Ukoliko se verom zaista drimo toga,
moemo nositi Bojeg Duha u sebi i poznavaemo mir i radost Neba.
Jer smo nadom spaseni; A nada koja se vidi nije nada,

jer ko se nada onom to ve vidi? Ali, ako se nadamo onom
to ne vidimo, onda to strpljivo iekujemo. Tako nam i Duh
pomae u naoj slabosti; jer mi ne znamo za ta treba da se
molimo - kako prilii (kao to valja), ali sam Duh posredu-
je za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati (Rimljanima
8,24-26 kombinacija prevoda KJV-SSP-arni).
Brao, postoji ogromno ohrabrenje u ovim stihovima. Ponekad

sam toliko mnogo razmiljao, kada sam bio na naim skupovima i
91
kada sam uo da ljudi jedan za drugim ustaju i svedoe, i zavre rei-

ma, molite se za mene, da se sm Hristos molio za nas i da sm Sveti
Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. Brao, dok
moemo da traimo od drugih da se mole za nas, zar ne moemo da
se utvrdimo verom i prihvatimo molitve koje nam se stalno nude gore
na Nebu? ak i ako se braa ne mole za nas, mi imamo radost i utehu,
znajui da se Hristos i Duh mole za nas.
to se mene tie, mogu to da razumem i da iz toga izvuem ohra-
brenje na ovaj nain: odlazim Bogu, polaem svoju duu pred Njim
i ta traim da mi d? Ponekad nestaju rei i ne mogu da mislim ni
o emu, tu je samo neobjanjiva udnja za neim vie od onoga to
imam; ali Sveti Duh zna ta mi je potrebno i poznaje Boji um. Zna
upravo ono to Bog ima da mi da i tako posreduje za mene, a Bog daje
mnogo obilnije od svega to mogu da traim ili pomislim. Boji Duh
uzima te misli koje mi ne moemo da pretoimo u rei i o kojima jedva
moemo i da razmiljamo, pretvara ih u rei i molbe pred Bojim pre-
stolom, a Onaj koji istrauje srca ljudi, zna ta je misao Duha.1
Ubeen sam da velika veina nas pravi veliku greku u vezi sa
ovim pitanjem istraivanja srca. ujemo brau kako kau da e oni
istraiti svoja srca i skloniti sve loe to mogu da nau u njima. Jer-
emija kae: Srce je prevarno iznad svega i beznadeno pokvareno; ko
ga moe znati? Ja Gospod ispitujem srca i iskuavam bubrege, da bih
dao svakome prema putevima njegovim i po plodu dela njegovih (Jer-
emija 17,9.10 kombinacija prevoda KJV-Danii). Mi smo ovde, na
Zemlji, i u grenom stanju. Priznajemo da nismo u onom duhovnom
stanju u kome bi trebalo da budemo i zato emo istraivati svoja srca i
skloniti svu zlobu koju moemo da naemo u njima. Mi to ne moemo
da uinimo, jer e nas srce svaki put prevariti. Ipak, Bog moe da istrai
srce i On to ini, a ako prihvatimo rezultat Njegove istrage, naa radost
e biti velika. Jer je Uteitelj taj koji donosi naim srcima ove grehe
(slobodnije: napominje ove grehe naim srcima ili osvedoava naa
srca u ove grehe prim. izdavaa) koje je Gospod otkrio; i ovaj in
1 U tradicionalnom engleskom prevodu (KJV) stoji mind of the Spirit, to je po-

grean prevod sa grkog, gde se pominje misao ili namera Duha prim. izdavaa
92
Predavanje broj 13
iznoenja greha pred nae oi je deo Boje utehe. Da, samim tim de-
lom, kada nas upoznaje sa naim gresima, Bog nam daje utehu.
Neki ljudi kau da ih Bog upoznaje sa njihovim gresima kako bi
mogli da ih nose. Kada je Bog meni otkrio moje grehe, ja nisam mogao
da ih nosim. Pomislio sam da je sm ivot istisnut iz mene i znao sam
da ne mogu da nosim te grehe. I tu je nastupila uteha nisam mogao
da ih nosim, tako da sam bio spreman da dopustim Spasitelju da ih
nosi za mene. Dakle, Gospod istrauje srca ljudi i jedino to moramo
da uradimo je da prihvatimo oprotaj koji On ima za nas, onda kada
otkrije nae grehe i iznese ih pred nae oi.
Sada dolazimo do najblagoslovenijeg i najslavnijeg dela ovog
najslavnijeg poglavlja. Jedna re predstavlja kljuni pojam 8. poglavlja
Rimljanima poslanice: Slava.
A znamo da sve ide na dobro onima koji vole Boga,

onima koji su pozvani po Njegovoj nameri. Jer koje je una-
pred znao, njih je i predodredio da budu jednaki obliju Nje-
govog Sina, da bi On bio prvenac meu mnogo brae. Osim
toga, koje je predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je
i opravdao; a koje je opravdao, te je i proslavio (Rimljanima
8,28-30 KJV).
Stih 28 se veoma esto pogreno citira i mnogo ee pogreno

primenjuje, jednostavno promenom vremena. Ljudi ga itaju: Znamo
da e sve ii na dobro onima koji vole Boga. Meutim, to nije ono to
Pavle kae. On kae da sve ide na dobro u sadanjem vremenu oni-
ma koji vole Boga. Ali, neko e rei: Ne znam da je to tako. Pa, samo se
drite ovog Pisma, i verujte mu, i tada ete znati. Jedini nain na koji to
moemo da znamo je verovanjem u Boju re. Tada emo shvatiti da
sve ide na dobro onima koji vole Boga. Ovo je radost hrianina da
ne moe nita loe da mu se desi.
Neki kau da postoji posebna grupa ljudi sa kojom je to sluaj.
Da, to je tano, postoji posebna grupa, a ta posebna grupa se sastoji od
onih koji vole Boga. Mi znamo da li volimo Boga ili ne, stoga znamo da
93
li moemo da prisvojimo ovo obeanje ili ne. Zar ne postoji dovoljno

razloga da volimo Boga? Neki kau: elim da volim Boga vie. Znam
da Ga ne volim dovoljno. Kako je ovo besmisleno kao da je Boja
ljubav dunost koju mi moemo da izvrimo. Ljubav ne moe da se
iznudi; sam in prisiljavanja neke osobe da voli drugu, pokazao bi da
tu uopte nije bilo ljubavi. Kako volimo bilo ta prema emu imamo
naklonost? Jednostavno zato to je to privlano u naim oima i to
vie znamo o onome to volimo, sve vie ga volimo. Dakle, to vie zna-
mo o Bogu (to ga vie poznajemo kroz lini odnos prim. izdavaa),
vie emo Ga voleti. Kada doemo do Njegove rei, iz koje moramo da
dobijemo znanje o Njemu, vidimo irinu Boje milosti i ne moemo,
a da Ga ne volimo. Zato ne moemo da Ga ne volimo? Zato to je On
prvi zavoleo nas. Onda, da bismo voleli Boga vie, prouavajmo vie
Njegovu ljubav onako kako je otkrivena u Njegovoj rei.
A ta je sa ovom grupom: Onima koji su pozvani po Njegovoj na-
meri? Ovde imamo pitanje poziva i to ini da se neki ljudi ponekad
obeshrabre. Neki brat e rei: Moda ja nisam pozvan, uopte nisam
siguran da sam pozvan i zato mi ne ide na dobro. To pitanje poziva
moe da se rei veoma lako. Koga je Bog pozvao? I Duh i Nevesta
kau: Doi! I ko god ovo uje, neka kae: Doi! I ko je edan, neka
doe; ko hoe, neka besplatno zagrabi (slobodno uzme KJV) vode
ivota (Otkrivenje 22,17 SSP).
Poziv je upuen svakom oveku, eni i detetu na Zemlji. Oni koji ga
uju treba da ga prihvate i prenesu dalje. Boja dobrota je dovoljno ve-
lika da primi svakog pojedinca, Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog
jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego
da ima veni ivot (Jovan 3,16 arni). Ova dva teksta su dovoljna
da rasture na sve strane svo teoloko smee koje je napisano da dokae
kako je Bog odabrao nekolicinu koju je pozvao, a druge ne. Neka se
nijedna dua ne dri po strani zato to misli da nije pozvana. Poziv je
tu za sve. Ne dolaze svi; Ne prihvataju svi Petrov savet da se potrude da
uvrste svoj poziv i izbor, ali to nije krivica Bojeg provienja.
Mi smo pozvani i izabrani. Ponekad se neverovatno uplaimo
te rei izabrani. Ima li potrebe da se plaimo tog pojma? Ne. Jer svaki
94
Predavanje broj 13
pojedinac moe da bude kandidat, a svaki kandidat moe da bude iz-

abran. Evo neega to svi mogu da imaju, a injenica da je neko izabran
ne spreava sve ostale da budu izabrani. U 2. Timotiju 1,9 itamo: Koji
nas je spasao i svetim pozivom pozvao - ne zbog naih dela, nego zbog
svoje namere i blagodati, koja nam je data u Hristu Isusu pre postanka
sveta (kombinacija prevoda SSP-KJV). Obratite panju: Njegova sop-
stvena namera je namera o blagodati, a besplatan poklon blagodau
dolazi svima za opravdanje ivota. A sada zapazite ta je izbor:
Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa

Hrista, koji nas je blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom
na nebesima u Hristu; jer nas je u njemu izabrao pre stvara-
nja sveta - da budemo sveti i bez krivice pred njim u ljubavi.
Predodredivi nas sebi na usinovljenje kroz Isusa Hrista, bla-
gonaklonou svoje volje; da hvalimo slavu njegove blagoda-
ti, kojom nas je uinio prihvaenima u Njegovom voljenom
Sinu (Efescima 1,3-6 kombinacija prevoda arni-SSP-
KJV-Sinod SPC).
On nas je blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom! U emu?

U Hristu; stoga, onog trenutka kada se odreknete sebe i, umesto toga,
prihvatite Hrista, imate sve to Hristos ima da prui. Zato se svi ovi
blagoslovi nalaze u Hristu? Zato to je On u stanju da vas blagoslovi,
da se svaki od vas obrati od svojih pakosti (Dela 3,26 Karadi).
Dakle, poto su nam, posredstvom samog Boga, dati svi blagoslovi koji
mogu biti dati, da bi nas oslobodili od greha i odvratili od naih pako-
sti, moemo da imamo radost i mir u Njemu. Petar kae: Prema tome,
Njegova boanska sila nam je darovala sve to slui za ivot i pobonost,
kroz poznavanje Onoga koji nas je pozvao u slavu i dobrotu (2. Petrova
1,3 KJV). Sve to je potrebno za ivot i pobonost, darovano nam je.
U kome? U Hristu. Stoga, ona dua koja stoji u Hristu, moe da stoji, i
zaista stoji, onoliko vrsto i sigurno, kao Vena stena (Isaija 26,4).
A to sve je dato Da hvalimo slavu Njegove blagodati, kojom nas
je uinio prihvaenima. U kome? U Voljenom. Ne u nama, ve u
95
Voljenom; i svako je pozvan u zajednitvo sa Hristom, ako prihvati.

Brao, da li je nerazumno to Bog ne prihvata one koji ne ele Njega
da prihvate? Ne. Da li je onda nerazumno i nepravedno to nas Bog
prihvata kada mi prihvatimo Njegov poziv? Naravno da ne. Dakle, mi
smo izabrani u Njemu, prema blagonaklonosti Njegove volje, da hva-
limo slavu Njegove blagodati, kojom nas je uinio prihvaenima u Vo-
ljenom... pokazavi nam tajnu svoje volje, po svojoj blagonaklonosti,
koju je unapred pokazao u Njemu; da u odredbi o ispunjenju vremena
u Hristu sjedini sve, da ono to je na Nebu i na Zemlji bude jednako u
Njemu; u kojem smo dobili i nasledstvo (Efescima 1,9-11 KJV). Za-
pazite to, kada smo u Hristu, mi smo dobili nasledstvo imamo prvinu
(prve plodove) toga; to poinjemo da delimo sada.
Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio. Unapred odre-
eni odlukom onoga koji sve ini shodno savetovanju (po savetu Ka-
radi) svoje volje (Efescima 1,11 arni). Rei u samo nekoliko
rei u vezi sa izrazom predznanje. Ponekad se zauzima stav da Bog
nije znao kakav e ovek biti kada ga je stvorio, a ako nije znao, onda
nije trebalo uopte da ga stvara ili je trebalo da ga sprei da ide putem
kojim je iao. Bog zna, unapred zna, i od poetka zna kraj. Bogu su
poznata od postanja sveta sva dela Njegova (Dela 15,18 Karadi).
Bog nije ni za dlaku promenio svoj plan, koji je znao pre poetka sveta.
I nema sile u celom svemiru koja bi mogla da Ga natera da to promeni.
Da li je Bog znao da e Adam zgreiti i da li On zna da li emo
mi biti spaseni ili ne? Da, On zna sve o tome ko e biti spasen, a ko
izgubljen. Kako onda moemo da budemo slobodni? Ne znam i to
uopte nije vano. Znam iz Njegove rei da sam savreno slobodan da
imam spasenje i da ga imam onda kada ja to elim. U isto vreme, znam
da Bog zna da li u ga prihvatiti ili ne. Ne mogu da razumem kako su
ove dve stvari mogue, ali Bog zna, a On nije nepoten, tako da je ta-
no i jedno i drugo. Nema nijednog anela na Nebu koji zna kako je to
mogue, ali oni znaju da je to tako.
Obratite panju na besmislenost tvrdnje da Bog moe da zna, ako
eli, ali On ne eli da zna neke stvari i zato ne upotrebljava svoju silu da
bi saznao. Neki kau da, kada bi znao, bio bi odgovoran za to to smo
96
Predavanje broj 13
spaseni ili izgubljeni, tako da ne upotrebljava svoju silu da bi saznao i

samim tim oslobaa sebe odgovornosti. To iznosi zastraujuu optu-
bu protiv Boga. To zaista na Boga baca svu odgovornost za ovekovu
propast i optuuje Ga za pokuaj izbegavanja odgovornosti. Ukoliko
On odabere da ne zna odreene stvari, kako je mogue da zna ta eli,
a ta ne eli da zna?
Sama tvrdnja da ne eli da zna odreene stvari dokazuje da On
mora da ih zna, da bi znao da ne eli da ih zna, a to je potpuna be-
smislica. To da On ne eli da zna ono to zna je oigledna besmislica.
Ideja poput te neminovno mora da bude zasnovana na pretpostavci da
Bog kroz prouavanje saznaje (spoznaje) ono to zaista zna. Ali Bog ne
mora da rauna, i procenjuje, i zamilja, da bi doao do zakljuaka. On
je Bog, znanje je u Njemu, i poinje i zavrava se u Njemu.
Bog je Uzvieni i Sveti koji ivi u venosti (Isaija 57,15 Danii).
On stanuje u venosti. ta je venost? To je neto to nema ni poetak
ni kraj. Moe se predstaviti krugom, u ijoj svakoj taki Bog prebiva u
isto vreme. On je samopostojei. To znai da su svi milioni vekova koji
su proli i milioni koji treba da dou u budunosti, upravo sada u od-
nosu na Boga. Prolost, sadanjost i budunost su sadanjost u odnosu
na Boga. On ivi u venom sada. Mi ne moemo da razumemo kako je
to mogue, ali to i nije vano; On kae da je to tako i mi Mu verujemo.
To to je On veni Bog daje snagu injenici da je On nae utoite.
To je veni Bog koji je imao kontrolu nad naim putevima u prolosti
i mi imamo poverenja u Njegovo vostvo. Da On nije znao prolost i
budunost, kako bih ja znao da li me je On vodio ispravno ili ne? Jov
kae: On zna put kojim idem (Jov 23,10 KJV).
On nas vodi putem kojim bi trebalo da idemo, i onda je preleteo
pogledom preko vekova i video ko e imati nasledstvo, i (sada) pripre-
ma to nasledstvo za njega. Da pojednostavimo, ta biste pomislili o
oveku koji je skupio mnogo kamenja na gomilu i poeo da gradi kuu.
Vi ga pitate kakvu vrstu kue e graditi. Pa, kae on, ne znam. Spoji-
u ovo kamenje i grede i onda u videti kakva e vrsta kue proizai iz
toga. Takav razgovor bi bio budalatina. Pre nego to ovek pone da
gradi kuu, on zna kakva e ona biti; on tano zna kako e kua izgle-
97
dati kada bude gotova. Kada je Bog postavio svoje planove u prolim
vekovima, zar ne mislite da je znao kakvu e Zemlju dobiti? On je znao
kakva e to Zemlja biti i imao je cilj stvarajui je. On ju je stvorio da
bude naseljena (Isaija 45,18).
Ne samo da je znao kakvo mesto e to biti, ve je znao i kakva vr-
sta ljudi e tamo prebivati. On je znao svakog oveka koji e stanovati
tamo i svakom je dao ime. Ti ljudi za koje je Bog video da e naslediti
Zemlju, kada je postavio svoje planove za nju u prolim vekovima, tre-
balo je da budu dobri i sveti ljudi, a ta ista Zemlja, kada se ovaj mali ek-
speriment sa grehom uspeno zavri, bie naseljena upravo istim onim
osobama za koje je Bog video da e je naslediti i imae ona imena koja
im je On dao u davnoj prolosti.
U Otkrivenju 2,17 itamo: dau mu i beo kamen i na kamenu na-
pisano novo ime, koje ne zna niko sem onoga koji ga prima (arni).
Ne treba da se pretpostavi da tamo, u Bojem carstvu, neemo jedno
drugom znati imena, da bismo mogli da ih izgovorimo. U Bibliji svako
ime neto znai. Jakov je bio onaj koji istiskuje; Izrael, Boji princ;
Avram, otac mnogih naroda; Sarai2, svadljiva ena; a Sara, prince-
za. Ime je oznaavalo karakter pojedinca. Dok svi otkupljeni treba da
imaju savren Boji karakter, ipak je taj karakter toliko savren i sveo-
buhvatan, da za svakoga ima prostora da ima neki poseban karakter.
Zato niko nee biti u stanju da razume ime bilo koga drugog? Zato
to nee postojati dve osobe koje su imale isto iskustvo u razvijanju
karaktera. Ne postoje dve osobe koje su voene na isti nain i koje su
imale isto iskustvo ili iskuenja. Srce zna ono to ga se tie i stranac se
ne mea u to (Prie 14,10 KJV).
U 2. Mojsijevoj 33,17 Gospod je rekao Mojsiju: naao [si] milost
(blagodat KJV) preda mnom i znam te po imenu (Danii). Mojsije
je u to vreme bio neverovatno blizu Gospoda. On je hodao sa Bogom
i vrsto se drao onoga koji se ne vidi, kao da ga je gledao (Jevrejima
11,27 D. Stefanovi). Dan za danom, Svemoni je oblikovao njegov
karakter i, da nije bilo tog jednog greha, on bi bio uznet, a da ne vidi
2 Prvobitno ime Avramove ene bilo je Saraj. Bog je promenio njeno ime u Sara, kao
deo sporazuma, kada je slukinja Agara rodila Avramovog prvog sina Ismaila prim.
prev.
98
Predavanje broj 13
smrt. On je bio krotak iznad svih ljudi i Bog ga je znao po tom imenu
koje je zapisano u knjizi.
ovek je pao, ali svaki ovek koji je iveo neposredno nakon pada
mogao je, ako je eleo, da prihvati ponueno spasenje i mogao je da
bude jedna od onih osoba koje e naseliti Zemlju jedna od onih
osoba koje je Bog video kada je postavio planove za Zemlju i njene
stanovnike. Da je to bilo tako [sa svakim ovekom], Zemlja bi odavno
bila ispunjena, a delo zavreno. Da li bi to bilo nepravedno prema nama,
jer u tom sluaju mi ne bismo bili roeni i stoga bismo bili izostavljeni?
Ne, to ne bi bilo nita vie nepravedno, nego to e biti nepravedno
zavriti delo za nekoliko godina od sada i izostaviti mogue narode
(ljude) koji se jo nisu rodili.
Znai, Bog nas je unapred znao u Hristu i u Njemu smo, u poetku,
bili predodreeni upravo za takvo mesto na Zemlji u njenom istom
stanju, kakvo Bog eli da i mi imamo. Toliko sam zahvalan to moemo
da imamo Hrista, ukoliko elimo, i ako Mu budemo verovali i uzdali se
u Njega, znamo da smo predodreeni za mesto u Njegovom carstvu.
Bog nas je unapred odredio po nameri Onoga, koji sve ini po savetu
svoje sopstvene volje (Efescima 1,11 KJV). Zar ne moete da vidite
da sve ide na dobro onima koji vole Boga?
Kako znam da sam Boje dete? On me je voleo i kupio, a ja sam
sebe dao Njemu i stoga sam Njegov. Sada sam u Hristu i nije bitno ta
mi se deava. Nema loe stvari koja moe da doe na mene, jer sve
to dolazi, Bog e uiniti da to bude za moje dobro, i ne samo da e to
uiniti, ve On to i ini. On to ini da bi mogao da razvije moj karakter
i osposobi me za ono to priprema za mene.
Sotona smilja neku pakosnu spletku protiv mene utie na nek-
og oveka ili vladu, da urade neto protiv mene, to je sraunato da me
uniti. To je u redu, jer Bog uzima ove pakosne spletke i iz njih izvlai
dobro za mene. Sotona pravi te pakosne spletke da ostvari moju pro-
past, ali Bog ih uzima i posredstvom njih me nosi do eljenog utoita.
Zato hrianin nema prava da se ali.
Nema nikoga ko bi pomislio da se ali, ako je uivao. Ali hrianin
sve vreme uiva, jer njemu sve ide na dobro. Ove loe stvari, koje
99
se smiljaju protiv nas, zapravo su korisne? Da, jer iako su, kada se
pokrenu, loe, i osmiljene su da nas unite, ipak, pre nego to nas se
doepaju, Bog ih pretvara u dobro. Kada posmatramo stvari na taj
nain, moemo da slavimo Boga, bez obzira ta se deava.
Josifa su braa poslala u Egipat. Oni to nisu uinili ni sa kakvom
drugom namerom, osim da ga unite. Najpre su pokuali da ga ubiju,
a onda, kada su ga prodali u roblje, pomislili su da tamo nee dugo
poiveti kao rob i da e ga se tako reiti. A ipak, psalmista nam kae:
Bog je poslao oveka u Egipat (Psalam 105,17 parafraza stiha). Ta
njegova braa su ispoljavala zlobu koja je postojala u njihovim srcima,
a u isto vreme ga je Bog poslao tamo po svojoj volji. Mi ne moemo da
razumemo kako je ovo mogue, ali znamo da je to bilo tako.
Kajafa, taj zli prvosvetenik, pitao je zar nije bolje da jedan ovek
umre, nego da ceo narod propadne. Postojao je oseaj za snalaljivo
politiko spletkarenje. Pa ipak, u isto vreme, ba tim reima, Bog je
izgovarao proroanstvo. Ne postoji zla osoba, ak ni sam avo, a da
Bog i njega i njegovu zlobu ne prihvata onako kako jeste i uini da se to
zavri po Njegovoj sopstvenoj venoj nameri. Postoji ogromna uteha u
pomisli da je takav taj Bog kome sluimo.
Dakle, one koje je predodredio, njih je i pozvao; a one koje je poz-
vao, njih je i opravdao; a koje je opravdao, njih je i proslavio. Hristos
kae: Dao sam im slavu koju si ti dao meni da budu jedno kao to smo
mi jedno (Jovan 17,22 SSP). Da, Gospod daje blagodat i slavu i mi
imamo tu slavu sada, samo to je u obliku blagodati. On e spasenjem
ukrasiti krotke (Psalam 149,4 KJV). On nam je dao izobilje svoje
slave i blagodati. Uskoro e nam pokazati najvee izobilje svoje blago-
dati sa slavom koja treba da se otkrije.
ta emo, dakle, na to rei? Ako je Bog za nas (s nama Karadi),
ko e protiv nas? (Rimljanima 8,31 SSP).
100
Predavanje broj 13
Tanije, prestanu da ga odbijaju. Ideja ove primedbe je poruka iz 5. poglavlja Ri-

mljanima poslanice koja glasi da su nam Hristos i svi Boiji darovi kroz Njega (Njegov
ivot, opravdanje, pomirenje, spasenje... ) dati kao nasledni dar dar koji dobijamo
roenjem (stiemo na njega pravo roenjem).
Iako ovu ideju autor nije posebno razraivao u ovoj knjizi, smatrali smo vrlo bitnim
da je bar delimino pojasnimo s obzirom da se Vagoner ove ideje posebno dotakao u
svojim delima Galatima poslanica komentari (The Glad Tidings) i Rimljanima poslani-
ca komentari (Articles on Romans); kao i s obzirom da jedino ova ideja moe sauvati
vernike od podmuklog falsifikata opravdanja verom Arminijanizma, koji u praksi
predstavlja opravdanje i verom i delima iako je deklarisan kao opravdanje samo verom.
Ukratko izdvajamo nekoliko najbitnijih odlomaka iz pomenutih dela po pitanju ove
ivotno vane ideje (a preporuujemo i jedno detaljno razmiljanje na ovu temu koje
je izneto u 13. poglavlju knjige U potrazi za krstom od Roberta Wieland-a naslov
poglavlja glasi ta je Hristos postigao na krstu):
Pravdom jednoga besplatan dar je doao na sve ljude za opravdanje ivota (Ri-
mljanima 5,18 eng. prev). Ovde nema izuzetaka. Kao to je osuda dola na sve, tako
je i opravdanje dolo na sve. Hristos je okusio (doiveo, proao kroz) smrt za svakog
oveka. On je sebe dao za sve. tavie, On je dao sebe svakom oveku. Besplatan dar ja
dat svima. injenica da je to besplatan dar, dokaz je da nema izuzetaka. Da je pripao
samo onima koji su imali neke posebne kvalifikacije, onda to ne bi bio besplatan dar.
injenica je, dakle, i to je jasno izraeno u Bibliji, da je dar pravednosti i ivota u
Hristu doao na svakog oveka na Zemlji. Ne postoji ni najmanji razlog da svaki o-
vek koji je ikada iveo ne bude spasen za veni ivot, osim ako to ne eli. Toliko mno-
go njih prezrivo odbija dar koji je ponuen zabadava (E. D. Vagoner, Rimljanima
poslanica komentari, str. 101 originala).
Bog je svakom oveku dodelio meru vere, i to svima jednaku meru, jer mera blago-
dati je mera vere. Svakome se od nas dade blagodat u skladu s Hristom kao darom
(Efescima 4,7 eng. prevod). Hristos je dat bez rezerve svakom oveku, svi imaju
podjednake mogunosti da dobiju nasledstvo (str. 89).
Da li pitate ta onda moe da sprei da svaki ovek bude spasen? Odgovor je nita,
osim injenice da nee svi ljudi odrati veru. Kada bi svi sauvali sve to im Bog daje,
svi bi bili spaseni (str. 69).
Bog... eli da svi ljudi budu spaseni, i da dou do spoznaje istine (1. Timotiju 2,4).
I On postie sve stvari prema savetu Njegove volje (Efescima 1,11). Da li namera-
vate da uite (pouavate o) univerzalno(m) spasenj(u)e? neko moe da upita. Mi
nameravamo da (pouavamo) uimo upravo ono to ui Re Boja da se pokaza
blagodat Boja koja spasava sve ljude (Titu 2,11). Bog je ostvario spasenje za svakog
oveka i dao ga svakome, ali veina ga je prezrivo odbila i odbacila. Suenje e otkriti
injenicu da je potpuno spasenje dato svakom oveku i da su izgubljeni promiljeno
odbacili svoje roenjem steeno pravo na naslee (Vagoner, Galatima poslanica
komentari, str. 13 i 14 originala).
101
Neko moe povrno da kae: Onda smo svi kako treba; ta god da uradimo to je
ispravno, to se tie zakona [Bojeg], jer smo otkupljeni. Istina je da su svi otkupljeni,
ali nisu svi prihvatili otkupljenje. Mnogi kau za Hrista: Mi neemo da ovaj ovek
vlada nad nama, niti da verujemo blagoslovima koje Bog ima za nas. Ali, otkupljenje
je za sve. Svi su kupljeni skupocenom krvlju ivotom Hristovim, i svi mogu, ako
ele, da budu slobodni od greha i smrti (str. 61).
102
PREDAVANJE BROJ 14
Rimljanima 8,28-39
Kako bismo ove veeri zavrili 8. poglavlje, bie neophodno da

se samo kratko zadrimo na svakom stihu. Ipak, verujem da e biti
najbolje da ukratko ponovo pogledamo stihove koje smo razmatrali na
naem poslednjem predavanju.
A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro,

onima koji su po njegovoj volji pozvani. Jer koje je unapred
znao, njih je i predodredio da budu jednaki obliju Sina nje-
govog, da bi On bio prvoroeni (prvenac) meu mnogom
braom. One koje je predodredio, te je i pozvao; koje je po-
zvao, te je i opravdao; a koje je opravdao, te je i proslavio.
(Rimljanima 8,28-30 kombinacija prevoda Karadi-D.
Stefanovi-arni-SSP)
Zapaziete da su u ovom tekstu svi glagoli u prolom vremenu.

Blagoslovi i obeanja koji su ovde sadrani, neprestano vae za one koji
su pozvani od Boga, i to ba za sve koji su pozvani od Boga. Ko su oni
koji su pozvani? Jer, to obeanje je za vas, i za vau decu, i za sve koji
su daleko, koje na Gospod Bog pozove k sebi (Dela 2,39 SSP). On
poziva: Ko hoe. Ko hoe neka uzme vodu ivota badava (slobodno
KJV) (Otkrivenje 22,17 arni).
ta je Boji cilj, kada poziva ceo svet ko god doe Njemu? Da
u odredbi o ispunjenju vremena u Hristu sjedini sve to je na Nebu i
na Zemlji, upravo u Njemu (Efescima 1,10 KJV). Govorei o istoj
temi, u 2. Timotiju 1,9 apostol Pavle kae: Koji nas je spasao i svetim
pozivom pozvao - ne zbog naih dela, nego zbog svog nauma i milosti
(blagodati arni). Ta milost nam je data u Hristu Isusu pre postanka
sveta (SSP). Mi, dakle, treba da se okupimo u Hristu, prema Bojoj
nameri i blagodati. Shvatajui ovo, ta je naa dunost? Stoga (zato je
bolje KJV), brao, postarajte se jo vie da uvrstite svoj poziv i izbor;
103
ako, naime, to inite, neete se nikad spotai (pasti KJV) (2. Petrova
1,10 arni).
Kako moemo da uvrstimo (utvrdimo, osiguramo) svoj poziv i
izbor? Svi su pozvani, ali Boja namera je [da to bude] u Hristu Jer,
sve je od njega, kroz njega i za njega (i u njemu sve Karadi). Njemu
slava doveka! Amin (Rimljanima 11,36 SSP). Mi smo svi pozvani i
svi prebivamo u Njemu; onda smo pozvani prema Bojoj nameri, zato
to smo u Hristu. Odrecite se svega svog i svega to je povezano sa
vama samima; tada moete imati Hrista i tada ste pozvani prema Bo-
joj nameri.
Ukoliko kaemo: Evo me, Gospode, uzmi me, onda smo u Hri-
stu; ali, ta izjava: Evo me, uzmi me, mora biti iskrena i istinita. To
nisu samo [prazne] rei, ve moramo znati ta to znai. Tada smo u
Njemu i stoga smo predodreeni da budemo jednaki obliju Njegovog
Sina.
A onima koji ljube Boga sve ide na dobro. Kada? Sada. Kako to?
Jer koje je (pre)poznao, njih je i predodredio da budu jednaki obliju
Sina njegovog. Vidite koliku ljubav nam je Otac darovao: da se [na]
zovemo Boija deca! (1. Jovanova 3,1 SSP). Kada dan za danom go-
vorimo Bogu: Evo mog srca, Gospode, nisam se predomislio to se
tie tog darovanja. elim da ga Ti ima, On e nas vezati vrpcama
boanske ljubavi za rogove oltara (Psalam 118,27). Mi smo tada pre-
dodreeni sa Hristom. Ono to ima On, imamo i mi. On nam je dao
veni ivot i sm je rekao: I niko ih nee oteti iz ruke moje (Jovan
10,28 Karadi).
Bog je imao nameru. Da li to moe da se promeni? Ne, to je utvr-
eno. Oni koji su pozvani, oni su i opravdani; stoga, u Hristu imamo
opravdanje. Ali, oni koji su opravdani, takoe su i proslavljeni. Moe-
mo li u to da verujemo? Ako moemo, onda smo dobili predivnu sna-
gu. Imamo Hristovu slavu? Da, Dao sam im slavu, koju si ti dao meni,
da budu jedno kao to smo mi jedno (Jovan 17,22 arni).
Obratite panju, to je prolo vreme. Slava koju je Bog dao Hristu
je naa danas. Tano je da se ta slava jo uvek ne pojavljuje i da nas svet
ne poznaje, zato to nije upoznao ni Hrista (1. Jovanova 3,1). Ali, ona je
104
Predavanje broj 14
naa, i pojavie se, a ak se i sada pojavljuje u obliku blagodati. Iznutra

je imamo, jer Pavle kae: Da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da
se utvrdite Duhom Njegovim za unutranjeg oveka (Efescima 3,16
Karadi). Iz istog razloga, radi imena svog; nemoj naruiti (ne sra-
moti KJV) prestola slave svoje (Jeremija 14,21 Danii).
Gospod e dati blagodat i slavu, nijedno dobro nee uskratiti oni-
ma koji hodaju (hode) ispravno (Psalam 84,11 KJV). Petar kae da,
verujui, mi se moemo radovati radou neizrecivom i punom slave
(1. Petrova 1,8 arni).
Slava je u potpunosti naa; mi je sada imamo. Uskoro, kada bu-
demo prihvatili ovu blagodat, prema bogatstvu Njegove slave i kada
se Njegova namera izvri u nama, onda emo izai iz blagodati1 i ui u
slavu na istom nivou.
ta emo, dakle, rei na ovo? Ako je Bog s nama, ko e na nas?
(Rimljanima 8,31 Karadi). Uzmite ovaj stih, i itajte ga, i zapamtite
ga; i onda se setite da kaete: I oni ga pobedie Jagnjetovom krvlju i
reju svoga svedoanstva (Otkrivenje 12,11 arni). I setite se da
je Hristos dao primer, pobedivi sotonu reju svedoanstva; svaki put
kada je dolo iskuenje, On je rekao: Pisano je (Matej 4,4 Karadi).
Dakle, kada dou oblaci tame i teka tama nas okrui, samo recite:
Ako je Bog s nama, ko e na nas! I Bog jeste sa nama, kao to je po-
kazano u tome to je dao da Hristos umre za nas i podigao Ga ponovo
zbog naeg opravdanja.
Postoji mir u pomisli da Bog sve ini po savetu svoje sopstvene
volje i da sve ide na dobro onima koji vole Boga, onima koji su pozvani
po Njegovoj nameri. Onda nije vano ta dolazi na nas, jer to to dolazi
na nas, dolazi protiv Boje namere, a ona je onoliko sigurna i vrsta,
koliko postojanje Svemogueg moe da je uini.
Ko je protiv nas? Sotona je protiv nas. Nije uopte vano ako je to
on. Sotona je okuao svoju mo sa Hristom i pokazalo se da je nita.
Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji, kae Hristos (Matej 28,18
SSP). Dakle, ako je sva vlast na Nebu i na Zemlji data Hristu, a data
1 Pod izlaskom iz blagodati Vagoner podrazumeva vreme kada blagodat bude zavr-
ila svoje delo u ljudima, tako da vie nije potrebna, tanije nije potrebna u funkciji
pratanja i darivanja Hristove pravednosti grenicima prim. izdavaa
105
je, ta je ostalo za sotonu? Nema niega. U sukobu sa Hristom, sotona

nema silu; tako, ako imamo Hrista za sebe, nita ne moe biti protiv nas.
Neki od nas su priali o sotoninoj sili u prolosti; ali on nema ni-
kakvu silu, nita nije ostalo za njega. Tehniki govorei, sotona je pro-
tiv nas. Ko je on? Vladar vazdunih sila (Efescima 2,2 arni). On
donosi kugu (pomor); on donosi bolest; on stavlja prepreke na na put
i usmerava ih protiv nas. Meutim, to to on usmerava protiv nas, da
bi nas upropastio, Bog uzima i okree u nau korist. To je sve dobro.
Mi esto pevamo:
Za mene sve je uvek dobro,

Bilo da dobro ili zlo primam,
Kad imam Tebe ja u svemu,
Ja sve onda u Tebi imam.
Meutim, mi veoma esto pevamo o onome u ta uopte ne ver-

ujemo. Ne bih eleo da neko manje peva ovako neto, ali bih eleo
da vie verujete u to. esto je sluaj da, kada bismo odvojili rei od
muzike i stavili ih kao obian tekst, u celoj zajednici ne bi bilo nikoga
ko bi verovao u njih ili se usudio da ih izgovori. Verujmo u njih, ne zato
to su u pesmi, ve zato to su biblijska istina.
Mi smo poput ljudi koje prikazuje prorok Jezekilj: A o tebi,
sine oveji, sinovi naroda tvog kazuju o tebi uza zidove i na vratima
kunim, i govore jedan drugom, svaki bratu svom, i vele: Hodite i ujte
kakva re doe od Gospoda. To je to, kau: Poimo na skup i ujmo
propoved. I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda
pred tobom, i slua rei tvoje, ali ih ne izvruje; u ustima su im ljupke, a
srce njihovo ide za svojim lakomstvom. I gle, ti si im kao ljupka pesma,
kao ovek lepog glasa i koji dobro svira; sluaju rei tvoje, ali ih ne
izvruju (Jezekilj 33,30-32 Danii).
Kaem da je mnogim ljudima veina ovih istina samo pesma. Oni
ih uju, zainteresovani su za njih i onda ih prenose, ali ne veruju u
njih, niti ih ine. Meutim, Gospod nam ih daje, i da verujemo, i da
ih inimo, i one e biti naa snaga. Dakle, sve ide na dobro onima koji
106
Predavanje broj 14
vole Boga. Mi ne moemo uvek da vidimo kako ili da kaemo kako, ali
Bog je to rekao i mi znamo da je to tako. Ima mnogo stvari za koje ne
moemo da kaemo zato u njih verujemo i samim naim ulima one
ne izgledaju da su takve, ali sama injenica da je Bog obeao da, ako
verujemo u njih, one e biti takve, ini ih takvima, kada ih se drimo
i verujemo im. Nikada ne moemo ovo da znamo, dok zaista ne veru-
jemo, ali kada zaista budemo verovali, onda emo znati. Dakle, ako je
Bog sa nama, ko moe biti protiv nas?
Razmiljajte o onom usamljenom Bojem proroku, Jelisiju. On je
otiao u Samariju; oko njega su bile planine. Mnotvo naoruanih ljudi
dolo je da ga uhvati. On je bio sam sa svojim slugom, a taj sluga je bio
uplaen. On u tom trenutku nije pomislio, niti je rekao, da izraelski car
treba da poalje odred konjice, niti peadiju, da bi ga branili. Mladi
je doao k njemu i rekao: Jaoh gospodaru, ta emo sad? Jelisije se
pomolio: Gospode, otvori mu oi da vidi (2. Carevima 6,15.17
Danii). I Gospod je otvorio oi mladia i on je video, gle, okolne
planine su bile pune konja i vatrenih koija.
itava planina i ravnica su bile ispunjene koijama i konjima,
a samo jedno od njih bilo je jae nego cela neprijateljska vojska. I u
naem sluaju, kao i u sluaju Jelisija, tano je da je vie onih koji su
za nas, nego onih koji su protiv nas (2. Carevima 6,16 KJV), a jedino
to treba da uinimo je da otvorimo oi, kako bismo videli da je to
tako. ta otvara nae oi? Re; to je svetiljka naim nogama i svetlost
naoj stazi (Psalam 119,105) i ako verujemo u nju, znaemo da je vie
onih koji su za nas, nego onih koji su protiv nas.
Onaj koji je s nama jeste ivi Bog Izraela, koji ima silu da pretvori
tamu u svetlost i slabost u snagu; i svako zlo koje dolazi protiv nas, On
pretvara u blagoslov, da bi nam pomogao na naem putu.
Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao
za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo (slobodno KJV) da-
rovati? (Rimljanima 8,32 arni). Zato e nam sa Hristom daro-
vati i sve drugo? Zato to je sve u Njemu. Obratite panju na Efescima
1,23: Koja (crkva) je njegovo Telo, punina Onoga koji ispunjava sve u
svemu (SSP).
107
Onaj koji se obukao u Hrista je i ojaan svakom silom

(Koloanima 1,11 KJV). Zato? Zato to je Bog postavio Hrista daleko
iznad svakog poglavarstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog
imena koje se moe dati, ne samo na ovom svetu nego i u buduem.
I sve je potinio (stavio KJV) pod njegove noge i postavio ga nad
svim da bude Glava Crkvi, koja je njegovo Telo, punina Onoga koji
ispunjava sve u svemu (Efescima 1,21-23 SSP). Stoga je sve u Hristu.
U Njemu su sakrivena sva blaga mudrosti i znanja. On ima svu mo
koja Mu je data na Nebu i na Zemlji. Zar ne vidite da je u tom sluaju
neminovan zakljuak da, kada je Bog dao Hrista za nas i slobodno Ga
predao za sve nas, u Njemu nam daje sve.
Blagosloven Bog i Otac naeg Gospoda Isusa Hrista,

koji nas je na nebesima blagoslovio svakim duhovnim blago-
slovom u Hristu (Efescima 1,3 SSP).
Neka se u Vama umnoi blagodat i mir, kroz poznava-
nje Boga i Isusa, naeg Gospoda, poto nam je Njegova bo-
anska sila darovala sve to slui za ivot i pobonost, kroz
poznavanje Onoga koji nas je pozvao u slavu i dobrotu; ime
su nam darovana skupocena i najvea obeanja, da pomou
njih budete uesnici u Bojoj prirodi, izbegavi pokvarenost
koja se, kroz poudu, nalazi u svetu (2. Petrova 1,2-4 KJV).
Hristos ima svu silu, i On nam je dao sve to slui za ivot i po-
bonost. Zapazite da se koristi prolo vreme. Ovo je (ve) uinjeno za
nas. Zato onda to nemamo? Iz samo jednog razloga zato to to ne
uzimamo. Mi smo se toliko dugo alili i govorili da elimo te stvari;
pa, moemo da ih imamo, one su nam date i nema razloga zato ih ne
bismo prisvojili.
Pretpostavimo da doem k vama i kaem da sam veoma gladan i
da bih eleo neto da pojedem. U redu, kaete, samo sedi za sto i neto
emo ti doneti. Uskoro stavite na sto ono najbolje to imate i kaete mi
da je to to, a sada jedi. Ali ja kaem: O, toliko sam gladan i zaista
mnogo elim hranu. U redu, uzmi i jedi. Ali, ja sam toliko gladan i
108
Predavanje broj 14
zaista elim neto da jedem. Nisam nita jeo danima. Pa, uzmi onda.
Da, ali zaista oajniki elim hranu. Rekli biste da sam poludeo kad
bih se ponaao na taj nain i kada ne bih jeo hranu koja je tako slobod-
no stavljena pred mene.
Neko mi je prethodne veeri rekao: Ako je to nain na koji Gos-
pod radi sa tim blagoslovima koji slue za ivot i pobonost, mi smo
svakako ludi to ih ne prihvatamo, ali ja ne mislim da je ta ilustracija
pogodna, zato to mi ne moemo da vidimo to to Gospod ima da
ponudi, a moemo da vidimo hranu. Ni ja ne mislim da je to pogodna
ilustracija, zato to ni upola ne odgovara tome.
Zar niste esto pomislili da ste videli neto to niste videli? Zar
vas oi esto ne varaju? Ponekad pomislite da ste videli neto to niste
videli, a onda opet vidite neto to, kada priete da pogledate izbliza,
nije onakvo kako se zaista inilo da jeste. Meutim, Boja re nikada
ne vara. Zato sam sigurniji u stvari obeane u Bojoj rei nego ako bih
mogao da ih vidim. Zato je od vere, da bude po blagodati, da obeanje
bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome koje je od zakona,
nego koje je od vere Avraama, koji je otac svima nama (Rimljanima
4,16 Sinod SPC).
Jer su stvari vidljive prolazne (privremene arni) a nevidljive
su vene (2. Korinanima 4,18 Bakoti). Moramo da preispitamo
malo svoje rasuivanje u vezi sa ovim pitanjem. Mi smatramo da je sve
to moemo da vidimo dobro i sigurno. Stoga, dobijemo kuu, ili pare
zemlje, ili neku drugu imovinu i mislimo da imamo neto, zato to je
u naem posedu neto to moemo da vidimo. Meutim, prava istina
je u tome da su jedine stvari od kojih moemo da zavisimo, one stvari
koje ne moemo da vidimo. Moemo da vidimo Zemlju i moemo da
vidimo Nebo, ali oni e proi. Ali re Gospodnja traje zauvek. A ovo
je re koja se Jevaneljem vama propoveda (1. Petrova 1,25 KJV).
Moemo rei sa psalmistom: Bog je nae utoite i snaga, po-
monik prisutan u nevolji. Zato se neemo plaiti i ako bi se Zemlja
pomerila, a planine uruile usred mora (Psalam 46,1.2 KJV). Mo-
emo li to rei? Brao, dolazi to vreme. Zemlja e se teturati kao pijan
ovek i bie pomerena kao koliba (Isaija 24,20), a planine e se prevaliti
109
i prei u okean. Ovo e se dogoditi i u to vreme e biti nekih ljudi koji

e se oseati potpuno staloeno i imati puno poverenja, ali nee biti
sastavljeni od mukaraca i ena koji nikada nisu nauili da kau da sve
ide na dobro onima koji vole Boga, onima koji su pozvani po Njegovoj
nameri. ovek koji sada sumnja u Boga, sumnjae u Njega i tada. Koji
ivi na skrivenom mestu (u zaklonu Danii) Vinjeg, u senu Svemo-
gueg e prebivati. (Psalam 91,1 KJV).
Onaj koji nije potedeo svog sopstvenog Sina, ve Ga je predao
za sve nas, kako nam sa Njim nee slobodno darovati sve? To obeanje
ukljuuje sve. Zato neka se niko ne hvali ljudima, jer sve je vae, bio
to Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili ivot, ili smrt, ili sadanjost, ili
budunost (ili sadanje ili budue stvari Bakoti) - sve je vae, a vi
Hristovi, a Hristos Boiji (1. Korinanima 3,21-23 SSP). Ovo nije
budunost. Sve ovo je vae u sadanjosti. Sve je nae i zato moemo da
kaemo sa psalmistom: Ue mi je zahvatilo prekrasna mesta, i deo mi
je moj mio (da, imam lepo naslee KJV) (Psalam 16,6 Danii).
Da, mi imamo sve; mi smo deca Cara, Svevinjeg. Kakve veze ima
ako nas ljudi ne prepoznaju? Bog nas prepoznaje i On nas zna, i zato,
ako ljudi svaljuju na nas prekor i proganjaju nas, jedino to moemo da
uinimo je da saoseamo sa njima i da se trudimo oko njih, jer oni ne
znaju za bogatstvo naslea.
Ko e optuiti izabrane Boije? Bog je onaj koji opravdava (Ri-
mljanima 8,33 Sinod SPC). Pa, postoji neko ko e sigurno to uiniti.
Imamo njegovo ime, sotona. Ovo je svedoanstvo koje se odnosi na
njega: I uh snaan glas na nebu kako govori: sad nasta spasenje i
sila i carstvo Boga naega, i vlast njegovog Mesije (Hrista SSP), jer je
zbaen tuitelj nae brae koji ih optuivae pred naim Bogom dan i
no (Otkrivenje 12,10 arni). Da, sotona je tuitelj brae. On je to
inio dan i no i jo uvek to ini stavljajui sve to moe u tubu pro-
tiv Bojih izabranika. Meutim, on je zbaen i sada je dolo spasenje, i
sila, i Boje carstvo, i vlast Njegovog Hrista. Hristos ima svu vlast; kako
je to dobro.
Ali neka jadna, obeshrabrena, klonula dua kae: Ja verujem u
sve to, priznao sam svoje grehe i verujem da je Bog veran i pravedan da
110
Predavanje broj 14
ih oprosti i da me oisti od svake nepravde, meutim, ovi gresi sve vre-

me nastavljaju da se pojavljuju preda mnom. Da li ste sigurni da je so-
tona taj koji ih iznosi? To je vano, jer ako ste sigurni u to, i oni se zaista
pojavljuju, trebalo bi da budete jedno od najsrenijih ivih stvorenja.
Zato sotona iznosi sve ovo? Zato to je on tuitelj brae, i to lani
tuitelj; on je laljivac i otac lai i stoga, ako sotona iznosi ove grehe i
optuuje vas, onda znate da su oni oproteni, zato to ih on nikada ne
bi izneo, da nisu oproteni. On ne bi mogao da govori istinu ni kada bi
pokuao i da ti gresi nisu oproteni, on ih nikada ne bi izneo na videlo,
zato to bi se plaio da biste ih vi priznali i oni bi bili oproteni.
I jo jedna sumnja: Ne znam; moda nije sotona. Mora da je Bog.
Ne, Bog je onaj koji opravdava. Bog opravdava, on ne moe da osudi.
Ko, osim Boga, ima bilo kakvo pravo da osuuje? Niko. Bog je jedini
sudija. Onda nema nijedne druge due koja ima bilo kakvo pravo da
osuuje, osim Boga. On nam pokazuje nae grehe, mi ih priznajemo,
predajemo sebe Njemu i On nas opravdava, a u Njemu nema promene
niti senke menjanja (Jakov 1,17 Bakoti); stoga, kada On opravdava,
ko je u svemiru taj koji moe da osuuje? Ko e to uiniti? Sotona. Ali,
ta mi imamo s njim? Kada bismo samo malo vie verovali u Boju
istinu, a manje u sotonine lai, bilo bi bolje za nas.
Ko je taj koji e ih osuditi? Hristos je onaj koji umre, pa jo i va-
skrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas (Rimljanima
8,34 kombinacija prevoda arni-Sinod SPC). Ko e nas onda osudi-
ti, poto Bog opravdava, a Hristos je umro i ponovo ustao kao zalog tog
opravdanja? Hristos je umro i ponovo ustao i ak je sada s desne strane
Bogu, da bi posredovao za nas. Zar ne vidite da ne postoji izgovor za
obeshrabrenje hrianina?
Postoji vreme kada Bog iznosi grehe pred nas, ali to je sluaj kada
ih nismo priznali. To je jedini put kada to radi. Ali, Uteitelj je taj koji
osvedoava o greh, tako da nas On tei na svakom mestu i u tom samom
inu podseanja na nepravde koje smo uinili. Dakle, kada mi Bog skre-
e panju na grehe koje nisam priznao, zahvaliu Mu se za utehu, a kada
ih sotona ponovo iznese, opet u hvaliti Boga, jer da nisu oproteni,
sotona ih nikada ne bi izneo, ali ako su priznati, oni su i oproteni.
111
U Hristu su se susreli milost i istina. Brao, zapamtite da, kada je

zakon u grmljavini izgovoren sa Sinaja, on je bio u ruci posrednika,
upravo naeg Gospoda Isusa Hrista. Onda ista ruka koja dri pravdu
i koja osvedoava o greh, dri i oprotaj. Neka je hvala Bogu koji nas
uvek ini pobednicima u Hristu (2. Korinanima 2,14 SSP).
Ko e nas odvojiti od Hristove ljubavi? Da li nevolja, ili teskoba,
ili progonstvo, ili glad, ili golotinja, ili opasnost (strah Karadi), ili
ma? Kao to je napisano: Zbog tebe nas ubijaju po ceo dan; smatraju
nas ovcama za klanje. Ipak, u svemu ovome smo vie nego pobednici
kroz Njega koji nas je voleo (Rimljanima 8,35-37 KJV). Ta ideja o
mnogo vie koja je toliko istaknuta u 5. poglavlju, ponovo se nalazi
u ovim stihovima.
esto ujemo izraz: Kada bih samo mogao da uem unutar vrata
Neba, bio bih zadovoljan. Toliko sam zahvalan to ne moramo samo
da uemo, kao da bismo eleli da se izvinimo zbog naeg prisustva na-
kon to se naemo tamo. Zato ne? Zato to je On obeao da e nam se
tako obilno pruiti (dopustiti KJV) ulazak u veno carstvo Gospoda
naega i Spasitelja Isusa Hrista (2. Petrova 1,11 arni).
Mi imamo neprijatelje sa kojima se borimo, kae neko. Ne pri-
ajte o njima, niti o svojim nevoljama i iskuenjima, ve priajte o Hri-
stovoj sili. Njemu je data sva sila, tako da, kada se budemo borili, se-
tiemo se da to nije ravnopravna borba, ve vodimo borbu vere i data
nam je sila, da bismo mogli da budemo vie nego pobednici kroz Njega
koji nas je voleo i dao sebe za nas. Gde je greh obilovao, mnogo vie je
obilovala blagodat. Ko su pobednici? To su oni koji su ostvarili pobe-
du. Jer, naa borba nije protiv krvi i mesa (tela Karadi), ve protiv
poglavarstava, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta i protiv
zlih duhovnih sila na nebesima (protiv duhovne pakosti na visinama
KJV) (Efescima 6,12 SSP). Nisu telo i krv ono protiv ega se mi
borimo, zato telo i krv nisu ni vani u odbrani. Kako onda doekujemo
protivnika? Bori se u dobroj borbi vere, uhvati se za (epaj KJV)
veni ivot (1. Timotiju 612 Bakoti).
Ponovo se pojavljuje to ivotno pitanje. Uhvati se za veni ivot.
Jedina sila koja moe da se odupre zlu je sila beskonanog ivota, a
112
Predavanje broj 14
Onaj koji ima Sina, ima i taj ivot. Mi treba da se borimo u dobroj
borbi vere. ta je vera? Poverenje u drugog. Ako vodim borbu svojim
pesnicama, ja se borim. Ako vodim borbu vere, neko drugi se bori za
mene, a ja dobijam korist. Mi smo vie nego pobednici kroz Njega koji
nas je voleo. Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz naeg Gospoda
Isusa Hrista (1. Korinanima 15,57 SSP).
Kako to? Hristos se borio, zar ne? Da, On se sa sotonom borio
prsa u prsa ovde na Zemlji. On je savladao sotonu i svu njegovu voj-
sku, i oborio je svaku silu i vlast, jer se On uzvisio iznad svakog po-
glavarstva, i vlasti, i sile (Efescima 1,21 arni). Obratite panju, to
su upravo one stvari sa kojima se i mi borimo. Koliko je bila predivna
Hristova pobeda nad njima? Unitivi poglavarstva i vlasti, javno ih je
osramotio, pobedivi ih na njemu (krstu) (Koloanima 2,15 KJV).
Dakle, Hristos se susreo ba sa tim neprijateljima sa kojima i mi mo-
ramo da se borimo, i nadvladao ih je i unitio. On je ostvario pobedu
nad njima. ta je rezultat? ta uvek mora da bude rezultat kada se vo-
dila neka borba, a jedna strana je u potpunosti savladala drugu mir.
Sotona se ne bi predao, tako da je Spasitelj osvojio mir.
On je na mir (Koloanima 2,14 arni). Mir vam ostavljam,
svoj mir vam dajem. Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne
uznemirava (ne brine KJV) vae srce i neka se ne plai (Jovan 14,27
SSP). Poto nam je dao svoj mir, a mir sledi posle pobede, znai da je
pobeda ve ostvarena. A ako imamo Hrista, ta pobeda je ve naa. Mi
se jednostavno drimo Hristovog venog ivota, a to se ini dranjem
za Njegovu rei, koja je duh i ivot. Ovako unosimo Hrista u svoja srca
i tako imamo Hrista i pobedu koju je On osvojio za nas.
Veliki problem sa nama je u tome to se ponekad plaimo da e
Hristos osvojiti pobedu. Zato? Imamo neki omiljeni greh kojeg ne e-
limo da se odreknemo; mi smo spremni da mislimo da bi svi ostali
(gresi) trebalo da odu, osim tog, i zato se plaimo da e Hristos osvojiti
pobedu i da e i taj greh morati da bude odbaen. Samo razmislite o
tome! Mi pozivamo Hrista da nam pomogne da porazimo svog nepri-
jatelja, a kada doe, On nas nalazi na strani tog neprijatelja. Meutim,
ako se odreknemo svih tih stvari, Hristos e nam dati neto to je ne-
113
uporedivo bolje. Kada utvrdimo iz Boje rei da se sve to Bog ima da

nam da nalazi u Hristu, da je On punina Onoga koji ispunjava sve u
svemu (Efescima 1,23), shvatiemo da oskudne stvari ove Zemlje nisu
vredne da bismo ih imali, u poreenju sa onim to e nam se dati.
U 1. Jovanovoj 4,2-4 pominju se zli duhovi sa kojima moramo da
se borimo i Bojoj deci se daje ova sigurnost: Vi ste, deice, od Boga
i nadvladali ste ih, jer je vei onaj koji je u vama nego onaj koji je u
svetu (arni). Tako i mi sa Jelisijem znamo da je vie onih koji su
za nas, nego onih koji su protiv nas. Upravo je vera ta pobeda koja je
nadvladala svet (1. Jovanova 5,4 eng. prevod RV).
Da li verujemo da je Hristos osvojio sve i da, kada imamo Njega,
imamo sve, i da nema sile tame koja moe da nas povredi na bilo koji
nain?
Kada je ovo uinjeno, mi smo razapeti sa Njim. Nai sopstveni i-
voti su predati Hristu, ali mi smo jo uvek ivi. Onda to mora da je neki
drugi ivot koji ivimo, a to je Hristov ivot. To je ivot kojim se hvali-
mo. Hristos je na ivot, a On ima pobedu i zato je imamo i mi. Obucite
se u svu ratnu opremu Boju, da biste se mogli odrati protiv lukavstva
avolskog (Efescima 6,11 kombinacija prevoda ari-Karadi).
ta to znai obui svu Boju ratnu opremu? Stajati potpun u Hristu
(Koloanima 2,10) to je ono to pod tim podrazumevamo.
On je istina, Gospod, naa pravednost. Obuven u mir, On je na
mir. Taj mir je sav proet Njime. Onda uzmimo ma u svoju ruku, a to
je Boja re, a Hristos je vena re.
A vi ste potpuni u Njemu (Koloanima 2,10 KJV). Obukavi
svu Boiju ratnu opremu koja je Hristos, mi smo potpuni u Njemu.
Obucite se u Gospoda Isusa Hrista! (Rimljanima 13,14 Karadi).
On je oruje, a oruje je On. Tako smo u ovim stvarima vie nego po-
bednici kroz Njega koji nas je voleo i dao svoj ivot za nas. Ne postoji
nita to moe da nam oduzme to oruje. Ubeen sam naime, da nas
ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sadanjost, ni budunost
(ni sadanje ni budue stvari Bakoti), ni sile, ni visina, ni dubina,
niti kakvo drugo stvorenje, ne moe rastaviti od Boije ljubavi, koja je
u Hristu Isusu Gospodu naem (Rimljanima 8,38 arni).
114
PREDAVANJE BROJ 15
Rimljanima 13,1-8
Bie neophodno da preemo sa 8. na 13. poglavlje; nije da po-

glavlja izmeu ne sadre neke od najvanijih istina u Bibliji, ali vreme
odreeno za ovu seriju biblijskog prouavanja je suvie ogranieno da
bi nam dozvolilo da im se posvetimo. Tako emo se veeras latiti pro-
uavanja 13. poglavlja, poto ono razmatra pitanja koja su od ivotnog
znaaja za sve koji veruju u treu aneosku poruku. Ovo poglavlje se
esto koristi i citira kao dokaz da svetovna vlast ima neto sa religijom,
a razlog zbog koga se pravi ova greka je to to se ovo poglavlje smatra
izlaganjem koje prikazuje dunosti svetovnih vladara i pokazuje grani-
ce do kojih njihova vlast moe da see. Ali, to je greka.
U ovom poglavlju apostol Pavle se obraa onima koji se izjanja-
vaju kao hriani. Kao to smo ve rekli, ovo je pokazano na poet-
ku poslanice, gde se u drugom poglavlju apostol obraa onima koji se
oslanjaju na zakon (doslovno: poivaju u zakonu), a hvale se Bogom
(Rimljanima 2,17). Od tog trenutka pa nadalje poslanica se obraa oni-
ma koji tvrde da poznaju Boga. U 7. poglavlju apostol kae: Jer govo-
rim onima koji znaju zakon (1. stih). Dakle, umesto da je 13. poglavlje
jednostavno izlaganje o svetovnoj vlasti, pokazujui njene dunosti i
ogranienja, ono se obraa crkvi, pokazujui kako bi [ljudi] trebalo da
se odnose prema Bogu, da ne bi bili u sukobu sa postojeim vlastima.
Ako se ovo ima na umu, to e biti od velike pomoi u reavanju mno-
gih vanih pitanja koja se razmatraju u ovom poglavlju.
Svaki ovek (dua Karadi) da se pokorava pretpostavljenim
vlastima. Jer nema vlasti a da nije od Boga; Bog je postavio vlasti koje
postoje. Stoga, ko se protivi vlasti - protivi se Boijem poretku (odredbi
Stvarnost; uredbi Sinod SPC), a koji se protive primie svoju osudu
(primie na sebe prokletstvo KJV) (Rimljanima 13,1.2 arni).
Ovi stihovi ne treba da se tumae kao uenje da hriani moraju da
sluaju svaku zapovest koju im svetovna vlast namee. Mogli bismo da
se prisetimo u kom vremenu je ovo napisano i kojim ljudima je upu-
115
eno. Napisano je u vreme kada je Rimsko carstvo imalo prevlast nad

itavim poznatim svetom, a posebno je bilo upueno crkvi u Rimu,
glavnom gradu celokupnog Carstva. Car koji je vladao u to vreme bio
je Neron, a on je nesumnjivo bio najpodliji, najkrvoloniji i u svom
razvratu najgnusniji vladar koji je ikada seo na presto bilo kog carstva.
Pretpostavljam da nikada nije bilo drugog oveka u svetu koji je u sebi
objedinio toliko zla kao to je to bio Neron, car Rimljana. On je bio
paganin i paganin nad paganima.
Zakoni koji su usvojeni u Rimu priznavali su neznaboaku reli-
giju, a suprotili su se hrianstvu. U Neronovoj vladavini dogodili su se
najokrutniji progoni hriana koji su ikada postojali, od poetka sveta,
i u toku tog progona apostol Pavle je izgubio glavu. Stoga je jasno da,
kada apostol kae da treba da se pokoravamo postojeim vlastima, to
ne znai da nam saoptava da bi trebalo da uradimo sve to nam te
postojee vlasti kau da radimo. Da je apostol Pavle to radio, on nikada
ne bi izgubio glavu, nego je stradao jer je istina koju je propovedao bila
u suprotnosti sa naelima rimske vlasti, a mi ne moemo da pretpo-
stavimo da bi apostol Pavle jedno propovedao, a drugo radio. Onda se
postavlja pitanje: ta on misli kada nas podstie da budemo pokorni
pretpostavljenim vlastima?
Uzmimo ovaj sluaj kao negaciju. Mi ne treba da se suprotstav-
ljamo vlastima koje postoje. Zato? Zato to smo mi deca Svevinjeg
deca nebeskog carstva, a zakon tog carstva je mir. Vladar tog carstva
je Princ mira. Stoga, poto smo osloboeni od vlasti tame i preneseni
u carstvo Njegovog Sina, mi treba da dozvolimo da Boji mir vlada
u naim srcima (Koloanima 1,13; 3,5). Iz ovog razloga mi treba da
sledimo mir sa svima, i svetost, bez ega niko nee videti Gospoda
(Jevrejima 12,14 KJV).
U 12. poglavlju Rimljanima dobijamo uputstvo: Ako je mogue,
koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima (ivite u miru sa svima
KJV) (stih 18 Karadi). To ne znai da treba da ivimo u miru sa
svima, sve dok moemo da izdrimo njihovo izazivanje, a kada to po-
stane neizdrivo, onda smo slobodni da se raspravljamo s njima na uo-
biajen, svaalaki nain. Ali ono to ovo zaista znai jeste da, ako je
116
Predavanje broj 15
mogue, koliko stoji do vas, vi treba da ivite u miru sa svim ljudima.

Koliko sada, da li je mogue da hrianin ivi u miru sa svima? Mogue
je da bude stalno u miru sa svima, to se tie njega samoga. Jer on je
zaista mrtav grehu, ali iv u Hristu. Hristos verom stanuje u njegovom
srcu, a Hristos je Princ mira. Onda ne postoje okolnosti pod kojima je
hrianin opravdan kada izgubi strpljenje i objavi rat bilo protiv nekog
pojedinca, bilo protiv vlasti.
U Galatima 5,18 reeno nam je: Ako ste pak Duhom voeni, ni-
ste pod zakonom (Sinod SPC). Telesna dela su dela koja ine oni koji
su pod zakonom, a na listi tih dela nalazimo re svaa. Zato hria-
nin ne moe da ue u svau, poto nije u telu. Svai ne moe da bude
mesta u nama; stoga, sve dok to zavisi od nas, stalno e biti mir. Meu-
tim, ako se ljudima sa kojima moramo da imamo posla, okamene srca
u pogledu Boje istine i ne dotakne ih istina, oni e praviti probleme,
ali problem e biti njihov; sa nama e sve vreme biti mir.
U 1. Petrovoj 2,21 i dalje, reeno nam je da je Hristos stradao za
nas, ostavljajui nam primer da bi trebalo da idemo Njegovim stopa-
ma. Kada su ga vreali, On nije uzvratio vreanjem; kada je stradao,
nije pretio, ve je predao sebe Onom koji sudi pravedno. Sluaj Hrista
pred Sinedrionom, pred Pilatom, jeste primer savrenog mira. Sto-
ga, ako sledimo Hristov primer i Pavlov savet, koji, poto je nadah-
nut, mora da bude u skladu s tim, neemo doi do te take gde mnogi
kau da strpljenje prestaje da bude vrlina1. Ako smo hriani, imamo
Hristovu ljubav koja prebiva u naim srcima, a ljubav sve podnosi (1.
Korinanima 13,7 Duda-Fuak).
Hristos nam je u svojoj propovedi na gori naloio: Ne suprotstavl-
jajte se zlu. Nego, ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi
(Matej 5,39 SSP). Dakle, da li On misli ono to kae ili ne? Da li to znai
da, ako zao ovek doe i fiziki nas napadne, mi treba da se branimo ili
ne? Ostavljamo vam ovo pitanje otvoreno, da odluite sami za sebe.
Nije vano pod kojom vlau hrianin ivi, on je duan da se ne
suprotstavlja njenim uredbama. Sve vlasti, dobre, loe ili neutralne su
1 Postoji, meutim, granica gde strpljenje prestaje da bude vrlina je izjava Edmun-
da Berka (Edmund Burke), britasnkog dravnika, politikog teoretiara i filozofa
prim. izdavaa
117
postavljene od Boga, tako da pakosti ili zla koji postoje u toj vlasti ne
daju izgovor hrianinu da se suprotstavlja. Vlasti su sve postavljene
od Boga i sve su bolje od anarhije, ali nisu postavljene da preuzmu
odgovornost za religiju, promoviu je ili sprovode, zato to Bog svoj
autoritet po pitanju religije nije poverio nijednoj zemaljskoj vlasti, iako
su one postavljene od Boga.
ta mislite o tome da budete potinjeni tim vlastima, a da ih ipak
ne sluate uvek? Uzmimo jedan poznat primer. Navuhodonosor je bio
car Vavilona i njegova vlast je svakako bila postavljena od Boga, jer
je Bog svu zemlju, nad kojom je on vladao, dao u ruke Navuhodono-
sora, vavilonskog cara, i trebalo je da svi narodi slue njemu, i njegov-
im sinovima, i sinovima njegovih sinova. Navuhodonosor je napravio
zlatan lik (kip) i naredio da, kada se oglasi muzika, svi ljudi treba da
mu se poklone. Caru je reeno da troje Jevreja, Sedrah, Misah i Avde-
nago nisu pali i poklonili se liku. Kralj ih je pozvao k sebi i rekao im da,
iako ga nisu posluali, on e prei preko tog prekraja ukoliko se oni,
kada se muzika ponovo oglasi, poklone liku. Nije nam potrebno da ti
odgovorimo na to. Evo, Bog na, kome mi sluimo, moe nas izbaviti
iz pei ognjene uarene; i izbavie nas iz tvojih ruku care. A i da ne bi,
znaj, care, da bogovima tvojim neemo sluiti niti emo se pokloniti
zlatnom liku, koji si postavio (Danilo 3,16-18 Danii).
Oni se nisu suprotstavili caru. On im je dao izbor. Mogli su da
urade jednu od dve stvari da se poklone pred likom ili da budu
ubaeni u pe. Oni nisu posluali naredbu da se poklone pred likom,
ali nisu se suprotstavili alternativi da odu u pe. tavie, rekli su caru
da njihov Bog moe da ih oslobodi iz njegove ruke, ali nisu znali da li
e to uiniti ili ne. To im svejedno nije bilo vano. Kada bi izabrao da
ih ne izbavi, oni bi bili spaljeni. To je bilo u redu. Oni bi predali svoje
ivote, slavili u smrti i, na taj nain, ako ne ni na jedan drugi, bili bi
osloboeni iz njegove ruke.
Kakav je odnos hrianina prema svetovnoj vlasti? Hristos je
Pomazanik. Za ta je On pomazan? Da javljam dobru vest (jevanelje)
krotkima... da iscelim slomljena srca, da objavim slobodu zarobljeni-
ma i otvaranje tamnice onima koji su u okovima (Isaija 61,1 KJV).
118
Predavanje broj 15
Doi e vreme kada e carstva na Zemlji postati carstva naeg Gospoda

i Njegovog Hrista, kao to govori prorok.
U 2. psalmu itamo: Zatrai mi i dau ti neznaboce u nasledstvo
i sve krajeve Zemlje u posed (Psalam 2,8 KJV). Ali, ta e On uiniti
sa njima? Razbie ih u delove. To vreme jo uvek nije dolo; stoga Hris-
tos, posrednik, nema nikakve veze sa zemaljskim vlastima. Njegova
vladavina je duhovna vladavina u srcima Njegovog naroda. Njegovo
carstvo, jer On sedi na prestolu i vlada, jeste vladavina nad srcima Nje-
govog naroda. On vlada u srcima ljudi, gde je zemaljskim carevima
nemogue da vladaju. Svaa tu moe da vlada sve vreme, ali oni to ne
mogu da spree ili mir moe da ima vlast, a oni ne mogu da ga narue.
On sedi na prestolu blagodati i deli blagodat bez meanja zemaljskih
vlasti i na nain koji one ne mogu da spree.
Veliki ljudi ove zemlje ostvaruju prevlast nad drugima, ali Hristos
je zapovedio da to ne bude tako meu Njegovim narodom, nego da
onaj koji hoe da bude najvei meu njima, treba da bude svima sluga.
Uzmite Danila, kao primer kako ljudi treba da se pokoravaju
postojeim vlastima, a ipak da budu pokorni Bogu. Postojao je dekret
kojim je bilo utvreno da, ko god u roku od 30 dana nakon donoenja
dekreta, uputi molbu bilo kom bogu ili oveku, osim velikom caru
Dariju, treba da se baci u jamu sa lavovima. Danilo je zauzimao visok
poloaj u vlasti, a bio je miran graanin, kao to svaki hrianin i treba
da bude. Njemu bi bilo lako da kae: Ja ne moram nita ni od koga
da traim 30 dana, mogu da se zatvorim u svoju kuu, gde niko ne
moe da me vidi i da se tamo u miru molim Bogu, tako da u nastaviti
da praktikujem svoju religiju i molim se nebeskom Bogu, a ipak neu
probuditi bes cara protiv sebe.
Ovo je pitanje od ivotnog znaaja za nas. Kada bude postojala
mogunost da nas zadesi progon, da li emo prvog dana nedelje pres-
tati otvoreno da radimo svoje poslove, kao to smo radili, i raditi neto
u miru, u svojim domovima, tako da nas niko nee videti, ili bi trebalo
da inimo ono to je uinio Danilo? On je otvorio svoje prozore i ura-
dio upravo ono to mu je reeno da ne radi molio se nebeskom Bogu.
On je to uradio otvoreno, tamo gde su njegovi neprijatelji mogli da ga
119
vide, iako je bio donet dekret da bi za sledei takav pokuaj trebalo da

bude baen u jamu sa lavovima. Kada, zbog straha od progona, radimo
u miru, u svojim domovima, gde niko ne moe da nas vidi, zar ne kri-
jemo svoju svetlost pod sudom? Neki kau da nema potrebe biti ludo
hrabar. To jeste tano, ali da li emo biti ludo hrabri ako uinimo ono
to je Danilo uinio? Da li emo rei da je on pogreio?
U 1. Petrovoj 2,13 reeno nam je: Radi Gospoda, potinjavajte se
svakoj vlasti koju su ljudi postavili: bilo caru kao vrhovnoj vlasti, bilo
namesnicima koje on alje da kazne zloince, a da pohvale one koji
ine dobro. Jer, ovo je Boija volja: da inei dobro uutkate neznanje
nerazumnih ljudi. ivite kao slobodni ljudi, ali ne kao oni kojima je
sloboda samo pokrie za zlo, nego kao Boije sluge. Potujte svakog:
brau ljubite (volite bratstvo vernika), Boga se bojte, cara potujte
(kombinacija prevoda SSP-Karadi). Ovo se podudara sa tvrdnjom u
13. poglavlju Poslanice Rimljanima, od 7. stiha.
Ovaj isti princip Petar primenjuje i na manje znaajna ivotna pi-
tanja i odmah nakon govora o dunosti da se slua car, on govori o
dunosti sluga prema svojim gospodarima. Ako se naemo potinjeni
nekom gospodaru, a nije vano da li on vlada nad jednom osobom ili
nad vie od milion njih, mi svi moramo da mu se pokorimo. Ali, reci-
mo da je gospodar neki lo ovek i on zapovedi potinjenima da urade
neto to je pogreno ta onda? Jer to je ugodno (pred Bogom), kad
ko Boga radi podnosi alosti, stradajui na pravdi. Jer kakva je hvala
ako za krivicu muke trpite? Nego, ako dobro inei muke trpite, to je
ugodno pred Bogom (1. Petrova 2,19.20 D. Stefanovi).
Ako se ovek nae potinjen loem gospodaru i ini sve to mu taj
lo gospodar kae, kako moe da pati zbog toga? On je svojom voljom
postao orue u rukama svog gospodara, ali patnju donosi injenica da
nee uiniti zle stvari koje mu se narede, a to je ono to je prihvatljivo
u Bojim oima. On nije posluao vlast, a poto je nije posluao, on
pati, ali pati zbog injenja dobra. Ako poslua tog zlog gospodara, onda
mora da bude neposluan Bogu. Ovo bi, kao to znamo, bilo pogreno.
Meutim, sasvim je u redu ne posluati zlu naredbu nekog gospodara
ili vlasti, pod uslovom da, kada doe kazna, mi to strpljivo podnosimo.
120
Predavanje broj 15
Ovo je prihvatljivo pred Bogom. Sama injenica da ovek pati, inei

dobro, pokazuje da je on Boji sluga i prihvaen od Njega. Kako onda
moemo da se potinjavamo postojeim vlastima, a da ipak radimo
potpuno suprotno onome to oni kau? Potinjavajui se kazni, ali
ne inei zlo koje nam je nareeno da uinimo. Kao hriani, mi smo
duni da budemo verni Bogu, najvioj vlasti, i jedino Njemu.
Hoe li pak da se ne boji vlasti? ini dobro (Rimljanima
13,3 Bakoti) i imaemo hvalu od nje. Istu istinu iznosi prorok Isaija,
kada kae: Ne govorite Buna (zavera KJV) kad god ovaj narod kae
Buna, i ne bojte se ega se on boji, i ne plaite se. Gospoda nad vojs-
kama svetite (drite svetim ari); i On neka vam je strah i bojazan
(Isaija 8,12.13 Danii). Hriani moraju u svojim srcima da Gospo-
da dre svetim; tada e On biti njihov strah i oni se nee plaiti onoga
to e im ljudi uiniti.
Petar iznosi istu istinu kada kae: Ali, blago vama ako i stradate
radi pravednosti. Ne bojte se njihovog zastraivanja; ne plaite se. Nego,
neka Gospod Hristos bude svet u vaim srcima i uvek budite spremni
da odgovorite svakom ko od vas zatrai obrazloenje nade koja je u
vama. (1. Petrova 3,14.15 SSP). Ne plaite se njihovog zastraivanja.
Zato? Zato to smo Gospoda Boga uinili svetim u svojim srcima i On
je na strah. Bog je sa nama. Hristos je sa nama, a kada ljudi vreaju
nas, oni zapravo vreaju naeg Spasitelja. On je onaj koji trpi, a ne mi.
Mi treba da posveujemo Gospoda u naim srcima i da uvek
budemo spremni da damo razlog za nadu koja je u nama. Povezujui ove
rei i tekst koji je citiran, delovalo mi je da je ono posebno vreme kada
treba da damo odgovor o nadi koja je u nama, vreme kada nas dovode
pred sudiju za prekraje, zbog injenja dobra. Kakvu pomo imamo? Mi
smo Gospoda Boga uinili svetim u svojim srcima prihvatanjem Nje-
gove rei u svoja srca, tako da ne moramo mnogo da se pripremamo za
ono to emo rei. Jer e Bog dati usta i mudrost, kojoj nee moi da
se usprotive niti da protivree svi vai protivnici (Luka 21,15 arni).
Izgleda mi da je najvanija stvar za nas koji imamo ovu posebnu
istinu, koja e nas verovatno dovesti u nevolju (problem) sa postojeim
vlastima, da u svojim srcima posveujemo Gospoda Boga, Bojim
121
Duhom i Njegovom reju. Mi moramo da postanemo uenici Boje

rei i sledbenici Hrista i Njegovog Jevanelja. Verujem da meu nama
ima poljoprivrednika i mehaniara koji, iako nikada nisu mogli da sas-
tave tekst, kako bi propovedali, ipak su posvetili Gospoda u svojim
srcima vernim prouavanjem Njegove rei. Ovi ljudi e biti izvedeni
pred sudove zbog svoje vere i tamo e propovedati Jevanelje, kao
nain svoje odbrane, zato to e im Bog tog dana dati usta i mudrost,
da njihovi protivnici ne mogu da protivree, niti da se suprotstave.
Ponekad ljudi kau da nema svrhe da istiemo svoju veru i da se
tako izlaemo opasnosti progonstva. Meutim, brao, ako sledimo
ovakvu politiku, ta drugo mi radimo, nego sakrivamo svoju svetlost
ispod suda (posude)? (Matej 5,15). Ako ne dozvolite nikome da vidi
sjaj vae svetlosti, kakvo e dobro biti od nje?
Ponekad smo u opasnosti da tako marljivo radimo da zadrimo
progon, kako bismo mogli da prenosimo delo u miru, da zapravo zane-
marujemo to delo. Reeno nam je da, ako se ne povinujemo zakonima
i budemo smeteni u zatvor, nae ene i porodice e patiti, a da je glav-
na dunost koju imamo da ih obezbedimo. Brao, dokle moemo ovo
da nosimo? Da li emo pokazati svoju odanost Bogu ili emo je sakriti?
O, neko kae: Mi moemo da odrimo svoju religiju, ali moemo da
je odravamo u tiini. Ne smemo dopustiti da nae porodice pate!
Brao, kakva je korist oveku ako dobije itav svet, a ipak izgubi svoju
sopstvenu duu? Uitelj kae: Koji je izgubio ivot svoj zbog mene,
nai e ga (Matej 10,39 D. Stefanovi).
Vratimo se na Danilov sluaj. On nije utao. Otvoreno se molio.
Da, bilo je u redu da Danilo to radi, ali sada je drugaije u 19. veku. Ne,
nije. Potpuno je isto. Ljudi su mogli da mu kau: Danilo, ti moe svom
narodu da uini dobro na tom uticajnom poloaju na kojem se nalazi.
Moe da ih sauva od progona. Ne idi sada da te zatvore u jamu sa
lavovima, da izgubi ivot i donese nesreu svom narodu! Ali, Danilo
je uao u jamu sa lavovima i otiao je tamo da otvoreno ivi svoju veru,
na nain da su svi mogli to da vide. Da li je to donelo nesreu njegovom
narodu? Zaista ne. Kao posledica njegove poslunosti, ime nebeskog
Boga je u tom narodu bilo vie potovano i cenjeno nego ikada ranije.
122
Predavanje broj 15
Naa je dunost da propovedamo Jevanelje, da ustanemo i

dozvolimo da naa svetlost sija (Isaija 60,1), a ako to uradimo, Bog
e zadrati vetrove dokle god treba da budu zadrani. Brao, poruka
treeg anela je najdivnija stvar na celoj Zemlji. Ljudi je ne smatraju
takvom, ali u naem ivotu e doi vreme kada e poruka treeg anela
biti tema i predmet razgovora svih usta. Meutim, u taj poloaj je ni-
kada nee dovesti ljudi koji ute u vezi s njom, ve oni koji se uzdaju u
Boga i ne plae se da govore rei koje im je On dao.
inei to, mi neemo uzeti svoje ivote u svoje ruke i zahvalan
sam Bogu zbog toga. Nai ivoti e s Hristom biti sakriveni u Bogu i
On e se starati o njima. Istinu e na ovaj visok poloaj jednostavno
dovesti ljudi i ene koji idu, propovedaju Jevaelje i povinuju se onome
to propovedaju. Neka ljudi znaju istinu. Ako imamo mirno vreme u
kojem emo iriti Jevanelje, biemo zahvalni zbog toga. A ako ljudi
donesu zakone koji e pretiti da preseku kanale kojima ono moe da
prolazi, moemo da budemo zahvalni to sluimo Bogu koji ini da
Ga ak i ljudski gnev slavi (Psalam 76,10) i On e to uiniti On e
rairiti svoje Jevanelje putem samih tih zakona koje su zli ljudi doneli
da bi ugasili njegov ivot. Brao, Bog zadrava vetrove i zapoveda nam
da ponesemo poruku. On e ih zadravati sve dok je za njih najbolje
da budu zadrani, a kada ponu da duvaju i mi osetimo prvi daak
progona, oni e uiniti upravo ono to Gospod eli da uine.
Pevamo:
Ako morem bez talasa

mirno plovi naa laa,
zahvalni smo, Boe, Tebi
to nas bura ne pogaa.

Al ako se dignu vali
I bura nas strana zgodi,
blaen nek je svaki udar,
jer nas blie domu vodi.
123
Brao, mi to esto pevamo, a da ne verujemo u to. Jer, kada vidimo da

oluja dolazi, mi pomislimo da za nas nije najbolje da je pustimo da doe,
tako da se sakrijemo od nje ili pokuamo da je spreimo. Meutim, sve
deluje po savetu Boje volje. Oluja e ubrzati mir i odmor nee zakasniti.
Svakom dajte ono to ste duni: kome porez - porez, kome carinu
- carinu, kome strah - strah, kome ast - ast. Ne budite nikom nita
duni - sem da volite jedan drugoga. Jer ko drugoga voli, taj je ispunio
zakon (Rimljanima 13,7.8 arni). Ako ovo inite, vi ivite u miru
sa svima, koliko to stoji do vas. Ukoliko volite svog blinjeg kao sebe,
to je ispunjenje itavog zakona, zato to ovek, da bi voleo svog bli-
njeg, mora da voli Boga, jer nema ljubavi osim od Boga.Ako ja volim
svog blinjeg kao sebe, to je jednostavno zato to Boja ljubav prebiva u
mom srcu. To je zato to je Bog zauzeo prebivalite u mom srcu i nema
oveka na Zemlji koji moe da Ga oduzme (otera, odagna) od mene. Iz
tog razloga apostol upuuje na drugu plou zakona, jer ako izvravamo
svoju dunost prema blinjem, prirodno sledi da volimo Boga.
Ponekad nam kau da prva ploa ukazuje na nau dunost prema
Bogu i utvruje religiju, a da druga ploa definie nau dunost prema
blinjem i utvruje moralnost. Ali, druga ploa sadri i dunosti pre-
ma Bogu, isto koliko i prva. David, nakon to je prekrio dve zapovesti
sa druge ploe, priznajui to, rekao je: Prema tebi, i samo tebi, zgreio
sam i uinio ovo zlo na Tvoje oi (Psalam 51,4 KJV). Bog mora
da bude prvi, i poslednji, i sve vreme (svagdanji). I ako Boji zahtevi
zahtevaju da idemo protiv oveijih, moramo se povinovati Bogu i sve
svoje poveriti Njemu.
Nije vano da li zli ljudi postavljaju prepreke; mi treba da idemo
napred sa svojim delom. Kada su Izraelci izlazili iz Egipta, oni su doli
do mesta gde je bilo Crveno more pred njima, a planine i egipatska
vojska iza njih, ali Boja zapovest Mojsiju je bila: Reci deci Izraela
da idu napred (2. Mojsijeva 14,15 KJV). Meutim, kako su mogli,
sa morem ispred sebe i neprijateljima iza? To nije bilo vano. Bog je
rekao: Idite napred.
Ovo je napisano za nauk nama, na koje e doi kraj sveta (1. Ko-
rinanima 10,11). Trebalo je da Izraelci idu napred, po Bojoj rei. Nije
124
Predavanje broj 15
bilo vano to je more bilo ispred njih. Bog ga je otvorio, kako bi oni
proli kroz njega suvih nogu. Ali, da nije, oni bi proli kroz povrinu
vode svejedno. Oni su mogli da preu po Bojoj rei. To je bio nain
na koji je Petar hodao na Galilejskom jezeru.
Moramo uvek da imamo na umu da smo Boja deca, a kao Boja
deca, mi smo nadvladali svet. Sve ove lekcije koje smo imali su tu da
nas pripreme za vreme nevolje. Zato (na sebe KJV) uzmite sve oru-
je Boije (koje je Gospod Isus Hristos), a biste mogli da se oduprete u
zli dan i da se odrite - poto sve svrite (Efescima 6,13 arni).
125
PREDAVANJE BROJ 16
Pregled
Ovo je poslednje vee koje nam je dodeljeno za prouavanje Sve-

tog pisma i zato bi bilo prikladno da se malo osvrnemo na istine koje
smo razmatrali. Ovaj pregled emo u glavnim crtama nai u Otkrive-
nju 14,6-12:
Videh drugog anela koji je leteo posred neba, koji ima-

e veno jevanelje, da ga objavi stanovnicima zemlje, sva-
kome plemenu i jeziku, kolenu i narodu. On govorae silnim
glasom: Bojte se Boga i poklonite se njemu (i dajte mu sla-
vu SSP), jer doe as suda njegova, i poklonite se onome
koji je stvorio nebo i zemlju, i more i izvore vodene. Za njim
doe drugi aneo, govorei: Pade, pade Vavilon veliki, koji
vinom besa bluda svoga napoji sve narode (koji je sve narode
opio estokim vinom svoga bluda SSP)! Za njim doe trei
aneo, govorei silnim glasom: Ko se god klanja zveri i liku
njezinom, i primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, pie i
on vina gneva Bojega, koje je nepomeano utoeno u pehar
gneva njegova, i bie muen ognjem i sumporom pred an-
elima svetim i pred janjetom. I dim muenja njihova ide u
vekove vekova (doveka SSP), i nemaju odmora ni danju ni
nou oni koji se klanjaju zveri i liku njezinome, i koji primaju
ig imena njezina. U tome je strpljenje svetih, koji dre zapo-
vesti Boje i veru Isusovu (Bakoti).
Mi smo navikli, s pravom, da o ove tri poruke govorimo kao o

jednoj, trostrukoj poruci. Odgovarajue znaenje rei koja je ovde pre-
vedena kao doe (sledio u KJV prim. izdavaa) je iao sa (u
grkom tekstu se koristi glagol slediti, i u 8. i u 9. stihu, tako da nigde
u originalu nema izraza ii sa). Tako bi se preveden tekst mogao itati:
...i trei aneo je iao sa njima (KJV). To je ista re koja se koristi u
126
Predavanje broj 16
1. Korinanima 10,4: I svi su pili isto duhovno pie: jer su pili od te

duhovne stene koja je ila sa njima, a ta stena je bio Hristos (eng. pre-
vod KJV). Tako se prvi aneo oglasio, drugi mu se pridruio, a trei se
pridruio obojici i sva trojica zajedno idu oglaavajui poruku. Stoga
postoji samo jedna poruka koju treba da razmotrimo, a ta jedna obu-
hvata sve tri.
Ova poruka priprema narod koji je opisan u 12. stihu: Ovde je [s]
trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu (D. Stefano-
vi). Postoje tri stvari koje ovi ljudi imaju strpljenje, dranje zapove-
sti i Isusovu veru. Dok je sve to spojeno u jedno, mislim da moemo
da razmiljamo o njima u obrnutom redosledu, u odnosu na onaj kako
su navedene: vera, poslunost i strpljenje. Jer je vera osnova na kojoj se
sve gradi i iz koje se sve razvija. Vera koja stvara poslunost, a kruna
blagodati je strpljenje, jer apostol Jakov kae: Neka strpljenje ima svo-
je savreno delo, da biste bili savreni i potpuni, nemajui nedostataka
(Jakov 1,4 parafraza). Kada je strpljenje usavreno u svetima, onda su
i oni sami savreni. Dakle, ova trostruka poruka izvodi pred Boga lju-
de koji su savreni. Oni su upravo ono to Spasitelj kae da moraju da
budu: Budite, dakle, vi savreni, kao to je savren Otac va nebeski!
(Matej 5,48 D. Stefanovi).
Moda neki meu sluaocima nisu shvatili da lekcije iz Poslani-
ce Rimljanima, koje smo prouavali prethodnih veeri, nisu bile nita
drugo nego poruka treeg anela. elim da vam veeras pokaem da
je poruka treeg anela u potpunosti sadrana u propovedi apostola
Pavla, kao to je saeto opisano u 1. Korinanima 2,2: Jer sam odluio
da meu vama znam samo Isusa Hrista - i to raspetoga (arni). To
je bilo sve to je Pavle propovedao, a to to je propovedao bilo je silno.
On kae: Kad sam doao k vama, brao, nisam doao da vam uzvie-
nim reima ili mudrou objavim Boije svedoanstvo... I moj govor i
moje propovedanje nisu se sastojali od ubedljivih rei ljudske mudro-
sti, nego od pokazivanja Duha i sile (1. Korinanima 2,1.4 SSP).
Pavle u 1. Korinanima 1,17.18 opisuje ono to je propovedao:
Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krtavam, nego da propove-
dam evanelje, i to ne u reitoj mudrosti (premudrim reima D. Ste-
127
fanovi) - da Hristov krst ne bi izgubio svoju delotvornost (bio uinjen

nedelotvornim KJV). Jer re o krstu (besjeda o kriu Stvarnost;
propovedanje krsta KJV) je ludost onima koji propadaju, a nama koji
se spasavamo - sila Boija (arni). Hristos ga je poslao da propoveda
Jevanelje i on je to uinio, ne koristei mudrost oveijih rei, kako
njegovo propovedanje ne bi bilo poniteno. On kae: da Hristov krst
ne bi bio izgubio delotvornost (silu Karai). Onda, kada je Pavle
propovedao meu Korinanima, on nije propovedao nita osim Hri-
sta, i to razapetog, i to je bilo Jevanelje. To Jevanelje Hristov krst
jeste Boja sila za spasenje svakom koji veruje.
Sada se postavlja pitanje: Da li je ovo Pavlovo propovedanje neto
poput tree aneoske poruke ili trostruke poruke koja nam je preda-
ta? Da li se ovo propovedanje razlikuje od propovedanja koje mi pro-
povedamo? Ako se razlikuje, da li mi propovedamo ono to treba da
propovedamo? Drugim reima, da li bi nae propovedanje trebalo da
obuhvati ita vie od onoga to je apostol Pavle imao? Ako je tako, ta
god to moglo biti, bilo bi bolje da se toga reimo to pre moemo. Po-
gledajmo sada zato:
Ali ako vam ak i mi, ili aneo sa neba propoveda evanelje ra-
zliito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet. To
je snana izjava, ali je on ponavlja i naglaava. Kao to smo pre kazali
i sad opet velim: ako vam ko propoveda evanelje koje se razlikuje od
onoga to ste primili, neka bude proklet (Galatima 1,8.9 arni).
Ove rei nisu uzalud izreene, jer je bilo ljudi koji su propovedali
druga jevanelja ili druge stvari (predstavljali) kao Jevanelje i, vie od
toga, bilo je anela koji su propovedali druga jevanelja i druge stvari
(predstavljali) kao Jevanelje. Mi emo jo videti te pale anele kako
nam dolaze i propovedaju ono to oni nazivaju jevaneljem, koje e
imati silu u sebi i koje e biti praeno blistavom svetlou. Meutim,
ono to nam oni govore, mi treba da proglasimo lanim, a onog koji
nam to propoveda prokletim, zato to e se to, u nekim pojedinostima,
razlikovati od onoga to je apostol Pavle propovedao.
Ostavljajui ovo, vraamo se Otkrivenju 14,6, gde itamo: I videh
drugog anela kako leti posred neba imajui veito evanelje - da ga
128
Predavanje broj 16
objavi stanovnicima zemlje... i govorae snanim glasom: bojte se Boga

i odajte mu slavu, jer doe as njegovoga suda (arni). Ovo je delo
koje priprema ljude za poslednji sud i, samim tim, delo koje nosi sve za
ovekovo savrenstvo, kao to smo videli u 12. stihu. Ali ta poruka nije
nita ni vie, ni manje, nego veno Jevanelje. Drugi aneo je iao sa
prvim, a prvi [sic]1 se pridruio obojici i sva trojica su zajedno oglasila
jedan pokli.
Postavlja se pitanje: Ako se trei aneo pojavio i pridruio svoj
glas pokliu prvog i drugog anela, zar nemamo da saoptimo svetu
neto vie u odnosu na one koji su radili pod prvom porukom?
Mi svakako ne moemo nita vie da propovedamo nego veno
Jevanelje. Drugi aneo objavljuje injenicu da je Vavilon pao, zbog
svog otpadnitva od Jevanelja. Obratite panju, drugi aneo nema
da saopti neku novu istinu; samo injenicu da se neto dogodilo.
Trei aneo samo objavljuje kaznu koja e doi na one ljude koji rade
drugaije u odnosu na istinu koju je objavio prvi aneo; ali prvi aneo
nastavlja da se oglaava i njih trojica idu zajedno, a poto njih trojica
nastavljaju zajedno da se oglaavaju, a prvi saoptava veno Jevanelje
ono koje treba da pripremi ljude da bez krivice stoje pred Bogom
dok trei aneo saoptava kaznu koja e pasti na njih, ako ne prime
veno Jevanelje, onda neminovno sledi da je itava trostruka poruka
zapravo veno Jevanelje.
Obratite panju, prvi aneo proglaava veno Jevanelje; drugi
proglaava pad svakoga ko ne poslua to Jevanelje; a trei proglaava
kaznu koja e uslediti, koja pada i dolazi na one koji ne posluaju. Da-
kle, trea poruka je u potpunosti u prvoj veno Jevanelje. Da, to
veno Jevanelje nosi sa sobom svu istinu. To je Boja sila. To veno
Jevanelje je, zapamtite, saeto u jednom Isusu Hristu, i to razape-
tom i, naravno, ponovo vaskrslom. Mi u ovom svetu nemamo nita
drugo da objavimo ljudima, bez obzira da li smo propovednici, biblijs-
ki radnici, kolporteri, akviziteri ili jednostavno ljudi koji u skromnom
okviru svog sopstvenog doma dozvole da svetlost sija. Sve to bilo ko
od nas moe da odnese svetu je Isus Hristos, i to razapet.
1 Treba trei prim. prev.
129
Neko kae: To je posmatranje stvari na ekstreman nain; da li emo

odbaciti sve doktrine koje smo propovedali o stanju mrtvih, o danu
od odmora, zakonu, kazni zlih? Odbaciemo ih? Ne, nikako. Prop-
ovedajte o njima u svako vreme, ali, ipak, ne propovedajte nita osim
Isusa Hrista, i to razapetog. Jer, ako propovedate ove stvari bez propove-
danja Hrista, i to razapetog, one su liene svoje moi, poto Pavle kae
da ga je Hristos poslao da propoveda Jevanelje, ali ne reima oveije
mudrosti, kako propovedanje Hristovog krsta ne bi bilo uinjeno ne-
delotvornim. Propovedanje krsta i samo njega jeste Boja sila. Ponovo
kaem, Jevanelje je Boja sila, a krst je centar Jevanelja. A ja Boe
sauvaj da se im drugim hvalim (diim grki) osim krstom Gospoda
naeg Isusa Hrista (Galatima 6,14 Karadi). Za Pavla nije postojalo
nita drugo vredno hvale, osim krsta Isusa Hrista, njegovog Gospoda.
Sada emo razmotriti neke od razliitih taaka doktrine koje
propovedamo i videti kako moemo da ih propovedamo, a da, u isto
vreme, propovedamo samo Hrista, i to razapetog.
Prvo, to se tie biblijske doktrine Sveto pismo je u celosti dok-
trina. Ko hoe da izvrava njegovu volju, saznae da li ovo uenje dol-
azi od Boga, ili ja govorim sam od sebe (Jovan 7,17 arni). Re
doktrina znai uenje. Ponekad se uplaimo doktrine. Govorimo o
doktrinarnim i praktinim propovedima. Ali, doktrina znai uenje i
ako neko ini Boju volju, on e spoznati to uenje. Meutim, uenje
mora biti praktino ili je beskorisno. Onda je, brao, biblijsko uenje u
potpunosti praktino.
Ukoliko ne poznajemo biblijsku doktrinu, onda ne znamo kako
da sprovodimo ono to ona ui. Ako neka stvar nije praktina, ona je
nepraktina. Ali mi neemo rei da je biblijsko uenje nepraktino, da
je neto to ne moe da se sprovodi. Dakle, moda moemo da ostavi-
mo po strani tu razliku izmeu doktrinarnih i praktinih propovedi.
Boji sluga ne bi trebalo nikada da propoveda nita osim praktinih
propovedi. Meutim, poto je sve biblijsko uenje ili sva doktrina
praktina, oigledno je da u propovedanju zaista praktinih propovedi
ne smemo da propovedamo nita osim doktrine, a ta doktrina mora da
bude doktrina o Hristu.
130
Predavanje broj 16
Zakon
A sada, to se tie posebnih taaka doktrine u Hristu. Prvo emo
razmatrati zakon. Moram samo da usmerim vau panju na injenicu
da je Hristos u zakonu i da je zakon u Hristu i da ne moete da odvojite
jedno od drugog, da bih dokazao da to dvoje idu zajedno i da propo-
vedanje zakona bez Hrista u njemu nee imati silu, niti uticaj na ljud-
ska srca. Nae prouavanje Poslanice Rimljanima jasno je iznelo ovo
pred nae umove. Mi verom ne ponitavamo zakon, ve jedino verom
u Hrista utvrujemo zakon u svojim srcima.
Zakon osuuje grenika i stoga, delima zakona, nijedno telo nee
biti opravdano u Njegovim oima. Meutim, poslunou jednog e
mnogi biti uinjeni pravednima, a ta poslunost moe da bude ui-
njena naom, verom u Boju re i tako to emo Hrista uiniti svojim.
Uiniti Hrista svojim znai uvesti Ga u na ivot, a imati Njega u svom
ivotu znai imati veni ivot. Hristos je istina, a zakon je u Njemu u
svom savrenstvu i, ako uvamo Hrista u svom srcu dan za danom,
imamo zakon u svom srcu u njegovom savrenstvu, sve dok se ne po-
kolebamo.
Ako imamo Hrista, On je nae spasenje, ali moramo da Ga imamo
u svakom trenutku svog ivota. Jedan in vere nee biti dovoljan za sve
vreme; Pravednik e iveti od vere (pravednik e iveti verom KJV)
(Rimljanima 1,17 arni). Meutim, mi moemo da ivimo samo
jedan trenutak u vremenu, a poto je vera nae spasenje, oigledno je
da se spasavamo trenutak za trenutkom. Nema sile u zakonu odvojeno
od Hrista i propovedanje zakona bez Hrista u njemu je jednostavno
propovedanje prokletstva ljudima, a ne nade. Ali Hristos je poslao ljude
kao svoje poslanike da proglase slobodu zarobljenima, da im kau da su
zatvorenici nade. Onda mi propovedamo Hristovo propovedanje; da li
mi ispunjavamo Njegovu misiju, ako bez Hrista propovedamo zakon,
koji samo osuuje? Ne. Mi treba da propovedamo nadu. Dok nad
grenikom postoji zakon, sa svim strahovima Sinaja, on treba da usme-
ri svoj um, ne samo na zakon, ve na davaoca tog zakona, koji u sebi
ima blagodat, kao i istinu. Istina i blagodat su u Njegovoj ruci i kada ta
istina osuuje ljude, blagodat koju ista ruka dri, preobraa ih iz greha.
131
Kada ljudi imaju Hrista, oni imaju Njegovu pravednost, a to je

pravednost koju zahteva zakon. Ali Hristova pravednost nosi sa sobom
i sve drugo, jer je On rekao: Prvo traite njegovo Carstvo i njegovu
pravednost, i sve ovo e vam se dodati (Matej 6,33 SSP). To je je-
dino to je potrebno i ako to imamo, imamo itavo Jevanelje, jer su
Jevanelje Hristos i Njegova pravednost, a On je naa pravednost, nae
spasenje i na ivot, i sada i ubudue.
Dan od odmora
Posebna istina koja mora da se dri u ovim poslednjim danima je
istina od danu od odmora. Mi ne moemo previe da verujemo u nju
i da je previe propovedamo. Upravo tu je napravljena velika razvalina
u Bojem zakonu (pogledajte Isaija 58,12). Da li ste ikada zastali da
razmislite zato je sotona usmerio sve svoje snage na tu 4. zapovest?
Koren itave stvari se nalazi u Jevrejima 1,10. U obraanju Sinu, Bog
Otac kae: Ti si, Gospode, u poetku osnovao zemlju i nebesa su dela
tvojih ruku (arni).
Onda, kada itamo: Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku Nje-
govih glasi (pokazuje KJV) svod nebeski (Psalam 19,1 Danii),
znamo da oni jednostavno pokazuju silu koja je u Hristu. Jovan kae:
U poetku je bila Re, i Re je bila kod Boga (sa Bogom KJV), i Re
je bila Bog. Ona je u poetku bila kod Boga. Sve je kroz nju postalo
(njenim posredstvom KJV) i bez nje nije postalo nita to je postalo
(Jovan 1,1-3 SSP). Sve to je stvoreno, stvoreno je Hristovim posred-
stvom.
U psalmu 111,2-4 itam: Gospodnja dela su velika, koja trae
svi oni koji u njima uivaju. Njegovo delo je asno i slavno, a Njegova
pravednost traje zauvek. On je stvorio svoja udesna dela da se pam-
te; Gospod je milostiv i pun saoseanja (KJV). Doslovno, i prema je-
vrejskom prevodu hebrejskog teksta, prvi deo 4. stiha bi glasio: On je
nainio spomen na svoje udesno delo. ta je Njegovo delo? Nebesa
su Njegovo delo i On je postavio temelje Zemlji. eleo bih da obratite
panju da je te tri rei pravednost, milostiv i saoseanje, psalmista
povezao sa mislima o stvaranju sveta. Uskoro emo videti zato.
132
Predavanje broj 16
ta je taj Boji spomen? Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska

njihova. I svri Bog do sedmog dana dela svoja, koja uini; i poinu
(odmori KJV) u sedmi dan od svih dela svojih, koja uini; I blagoslo-
vi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poinu od svih dela svojih,
koja uini (1. Mojsijeva 2,1-3 Danii). ta je onda taj spomen? Sed-
mi dan, a to je subota. To je dan koji krunie sedmicu, uspomena na
zavreno stvaranje stvaranje u kome se pokazala sila Boje rei, Jer
On ree, i postade; On zapovedi, i pokaza se (Psalam 33,9 Danii).
Ako samo drite Boju re i silu Boje rei pred svojim umovima, ini
se da ne moete, a da ne vidite zato David povezuje blagodat, saosea-
nje i pravednost sa delima Bojih ruku.
Boja re je ta koja je stvorila nebesa i Zemlju. Dan od odmora je
spomen koji je dat da moemo da obeleavamo silu Boje rei i razmi-
ljamo o njoj. U Jezekilju 20,20 Bog kae da subota treba da bude znak
izmeu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog va (Danii).
Sada obratite panju, to treba da bude znak, kako bismo znali da je
nebeski Bog na Bog.
Osvrnimo se sada na Jeremiju 10,10-12, gde itamo: A Gospod
je pravi Bog, Bog ivi i car veni... Ovako im recite: Bogovi, koji nisu
nainili nebo ni zemlju, nestae sa zemlje i ispod neba. On je nainio
zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrou svojom, i razumom
svojim razastro nebesa (Danii). Okrenimo se Psalmu 96,5 i tamo
itamo: Jer su svi bogovi u naroda nita (idoli KJV); a Gospod je
nebesa stvorio (Danii).
Sve to e um oveka dovesti do saznanja injenice ili to e pri-
zvati injenicu da je Bog kome sluimo Tvorac, takoe e nam pokaza-
ti da su svi ostali bogovi lani. Jer sila da se stvara je posebna osobina,
to je iskljuivo pravo nebeskog Boga. On moe da stvara i sve drugo
to se predstavlja da je vredno oboavanja pokazuje se kao lani pre-
tendent, zato to ne moe da stvara.
Ali, zato Bog eli da zapamtimo da je On Bog? ta konkretno Bog
eli da imamo na umu kada mislimo o Njemu kao o Bogu? Klju za
ova pitanja se nalazi u Jevrejima 11,6: A bez vere nije mogue ugoditi
Bogu; jer onaj koji hoe da doe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da
133
plaa onima koji Ga (marljivo KJV) trae (Karadi). Mi moramo

da verujemo da Bog postoji i od te ideje o postojanju ne moe da se
odvoji ideja o nagradi i pomoi od Boga, za kojeg verujemo da postoji.
Ako Boga ne posmatramo kao onog koji nagrauje, kao sadanjeg po-
monika u nevolji, mi Ga ne poznajemo kao Boga. Ako ne znamo da je
On upravo ono to kae da jeste, onda Ga ne poznajemo.
Poto je dan od odmora uspomena na Boje udesno delo stvara-
nja i dat je da bismo znali da je On Bog, stoga je dan od odmora dat da
bismo znali da je Bog onaj koji nagrauje, jer On nije nita drugo nego
onaj koji nagrauje one koji Ga marljivo trae. Ovo se nedvosmisleno
pokazuje u Jezekilju 20,12: I subote svoje dadoh im da su znak izmeu
mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem (Dani-
i). Onda je cilj davanja subote oveku bio da bi on znao da je taj Bog
koji ju je dao, isti onaj Bog koji i njega posveuje. Ta ideja o posveenju
je ono to elimo da istaknemo u vezi sa ovim.
Moglo bi se prigovoriti da je subota data pre ovekovog pada, tako
da je on, u vreme kada je ona data, bio posveen i zato mu nije bio
potreban Hristos da ga spasi od greha. Adama je Gospod postavio u
Edemski vrt. On je iveo u besprekornoj istoti, ali je tu istotu mogao
da ouva samo verom u Boga. Boja sila je bila ono to ga je odravalo.
Adam nije iveo u sebi. Da, jeste na kraju i pao je. Ali upravo dok god
je bio sauvan od pada, to je bilo Bojom silom i Bojom reju. Dakle,
bila mu je potrebna Boja sila da ga sauva od pada, a kada mu se to
desilo kasnije, kada je pao da ga spase od greha koje je poinio i da
ga sauva od injenja drugih greha.
Mi pravimo istu greku u pogledu vremena kada je proba zavre-
na. Mislimo, poto tada nee biti nikakvog posrednika, da stojimo u
svojoj sopstvenoj snazi. Doi e vreme kada nee biti nikakvog posred-
nika, ali oni koji budu bili u tom vremenu nee biti u svojoj sopstvenoj
snazi, ve u Hristovoj sili koja e nas uvati u to vreme; poto emo biti
bez greha, nee nam biti potreban posrednik, ali e nam u svakom tre-
nutku biti potreban Spasitelj. Hristos je onaj Koji e vas i utvrditi do
samog kraja da budete pravi (besprekorni Sinod SPC, KJV) na dan
Gospoda naeg Isusa Hrista (1. Korinanima 1,8 Karadi).
134
Predavanje broj 16
Da Adam nikada nije pao, dan od odmora bi tamo ostao, kao pod-
setnik na Boju mo da ga sauva od pada sa poloaja i mesta na kome
ga je Bog stvorio. To je upravo ono zbog ega subota postoji sada. Ona
treba da nam pokae da je Bog nae posveenje i da On stavlja svoju
pravednost na nas, i u nas, posredstvom iste rei kojom je stvorio ne-
besa i Zemlju. Onda subota postoji da bismo mogli da razmiljamo o
Bojoj sili i da se setimo da je ta sila koja je stvorila Zemlju ista ona sila
koja nas uva od greha, za spasenje koje je spremno da bude objavljeno
u poslednje vreme.
U Koloanima 1,11-19 itamo: Jaajui se svakom snagom shod-
no moi njegove slave - za svako strpljenje i istrajnost, da s radou
zahvaljujete Ocu koji nas je osposobio da uestvujemo u nasledstvu
svetih u svetlosti. On nas je izbavio od vlasti tame i premestio u car-
stvo svog ljubljenog Sina, u kome imamo izbavljenje (otkupljenje kroz
Njegovu krv KJV), (ak i KJV) oprotaj grehova. On je slika ne-
vidljivoga Boga, prvoroeni sveg stvorenja, jer je u njemu (njegovim
posredstvom KJV) stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve
vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili
vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno - i za njega. I on je pre
svega i sve u njemu ima svoje postojanje. On je i glava tela, Crkve; on
je poetak, prvoroeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi. Jer je Bog
blagoizvoleo (Bogu se svidelo SSP) da se u njemu nastani (da u nje-
mu prebiva KJV; ivi D. Stefanovi) sva punina (arni).
Apostol predstavlja Hrista kao onog kroz kojeg mi imamo otku-
pljenje. Zato? Zato to je kroz Njega sve stvoreno. Ova misao e stiati
primedbu koja se tako esto javlja u vezi sa subotom, da je otkupljenje
vee od stvaranja, jer je otkupljenje stvaranje, i nije, niti moe da bude
nita drugo. To je ista sila i ista stvar. Reju Gospoda stvorena su nebesa
i reju Gospoda proglaena je pravednost u nama. Dovoenje svemira
u postojanje reju bio je in stvaranja; dovoenje pravednosti reju u
srce oveka koji ima pokvareno srce, takoe je in stvaranja. Hristos
je postavljen pred nas kao Tvorac, kako bismo mogli da upoznamo
Njegovu mo da otkupljuje. A nain na koji je Hristos postavljen pred
nas je reju Njegove sile.
135
Subotni dan je onaj dan koji priziva seanje na Boja udesna

dela. Tog dana, vie nego bilo kod drugog dana, treba da razmiljamo o
delima Bojih ruku. Kao to tog dana razmiljamo o delu Njegove ruke
i neverovatnoj sili koja se pokazuje u svemiru, takoe razmiljamo i o
Njegovoj sili da nas spase od greha, jer je to ista sila koja se ispoljava u
svemu. Zato bi deca od svojih najranijih godina trebalo da budu uena
da na stvaranje gledaju kao na Boju silu. Ako se tako ini, u njihovim
umovima e biti ugraena naela, koja nikakvo neverniko lukavstvo
ne moe da promeni.
U 11. poglavlju Poslanice Jevrejima, Pavle prikazuje mo vere da
stvara pravednost, ali primetiete da misao koja je na poetku izraena
je: Verom (kroz veru KJV) shvatamo da su svetovi sazdani (uoblieni,
uokvireni KJV) Boijom reju (stih 3 SSP). Onda, usmeravanjem
umova mladih na Boju silu u stvaranju svemira, oni e to razumeti
verom, a njihovi umovi e shvatiti misao da Onaj koji je stvorio sve to
vide, jeste isti Onaj koji daje nagradu onima koji Ga marljivo trae.
Koliko je samo jasno zato je sotona skupio sve svoje snage protiv
te 4. zapovesti zato to ona, iznad svih ostalih, prikazuje silu naeg
Gospoda Isusa Hrista. Sotona je antihrist i on ne radi nita na ovom
svetu to nije usmereno protiv Hrista. Zato je on prikrio tu 4. zapovest
da bi umove ljudi skrenuo sa Boga u Hristu, kao Tvorcu, zato to,
sve dok ljudi gube iz vida stvaralaku silu koja je data u Hristu, oni e
gubiti iz vida i Njegovu silu da otkupi. Zato propovedajte o suboti sve
vie i vie, a ipak, radei to, budite sigurni da propovedate Hrista, i to
razapetog, kao Spasitelja od greha.
Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini ta je tebi drago na
moj sveti dan, i ako prozove subotu milinom (zadovoljstvom KJV),
sveti dan Gospodnji slavnim, i bude ga slavio (potovao KJV) ne
idui svojim putevima i ne inei ta je tebi drago, ni govorei (svoje
KJV) rei, tada e se veseliti (i sam uivati KJV) u Gospodu (Isaija
58,13.14 Danii). Dakle, dranje subote na savren nain, onako
kako Bog eli da je drimo, jeste tu da sami uivamo u Gospodu, ali
ovo ne moemo da inimo, ako ne poznajemo Hrista i ne uinimo Ga
svojom radou.
136
Predavanje broj 16
Nasledstvo svetih
Sada emo razmotriti nasledstvo svetih i videti da li i u tome mo-
emo da propovedamo Hrista, i to razapetog. Nasledstvo je obeano
Avramu i njegovom semenu (potomstvu). Njemu i njegovom semenu
je obeano da e biti naslednici sveta. To seme je Hristos i svi koji su u
Hristu. Jemstvo, zalog tog naslea je Boji Duh. U koga ste i verovali,
nakon to ste uli re istine, Jevanelje svog spasenja; u kome ste tako-
e, nakon to ste poverovali, bili zapeaeni Svetim Duhom obeanja,
koji je zalog vaeg naslea, do otkupljenja kupljene imovine, na hvalu
Njegove slave (Efescima 1,13.14 eng. prevod).
Boji Duh je avans (kapara) za nae naslee i onda se Pavle moli
da oi vaeg razumevanja budu prosveene - da znate kakva je nada
na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva
meu svetima (u svetima), i kako je prevelika njegova sila prema nama
koji verujemo - shodno delotvornosti njegove silne moi, ije je dejstvo
pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih (Efescima 1,18-20
kombinacija prevoda KJV-arni).
itavo Jevanelje upuuje na nasledstvo svetih. To nasledstvo se
dobija, ne zakonom, ve kroz veru u Isusa Hrista. Ako smo mi Hristo-
vi, onda smo naslednici po obeanju. ta je u propovedanju nasledstva
svetih, ako sa njim ne nosimo Hrista, kao onog kroz kojeg se to na-
sledstvo dobija? On je Onaj u kome smo dobili nasledstvo (Efescima
1,11 KJV). Obeanje Avramu je bilo da e u njemu biti blagosloveni
svi narodi na Zemlji. Pavle kae da je Bog Avramu, dajui mu ovo obe-
anje, zapravo propovedao Jevanelje (pogledajte Galatima 3,8).
Moemo li da propovedamo Hrista u vaskrsenju? Vaskrsenje ide
sa obeanjem o nasledstvu. Kada je Bog dao obeanje Avramu, ovaj se
nije pokolebao u tome, ve je bio potpuno uveren da ono to je Bog
obeao, u stanju je i da izvri. On je imao veru u Boga da podigne iz
mrtvih i ta vera se pokazala u svojoj savrenosti kada je prineo Isaka
na oltar. Dakle, njegovo verovanje u obeanje je bilo zasnovano na ve-
rovanju u Hrista, koji je vaskrsenje i ivot. U Hristu je zakon, i subota;
u Njemu je nasledstvo. Hristos razapet i ponovo vaskrsnut je sredstvo
kojim moemo da dobijemo taj slavni dom.
137
Besmrtnost due
Moe li Hristos da se propoveda kada govorimo o temi besmrtno-
sti due? Da, jer to nije nita drugo nego ivot kroz Hrista. Kroz Hrista
imamo ivot i nema drugog naina na koji moemo da ga dobijemo.
Mi moemo da iz Svetog Pisma nesumnjivo dokaemo da nema svesti
u grobu i da je ovek smrtan, a da jo uvek ne posedujemo pravu suti-
nu pitanja besmrtnosti due.
Neki kau da, kada ljudi shvate da je ovek smrtan, oni su bezbed-
ni od spiritizma. Da li je to tako? Ne, jer su mnogi ljudi to saznali, a
ipak su otili u spiritizam. Zato? Zato to u svojoj doktrini nisu imali
Hrista. Onaj koji ima Sina, ima ivot, a onaj koji nema Sina, nema i-
vot. Onaj koji veruje u Sina, ima ivot, a onaj koji ne veruje u Njega,
nee videti ivot. Hristos je kupio ivot za oveka i mi moemo da ima-
mo taj ivot verujui u Njegovu re. Odvojeno od Hrista nema ivota i
odvojeno od Njega mi ne moemo da imamo ivot.
U Jezekilju 13,22 itamo: Jer alostiste (rastuiste KJV) laju
srce pravedniku, kog ja ne oalostih, i krepiste ruke bezboniku da se
ne vrati sa svog zlog puta, obeavajui mu ivot (kombinacija prevoda
Danii-KJV). Razlog zato se ljudi utvruju u svojim bezakonjima i
zato idu u propast je zato to im se obeava ivot, a za njih nema ivo-
ta sve dok ostaju u tom grenom stanju. Tama e pokriti Zemlju, gusta
tama e pokriti sinove oveije i bie kao to je bilo pre potopa, kada
su sve pomisli ljudskih srca uvek bile samo zle. To je zato to oni veruju
da e imati ivot bez Hrista.
Hristos mora da bude predstavljen kao jedini nain ivota i da taj
ivot dolazi verom, koja je jedini put ka pravednosti, da bi ljudi mogli
da spoznaju da kao to je prestupom jednog, dola osuda na sve ljude,
tako je i pravednou jednog, svim ljudima dolo opravdanje na ivot
(Rimljanima 5,18 KJV). Taj ivot je Hristov ivot. Oni koji su oprav-
dani, bie spaseni; oni koji nisu opravdani, bie izgubljeni; a jedini nain
na koji moemo da budemo opravdani je posredstvom Hristovog ivota.
Stoga propovedamo opravdanje kroz Hrista ivot u Njemu i smrt
van njega. Onda onaj koji nema Sina, nema ivot, nee videti ivot i sve
to mu preostaje da ima je vena smrt, kazna za zle. Stoga je nemogue
138
Predavanje broj 16
da pitanje o besmrtnosti due predstavimo na bilo koji drugi nain,

nego kroz Hrista. Ako uinimo drugaije, nee biti praeno silom, jer
nita osim propovedanja krsta nije Boja sila.
Spiritizam
Pozabavimo se sada spiritizmom. Tano je da ovek moe da veruje
da su ljudi smrtni i da ne idu na Nebo kada umru, ali ako ne poznaje silu
toga, on nije bezbedan od spiritizma. Ako ne poznaje silu Hristovog i-
vota, nema niega to e ga spasiti od lukavstva ove uasne zablude. Ali
ako zna slabost oveka i da on u sebi nema ivot, ve da je ivot u Hristu,
i da vera ini da taj ivot bude njegov sopstveni, onda ima zatitu.
Da li ste ikada znali nekog oveka koji je verovao u ovaj biblijski
tekst: Mrtvi ne znaju nita (Knjiga propovednika 9,5 Danii), a
da je otiao u spiritizam? Pretpostavljam da jeste, a znam da i ja jesam.
Dakle, ako ljudi koji su znali i verovali u taj tekst odu u spiritizam,
onda nema nikakve sile u tom verovanju da mrtvi ne znaju nita, to bi
ih sauvalo od spiritizma. Znao sam ljude koji su to verovali i propove-
dali, ali su otili u spiritizam. uo sam ih da to propovedaju, a iste ljude
sam posle uo kako propovedaju najbogohulniji spiritizam. Onda, ako
e pozitivno (tj. samo intelektualno prim. izdavaa) verovanje da je
ovek smrtan sauvati ljude od lukavstava spiritizma, zato su ti ljudi
uli u to? Zato to nisu znali tajnu ivota u Hristu.
Hristos je rekao: Ko nije sa mnom - protiv mene je. I ko sa mnom
ne skuplja - rasipa (Matej 12,30 SSP). Nema deliminog. Ili Hristos,
ili sotona. Ili Hristos, ili antihrist. Sve to nije za Hrista, to je protiv
Njega. ta znai re antihrist? Protiv Hrista. Onda onaj koji nije za
Hrista, taj je antihrist ili ga pokree antihristov duh. Ako ko nema
Duha Hristova, taj nije njegov (Rimljanima 8,9 D. Stefanovi). Da-
kle, ako ovek nema Hristov Duh, koji duh mora da ima? Mora da ima
antihristov duh. Postoje samo dve sukobljene sile na svetu Hristova
sila i antihristova sila Hristov Duh i duh antihrista.
I vas je oiveo, koji ste bili mrtvi u prestupima i gresima, u koji-
ma ste u prolosti hodali po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdunih
sila, po duhu koji sada deluje u deci neposlunosti (Efescima 2,1.2
139
KJV). Ko je vladar vazdune sile? Sotona. Onda je sotonin duh onaj

koji pokree decu neposlunosti.
Dakle, injenica da ovek moe da prizna da je ovek smrtan, nee
ga spasiti od spiritizma. On mora da prizna i zna da je Hristos na ivot
i da, bez Njega, mi nemamo ivot. Samo [intelektualno] razumevanje
(uvianje) nee doneti dobro; on mora to da spozna kroz lino isku-
stvo. Hristos, i samo Hristos, mora da ivi u njemu i tada on nee biti
privuen duhom antihrista, jer je Spasitelj rekao da vladar ovog sveta
nema nita s Njim.
ta je tajna spiritizma? Odvajanje od Hrista i svaki ovek koji ne
primi Hrista, bez obzira da li ispoveda (tvrdi) da veruje u subotu, u
dolazak Gospoda, taj ovek je smrtan i nije vano da li veruje u sve
to ako ne primi Hrista u svoje sopstveno srce, pre ili kasnije, taj ovek
e sigurno biti zaveden tom sotoninom velikom prevarom.
Onima koji ne primaju ljubav istine Bog e poslati snanu obma-
nu, da bi poverovali u la; da bi bili osueni svi koji ne veruju u istinu,
nego su nali zadovoljstvo u nepravdi. Mogue je da priznam sve razli-
ite take sadanje istine koje su sadrane u treoj aneoskoj poruci, ali
sve dok u svom srcu imam nepravednost, imam tu i seme spiritizma.
Svaka nepravednost je delo antihrista. Imajui nepravednost, imam
ono posredstvom ega sotona moe da ini prevaru u meni. To je pre-
varnost nepravednosti (2. Solunjanima 2,10 KJV). To nije prevar-
nost neznanja, ve prevarnost nepravednosti.
Onda jedini izvor sigurnosti lei u verovanju u Hrista kao onoga
koji je moj ivot, i u opravdanju verom. Isus Hristos, i to razapet, kao
naa pravednost, na ivot, naa radost, nae sve, jeste ono za im treba
udeti; da, i vie nego to moe da se udi, ili ak da se pomisli o tome
- jedini koji moe da nas sauva od antihrista.
Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte

duhove - jesu li od Boga, jer su mnogi lani proroci izili u
svet. Po ovome poznajte Boijeg duha: od Boga je svaki duh
koji ispoveda da je Isus Hristos doao u telu (1. Jovanova
4,1.2 arni).
140
Predavanje broj 16
ta to znai priznati da je Isus Hristos doao u telu? Rei da je to

tako? Ne, ve verovati u sve to ta injenica znai. ta to znai? Bog se
pokazao (ispoljio) u telu; Bog je bio u Hristu, mirei svet sa sobom.
Bog je poslao svog sopstvenog Sina u obliju grenog tela i za greh je
osudio greh u telu. Jer, mi nemamo prvosvetenika koji ne moe da
saosea s naim slabostima, nego takvog koji je u svemu bio iskuavan
kao i mi, samo nije zgreio (Jevrejima 4,15 SSP).
Brao, priznati da je Hristos doao u telu, znai da moramo pri-
hvatiti Hrista koji je doao u telu i sve ono zbog ega je doao u telu. On
je doao u telu da bi pravednost zakona mogla da se ispuni u nama da
bismo mi mogli da imamo Njegovu pravednost i Njegov beskonani
ivot. Svaki duh koji porie (osporava) Hrista kao jedini izvor ivota i
pravednosti, jeste duh antihrista.
A sada, osvrnite se i vidite gde ste. Da li je Hristov Duh onaj koji
deluje u nama kada kaemo da emo nadvladati, ako nam Hristos bude
malo pomogao? Kada to kaemo, mi emo svojim sopstvenim delom
zadobiti Nebo, barem delimino; tako poriemo Hrista i poriemo da
je On doao u telu. Taj duh koji deluje u nama je duh antihrista.
U papstvu prepoznajemo jedan oblik antihrista. Tajna dobijanja
ivota, kako papstvo ui, nisu Hristos i Njegov ivot, ve pokora, ma-
nastir i Devica Marija. Dakle, taj duh koji vodi oveka u manastir, bi-
uje telo i ini pokoru, jeste jednostavno logina posledica razmiljanja
da moramo da uinimo neto, da bismo se oslobodili od greha. To je
duh koji ui da ne moemo u potpunosti da se uzdamo (imamo pove-
renja) u Hrista i da Mu dopustimo da izgradi za nas nau sopstvenu
pravednost. Tako se, sve to nije u potpunosti potinjeno Hristu, po-
kree duhom antihrista.
A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu doao, nije
od Boga: i ovaj je antihristov, za kog uste da e doi, i sad je ve na
svetu. Vi ste od Boga, deice, i nadvladaste ih, jer je vei koji je u vama
negoli koji je na svetu (1. Jovanova 4,3.4 Karadi). Mi nadvladava-
mo antihrista jedino imajui Hrista u sebi. Hristos je prvi, poslednji i
sve vreme (veiti svagdanji); Hristos je u zakonu, a zakon je u Hri-
stu; Hristos je u suboti, kao Gospodar subote, zato to ju je On stvorio i
141
zato to subota jednostavno pokazuje silu Hristove rei, kojom su stvo-

rena nebesa i kojom se ona odravaju.
Sila Hristove rei takoe stvara pravednost u nama. Propovedanje
Hristovog krsta prikazuje ljudima ivot i besmrtnost. Propovedanje
Hristovog krsta je ono to upozorava ljude na propast. To nas osloba-
a iz zamki ovog sveta i daje nam pristup blagodati, u kojoj stojimo i
radujemo se u nadi Boje slave. Propovedanje tog Hristovog krsta ot-
kriva nam sve ono to Hristos eli da znamo. To pred nas stavlja slavu
nasledstva svetih i upozorava nas na opasnosti poslednjih dana.
Dok smo verni treoj aneoskoj poruci i svim doktrinama koje
nas ine drugaijima od sveta, odluimo da ne znamo nita, osim Isusa
Hrista, i to razapetog. To je Boja sila za spasenje. To je veno Jevan-
elje koje e pripremiti ljude za sud, koji je ve sada zaseo. I ako je taj
prvi aneo objavio: Bojte se Boga i dajte Mu slavu, jer je doao as
Njegovog suda, koliko vie bi trebalo da mi objavljujemo tu poruku
veno Jevanelje sada, kada taj sud, ne samo da je doao, ve je ak
blizu zavretka.
Zahvaljujem se Bogu zato to nam otkriva istine svoje rei i zato
to nam je pokazao da je trea aneoska poruka itavo Jevanelje Isusa
Hrista, naeg Gospoda. Zato znamo toliko vie o Bojoj rei? Zato
to Bog otkriva Hrista nama i u nama. Sve to znamo o Hristovoj sili,
znamo iz rei i time smo uinjeni istima od greha. Naa vera se dri
Hrista i On postaje stvarnost u naim sopstvenim srcima i u naim
ivotima.
Kada imamo snanu veru da Hristos prebiva u nama, mi moemo
sa silom da krenemo da radimo za druge i da udruimo svoje glasove
sa glasovima anela na Nebu i tada e poruka ii sa glasnim pokliom.
Razlog zbog kojeg nije ila sa glasnim pokliom je zato to je nismo
shvatili u njenoj punini (punoi). U prolosti mnogi od nas nisu imali
tu sr poruke da je Hristos sve.
Kada imamo Hrista, imamo sve i znamo silu koja je u Njemu.
Tada se predajemo Njemu, i sila e poivati na nama, a re koju propo-
vedamo ii e sa silom, i glasni pokli tree aneoske poruke e biti tu.
Radujem se veeras u uverenju da glasni pokli poinje sada.
142
Predavanje broj 16
Veliki zavretak sukoba e uskoro biti tu, kada Hristos bude do-
ao. Onda emo Ga videti, Onoga koga, ne videvi, volimo; u koga,
iako Ga sada ne vidimo, ipak verujemo, i radujemo se radou neizre-
civom i punom slave. Tog radosnog dana, biemo kao On, jer emo Ga
videti onakvog kakav jeste.
Neka Bog uini da taj dan doe uskoro. Neka Bog uini da svako
u ovom domu preda svoje srce Njemu i da moe da kae: Evo me,
Gospode, uzmi me; ja sam Tvoj, i Ti si moj; iskoristi me, Gospode, na
svoj sopstveni nain, da kroz mene moe neznabocima da otkrije
neistraivo2 Hristovo bogatstvo.
2 Pisac aludira na stih iz Efescima 3,8 gde je u engleskom prevodu KJV upotrebljena
re unsearchable, a u naim prevodima re neistra(lj)ivo (SSP, arni, Sinod SPC),
odnosno nedoku(lj)ivo (D. Stefanovi) ili neiskazivo (Bakoti) prim. izdavaa
143
U PONUDI SU
I SLEDEE KNJIGE I BROURE
Pored knjige koju upravo itate u ponudi su i sledee knjige i broure

koje sadre samu sutinu ove jedinstvene poruke o opravdanju verom.
DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,

Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poru-
ka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i poverova-
ti. Boja milost je...beskrajno bolja nego to ste mislili.
Prvi put odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva
panju.
ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da ra-
zume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.
MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostav-
ne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na spasenje
(Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbu-
njenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo sve-
tlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost
koji se ogledaju na duhovnom planu. Da li smo propustili
da sagledamo koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo
poverovali u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i pred-
stavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi irom
sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj
svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.
Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog lega-
lizma.
BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odba-
enim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI.
Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem ka srei
ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.
OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju mo-
litve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu 4, koja
je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristu-
panju Bojem prestolu?
RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi u
ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale milione
u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je u
svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovo-
riti na ovu enju.
ENA KOJA JE REKLA DA BOGU
Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog
hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapred-
stavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina
koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK

Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima leko-
vite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje u
svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one koji
su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne
u onom to inimo!
PREPORUUJEMO I SLEDEA IZDANJA:
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu go-
tovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom
i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je
izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim svojim suzama.
Robert J. Wieland istrauje ivotnu priu ove udesne
ene koja zauzima visoko mesto meu linostima o koji-
ma govori Sveto pismo.
U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onih osoba koje su se upu-
tile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog,
Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam otkriva kako
moemo stei svoje lino iskustvo na tom istom putova-
nju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera
svaki strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo
napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obrado-
vati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest koja
uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i Pronalae-
nje Bojeg mesta sigurnosti.
BEKSTVO KA BOGU, Jim Hohneberger

Bekstvo ka Bogu je knjiga koja govori o oajnikoj po-
trebi i traganju za Bojim prisustvom.
Autor Dim Honberger, u elji da pronae autentino
hrianstvo, seli se sa svojom porodicom u divljinu, nado-
mak Nacionalnog parka Glejer, na granici SAD i Kana-
de. Tu, u netaknutoj prirodi, oni dobijaju jasniju spoznaju
Boje ljubavi i navikavaju se da oslukuju Njegov glas u
svakodnevnim situacijama u kojima se svako od nas na-
lazi.
POBEDITI KROZ HRISTA, Bill Liversidge

Da li se borite sa iskuenjem i grehom? Pitate li se hoete li ikada doi-
veti pobedu? Da li se odajete obeshrabrenju, mislei da ste izgubljen slu-
aj? Da li vam je vera na niskom nivou? Da li ak pomiljate da ete biti
zadovoljniji ivotom ako se prepustite grehu? Oseate li da je Hristov ka-
rakter za vas previsok i nedostian standard? Ljubav, radost, mir, strplje-
nje, ljubaznost, dobrota, vernost, samokontrola ne otkrivaju se dosledno
u vaem ivotu.
Ako je bilo ta od ovog istina, ne oajavajte! Jevanelje
nudi reenje ono je zaista dobra vest za vas! Autor ove
knjige propoveda i pouava o Jevanelju s jasnoom i si-
lom, pojednostavljujui ono to nam izgleda sloeno. Kad
proitate ovaj praktini vodi do pobede, zakljuite sami
u kojoj meri je u tome uspeo.
JEVANELJE U KNJIZI PROROKA DANILA,
Robert J. Wieland
U ovoj knjizi je objanjen lik iz Navuhodonosorovog
sna, sa svim zverima i simbolima, dani koji oznaa-
vaju godine, i tako dalje.
Ali to nije pravi cilj ove knjige. I drugi to lako mogu.
Ono to ovde elimo da shvatimo jeste ime to Dani-
lova knjiga danas osvaja ljudsko srce i podstie ljude da
se potpuno posvete Danilovom Spasitelju naem Gospodu Isusu Hristu
koji je preuzeo nau drugu smrt i umro umesto nas.
GALATIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Prouavanje Galatima poslanice, stih po stih. Vago-
nerova vizija udesne stvarnosti Hristovog krsta, zapra-
vo je istina za sadanje vreme. Prvobitno je objavljena
1900. a ovo je revidirana verzija koja se prvi put pojavila
1972. godine. Posle svih ovih godina njene poruke su jo
uvek svee i nita manje mone po svom uticaju.
RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Stih po stih kroz Rimljanima poslanicu. Komentari
koji su ovde izloeni nikad ranije nisu bili objedinjeni u
formi knjige. Ova detaljna studija Rimljanima poslanice
bila je u delovima objavljivana u asopisu Znaci vreme-
na (Signs of the Times), u periodu od oktobra 1895, do
septembra 1896.
DOBRA VEST SVAGDANJA 1. i 2. deo,

A. T. Jones & E. J. Waggoner
Autori A. T. Dons i E. D. Vagoner iznose osveava-
jue, podsticajne, motiviue ideje koje crpe iz Jevane-
lja. Ova knjiica je zamiljena kao tromesena duhovna
hrana po jedna stranica na dan, kao obrok koji siti
duu.
HRISTOS I NJEGOVA PRAVEDNOST,
E. J. Waggoner
Elet D. Vagoner objanjava ta je sila koja nas spasava.
Jevanelje otkriva da je sila koja je svetove dovela u posto-
janje, ista ona sila koja deluje u spasavanju oveanstva. U
knjizi se jasnim reima objanjava ono to moramo znati o
Hristovoj prirodi.
OTVORENI PUT DO
HRIANSKOG SAVRENSTVA,
A. T. Jones
Dons predstavlja Hrista u sve tri Njegove slube kao
Proroka, Svetenika i Cara. Knjiga smelo izlazi u susret
mnogim izazovima koji se danas postavljaju pred hrian-
stvo.
Jedan od njih je: Da li je hriansko savrenstvo karak-
tera mogue, uprkos injenici da smo smrtnici, roeni u grehu?
INDIVIDUALNOST U RELIGIJI,
A. T. Jones
Iako nas od autorovog vremena deli vie od jednog sto-
lea, on je u delu ije korice italac upravo gleda, gotovo
proroki aktuelan u svom obraanju nama ovde i sada:
Dolazi dan, i nije daleko, kada e autokratija, nadmo-
nost i krutost zakona vlasti, ujedinjena crkva i drava, pa i
same crkve, stajati svi ujedinjeni i pokretani istom milju,
pa e zahtevati pokornost i uniformnost u religiji; i unititi
svaku naznaku individualnosti u religiji i svaku vrstu prava na nju.
I upravo zato, imajui u vidu ono to uskoro treba da doe, objavljene
su ove studije.
BESMRTNOST DUE,
A. T. Jones
Broura odgovara na pitanje da li je ovo biblijska doktri-
na. Uz to, daje i biblijski odgovor koji baca svetlo na ono to
se dogaa posle smrti.
JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI,
E. J. Waggoner
- Kako Boja pravednost postaje moja?
- Na koji nain je Isus Hristos postao moja zamena?
- ta ja da inim da bi spasenje Boje donelo vidljive i
stvarne plodove u mom ivotu?
Na ova i mnoga druga pitanja, tako poznata svakom
hrianskom verniku, autor daje veoma neobine i goto-
vo sasvim neoekivane odgovore ak i za mnoge dugogodinje istraivae
Biblije.
UPOZNAJMO BOGA II
95 TEZA O OPRAVDANJU VEROM,
Morris Venden
Nijedna druga poruka nije danas bitnija niti potreb-
nija i crkvi i svetu, nego to je to dobra vest o Hristovoj
pravednosti.
Pisac ove knjige takoe to zna. Uz izvinjenje Luteru, a
ipak sa strau da podstakne novu refomaciju blagodati,
Venden predstavlja svojih sopstvenih 95 teza o praved-
nosti verom, da bi nam pomogao da ponovo otkrijemo
osnove poznavanja Isusa i poverenja u Njega.
Na sajtu www.najvaznijevesti.com, pored navedenih

knjiga i broura u elektronskom obliku, moete nai i mnoge
druge koje ovde nisu navedene a od kojih e neke biti tam-
pane u najskorije vreme.
CIP -
,
279.14-248.42-277
, , 1855-1916
Jevanelje u Poslanici Rimljanima : serija predavanja preuzeta iz
Biltena Generalne konferencije 1891. / Ellet J. Waggoner ; [prevod sa
engleskog Suzana Stojanovski]. - 1. izd. - Beograd : B. uri, 2017
(Beograd : Apollo Graphic Production). - 143 str., [7] str. s tablama ; 21
cm
Prevod dela: Studies in the Book of Romans. - Tira 50. - Napomene uz

tekst.
ISBN 978-86-920741-3-4
COBISS.SR-ID 230490124

Jevandjelje U Poslanici Rimljanima - E.J. Waggoner

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jevandjelje U Poslanici Rimljanima - E.J. Waggoner

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E. J.

Prvo izdanje, Beograd, 2017.

Elektronska verzija knjige Jevanelje u Poslanici Rimljanima

PREDAVANJE BROJ 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

PREDAVANJE BROJ 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

PREDAVANJE BROJ 12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

PREDAVANJE BROJ 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89

PREDAVANJE BROJ 14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

PREDAVANJE BROJ 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

PREDAVANJE BROJ 16 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Ovo je jedna od najlepih knjiga u Svetom pismu (ili Bibliji). U

to se poistoveuju sa nepravednou. Proeti su njome i kada ona ne-

1 SSP Savremeni srpski prevod

Uporedite 2. Timotiju 3,1-7 sa poslednjim delom prvog poglavlja

Prvo poglavlje poslanice Rimljanima, nakon svog uvoda, moe se

Zato nema izgovora, ovee koji sudi, ma ko da si. Jer,

Ko god zna dovoljno da moe osuditi zlo pagana sam je osuen

Kada, naime, pagani, koji nemaju Zakon, po prirodi iz-

Bog je posredstvom razliitih stvari i osoba stavio dovoljno svetlo-

Prouavajui prvo i drugo poglavlje otkrili smo da je saznanje bez

da je nepravedan i pristrasan, ali na sudu e ceo svemir rei: Pravedni

umesto da iznedrimo pravednost iz nas samih, gde se ne moe nai

Osnova veeranjeg pouavanja je druga polovina treeg poglavlja

A sad se bez zakona javi pravda Boija, posvedoena

Stihovi 21-23 sadre saet prikaz svega o emu se govori u preo-

Nepreporoeno srce je beznadeno ravo. Samo zlo moe proi-

trebna Hristova pravednost da opravda sadanjost kao i da nesavrena

Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom (kroz veru KJV)?

Principi postavljeni u prethodnim lekcijama ine da sa zapitamo

ta emo, dakle, rei da je na po telu praotac Avraam

Ako bi ijedan ovek mogao da uini neko delo kojem bi zasluio

una. On je ivotno povezan sa samim ovekom. On nije privremeno

Tako i David govori o blaenosti oveka kome Bog ra-

Najpre je pravednost bila uraunata Avramu zato to je verovao,

Da li se ovo blaenstvo odnosi samo na obrezane, ili i

Oni koji ispovedaju uzvienu religiju, nisu duni da stoje u tom

pama vere naega oca Avraama, koju je on jo kao neobrezan imao

mno. Isus je obeao nasledstvo, a Njegova obeanja su da i amin.

U etvrtom poglavlju Rimljanima poslanice sreemo veru u jed-

Mnogo toga je sadrala u sebi Avramova spremnost da rtvuje

Avram i Sara nisu uinili nita da dobiju obeanje, osim to su ve-

Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bo-

Peto poglavlje sadri delimino nabrajanje blagoslova koji su plod

mu. Kako to onda da nevolja proizvodi strpljenje? Neka ovi tekstovi

Strpljenje gradi iskustvo (Rimljanima 5,4 KJV). Hriansko

Samo bi jedna pobuda trebalo da pokrene umove onih koji prou-

Ponekad mislimo da se mi osvremo (unazad) ka Hristu, a da su

dopadljivog u vezi sa njim. Jedva da e iko umreti za nekog takvog.

do te take, onda mogu da imaju Hristovu snagu. To je snaga koja je

greha (Galatima 1,3.4). Mi emo biti spaseni Njegovim ivotom. To je

Postoji samo jedan ivot koji moe da se odupre grehu, a to je

Jedanaesti stih navodi jedan od rodova koji mora da usledi iz spo-

Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh uao

etrnaesti stih nas upuuje na vladavinu smrti. ta je vlada-

grenici i da smo u izgubljenom stanju, uhvatimo se za spasenje koje

njim je proglaena smrtna kazna i on je bio mrtav ovek. Kazna nije

na sve ljude i ne postoji nijedan ovek na ovom svetu, a da nije pod

nas uiniti pravednima. Postajemo pravedni (bivamo uinjeni praved-

beskonanog bia i mi ne moemo da ga razumemo. Mi smo u nezna-

me dotakne. Njegova snaga je moja snaga; Njegova poslunost je moja

Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei; Ali, gde

Vreme ulaska zakona bilo je ono vreme kada je on bio izgovoren

da oni nikada nisu mogli da dosegnu do njegovih visina. Bio je dat na