Jevrejima Poslanica - Komentari - E. J. Waggoner

E. J.
Waggoner
JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI
www.najvaznijevesti.com
E. J. Waggoner
JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI
Serija predavanja preuzeta iz Biltena Generalne konferencije 1897.
Naslov originala:
STUDIES IN THE BOOK OF HEBREWS
A Series of Studies taken originally from
The 1897 General Conference Bulletin
By Ellet Joseph Waggoner
Izdava:
Branko uri
Prevod sa engleskog:
grupa prevodilaca
Dizajn korica:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
tampa:
Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka
Prvo izdanje
Beograd, 2016.
Elektronska verzija knjige Jevrejima Poslanica Komentari besplatno

je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da kupite
ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
Ellet J. Waggoner
JEVREJIMA POSLANICA
KOMENTARI
Serija predavanja preuzeta iz Biltena
Generalne konferencije 1897.
Beograd, 2016
Sadraj
PREDAVANJE BROJ 17
PREDAVANJE BROJ 215
PREDAVANJE BROJ 322
PREDAVANJE BROJ 429
PREDAVANJE BROJ 535
PREDAVANJE BROJ 641
PREDAVANJE BROJ 751
PREDAVANJE BROJ 864
PREDAVANJE BROJ 977
PREDAVANJE BROJ 1089
PREDAVANJE BROJ 1197
PREDAVANJE BROJ 12 107

PREDAVANJE BROJ 1
(Utorak popodne, 9. februar 1897)
Prema najavi, a i po mojoj elji, ovo e biti prouavanje Svetog

pisma. Ali da bismo zaista mogli da imamo biblijski as, moramo da
imamo i nekoga ko e da prouava Pismo. Znam da su ovde nezgodne
okolnosti za prouavanje Pisma. Ne moemo ovde da imamo biblijsku
kolu kao to bismo imali da smo se skupili samo u tu svrhu, poto
je dan u velikoj meri ispunjen drugim sastancima; pored sastanaka,
mnogi ovde moraju da obave i neke druge dunosti, tako da je vreme
za prouavanje veoma ogranieno. Ipak mislim da bi svako od nas mo-
gao da nae sat vremena svakoga dana za prouavanje Pisma. Trebalo
bi svakog jutra da naemo bar toliko vremena i da ga posvetimo toj
svrsi. Molim vas da otvorite svoje Biblije na Jevrejima poslanicu. Neka
neko pone da ita i neka, bez pauze, neko drugi nastavi, stih po stih
prvog poglavlja Jevrejima, a svako neka gleda u svoju Bibliju tokom
itanja.
(ita se poglavlje)
Najpre, uzmimo stih po stih i zapazimo ta kae svaku izjavu; i
zapazimo ta kae - svaku re; i prepoznajmo ta kae.
ta je tema ovog poglavlja?
Hristos.
Ko je Onaj o kome se ovde prvo govori?
Bog.
Dakle, Bog je onaj o kome se prvo govori. To je prva stvar koju
znamo, zato to, kada krenemo od poetka poglavlja, pretpostavljamo
da ne znamo ta sledi. ta je prva stvar koju susreemo u ovoj knjizi?
Bog.
To je poetak. ta u vezi sa Bogom? ta je On uinio?
On je govorio.
Bog je govorio. Kada?
U prolim vremenima.
Kome je On govorio?
7
Jevrejima Poslanica Komentari
Oevima.
Kako je govorio?
Preko proroka.
On je govorio koliko esto?
Mnogo puta. Na razne naine.
Da, Bog je govorio. ta On jo uvek radi?
On govori. On i dalje govori.
On govori. On je govorio. Na koje vreme se ovaj izraz On je go-
vorio odnosi?
Na prolost.
To je svrena radnja. On je govorio. Naravno, ali do kog vreme-
na dolazimo svretkom te radnje?1
Do sadanjosti.
Kome je govorio?
Nama.
Kome govori?
Nama. Meni.
Vrlo dobro; nema niega na ovom svetu to ljudi, ukljuujui tebe
i mene, treba da znaju, razumeju i cene vie od ove jednostavne stvari.
Mi u ovome imamo Boga. Znam iz sopstvenog iskustva da, samo kada
stanem i pomislim na to, to ve ini uda. ta smo nauili do sada u
ovoj lekciji?
Bog mi govori.
Bog govori. Bog govori. Kada ne bismo znali nita vie o Bibliji
od toga, i to bi bila velika stvar. Koliko god su nam prethodnim prou-
avanjem neki delovi Svetog pisma postali bliski, oni mogu, naravno,
da nam postanu jasniji dok ovde prouavamo prirodu Rei, ive Rei.
injenica da Bog govori imamo li to na umu? Da li se uvek pona-
amo kao da On govori? Bog je govorio i On i sada govori. Kome On
govori?
Nama.
Kako nam govori?
1 Govornik ovde koristi Present Perfect, vreme u engleskom jeziku koje opisuje rad-
nju koja je poela u prolosti i traje do sadanjosti, odnosno ima posledice u sada-
njosti prim. prev.
8
Predavanje broj 1
Preko svog sina.

Ima li neko drugaiji prevod toga, drugaiji tekst?
(Neko sa grkim originalom) U svom sinu.
Da, mislim da i u Revidiranoj verziji pie isto; i to je doslovno u
tom sluaju. Koji je razlog da pouke Pisma, obeanja a pouke su obe-
anja nemaju vie dejstva na nas, ne zaive u nama vie nego to jesu?
Mi ne prepoznajemo Boga dok govori. To je neverje. Mi ne moemo
da vidimo snagu sutine. Ljudi misle da veruju u Pismo ukoliko veruju
da je Bog jednom, pre mnogo vremena, neto rekao. Ali oni mogu da
veruju u sve to, dok na takav nain razmiljaju o tome, a da uopte
ne veruju u Pismo za bilo ta to je dobro za njih. Neki od tih ljudi su
nesvesno u svojim umovima prihvatili ideju da je Re zastarela da je
izgovorena toliko davno, da je ivot u njoj presuio, tako da Re dolazi
nama kao ljutura. Ne dolazi nam kao ljutura, ali je mi tako doivlja-
vamo. I onda, ta je ta iva stvar koja je nama ovde predstavljena za
odranje nae sadanje vere?
Bog govori.
Kakva je priroda Boje rei?
Sila. Duh. ivot. Jovan 6,63.
Re je Duh i ona je ivot, jer je sam Bog ivot. Re ivog Boga ivi
i ostaje zauvek. Vena Re!
A sada, ta je osobina onoga to je veno osobina Boga, Hrista,
Neba, Zemlje kada se naini novo da traje zauvek?
Besmrtno, nepromenljivo, ivo.
Da li Bog stari?
Ne.
Koliko je Bog stariji danas nego to je bio u poetku?
Nimalo.
Kako se On zove?
JA SAM.
JA SAM. JA SAM. Onda On nije nimalo stariji nego to je bio pre
milion godina. Koliko je onda starija Njegova Re, koja je oevima iz-
govorena preko proroka? Nije starija, zar ne? Koliko je stara?
Vena je.
9
Zato? Zato to upravo sada kao da govori nama danas. Imamo

ovu dodatnu izjavu: On nam govori preko svog Sina. Ali ako se pozo-
vete na svoje znanje Biblije, kako je govorio oevima?
Kroz proroke.
Ali kako im je govorio preko proroka?
U svom Sinu.
Koji duh je bio u prorocima kada su oni govorili?
Duh Hristov.
Onda ovo moemo da proitamo na sledei nain: Bog koji je u
prolim vremenima govorio oevima kroz proroke, u ovim poslednjim
danima govori nama u svom Sinu, u kojem zapravo govori sve vreme;
i ta Re koju je izgovorio toliko davno (kako se nama to ini) i koja je
toliko stara, po naem raunanju vremena, upravo je svea i iva kao i
uvek. Prole godine, kada sam prelazio Severno more, sprijateljio sam
se sa jednim ovekom koji je bio veoma prijatan saputnik, ali nevernik.
Priali smo mnogo i on me je upitao: Kako zna da je Biblija istinita?
On nije uopte verovao da je istinita. On nije verovao ni u ta iz Biblije.
Rekao sam: Prijatelju, kako zna da ja sada priam sa tobom? Kako
zna? On je rekao: Zato to te ujem. uje; zna. Da li bi, na neki
drugi nain, mogao u potpunosti da zna da ja priam sa tobom, da me
ne uje da priam? Dakle, to je jedini nain na koji moemo da zna-
mo da je ovo Boja re tako to Ga ujemo da nam govori. Sada znam
da je ovo Boja re, zato to mi On govori i ja Ga ujem; i kada doemo
do te istine, ne postoji ansa za bilo kakvim izgovorom ili sumnjom.
Vi ne pomiljate da, dok ja govorim, postavite pitanje: Moda to nisi
ti koji govori; moda je neko drugi. Nema mesta takvom pitanju, zar
ne? Vi znate da ja govorim, zato to me ujete; i mi poznajemo Boga
zato to On govori. Ako to ne znamo, kako moemo da verujemo? Zar
nije Hristos rekao da ga Jevreji nisu (u)poznali zato to nisu mogli da
ga uju? Pa ipak, zar nije Re izgovorena da bi uinila da oni poveruju
u Hrista? On je rekao: Ovaj glas se nije uo radi mene, nego radi vas
(Jovan 12,30 arniev prevod). Da li su oni iz toga zakljuili ono to
su mogli? Ipak, zar nisu uli glas? Sada, nije li to nain na koji mnogi
dobri itaju Bibliju? To je glas, izraz. Vi itate rei i dobijete zvuk, ali
10
Predavanje broj 1
niste doli do toga da ujete glas Boji. Postoji jo neto, osim glasa
Bojeg, to elite da ujete vi elite da ujete samu Re. Ne znam ni za
ta na svetu to mi je pomoglo vie nego to kada zastanem i posluam
Boga koji govori. Ja mogu da kaem: Boe, govori i onda sluam, a
On govori; i onda uzmem Bibliju i itam i tako ujem Boga koji govori.
Re Boja; On govori oevima preko proroka, u Sinu u ovim posled-
njim danima doslovno u poslednjim od ovih dana govori nama u
Sinu; On govori. Kada je Bog progovorio na Sinaju, Mojsije je odgovo-
rio na taj glas; i onda, kada je Bog izgovorio Deset rei2, ta Biblija kae
da su ljudi uradili?
Oni su zadrhtali. Zamolili su da im Re ne govori vie.
Da, to je bilo loe. Oni su vie eleli da ovek pria sa njima, nego
Bog. ta je Bog? Zar On nije ivot? Kakva je priroda Njegove Rei? Da
su oni primili Boje rei kao ive rei, oni ne bi preklinjali Mojsija da
glas utihne. Ne; oni su uli istu Re koju i mi esto ujemo i nisu je pre-
poznali kao ivu Re Boga koji im govori; zato su bili uplaeni. Uplaili
su se da e ih ona ubiti. Bog ne bi govorio svojoj deci na takav nain, da
bi Njegove rei mogle da ih unite. Proitajmo 2. Mojsijevu 20,18-21: I
sav narod vide grom i munju i trubu gde trubi i goru gde se dimi; i na-
rod videvi to uzmae se i stade izdaleka. I rekoe Mojsiju: govori nam
ti, i sluaemo; a neka nam ne govori Bog, da ne pomremo. A Mojsije
ree narodu: ne bojte se, jer Bog doe da vas iskua i da vam pred oima
bude strah njegov da ne biste greili. I narod stajae izdaleka, a Mojsije
pristupi k mraku u kojem bee Bog. Koja je bila Mojsijeva osobina?
Krotkost i bogobojaljivost.
Ipak postoji jo jedna kvalifikacija koja ide uz to i spominje se u
Jevrejima poslanici. On je bio veran. Nije se plaio da se priblii, niti da
e umreti ako pristupi Bogu. On je priao gori koja se tresla i dimila,
gorela i grmela. A ta je bila ta grmljavina?
Glas Boji.
A sada dolazi vreme kada e se ponovo zauti taj glas i takoe
zvuk trube. Neki e biti uplaeni i traie mesto da se sakriju. Drugi e
rei: Gle, ovo je na Bog; radovaemo se, bie nam drago. Zato? Zato
2 Misli se na Deset zapovesti ili Dekalog prim. prev.
11
to su oni nauili da prepoznaju zvuk trube. Oni znaju da, kada Bog
govori, to je ivot. To je ivot i nije vano na koji nain On govori; to je
ivot i oni to znaju, i uopte nisu uplaeni. Ako apue, u redu je; ako
grmi, dobro je. U to vreme truba e se uti sve glasnije i glasnije i mi
neemo pobei od glasa; poznaemo ga.
(Neko ita grki original) Bog velianstveno grmi svoji glasom.
Da, Bog ini velianstvene stvari. Poznajem ljude, i sam sam jedan
od njih, koji su ponekad bili na mestu gde se govorila Boja re i gde je
bio prisutan neko za koga sam znao ili bio siguran da prenosi Re Gos-
podnju, poruku od Duha Bojeg a ipak sam bio uplaen. Pretpostavlja
se da svi prisutni veruju u Duh prorotva Bog jo uvek kroz neku
osobu govori svom narodu; ali ja poznajem ljude koji se plae da su pri-
mili svedoanstvo od Gospoda. Nesumnjivo su neki od vas imali ova-
kvo iskustvo. Poznajem ljude koji su, kada je proitano svedoanstvo,
izgubili i sranost, i nadu, i hrabrost i postali potiteni, klonuli. U emu
je bio problem? Nije li bio u tome to nisu poznali Boji glas, to jo
uvek nisu nauili (da prepoznaju prim. izdavaa) taj radostan glas?
Ipak, ako osoba nije u odgovarajuem stanju uma da uje Boji glas, ta
e ona uiniti kada uje taj glas? Zar se nee udaljiti? U ovom vremenu
koje dolazi, da li e biti dobro stati izdaleka? Ne, mi elimo da se u to
vreme pribliimo. Nee li samo oni koji poznaju glas Gospoda eleti da
se priblie u to vreme? Koliko naina govora ima Bog? Mnogo? Onda
mi elimo da se upoznamo sa razliitim oblicima Bojeg glasa. Nije
dovoljno znati samo jedan glas, jer ako On govori na mnogo naina,
moramo umeti da prepoznamo sve, da bismo mogli da prepoznamo
Boga svaki put kada nam govori. Ova ideja o poznavanju Bojeg glasa
u svim njegovim oblicima moda e nam se javiti u nastavku proua-
vanja Jevrejima poslanice. Niko nije video Oca. Hristos je sjajnost i
slava; a kada slava zasija iz Hrista, to je sjajnost slave Boga. I dalje: On
je oblije Oca. Oblije; koju re mi vrlo esto koristimo, a mogla bi da
bude sinonim za ovu i koja, iako se jedva ikada toga setimo, dolazi di-
rektno iz grkog jezika? Re karakter. ta je ideja karaktera ta je
karakter oveka? Nije li to upravo ono to ovek jeste? Dakle, to je re
koja je ovde upotrebljena.
12
Predavanje broj 1
Koga je On imenovao za naslednika svega? Hrista. Zapazite sle-

dei izraz: budui sjajnost slave i oblije bia njegova (Karadi). Ta-
koe: nosei sve u rei sile svoje. On sam je Re. On nosi sve svojom
monom Reju. I opet: uinivi sobom oienje greha naih. ie-
nje naih greha koji sinonim se naem umu namee?
Isprati. Proistiti. Oprati.
Sada emo da itamo trei stih u svetlu onoga to smo nauili ovog
popodneva: Koji, poto je sjaj Njegove slave, i oblije Njegovog bia,
i nosi sve reju svoje sile, i sobom je oistio nae grehe i seo s desne
strane prestola veliine na visini.
A sada, da li vam ovo izaziva neki upeatljiviji utisak nego ranije?
On sam je oistio nae grehe zato to je On sin Oca; zato to je svetlost,
zato to je karakter svog Oca; zato to On nosi sve. Sada uzmimo re
nosi. Moete li da date neku slinu?3
Dri. Podupire. Nosi.
Da, nosi ili podrava, podupire. Nositi je prva definicija one rei
koja je data u tekstu na grkom jeziku. Nosi sve; To mi deluje ubedlji-
vije. ta je Hristos?
Oblije Boje linosti.
ta On radi?
Nosi sve Reju, ili sobom. Poto to radi, ta On moe da uini?
Da nas oisti od greha.
Ovde se radi o grehu u nama; pretpostavimo da Ga pustimo da ga
nosi i da nosi nas; ta e onda to doneti?
Pravednost nama.
Shvatate? Poto On sam nosi sve, zato On sobom isti sve nas od
greha.
Nae vreme je isteklo. Neka naa tema za prouavanje sutra po-
podne bude ovo prvo poglavlje, stih po stih, kao to smo poeli. Ispi-
tujte; u redu je. Ako bi trebalo da razgovaram s vama, a vi ne razumete,
3 U delu teksta koji sledi govornik trai pravi prevod grke rei iz Jevrejima 1,3. na
engleski jezik (nosei sve reju svoje sile). U engleskom tekstu (King James verzija,
koja se u to vreme najvie koristila), upotrebljena je re uphold koja zapravo znai
podrati, dok se u srpskom prevodu koristi re nositi, to sasvim odgovara grkom
originalu prim. prev.
13
recite, Molim vas, ponovite tu reenicu. Nema drugog naina na koji

moete neto da saznate. U redu je ispitivati i Gospoda na isti nain; i
zapamtite, mi moemo da doemo licem k licu sa Gospodom, i da Ga
pitamo, i to je jedini nain na koji moemo da Ga ujemo kako govori.
Razgovarajte sa Njim u Njegovoj Rei; priajte s Njim; pitajte Ga ta
kae i traite da ponovi iznova i iznova, sve dok to ne postane oigled-
na poruka za vas. Prouavajte svaki izraz koji koristi i onda ete moi i
da proniknete u Njega i vidite Njegovu silu.
14
PREDAVANJE BROJ 2
(Sreda popodne, 10. februar 1897)
Setimo se da ne moemo da znamo nita osim onako kao to to

naemo u Rei. Ja nisam ovde da neto istresem pred vas, da vam ispri-
am neto to sam na bilo koji nain shvatio ili saznao; mi smo ovde
zajedno, i vi i ja, da prouavamo Re i vidimo ta nam je Gospod rekao;
i da vidimo da Bog govori svakome od nas, a ne samo posebnima i da
svi moemo da nauimo da Ga razumemo kada govori.
Dok se nalazimo na poetku ovog poglavlja, mi stojimo licem k
licu s Bogom, koji nam govori kroz svog Sina. Nije nita novo za Boga
da govori, jer je govorio i u prolim vremenima oevima i prorocima
i sada govori nama preko Hrista. ini mi se da Jevrejima poslanica na
upadljiv nain prikazuje ono to nalazimo u itavoj Bibliji. Poinje sa
Bogom, a u itavom Pismu mi stojimo licem k licu s Bogom. Ovde se
moemo zaustaviti s potovanjem. Bog nam u ovim poslednjim da-
nima govori preko svog Sina. On je nekada govorio i jo uvek nam
govori kroz svoju Re. Bog je najpre rekao i stvorio, kao to je izraeno
u Psalmima: Jer on ree i postade (Psalam 33,9). On je sve stvorio
u Hristu, zato to je Hristos re i Bog je u Njemu (kroz Njega prim.
izdavaa) govorio; zato je sve u Njemu stvoreno. I dalje, mi saznajemo
da je Hristos odsjaj Boje slave, isijavanje Njegove slave. Nema razlike
izmeu Oca i Sina. Sin je otisak karaktera Bojeg bia.
Pitanje: Ako nema razlike izmeu Oca i Sina, kako je Hristos mo-
gao da kae: Otac je vei od mene (Jovan 14,28 SSP1)?
Ne znam. Sada ete mi oprostiti ako se zadrim na trenutak na
ovom pitanju, bez linog uplitanja bilo koga2. Koji uslovi nam omogu-
avaju da ujemo ono to nam drugi govore? A ako ne ujemo, ta nas
to spreava da ujemo? Ponekad neka osoba moda ne govori dovoljno
glasno ili dovoljno jasno. Da li je mogua takva situacija i kada Bog
govori? Ne. Zar Bog ne govori dovoljno jasno da bi se uo, i dovoljno
1 SSP Savremeni srpski prevod

2 Bez odnoenja na bilo koga prim. izdavaa
15
precizno da bi se razumeo, i dovoljno glasno da bi se uo? Najvero-

vatnije. Dakle, ako krivica nije u Njemu, a mi ne ujemo, u emu je
problem? Mi ne sluamo! A sada, recimo da sam ja ovde da bih govo-
rio ovog popodneva, i ako bih ja poeo da priam, i ako bi svako od
vas u isto vreme poeo da pria sa osobom do sebe, vi ne biste mogli
da ujete mnogo od onoga to ja kaem. I ako bi ovde postojao neko
ko ne bi rekao nita, ali bi pokuavao da slua, razgovor drugih bi mu
oteao da uje. Dakle, moje iskustvo i zapaanje, a nesumnjivo i vae,
jeste da jedan razlog zato ne ujemo kada Gospod govori, je to to Mu
ne pruamo priliku da govori; mi Ga ometamo. On pone da govori i
pre nego to zavri reenicu mi poinjemo da Mu uzvraamo ili smesta
zaboravimo da On pria i poinjemo da priamo sa osobom do sebe i
kaemo: Ne znam kako to moe da se desi. ta uopte mislite o tome?
Mi tako ne bismo postupali prema bratu, zato to to nije pristojno. A
onda, zar Bog nema pravo da bude sasluan, barem dok ne zavri go-
vor, pre nego to ponemo da Mu odgovaramo? Svi se slaete da On
ima to pravo. Poteno je da Bog ima priliku da zavri ono to govori pre
nego to ponemo da Mu odgovaramo.
Rekli ste mi neto o prirodi Boje rei; ona ivi i ostaje zauvek.
Bog je u prolim vremenima govorio; a da li je prestao da govori? Nije.
Onda jo uvek nije vreme da mi priamo. On jo uvek govori. ta On
kae u Psalmima? Budite tihi i znajte da sam ja Bog (Psalam 46,10
eng. prevod). Brao, jedini nain na koji moemo da saznamo neto
jeste da ostanemo tihi. Ne elim da kaem da ne bi trebalo da postav-
ljamo pitanja; to je u redu, ali drimo se samo onoga to Bog kae i
ne sumnjajmo ni u ta to Bog kae jasno, samo zato to kae i neto
drugo to ne razumemo. Poto Bog na jednom mestu kae neto to ne
razumemo, mi onda esto posumnjamo i u ono to razumemo. To nije
u redu. Drite se onoga to On kae i u pravo vreme ete saznati i ono
to ne razumete.
Vratimo se sada na onu misao u poglavlju: Hristos stoji kao odsjaj
Boje slave i oblije Njegove linosti kao sam otisak i isijavanje slave
Boje. Hristos je Re, a Re koju On govori je duh i ivot. Kada On iz-
govara tu Re, koja je duh i ivot, On pria sopstveni ivot. Tako, kada
16
Predavanje broj 2
itamo da On nosi sve svojom silnom reju, mi u tome vidimo ne samo

to, ve vidimo i da On sve nosi SAM. Dakle, On govori, On stvara, On
nosi, On je oistio nae grehe i seo s desne strane Velianstva na Nebu.
Kakva je sila te rei budui budui da je odsjaj (Jev. 1,3
Karadi)? Budui da je odsjaj Boje slave, uinio je neto. Poto je On
odsjaj, zato to je odsjaj Oeve slave, zato to je sama slika Boja, zato
to nosi sve svojom silnom reju, On je oistio nae grehe. Da li pie da
e oistiti nae grehe? Ne, pie da je to (ve) uinio. On ih je proistio,
isprao, oprao. Voleo nas je i oprao nas je svojom sopstvenom krvlju.
A sada, postoji jedna re u tekstu koja zaista ne bi trebalo da bude
tu. Ona nije navedena u najboljim grkim tekstovima. To je re nae.
ta je Hristos uinio? Oistio grehe. On je izvrio proienje greha.
Zato je trebalo da On sam oisti greh? Poto On sam nosi sve, poto
je sve u Njemu, On je i greh oistio sam i izvrio proienje. Koliko
dugo emo ekati na oprotenje? Koliko dugo emo ekati da spozna-
mo potpuni i savren oprotaj i oienje od greha? Dovoljno dugo da
priznamo greh, da prihvatimo ono to je ve uinjeno. Koliko grehova
je on oistio? Sve grehe. Onda je u stvari tano da je on oistio nae
grehe. On je oistio grehe celog sveta, zato to je doao da sve ponese.
Sada Hristos ima bolje mesto od onog koje imaju aneli; to bolje
mesto je zato to je seo s desne strane Velianstva na Nebu; postao je
moniji od anela, zato to je nasleem dobio uzvienije ime od njih.
To uzvienije ime koje je dobio je Sin, ime kojim se Bog nikada nije
obratio nekom od anela.
Svi Boji aneli su se klanjali njemu, kao Prvoroenom, kada je
uveden u svet (vidljivo se pokazao, objavio prim. izdavaa), tako da
je za Hrista u najdonjim mestima (Efescima 4,9), ak i u jaslama, Bog
rekao: Neka mu se poklone svi aneli.
Presto je tvoj, Boe, doveka. Ove rei je Otac uputio Sinu. Skip-
tar pravednosti (pravde) je skiptar tvog carstva. Koja re stoji kao
simbol moi i autoriteta u carstvu? Skiptar (ezlo). Skiptar znai mo,
tako da je sama priroda i sila Njegovog carstva pravednost. Jer, Boije
carstvo nije jelo i pie, nego pravednost (Rimljanima 14,17 SSP).
Skiptar Njegovog carstva je skiptar pravde. Sila Hristovog carstva je sila
17
pravednosti. On je zavoleo pravednost i, volei pravednost, zamrzeo je

bezakonje. Postoji samo jedno stanje uma ukljueno u ljubav prema
pravednosti i mrnji prema bezakonju. Ako ovek voli pravednost, on
ne mora da priziva neko drugo stanje uma da bi zamrzeo zlo. Sve je u
ljubavi prema pravednosti. Zapazite ta dolazi prvo voli pravednost,
mrzi bezakonje. Veoma je uobiajeno u ovom svetu da ljudi pokuava-
ju da izgrade ljubav prema pravednosti ili oseaj ljubavi prema prav-
di, viui protiv bezakonja; ali to nije pravi nain. Ne, najpre zavoli
pravednost, a mrnja prema nepravednosti (nepravdi) e neminovno
sama doi. Toga radi pomaza te, Boe, Bog Tvoj uljem radosti vie
nego drugove Tvoje (Psalam 45,7) u prisustvu tvojih drugova ili pri-
jatelja.
Ovde su nam reene dve stvari u vezi sa Hristovim carstvom: skip-
tar ili mo, a samim tim i priroda Njegovog carstva, jeste pravednost;
i Bog Ga je pomazao. Na ta ukazuje pomazanje? Ukazuje na carstvo.
Kada je bio pomazan, bio je pomazan kao car. Bog je, pomazujui Ga
za cara ovog carstva pravednosti, koristio ulje radosti; zato je Njegovo
carstvo carstvo radosti. Jer, Boije carstvo nije jelo i pie, nego pra-
vednost, mir i radost u Svetom Duhu (Rim. 14,17 SSP). Stoga, oni
koji priznaju vlast ovog carstva e, pre svega, biti pravedni ljudi. Sva
tvoja deca bie pravednici.3 Ne moe biti nikakve sumnje da li e oni
koji priznaju autoritet Hrista biti pravedni. Autoritet je pravedan i ko
god priznaje taj autoritet, mora takoe da bude pravedan.
Ali, Hristovo pravo na carstvo, u ovom sluaju kao vladara Ze-
mlje, pokazano je i zapeaeno Njegovim pomazanjem. To je ono to
Ga uvodi u carstvo i uspostavlja Ga nad carstvom. On je pomazan
uljem radosti, uljem sree; stoga, poto je to ono to ukazuje na Nje-
govo pravo da vlada, Njegovo carstvo je carstvo radosti. Poto je to
carstvo sree i radosti, oni koji Mu pripadaju veselie se u Bogu, bie
radosni u Gospodu, radovae se u Svetom duhu. Moe li onda neko da
bude podanik, lojalan podanik Hrista cara, i da ne bude radostan? Ne.
Ako neko nije radostan, onda tu neto nije u redu. On ne prepoznaje
autoritet cara.
3 Poziva se na Isaiju 54,13.14 prim. prev.
18
Predavanje broj 2
U drugom poglavlju 1. Jovanove poslanice, u 6. stihu je tekst koji

smo esto itali: Ko govori da u njemu stoji, duan je i sam da ivi
(hoda eng. prevod) onako kako je on iveo (hodao) (arni). Da li
pie da mu je nametnuta obaveza da hoda kao to je Hristos hodao? Da
bi trebalo da se natera da hoda kao to je On hodao? Da ilustrujemo:
Prolazimo poljem i ugledamo stablo u daljini. Neko me pita koja je to
vrsta drveta. uo sam da je to bukva. On kae: Ako je to bukva, onda
bi trebalo da ima odreeni oblik lista i jedinstvenu vrstu kore. Da li on
misli da, ako je to bukva, obaveza tog drveta je da uzme odgovarajue
lie i stavi ga na sebe? Ne. Ako je to drvo bukve, ono ima ono to i tre-
ba da ima, zato to to mora da ima, ako je to ta vrsta drveta. Ako to nije
drvo bukve, onda i ne treba da ima takvo lie i koru. Onaj koji kae da
stoji u Hristu, trebalo bi da hoda (ivi) kao to On hoda (ivi). To zna-
i, ako neki ovek kae da je hrianin, on bi trebalo da ima odreene
osobine koje ga izdvajaju od drugih. Trebalo bi da hoda onako kako je
Hristos hodao. Zato bi to trebalo da radi? Zato to je hrianin, zato
to je ta vrsta hoda (ivljenja) osobina Hrista. On stoji u Hristu i hoda
kao to je i On inio; ali ako nije poput Hrista, on ne stoji u Hristu.
Ima mnogo ljudi koji misle da bi Hristovi podanici trebalo da
budu radosni i zato pokuavaju da budu radosni. Recimo da kaemo:
Hajde da budemo radosni ovog popodneva. Ali, vi ne moete da bu-
dete radosni ukoliko niste zaista radosni, te takvi ni ne moete da ui-
nite sebe radosnim. Ptica peva zato to je radosna zato to je radost
u njoj.
Pitanje: to se tie ove take biti uvek srean, itamo u 1. Petrovoj
1,4.5 da smo mi ponovo roeni za nasledstvo koje ne propada, ne
kvari se i ne vene. Ono se na nebesima uva za vas, koje Boija sila,
kroz veru, uva za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme.
U kojem ete se radovati, iako ste sada malo, gde je potrebno, oalo-
eni zbog raznovrsnih iskuenja (kombinacija prevoda SSP-eng. pre-
vod). Zar ponekad nema i tuge?
Dakle, nastavite da itate i videete: Da se kuanje vae vere,
mnogo dragocenije od propadljivog zlata, koje se kua vatrom, nae
na hvalu i ast i slavu kada se pojavi Isus Hristos; kojeg volite iako ga
19
niste videli; u kojega, iako ga sada ne vidite, ipak verujete i radujete se

radou neizrecivom i punom slave (kombinacija prevoda Karadi-
eng. prevod).
U ovome je blaenstvo mira i radosti Hristove, da to ne morate vi
da stvorite. Vi to i ne moete da stvorite. Ostavljam vam mir, dajem
vam svoj mir (Jovan 14,27 arni). Da li ga je dao svima ovde? Da.
Nije vano da li e ga ljudi uzeti ili nee. On ga je dao.
Evo jednog novia. Brate Hajat, dau ga tebi zbog prijateljstva
(novi je stavljen na sto, pored njega). Da li sam ga dao njemu? On
ga nije uzeo. Ne znam da li e ga uzeti ili ne, ali dao sam ga njemu,
kao dobronameran poklon, i ostavljam ga tamo, kod njega, i nikada ga
neu uzeti nazad. Sada, ako verujete da govorim istinu, onda verujete
da sam mu dao novi od 5 centi.
Isus kae: Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Kome? Svi-
ma. A dao ga je i nama. Ima ljudi koji ne veruju da nam je to On dao
i ne uzimaju ga, a ima i nekih ljudi koji to i ne ele. Meutim, ostaje
injenica da je Bog dao svoj mir. Meutim, na ta u vezi sa tim mirom
misli? Moj mir mir Boji, koji prevazilazi svaki um. itajte dalje:
Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne uznemirava vae
srce i neka se ne plai (SSP). Ne brinite. Koja je bila osobina Hristovog
mira? Neki misle da je mir neka vrsta bezbrinog oseaja ugodnosti,
jednostavna vrsta oseaja lenjosti, jer ovek nema nita da ga podsta-
kne, i lei u mrei za ljuljanje na suncu, i ima mir nita ne radi, nita
ga ne brine. On je ovek mira. To je ono to ljudi misle o miru. To nije
nain na koji je Hristos radio. Od kolevke pa do groba, avo je traio
svaku moguu priliku da Mu uzme ivot. Imao Ga je jednom u svojim
rukama, odnosno njegove sluge su Ga imale. Odveli su Ga do ivice
brega i pomislili da bi mogli da okonaju Njegov ivot; i to su pokua-
vali stalno. Ali, to nije bila najgora stvar koju je On morao da podnosi.
Tumai zakona (knjievnici) i fariseji su Mu stalno prigovarali, kriti-
kujui svaku re koju bi On izustio. O njemu su se govorile lai. Rekli
su: U Njemu je avo; On je lud; On obmanjuje ljude; On ih zavodi.
I takve stvari je morao da trpi. I ne samo Njegovi neprijatelji, ve ni
Njegova braa nisu verovala u Njega. I tako, gde god je iao, nailazio
20
Predavanje broj 2
je uvek na probleme neto da Ga ometa, neto da Ga napadne. Uvek

je bio u nekom previranju, uvek je bio u nekoj nevolji, ali nikada nije
bio uzdrman.
U svetu ete imati nevolju (Jovan 16,33), ali nemojte biti uzdr-
mani. Hristov dar (poklon) je takve prirode da ovek moe da ima ne-
volju, a da ne bude uzdrman; on moe da ima bol i tugu, a da ne bude
alostan; on moe da bude potiten, a da se ipak raduje; on moe da
ratuje, a da bude u miru. To je mir koji On daje.
Nikom nije bilo dozvoljeno da napravi ulje poput onog ulja kojim
su svetenici bili pomazani. ta uimo iz toga? To nije samo proizvolj-
na stvar. Ne pokuavajte da falsifikujete Boiju milost. Bog daje ulje
radosti. Ne pokuavajte da stvorite vetaku radost. To je trebalo da
pokae da to ne moe da se uini.
A sada, nastavljajui prouavanje Jevrejima poslanice: Ti si, Gos-
pode, u poetku osnovao zemlju, i nebesa su dela tvojih ruku. Ona
e proi, a ti ostaje; i sva e ovetati (ostariti) kao haljina (odea), i
savie ih kao ogrta, kao haljinu i izmenie se; A ti si uvek isti i tvojih
godina nee nestati (tvoje godine nikada nee proi eng. prevod)
(Jev. 1,10-12 arni). Nebesa i zemlja e ostariti. U kakvom su sada
stanju? Na mnogim mestima nalazimo zemlju koja je stara, istroena,
neplodna, ogoljena. Ona je istroena i ostarela toliko je stara, da drh-
ti. Nije se tresla u poetku, kada je bila nova, ali sada se zemlja trese i
podrhtava.
Zemlja e ostariti kao odea i bie izmenjena kao ogrta. Kada
odea ostari, vi je odloite. Kada promenite stari kaput, ta imate?
Novi. Zemlja i nebesa e ostariti kao haljina (odea) i bie promenjeni;
i onda, naravno, kada budu stari i promenjeni, pojavie se novo nebo
i nova zemlja. Ali ti si uvek isti i tvoje godine nikada nee proi. On
ne stari. Kakva uteha se nalazi u tome! Mi se menjamo. On je isti. ak i
ako ne verujemo, On je isti. On ostaje veran, uvek isti. avo nas navodi
da mislimo da se Hristos menja onako kako se mi menjamo. Ali, On
je isti.
21
PREDAVANJE BROJ 3
(etvrtak popodne, 11. februar 1897)
Trebalo bi da imamo na umu reenice iz prvog poglavlja, zato to

drugo poglavlje zavisi od prvog, a tree od drugog itd. Neka granice
izmeu poglavlja nestaju dok prouavate.
Pre nego to nastavimo tamo gde smo jue stali, prisetimo se da
u prvom poglavlju pie da Bog govori u svom Sinu (kroz svog Sina
prim. izdavaa), koji je toliko uzvieniji nego to su aneli, toliko mo-
niji u odnosu na njih, da sedi s desne strane Oca. Posao anela je da
slue. Oni su poslati ljudima, sa porukom od Gospoda, sa zapovestima
i uputstvima od Gospoda. Mi itamo o tome u Starom zavetu (savezu),
i kada god te zapovesti nisu posluane, i kada su zanemarena ta uput-
stva, za svaki prestup i neposlunost sledile su odgovarajue posledice.
Ali, o emu nam Sin govori? O silnom spasenju! Gospod je poeo
da objavljuje spasenje, i ono je doneto nama; a oni koji su uli za njega,
prihvatili su ga.
Hristos je doao na Zemlju; Njegove usne su se pomicale; ljudi su
videli da Mu se usne pomeraju i divili su se blagotvornim reima koje
su izlazile iz Njegovih usta. Bog je govorio. Koliko esto ujete ove rei:
Ja ne govorim od sebe? Ja nisam govorio sam od sebe (Jovan 12,49
arni). Bog je bio u Hristu, izgovarajui rei pomirenja. Sada je
Hristos otiao gore, a u svoje ime, kao svog predstavnika, On je u nas
stavio re pomirenja. Ko je to rekao? Jesam li ja to rekao? Ne, to je rekla
Re. Zato ne mislite o tome kao o neemu to ste uli od mene. itajte
to ovde, i itajte iznova, i itajte kada ste sami kod kue, i kada ita-
te, ne primenjujte to na imena vama poznatih propovednika. Ne pie
propovednici. O kome On ovde pria? Ako je (bilo eng. prevod)
ko u Hristu (2. Korinanima 5,17). Dakle, u pitanju je bilo koji ovek
u Hristu. Bog je stavio u njega re pomirenja. Mi elimo da razumemo
da je to pouka i za nas danas da Bog ne gleda ko je ko, i da u crkvi On
nema velike i male, ve ima ljude i ti ljudi su svi isti; i Bog je svakome, u
skladu sa njegovim pojedinanim sposobnostima, dao re pomirenja. I
22
Predavanje broj 3
to ne pripada nita vie propovedniku, nego to pripada tebi, osim ako

Bog moda nije dao njemu vei dar i ire polje delovanja. Re je jedna
i ista je za svakog pojedinca koji je u Hristu i ta Re je re pomirenja.
Ako neko govori, neka to ini kao da govori (objavljuje eng. prevod)
Boije rei (1. Petrova 4,11 SSP). I on to i moe da uradi, ukoliko
dozvoli Bogu da pria u njemu (kroz njega prim. izdavaa), odnosno
ako ne govori svoju sopstvenu re, ve Re Boju.
Toliko esto se zahvaljujem Bogu kada vidim i ujem za sporove
u vezi sa svetenstvom u crkvama, koje tvrde da imaju posveeno sve-
tenstvo i svetenike, a koji imaju pravo da tumae Re; zahvaljujem
Gospodu to svakom svom oveku kae: Vi ste sveto svetenstvo, da
prinosite duhovne rtve (1. Petrova 2,5 SSP).
Mi ovog jutra itamo iz Svedoanstva: Rad na spasavanju ljud-
skih dua je po vanosti daleko iznad svih drugih poslova u naem
svetu. I kada razmiljamo o poslednjem stihu prvog poglavlja Jevre-
jima poslanice, moemo da razumemo neizmernu vrednost tog dela.
Anelima koji se istiu snagom, anelima ija mo je poput monih
vetrova, Bog je zapovedio da budu sluge onih kojima je povereno to
delo spasavanja dua. Predivno je razmiljati o tome. Za mene je poni-
avajue, i oseam se postieno, kada pomislim koliko malo to cenim;
kada pomislim da nam je Bog dao posao da objavimo Jevanelje, dok
su nam ova udesna bia pomonici. On nam je predao re pomire-
nja, istu re koju je Hristos objavio. I nama je, na ovoj Zemlji, poveren
isti posao koji je i Hristos obavljao. Jer, molimo vas u ime Hristovo
(umesto Hrista ari), pomirite se s Bogom (2. Korinanima 5,20
Karadi). A Hristos je dao tim monim biima posao da nam budu
na usluzi, da rade za nas i pomau nam u slubi koja nam je poverena.
Postoji neto udesno i potpuno neprirodno, nezemaljski, u vezi
sa Bojim poklonom; kada stavlja oveka na visok poloaj a stavio je
svakoga od nas na visok poloaj to Njega ne uzviava, ve ga poni-
zuje. Kada svet stavi oveka na visok poloaj, to Njega ponizuje. Zato
Bog nije anelima dodelio delo propovedanja Jevanelja i spasavanja
dua? Zato to On nije anelima pokorio svet (Jevrejima 2,5). Evo slav-
ne utehe za svakoga kome je Bog poverio rad na spasavanju dua. Oni
23
koji uju Hrista, objavljuju to sa silom Bojeg svedoanstva udima,

znacima i darom Svetog duha. On je propovedanje Jevanelja poverio
ljudima. On je pokorio svet ljudima. I to je beskrajno uzvieno delo
koje Bog daje oveku.
ta je ovek, da ga pazi i sin oveji, da ga obilazi? Uinio si ga
malo manjim od anela; krunisao si ga slavom i au i postavio si ga
gospodarom nad delima svojih ruku. (KJV)
Gde nalazimo svedoanstvo o tome? U prvom poglavlju 1. Mojsi-
jeve i u 8. Psalmu. Samo razmislite o ova dva poglavlja; nesumnjivo su
slina. Gospod je rekao:
Da nainimo oveka po svom obliju, kao to smo mi, koji e
biti gospodar od riba morskih, i od ptica nebeskih, i od stoke, i od cele
zemlje, i od svih ivotinja to se miu po zemlji. (1. Mojsijeva 1,26)
Zapazite svaku izjavu neka ima vlast nad morskim ribama, nad
pticama nebeskim, i nad stokom, i nad celom zemljom, i nad svime to
se mie. I bilo je tako. Tako je Bog uinio. A Psalam kae:
ta je ovek, te ga se opominje (sea) i sin oveji, te

ga pohodi (da se o njemu brine Bakoti)? Uinio si ga
malo manjeg od anela; slavom i au venao (krunisao) si
ga, postavio si ga gospodarom nad delima ruku svojih, sve
si metnuo pod noge njegove, ovce i volove sve, i divlje zveri,
ptice nebeske i ribe morske, to god ide morskim putevima.
(Psalam 8,4-8 Glas Crkve)
Sva vlast je data oveku. A kad mu pokori (potini SSP) sve,

nita mu ne ostavi nepokoreno (Jev. 2,8 arni). Vidimo da je Bog
dao Adamu vlast nad celom Zemljom. Da li to znai da se Bog sklo-
nio u drugi plan i povukao se u korist oveka? Ne. Bog nije mogao
da se odrekne svojih prava, zato to sve postoji jedino u Njemu. Re
Boja nosi sve. I Njegova sila upravlja svime. Zato je vlast, koju je Bog
dao Adamu nad celom zemljom, nad pticama, zverima i ribama, bila
potpuna kao i Boja sila, potpuna kao i Boja vlast, jer On je vladao u
Adamu. Sve postoji Njegovom Reju. On je rekao, i bilo je tako. Kada
24
Predavanje broj 3
pogledamo stvari u prirodi, mi vidimo dokaz Njegove sile. Kada po-

smatramo livadu, vidimo da je Re Boja stvorila travu. Bog je rekao
i gle! Ta re se pojavila kao drvo ili kao trava.
Moda ste videli slike oblika glasa, ak ljudskog glasa, gde, kada se
ispusti ton, tako da dah koji je oblikovao taj ton pobudi membranu na
kojoj su estice peska, u svakom od tih sluajeva, taj pesak, koji je bio po-
krenut vibracijom, poprimio je razliite forme tj. oblike. To je samo jedna
ilustracija, samo nagovetaj injenice da je Bog rekao i bilo je tako. Bog
je rekao, i Njegov glas je poprimio sve beskonane forme koje vidimo u
prirodi; i sve to vidimo, i svako mesto na koje stupi naa noga, dato je od
Boga, da spoznamo da je Njegova re zaista neto, a ne puka praznina.
Kao poslednji in stvaranja, Bog je stvorio oveka. I dok u svim
tvorevinama vidimo Re Boju koja je stvorila drvee, travu itd, u o-
veku vidimo Re Boju koja je stvorila telo. ovek je bio sin Boji. Mi
to nalazimo u treem poglavlju Jevanelja po Luki. Ponekad mislimo
da su te genealogije1 prilino suvoparne, ali smisao je u poslednjoj rei.
I evo nas, gledamo u ono ta treba da doe, jer znamo da, ta god
da Bog ini, to e biti zauvek. Nita se ne moe dodati tome, nita odu-
zeti. Jo uvek gledamo i vidimo tu oveka, sa svime to mu je Bog dao.
ta dalje tekst kae? No sad jo ne vidimo da mu je sve pokoreno. Po-
to je ovek pao, kao i sama priroda, Bog je preuzeo potpunu kontrolu
nad zverima, pticama i ribama; tako da e oni potovati Njegovu volju.
Oni to ine, sve dok im ovek doputa. ovek je jedino bie koje nee
biti savreno posluno. oveka njegov prestup i pobuna spreavaju da
se povinuje Bogu. Posmatramo Zemlju; ali koja je to Zemlja data ove-
ku? Svet koji e doi. Dakle, On nije anelima pokorio svet koji e doi,
ve oveku. Ta vlast koju je ovek imao u poetku nad zverima, pticama
i ribama, kao i nad Zemljom, jeste vlast koju je Bog dao oveku nad sve-
tom koji e doi, tako da e u tom buduem svetu ovek ponovo imati
potpunu i savrenu vlast nad svime to je Bog stvorio. Sve e biti poko-
reno njemu kao da je pokoreno Bogu njemu kao poglavaru, zato to
je Bog u njemu, i Bog e biti sve u svemu. Tada e Re biti telo, u svom
1 Genealogija, od grkih rei (rod, pleme, koleno) i (re, govor, misao)
je nauka o postanku, odnosima i korenima imena i prezimena ljudi (rodoslovlje),
ivotinja i biljaka.
25
savrenstvu, kao to je bila u poetku u Adamu. No sad jo ne vidimo

da mu je sve pokoreno, ve naprotiv, vidimo suprotno. Pre svega, sve je
pokoreno oveku; a zatim, ovek se naao u poloaju da je ispod svega.
U poetku, ovek bee iznad; a sada je ispod. Sva odgovornost je na pa-
lom oveku. On je vezanih ruku i nogu predat sotoni; on je pao. I tako,
dok gledamo oveka u uzvienom poloaju, kako je stvoren u poetku,
gledajui njega, mi vidimo Isusa; jer, u poetku je Re stvorila telo, tako
da je Hristos, Re, u Adamu. I tu mi vidimo Isusa. Gde? Na istom mestu
gde je ovek pao; tamo vidimo Isusa, malo manjeg od anela, zato to
je zauzeo ovekovo mesto. Kada je, u poetku, bio na nemerljivo viem
poloaju, zbog pretrpljene smrti, da bi izbavio oveka, da bi ga spasio,
da bi ga podigao, On je zauzeo njegovo mesto. A ako neko podigne
onoga ko je pao, on mora da ode tamo gde je taj ovek. Gde god da je
pali ovek, i Isus je tamo. Ali, i ja sam pali ovek. Neka svako primeni to
na sebe. Gospod nije odbacio oveka. itamo: Jer Gospod ne odbacuje
za svagda (zauvek eng. prevod) (Pla Jeremijin 3,31 Danii). On
uopte ne odbacuje. Ne; ovek se sam udaljava; Bog ne odbacuje. I ne
postoji niko ko moe da istrgne oveka iz Njegovih ruku. Tu smo sigur-
ni sve dok mi elimo da ostanemo u Njemu.
Mi vidimo savrenog oveka, koji ima vlast; a onda pada i sve je
iznad njega, i na njemu, i protiv njega. I dalje gledajui tamo, vidimo
Isusa kao oveka, i zbog pretrpljene smrti vidimo Ga krunisanog sla-
vom i au; blagodau2 Bojom, On treba da okusi smrt za svakog o-
2 Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im.
Nije pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost
da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi
se mogla izraziti u sledeem: milost predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj
meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne Boije blago-
slove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od
osude u odreenoj meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje
dodatne naklonosti prema nedostojnima pored milosti. Oigledno je da je blagodat
iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima
prevodioci nisu pravili razliku u znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re bla-
godat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
26
Predavanje broj 3
veka. Zbog toga, kad god vidite palog oveka a on ne moe da padne
nie od groba tamo ete videti i Hrista, koji je siao u grob i za svakog
oveka okusio dubinu greha i ponienja. Dakle, greh i ponienje sva-
kog oveka je na leima Hrista oveka Isusa Hrista. Ali, isti taj ovek
Isus Hristos je krunisan slavom i au.
Sada zapazite kruna ukazuje na cara ili vladara. Gde smo u
ovom poglavlju prvi put itali o kruni? Neko je negde posvedoio, re-
kavi: ta je ovek da ga se sea, ili sin oveiji da ti je do njega stalo?
Uinio si ga tek malo manjim od anela, ovenao si ga slavom i au
(Jev. 2,6.7 SSP). To znai uinio si ga carem, slavnim carem. Adam,
car slave i asti; toliko dugo je on bio nad svime. Ali, kada je zgreio,
izgubio je slavu koju je imao. Meutim, sada vidimo Isusa krunisanog
slavom i au, na poloaju na kojem je ovek bio u poetku. On je
krunisan slavom i au u onoj istoj prirodi, kakvu je i ovek imao.
Tako, kao to je Bog stvorio oveka i krunisao ga slavom i au, mi
sada vidimo oveka Isusa, tog oveka koji je u svakom oveku kruni-
san au i slavom; i stavio je sve na Njega.
Sada proitajmo poslednje rei prvog poglavlja Poslanice Efesci-
ma:
Da vam Bog naega Gospoda Isusa Hrista, Otac slave,

da Duha mudrosti i otkrivenja, da ga upoznate, da vam pro-
svetli oi srca, da saznate kakva je nada na koju vas je pozvao,
koliko je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu sve-
tima i kolika je njegova neuporedivo velika sila za nas koji
verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju njegove silne snage,
koju je na delu pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mr-
tvih i poseo sebi zdesna na nebesima, iznad svakog pogla-
varstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog imena koje se
moe dati, ne samo na ovom svetu nego i u buduem (onom
koje dolazi eng. prevod). (Efe. 1,17-21 SSP)
Ali, koje je bilo ime koje je Isus uvek voleo da koristi za sebe dok
je bio na Zemlji? Sin oveiji. Sin oveiji je doao da nae i spase ono
27
to je izgubljeno; kada predate Sina oveijeg; Sin oveiji e ii u Je-

rusalim i razapee Ga, i bie sahranjen; i treeg dana e Sin oveiji
vaskrsnuti; a kada vidite Sina oveijeg da odlazi; videete Sina ove-
ijeg kako dolazi na oblacima. Sve vreme je to Sin oveiji. I taj Sin
oveiji koga vidimo, zbog svoje vernosti je krunisan slavom i au i
imao je pod sobom sva poglavarstva, i moi, i sile, i vlasti, ne samo na
ovom svetu, ve i na svetu koji e doi. Jer nije Bog anelima pokorio
svet koji e doi, ve ga je pokorio oveku, i to jo Isusu, i vi ste potpuni
u Njemu. itajte u drugom poglavlju, stihove 16:
I oiveo je vas, koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i

grehova, u kojima ste nekada iveli kada ste se drali obiaja
ovoga sveta i poglavara demona, duha koji sada deluje u ne-
pokornima. I svi mi smo nekada iveli meu njima, udovo-
ljavajui poudama svoga tela i sledei telesne elje i nagone
pa smo, kao i ostali, po prirodi bili podloni Boijem gnevu.
Ali, Bog je bogat milosrem pa je zbog svoje velike ljubavi,
kojom nas je zavoleo, zajedno s Hristom oiveo i nas, koji
smo bili mrtvi u svojim prestupima. Blagodau ste spaseni.
S njim nas je vaskrsao i poseo (posadio Karadi; postavio
arni) nas na nebesima u Hristu Isusu (kombinacija SSP-
eng. prevod)
Gde je On? Daleko iznad svih poglavarstava i moi. Nije li rad

na spasavanju dua daleko iznad svega na ovom svetu? Reeno je da
je biti Rimljanin vea stvar nego biti car. Danas, i u svako doba, biti
hrianin je vea stvar nego biti car Zemlje. I sada imamo Re koju su
nam potvrdili oni koji su Ga uli: Poto ga je Bog posvedoio udnim
znacima, i udesima, i raznim silama, i razdeljivanjem Duha Svetoga
po svojoj volji. Jer nije anelima pokorio budui svet o kome govori-
mo (Jev. 2,4.5 arni). Tu jednostavno pie da sila, ast, slava, do-
stojanstvo koji e pratiti propovedanje Jevanelja i koje je Bog stavio u
one koji su se pomirili sa Njim, jesu sila i slava budueg sveta.
28
PREDAVANJE BROJ 4
(Petak popodne, 12. februar 1897)
Kakva suprotnost u reima postoji na poetku drugog poglavlja

Jevrejima poslanice? Re Gospodnja i re anela; a re anela je bila
vrsta (utvrena). Ali, koja je razlika izmeu rei koju su izgovorili
aneli i one koju je izgovorio Gospod? Koju re Gospod izgovara? Spa-
senje. Da li su aneli izgovorili tu re? Ne. Pogledajte ta kae tekst: Jer
ako je bila vrsta (utvrena) re reena posredstvom anela, i svaki
prestup i svaka neposlunost primila odgovarajuu odmazdu (kaznu)
(arni), onda je i svako zanemarivanje, svaki prestup i svako nepo-
koravanje rei koju su aneli govorili dobilo odgovarajuu odmazdu
(kaznu).
U emu je ta suprotnost? Kako emo je izbei mi, ako prenebre-
gnemo (ne marimo za) toliko spasenje? O tom velikom spasenju je
prvo govorio Gospod, a onda su nam to potvrdili oni koji su Ga uli.
Kako su aneli ukljueni u to delo (posao) spasenja? Oni imaju
neko mesto, ali ne bilo kakvo mesto u tom lancu prenoenja rei. Prvo
ju je izgovorio Gospod, a onda ona dolazi do nas preko onih koji su
je uli. A kako su aneli ukljueni u to sveopte irenje rei? Oni nisu
ukljueni. Meutim, kakva je njihova povezanost sa tim? Oni su sluge
na usluzi su onima koji prenose ovu re; i opet kaem, kao to sam
rekao i jue, svaki put kada o tome razmiljam, preplavi me najdivnije
oseanje strahopotovanja; to me uplai. A ipak, srean sam kada po-
mislim na to predivno delo koje je povereno oveku, tako silno delo
samo pomislite na to! Moramo da se zadrimo na tome da bismo
shvatili velianstvenost ove slube.
Meutim, to ne znai da smo mi veliki. Ne pie da smo mi iznad
anela zato to obavljamo posao koji nije poveren njima i koji oni ne
mogu da obave. O tom poslu spasenja je govorio samo Gospod i oni
koji su Ga uli; ali ne aneli, zato to On nije njima potinio svet koji e
doi. Tako da ova objava rei spasenja ima bliske veze sa svetom koji e
doi. A ta je taj svet koji e doi i o kome govorimo? Novo Nebo i nova
29
Zemlja. Svet je potinjen oveku, prema svedoanstvu nekog ko je po-

svedoio negde o oveku, govorei: ta je ovek, te ga se opominje
(sea) i sin oveiji, te ga pohodi (da se o njemu brine Bakoti)?
Uinio si ga malo manjim od anela; krunisao si ga slavom i au
(Psa. 8,4.5 eng. prevod). Kruna ukazuje na cara; zato, kada je Bog
stvorio oveka, uinio ga je carem. On je nosio krunu slave, ukazujui
na carstvo slave. Cela Zemlja je bila puna Boje slave otkrivenog Boga.
Tada je ovek bio car slave i Zemlja je bila njegovo carstvo. Sve je bilo
potinjeno njemu. Nije bilo niega to mu nije bilo potinjeno. Svako
ivo bie je bilo potinjeno njemu, i on je bio vladar nad svime, i sama
Zemlja je bila njemu potinjena. Ali, sila koja je bila iza toga i u svemu
tome, bila je Boja sila, jer samo Bog ima silu.
ovek je stvoren po Bojem obliju, od praha zemaljskog. Gos-
pod Bog je stvorio oveka prahom, bukvalno, nije ga stvorio od praha,
ve ga je stvorio prahom. Onda je udahnuo u njegove nozdrve dah
ivota i ovek je postao iva dua. Ali, ovek je bio prah i nakon to
je krunisan slavom i au, on nije bio nita osim praha. A sada, ovaj
prah koji je Bog uzeo, oblikovao i krunisao slavom i au, postavio
je nad delima svojih ruku, potinio mu sve, dao mu vlast nad svime;
dakle, prah je imao vlast nad svime. On je jo uvek bio prah. A koliko
je vie sile imao ovaj prah koji je oblikovan u linost, nego prah koji je
jo leao na zemlji? Nije imao vie sile. I to se pokazuje u injenici da,
kada nestane dah koji Bog udahne, prah je podjednako bespomoan,
kao to je bio i ranije, odnosno kao i svaki drugi prah. Tako da sila nije
u prahu; i upravo ovde svet, itavo oveanstvo, pravi greku. ovek
vidi svoje lice i priliku u ogledalu, i divi se sebi, i nee da poveruje
da je prah; ili, ako zna da je prah, to je drugaija vrsta praha od bilo
koje druge. Nemogunost da ovo prepozna je ono to navodi nekog
oveka da pretpostavlja svoju prevlast nad drugima, da misli da je bolji
od drugih. A Gospod eli da se sve vreme drimo onih prvih naela.
ovek i u najboljem sluaju nije nita vie od praha. Ne moemo se na
tome previe zadravati, jer zaboravljanje toga je zapravo ono to je u
poetku dovelo do svakog greha. Sotona je rekao Evi da e ona postati
kao Bog. Da se ona setila Rei, i Njenog porekla, da li bi mogla da
30
Predavanje broj 4
pretpostavi da e to biti tano? Ne. Zaboravljanje toga uzdie oveka i

ini ga oholim. ovek u svom najboljem stanju nije nita vie od praha.
Kakva je razlika izmeu odbaenog praha i ovog ovde? Bog je iza-
brao da iskoristi ovaj prah na malo drugaiji nain od onog na koji
koristi drugi prah. Bog je imao namenu za taj prah; on vredi; on e
doneti rod. Ovo je prah kojem je Bog namenio da donese drugu vrstu
roda. Koliko vie prava ima ovaj prah koji moe da hoda umesto da
bude raznet vetrom da se hvali i razmee, nego to ima onaj prah u
polju? Tamo ete videti neke lepe, fine, rumene jabuke, ali taj prah u
polju verovatno nee poeti da se hvali: Ja sam bolji od praha na putu;
taj prah na putu ne ini nita dobro, osim to lei tamo dan za danom
i ne doprinosi niemu. Vidite ta sam ja uradio. A ipak ima isto toliko
prava, kao i mi, da se hvali onim to je (sam) uinio.
Ovo je pouka ohrabrenja o tome ta Bog moe da uini. ovek,
postavljen nad delima Bojih ruku, krunisan slavom i au a ipak
samo prah jeste dokaz Boje sile.
A sada, gledajui taj neivi prah sa svim to mu je potinjeno, ta
je sledea stvar koju vidimo? Sledea stvar je da nije sve pod njim. I
dalje gledajui, ta vidimo? Vidimo Isusa. Vidimo da je uinjen malo
manjim od anela, upravo tamo gde je ovek pao. I ta sada ima? Kru-
nu slave i asti. Ali, pre nego to je dobio tu krunu slave i asti, ta je
imao? Primio je smrt; okusio je smrt.
Najpre vidimo oveka krunisanog slavom i au, koji ima vlast
nad svim Bojim delima, sve je pod njim. Nastavljamo da gledamo i
vidimo da nije sve pod njim, ve umesto toga vidimo Isusa na onom
mestu gde je ovek pao; i dalje gledamo, i onda Ga vidimo krunisanog
slavom i au. To je redosled. On je bio uinjen malo manjim od an-
ela; on je bio ovek. Tako, kada razmiljamo o Njemu sada, razmiljaj-
mo kao o oveku, i od tog trenutka pa nadalje, mi pred sobom sve vre-
me imamo Isusa, ali uvek kao oveka. Nikada to nemojte da zaboravite.
Poto je ovek u poetku bio uinjen malo manjim od anela, a
onda je Isus bio uinjen malo manjim od anela, u emu je razlika?
Nema razlike. Kada je Bog stvorio Adama svojom Reju, Re je postala
telo. Dok je Bog govorei stvarao, njegove rei su izale i, gle pojavila
31
se Zemlja. Njegova Re je izala; On je govorio; On je rekao: Drvee,

i nastalo je; On je rekao: Trava, i nastala je; tako je sve ono to raste po
zemlji vidljivo ispoljavanje Rei. To je Re ivota, a ovo su jednostavno
neki od razliitih oblika ivota Rei.
To je sluaj i sa ovekom stvorenim tamo u poetku. Tamo vidimo
da se Re pokazala kao telo. Sila kojom je ovo uinjeno bila je Boja
sila, Bog je bio u Rei, a Re je bila u Adamu, tako da je ova sila mogla
da se pokae u njemu; Bog je iveo u njemu i delovao u njemu; Bog
uzima ovaj prah i koristi ga da uini ove predivne stvari. Bog je onaj
koji deluje u vama da hoete i inite ono to je Njemu ugodno. A sada,
ako je Bog tamo, a ja sam ovde, to je suvie daleko. Bog je onaj koji
radi u meni. Re je postala telo, a Adamov ivot bio je Boji ivot. On
nije imao drugi ivot. Blaenstvo ovoga je to, kada je ovek pao, Re
je postala telo. Ali, recimo da ga je Bog ostavio i da nije hteo da uini
Re telom, ta bi se desilo sa njim? On bi se vratio u prah. Meutim,
Bog nastavlja svoj ivot u oveku. Tako da, kada je ovek pao, i Bog
pada tamo sa njim. Da li je to zaista tako ili je to neka iluzija? Da li je
Bog nastavio ivot u oveku, uprkos tome to je ovaj zgreio? Mi smo
ovde, zar ne? Mi smo grenici. Mi ivimo, zar ne? iji ivot se pokazuje
u nama? To je Boji ivot. I tako Bog nastavlja svoj ivot u grenim
ljudima. Kada je uao greh, dola je i smrt; zato, kada je ovek zgreio,
pojavila se i smrt. Bog je ostao sa njim; stoga, poto je ostao sa njim,
iako je ovek zgreio, Bog je preuzeo na sebe greno telo. I tako je pre-
uzeo na sebe smrt, jer je smrt ula u svet.
Pogledajmo dalje. itavo stvaranje se do sada nastavlja istom
Reju (2. Petrova 3,7). Sve na svetu se odrava istom Reju. Iako je sve
pod prokletstvom i svi to mogu da vide, ipak je injenica da traje; to je
dokaz da je Bog tu, da je Hristos tu, boanska re je tu, nosei to pro-
kletstvo. Ali, kako Hristos podnosi to prokletstvo? Gde je taj trenutak
u kome je prokletstvo palo na Hrista? Greno telo. I ne samo greno
telo, ve ono to je simbol prokletstva koje je palo na Hrista krst.
Koji je dokaz da On nosi prokletstvo? Neka je proklet svako ko visi
na drvetu (5. Mojsijeva 21,23; Galatima 3,13). I smrt i krst zajedno
znae prokletstvo; zato, gde god neeg ima, tu je prokletstvo. Pa ipak,
32
Predavanje broj 4
gde god neeg ima, tu je i Hristos. Gde god ima neeg to postoji i nosi
prokletstvo, tu je i Hristos.
Ali, tamo gde je Hristos primio prokletstvo na sebe, On nosi krst.
Zar onda ne vidite istinitost izjave sestre Vajt od pre oko godinu dana,
da je Hristov krst utisnut u svaki list u umi? A pre malo vie od
godinu dana, u tekstu na prvoj strani Pregleda i glasnika (Review and
Herald), pojavila se izjava da je i u sam hleb koji jedemo utisnut krst.
Ima neeg predivnog u tome. Moda, kada smo proitali da je u svakoj
krici, u svakom listu Hristov krst, neki od nas su preli preko toga, ne
razmiljajui, a neki od nas su jednostavno rekli sa Nikodimom: Kako
to moe biti? Kada mi to onda nalazimo raspetog Hrista? im je tu
neko prokletstvo. I On je ponovo podignut, jer ako propovedate raspe-
tog Hrista, njegovo vaskrsenje neminovno ide uz to.
Vidite kako je Bog zbog naeg ohrabrenja svuda objavio Jevane-
lje. Ljudi su skloni da se obeshrabre. Hriani verovatno misle: Bog
nas je zaboravio. Da li ste vi ikada razmiljali na taj nain, kao da Gos-
pod ne brine za vas, te da vas je ostavio same? Ima li ikoga ko se, barem
na kratko, nije osetio tako, obeshrabreno? Ponekad kaemo: Ja nisam
od velikog znaaja na ovom svetu, ja nisam vaan; ja sam samo jedna
beznaajna i prezrena, s pravom prezrena osoba; mogu da nestanem i
ne bi bilo nikakve razlike. On je rekao da nijedan vrabac ne moe da
padne na zemlju, a da on ne zna (Matej 10,29), a zato? Zato to je u
njemu Boji ivot i nema niega to moe da se desi na ovom svetu, a
da Bog ne oseti. To i Njega lino pogaa, zato to su Njegov ivot sva
oseanja koja postoje na ovom svetu. Kada si udaren, kada si pretuen,
osea to. ta ini da to oseti? Da si mrtav, ne bi to osetio. Zato to
osea? Zato to si iv. A odakle ti ivot? On dolazi od Boga. To je Boji
sopstveni ivot, zar ne?
Da li je onda mogue da ljudsko bie bude dodirnuto, samo do-
dirnuto ne pretueno, u modricama ili ponieno a da Gospod to ne
oseti? Da li je to mogue, bez obzira da li je u pitanju svetac ili grenik?
Moe li bilo ta da se desi nekom stvorenju na ovom svetu, a da Bog
to ne oseti? Kuda bih otiao od Njegovog lica, kuda bih pobegao od
Bojeg lica? (Psalam 139,7). Ne moemo da pobegnemo, zato to je
33
Boja sila u svemu; i zbog toga vrabac ne moe da padne na zemlju,

a da Gospod to ne zna. Mi ivimo sa svim tim slabostima. To je onda
Hristos u telu. A da li mislite da bi Hristos sve to izdrao i ostao ovde
sve ove godine, sa svakom nemoi, i pokvarenou, i slabou, i svakim
grehom na Njemu, a da se onda, malo po malo, potpuno povue i sve
to ostavi i odbaci? Ako je hteo to da uradi, odbacio bi to u poetku;
ali injenica da je doao u palo oveanstvo je dokaz Bojeg prisustva,
a Njegovo prisustvo je tu da bi dalo ivot. I tako je Bog na sve stavio
peat krsta na svaki list, na svaku vlat trave, na sve to vidimo. On
jednostavno eli da, gde god da idemo, i sve to treba da radimo, i sve
to jedemo, i vazduh koji diemo kroz sve ovo nam propoveda jevan-
elje, daje nam jevanelje ohrabrenje, snagu, spasenje!
Poput puteva Juga, staza dunosti je ograena cveem, ista i
bela kao sneg. Jedino kad skrenemo desno ili levo, povrede nas trnje ili
skrivene opasnosti.
34
PREDAVANJE BROJ 5
(Nedelja popodne, 14. februar 1897)
Na tekst kae: ta je ovek, te ga se opominje i sin oveiji, te ga

pohodi? Uinio si ga malo manjim od anela itd. Ovde smo upueni
na poreklo oveka. Kada itamo da je Bog stvorio oveka, emu su nae
misli odmah usmerene? Izvetaju u 1. Mojsijevoj 2,7: I stvori Bog
oveka od praha zemaljskog.
Gde god se u Starom zavetu govori da je neko razbijen od stra-
ne Gospoda, mi to nalazimo zajedno sa pokajanjem, pokoravanjem
ili gorinom due, prahom i pepelom. Kako bi se ponizili pred Gos-
podom, ljudi su se posipali pepelom po glavi. Na ta je to ukazivalo?
Ja nisam nita drugo osim praha. U 51., pokajnikom psalmu, kae
se slino: rtva je Bogu duh skruen (slomljen eng. prevod; po-
kajniki [raskajan] Stvarnost), srca skruena i ponitena (ponizna
Stvarnost; poniena ari) ne odbacuje (ne prezire eng. prev,
ari, Stvarnost), Boe (Danii). Re skruen znai istrljan jedno o
drugo, dok ne postane prah. Gospod, dakle, ne odbacuje prah, zato to
moe da uini mnogo ak i sa prahom. Dobar radnik ne odbacuje svoj
materijal. Prah je jedna od stvari koje Gospod koristi da bi sve uradio.
Uinio je da iz praha sve raste. Od praha je stvorio oveka da vlada
delima Njegovih ruku i zato Gospod ne odbacuje prah.
U Psalmu 90,1-3 itamo:
Gospode, Ti si nam utoite od kolena do kolena bio.

Pre nego se gore rodie, i pre nego si zemlju sazdao i vase-
ljenu, od iskona i doveka ti si, Boe! Ti pretvara oveka u
prah (trule Danii), i govori: Vratite se sinovi oveji!
(Bakoti)
Bolji tekst kae: Vraa oveka u prah (eng. prevod). Originalna

re je ista kao i ona koja je pre toga prevedena kao prah. Ne znai da
Bog oveka vraa u propast da bi ga doveo u stanje iz koga on ne moe
35
da bude vraen. Snaga ovog izraza je zapravo u tome da povratak ove-

ka u prah ima veze sa spasenjem. Gospod vraa oveka u prah i kae:
Vratite se, sinovi ljudski (Danii). Kada Bog alje poruku prekora, to
razbija oveka i daje mu slomljeno i skrueno (pokajniko) srce. Tada
je on upravo tamo gde Gospod moe od njega da napravi novog o-
veka. Ali ako ovek ne veruje u tu poruku koja ga razbija, on postaje
obeshrabren i kae: Ja nisam ni za ta.
Evo oveka koji zna da je grenik, ali ne veruje, niti e verovati da
moe da bude drugaiji. Sva pria o tome ta Bog moe da uini za nje-
ga i od njega, uzaludna je pria. On ne veruje da Bog moe da ga uini
pravednim ovekom, iako je skruen. Taj ovek moda veruje u Sveto
pismo, ali injenica je da ne veruje u jednostavnu tvrdnju da Gospod
moe da stvori oveka od zemaljskog praha. Ili, ako veruje u to, onda
veruje da je Gospod izgubio svoju silu otkad je to uinio prvi put i ne
moe to da uini ponovo. Ali Gospod je to uinio jednom i nije zabo-
ravio kako se to radi. U poetku je stvorio oveka od praha. Sada ovek
koji sumnja da Bog moe da ga odvede tamo gde je On i da uini ono
to eli sa njim, ne veruje u tu jednostavnu tvrdnju; i mora da se vrati
nazad i naui prva naela.
Podsetili su me na jedan incident: Jedan moj prijatelj je prolazio
kroz grnarske radionice u Engleskoj, gde je zaposleno na hiljade ljudi.
Naravno, znate da prilikom pravljenja posuda, neke od njih e imati
nedostatke. On je video jednog starca sa kolicima punim tih razbijenih
sudova i rekao je: ta e da uradi sa tim? Promeniu ih. I otiao
je gore, ubacio ih u mainu gde su bili samleveni i pretvoreni u prah,
spremni da se od njih prave novi sudovi. Prvo su bili sa nedostacima
i odbaeni. Onda su ponovo pretvoreni u prah i zatim su od toga na-
pravljeni novi sudovi. Grnar je mogao od njih da napravi nove sudo-
ve, kao to je mogao da ih napravi i prvi put.
U ovome je pouka koju Gospod eli da nauimo da On moe
ponovo da nas stvori, isto kao to nas je stvorio i prvi put. Ali pro-
blem je u tome to ovaj prah poinje da se ponaa nadmeno, i gleda sa
visine neki drugi prah, i zaboravlja da je i sam prah ili jo misli da je
od malo boljeg kvaliteta gline, nego neki drugi. ovek nee dopustiti
36
Predavanje broj 5
da bude prah i nee dopustiti Gospodu da ga koristi. Ali sve dok smo
svesni toga da smo prah, imamo blagoslovenu utehu da je Gospod Bog
napravio oveka od praha zemaljskog, i krunisao ga slavom i au, i
postavio ga nad delima svojih ruku, i sve pokorio pod njegove noge;
i to to je Bog uinio u poetku, jo uvek moe da uini, i to i ini
u oveku Hristu Isusu. Tekst nam pokazuje dve stvari u isto vreme
potpunu bespomonost i predivno dostojanstvo. Dostojanstvo dolazi
samo zbog bespomonosti. Najnia mesta su visoka mesta sa Bogom.
Bog je u poetku napravio oveka od praha i dao mu vlast nad
svime. Kad Bog neto uini, on to ne ponitava; i kada neto pokloni,
on taj poklon (dar) ne uzima nazad. Bog je oveku dao Zemlju i nije je
uzeo nazad; ona pripada oveku zauvek. Koji svet je Bog dao oveku?
Svet koji e doi. A kakav je ovaj svet? To nije taj svet. ta On kae
o nama u ovom svetu? On je dao sebe za nas, da bi nas izbavio (oslo-
bodio) od sadanjeg zlog sveta (Galatima 1,4 eng. prevod). Koje je
to stanje koje vapi za izbavljenjem (osloboenjem)? Ropstvo. itava
stvar je izokrenuta. U poetku je ovek imao vlast, a sada on mora da
bude izbavljen iz onoga ime je vladao. Vi niste od sveta, nego sam
vas ja izabrao iz sveta (Jovan 15,19 SSP).
Koja je onda jedina korist koju Boje dete ima od ovog sveta? To
je samo mesto na kome se ono zaustavilo dok eka svet koji e doi. To
je samo odskona daska sa koje e sii. Ko poseduje ovaj svet? Sam
avo. esto oni koji se nazivaju Bojim narodom, koji imaju dom i
pravo na novostvorenoj Zemlji, i naslednici su carstva koje je Bog obe-
ao onima koji Ga vole, pokuavaju da nau uporite u poslovima ovog
sveta, to i ljudi ovoga sveta uvek pokuavaju da uine. Dok ispovedaju
da su naslednici carstva Bojeg, oni pokuavaju da podele drugu vlast i
da dobiju deo vlasti avola. Postoji poruka koja je poslata. Neu je pro-
itati, ali tie se Bojeg naroda koji uestvuje u previranjima i politici
sveta. Re politika nema nita sa Hristom. Nema politike sa Bogom.
Ako smo proitali Sveto pismo i poverovali u tu istinu, ne bi bilo po-
trebno da se alje poruka. Bog nam je dao svet koji e doi, i Bog je po-
slao Isusa da izbavi ljude iz sadanjeg zlog sveta. Hristos je Re koja je
postala telo, On je uinjen manjim od anela da bi, blagodau Bojom,
37
okusio smrt za svakog oveka. Po ta dolazi smrt? Po Sina. Dakle, on

je preuzeo na sebe greh. ovek je u poetku stvoren kao dobar, upravo
onako kako to Gospod i zna da uradi. Stvoren je kao savren. avo je
rekao: Ja u pokvariti oveka; ja u pokazati da sam jai od Gospoda.
Gospod je stvorio oveka da bi vladao nad delima Njegovih ruku.
Sotona je rekao: Pokvario sam njegove planove; to ne moe da se ura-
di. Gospod je rekao: Da, moe; i ne samo to, ja u uzeti palog oveka,
sa svim njegovim slabostima, i ja u vladati svetom ba kroz njega.
avo je poraen. To nije neka teorija, to je prakitina stvar za tebe i
mene. Kada me avo srui, on ne moe da likuje; jer, kada padnem, ja
u se ponovo podii. I koliko nisko padnem, toliko visoko u se uzdii
iznad onoga gde sam bio ranije. Re je postala savreno telo u Adamu,
ali u Hristu je Re postala palo telo. Hristos silazi do ponora i tamo
je Re telo, greno telo. Ko je poverovao u nae propovedanje (svedo-
anstvo)? Kome se otkrila ruka Boja? Nije bilo ni oblija, ni lepote u
Njemu, niega zbog ega bismo ga poeleli (vidi Isaija 53,1.2). Ko bi
poverovao da bi mogao da Ga vidi, to isto bie tako propalo, vie od
bilo kog drugog oveka krunisanog slavom i au? ta ide uz kru-
nisanje slavom i au? Carstvo. ega? Slave. ega? Sveta koji e
doi. Onda ovek Hristos Isus ima sada pravo na svet koji e doi. U
poetku je Gospod vladao kroz Adama; sada Gospod vlada kroz dru-
gog Adama i, kroz daleko gore uslove, radi ono to bi radio kroz prvog
Adama, pod prvim uslovima. Ovo je slava povezana sa onim to smo
itali pre neki dan u prvom poglavlju Efescima:
Da vam prosvetli oi srca, da saznate kakva je nada na

koju vas je pozvao, koliko je bogatstvo njegovog slavnog na-
sledstva meu svetima i kolika je njegova neuporedivo velika
sila za nas koji verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju nje-
gove silne snage, koju je na delu pokazao na Hristu kada ga
je vaskrsao iz mrtvih i poseo sebi zdesna na nebesima, iznad
svakog poglavarstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog
imena koje se moe dati, ne samo na ovom svetu nego i u bu-
duem (koji dolazi KJV). (Efescima 1,18-21 SSP)
38
Predavanje broj 5
Ko je onaj koji ima sve ovo? ovek Hristos Isus. I vi ste takoe
oivljeni s Hristom, i s Njim nas je vaskrsao, i postavio na nebesima u
Hristu Isusu (Efescima 2,5.6). Anelima nije pokorio svet koji e doi,
ve nama; i to je razlog zato aneli ne mogu da propovedaju jevan-
elje. Nebesa pripadaju Gospodu Bogu, ali Zemlju je dao sinovima
oveijim (Psalam 115, 16). Jedan ovek ju je izgubio; drugi je doao
i povratio ju je. I on je bio uzdignut; i vi ste uzdignuti, da sednete sa
Njim na isto mesto, daleko iznad svakog poglavarstva i vlasti, sile i
gospodstva i iznad svakog imena koje se moe dati, ne samo na ovom
svetu nego i u buduem.
Koliko ovek moe da zamisli to dostojanstvo poloaja kao princa
Bojeg, naslednika Bojeg, sunaslednika sa Hristom, delei ono to Hri-
stos ima od sveta koji e doi, sedei sa Hristom na nebesima, ukoliko
troi vreme kopajui po ubretu svetske politike? Ove dve stvari ne idu
zajedno. Vi ne biste pomislili da e predsednik SAD-a da se kandiduje za
gradskog inovnika, dok je jo na funkciji predsednika SAD-a. Zamislite
predsednika SAD-a koji se poniava i uestvuje na seoskom partijskom
sastanku ili se kandiduje za slubu u kolskom okrugu. Ipak, u tome po-
stoji podudarnost, zato to je sve to deo iste vlasti. Ali ovde imamo oiv-
ljenog oveka, uinjenog ivim u Hristu, sa vlau nad zemljom koja e
doi, a onda bi on da se utvrdi na ovom svetu, iz kojeg je Gospod rekao
da mora da bude izbavljen. On kae: Znam da me je Bog uinio vlada-
rom sveta, ali pusti me da se igram jo malo sa ovom iluzijom. Znam da
u otii, ali ima neega tako nadahnjujueg, uzbudljivog, u ritmu velikog
bubnja; zato me pusti da se igram jo malo, pre nego to odem.
Brao, mi ne cenimo ono to Gospod ini za nas. To dolazi od
duha mudrosti i otkrivenja u poznavanju Njega. Treba da se molimo
za Duh Boji; da se molimo kako bismo mogli da razumemo uzvieni
poziv i bogatstvo slave nasledstva. oveka koji je pronaao rudnik di-
jamanata i zna njegovu vrednost, ne moraju da mole da ne stavlja glinu
u svoje depove umesto dijamanata. Ali problem sa nama je u tome
to smo poblesavili. Nismo se prizvali razumu. Nismo primili duh mu-
drosti i otkrivenja u poznavanju Hrista, kako bismo mogli da cenimo
naslee koje nam je Bog dao.
39
Ono to se vidi nije stvarno; to uskoro prolazi. Ali ono to se ne

vidi je stvarno. Bog je dao oveku da se bavi samo venim stvarima;
dao mu je veni svet. Centar ovekove vlasti je bio rajski vrt; to je bio
njegov dom. Nikakvo skrnavljenje (prljanje) nije dolo na to, tako je
nastavilo da bude do sada, i nastavie se i u venosti. Centralni deo,
samo imanje, nikada nije izgubljeno, nikada nije prokleto, niti je bilo
neisto. I to je neto ime treba da se bavimo; to je ono gde je nae
dravljanstvo. Neki ljudi misle da su hriani najpozvaniji da vladaju
svetom, ali oni su upravo oni koji to nisu. Ovaj svet se njih ne tie i
oni bi trebalo da prepuste vlast nad njime onima kojih se tie onima
koji su iz njega. Bog nam nije dao dravljanstvo ovde; nije nam dao da
imamo ita sa ovim svetom, osim da izaemo iz njega i da povedemo
to vie ljudi moemo, jer je to brod koji tone, ide u propast i mi smo
ovde sigurni samo dok spasavamo nekog drugog ili mu pomaemo da
izae sa njega.
40
PREDAVANJE BROJ 6
(Ponedeljak popodne, 15. februar 1897)
Poinjemo sa 9. stihom: Vidimo Isusa. Gde gledamo?

(Glas) U oveka u njegovom palom stanju.
Da, na pogled je usmeren na ovekovu prvu vlast. Dok gledamo,
vidimo kako on pada i, jo uvek gledajui, vidimo Isusa koji uzima o-
vekovo palo stanje i koji je krunisan slavom i au. Mi, kao i ostali koji
se nazivaju hrianima, najveim delom radije gledamo ono to jeste,
nego ono to bi trebalo da bude. Kada smo proitali o Bojem odnosu
sa Njegovim narodom u Starom zavetu, izgubili smo iz vida Njegov
plan za njih i videli smo radije ono to su oni primili, nego ono to je
Bog nameravao da oni imaju. Boji plan je bio jedno, a ono to su oni
primili neto sasvim drugo. Da su oni prihvatili Boji plan i uzeli ono
to je On imao za njih, njihova istorija bi bila znatno drugaija.
Bog je bio sa njima sve vreme; nije ih ostavio, ali to nije znailo da
je ono to su oni radili bilo dobro. Da jeste, to bi bio kraj bilo kakvog
napretka u hrianskom ivotu. Bog je bio sa mnom u prolosti, kada
sam drao (svetkovao) nedelju, neko kae. To je u redu. Bog je bio sa
mnom i ja se neu promeniti. On je bio sa takvima, ali nee ostati sa
njima dugo, ukoliko oni nastave na tom temelju. Ako misle da nemaju
vie ta da prime, ONI odlaze od Gospoda (ali Bog nikada ne odlazi
prvi od njih prim. izdavaa). Gospod je bio sa Izraelom da bi, svim
sredstvima koja su bila u Njegovoj moi, mogao da ih dovede do toga
da prihvate ono to je imao za njih u poetku.
Sada gledamo na tu predivnu vlast koju je Bog dao oveku, sva-
kom oveku, jer ju je Isus osvojio nazad (povratio), okusivi smrt za
svakog oveka i to je ono to elimo najvie da gledamo potpunost
vlasti, dostojanstvo preneto na oveka. Tako predivna je bila ta ast
ukazana oveku da, iako je sam Bog vladar svemira, Njegov cilj je bio
da vlada Zemljom samo kroz oveka i da se ne uplie mimo oveka. Ali
ovek je prah. I to je pouka o tome ta Bog moe da uini kroz prah.
Ali dok to gledamo, mi sada ne vidimo da je sve pod ovekom, ve
41
vidimo Isusa Isusa manjeg od anela, to jest oveka. Re je postala

telo. Bog se pokazao (objavio) u telu, u ljudskom telu u poetku, zato
to je sila koja je delovala u Adamu bila Boja sila. Onda, kada je ovek
zgreio i odbacio Boga, Bog ga nije posluao i ostavio ga na miru, ve
je siao kod njega, toliko nisko koliko je on pao, i rekao: Siroti ovee,
ja u ti pomoi. I ostao je sa njim. Tako vidimo Isusa nieg od ane-
la, to jest, vidimo Ga kao oveka. Ali vidimo Ga krunisanog slavom i
au kao sina oveijeg. Zapazite ovo, vidimo Ga krunisanog slavom
i au kao Sina oveijeg, a ne Sina Bojeg. Nije bilo neophodno da
Sin Boji doe na ovu Zemlju i pati da bi bio krunisan slavom; jer On
je bio smo isijavanje blistave Boje slave. Ali On se liio (odrekao)
ugleda, odrekao se sebe i postao ovek; uzeo je ljudsko telo, da bi ovek
ponovo mogao da bude krunisan slavom i au. Vidimo Isusa, koji je
bio uinjen malo manjim od anela, krunisanog slavom i au zbog
smrti koju je podneo (Jevrejima 2,9 KJV). Zapazite da u ovom stihu
imamo sva Hristova dela za oveka. Imamo Njegovo ponienje, i smrt,
i vaskresenje, i vaznesenje. Kada je Hristos podignut iz mrtvih, koliko
visoko je podignut? itajte ponovo: njegova neuporedivo velika sila
za nas koji verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju njegove silne sna-
ge, koju je na delu pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i
poseo sebi zdesna na nebesima, iznad svakog poglavarstva i vlasti, sile
i gospodstva i iznad svakog imena koje se moe dati, ne samo na ovom
svetu nego i u buduem (koji dolazi KJV). (Efescima 1,19-21 SSP)
Kada je Hristos bio podignut iz mrtvih, bio je podignut do Bojeg
trona. Oiveo i vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova
(Efescima 2,1 arni). On je i nas vaskrsao zajedno sa sobom (Efes-
cima 2,6 KJV). Hristos je podignut iz mrtvih u slavu, na isti nain na
koji se i pravedni, kada se podiu iz mrtvih, podiu u slavu. Ali ak i
sada, kroz silu vaskrsenja, mi se podiemo sa Njim koji sedi na nebesi-
ma kao ovek Hristos Isus. Sve je to uinjeno za Hrista kao oveka, za
Hrista kao jednog od nas. Nema sumnje u to. Svi to razumemo. Ako to
zaista razumemo, onda razumemo mnogo.
Ne elim da kaem da mi to razumemo u smislu spoznaje, ali ra-
zumemo na nain na koji razumemo bilo koju istinu. Verom pozna-
42
Predavanje broj 6
jemo (shvatamo arni) (Jevrejima 11,3 Bakoti). To ne znai da

moemo da kaemo da to moemo da shvatimo i objasnimo; to ne
moe da se uini. To se ne moe znati ak ni u venosti; to se ne moe
objasniti. To je tajna Boja. Samo Boji um to moe da dokui; samo
Bog to moe da razume; ali mi moemo to da razumemo i da iz toga
izvuemo dobro tako to emo verovati u to, i tada to za nas postaje
praktino iskustvo.
Isus je blagodau Bojom okusio smrt za svakog oveka: Jer je
dolikovalo njemu, za koga je sve i kroz koga je sve, poto je mnoge
sinove doveo u slavu, da stradanjima (patnjama KJV; Stvarnost) ui-
ni savrenim zaetnika njihovoga spasenja (Jevrejima 2,10 arni).
To je On postao; to je bilo odgovarajue; to je bilo neophodno, to je
bilo ba ono to je trebalo uiniti. Ko je to postao? Pogledajte paljivo
taj stih. On (Hristos) koji dovodi mnogo sinova Bogu, ini poglavara
njihovog spasenja, sebe, savrenim kroz patnju. Dakle, imamo u ovom
stihu Boga Oca, mnoge sinove koji se dovode u slavu i poglavara kroz
iju patnju se oni dovode u slavu. Bog je bio taj koji je uinio njihovog
poglavara savrenim kroz patnju. On je okusio smrt za svakog oveka.
To je bila odgovarajua stvar koju je trebalo uiniti i jedina stvar koja
se mogla uiniti da bi se sproveo prvobitni plan o davanju Zemlje o-
veku taj veni plan koji se ne bi mogao promeniti ak ni ovekovim
padom.
Sav sud je predat Sinu, Hristu, ne zato to je on Sin Boji, ve zato
to je Sin oveji. Kao to smo nauili pre nekoliko minuta, Bog je
osmislio (i ne menja svoj plan) vladavinu svetom, vlast koju je dao o-
veku ne ovim svetom, ve svetom koji e doi jedino kroz oveka.
Poto je vlast data oveku, tako je oveku dat i sud. Ali ne zaboravite da
Boji narod ne treba da vlada ovim svetom. Nije u pitanju ovaj svet, ve
svet koji e doi, koji je Bog pokorio oveku savren svet pod vlau
savrenog oveka. Sada samo usput zapazite kako ta jednostavna istina
unitava temelj svake lane teorije.
Uzmite teoriju da hriani iznad svih drugih ljudi imaju pravo da
vladaju ovim svetom, zato to su oni jedini koji su prikladni da vladaju.
Ali oni su jedini koji nemaju pravo da vladaju ovim svetom. Oni ne-
43
maju nita s tim. Njima je dat svet koji e doi. Oh, ne budimo sebini;
kada nam je ve Bog dao svet koji e doi, ne pokuavajmo da liimo
ljude ovog sveta svih pogodnosti koje oni mogu dobiti. Ne liavajte ih
toga; nije poteno. Umesto da hriani budu jedini koji e vladati ovim
svetom, oni su jedini koji treba da dre ruke dalje od njega. Pustite da
njime vladaju oni kojima i pripada. Bojem narodu pripada svet koji e
doi. ta onda moramo da uradimo? Naa dunost je da pobegnemo
iz ovog sveta, da prigrlimo to vie siromanih dua i da ih povedemo.
Dakle, u skladu sa Bojim prvobitnim planom, vlast koju je ovek
izgubio, ovek mora ponovo da osvoji, zato to, ako je neko drugo bie
osim oveka osvoji, onda plan nije sproveden. Ali mi kaemo da je Bog
u oveku. Naravno da jeste, zato to je Bog bio u oveku i u poetku.
Bog je u oveku sve vreme. Ko je mogao da vlada svetom u poetku?
ovek nije mogao da vlada; prah nije mogao da se podigne da bi ita
uinio; ali Bog u oveku je mogao da uini sve. Tako da, kao to je preko
oveka dola smrt, takoe je preko oveka dolo i vaskrsenje iz mrtvih.
Predivna je ast koju je Bog ukazao oveku, ali ovek ne sme da misli da
je on Bog. On je prah, a samo Boje prisustvo u njemu ga uzdie.
Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se posveuju, svi su od jed-
noga (Jevrejima 2,11 SSP). Zato se Hristos ne stidi da ih nazove
braom. Videli smo sluajeve ljudi koji se stide svojih porodica ljudi
koji se, naavi se u boljim okolnostima, moda stekavi malo znanja
ili malo vie novca, stide da se zna da pripadaju svojoj porodici. Oni
ipak njoj pripadaju; oni su ista krv. Ali onaj koji posveuje, i oni koji
se posveuju, svi su jedno (od jednoga?). Zato se On ne stidi da prizna
porodini odnos. Zar ne vidite da ovo neraskidivim vezama povezuje
Gospoda Isusa sa nama? On priznaje da se ne stidi da nas ima za brau.
ta je dokaz za to? Govorei: Objaviu tvoje ime svojoj brai (Jevre-
jima 2,12; Psalam 22,22). Kome On govori kada kae: Objaviu tvoje
ime? Hristos govori Ocu i kae: Objaviu tvoje ime svojoj brai.
Ko je to? To smo mi. Da li je to zato to smo mi tako dobri da se On
ne stidi da nas nazove braom? Da smo dobri, da li bi bilo ikakve svrhe
rei da (nas) se ne stidi? Mora da postoji neto to bi, pod uobiajenim
okolnostima, uinilo da se On postidi. O, ima toga dovoljno, pod uobi-
44
Predavanje broj 6
ajenim okolnostima, ega se On moe postideti. Ali dokaz da se On ne

stidi se nalazi u injenici da On kae: Objaviu tvoje ime svojoj brai.
A sada, kakvo je to stanje koje bi uinilo neophodnim da Hristos
objavi Boje ime nekome? Koje je jedino stanje pod kojim bi On treba-
lo da objavi Oevo ime? To je ono u kome ljudi ne znaju to ime. Ne
bi bilo svrhe objavljivati ime kada bi ga oni znali. Onda su oni kojima
On objavljuje Boje ime, upravo oni koji ne znaju ime Oca, ali su Mu
(ipak) braa. Kako mi zovemo one koji ne znaju ime Gospodnje?
Neznaboci, zar ne? Takvi smo bili i mi pre nego to smo se obratili.
Moete se setiti vremena kada Ga niste znali. Ja mogu da se setim vre-
mena kada Ga nisam znao nita vie nego da sam roen u srcu Afrike.
uo sam ime, ali Ga nisam znao. Onda su oni kojima Hristos kae:
Objaviu ime Gospodnje neznaboci ne obavezno neznaboci u
Africi, nego neznaboci u Americi, ili u Evropi, i svuda po svetu. Gos-
pod kae: Oni su moja braa.
Bog bi doveo mnoge sinove u slavu. On ih zove sinovima. Oni su
Njegovi sinovi, obeaeni, osramoeni. U genealogiji u Jevanelju po
Luci, za Adama je reeno da je sin Boji. A kada je pao, kako onda?
Pali sin, bludni sin. Bludni sin je uzeo oevo imanje, otiao i potroio
ga; ali on je ipak bio sin. Otac je rekao: ovaj moj sin [je] bio mrtav i
oiveo je, bio je izgubljen, ali je naen (Luka 15,24 arni). I itamo:
Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac - da se nazovemo deca Boija (1.
Jovanova 3,1 arni) Kome? Nama sirotim, palim nesrenicima.
Vidite kakvu nam je ljubav dao. Kome? Meni; da bih ja mogao da
se nazovem detetom Bojim. To je ljubav. Hristos je gore na Nebu. Mi
opipavamo u mraku i neznanju i On kae Ocu: Ja u sii i objaviu
Tvoje ime svojoj brai. Pokazau svojoj brai ko si Ti. Oni Te ne pozna-
ju. Oni su stranci. Oni su bili zavedeni i govorili su protiv Tebe; ja u
otii i objaviu im Tvoje ime.
A koje je to ime? U 2. Mojsijevoj 34,6.7 itamo:
Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan

milosrem i istinom. Koji uva milost hiljadama, prata be-
zakonja i nepravde i grehe. (Danii)
45
To je ime Gospodnje. Tvrda je kula ime Gospodnje (Prie 18,10

Danii). Sada Hristos kae: Objaviu tvoje ime svojoj brai. Nije
vana boja koe, gde su ljudi roeni, ta su uinili, gde su iveli, koliko
su siromani, prezreni, slabi. Hristos kae: Ja u otii i objaviu tvoje
ime svojoj brai. Dakle, svaki Hristov sledbenik e rei: Otii u i
objaviu Tvoje ime svojoj brai u Kini, u Indiji, u sirotinjskim delo-
vima grada. Otii emo i objaviti Njegovo ime svoj naoj brai koju
moemo da naemo. I to je jedina stvar koja e udahnuti ivot misi-
onarskom delu. Mi smo svi braa ne postoji neto poput stranog
misionarskog dela. Svet je polje. To je sve jedno isto polje. U jednom
smislu, svi mi smo stranci, doljaci, tuini na stranom terenu; ali nema
stranog terena u smislu da je jedan deo sveta stran drugom. Hristos
sebe smatra jednim za celo oveanstvo i zato On spasava oveka; i mi
zaista moemo da delimo Njegovo delo (posao) spasavanja grenika
samo ako prepoznamo svoju vezu sa njima.
Otvorite 10. poglavlje Rimljanima poslanice na trenutak, poi-
njui od 6. stiha: A pravednost, koja je od vere, ovako govori: Nemoj
da kae u svom srcu: ko e se popeti na nebo? to jest, da svede Hrista,
ili: Ko e sii u bezdan? to jest, da izvede Hrista iz mrtvih (arni).
Ovaj tekst je citiran iz 5. Mojsijeve 30,12-14, kada se Hristos naziva
Reju:
Nije na nebu, da kae: Ko e nam se popeti na nebo da

nam je skine i kae nam je da bismo je tvorili? Niti je preko
mora, da kae ko e nam otii preko mora, da nam je donese
i kae nam je, da bismo je tvorili? Nego ti je vrlo blizu ova re,
u ustima tvojim i u srcu tvom, da bi je tvorio. (Danii)
Ne reci u svom srcu, ko e se popeti na Nebo i dovesti Hrista.

Zato ne? Zato to je On ve ovde. Silazak je ponienje i raspee:
silazei, On se ponizio, postao posluan, ak do smrti na krstu. Ili, ne
reci, ko e sii u bezdan, da izvede Hrista. Zato ne? On je ve iza-
ao, podigao se. Ali gde je ovaj raspeti i podignuti Hristos? - Blizu ti
je ova Re. Koliko blizu? - U ustima, i u srcu; to jest, re vere koju
46
Predavanje broj 6
propovedamo, jer, ako ustima priznaje da je Isus Gospod, i veruje u

svom srcu da ga je Bog podigao iz mrtvih, bie spasen. (Rimljanima
10,8.9 KJV)
Na koje ljude se misli kada se kae: Drite ove zapovesti koje vam
danas zapovedam?
(Glas): Na grenike.
Ali oni kau da ne mogu to da uine. Oni mogu da kau: Ne
znam koja je to zapovest. Re je za one ljude koji je ne znaju ili, ako
je znaju, ne izvravaju je. U svakom sluaju, re dolazi do grenika.
Da, Bog alje Re (Hrista) svim ljudima, da bi ih upoznao sa venom
istinom. On je doao ovde, u telu. Bog je postao telo i u tom telu je
proslavljen, jer je okusio smrt za svakog oveka.
Hristos je doao u telu, u mom telu. Zato? Da li je to zato to sam
ja toliko dobar? O, ne; zato to nema dobrog tela za Hrista u kome bi
On mogao da doe. Hristos je doao u telu, u telu svakog oveka. Isti-
nita svetlost, koja osvetljava (prosvetljuje SSP; obasjava Karadi)
- svakog oveka, dolaae na svet (Jovan 1,9 arni). ivot je sve-
tlost i obasjava svakog oveka. Drugim reima, svaki ovek na ovom
svetu ivi po Bojoj blagodati. Milost je Gospodnja to ne izgibosmo
sasvim (Pla Jeremijin 3,22 Danii) i to je istina o oveku koji huli
na Boga. Odakle taj ovek dobija svoj dah? Od Boga. Bog nastavlja da
daje dah oveku u njegovoj pokvarenosti, kako bi taj dar (poklon) ot-
krio Boju dobrotu i kako bi se ovek pokajao; jer to je Boja dobrota.
On je dobar i prema zlom i prema dobrom; on alje kiu i pravednima
i nepravednima (Matej 5,45); to je Bog.
Jer, on (Bog) je taj koji svima daje ivot i dah i sve dru-
go. Od jednog oveka stvorio je sve narode da se nasele po
svoj zemlji, odredivi vremena i mee njihovog naseljavanja,
da trae Boga, ne bi li ga nekako napipali i nali, iako on nije
daleko ni od jednog od nas. Jer, u njemu ivimo i miemo se
i jesmo - kao to rekoe neki od vaih pesnika - njegov smo
rod. (Dela 17,25-28 SSP)
47
ta ja sada radim? Kreem se. Kako mogu da se kreem? Si-

lom Bojom. To je Boja sila kojom se ja kreem. Dok se kreem, dok
pravim ovaj pokret (mae rukama), ja ne radim nita loe. Ali recimo
da se naljutim na nekoga, i da mu se tako pribliim, da je njegova gla-
va blizu moje pesnice kada zamahnem, i da ga udarim: da li bi to bila
drugaija sila koju koristim? Ne; snaga koju koristimo da se borimo,
ak i protiv Boga, jeste jednostavno Boja sila u nama1 Hristova sila
u oveku. Boja dobrota i strpljenje su takvi da e On ostati s nama i
dopustiti da Njegova sila bude tako izopaena i okrene se protiv Njega,
u nadi da emo biti dovedeni do pokajanja. Ovde je slavna istina u
Njemu se kreemo. Ako elimo da dozvolimo Bogu da koristi svoju
sopstvenu silu, na svoj sopstveni nain, onda e svi nai pokreti biti
upravo onakvi kako ih Bog vodi. 14. i 15. stih:
Poto su deca od krvi i mesa, i on je uzeo udela u krvi i

mesu, da smru uniti onoga koji ima vlast nad smru, to jest
avola, i da oslobodi one koji su, bojei se (strahujui od
arni) smrti, celog ivota bili u ropstvu. (SSP)
Neko pita: Da li je Boja sila u oveku i kada on grei? Kako ete

to otkriti? Pogledajte Re. Re je postala telo. Koliko vrsta tela ima?
Jedno ljudsko telo. Svi ljudi su od jednog tela. Mi smo svi Adamova
deca. Mi smo svi braa. Mi smo svi u rodu i ne moramo da se stidimo
i poriemo taj odnos, zato to i najbolji ovek, sam po sebi, nije nita
bolji od najgoreg. Hristos se ne stidi. Odakle dolazi sila? Sila pripada
Bogu. Postoji li neki drugi pokreta sile ili izvor sile? Ne; ali postoji
izopaena sila. To je pobuna. Recimo da Sjedinjene Amerike Drave
uu u rat sa panijom (a naredne godine tj. 1898. su i ule prim.
izdavaa); da li bi to bila pobuna? Ne. To su dve nezavisne zemlje.
1 Ovde nije ba najsrenije upotrebljen izraz Boija sila (Hristova sila u oveku), koji,
tako upotrebljen, moe da dovede do zabune i pogrenog shvatanja. Pisac to kasnije
razjanjava, u narednim predavanjima. Bolje bi bilo da se upotrebi izraz ovekova i-
votna sila, tj. sila koja odrava ivot [sila koju ovek koristi po sopstvenom izboru, ali
i snosi odgovornost za taj izbor]. Radi se o mogunosti ovekove zloupotrebe ivotne
sile koja mu je data od Boga prim. izdavaa
48
Predavanje broj 6
Ali recimo da drava Nebraska zapone rat sa Sjedinjenim Dravama.

O, to jeste pobuna, zato to su Sjedinjene Drave jedna sila. Ljudi su u
pobuni protiv Boga, zato to su okrenuli Njegovu silu protiv Njega. Ali
injenica da smo u pobuni protiv Boga pokazuje da smo kao Njegova
deca pali, ali ivi jedino (ivotnom prim. izdavaa) silom Njegovog
ivota.
Ne elim da iko od ovoga pravi isto teorijsku stvar; to je radost
spasenja. To je sila jevanelja za mene lino. To je za mene sve. To je
ono to mi daje nadu spasenja i hrabrost da radim za palo ovean-
stvo koje je jednako loe, neki od njih su, kao to sam bio i ja. Nikada
nisam video nikoga u svetu za koga sam mislio da je bio ita loiji od
mene. Evo oveka koji ne poznaje Re. On moda kae: Ne znam nita
o tome. On moda kae u svom srcu: Kako mogu da naem put? Kako
da znam kako da budem ispravan? Ne mogu da naem Boga. Recite
mu: Da li si ubedio sebe? Ne. Da li ti podupire sebe, ak i kada kae
da zasluuje svoj ivot? Ko ti daje snagu? A sada, ima neto to nam
je potrebno sve vreme da bi odralo na ivot. To je vazduh. Da li si ti
stvorio ovaj vazduh? Odakle dobija vazduh koji udie? To je Boji
vazduh; to je Boji dah.
Bog je udahnuo svoj sopstveni dah u ovekove nozdrve, kako bi
on mogao da ivi. To je nain na koji mi i dalje diemo. Boji dah je
ono to nas dri u ivotu, Duh Boji u naim nozdrvama. Dakle, taj
ovek mora da prizna ono to je toliko oigledno da ne moe, a da
ne prizna; naime, da on nije sebe doveo u postojanje i da ne moe da
odrava svoje postojanje ni za trenutak. On je doveden licem k licu sa
Bojom silom u njemu, koja ga dri u ivotu. To je Hristos u palom
oveku, to je Hristos u prokletom oveku, to je Hristos sa prokletstvom
(kletvom) na sebi, to je Hristos koji je razapet. Hristos koji je uzeo pali,
greni ljudski rod na sebe, jeste razapeti Hristos. Ne govorite u svom
srcu: Ko e se popeti na Nebo i dovesti meni Hrista, to jest, da bude
razapet? Ne; on je ovde u telu.
Ako ustima prizna da je Isus Gospod. ta to znai da prizna-
mo? Priznati neto ne znai i initi tako, ve je potrebno potvrditi da je
to tako. A sada, injenica koju priznajemo jeste da je Hristos doao u
49
telu. Proitau ovde neto. Rimljanima 1,18-20 (arni): Gnev Boiji

pak otkriva se sa neba na svaku bezbonost i nepravednost ljudi, koji
nepravednou zadravaju istinu. ta je istina? Hristos kae: Ja sam
istina. Prema tome, istina koja je izneta ovde je da gnev Boiji otkriva
se sa neba na svaku bezbonost i nepravednost ljudi koji zadravaju
Hrista u tome, jer ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato;
Bog im je objavio (stih 19 arni); jer jo od stvaranja sveta, i one
nevidljive stvari o Bogu se mogu jasno videti u onome to je stvoreno
(SSP).
Pogledajte drvee; vidimo Boju silu u drveu i travi, i u svemu
to je Bog stvorio, i to vidimo jasno. Ali itao sam taj tekst godinama i
zaboravio da sam i ja neto od toga to je Bog stvorio. Zar nisam i ja je-
dan od predmeta stvaranja, kao to je i drvo? ta se onda vidi i spozna-
je u onome to je Bog stvorio, a ak ni ovek nije iskljuen? Vena sila
i boanstvo. Dakle, nemamo izgovora. Ako priznaje ustima da je Isus
Gospod, da je On u tvom telu ali ne zaustavljaj se kod tog priznanja
i ako veruje u svom srcu da Ga je Bog podigao iz mrtvih, podigao
Ga sa svoje desne strane na nebesima, bie spasen. To je Hristos koji
je razapet i podignut u svakom oveku. Kada (ovek) bude priznao
istinu i verovao u tu istinu, tada on ima Hrista u sebi, razapetog i po-
dignutog, sa silom vaskresenja, da ini ta god Bog kae. Kaem vam
da je u jevanelju sila koja moe da podigne oveka iz blata do Bojeg
prestola i srean sam zbog toga.
Ko je kao Gospod, Bog na, koji sedi na visini, koji se

sagiba da vidi ta je na nebesima i zemlji; koji iz praha podie
ubogoga i iz kala (blata) uzviuje nitega; i posauje ga s kne-
zovima, s knezovima u narodu njegovom. (Psalam 113,5-8
Danii)
Hvala Bogu na tome!
50
PREDAVANJE BROJ 7
Urueno mi je ovo pitanje dok sam ulazio: U Rimljanima po-

slanici 13,1 (Nema vlasti, a da nije od Boga), da li re vlast (mo,
sila) ima isto znaenje kao na drugim mestima? Ne znam zato bi na
jednom mestu trebalo da znai neto drugo nego na drugom mestu.
Vlast je vlast, i vlast pripada Bogu, i nema drugog izvora vlasti (moi,
sile). Ne izgleda kao da bi trebalo da bude teko ljudima koji veruju u
Boga da veruju i u to. Vlast, bez ikakvih uslova i ogranienja, pripada
Bogu, to jest, povezana je sa Njim. To je Njegova osobina. Recimo da
prihvatimo da Bog ima vlast, ali nema svu vlast koja postoji. Da je to
tako, postojao bi jo neki Bog, zar ne?
(Glas) Tako bi moralo da bude.
Recimo da kaemo da On ima neku vlast u svemiru i da postoji
i drugo bie u svemiru koje ima neku vlast. Onda e biti pitanje: Koja
vlast je vea? Postojae spor u svemiru. Upravo takav neki spor se i
pojavio sotona je zahtevao da bude jednak sa Bogom i usudio se da
ospori (Boje) pravo na vlast. Ali ja sam zahvalan Bogu zato to ne
postoji sumnja u vezi sa ishodom ili injenicama. Vlast pripada Bogu i
zato mi ne moramo da ekamo do kraja da bismo saznali ko e pobedi-
ti, kako bismo stali na Njegovu stranu. Znamo iz Svetog pisma i iz Rei
Boje u itavoj prirodi, da vlast, apsolutna i univerzalna, sva vlast koja
postoji, pripada Bogu. Zar ne vidite da bi, ukoliko nije tako, postojao
neki deo svemira nad kojim Bog ne bi imao pravo na kontrolu.
(Glas) Da.
I kad bismo mogli da saznamo ko su ti pojedinci koji imaju vlast
koja ne pripada Bogu, mi ne bismo imali nikakav temelj, nita na ta
bi se mogli osloniti u propovedanju jevanelja njima. Oni bi rekli: Ja
nikada nisam primio nita od Gospoda i ne dugujem Mu nita.
Ne vidite li da je pitanje o podeli vlasti jednostavno pitanje: Koliko
bogova postoji? Postoji jedan Bog, i samo jedan.
51
To je za mene predivno; svaki dan ivim, i to due ivim, to je

divnije za mene u tako malo rei, a tako jednostavna istina, sva istina
razloena. Ko god da prepozna tu injenicu i dri je se, kao da je to sva
istina koja postoji u svemiru da Bog jeste, i da nema drugog; i kada
shvatimo da Bog jeste, onaj koji dolazi Bogu mora da veruje da On
jeste. To je Njegovo ime Ja (je)sam. ta? Ja sam, nepromenljiv. Kada
se suoimo s tim, to je predivna pomisao. Bog jeste. Gde? On jeste.
Idi gde god eli po svemiru i tamo moe da bude reeno: On jeste.
Znate da to pie u 139. psalmu (stihovi 7-10):
Kuda bih otiao od duha tvog, i od lica tvog kuda bih

pobegao? Da izaem na nebo, ti si onde (to je otprilike jedini
prostor za koji neki ljudi veruju da ga On ima); da siem u
pakao, (to je u dubini, u srcu Zemlje) onde si. Da se dignem na
krilima od zore, i preselim se na kraj mora, i onde e me ruka
tvoja voditi, i drati me desnica tvoja. (Danii)
Zato bi iko pokuao da umanji Boju vlast ili da tvrdi kako je

vlast podeljena izmeu Njega i jo nekog bia? Zar ne vidite da, radei
to, ovek izmie sebi tlo pod nogama? Kakvo poverenje mi moemo
da imamo u Boga, ako On nije vrhovni, apsolutni, jedini Bog, jedini
vladar u svemiru? Ako iko moe da trai vlast pored ili odvojeno od
Boga, mi onda nemamo nadu.
Postoji jedno bie koje je pomislilo da podeli boanske poasti sa
Gospodom. On je rekao: Izjednaiu se s Vinjim (Isaija 14,14), i on
je usadio taj duh u ljudski rod od samog poetka, govorei: U onaj dan
kad okusite... biete kao Bog (1. Mojsijeva 3,5). Verujem da su se zbog
toga nai praroditelji odvojili od Boga. Oni su pomislili da e moi da
napreduju bez Njega i da zato ne moraju da Ga sluaju. Sve je povezano
sa tim; sotona je rekao: Ja imam vlast mimo Boga, ja sam nezavisan od
Njega. Sotona je uinio da oni poveruju da je Bog tiranin (despot) i da
pokuava da ih dri dalje od Neba, kako oni ne bi imali znanje i kako
bi On mogao da prisvoji sve poasti za sebe. Onda su oni pojeli plod
kako bi dobili vlast (mo) koju je Bog zadravao od njih. Ali prevarili
52
Predavanje broj 7
su se, jer vlast pripada samo Bogu. Kada su ispruili ruke da uzmu to
to bi im dalo mo i uinilo ih da budu kao Bog, mislei da e moi da
postoje nezavisno od Njega, upravo tog dana pojavila se smrt. Tada su
shvatili da nema druge sile osim Boga i da ih je avo slagao.
Bog je u svojoj milosti i strpljenju dozvolio da se Njegova sila izo-
pai, dozvolio je ljudima da koriste Njegovu silu, ak i protiv Njega.
Zato? Zato to je On milostiv i pun ljubavi, alje svoju kiu i na zle
i na dobre, svoje sunce pravednima i nepravednima, kako bi dobrota
Boja mogla da otkrije istinu, silu koja pripada Bogu.
Ta pouka koju smo jue doli da prouavamo u drugom poglavlju
Jevrejima poslanice, toliko je vana, da moramo tome da posvetimo
vreme, prouavajui Pismo i ukazujui na to kako je jasno otkriveno da
je Bog u Hristu, zato to se Bog pokazuje samo u Hristu.
I zato nije vano koji pojam koristimo kada govorimo Bog ili
Hristos to je ta sila, zato to je Hristos Boja sila i mudrost. Gde god
je Hristos, tu je i sila Boja. Gde god je sila Boja, tu je i Hristos.
Pa da ne bismo odlutali od prouavanja Jevrejima poslanice, ita-
emo, poevi sa ovim stihovima:
Ali sad jo ne vidimo da Mu je sve pokoreno. Ali vidimo

Isusa, koji je bio uinjen malo manjim od anela, krunisanog
slavom i au zbog smrti koju je podneo; da bi, po blagodati
Bojoj, okusio smrt za svakog oveka. Jer je Njemu dolikova-
lo, zbog koga je sve i kroz koga je sve, da dovede mnoge si-
nove u slavu, da poglavara njihovog spasenja uini savrenim
kroz patnju. Jer i onaj koji posveuje, i oni koji se posveuju,
svi su od jednoga; zato se ne stidi nazvati ih braom, govore-
i: objaviu ime Tvoje svojoj brai i usred crkve hvaliu te. I
opet: Ja u se u Njega uzdati. I opet: Evo ja, i deca koju mi je
dao Bog. Imajui u vidu da deca imaju telo i krv, tako je i On
uzeo udeo u tome, da smru uniti onoga koji ima vlast nad
smru, to jest avola; i da izbavi one koji su, strahujui od
smrti, celog ivota bili robovi. Jer, zaista, On nije uzeo na sebe
prirodu anela. (2,8-16 KJV)
53
On se vraa na poetak. On nije anelima potinio svet koji e

doi; stoga, poto se Hristova rtva, kao to smatramo, odnosi na ovaj
svet, On na sebe nije uzeo prirodu anela, ve prirodu semena (potom-
stva) Avramovog.
Zato je bilo potrebno da u svemu bude kao braa, da

bude milostiv i veran poglavar sveteniki pred Bogom, da
izvri pomirenje za grehe naroda. (stih 17 KJV)
Pogledaemo ponovo ono to smo proitali jue u 10. poglavlju

Rimljanima poslanice: A pravednost, koja je od vere, ovako govori:
Nemoj da kae u svom srcu: ko e se popeti na nebo? to jest, da sve-
de Hrista. Odnosno, Hristos je siao svojom voljom. On se ponizio i
postao posluan do smrti, ak smrti na krstu. Ili ko e sii u bezdan?
to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Ili, kada se jevanelje propoveda
kroz Hrista, re koja moe da se kae svakoj dui je: Sada nema potrebe
da kae, gde u Ga nai? Ovo je upravo ono zbog ega moda 99,9 %
propovedanja jevanelja ne stigne do ljudi zato to ne uspe da se us-
postavi veza izmeu Boga i ljudi. Da, veruj u Gospoda. Ali, ta? Gde je
On? Gde mogu da naem Gospoda? Kako mogu da znam da je Hristos
razapet i ustao? Ne bi trebalo govoriti tako. Re je Hristos. Nemojte da
kaete: Ko je doao da nam donese Re, ili Hrista, kako bismo mogli da
postanemo pravedni da bismo drali zakon. Ne, nikako; Jer ta kae?
Re je u njima. U njihovim je ustima. Ili, doslovno, u ustima i u srcu
(umu prim. izdavaa).
ta je re vere koju propovedamo? Jer ako ustima priznaje da
je Isus Gospod, i veruje u svom srcu da ga je Bog podigao iz mrtvih,
bie spasen. A sada, koja je ta velika stvar, ta velika istina u vezi sa
Gospodom Isusom, koja treba da se priznaje ustima? To da je Re po-
stala telo to je ono to treba da se prizna, Priznaj Gospoda Isusa. Za-
to da prizna Hrista? Zato to priznati neto, znai rei da je to tako.
Priznati Gospoda Isusa u telu znai priznati da je Hristos sila Boja; a
to znai priznati da ta sila uopte nije od ljudi. Ovaj ivot koji imam
nije moj ivot. On je Boji.
54
Predavanje broj 7
On je Boji u apsolutnom smislu. Dah Boji, i Re oni su po-

djednako u ustima. To je ispoljavanje Boje sile. A onda, kada ovek to
prizna, on jednostavno odustaje, on se odrie svih svojih pretenzija na
mo i prava da vlada; i vlasnitva nad sobom, koje je tvrdio da ima, on
se odrie, i on je Gospodnji, jer ovaj ivot je ivot koji je Bog dao. To je
dah koji je Bog pozajmio. Ja ivim na (po) Njegovoj dareljivosti; i ne
samo to, ve je i Njegov ivot u meni.
Znajui to da je Hristos, Gospod, sila Boja, u mom telu po-
verovau u svom srcu da Ga je Bog podigao iz mrtvih; to jest, da Mu
daje pobedu nad slabou tela i ak nad smru. Onda imam Hrista
razapetog i ponovo podignutog u telu i, kada verujem u tog Hrista,
podignutog s desne strane Boga, to i mene podie sve dok verujem.
ovek srcem veruje za pravednost.
Ovo je poruka za Boji narod; i kada ovo itate, videete da nije
sluajno to danas razmatramo ove stvari.
Okrenimo se 40. poglavlju Isaije:
Glas je nekoga koji vie: Pripravite (pripremite) u pusti-

nji put Gospodnji, poravnite u pustoi stazu Bogu naem. Sve
doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i to
je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I
javie se slava Gospodnja, i svako e telo videti; jer usta Gos-
podnja govorie. (stihovi 3-5 Danii)
A sada, koji je taj glas koji vie u pustinji: Pripremite put Gos-
podnji? Bio je to glas Jovana Krstitelja (pogledajte Jovan 1,19-23).
Ali, da li je Jovan Krstitelj zavrio poruku? Ne. itajte dalje:
I javie se slava Gospodnja, i svako e telo videti; jer usta

Gospodnja govorie. Glas govori: Vii. I ree: ta da viem?
Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski.
Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na njega;
doista je narod trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga
naeg ostaje doveka. Izai na visoku goru, Sione, koji javlja
55
dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja

dobre glasove; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinim:
Evo Boga vaeg. Evo, Gospod Bog ide na jakog, i miica e
Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo
njegovo pred Njim. (stihovi 5-10)
U poslednjem poglavlju Svetog pisma itamo: Vidi, dolazim ubr-

zo, i plata moja ide sa mnom (Otkrivenje 22,12 arni). Ali ovde
itamo: Pripremite put Gospodnji. Onda je zadatak Jovana Krstite-
lja bio da pripremi drugi Hristov dolazak; isto kao i prvi. I ta poruka
treba da se prenese danas. On e doi i vladae miicom; i njegovo
delo (je) pred njim. To je poslednja poruka. To mora da se desi. Po-
slednja poruka je o Gospodnjem dolasku, a Njegov dolazak je blizu.
Mi esto govorimo o poruci treeg anela koji dolazi sa silom, ili sa
jakim glasom, glasnim pokliom. ta ovde imamo? Podigni silno
svoj glas; podigni ga, ne boj se. Onda je ovo glasni pokli iz poruke
treeg anela. To je ono to imamo ovde, u 40. poglavlju Isaije. To je
poslednja poruka koja ide sa glasnom vikom, govorei: Kai Judinim
gradovima: evo vaeg Boga! Gde? pita neko. Ne mogu da Ga vidim;
Gde je On? Onda otvorite oi. To je poslednja poruka: Evo vaeg Boga.
Gde? U onome to je stvorio. Ovo je glavni deo poruke. Videli smo
na ta ukazuje na kraj. To je Boji dolazak u sili i to je poruka objav-
ljena monim glasom. ta u vikati? Koju poruku u preneti? Da je
svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Sui se trava, cvet
opada kad duh Gospodnji dune na njega; doista je narod trava. Sui se
trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje doveka.
ta je onda poruka, poslednja poruka koja se prenosi ljudima?
Evo vaeg Boga; monog Boga. Svako telo je trava, ali Re Gospodnja
ostaje. Ukratko, sam ovek je nita. Bog je sve. A sada uzmite ovu jed-
nostavnu reenicu: Svako telo je trava. Da li je to tano? Mi ponekad
pokuavamo da to izbegnemo, govorei: Svako telo je poput trave. Ali
svako telo je trava.
Uzmite prvo poglavlje 1. Mojsijeve. Nismo ni upola poeli da ra-
zumevamo to poglavlje. Kad bismo temeljno znali prvo poglavlje 1.
56
Predavanje broj 7
Mojsijeve, ne bi bilo mnogo toga u Bibliji to ne bismo mogli da vidi-

mo potpuno jasno. itajmo na tri razliita mesta ovde, u ovom poglav-
lju. Najpre 11. stih:
Opet ree Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi
seme, i drvo rodno, koje raa rod po svojim vrstama, u kome e biti
seme njegovo na zemlji. I bi tako.
Odakle onda dolazi trava? Iz zemlje. On je rekao: Neka je zemlja
pusti iz sebe, i zemlja je posluala. Zemlja nije imala mo sama po sebi
da pusti iz sebe travu, ali kada je On stavio svoju Re u nju, onda je
dola i trava; i tako trava i dalje raste. Re ostaje doveka; On jo uvek
govori: Pusti travu, i trava raste silom te Rei. 24. stih:
Potom ree Bog: Neka zemlja pusti iz sebe due ive po vrstama
njihovim, stoku i sitne ivotinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim.
I bi tako.
Ista stvar, upravo ista stvar koja je reena i za travu. Neka zemlja
pusti iz sebe travu, a sada neka zemlja pusti iz sebe zveri (ivotinje).
Trava i ivotinja su doli iz istog mesta. I Gospod stvori oveka od
praha zemaljskog (2. Mojsijeva 2,7). Trava, ivotinja, ovek dolaze iz
zemlje. ovek, kao i sve ostalo, jeste trava. Svako telo je trava; ona raste
iz tla kojom silom? Silom Bojom. Tom silom mi ivimo. Svi su
od praha i svi e se u prah i vratiti. Onda nema mnogo razlike izmeu
trave u polju i nas. Hristos je rekao: Pogledajte ljiljane u polju (Matej
6,28), ali postoji neki drugi ljiljan, jer Izrailj e procvetati kao ljiljan
(Osija 14,5).
Gde ovek dobija svoj oslonac? Odakle dolazi njegov ivot? Gde
ovek dobija svoju hranu? Nema niega to ovek jede, a da ne dolazi iz
zemlje. Zveri poljske jedu biljke. Svako telo je trava. Ima mnogo oblika
trave, ne samo ona trava po kojoj gazimo; i penica je jedna vrsta trave;
biljke su samo drugaiji oblici trave i Bog ih je dao oveku kao hranu.
Drvee je istog svojstva kao i trava, tako da je sve stvoreno kao trava;
ali Re Gospodnja ostaje.
Mi moemo da nauimo neto od trave. Koliko puta smo izali ba
kada su trava ili kukuruz poinjali da niu i, dok smo prolazili pored
njih, primetili smo veliki grumen zemlje, odvojen i podignut. Moda
57
bi mogao da bude teak nekoliko kilograma. I onda smo bili radoznali

da pogledamo ispod; i ta smo videli? Samo malu vlat trave, vero-
vatno vlat penice, tako siunu i malu, da jo na sebi nije imala boju.
Samo mala bela masa vlakna i vode; to je sve, nita vie. Jednostavno
je stajala uspravno i, ne samo da je stajala uspravno ispod tog grumena
zemlje, ve ga je odluno gurala sa svog puta, i drala se na svom mestu
i stalno ila napred, bez obzira na taj grumen. Moglo bi se rei da jedna
vlat trave gura od sebe neto to je 10 000 puta tee od nje same. Kada
bi ovek imao toliko sile, u skladu sa svojom veliinom i teinom, on bi
mogao da podigne planinu. On bi mogao da podigne Pajks Pik1 i da ga
baci kao to bi dete bacilo loptu.
Ali kada grumen izvadite odatle, vlat se nee sama odrati. Ona
samo posustaje evo, nestala je. ak i ako pomerite taj grumen, ona ne
moe da stoji. Ta vlat trave, nakon svega, nije tako mala stvar, ali nes-
porno je da je postojala predivna sila koja se pokazala na toj vlati trave.
A kakva je to bila sila? Boji vlastiti ivot, Njegovo sopstveno prisustvo
tamo, koje ini u toj travi upravo ono za ta je travu i stvorio; Bog je
bio taj koji je delovao u njoj, da hoe i ini onako kako Mu je ugodno.
Ne samo Njegova sila, ve i Njegova mudrost. Koliko puta smo
videli drvo koje je prualo svo svoje korenje na jednu stranu, a nimalo
na drugu. Zato se to deavalo? Zato to je tu bio potok, a na drugoj
strani je bilo suvo i neplodno. Kako je to drvo znalo da je tamo bila
voda? I ne samo to nego, ako koren stabla, pruajui se na svom uobi-
ajenom putu ka vodi, naie na prepreku koju ne moe da probije, on
e se podvui ispod pa popeti, i nastaviti dalje. Da li je to sluajnost?
Nema sluajnosti u vezi sa tim.
Botaniari nam govore, i mi to znamo, da svaka razliita vrsta bilj-
ke zahteva razliitu vrstu hrane. Postoje mala vlakna koja se proteu iz
korenja; ova vlakna su usta kojima biljka uzima hranu. Ova vlakna se
skupljaju oko jednog dela zemlje. Ali oni koji su paljivo posmatrali,
rei e nam da e ovo korenje primetiti razliku i otii da nae tlo koje
mu je potrebno za hranu. Kako zna kako to da uradi? To je ono to i
1 Pajks Pik (Pikes Peak), planinski vrh u Koloradu, SAD, visok oko 4300 m, deo u-
venih Stenovitih planina (The Rocky Mountains) prim. prev.
58
Predavanje broj 7
ptice i zveri rade. One idu tamo gde mogu da nau odgovarajuu hra-
nu za sebe. ovek ini isto. Videli smo silu koja je bila u toj vlati trave,
i to je bila sila Boja, a to je Hristos. Ali Hristos nije samo sila Boja,
ve je i Boja mudrost; i tako su i sila, i mudrost Boja u toj vlati trave.
Biljka priznaje svoju bespomonost. Biljka se nikada ne predstavlja da
je neto za ta nije stvorena da bude. Biljka nikada nije izala sa svog
mesta. Ako je izvuemo s njenog mesta, ona vie nije dobra ni za ta.
Kada je bila na mestu gde ju je Bog stavio, sve je bilo u redu. Ona je
potpuno potinjena Bogu i zato se sila Boja pokazuje na njoj, kako bi
je dovela do savrenstva, kao travu u polju, sa Bojim ivotom u sebi,
a taj isti Boji ivot u njoj daje joj silu da uzme vodu i hranu koji su joj
potrebni. Kada ivotinja to ini, mi to zovemo instiktom. ta je to? To
je ivot koji Bog daje. To je mera ivota koju Bog daje ivotinji da je
usmeri, u skladu sa njenom vrstom, a ivotinja u savrenom prirod-
nom stanju, kada je bila povezana sa ljudima, inila je ono to je bilo
neophodno za njenu snagu i zdravlje; mudrost koju je Bog dao jeste za
njeno savrenstvo kao ivotinje.
Ali kada ovek radi te stvari, to vie nije Bog, zar ne? Ne, to je zato
to sam ja mudar i ja imam takvo pronicljivo opaanje. Ne, ne, to je
ivot Boji. Kakvu god mudrost ovek ima, i snagu, to dolazi od Njega.
Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da
se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim,
nego ko se hvali, neka se hvali time, to sam ja Gospod? Ne; to
razume i poznaje mene da sam ja Gospod (Jer. 9,23.24 Danii). U
skladu sa ovom milju, svako telo je kao trava. Mi smo svi zajedno bilj-
ke, sa jednim ivotom u svima nama. A sada, zapazili smo biljku, koja
je bila u zemlji, sa grumenom preko nje. Ona nije imala silu u sebi, bilo
ta da podigne taj grumen, ali je u njoj bila mona sila, i to znai da,
ako bi bilo koji ovek, u poreenju sa travom, imao srazmernu silu u
sebi, mogao bi da podigne Alpe. Na Spasitelj je rekao: Kad biste imali
vere kao zrno goruino, mogli biste da podignete planinu. Da li je to
pretpostavka? Sve je u veri, u apsolutnoj zavisnosti od Boga. Umesto
da budemo uplaeni ili obeshrabreni ili zgroeni zato to smo samo
trava, to je zapravo naa nada. Ono to Bog moe da uini sa travom
59
u polju, to moe da uini i sa nama, ako imamo vere. Bog e uiniti za

nas ono to ini i za nju.
Koji ivot se onda pokazuje svuda u svemiru? Hristov ivot. Hri-
stos u telu, razapet i podignut, Hristos u telu, razapet u meni, zato to,
ako je Hristos razapet dalje od mene, ak i da je pored mene, to je da-
leko. Ja ne mogu da uspostavim vezu. Ali kada znam da je taj ivot koji
je ponuen (dat prim. izdavaa) i koji je dovoljno moan da odnese
pobedu nad grehom i smru, da je taj isti ivot u meni, i to priznam i
verujem, sve to taj ivot moe da uini je moje. Uzmite stihove koji su
nam svima poznati: Tada rekoh: evo, idem, kao to je u knjizi pisano
za mene; hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu
(Psalam 40,7.8). To jest, Tvoj zakon je moj ivot i to je upravo ono to
pie u poslednjem stihu 12. poglavlja Jevanelja po Jovanu: A ja znam
da je njegova zapovest (koja je u oveku) veni ivot. To, dakle, to
govorim, govorim onako kako mi je rekao Otac (SSP). I ovo je veni
ivot, da moemo poznavati jedinog istinitog Boga, i Sina koga je On
poslao. Znati Njega i Hrista je veni ivot. Zato je Boji zakon jedno-
stavno ivot. To je zakon ivota zakon ivotnog duha u Hristu Isu-
su, koji nas je oslobodio od zakona greha i smrti. Tako je Boji zakon
jednostavno Boji ivot. To je Njegov ivot. Onda ne moe da bude
nikakvog spora u vezi sa tim. Ljudi razmiljaju o Bojim zakonima kao
o neemu to je On doneo, kao to bi zemaljski vladar doneo zakone;
to jest, Bog je stvorio oveka, a onda je pomislio: A sada, koji zakon bih
mogao da donesem, koji e ga voditi, koji e biti dobar za oveka? Ali
Bog nije tako uradio. Zakon je bio Njegov ivot. On je stavio ivot u o-
veka kao svoj zakon i sve dok taj ovek pristaje da bude pod Njegovom
kontrolom, on e biti sveti ovek, Boji ovek.
Mi govorimo o zakonima prirode i o Bojim zakonima; ili, o pri-
rodnom i o moralnom zakonu. Kakva je razlika izmeu njih? Prirodni
zakon, to je kada vidimo biljku, i ona raste na odreeni nain, i uvek
raste na pravi nain; ona e rasti na nain na koji ju je Bog stvorio. Ona
doputa Bogu da On ivi svoj sopstveni ivot u njoj. Onda je ono to
se zove prirodnim zakonima jednostavno Boji ivot koji se pokazuje
u onome to vidimo bie koje je savreno u skladu sa svojom vrstom.
60
Predavanje broj 7
Isti je ivot u travi, u lozi, u hrastovom drvetu. Ali Bog je stvorio travu
po svojoj vrsti, i lozu da bude neto drugo, po svojoj vrsti, i hrast da
bude neto drugo, po svojoj vrsti; i isti ivot u svemu vodi svakoga do
savrenstva, po njegovoj vrsti. I stvorio je oveka po svojoj vrsti da
bude trava, tano, prah, ali da ima vrhovnu poziciju na Zemlji. I Boji
ivot u oveku, ako mu se pokori tako potpuno, kao trava i drvee,
dovee ga do savrenstva po njegovoj vrsti, do savrenstva koje je Bog
osmislio za njega.
ta bi se desilo kada bi ova trava poela da pretpostavlja da bi
mogla da bude hrast? Nee biti trava, ve e izrasti u hrastovo drvo i
traie da bude neto to nije. Onda Boji plan nije usavren (upot-
punjen) u njoj. Ona se odupire Bojem ivotu. Ona kae: ja ne elim
da budem ovakva; ja elim da budem onakva i uiniu sebe takvom. I
itava stvar je osujeena. Dakle, mi vidimo da je zakon jedan i da je to
Boji ivot, i to nije proizvoljno ureeno, ali Bog je tvorac i izvor ivota
i Njegov ivot deluje u svim Njegovim stvorenjima sve dok Mu ona to
doputaju. Ali sada ne vidimo da je sve pod Njim. Vidimo prokletstvo;
a zato? Zato to je prokletstvo dolo na Zemlju. Ali prvo je proklet-
stvo dolo na oveka, a onda na Zemlju, zbog ovekovog greha. Koje je
to prokletstvo koje je palo na oveka? Smrt.
Zbog greha su doli prokletstvo i smrt. Smrt je odsustvo ivota.
Tako je smrt pala na oveka zato to je on odbio Boji ivot. On je
rekao: Ja u biti Bog. Neu biti zavisan od Njega. Uzeu ovo, ovaj plod
a znate da je to bila jedina stvar koju je mogao da vidi u vrtu. On je
mislio da ga je Bog liio svega, zato to mu je zabranio ovu jednu stvar.
On je mislio da je sve ostalo nita. On je mislio da mora to da ima, da
bi mogao da ivi. Tako je rekao: Uzeu sa ovog drveta, to e mi doneti
moje pravo, i dati mi moju mo, tako da mogu da budem nezavisan
od Boga, i ja u Ga odbaciti. ta je dobio? Dobio je odsustvo ivota.
Bog u svojoj milosti nije posluao oveka i pustio ga da bude potpuno
odvojen od Njega, zato to, da jeste, on bi nastavio da umire. Ali on
nastavlja svoj ivot kao ovek u svom slabom i palom stanju. Ali on
je pao. Mi ne vidimo savrenstvo ivota. Mi vidimo prokletstvo nad
Zemljom, zbog ovekovog greha.
61
Trnje i korov su jednostavan dokaz slabosti, smanjenja ivotne

moi. Slabost oveka, kao i ivotinja, dokaz je smanjenja ivotne moi,
to je odsustvo Hrista. Hristos je na sebe preuzeo sve nae slabosti,
tako da, kada Ga prihvatimo i upoznamo, i imamo znanje o Njemu,
onda smo postali nova stvorenja: Ako je ko u Hristu, novo je stvo-
renje (2. Korinanima 5,17 arni). Umesto da raa trnje, korov i
bodlje i bude odbaen, on donosi plod za veni ivot, na Boju slavu.
Dat i koga veina treba da prestane da odbija ideja ove primedbe je poruka iz 5.
poglavlja Rimljanima poslanice koja glasi da su nam Hristos i svi Boiji darovi kroz
Njega (Njegov ivot, opravdanje, pomirenje, spasenje... ) dati kao nasledni dar dar
koji dobijamo roenjem (stiemo pravo roenjem).
Iako ovu ideju autor nije posebno obraivao u ovoj knjizi, smatrali smo vrlo bitnim
da je naglasimo s obzirom da se Vagoner posebno dotakao ove ideje u svojim delima
Galatima poslanica komentari (The Glad Tidings) i Rimljanima poslanica komen-
tari (Articles on Romans), i s obzirom da jedino ova ideja moe sauvati vernike od
podmuklog falsifikata opravdanja verom Arminijanizma, koji u praksi predstavlja
opravdanje i verom i delima iako je deklarisan kao opravdanje samo verom.
Ukratko donosimo nekoliko najbitnijih pasusa iz pomenutih dela po pitanju ove
ivotno vane ideje (a preporuujemo i jedno detaljno razmiljanje na ovu temu koje
je izneto u 13. poglavlju knjige U potrazi za krstom od Roberta Wieland-a [naslov
poglavlja glasi ta je Hristos postigao na krstu]):
Pravdom jednoga besplatan dar je doao na sve ljude za opravdanje ivota (Ri-
mljanima 5,18 eng. prev). Ovde nema izuzetaka. Kao to je osuda dola na sve, tako
je i opravdanje dolo na sve. Hristos je okusio (doiveo, proao kroz) smrt za svakog
oveka. On je sebe dao za sve. tavie, On je dao sebe svakom oveku. Besplatan dar ja
dat svima. injenica da je to besplatan dar, dokaz je da nema izuzetaka. Da je pripao
samo onima koji su imali neke posebne kvalifikacije, onda to ne bi bio besplatan dar.
injenica je, dakle, i to je jasno izraeno u Bibliji, da je dar pravednosti i ivota u
Hristu doao na svakog oveka na Zemlji. Ne postoji ni najmanji razlog da svaki o-
vek koji je ikada iveo ne bude spasen za veni ivot, osim ako to ne eli. Toliko mno-
go njih prezrivo odbija dar koji je ponuen zabadava. (E. D. Vagoner, Rimljanima
poslanica komentari, str. 101 originala)
Bog je svakom oveku dodelio meru vere, i to svima jednaku meru, jer mera blago-
dati je mera vere. Svakome se od nas dade blagodat u skladu s Hristom kao darom
(Efescima 4,7 eng. prev). Hristos je dat bez rezerve svakom oveku, svi imaju po-
djednake mogunosti da dobiju nasledstvo. (str. 89)
62
Predavanje broj 7
Da li pitate ta onda moe da sprei da svaki ovek bude spasen? Odgovor je nita,
osim injenice da nee svi ljudi odrati veru. Kada bi svi sauvali sve to im Bog daje,
svi bi bili spaseni. (str. 69)
Bog... eli da svi ljudi budu spaseni, i da dou do spoznaje istine (1. Timotiju 2,4).
I On postie sve stvari prema savetu Njegove volje (Efescima 1,11). Da li nameravate
da uite (pouavate o) univerzalno(m) spasenj(u)e? neko moe da upita. Mi name-
ravamo da (pouavamo) uimo upravo ono to ui Re Boja da se pokaza blagodat
Boja koja spasava sve ljude (Titu 2,11). Bog je ostvario spasenje za svakog oveka i
dao ga svakome, ali veina ga je prezrivo odbila i odbacila. Suenje e otkriti injenicu
da je potpuno spasenje dato svakom oveku i da su izgubljeni promiljeno odbacili
svoje roenjem steeno pravo na naslee. (Vagoner, Galatima poslanica komentari,
str. 13 i 14 originala).
Neko moe povrno da kae: Onda smo svi kako treba; ta god da uradimo to je
ispravno, to se tie zakona [Bojeg], jer smo otkupljeni. Istina je da su svi otkupljeni,
ali nisu svi prihvatili otkupljenje. Mnogi kau za Hrista: Mi neemo da ovaj ovek
vlada nad nama, niti da verujemo blagoslovima koje Bog ima za nas. Ali, otkupljenje
je za sve. Svi su kupljeni skupocenom krvlju ivotom Hristovim, i svi mogu, ako
ele, da budu slobodni od greha i smrti. (str. 61)
63
PREDAVANJE BROJ 8
Mi prouavamo Boga, silu Boju. Koje rei iz 2. poglavlja Jevreji-

ma poslanice iznose ovu temu pred nas? Vidimo Isusa. To obuhva-
ta sve. I u kom svojstvu nam je tamo predstavljen? Kao Malo manji
od anela. On je kao ovek. Pod kojim okolnostima smo usmereni da
gledamo u Njega? Pod kojim okolnostima je on prikazan?
(Skup je odgovorio) Krunisan slavom i au.
Ali ta je bilo pre toga?
Mrtav, razapet. Prvo ide smrtna patnja. On je okusio smrt za sva-
kog oveka, to jest, ovim reima, Vidimo Isusa, mi treba da Ga vi-
dimo u svojstvu oveka. Ali pod kojim okolnostima treba da vidimo
Isusa koji je okusio smrt za svakog oveka? Kada propovedamo Hrista,
kako Pavle kae: Mi propovedamo Hrista raspetoga (1. Korinanima
1,23 arni). Ali taj izraz, razapeti Hristos, obuhvata i vaskresenje;
a vaskresenje obuhvata krunisanje slavom i au.
Jue smo otili u 40. poglavlje Isaije i u tom poglavlju smo nali
poruku koja kae: Pripremite put Gospodnji i svako telo je trava.
Ali to nije sve, jer da je sve, ne bi nas odvelo nikuda. Postoji drugi deo
toga Re Gospodnja ostaje doveka. I onda ova poruka moe da se
same ovako: Kai Judinim gradovima: evo vaeg Boga. I ovako: Vi-
dimo Isusa; kai Judinim gradovima: evo Boga vaega
Stoga pouka, koju treba sada da nauimo a ja ne vidim ikakvu
korist da u ovom trenutku idemo dalje kroz ovu knjigu, sve dok ne
shvatimo ovu pouku i dok ne nauimo da sluamo ovaj nalog jeste:
Evo Boga vaega. Pogledajmo za trenutak u nastavku 40. poglavlje
Isaije:
I javie (otkrie) se slava Gospodnja, i svako e telo vi-

deti; jer usta Gospodnja govorie. Glas govori: Vii. I ree: ta
da viem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet
poljski. Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na
64
Predavanje broj 8
nj; doista je narod trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga
naeg ostaje doveka. Izai na visoku goru, Sione, koji javlja
dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja
dobre glasove; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinim:
Evo Boga vaeg. Evo, Gospod Bog ide na jakog, i miica e
Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo
njegovo pred Njim. (Danii)
Evo poruke da onaj koji to objavljuje ne treba da se boji da izjavi:

Podigni silno svoj glas; podigni ga, ne boj se; kai Judinim gradovima:
evo vaeg Boga. Ova poslednja poruka, onda, treba da ukae ljudima
na Boga, kako bi mogli da Ga vide.
Nee biti potrebno nekome ukazivati na Gospoda kada On doe
niti govoriti ljudima da Ga vide. Oni e Ga videti, bez pokazivanja na
Njega. Svako oko e Ga videti (Otkrivenje 1,7 SSP). Onda nee biti
potrebno da prizove neiju panju i kae: Evo tvog Boga, jer oni
koji znaju Gospoda, traie Ga i prepoznae Ga. Tada nee biti potrebe
rei grenicima: Evo Boga vaega, jer e biti kasno. Zato ova poruka:
Evo Boga vaega treba da se objavi pre nego to Gospod doe; to
jest, kada On zaista doe, Njegov narod e Ga prepoznati i rei e:
Gle, ovo je Bog na, Njega ekasmo (Isaija 25,9 Danii). Ne bi bilo
u redu rei onima koji ne poznaju Boga: Evo vaeg Boga, jer On nije
njihov Bog. Svako na ovom svetu pravi bogove za sebe, slui svojim
bogovima, ali Gospod zna da smo u neznanju i saosea sa nama ak
i kada kaemo u svojim srcima: Mi ne elimo Gospoda. Mi govorimo
svojim postupcima: Nas ne zanima da Ga imamo nad sobom. Naa
dela Ga odbijaju, ali Bog nas ne slua. On kae: Oni su jadna, neuka
deca. Oni ne znaju o emu priaju. Sin kae: Otii u i objaviu (otkri-
u) Tvoje ime svojoj brai. U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer
ne ostavlja onih koji Te trae, Gospode! (Psalam 9,10). Svako ko zna
(poznaje) Gospoda mora da Mu veruje, mora da Ga voli, zato to je On
dostojan poverenja i ljubavi.
Sada, poto poruka koja treba da se objavi za ove poslednje dane,
treba da pripremi ljude za Gospoda kada se On otkrije i kada Ga svako
oko bude videlo, mi znamo da e biti u redu rei: Evo Gospoda. Delo
65
onih koji tvrde da prihvataju i objavljuju poruku jeste da kau svetu:

Evo vaeg Boga, i da prenesu tu poruku svima. Da li je Gospod odbacio
sve jadne, neuke, slabe ljude u svetu neznaboce u ovoj ili nekoj
drugoj zemlji? Ne, On ih voli i jo uvek ih smatra svojom decom.
Znate priu iz 15. poglavlja Luke. Bludni sin je uzeo oevo imanje, oti-
ao i potroio ga. Otac ga nije odbacio, ve ga je toliko voleo i eznuo
za njegovim povratkom da, kada ga je video izdaleka, potrao mu je u
susret i rekao: Ovaj moj sin je bio mrtav i oiveo je. Bio je izgubljen,
ali je naen. Dakle, sve vreme koliko ga nije bilo, otac ga nikada nije
zaboravio; on ga je jo uvek smatrao jednim od svoje dece i eznuo da
se on vrati. Ovo je nain na koji Gospod posmatra ljude na Zemlji. On
ih zove svojom decom i ezne da se oni vrate i da ue o Njemu.
avo je obmanuo svet. On je lano svedoio o Bogu i uinio da
svi, u veoj ili manjoj meri, veruju da je Bog nepravedan i tiranin, i
da Ga se nita posebno ne tiu ljudska posla. I sada treba da odemo
u svet i da kaemo: Evo vaeg Boga. Ali pre nego to to uinimo, bie
neophodno da Ga mi sami poznajemo. Recimo da izaem sa porukom
i kaem: Evo vaeg Boga, i neko upita: Gde je On? Ja Ga ne vidim, ta
da radim? Moramo umeti da pokaemo Boga. Gde moemo da vidi-
mo i upoznamo Boga? U onome to je stvorio. Njegova vena sila i
boanstvo se vide u delima Njegovih ruku. Tako, kada nauimo da Ga
vidimo u Njegovim delima, onda moemo da kaemo ljudima: Evo
vaeg Boga.
Ali Bog se otkriva u Hristu; poto je sve to je stvoreno, stvoreno
preko (posredstvom, kroz) Hrista Rei. Dobro, ali Hristos koji je pri-
kazan svetu, prikazan je kao vaskrsli i razapeti Hristos. On je Onaj o
kome treba da kaemo: Ovo je na Bog. Moramo dovesti ljude do toga
da Ga vide razapetog za njih, i vaskrslog zbog njihovog opravdanja.
Kao to smo proitali u Rimljanima poslanici 10,6-9. Ne pie: Ko e se
popeti na Nebo, da nam dovede Hrista, da moemo da Ga vidimo; ne
pie: Ko e sii u bezdan, da izvede Hrista, da bismo mogli da imamo
koristi od Njegove rtve; pie Re, Hristos, Re vere koju propoveda-
mo, blizu ti je.
Zar nemamo sliku toga u Pavlovom govoru pred Atinjanima? Oni
su opipavali, traili Boga u svom neznanju. On je rekao: Bogu se ne
66
Predavanje broj 8
slui delima oveijih ruku. On nije daleko ni od jednog od nas. Da li je

time ipak mislio da je malo udaljen od nas? Ne; u Njemu ivimo, i kre-
emo se, i jesmo (Tekst u Delima 17,25-28). Onda je On toliko blizu,
da se poistoveuje sa nama. Bog, Gospod, Re koja je postala telo zbog
nas, poistoveuje se sa ovekom tako vrsto, da te veze nikada ne mogu
da se prekinu, nikada da se razree; on je jedno sa ljudskim telom i tako
e biti kroz itavu venost.
Sada vam govorim da, poto moemo da vidimo da je ovo iva
stvarnost za nas, onda su tu za nas i hrabrost, i snaga. Zato sam ja ovde,
i sam grenik. elim da stavim svoje grehe na Gospoda, elim da me
On vodi; ne samo grehe koje sam poinio, ve i samo moje greno
stanje. Kako u to uiniti? Svu svoju brigu prebacite na njega (1.
Pet. 5,7 SSP). Kako emo na Njega prebaciti sve svoje brige? Ovo je
praktino pitanje.
Koliko ljudi zapravo zna kako da prebaci svoje brige na Gospoda?
Da li da ih sve skupim na gomilu i prebacim ih na Gospoda? Ne, ne
moemo to da uradimo. Ako se seamo prvih rei koje smo nauili u
Poslanici Jevrejima, onda imamo odgovor nosi sve svojom silnom
reju. On nosi sve. Sve je ukljueno. Greh je ukljuen; da, On nosi nae
grehe; On nosi svu tugu i sve slabosti sveta. Ali recimo da ja ne verujem
u to a ima mnogih koji ne veruju da li to ita menja? Postoji izjava:
On nosi sve svojom silnom reju. Ali, ako ja u to ne verujem, da li e
to ita promeniti u toj injenici? Bog je istina, iako je svaki ovek lalji-
vac. Ko je laljivac? Onaj koji ne veruje u Boju Re. Takav je uvek
laljivac, jer ko god ne veruje u Boga, ini ga laovom; to jest, ko god
ne veruje u Re Boju, praktino kae: Bog je laljivac. Kada bilo ko
kae: Bog je laov, ta on radi? On sam lae. A ko je taj to kae: Bog
je laljivac? Svako ko ne veruje.
Da vidimo. Postoji tekst u Prvoj poslanici Jovanovoj, u 2. poglav-
lju, 21. stihu. Ovde e se veoma dobro uklopiti: Ko je laljivac ako ne
onaj ko tvrdi da Isus nije Hristos (Mesija arni) (SSP). Pa sada,
prilino je lako rei da je Isus Hristos Sin Boji; ali jedno je rei, a
drugo je znati to, verovati u to. ta podrazumeva to da je On Hristos?
Pomazani, Spasitelj (Mesija). ta je Njegov posao kao Hrista? Da
67
spasi, da se lino povee sa svakim pojedincem, da nosi grehe. Da, da

nosi nae grehe. Koliko grehova Hristos nosi? Grehe svih. Imate to
u prvom delu 2. poglavlja: On je rtva pomirenja za nae grehe, i
onda verovatno zaboravimo ostatak stiha i ne samo za nae, ve i
za grehe celog sveta. Jovan je rekao: Evo jagnjeta Bojeg, koje uze na
sebe greh sveta, doslovno, koje nosi grehe (mnoina) sveta (Jovan
1,29). ta je donelo smrt? Greh. On je okusio smrt za svakog ove-
ka. Stoga, koliko grehova je On stavio na sebe? Grehe svakog oveka.
I sada ponovo dolazimo do iste stvari. On nosi grehe svakog o-
veka. To je injenica. Nadam se da je injenica da toliko verujemo u
to, da smo zadovoljni to bi On trebalo da ih nosi, a ne mi. Da li to, u
najmanju ruku, olakava teret, ako mi nastavimo da ih sve nosimo?
Ne, on ih nosi u svakom sluaju. Ako mi ovo poriemo, onda uopte
nema vere u Hrista, jer imamo tu jednostavnu izjavu: da se on javio
da ukloni grehe (1. Jovanova 3,5 arni). On ih uklanja tako to ih
odnosi. On ih nosi i uklanja. Ako ne pristanemo da ih On ponese, ako
ne elimo da priznamo da ih On zaista nosi, ve ih pustimo da budu na
nama, onda, naravno, Njega inimo laljivcem, a to nas ini laljivcima
i nemamo praktinu korist od takvog sporazuma (dogovora).
Ali sada On nosi grehe sveta. Razmiljajmo o sebi, ak pre nego
to smo se obratili; da li je On nosio nae grehe tada? Da. Pa da li
ste ikada poinili neki greh ili imali greh ili grenu naviku a da je to
bilo nekako udaljeno od vas? Da je taj greh jo bio par stotina metara
daleko od vas, da je bio jasan prostor izmeu vas i vaeg greha, vi biste
mogli prilino dobro da napredujete. Problem je bio to je greh sve vre-
me bio upravo u vama. I poto smo bili greni, greh je bio u nama i mi
sami smo bili greh. Imali smo teret toga; ali ta je sve vreme bila istina
u vezi sa Hristom? On je nosio nae grehe. Gde je On onda bio? U
nama; on je iveo u nama ne u optem smislu. Hristos nije u nama u
optem smislu, ve lino i pojedinano.
Mi moramo za sebe da saznamo da li verujemo u najjednostavniju
stvar koju jevanelje prikazuje. Hristos nosi grehe sveta i On je to inio
od poetka. Mnogo puta ste uli priu o oveku koji je iao putem sa
vreom kukuruza na svom ramenu, a njegov sused je naiao zaprenim
68
Predavanje broj 8
kolima i pozvao ga da se popne, da ga poveze. I on se popeo i seo na se-

dite iza; i uskoro se voza osvrnuo i video oveka sa vreom kukuruza
koja je jo bila na njegovom ramenu i rekao je: Zato to ne spusti? O,
to je suvie za konja. Dovoljno je to nosi mene samog bez mog tereta.
Sada, ako nosimo svoje grehe, da li to olakava teret Gospodu?
Ne; On ih i dalje nosi. Oko toga nema rasprave. Mi pokuavamo da do-
emo do praktinih injenica i, ako im verujemo i ne odlaemo ih, pro-
nai emo sve dobro koje postoji u njima. On nosi grehe sveta. Ali ima
mnogo ljudi koji se nikada nisu oslobodili svojih greha. Moda ovde
ima nekih. Ako ovde postoji neko ko nikada nije saznao kako to izgle-
da osloboditi se greha, onda se nadam da e mu ova lekcija pomoi da
vidi jasno i da razume kako da pusti (odbaci) greh i da ga se otarasi;
zato to ja nemam poruku, bilo ta da kaem ljudima na uopten nain:
Doite Gospodu, i prihvatite Ga kao svog Spasitelja, i prepustite Mu
svoje grehe, i On e vas spasiti. To je lako rei, ali ljudi to ne razumeju.
Gde je On kako bih mogao da Mu doem? Gde mogu da Ga naem?
Oni to ne vide. Hiljade jadnih ljudi koji su iskreni, i ozbiljni, i eljni da
se otarase greha i da ive pravednim ivotom, prihvataju Ga; oni misle
da, ako budu verovali u neto, zato ih Gospod ne bi blagoslovio i
On to ini. Gospod, u svojoj beskrajnoj milosti, prihvata najtii apat,
najmanji podsticaj, ak i pomisao koja je daleko, i doekuje je, i radi u
njenu korist. Ali ipak znamo ja znam, i vi znate iz svog iskustva da
ima mnogo ljudi koji priznaju Hrista, priznaju da su hriani, a nemaju
jasno odreenu ideju kako doi Gospodu, pronai Gospoda, upoznati
Ga i biti lino upoznat (blizak) sa Njim.
A sada, ono to mi elimo jeste da prestanemo da budemo ne-
ozbiljni. Ako je Gospod blizu, i treba da bude naen, onda elimo da
Ga naemo; a On kae: Traite Gospoda, dok se moe nai; prizivajte
Ga, dokle je blizu (Isaija 55,6 Danii). Dok je blizu, o, tako blizu da
ne morate da prelazite na drugi kraj sobe; ne morate uopte da idete
nigde, ve je ovde; On je u vama. On je bio toliko blizu mene svih ovih
godina kada nisam znao nita o Njemu, i nosio je moje grehe. Zato?
Zato to je Gospod Isus u svemu to je stvorio. On nosi sve, zato to je
On u svemu. On je spona ak i za neivu prirodu. Lino, mono Boje
69
prisustvo je ono to dri planine i spreava da se kamenje raspadne na

delie; zato to je Bog tu, sa svojom linom silom. A videli smo jue,
kada su u pitanju trava, i drvee, i korenje da oni uzimaju hranu koja
je prilagoena njima, a ostavljaju sa strane ono to im ne odgovara.
To fino razlikovanje, kada uzimaju ono to je dobro za njih, a ostalo
ostavljaju sa strane, videli smo da nije nita drugo nego Boja sila koja
za njih radi ono to mi zovemo instiktom kod ivotinja; a kada je u
pitanju ovek, to zovemo razumom. To je Boje lino prisustvo. Ako
priznamo da je On u nama, da smo mi poput trave i biljaka, i ako to
zaista priznamo, kao to to ini i sama trava, onda e nas ova Boja sila
voditi da napravimo isti pravilan izbor, kao to ine trava, korenje i
drvo, birajui ono to im je neophodno.
Od Njega ste i vi u Hristu Isusu, koji nam je postao mudrost od
Boga, pravednost... (1. Kor. 1,30 arni). Ali problem je to ljudi to
nee da priznaju. Oni nisu spremni da priznaju da nemaju silu, a tako
umiljaju da im ne treba Gospod, i zato ne putaju Gospoda da uprav-
lja njima. U prvom poglavlju Rimljanima poslanice, nakon izjave da
se ono, to se moe saznati o Bogu, o Njegovoj venoj sili i boanstvu,
pokazuje od stvaranja sveta, na onome to je On stvorio, imamo ovo:
(Tako) da nemaju izgovora, jer iako su Boga poznali

(upoznali SSP), nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost
pokazali, nego u svojim mislima padoe u nitavnu varku
(zaludee Karadi), te potamne njihovo nerazumno srce.
Postali su ludi govorei da su mudri, pa zamenie slavu be-
smrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog oveka, i ptica, i
etverononih ivotinja, i gmizavaca. (stihovi 20-23 ar-
ni)
Oni (neznaboci, ljudi) zaludeli su u svom rasuivanju i njihovo

telesno srce je potamnelo. I tako itamo u 2. Korinanima 10,4.5:
Jer, oruje naeg vojevanja (borbe D. Stefanovi) nije

telesno, nego boanski silno u razaranju utvrenja. Mi ra-
70
Predavanje broj 8
zaramo mudrovanja i svaku oholost koja se die protiv spo-

znanja Boga, i zarobljavamo svaku misao, da bude posluna
Hristu. (SSP)
Ovo znai da ono to mi oboavamo kao ljudski razum, zapravo

je glupost. Govorei da su mudri, postali su ludi. To jest, oboava-
ti ljudsko rasuivanje, odvojeno od Gospoda, jednostavno je glupost.
Ako bi ljudi eleli da rasuuju pravilno, oni moraju da se predaju u
Boje ruke, ija sila deluje u njima, da bi On bio njihovo rasuivanje:
da bi On birao za njih. Re jeretik znai onaj koji bira, odluuje za
sebe. To ne znai da je ovek, koji ne izabere ono to ja kaem, jeretik
da je ovek, koji odluuje sam za sebe, odvojeno od crkve, jeretik. Ne;
svi u crkvi mogu da budu jeretici, ali oni mogu biti pravoverni, u skla-
du sa vjeruju1 svoje religije. Jeretik je ovek koji odluuje sam za sebe,
umesto da dopusti da Bog odlui. Kada verujemo da je svako telo tra-
va, mi jednostavno doputamo Bogu u nama da odlui za nas, kao to
On odluuje i u korenu, u biljci, da izabere ono to mu je neophodno.
Koren e prei veliku razdaljinu u potrazi za onim to mu je potrebno,
i svaki put e to pronai. Ii e daleko da bi naao vlagu, a ostavie suvo
mesto. On je pasivan u rukama Gospoda, i Gospod odluuje za njega,
i to je jednostavno ispravno.
Mi treba da nauimo ovu istinu, da vidimo Boga u onome to je
stvorio. Tako emo videti Boga i u nama. U poetku je bila Re, i Re je
bila u Bogu, i Re je bila Bog, i Re je postala telo. Onda, ako verujemo
u Re, moramo da verujemo da je Re telo. I ta istina koja e, kada se
prihvati, skloniti grenika od greha, i uzvisiti ga, jeste prepoznavanje
jednostavne injenice da je Bog u njima; da je On u njihovom ivotu,
da je On njihova snaga; da nema niega odovojeno (bez) Boga.
Nisi mi kupio za novce kada2, niti si me pretilinom (sa-

lom) rtava svojih nasitio, nego si me muio svojim gresima,
i dosadio si mi bezakonjem svojim. (Isaija 43,24 Danii)
1 Vjeruju kredo kratka formula glavnih istina odreene religije.

2 Kad - sredstvo za kaenje, najee tamjan prim. izdavaa
71
Ispunjava me stidom i kajanjem, a u isto vreme, najlepom lju-

bavlju prema Gospodu, kada pomislim da sam svim gresima, koje sam
poinio svih ovih godina, naterao Gospoda da ih nosi: da sam Ga time
optereivao. Zato to On ne voli greh. To je Njemu gadno; to je Njemu
odvratno; a ipak je dozvolio da Njegov ivot nosi ove grehe, i bio je za-
brinut zbog njih. Ali trebalo bi da svako bude ispunjen ljubavlju kada
pomisli na Njegovo strpljenje, da je On, kako bi nas oslobodio od ovih
greha, spreman da ostane sa nama godinu za godinom, sa onim to mi
tovarimo na Njega, i ipak ostaje tu, ekajui i ekajui da prepoznamo
tu injenicu, da je On ovde, tako da mu dopustimo da ih nosi i da se
oslobodimo njih. Otvorite sada 4. poglavlje Efescima poslanice. Poe-
emo sa 4. stihom:
Jedno je telo i jedan je Duh, kao to ste i vi pozvani na

jednu nadu svoga zvanja. Jedan Gospod, jedna vera, jedno
krtenje. Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza
sve, i u svima vama. (KJV)
Najbolji grki prevod, ako se dobro seam, izostavlja tu re vama

i glasi: Koji je nad svima, i kroz sve, i u svima. Recimo da uzmemo
onako kako pie: Koji je nad svima, i kroz sve, i u svima vama. Ni
polovina vas ovde ne veruje u to, ak ni na taj nain, zato to mi imamo
tu nesrenu farisejsku predstavu da je Bog u nama sve dok smo mi do-
voljno dobri da bi doao u nas Bog je u nama, zato to nismo poput
onih grenika. Nije li to ona farisejska molitva? Jeste. Kao hriani,
mi verujemo da Hristos dolazi da stanuje u nama, a ipak o tome misli-
mo kao o nekoj vrsti generalne odvojenosti. Ali evo Njega nad svima,
i kroz sve, i u svima vama. Da li je to tano? Da; Boji duh je ovde
i, govorei ovom skupu, kae: I u svima vama. On nije u nama zato
to smo mi dobri, zato to smo zahvalni Bogu jer nismo kao taj jadni
grenik. On je nad nama, i kroz sve, i u svima.
A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga

dara. Zato kae: Pope se na visinu i zarobi roblje (odveo je
72
Predavanje broj 8
zarobljene eng. prevod), dade darove ljudima. A re pope

se ta drugo znai, nego da je siao u donje delove zemlje? Taj
to je siao, to je isti onaj koji se i popeo vie svih nebesa - da
sve ispuni. (stihovi 7-10)
Ovde su nam izloeni Hristova smrt i vaskresenje. Isto ono to

je pred nama sve vreme. I dok je injenica da je Bog, da, Gospod Isus
Hristos, u svemu, On ipak jo uvek ne ispunjava sve, zato to se lju-
di suprotstavljaju tome, i zadravaju to, i protivree istini. Meutim,
Boja namera je da, raspeem i vaznesenjem, moe da ispuni sve kao
u poetku, potpuno da ispuni sve. Ali zbog ovekovog greha, Bog od
stvaranja ne ispunjava (sve) u potpunosti i Boja punina se ne vidi. U
poetku, Boje apsolutno savrenstvo se videlo u svemu to je stvorio.
Sada to nije tako. Meutim, Boja namera je da oni budu obnovljeni i
On se popeo na visinu, kako bi mogao da ispuni sve. A sada da se vra-
timo na 3. poglavlje (Efescima):
Toga radi priklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda

naeg Isusa Hrista... da Hristos moe da se useli u vaa srca.
(stihovi 14 i 17 KJV)
Tako vidimo da Hristos moe da se useli u naa srca. Ali u de-

setom poglavlju Rimljanima poslanice, rei se odnose na one koji ne
znaju Gospoda, ve opipavaju i pitaju: Gde emo Ga nai? Blizu ti
je re, ba u tvojim ustima, i u tvom srcu. Zato se onda Duh, kroz
apostola Pavla, molio da Hristos prebiva u srcu? Kada govori greni-
cima, on kae: Re, Hristos, jeste u tvom srcu. Meutim, Pavle se moli
da Hristos prebiva u vaim srcima VEROM. Postoji razlika i to velika
razlika. Ranije, Hristos je bio u mom srcu, a ja to nisam znao. Hristos
je bio u mom telu, On je bio moj ivot, u Njemu sam se kretao i posto-
jao. Njegova sila je uinila da moja krv protie; Njegov ivot je bio sve
to sam imao, ali to nisam znao, nisam uopte mario za to. Ali zar ne
vidite da, im ovek prepozna tu injenicu, poveruje u tu injenicu i
ivi u svakodnevnom svesnom priznavanju te injenice da je Hristos u
73
njemu, da je Hristos njegov ivot, da on nema drugi ivot niti silu, osim
Hristovog ivota i sile, to ini ogromnu razliku u ivotu tog oveka? On
e rei: O, ja uopte ne pripadam sebi; mislio sam da imam pravo da
radim ono to elim, ali nemam; ovo nije moja sila, niti snaga.
Bog je jedini koji ima pravo da upravlja ovekom. I kada se Hristos
useli u srce verom, tada e molba biti ispunjena: da budete u ljubavi
ukorenjeni i utemeljeni, da biste vi sa svima svetima mogli razumeti
ta je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja
prevazilazi nae saznjanje, da budete ispunjeni do sve punoe Boije
(Efescima 3,17-19 arni). Umesto da Ga odbijamo nepravednou,
i da Mu jednostavno dozvolimo da nam da dovoljno svog ivota za
odravanje naeg svakodnevnog fizikog ivota, mi emo uzeti dovolj-
no Njegovog ivota da nas podupre, dozvoliti Mu da nas ispuni svom
svojom puninom. Postoji ogromna razlika. Razapet i vaskrsao u telu, u
telu svakog oveka, ja prenosim ljudima tu poruku: Evo tvog Boga, ra-
zapetog i vaskrslog, koji nije daleko od tebe, ve je u tvojim ustima i u
tvom srcu; veruj da je On tvoj ivot, da je bio razapet i vaskrsao da tebe
oslobodi od smrti i greha. Kada to priznamo, onda e nas On ispuniti.
Ako ne priznamo, onda se Pismo ispunilo: ovek u asti, ako nije ra-
zuman, izjednaie se sa stokom koju kolju. (Psalam 49,20 Danii)
Meutim, Bog je stvorio oveka za vii poloaj nego to je taj koji
ima stoka. Ako Mu jednostavno dozvolimo da ivi u nama ovaj fiziki
ivot, mi od Njega ne dobijamo nita vie nego to dobijaju ivotinje.
A Bog nas nije stvorio da budemo ivotinje; On je stvorio oveka kao
svog sopstvenog prijatelja. On je stvorio ljude da budu kao On, jer oni
i jesu kao On. Mi smo Njegovo potomstvo, Njegova deca, stvoreni da
budemo saradnici, prijatelji i da budemo povezani sa Njim ne znam
kako to da objasnim, kako ne biste dobili pogrenu ideju ali to treba
da bude na uslovima jednakosti; i iako je On daleko nad nama, On ne
ini da se oseamo kao da On silazi ili kao da se udostojio da pria sa
nama; i kada odemo na Nebo, iako emo moi kroz itavu venost da
budemo svesni da je On beskrajno iznad svakog drugog bia u svemi-
ru, mi neemo oseati uzdranost da Mu pristupimo, nita vie nego
to bismo osetili u prisustvu naih zemaljskih roditelja. Biemo kao
74
Predavanje broj 8
dete koje dolazi svom ocu, bez ikakve rezerve i ogranienja. To je ono
za ta nas je On stvorio.
A sada, ako ste vi zadovoljni idejom da On ne bi trebalo da nam
da nita vie od svog ivota nego to daje ivotinjama, onda naa spo-
sobnost rezonovanja postaje poput one koju imaju ivotinje. Oni ljudi
koji, kada su upoznali Boga, nisu Ga proslavili kao Boga, nisu Ga po-
tovali, ve su postali isprazni u svojim razmiljanjima i poludeli, i pre-
tvorili su slavu venog Boga u oblije smrtnog oveka zaboravili su
Boga i oboavali su idole, dela svojih ruku. A 115. Psalam kae o ovim
idolima i ovakvim ljudima: Takvi su i oni koji ih prave (stih 8). To
jest, kada su ovi ljudi postali isprazni u svojim sopstvenim razmilja-
njima, oni su postali poput bogova koje su oboavali. Za mene je bila
neverovatna pomo da razmiljam da nema toga to dotie ovean-
stvo nema toga to mene dotie, nema niega to ja oseam, to me
titi, to me povreuje ili uzrokuje bol, fiziku bol, ili bilo kakvu drugu
vrstu bola nema niega ega sam svestan, ili to utie na mene pa sam
nesvestan toga, a da to ne dotie i Gospoda Isusa Hrista. Ako sam bole-
stan, svaki bol koji mui moje telo, dotie i Gospoda, i On ga osea, jer
da nisam iv, ne bih mogao to da osetim. To je moja osetljivost, moja
oseajnost, moji ivci, ivot koji je u meni, koji osea bol. On je moj
ivot. On to osea. Ima neega u ovome to oveka moe da podigne i
omogui onome ko je slab da postane snaan. Kao to je i Pavle rekao:
Kad sam slab, onda sam silan (jak SSP) (2. Kor. 12,10 arni).
Greh koji sam poinio On je osetio vie nego ja, zato to sam ja uivao
u njemu, a On nije. Ja sam voleo taj greh, ali On nije. Njemu je bio
odvratan, ali ga je osetio u celini. Onda ja kaem: Gospode, ja sam ovo
uinio; ako e to poneti, a ti to nosi, samo ga uzmi. Pustite da padne
na Njega; On e ga poneti. On je doao u telu Isusa iz Nazareta, da nam
pokae kako e u telu moi savreno da se odupre grehu.
Ne znai mi nita u ovom svetu, niti bilo kome drugom, da gle-
dam u Njega, i vidim kako On to ini, ako to ne ini u meni. Recimo da
pogledamo u Njega kao primer; ali ako je Hristos jednostavno za nas
samo primer u koji treba da gledamo, i mi vidimo Isusa iz Nazareta,
kako je bio dobar, kako je bio drag, kako je bio mudar ako je to sve,
75
ja ne bih imao nadu. To bi bilo samo obeshrabrenje; ali kada On kae:

Evo vaeg Boga, gde mi to treba da Ga posmatramo, u daljini? Ne,
upravo ovde.
Jedno Bie je od poetka do kraja dopustilo Bogu da Ga savreno
ispuni. To je razlog zato je bio tako mudar, i inio samo ono to je
ispravno, i mislio samo ono to je ispravno. On je uvek znao kada da
odgovori na pitanja, a kada da ne kae nita. On je bio potpuno ispra-
van zato to Ga je Bog ispunio i to je slika upravo onoga to On moe
da uini. Sada, On kae da je ista sila i u mom telu. Re je u tebi, ba u
tvom srcu (Rim 10,8 eng. prevod). Dobro. Video sam ta On moe
da uini. Sada u jednostavno da verujem i da Mu dopustim da to uini
i u meni; i onda e se Hristos useliti u moje srce verom a vera je pri-
hvatanje i prisvajanje; to nije izjanjavanje da se veruje danas, a da se
sumnja sutra. Pravednik e iveti verom. Mi ne bismo dugo iveli ako
bismo danas disali, a sutra prestali da diemo.
76
PREDAVANJE BROJ 9
Tu istu pouku koju smo imali pred nama jue, i dan pre toga, ima-
mo jo uvek: Vidimo Isusa ili poruku: Evo Boga vaega; I tako treba
da nastavimo, sve dok Ga zaista ne vidimo. itaemo u 2. poglavlju Je-
vrejima poslanice, kako bi ovaj deo Pisma bio sve u naim umovima,
i kako bismo ga povezali sa drugim tekstovima, da bismo jasnije videli
injenice.
Pretpostavljam da svi ovde izuzetno potuju Boju Re, to jest,
kad god Re doe do nas, ne preostaje nam nita drugo nego da je
prihvatimo. Ali prihvatiti ne znai jednostavno klimati glavom i rei:
Tako je. To nije prihvatanje. Neka osoba bi umrla od gladi prihvata-
jui hranu na taj nain. Ako mi neko donese hranu i stavi je na sto, i
ja kaem: Hvala. Verujem da je to dobra hrana. Izgleda dobro. Deluje
kao najdivnija vrsta hrane. Zahvaljujem se umro bih od gladi, ako
nikada ne bih uinio nita vie od toga. To nije prihvatanje.
Boja Re nam ne dolazi da bismo je gledali, divili joj se ili joj se
udili; znatno manje, naravno, da bismo o njoj raspravljali i analizi-
rali; ve je Boja re ivot i dolazi nam da bi za nas bila ivot, a mi je
prihvatamo samo kada dopustimo tom ivotu da se razvije do najvee
punine, tako da moemo, kroz taj ivot, da imamo sve ono to je Bog
spremio za nas.
Mi itamo Pismo, mi vidimo Isusa, koji je uinjen malo manjim
od anela, zbog smrtnog stradanja, krunisan slavom i au; koji je
blagodau Bojom trebalo da okusi smrt za svakog oveka. Ovde ima-
mo itavu priu jevanelja Re je postala telo, razapeta je i ustala u
telu. To je jasno izraeno u tom stihu. Nema sumnje u vezi sa tim.
Svi se slaemo da u ovome jasno vidimo Hrista, razapetog i vaskr-
slog u telu, zato to Ga vidimo malo manjim od anela, odnosno, kao
oveka. To je Re koja je postala telo. Vidimo Ga kako je okusio smrt
za svakog oveka. To je raspee. Vidimo Ga krunisanog slavom i au.
To je vaskrsenje, podizanje sa desne strane Boga. On je okusio smrt za
77
svakog oveka. Za koliko njih je onda ponovo primio ivot? Za

svakog oveka.
Da bi mnoge sinove doveo u slavu, dolikovalo je

Onome za koga i kroz koga sve postoji (i kroz koga je sve
arni) da Zaetnika (Poglavara Karadi) njihovog
spasenja uini savrenim kroz stradanje (patnju Stvar-
nost). Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se posveuju,
svi su od jednoga. Zato se on ne stidi da ih zove braom.
(Jevrejima 2,10.11 SSP)
On se ne stidi da nazove braom koga? Sve za koje je umro.

Koji je dokaz da se On nije stideo da neke osobe nazove braom?
Govorei: Objaviu (otkriu) Tvoje ime svojoj brai, a injenica da
kae: Objaviu Tvoje ime svojoj brai pokazuje da su ova braa
u kakvom stanju? Neupueni u to kako se On zove. Oni ne znaju
Boje ime. Tako je Hristos na Nebu, gledajui dole, na jadne, po-
niene, potlaene ljude na Zemlji, koji ne znaju Boje ime, nazvao
ih braom; i u svojoj ljubavi i iz samilosti rekao je Ocu: Objaviu
Tvoje ime njima.
Usred crkve hvaliu te. I opet: Ja u se u Njega uzda-

ti. I opet: Evo ja, i deca koju mi je dao Bog. Imajui u vidu
da deca imaju telo i krv, tako je i On uzeo udeo u tome.
(stihovi 12-14 eng. prevod)
Zato? Da smru uniti onoga koji ima vlast nad smru (14.
stih SSP). Njemu nije dovoljno da uniti smrt. On mora da uniti
onoga koji ima vlast nad smru, to jest, avola. I ta jo? I da
izbavi (oslobodi SSP) one koji su strahujui od smrti celog ivota
bili u ropstvu (bili robovi Karadi) (15. stih arni). Dakle,
robovi straha.
Okrenimo se osmom poglavlju Rimljanima poslanice, od de-
setog stiha:
78
Predavanje broj 9
A ako je Hristos u vama, onda je vae telo mrtvo zbog

greha, ali je va duh iv zbog pravednosti. I ako u vama pre-
biva (ivi Karadi) Duh koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih,
onda e Onaj koji je Hrista vaskrsao iz mrtvih oiveti i vaa
smrtna tela svojim Duhom, koji prebiva u vama. Tako, dakle,
brao, dunici smo, ali ne telu da bismo po telu iveli. Ako po
telu ivite, umreete; ali, ako Duhom usmrujete telesna dela,
iveete. Jer, oni koje vodi Boiji Duh, Boiji su sinovi. Niste,
naime, primili duha [kog duha?] robovanja pa da opet stra-
hujete, nego ste primili Duha usinjenja, kojim viemo: Aba,
Oe! Sam Duh svedoi s naim duhom da smo Boija deca.
Pa ako smo deca, onda smo i naslednici - naslednici Boiji i
sunaslednici Hristovi. (stihovi 10-17 SSP)
Mi smo naslednici. Zapazite, imamo ovde dve razliite stvari

Naslednici Boji i sunaslednici Hristovi. Kakva je razlika izmeu
nasledstva i sunasledstva? Nema razlike. U tome se nalazi jedna od
najslavnijih pouka koju mi je Bog ikada rekao. Deca i naslednici Boji!
Ne znam koliko ljudi je proitalo ovo u jednostavnom znaenju kao da
nasleujemo Boju imovinu. Ali, tekst kae da smo naslednici samog
Boga. Veina nas verovatno ima siromane roditelje; oni uopte ne bi
mogli da nam ostave bilo kakvu imovinu; meutim, uprkos tome, zar
nam nisu ostavili nasledstvo? Koja je prva i glavna stvar koju mi nasle-
ujemo od naih oeva?
(Glas) Ime.
Pa sama titula nije nita, naravno. To su osobine, sklonosti, nain
razmiljanja to je ono to nasleujemo; tako svaka osoba na ovom
svetu ima nasledstvo od svojih roditelja. Ve smo proitali u prvom
poglavlju Jevrejima poslanice da je Hristos jedinorodni Sin, da po na-
sledstvu ima slavnije ime od anela, da je odraz (prikaz) Njegove sla-
ve, a mi smo Hristovi sunaslednici. Dolazimo do ovoga, ako se samo
zadrite na tome. To nam otkriva divnu mogunost. Boji naslednici!
Seate se psalma (16,5) koji kae: Gospod je moj deo nasledstva. Ja
Njega nasleujem kroz istog Bojeg Duha. Kroz venog, boanskog
79
Duha, mi smo uinjeni naslednicima, Bojim naslednicima. ta onda

to znai? Nasleujemo osobine Boga? Da li je to suvie smelo?
(Glas) To je upravo onako kako jeste.
Ja to ne mogu da objasnim, zato to ja ne mogu da razumem Bo-
jeg Duha. Ne mogu da razumem samo Boje postojanje; ali ovde ima-
mo tvrdnju da smo mi Boji naslednici i Hristovi sunaslednici. Onda,
ta god Hristos prima od Oca, to takoe, kada prihvatimo Njegovog
Duha, nasleujemo i mi u Njemu. Stoga, kakve god osobine, kakvu
god prirodu, ta god Sin nasledi od Oca, mi kao sunaslednici, nasled-
nici samog Boga, nasleujemo u Njemu.
To je tajna, ali je ipak i injenica da smo svi mi primili odreenu
prirodu i sklonosti od naih roditelja. Ovo naslee se spolja vidi u boji
kose i oiju, u crtama lica, u naim pokretima i postupcima. Ovo su
naa prava po zemaljskom roenju. A kao to primamo ove zemaljske
stvari od naih roditelja, ak i od naeg nebeskog Oca, kroz Duha, pri-
mamo Njegove osobine. Ovo je nae pravo po nebeskom roenju.
Imamo ovu pouku u petom poglavlju Rimljanima poslanice: Jer
kao to su neposlunou jednoga oveka (ta je bila posledica?) mnogi
postali greni (19. stih arni). ijim grehom su mnogi postali gre-
ni? Adamovim. Dakle, mi dolazimo na svet greni, zar ne? Nasledstvo
koje dobijamo od svojih roditelja njihove osobine i sklonosti, njihove
zle osobine moete videti u bilo kom detetu. Moete videti oca po-
novo u detetu i sva zla koja su njegovi roditelji poinili, i ne samo otac
i majka, ve i deda i baba generacijama unazad. Sva zla koja su inili
generacijama utisnula su taj peat u njih i to zlo je utisnulo svoj peat
u nas. Nema potrebe da se raspravljamo o tome. Mi to znamo. Mi svi
prepoznajemo tu injenicu, zato to je, ne sumnjam, obeshrabrujua
za mnoge od nas; i moda smo je esto uzimali kao izgovor za neu-
speh, govorei: Ja sam to nasledio. Mi kaemo: Ja ovo ne mogu da
promenim, zato to je to deo moje prirode. Ja sam to nasledio od svog
oca ili svog dede. Uzmite, na primer, sklonost ka piu. Ona se prenosi
generacijama. Ona esto dolazi iz prethodnih generacija, ali se sigurno
javlja. Ove stvari nisu izmiljene; one su mi, zar ne? One su deo naeg
bia one nas ine onim to jesmo, i mi to ne moemo da promenimo.
80
Predavanje broj 9
Znamo da ne moramo da pokuavamo da inimo ta zla. Ona se

pojavljuju spontano.
A sada, uzmimo ceo stih. Nemamo tekoa sa prvim delom i,
ako prihvatimo zakljuak, biemo sreni:
Jer kao to su neposlunou jednoga oveka mnogi

postali greni, tako e i poslunou jednoga, mnogi po-
stati pravedni. (19. stih)
Kako smo to neposlunou jednog oveka mi postali greni?

Mi smo to nasledili. I sada, ponudom1 jednog u telu, mi emo
biti uinjeni pravednima na isti nain. Imamo kontrast. Upravo kao
to smo doli do toga da budemo jadna, pala, grena stvorenja, isto
tako emo biti uinjeni pravednima. ta je pravednost? Postupati
ispravno. Onda e mnogi postupati ispravno; to je jasno. A kako e
mnogi postupati ispravno? Poslunou Jednoga. Pa onda, ako
sam ja uinjen pravednim Njegovom poslunou, ako ja postupam
ispravno Njegovom poslunou, gde je On posluan? U meni. ta
ja radim? Putam Ga, potinjavajui se Bojoj pravednosti. Pre neki
dan je proitano nekoliko rei iz jednog svedoanstva i pozvau vas
da obratite panju na jednu reenicu, koja glasi ovako:
Imam Re Gospodnju, jasnu i ubedljivu, da svi koji vide po-
trebu za organizacijom, moraju i sami da postanu primer time to
e biti organizovani.
ta je sada za nas prva stvar koju treba da razmotrimo? Mi nema-
mo nita sa tim to drugi rade, ili to radi generalna organizacija, ve
jedina stvar koja treba da nas se tie je naa sopstvena, individualna
organizacija. Kako emo biti organizovani? Kako e se to dogoditi?
Da li emo to uiniti? Da li u ja organizovati sebe? Ne. To je ta ista
slika koji smo ve imali. Ja sam iva organizacija, zar ne? Nije li ovo
telo organizovano? Da; razni organi mog tela zajedno funkcioniu u
savrenom skladu, i svaki deo funkcionie. To je organizacija. Oni
1 Darom, i to naslednim, kao to to i govori Rimljanima 5,15-19 Videti endnotu

u predavanju broj 7. prim. izdavaa
81
zajedno funkcioniu savreno, bez ikakvog sukobljavanja, bez ikakvog

odsustva harmonije (usklaenosti), svi su sloni. ta sam ja uinio da
bih se ovako organizovao? Ja sam takav roen. Kako u onda ostvariti
tu organizaciju koju Bog eli da imam? Ponovnim roenjem: tako to
u sada postati, ne naslednik svojih zemaljskih predaka, ve Boji na-
slednik. To je jasno. Da li vam je to jasno? A sada, ta bismo radije imali,
dok ovde prouavamo ta biste vi, kao grupa ljudi, radije imali: da sat
vremena svakog dana provedete ovde u prijatnoj pouci (ne kaem da
biste to i dobili, kada bih ja vodio as), ili da, kao rezultat prouavanja
Svetog pisma, budemo organizovani, uinjeni slobodnima? Da vidimo
koliko ovde ima onih koji veruju da ih je Bog stvorio da budu drugaiji
od onoga to jesu, i da Bog za njih ima neto uzvienije i bolje nego to
su ikada primili od Njega naime, Njegovu puninu; koji veruju da ovde
neto fali; koji veruju da ovde za nas postoji neto to mi nemamo, ne-
dostatak onoga to nas ometa u naem svakodnevnom ivotu i u naem
delovanju, kako bismo mogli da budemo povezani sa uzrokom? Hajde
da vidimo vae miljenje. Koliko vas misli da je to tako? Koliko vas zna
da je to tako? (Vei deo skupa je podigao ruke)
ini se da je preovladavajue. Zato je to tako? Zato to nismo
organizovani. A ta bi trebalo da uradimo da ostvarimo tu organizaci-
ju? Kako emo je ostvariti? Pokoravajui se Gospodu. Koliko pretpo-
stavljamo da Gospod eli da ekamo na to? Drugim reima, postoji li
vremenski trenutak u budunosti koji je Bog odredio, kada e svi ovi
blagoslovi, i punina blagoslova, doi na nas, tako da jo uvek ne sme-
mo sve to da oekujemo? Koje vreme Gospod daje oveku? Danas:
sada je vreme prihvatanja. Doi emo do toga kasnije, dok budemo
prouavali sledee poglavlje Jevrejima poslanice. Duh govori danas:
Danas ako ujete Njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca (Jev.
3,7.8 arni). Gledajte, brao, da kako ne bude u kome od vas zlo
srce koje ne veruje (neverstva Karadi) (stih 12). Zapazite, ne kae
zlo srce krae, zlo srce nasilja, zlo srce bogohuljenja, ve zlo srce
neverstva. Nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god se kae
danas (stih 13). Jedan dan dolazi posle drugog, ali svaki dan koji do-
lazi jeste danas, i to je jedino vreme koje Bog daje. Slavna injenica
82
Predavanje broj 9
je, stoga, da ak i danas, ako smo zaista spremni da ujemo Gospodnji

glas, mi moemo, kao pojedinci, da budemo organizovani po Gospod-
njem savrenom planu. itamo u 61. poglavlju Isaije:
Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza

da javljam dobre glasove krotkima, posla me da zavijem ra-
njene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da
e im se otvoriti tamnica. (stih 1 Danii)
Gospod izgovara tu re sloboda, a kada Gospod neto kae, ta

je to (ta nastaje)? Ba to to kae. Gospod svim zarobljenima kae:
Sloboda. ta onda svi imaju? Slobodu. Okovi su slomljeni i niko ne
treba da sedi u ropstvu, zato to mu je DATA sloboda. Zato je svako ko
sedi u ropstvu dobrovoljni rob, dobrovoljni zarobljenik. Niko ne mora
da bude vezan. To je dobro. Gospod je razoruao poglavarstva i vlasti
(Koloanima 2,15); da, On ih je razoruao i nadvladao ih. On je uao
u kuu snanog oveka, i svezao ga je, i pokvario njegova dobra, i uzeo
mu oklop u koji se ovaj uzdao. A onda, kada se Hristos u nama povi-
nuje (poslua) zapazite, kada Hristos u nama poslua koliku mo
avo ima nad nama? Nikakvu. Kada dopustimo Hristu da nas ispuni
kroz Duha, tako da budemo ispunjeni svom Bojom puninom, onda
imamo vlast nad svakom neprijateljskom silom (Luka 10,19). ta je
na deo? Pokoravanje (potinjavanje).
To isto delo potinjavanja je dovoljno i vama i meni za ostatak
naeg ivota. Pokoriti se, prepustiti se i nastaviti da se preputamo, ili
radije, da ostanemo preputeni, dok stiemo nova iskustva, jeste sve
to moramo da inimo; a to e zahtevati sve nae vreme. Ima dovoljno
posla za nas i onda da stanemo i dopustimo Gospodu da nas ispuni
svojim Duhom i da radi kroz nas. To ne znai lenjost; to je pasivna
aktivnost, ako tako hoete; to znai biti isto tako aktivan kao to je bio
i sam Gospod; zato to e sam Hristos koji ivi u nama, biti upravo
onakav kakav je bio kada je bio ovde na Zemlji.
Zato, radimo! Ima dovoljno posla za nas. Ovo je delo Boije, da
verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29 arni), a verovanje
83
je primanje: A svima koji su Ga primili dao je vlast da postanu sinovi

Boji, onima koji veruju u Njegovo ime (Jovan 1,10 KJV). To jest,
verovati u Hrista znai primiti Ga. Idemo dalje:
Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete

Boga naeg, da uteim sve alosne, da uinim alosnima u Si-
onu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti umesto alosti,
odelo za pohvalu umesto duha tunog, da se prozovu hra-
stovi pravde, [za]sad Gospodnji za slavu Njegovu (da bi On
mogao da bude proslavljen KJV). (Isaija 61,2.3 Danii)
Boji Duh se izliva na svako telo, tako slobodno, kao vazduh koji
udiemo; ali upravo kao to ljudi ne putaju vazduh u svoje kue, isto
tako ne putaju ni Bojeg Duha. Svaki ovek na svetu moe da bude
ispunjen Duhom. Boji Duh se izliva na svako telo, tako slobodno, i bez
mere za svakoga. Bog eli da mi budemo ispunjeni Duhom, kao to su
naa plua ispunjena vazduhom. Ovo spominjanje vazduha me podsea
na stvaranje prvog, savrenog oveka. Bog ga je stvorio od praha. I ta
je udahnuo u njegove nozdrve? Dah ivota. Samo jednostavan dah.
Udahnuo je u njega svoj sopstveni dah, zar ne? Da. Ali ta je bio taj dah?
ivot. Bog je udahnuo svoj dah u oveka i ovek je nastavio da die.
Da die ta? Dah ivota. ta je bio taj dah ivota ta mi to diemo?
(Glas) Vazduh.
ta je onda vazduh? To je Boji dah. Kada bismo ovo znali, ne
samo fiziki, ve i duhovno, bili bismo mnogo vie ivi nego to jesmo.
itajte u 2. Mojsijevoj 14,21 o vremenu kada su deca Izraela bila na
Crvenom moru:
I prui Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi (po-

tisnu) more vetrom istonim, koji jako duvae celu no, i osu-
i more, i voda se rastupi (razdvoji).
Mojsije je pruio svoju ruku na more, i ta je bila posledica?

Gospod je potisnuo more jakim istonim vetrom, koji je duvao cele
84
Predavanje broj 9
noi, i osuio je more i vode su se razdvojile. Kako je to bila predivna

promena, samo malim pomeranjem vetra. Vetar se pomerio tako sna-
no te noi, da se desilo neto to se nije desilo nikada pre, a ni posle. Ali
itajmo nadahnjujue rei Mojsija sledeeg dana: Od daha nozdrva
Tvojih sabra se voda; stade u gomilu voda koja tee (2. Mojsijeva 15,8
Danii). Dakle, onda su vazduh ili vetar dah Bojih nozdrva. Taj dah
Bog udahnjuje u nas dan za danom, svakog minuta, da, mnogo puta
u minutu Njegov sopstveni ivot. Vrlo dobro. Kada je Bog stvorio
tog prvog oveka i udahnuo u njegove nozdrve dah ivota, kakva vrsta
oveka je on bio? iv ovek. Da, ali to se tie njegovog karaktera?
(Glas) Dobar.
Gospod Bog je pogledao sve to je stvorio, ukljuujui oveka, i,
gle, bilo je veoma dobro. ivot koji je Bog udahnuo u oveka bio je
Bog, i dok god je ovek nastavljao da priznaje da je njegov ivot, njegov
dah, doao od Boga, on je ostajao dobar. Recimo da Ga priznajemo u
svakom dahu, kakva vrsta bia bismo mi bili? Dobra. Ne bismo rekli
da smo dobri, ali bi sam Gospod to rekao. Mi nikada ne moemo da
kaemo za sebe da smo dobri, i ne treba to radimo, jer je Gospod je-
dini pravi poznavalac dobrote, i niko nije dobar, osim onoga koga on
nazove dobrim.
Sada dolazimo do poslednjeg dela teksta, navedenog u Isaiji: Da
se nazovu drveem pravde, zasadom Gospodnjim, da bi On mogao
da bude proslavljen (KJV). Drvo je organizovano savreno, zar ne?
Svako drvo je organizovano, i to sve po jednom, optem planu, iako ne
moete da naete dva ista. To je Boja beskonana raznovrsnost, ali sve
je savrenstvo. A sada, mi treba da budemo nazvani drveem pravde,
Gospodnjim zasadom, da bi On mogao da bude proslavljen. U stvar-
nom drvetu mi vidimo ispoljavanje Bojeg ivota, u njegovom izboru
odgovarajue hrane. Korenje uzima ono to je dobro za njega, a odbija
ono to nije dobro. Takvo je stanje stvari. ta daje ivot svemu na ovoj
Zemlji? Odnosno, ta je neposredni uzrok? ta je to od ega zavisi sva
vegetacija? Sunce. Hristos je Sunce pravednosti. Mi treba da budemo
drvee pravednosti i zato je Sunce koje nas obasjava, Sunce pravedno-
sti, a to nije tako daleko od suneve svetlosti koju vidimo, tako da nas
85
ona ui tome. I vie od toga, to je Boja slava. To nas Bog obasjava. Ali
sada govorimo jednostavno o svetlosti koja nam dolazi na ovom svetu.
ta je to to je ivot drveta? Suneva svetlost. Ako svetlost ne obasja-
va drvo, ono nee rasti. Nee biti ivota tamo. Tako Hristos kae: Ja
sam svetlost sveta (Jovan 8,12 arni).
Svetlost je ivot. U njoj (Rei tj. Hristu) je bio ivot i taj ivot je
ljudima bio svetlost (Jovan 1,4 SSP). Njegov ivot nam sada dolazi,
a ivot je sila. To moete da vidite i na primeru Sunca; suneva sila
svaki dan povlai bezbroj tona vode u nebo. Svetlost je ivot, a sila je u
drvetu. Zato drvo raste i zato je upravo takvo kakvo treba da bude?
Zato to prima svaki zrak svetlosti koja sija ka njemu. To donosi snagu,
hranu, svakom delu drveta i utie na to da ono raste. Drvo jednostavno
svakodnevno uzima zrak svetlosti koji mu dolazi. Recimo da i mi ura-
dimo to na isti nain, onda bismo rasli u drvee pravednosti.
Drvee ne odbija Sunce, nijedan jedini zrak svetlosti, ve sve to
mu dolazi rado prihvata i upija, primajui to u sebe. Ta svetlost je i-
vot, tako da je drvo savreno organizovano. Takav je sluaj i sa nama,
ako budemo jednostavno pili na izvoru svetlosti, a to je Hristov ivot.
Onda e Bog iveti u nama, i odluivae za nas, isto onako kao to radi
sa drvetom. Mi ne znamo nita, ali On e misliti za nas. ta On kae?
Zovite Ga dok je blizu. Koliko je blizu? U ustima i u srcu (Rim.
10,8). Neka bezbonik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka
se vrati ka Gospodu, i smilovau se na nj, i k Bogu naem, jer prata
mnogo. Jer misli moje nisu vae misli, niti su vai putevi moji putevi,
veli Gospod (Isaija 55,7.8 Danii). Ako ovek ostavi svoje puteve i
svoje misli, ta onda ostaje od njega? Nita.
Kakvi onda treba da budu nai putevi i misli? Boji. Mogu li ja da
inim onako kako je Bog inio? Ne. Mogu li ja da dovedem sebe do
toga da mislim Bojim mislima? Ne. Ali On e misliti u nama upravo
onako kako On eli da mi mislimo. On nee za nas misliti tako besko-
nane misli, kao to misli za sebe, jer nas nije stvorio beskonanima; ali
mislie u nama sve ono to eli da mi mislimo, i delovae u nama savr-
eno da hoe i ini kako je Njemu ugodno. Tada emo biti organizova-
ni, ponovo organizovani, nainjeni novima. To je Boje razmiljanje i
86
Predavanje broj 9
delovanje u nama. Jue smo proitali: Jer iako su Boga poznali (upo-
znali SSP), nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego
u svojim mislima padoe u nitavnu varku (zaludee eng. prevod), te
potamne njihovo nerazumno srce (Rim. 1,21 arni). Jer oruje
nae borbe nije telesno, ve silno od Boga, da rui tvrave; odbacujemo
mudrovanje i svako uzviavanje koje se podie protiv poznavanja Boga,
i zarobljavamo svaku pomisao za poslunost Hristu (2. Kor. 10,4.5
eng. prevod). Mudrost ovog sveta je ludost pred Bogom. I onda, kada
ljudi razmiljaju svojom glavom, ne pokoravajui se savreno Bogu,
kako bi On mogao da misli u njima, do te mere su ludi, bez obzira
koliko su nauili. Ali kada ovek preda duu i telo Bogu, Boji Duh
e oboriti ta ljudska mudrovanja, koja nisu nita drugo nego prazna
uobrazilja i sama Boja mudrost e se pokazati. Kada bi Bog mislio u
svakome od nas koji smo se okupili na Generalnoj konferenciji, da li
bi bila nainjena neka greka? Da li bi tu bilo nekog nasuminog dela?
Ne. On bi mislio isto u svima nama. Svi su stvoreni razliiti. On nije
stvorio dva ista drveta u umi, niti je stvorio dva ista oveka; ali sa
Bojim razmiljanjem u svakom od nas, ne bi bilo nikakve ljudske mu-
drosti, ve samo mudrosti Bojeg Duha. Onda bi sve bilo uinjeno ba
kako valja i nita ne bi bilo uinjeno onako kako ne treba. Nalog nama
je jasan: Ako ko govori, neka govori kao rei Boije (1. Pet. 4,11
arni). Kada? Da li samo onda kada ustane i svedoi na skupu? Zar
ne isto tako i kada se zauzima na poslu? Svakako; jer nema granice.
Onda, naravno, moramo da govorimo drugaije od onoga kako smo
govorili, jer moramo da priznamo da smo ranije mnoge stvari izgovo-
rili nasumice. Koliko esto ujemo brau kako, kada nisu sigurni u vezi
sa nekim postupkom ili predlogom, kau: Delovali smo u skladu sa
najboljom svetlou koju smo imali. ta je najbolja stvetlost koju smo
imali? To je Hristos, svetlost sveta, Boja mudrost; i On kae: Ko
ide za mnom, nee hodati u tami, nego e imati svetlost ivota (Jovan
8,12 SSP). Onda ko god prati apsolutno najbolje svetlo koje ima, ne
treba nikada da ima sumnju.
A sad jedno pitanje: Poto je mogue da imamo takvu sigurnost,
ne preuzimamo li veliku i stranu odgovornost kada se usuujemo da
87
idemo napred u onome to zovemo Gospodnjim delom, ne znajui sa

sigurnou da je sam Bog onaj koji to ini. Da li se usuujemo da to
inimo na ovoj Konferenciji? Neemo li radije prepustiti Gospodu da
nas organizuje, ispunjavajui nas svojim Duhom? Tada e Hristos biti
naa mudrost i naa snaga, kao i naa pravednost.
88
PREDAVANJE BROJ 10
Doli smo do zavrnih stihova 2. poglavlja Jevrejima poslanice;

ovde smo proitali:
Poto su deca od krvi i mesa, i on je uzeo udela u krvi i mesu
(stih 14 SSP).
Zato? Da bi unitio onoga koji ima vlast nad smru. I ta da
uini? Da oslobodi (izbavi). Koga da oslobodi? One koji su celog
ivota bili u ropstvu. A ta je bilo njihovo ropstvo? Strah; oni su bili
preplaeni, uasnuti. Ko je onaj koji ima vlast nad smru? Sotona.
Kako on ide okolo? Kao lav koji rie. Postoji neto zastraujue, ua-
savajue u vezi sa rikom lava. On zastrauje i dri ljude u ropstvu svo-
jom rikom. ta donosi smrt? Greh. Kako greh donosi smrt? Da li je
podigne i nosi kao neto odvojeno od sebe? Tada pouda zane i raa
greh, a uinjeni greh raa smrt (Jakov 1,15 arni). Dakle, greh nosi
smrt u sebi samom, jer je greh smrt. Strah je ono to oveka dovodi
do ropstva. Hristos je umro da bi mogao da oslobodi od ega? Od
straha od smrti.
Zato, brao sveta, zajedniari zvanja nebeskoga, gledaj-

te ([u]poznajte Karadi; razmiljajte KJV; upravite svoje
misli arni) na apostola i prvosvetenika koga mi prizna-
jemo, Isusa (Jev. 3,1 D. Stefanovi).
ta je konkretna stvar koju treba da razmotrimo kada je On u pita-

nju? On je veran. On je patio, bio iskuan, ali je bio veran Onome koji
Ga je postavio. Treba to da mislimo o Njemu u tom izvetaju. To je ista
misao koja je izneta u 12. poglavlju (stihovi 3 i 4), gde pie:
Razmislite, naime, o njemu, koji je od grenika pod-

neo takvo protivljenje protiv sebe, da ne malakete i ne klonu
due vae. Jo se niste do krvi usprotivili. (arni)
89
Razmislite o Njemu, da se ne umorite i da ne klonu vae due. A

sada, ako smo morali da razmiljamo o Hristu, jednostavno onakvom
kakav je bio pre 1800 godina, kada je bio iskuan i nije se predao, ve
je bio veran ako je trebalo jednostavno da gledamo Njegov primer i
da pokuamo da oponaamo taj primer, ne bismo li postali umorni i
klonuli?
Kako uopte moete biti kao On?
(Glas) Gledanjem se preobraavamo. (videti 2. Korinanima
3,18)
ega je On uinjen zajedniarem?
(Glas) Tela i krvi.
Kome je on bio nalik? Svojoj brai i to u svemu. I gde je On jo
uvek?
(Glas) U naem telu.
I Re je postala telo i nastanila se meu nama (Jovan 1,14 SSP).
Kada je Re prestala da bude telo?
(Glas) Bio je stvoren takvim; a ta god Bog uini, to e biti zauvek.
Vrlo dobro. Re je postala telo, i patila je. Imamo jedan savren
primer za to u telu, bez ikakve mane, jednostavno da pokae ta je
Bogu mogue da uradi u telu. Sada itamo da je On patio, bio iskuan.
Ima jedan stih koji mi pada na pamet, 1. Petrova 4,1 (Sinod SPC):
Kada, dakle, Hristos postrada za nas telom (u telu SSP), i vi se
tom misli naoruajte.
Kako moemo da se naoruamo istom milju? Re nam kae:
Neka u vama bude ova misao (um), koja je bila u Hristu Isusu (Fi-
libljanima 2,5 eng. prevod). Samo neka bude tako. To je jedno od
tih Neka bude, jedna od Bojih rei stvaranja. Gde nalazite tu re
prvi put? Prvo poglavlje 1. Mojsijeve: Neka bude svetlost. Neka
se skupi voda. Neka zemlja pusti iz sebe travu. Neka po vodi vrve
(ive due) u izobilju. I ta je uvek sledilo? I bi tako. Dakle, kada
imamo Boju Re: Neka u vama bude ova misao, ta e biti ishod
ukoliko to prihvatimo kao Boju Re? Bie tako. Ja kaem: Gospode,
ak i da je tako, neka bude; i tako jeste. To nije jednostavno neki oblik
govora. Imajui onda u vidu, Kad je, dakle, Hristos postradao telom,
90
Predavanje broj 10
naoruajte se i vi istom tom milju, jer ko je postradao telom prestao

je da grei, - da preostalo vreme ivota u telu ne proivite vie po ljud-
skim poudama (eljama Karadi) nego po Boijoj volji (1. Petrova
4,1.2 arni).
Mi se moda, dok govorimo o ovome, oseamo kao to su se ne-
kad oseali Jevreji, u odnosu na Hristove rei: Ovo je tvrda beseda
(govor SSP)! Ko je moe sluati? (Jovan 6,60 Bakoti). Jer ko je
postradao telom prestao je da grei, - da preostalo vreme ivota u telu
ne proivite vie po ljudskim poudama nego po Boijoj volji. Narav-
no, zavisi od neijeg uma da li je to eljen poloaj ili ne. Ja mogu da
govorim za sebe, da ja zapravo znam mnogo o vremenu kada uopte
nisam smatrao poeljnim da ostavim greh. Nakon toga, nisam eleo da
greim ba mnogo, ve samo malo. To je delovalo u redu; mislio sam
da to elim; to mi je prijalo. Nisam eleo da budem ba lo grenik u
stvari, nisam uopte eleo da me zovu grenikom; ali nisam eleo ni da
ostavim greh. Ovo je moje javno priznanje. Ne znam da li bi iko od vas
to ponovio ili ne.
(Glasovi) Ja bih.
A ovo je put kojim se to (da se ne ivi po ljudskim poudama nego
po Boijoj volji prim. izdavaa) moe postii, ako neko smatra da je
to vie nego poeljno. Ako neko ne misli da je to poeljno, on to, na-
ravno, nikada nee postii. Hristos je stradao, bio je iskuan i u mogu-
nosti je (zato) da pomogne onima koji su u iskuenju. Ko god naorua
sebe istom milju, putajui je da bude u njemu i ko tako jako udi da
bude osloboen od greha, da je spreman da u toj borbi podnese stra-
danje u telu, moe da prestane da grei. Hristos je za nas stradao u telu
i bio je iskuan. To e rei, Njegov otpor grehu je bio tako stvaran, tako
silan, a greh sa kojim se suoio i kojem se odupro bio je tako snaan,
da je to iscrpelo svaku ilu Njegovog tela, samo Njegovo postojanje.
Kako se odupro? Verom. On se borio greh u telu je bio ono to je
prouzrokovalo da strada u telu.
Proitajmo sada Isaiju 40,1.2: Teite, teite moj narod, govori
Gospod. Evo poruke utehe. Spominjali smo ranije ovo poglavlje ne-
koliko puta i utvrdili da je njegova primena sada, zato to sadri po-
91
ruku koja treba da pripremi put Gospodnji kada bude doao sa pla-
tom. Tako primenite na nas ove rei: Teite, teite moj narod, govori
Gospod. Govorite Jerusalimu, doslovno: govorite srcu Jerusalima,
to jest, tako da oni razumeju, i javljajte mu da se zavrio njegov rat,
da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje duplo,
za sve svoje grehe (KJV). ta je on dobio duplo? Milost; zato to,
kada Gospod oprata grehe, daje blagodat da oprosti, On to ne meri
tako da odgovara tanoj veliini i potrebi. Ne, gde se umnoi greh,
tamo se jo vie umnoi blagodat (Rimljanima 5,20). Toga ima vie
nego dovoljno. Vratite se svom Bogu i On e se smilovati; kao to
tekst kae, jer prata mnogo. Javljajte mu da se zavrio njegov rat.
Evo neega to treba da se kae ljudima Va rat se zavrio. Da li to
znai da ljudi sada mogu da sednu i opuste se? O, ne; daleko od toga;
to podrazumeva akciju. To podrazumeva prihvatanje pobede koja je
ostvarena. Hristos je zavrio rat; ta onda treba da radite? Radujte se
u njoj. Kako moete da se radujete u njoj? Verom. Dakle, ta se misli
time prihvatanjem pobede u Njemu? Mi dobijamo pobedu, zato to
je Njegova pobeda naa pobeda. Njegova pobeda je naa pobeda, zato
to ju je on ostvario za nas, i mi od nje dobijamo korist doputajui Mu
da ivi u nama u svojoj punini. Neprijatelj je nemoan protiv Hrista u
nama, isto koliko je bio nemoan i protiv Hrista pre 1800 godina.
Hristos je ostvario pobedu potpunu, savrenu, apsolutnu. On
nije zgreio. On nije znao za greh u smislu da ga poini; ali znao ga je u
njegovoj sili. Hristos zna silu greha bolje nego iko u ovom domu, zato
to se On suprotstavio do krajnjih granica, a mi nismo. Kada se neko
odupre grehu do krajnjih granica, on e (spo)znati silu greha kao da
je nije znao nikada ranije, zato to, ako on dopusti da bude savladan
(grehom), on nikada nee znati njegovu silinu; ali kada pone da se
odupire grehu do krajnjih granica, on e znati njegovu punu snagu.
Hristos poznaje tu silu; on je izvojevao potpunu pobedu, nadvladao
je poglavarstva i vlasti, i uzeo oruje od neprijatelja. Ako smo mi u
ropstvu, u ropstvu ega smo, onda? Greha. ta je to to nas stavlja u
ropstvo? Strah. Nema potrebe za tim, zato to je objavljena sloboda,
a kada Gospod objavi slobodu, sloboda je tu. Gospod stoji i vie zaro-
92
Predavanje broj 10
bljenima: Sloboda. Kada Gospod vie: Sloboda, sloboda je tu. Ali

kome je sve On objavio slobodu? Svima koji su u okovima. Hristos
je doneo slobodu, apsolutnu slobodu. Ljudi su robovali grehu; Hristos
je doneo apsolutnu slobodu od greha svakom pojedincu na svetu; i On
je uzeo onoga koji je imao silu greha, tvorca greha, zaetnika greha
i nadvladao ga, napravio od njega primer; tako on uopte nije imao
mo u Hristovoj blizini. Koliku mo sa (nad) Hristom ima sotona?
Nema uopte. Njegova mo je nestala. U bilo kom susretu sa Hristom
on nema uopte mo. On je bespomoan.
Evo nadmetanja, evo bitke; dve skupljene vojske; evo je jedna
vojska dobro naoruana; to jest, oni imaju pristup najboljem oklopu,
njihovi magacini su puni, oni su dobro opremljeni i sve je savreno.
Druga vojska nema nita i oni su zaplaeni, poraeni. ta biste mislili o
ovoj dobro opremljenoj vojsci kada bi dozvolila da je ova druga vojska
zarobi? Bila bi veoma luda.
Poruka je da je rat u svakom pojedinano zavren, voen je i dobi-
jen je, potpuno. To je neto u ta treba da verujemo. Ako u to verujemo
sve vreme, ko e biti dovoljno glup da bude poraen? Da li pretpo-
stavljate da li je mogue da bi bilo koji ovek, verujui i znajui da
je neprijatelj sa kojim je morao da se bori bio potpuno poraen, bio
zarobljen od strane njega? Ne bi.
A sada se naoruajte istom milju (umom prim. izdava). avo
je savreno upoznao Hristovu silu. On se borio protiv nje, poznaje je.
On savreno dobro zna da ne moe da utie na Njega ni u najmanjoj
sitnici. Onda, kada je avolu pokazano da razume da smo naoruani
Hristovim umom, da smo se obukli u Njega, on e znati da ni u emu
ne moe da utie na nas.
Ne mislim da kaem da e avo otii i da se nikada nee vratiti,
zato to on ima mnogo iskustva sa ljudskim rodom, tako da zna, ako
ih jednom nae na strai, verovatno ih sledeeg puta nee nai. Jer
ovako stoje stvari sa nama: kada ostvarimo jednu pobedu, mi smo to-
liko ushieni zbog toga da poinjemo da provodimo sve svoje vreme
razmiljajui o tome i onda izgubimo sledeu. Mi mislimo: Sad mi ide
prilino dobro. Nauio sam kako to da radim; sada mogu da pobeu-
93
jem sve vreme; ja sam dobro. Ali da li smo dobro? Ne; nisam ja taj
koji je ostvario pobedu, ve Hristos. Mi nemamo pravo da preuzmemo
zasluge na sebe. Nijedan ovek ne moe nikada u svom hrianskom
iskustvu da kae da je bolji nego to je bio nekad; ali moe da prizna
Hristovo prisustvo i silu u sebi i da Njemu da slavu. Recimo da ostva-
rim pobedu Hristos je taj koji je to uinio; to nisam bio ja. Ja to ne bih
mogao da uinim; ali to je uinjeno. Poto je delo u potpunosti Boje,
nijedan ovek ne moe da se hvali time. Mi ne treba da nastavimo se
osvremo i gledamo koliko smo napretka ostvarili, ve da nastavimo
da gledamo napred i nagore, da vidimo koliko jo veih stvari Bog ima
da nam pokae.
A sada, to se tie naoruavanja sebe istim umom (milju). Neka
u vama bude ovaj UM (Fil. 2,5 KJV). To jest, neka sam Hristos bude
u vama; neka Hristos stanuje u vama. to se tie ovih rei: Teite se,
okrenite 14. poglavlje Jovana, 16-18. stih (arni): I ja u moliti Oca,
pa e vam dati drugog pomagaa - uteitelja. Ta re uteitelj potie
od iste grke rei koja se koristi u 1. Jovanovoj 2,1: Ako [ne]ko zgre-
i, imamo zastupnika kod Oca. Ta re zastupnik je identina rei
uteitelj. Tako bi taj stih trebalo proitati: Ako ko zgrei, imamo za-
stupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika. Sada se vratimo odlomku
u Jovanovom jevanelju: I ja u moliti Oca, pa e vam dati drugog
pomagaa - uteitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet
ne moe da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato to
boravi kod vas i bie u vama. Neu vas ostaviti sirotne (neuteene
KJV), doi u k vama. Hristos kae: Neu vas ostaviti sirotne: doi u
k vama. Kada On misli da e doi?
Stareina A. F. Ballenger: Kada je govorio o tome, kada je to mi-
slio?
Pa, moemo da odgovorimo na to. To je znailo isto onima koji su
tada uli, kao to znai i nama. Isto ono to je izgovoreno njima, govori
se i nama, jer je ta Re iva Re. Kada e Hristos doi, kada dolazi i
kako to dolazi nama, prema svom obeanju? Duhom. Hristovo obea-
nje da e poslati Svetog Duha bio je dokaz Njegove tvrdnje da nas nee
ostaviti kao usamljenu siroad, ve e doi k nama. Duh je, onda, Hri-
94
Predavanje broj 10
stov zastupnik na Zemlji i Hristos dolazi i stanuje u nama Duhom. On

kae: jer e uzeti od mojega i javiti vam (Jovan 16,14 arni). Mi
smo dobro obezbeeni (opskrbljeni) utehom. Imamo Uteitelja kod
Oca, Isusa Hrista pravednog; to omoguava otvorenu komunikaciju na
drugom kraju veze; i mi takoe imamo drugog Uteitelja kod sebe,
da stanuje u nama zauvek, to jest komunikacija je otvorena s obe strane
veze. Jer Kroz njega i jedni i drugi, u jednom Duhu, imamo pristup
Ocu (Efescima 2,18 SSP). Duh koji stanuje u nama dovodi samog
Hrista da stanuje u nama; i onaj u kome Hristos stanuje Duhom, nao-
ruan je istim umom (milju) kojim je i Hristos bio naoruan, zar ne?
Pitanje: Ova dva Uteitelja se slau, zar ne?
Naravno da se slau. To je sve ista uteha; jer je ona tu posredstvom
drugog Uteitelja kojim Hristos stanuje u nama. Da li verujete u to?
(Glas) Da, tako je.
Kako znate da je tako? Svet ne moe da Ga primi, ali Ga vi po-
znajete. Kako Ga poznajete? zato to boravi (stanuje KJV; stoji
Karadi) kod vas i bie u vama. Kada je Hristos u nama postao
pravednost, ta je ta pravednost? Odsustvo greha; Jer ta ima pravda
(pravednost) zajednikog s bezakonjem? (2. Korinanima 6,14 Ba-
koti). Onda je Hristos u nama postao osloboenje (izbavljenje) od
greha; da li nameravamo da Ga prihvatimo kao takvog? Meutim, to
nije sve. On je u nama postao mudrost. ta ima zajedniko mudrost sa
neznanjem? U kom (Hristu) je skriveno sve blago mudrosti i znanja
(Koloanima 2,3 arni). Isus Hristos je Boja mudrost i Boja sila.
Kako onda ovek moe, ako veruje Gospodu, i ako veruje da je sve
ovo za nas kako moemo (ovo je praktina stvar za nas ovde, kao
delegate) kako moemo da nastavimo u mraku, kao da je to neto to
bi trebalo da inimo, jer to nije nita drugaije nego da nastavimo da
ivimo u grehu? Hristos moe da stanuje u naim srcima verom, kako
bismo mogli da budemo ispunjeni svom Bojom puninom. Ovo je do-
bra stvar. Zato onda ne bismo dozvolili Bogu da se pokae u nama,
zbog svega to On udi da uradi u nama? Setite se da mi ne moemo da
kaemo nita sami od sebe, ve je naa sposobnost od Boga (2. Ko-
rinanima 3,5 arni). Dok se ovek dri ovoga, nema uopte opa-
95
snosti. Nema opasnosti u istini. Nema opasnosti u prihvatanju istine.

Nikada na ovom svetu nije postojao ovek koji je fanatik zato to veruje
u Sveto pismo.
Imamo obeanje mudrosti. Ne samo da je Hristos naa praved-
nost, ve je i naa mudrost. Kakva je onda korist od naeg okupljanja
i nagaanja o neemu? Kakva je korist od grupe delegata koji se oku-
pljaju i koriste svoj ljudsko rasuivanje, a onda svoje zakljuke naziva-
ju Gospodnjom voljom? Brao, nema potrebe da se napravi ni jedna
jedina greka na ovoj Konferenciji. Nema potrebe da se uini ni jedna
jedina stvar, od prve do poslednje, koja e ikada morati da se povue.
Ali bojim se da e toga biti, jer nikada jo nismo imali Konferenciju
gde nije uinjeno nita to nije moralo da se povue. Poto sam bio
odsutan, proitao sam izvetaje sa Konferencije u Biltenu, i video sam
da ovo mora da ide ovde, a ono tamo, a onda, u sledeem broju, vi-
deo sam obrnute preporuke i tada, kada je Konferencija bila zavrena
i kada smo primili Review, nali bismo da su neke od preporuka bile
ponitene, a druge promenjene, zapitao sam se kakva je korist od tro-
enja toliko vremena na donoenje prvobitnih odluka. Nikada nije bilo
perioda u naoj istoriji kada se nisu pravile greke; ali to nije razlog
zato bi trebalo da nastavimo nasumino. Ako [ne]ko govori, neka
govori kao rei Boije (1. Petrova 4,11 arni). To bi utedelo mno-
go vremena na naim odborima. Ko god govori na ovoj Konferenciji,
preporuujui neki plan, trebalo bi najpre da bude tako dobro upoznat
sa Bogom, da zna Njegovu volju za tu konkretnu stvar, a onda e braa
to prepoznati kao takvo, i nee biti rasprave u vezi sa tim. I tako, kada
delujemo, mi moemo da znamo da je upravo to ono to Bog eli da i-
nimo. Kada postoji mogunost da znamo ta bi tano Gospod uradio,
kakva strana odgovornost lei na oveku koji ide napred i ne zna. Ako
kaemo da ne znamo kako da govorimo kao rei Boje, On nam kae
da e On izliti svog Duha na nas i otkriti nam svoje rei. ta je onda na
nama da uradimo, brao?
96
PREDAVANJE BROJ 11
(Ponedeljak popodne, 22. februar 1897)
Jevrejima 3,1-6: Zato, brao sveta, zajedniari zvanja

nebeskoga, gledajte na apostola i prvosvetenika koga mi pri-
znajemo, Isusa, koji je veran svome stvoritelju, kao i Mojsije
to je bio u svemu domu njegovu. Jer ovaj je udostojen vee
slave od Mojsija - kao to veu ast od doma ima onaj koji
ga je sagradio. Svaki dom, naime, neko gradi, a Bog je sve
sagradio. I Mojsije je, dodue, bio veran u svem domu nje-
govom kao sluga - za svedoanstvo onoga to je imalo da se
kae, a Hristos je kao sin nad svojim domom; mi smo njegov
dom, ako pouzdanje i slavnu nadu (do kraja vrstu) odrimo
(kombinacija prevoda D. Stefanovi-arni).
Posvetiemo nekoliko trenutaka tome da vidimo ta tekst kae.

Koga treba da pogledamo? Hrista, poslanika i prvosvetenika naeg
zvanja. Koja je bila Njegova osobina? Bio je veran. Poput koga je bio
veran? Poput Mojsija. To je bila dobra preporuka za Mojsija. Kome je
bio veran? Onome koji Ga je postavio. A ko je bio Onaj koji Ga je po-
stavio? Bog, Otac. A Mojsije je bio veran gde? U svem Njegovom
domu. U ijem domu? Bojem domu. U kom svojstvu je bio veran?
Kao sluga. U kom svojstvu je Hristos bio veran? Kao sin. Nad ime?
Nad svojim domom. Nad ijim domom je Hristos sin? Nad Bojim
domom. Ne nad svojim sopstvenim domom, ve nad Bojim domom,
istim domom u kojem je Mojsije bio veran. U Revidiranoj verziji re
sopstveni je veoma ispravno izostavljena.
Mojsije je bio veran u svem Bojem domu kao sluga, a Hristos je bio
veran kao sin. Hristos je bio veran kao sin nad Bojim domom, a od koga se
sastoji taj dom? Od nas; pod kojim uslovom? Pod uslovom da pouzda-
nje i radost nade vrsto odrimo do kraja. Vrlo dobro. ta je ono to imamo
ovde, pred nama istaknuto u ovim stihovima? Vernost? Da, Hristovu ver-
nost, to je jedna stvar; druga stvar je Boji dom. Koliko domova ima Bog?
97
(Skup) Jedan.
Moemo da zakljuimo da Bog ima samo jedan dom, bez naeg
sopstvenog autoriteta (uprave, vlasti), gledajui ta je Boji dom. ta
je Boji dom? Boja crkva. Gde to nalazite? U 1. Timotiju 3,15,
nalazimo tvrdnju da je Boji dom crkva ivog Boga. Boji dom je
Boja crkva. Koji drugi naziv, pored crkve, imamo za Boji dom?
Telo. Imamo izjavu o tome u prvom poglavlju Efescima poslanice.
Crkva je Hristovo telo. Koliko tela ima? Jedno telo. Ova izjava
se nalazi u 4. poglavlju. Ako je to sluaj, stvar je reena. Dom je
crkva, crkva je telo, a postoji samo jedno telo. Koliko onda domo-
va? Samo jedan dom, jedna crkva. Zato je dom u kome je Mojsije
bio toliko veran, identian onom u kome je Hristos veran. Crkva u
pustinji je ista ona crkva koju Bog ima danas.
U 1. Petrovoj 2,4.5 itamo da, dolazei Hristu ivom kamenu,
koji su, dodue, ljudi odbacili, ali je u Boijim oima izabran i dra-
gocen, pa se kao ivo kamenje ugradite u duhovnu kuu da budete
sveto svetenstvo, da prinosite duhovne rtve koje su Bogu ugodne
kroz Isusa Hrista (SSP). Kome se dolazi? Hristu. ta je On? ivi
kamen. itali ste o tom kamenu u 28. poglavlju Isaije: Evo ja stav-
ljam u Sionu kamen, kamen izabrani, dragocen kamen od ugla, tvrd
temelj (KJV). Ne samo da je On kamen od ugla, ve je itav temelj.
Jer niko ne moe da postavi drugi temelj, sem onoga koji je po-
stavljen (1. Korinanima 3,11 arni) A ta je to? Isus Hristos.
Dakle, temelj je Hristos. Kada dolazimo Njemu kao ivom kamenu,
ta je uinjeno za nas? Pa se (i vi) kao ivo kamenje. Kakva je
priroda tog temelja? To je ivi kamen. Kada bilo ko doe i naseli
se na tom kamenu, kakav to ima uticaj na njega? To ga ini ivim.
Svaki kamen koji se stavi na taj kamen postaje iv. On deli prirodu
tog temelja. ivot temelja dolazi i u njega. I vi se kao ivo kamenje
ugraujte u duhovni dom. (1. Pet. 2,5 KJV)
Sada okrenite 2. poglavlje Efescima poslanice i naite prirodu
ovog doma. To je kameni dom, ali takav kameni dom kakav ni vi, ni
bilo ko drugi, niste videli da je ikada neki ovek sagradio. U Efesci-
ma imamo drugi deo ove prie:
98
Predavanje broj 11
On je doao i propovedao mir vama daleko i mir oni-

ma blizu. Kroz njega i jedni i drugi, u jednom Duhu, imamo
pristup Ocu. Stoga, dakle, vie niste stranci i doljaci, nego
sugraani svetih i ukuani Boiji, nazidani na temelju apo-
stola i proroka, a glavni ugaoni kamen je sam Hristos Isus.
(stihovi 17-20 SSP)
U Bibliji se o domainstvu koje se sastoji od sinova i keri esto

govori kao o domu. Govorimo o Davidovom domu: Nazidani (ste)
na temelju apostola i proroka; to jest, na temelju koji su oni postavi-
li: a glavni ugaoni kamen je sam Hristos Isus. Zapazimo sada da to
kamenje postaje ivo im se stavi na ivi Kamen, tako da je dom iv
i umnoava se. U Hristu je sva zgrada sastavljena te izrasta u sveti
hram u Gospodu, na kome se i vi u Duhu (kroz Duha KJV) zajed-
no uziujete u stan Boiji (stihovi 22 i 23 arni). To je ista misao
koju smo imali jue Hristos stanuje u naim srcima verom; primanje
Bojeg Duha dovodi Hrista u srce. Obeavajui Duha, On kae: Neu
vas ostaviti neutene (sirotne); doi u k vama. I kae u 14. poglavlju
Jovanovog jevanelja da, ne samo ja, ve e i moj Otac doi i nastanie
se u tom oveku i ivee sa njim. Tako ovde imamo tvrdnju da smo
zajedno, kroz Duha, sazidani u stan Boji. ta je stan Boji koje je to
mesto gde Bog stanuje? Hram. Dom ili, drugim reima, crkva, telo
kao celina, jeste hram Boji. Ali da bi to moglo da bude tako kao celina,
ta je neophodno? ta imamo u 3. i 6. poglavlju 1. Korinanima [sic]1?
Ne znate li da ste vi hram Svetog Duha? (3,16 KJV) ili, da ste vi
hram ivog Boga? (2. Kor. 6,16 KJV). Odnosno, kada ovo razliito
ivo kamenje razliiti pojedinci postaju tako potpuno ispunjeni,
1 Sic je latinska re koja znai time, pa, poput, ili na takav nain. U pisanju se stavlja
izmeu uglastih zagrada i obino je u kurzivu [sic] kako bi ukazala na netaan ili
neobian pravopis, frazu, interpunkciju i/ili drugo naglaavajui da je citirani ma-
terijal dosledno reprodukovan iz originalnog citata i ne predstavlja transkripcionu
greku, ve je namerno tako napisan. U konkretnom sluaju, 2 stih je iz 2. poslanice
Korinanima a ne kao to je autor pogreno naveo da su oba citirana stiha iz 1. Ko-
rinanima.
99
onda je itava gomila ivog kamenja ispunjena i celina postaje hram

Boji. Kada se ovo deava, to jest, u koje vreme? Da li to (tek) u budu-
nosti crkva treba da postane hram ivog Boga, stan Boji kroz Duha?
(Glasovi) To je sada.
Da li ste sigurni u to? Ne smete da budete brzopleti u toj tvrd-
nji. Hajde da razmotrimo. Pie, vi ste. Vi ste uzidani. Da li emo
to shvatiti da, nakon to se dom sagradi, Gospod e doi i pregledati
(ispitati) i, ako Mu odgovara, On e se useliti? Ne; On je temelj; On
je tu prvi, i dom se gradi na Njemu, i u Njemu, i kroz Njega, i On je u
domu. To je injenica.
A sada, ako smo se svi sloili da je dom Boji, Njegov hram, Nje-
gova crkva, za Njegovo sadanje stanovanje, da vidimo koje su karak-
teristike Bojeg doma, Njegovog hrama. U hramu Bojem, kao njegova
znaajna odlika, jeste Boji presto. Boji presto je u Njegovom hramu,
a sam hram je ivi hram. Ovde imamo hram Boji, ivi dom, sastavljen
od ivog kamenja, u kome sam Bog stanuje svojim Duhom; i vi ste rekli
da to mora da bude sada.
Osvrnimo se na 1. poglavlje Jezekilja i zapazimo izjave koje se na-
laze tamo, a tiu se prestola Bojeg (1. poglavlje):
Godine tridesete, meseca etvrtog, petog dana, kad be-

jah meu robljem na reci Hevaru, otvorie se nebesa, i videh
utvare Boje. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se
zarobi car Joahin, doe re Gospodnja Jezekilju sinu Vuzije-
vom, sveteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde
doe ruka Gospodnja nada njega. I videh, i gle, silan vetar
dolaae od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevae, i
oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost; Isred njega
jo kao etiri ivotinje (iva bia engleski prevod), koje na
oi behu nalik na oveka; I u svake behu etiri lica, i eti-
ri krila u svake; I noge im behu prave, a u stopalu behu im
noge kao u teleta; i sevahu kao uglaena bronza. I ruke im
behu oveje pod krilima nad etiri strane, i lica im i krila
behu na etiri strane. Sastavljena im behu krila jedno s dru-
100
Predavanje broj 11
gim; i ne okretahu se idui, nego svaka iae na prema se. I

lice bee u sve etiri lice oveje i lice lavovo s desne strane,
a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve etiri. I lica im
i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu
jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo. I svaka iae pravo
na prema se; iahu kuda duh iae, i ne okretahu se idui.
I na oi behu te ivotinje kao ivo ugljevlje, gorahu na oi
kao svee; taj oganj prolaae izmeu ivotinja i svetljae se,
i iz ognja izlaae munja. I ivotinje trahu i vraahu se kao
munja. I kad gledah ivotinje, gle, toak jedan bee na zemlji
uza svaku ivotinju prema etiri lica njihova. Oblijem i na-
pravom behu tokovi kao boje hrisolitove, i sva etiri behu
jednaka, i oblijem i napravom behu kao da je jedan toak u
drugom. Kad iahu, iahu sva etiri svaki na svoju stranu, i
idui ne skretahu. I naplaci im behu visoki strahota; i behu
naplaci puni oiju unaokolo u sva etiri. I kad iahu ivo-
tinje, iahu i tokovi uz njih; i kad se ivotinje podizahu od
zemlje, podizahu se i tokovi. Kuda duh iae, onamo iahu,
i podizahu se tokovi prema njima, jer duh ivotinjski bee
u tokovima. Kad one iahu, iahu i oni; i kad one stajahu,
stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i
tokovi prema njima, jer duh ivotinjski bee u tokovima.
A nad glavama ivotinjama bee kao nebo, po vienju kao
kristal, strano, razastrto ozgo, nad glavama njihovim. A pod
tim nebom behu im krila pruena, jedno prema drugom, a
dva krila svakoj pokrivahu telo. I uh huku krila njihovih kad
iahu kao da bee huka velike vode, kao glas Svemogueg i
kao graja u logoru; i kad stajahu, sputahu krila. I kad stavi
sputahu krila, ujae se glas ozgo iz neba, koje bee nad gla-
vama njihovim. I ozgo na onom nebu to im bee nad glava-
ma, bee kao presto, po vienju kao kamen safir, i na prestolu
bee po obliju kao ovek. I videh kao jaku svetlost, i u njoj
unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole
videh kao oganj i svetlost oko njega. Kao duga u oblaku kad
101
je kia, takva na oi bee svetlost unaokolo. To bee vienje

slave Boje na oima. (Danii)
Ovde imamo najbolji opis Bojeg prestola koji ljudski jezik moe
da sastavi. Ako je svako od nas, ili itavo telo, crkva, hram Boji, onda
je, naravno, Boji presto u Njegovom hramu. A kakva je to vrsta hra-
ma? ivi dom. Kakva je karakteristika Njegovog prestola? To je ivi
presto, sastavljen od ivih stvorenja. On je u potpunosti iv. Iz Bojeg
prestola dolazi ivot, reka ivota. To je izvor ivota, beskonanog i-
vota. Boji presto je ivot, jer isto kao to mi, kada dolazimo ivom
temelju, oivljavamo, tako i sve to se nalazi u Bojem prisustvu mora
biti ivo. Njegovo prisustvo daje ivot, a Njegov presto je ivi presto, jer
je Njegov dom ivi dom.
Uzmite 20. stih: Kuda duh iae, onamo iahu (i oni). Ko je
iao? iva stvorenja koja ine presto. Kuda god je duh iao, tamo su
ila i ona. Koliko je trebalo vremena naredbi da stigne do njih, a njima
da odu ovde ili tamo? Da li pie ita o izdatoj naredbi? Ne. ta je onda
to znailo kuda god duh iae njihov duh je iao? Kako je to moglo
da bude? ta nam to pokazuje? Da je duh, koji je bio u njima, bio Duh
Boji. Postoji samo jedan Duh u svemu. Gde god duh iae njihov
duh je iao, zato to je Duh ivota bio u njima; tako da je Boji presto,
moemo rei, iv Njegovim prisustvom, samim oseajem peckanja (tr-
naca), aktivan prisustvom Njegovog Duha koji sve proima. Bog po-
misli, on poeli da ode; i istog trenutka, on je tamo; jer mi ne smemo
da mislimo o Bogu kako je zatvoren na jednom odreenom mestu
presto je otiao i vratio se kao munja. Oni su ili ovamo i onamo, ali
idui nisu skretali; kuda god je Duh iao, ili su i oni. To je savrenstvo
kretanja. To je savrenstvo organizacije.
ta na Zemlji imamo kao najsavreniju ljudsku organizaciju?
Dobro obuena vojska je najsavrenija organizacija na Zemlji. Uzmi-
te nemaku vojsku, na primer. ovek na jednom mestu moe da izda
nareenje, moe da pritisne neko elektrino dugme i itavo mnotvo
trupa e istog trenutka biti u pokretu. Oni su moda oko baraka, ali e
odmah doi na svoja mesta, svaki ovek na svoje mesto, i marirae na
102
Predavanje broj 11
re komande. Tu ete ih videti kako mariraju kao jedan ovek i izne-

nada e stati; ili e se okrenuti i ii u drugom smeru, upravo kao da je
tu samo jedan ovek. ta izaziva ove razliite pokrete? Re komande.
Kako dolazi do toga da se svi ovi ljudi kreu zajedno kao jedan ovek?
Zbog organizacije. Da, ali obuka se nalazi u sledeem: ti ljudi tamo, u
vrstama, obueni su da su im umovi spremni da sluaju re komande,
to jest, kada oficir pomisli na odreenu radnju, i pretoi svoju misao
u re, i im re izae, ta to proizvodi? To proizvodi tu istu misao u
umu svakog oveka u vrsti. Jer ista misao mora da prethodi akciji, to
jest, oni misle njegovu misao, samo je potreban znaajan vremenski
period da njegova misao postane i njihova. Ali njihovi umovi su po-
dreeni njegovom umu.
Pretpostavimo sada da su ovi vojnici jednostavno matali o svojim
sopstvenim poslovima, neko o jednoj stvari, neko o nekoj drugoj da
li bi oni bili tako savreno uvebani? Ne, gospodine. Kada ljudsko telo
trenira, ono je spremno, postoji tu neka vrsta otupelosti, sve dok je to u
pitanju. Oni su tu jednostavno kao maine, uopte ne razmiljajui ni
o emu drugom; to manje nezavisnosti imaju, to su bolje maine; a to
je sve to ele da budu, kako bi um komandujueg oficira mogao da se
stavi u njih i da se oni pokrenu. On razmilja za njih. Onako kako on
misli, tako oni rade. To je savrenstvo vojne obuke; to je najsavrenija
poznata organizacija.
(Glas) Ne, gospodine. Hristova crkva je najsavrenija organizacija
na Zemlji, zar ne?
Hristova crkva nije ljudska organizacija. Vojska je najsavrenija or-
ganizovana stvar koju ljudski um moe da zamisli ili dovede do savren-
stva. Kada se izgovori re, onda onaj sledei izdaje naredbu razliitim
delovima te jedinice i oni se kreu svi zajedno, savreno i skladno. Ali to
je samo jedna maina, zbog ega tu nema individualnosti; postoji samo
jedan um u itavoj vojsci. To se postie napornim radom napornim
i nepredvidivim; i posle vie godina tako neeg, vidi se injenica da je
ovek beskoristan za bilo ta drugo za bilo koji drugi oblik posla. On
mora da prima nareenja od nekog drugog; on je jednostavno maina.
To je posledica toga kada se jedan ljudski um potini drugom.
103
Ali ovde, s druge strane, imamo Boju organizaciju, Njegov dom,

savreno telo. Da li u tome nalazimo da um jednog oveka kontrolie
um drugog, kao u vojsci? Ne. Tu imamo um koji deluje na um; ovde
u ovome imamo, to je tano, samo jedan um, ali to je um Boga, Bojeg
Duha. Kuda duh iae, onamo iahu i oni; i idui ne skretahu , zato
to je Duh ivota, Duh Boji bio u njima. To je savrena organizacija.
Vi ste rekli da ovo o Bogu koji stanuje u svom hramu, u svom ivom
domu, nije neto za budunost, ve za sadanje vreme. Da li se i dalje
drite toga? Da. Drugo pitanje: Da li vidite neko takvo savrenstvo
organizacije bilo gde na Zemlji, gde se ljudi, bez obuavanja, kao u voj-
sci, kreu kao jedan ovek? Ne. ta je onda zakljuak?
Hajde da blie razmotrimo ovo pitanje. Imamo dve tvrdnje koje
ste vi sami izrekli: rekli ste, itajui spise o tome kakav je Boji hram,
za ta je za Boje stanovanje kroz Duha da je vreme sada, ve due
vremena, naravno, kada bi Bog trebalo da stanuje u svom narodu, u
ovom ivom domu. Proitali smo ovde kakva je karaktaristika Bojeg
hrama, kada Bog stanuje u njemu, prikazano preko pomeranja Nje-
govog prestola savrene, spontane radnje, zato to je Boji Duh bio
njihov duh. Oni su imali isti Duh, Njegov Duh je prolazio kroz njih,
tako da, kada je Duh pomislio, oni bi pomislili isto. Onda ste izjavili,
kao drugo, da nikada na Zemlji niste videli takvo jedinstvo, takvo savr-
enstvo kretanja, u bilo kom ljudskom telu.
(Glas) Zar nisu apostoli bili tako jedinstveni u vreme Pedesetnice?
O, da, ali njih nismo videli. Kakav je sada zakljuak? Jednostav-
no ovaj: Da Bog ne ivi u ovom hramu u svojoj punini ili mi ne dopu-
tamo da se taj hram izgradi u hram kakvim ga On eli. itao sam jue,
ba posle predavanja, jednu izjavu, koji u proitati i vama:
Proroku toak u toku, pojava ivih bia povezanih sa

njima sve deluje zapetljano i neobjanjivo. Ali ruka beskraj-
ne mudrosti vidi se meu tokovima, a rezultat njenog dela je
savreni red. Svaki toak funkcionie u savrenom skladu sa
svakim drugim. Pokazano mi je da ljudska orua trae previ-
e moi i pokuavaju sama da kontroliu posao. Oni Gospoda
104
Predavanje broj 11
Boga, monog Radnika, suvie iskljuuju iz svojih postupa-

ka i planova i nemaju u svemu poverenja u Njega, u pogledu
unapreenja posla.
Kada se to deava da mi suvie iskljuujemo Boga iz naih plano-

va pod kojim okolnostima? Kada nemamo u svemu poverenja u
Njega.
Niko ne bi trebalo da umilja da je sposoban da upravlja onim
stvarima koje pripadaju velikom JA SAM. Bog u svom provienju pri-
prema put, kako bi ljudske sluge mogle da urade posao. Neka onda
svaki ovek ostane na mestu svoje dunosti, da obavlja svoj deo za ovo
vreme i da zna da je Bog njegov uitelj.
I ponovo:
Hristos je dunuo u svoje uenike i rekao: Primite Sve-

tog Duha (Jovan 20,22). Sveti Duh danas zastupa Hrista u
svakom delu velikog moralnog vinograda. On e dati nadah-
nue svog Svetog Duha svima onima koji su skruenog (po-
kajnikog, slomljenog) duha. Neka bude vie zavisnosti od
uspenog delovanja Svetog Duha, a daleko manje od ljudskih
sredstava. ao mi je to moram da kaem da, najblae ree-
no, neki ne pokazuju da su u Hristovoj koli nauili lekciju o
krotkosti i poniznosti. Oni ne ive u Hristu, nemaju ivotnu
povezanost sa Njim. Njih ne vodi Hristova mudrost, koju im
je dodelio Sveti Duh. Onda vas pitam: kako moemo ove lju-
de da smatramo nepogreivima u prosuivanju? Oni su mo-
da na odgovornim poloajima, ali ive odvojeno od Hrista.
Oni nemaju Hristov um i ne ue svakodnevno od Njega. Pa
ipak, u nekim sluajevima, njihovom prosuivanju se veruje i
njihov savet se ceni kao da je Boja mudrost. To podrazume-
va svakog ko na takav nain nije pokrenut boanskom silom.
Kada ljudske sluge izaberu Boju volju, i kada su u skladu sa
Hristovim karakterom, Isus deluje kroz njih i njihove spo-
sobnosti.
105
Tu imamo upravo ono o emu smo itali ovde u Bibliji. Bog deluje
kroz lanove svoje crkve i njihove sposobnosti, kada su svi potinjeni
Njemu. Da li se tako neto ve pokazalo meu nama? Ja ne poznajem
srce bilo kog oveka. Ne kaem da nije bilo mnogo onih koji su dopu-
stili Gospodu da u potpunosti koristi njih i njihove sposobnosti; ali da
li smo, u ovom naem poslu, videli Hrista u naem malom iskustvu,
kako na ovaj nain deluje kroz svoj narod i sposobnosti njihovog uma
i tela?
Oni ostavljaju po strani sav sebian ponos, svo ispoljavanje nad-
monosti, sve proizvoljne zahteve i pokazuju Hristovu krotkost i po-
niznost. Nisu vie oni ti koji ive i deluju, ve je Hristos taj koji ivi i
deluje kroz njih. (videti Galatima 2,19.20)
Na kraju, eleo bih da postavim pitanje: Kakvu praktinu korist
emo izvui iz ove lekcije? ta moramo da traimo da bismo bili Boji
savreni hram?
106
PREDAVANJE BROJ 12
Evo ja i deca koju mi je dao Bog (Karadi). To je jedan od citata

iz 2. poglavlja Jevrejima poslanice (13. stih). Zavrimo ovu izjavu: Evo
ja i deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i udo Izrailju od Gospoda
nad vojskama, koji nastava na gori Sionu. (Isaija 8,18 Danii)
Jue smo kratko razmiljali o Bojem domu, hramu ivog Boga,
Bojoj crkvi, Bojoj graevini nama za Boje stanovanje (prebi-
vanje, obitavanje) kroz Duha (Efescima 2,22 eng. prevod). U reli-
gioznom svetu se u znaajnoj meri razgovara o Stvarnoj Prisutnosti.1
Postoji takva stvarna prisutnost, Boja prisutnost, a ta stvarna prisut-
nost treba da bude u svakom Bojem detetu, kao i u crkvi. Ta stvar-
na prisutnost je tu kroz Duha. Kroz prouavanje vizije koju je Jezekilj
imao o Bogu i Njegovom prestolu videli smo prirodu bilo kog mesta
u kome Bog stanuje: gde god da je Bog, tu je i ivot. ak i kada je Bog
siao na planinu Sinaj, ona nije mogla da ostane mirna. itava planina
se pomerala. Nije mogla da zadri mir dok je Bog bio na njoj, zato to
je tu bio ivot. itav presto je ivi presto, sastavljen od ivih stvorenja i
ona dolaze i odlaze kao munja.
Sada imajte na umu, svako od ovih ivih stvorenja bilo je druga-
ije od svakog drugog razliita lica, razliit izgled, razliit oblik i ona
su bila poslata okrenuta svojim licima na razliite strane. Ali uprkos
tome, nije bilo nikakve senke, nagovetaja ili pomisli o bilo kakvom
odsustvu jedinstva u njihovom kretanju. Kretali su se upravo kao jed-
no telo, ovamo ili tamo. Nisu se okrenuli dok su ili. Zato? Jer gde
god duh iae, iahu i oni. Ali kako je moglo da bude tako? Duh
ivota, kako pie, bio je u njima. Dakle, kao rezultat toga, gde god
duh iae, iahu i oni, jer je Duh bio u njima. To smo uporedili sa
najveim moguim ispoljavanjem ljudske organizacije na Zemlji voj-
1 Stvarna Hristova prisutnost tokom euharistije (priesti) je pojam, koji se koristi u
razliitim hrianskim tradicijama, da se izrazi uverenje da je u euharistiji Isus Hri-
stos stvarno prisutan u onome to su ranije bili samo hleb i vino, a ne prisutan tek kao
simbol, govorna figura prim. prev.
107
skom koja se u celini kree kao da je jedan ovek. Meutim, mora da

postoji re komande. Ali kako to da ti ljudi da taj razvoj, da ta kreta-
nja mogu biti uinjeni, postignuti sa ovim ljudima?
(Glas) Imaju um svog zapovednika.
Da, ali kako su doli do toga? Oni su obueni. Da li su se obu-
avali odvojeno? O, ne; prvo su morali da budu dovedeni na jedno
mesto, pod komandu jednog oveka. Oni primaju nareenja od njega,
navikavaju se na re komande i onda, stalnom vebom, dolaze do toga
da se na re komande kreu skoro nesvesno.
A sada, Bog ima vojsku na ovoj zemlji, zato to ovde itamo o Po-
glavaru (Zaetniku arni) naeg spasenja (Jevrejima 2,10 Karad-
i). Bog je Gospod nad vojskama. On ima telo na ovoj Zemlji, ali ne
skuplja svu svoju decu na jedno mesto da bi ih obuavao, i nije duan
da to uini. To je prednost Boje organizacije u odnosu na ljudsku, jer,
nadalje, svaki ovek u toj ljudskoj organizaciji mora da gleda u jednog
oveka i da prizna njegov autoritet, i da potini svoj um umu tog dru-
gog oveka. Ali um svakog oveka mora da se potini samo Bogu. Bog
je vrhovni; Bog ima iskljuivo pravo na kontrolu uma svakog oveka,
zato to je Boji um jedini istinit, ispravan i mudar.
Razgovarajte o skladu razuma i vere! Oni su toliko udaljeni koli-
ko je mogue da dve stvari budu. Vera je krajnja besmislica za ljudski
razum; to je glupost, potpuna glupost, a ljudski razum je najobinija
vrsta besmislice za veru. Oni nikada ne mogu da se zblie na ovom
svetu. Oruje naeg ratovanja je takvo da obara ljudski razum, robi-
mo (zarobljavamo) svaki razum (2. Korinanima 10,5 Karadi). U
ovom tekstu se on naziva zamiljanjem (matom)2. Dobro je u svakom
sluaju, samo je odgovarajua re razum. Ali ljudski razum je samo
izmiljotina, jer nema tu nieg, tako da, kada ljudski um rasuuje, bez
vostva Bojeg Duha, to je samo zamiljanje.
Boji Duh, kada Mu se dozvoli da deluje, obara zamiljanje i sve
to se uzdie protiv znanja o Bogu, i zarobljava svaku misao za po-
slunost Hristu. Razum se nalazi samo kod Boga i kada ovek sebe u
2 U King James verziji na koju se autor poziva, stoji re imaginations, dok u srpskom
prevodu stoji re razum (Karadi), odnosno svaka misao (arni) prim. prev.
108
Predavanje broj 12
potpunosti stavi u Boje ruke, da bude kontrolisan telo, duu i duh

potpuno kontrolisan, govorei ja sam samo prah i nemam nita sa
sobom, ja pripadam Bogu, neka sada On bude misao u mom mozgu,
neka bude moje kretanje, moje delovanje onda e delovanje tog o-
veka biti ispravno i njegove misli e biti ispravne. Prepusti Gospodu
svoje puteve i tvoje namere e biti utvrene. (Prie 16,3 KJV)
Kaem da Gospod ima telo na ovoj Zemlji. On je ovde ostavio,
kada je otiao, neku svoju decu. On je nas ostavio ovde da Ga predstav-
ljamo na Zemlji, kao pojedinci, kao crkva.
Mi dakle vrimo slubu poslanika u ime Hrista, kao da

Bog kroz nas govori. Molimo vas u ime Hristovo, pomirite se
s Bogom! (2. Korinanima 5,20 Bakoti)
Mi moemo da kaemo da to inimo, ali mi to uopte ne inimo,

osim ako u nama ne postoji isto stanje koje je postojalo u Hristu. Kao
propovednici, mi moemo da stanemo pred skup i da kaemo: Mi smo
poslanici za Boga; i molimo vas u Hristovo ime: pomirite se s Bo-
gom; ali mi to ne radimo, ako ne zauzmemo isti stav koji je Hristos
zauzimao. ta je to bilo? On je dozvolio Bogu da stanuje u Njemu. U
kojoj punini? Jer se je dopalo Bogu, da u njemu stanuje sva punina
(Koloanima 1,19 ari).
A elja Duha za nas je:
Da vam da (silu Karadi) po bogatstvu slave svoje

da Duhom njegovim ojaa va unutranji ovek, da se Hri-
stos useli verom u srca vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni
i utemeljeni, da biste mogli razumeti sa svima svetima ta je
irina i duina, visina i dubina, i poznati ljubav Hristovu, koja
prevazilazi svaki razum, da se ispunite do potpune punine
Boje. (Efescima 3,16-19 D. Stefanovi)
Kada stojimo na tom mestu, mi smo zaista poslanici za Hrista, i

Bog moli ljude preko nas.
109
Ljudi na ovoj Zemlji mnogo govore o organizaciji. Mi ne moemo

da im pokaemo nita po tom pitanju. Mi nemamo tako potpun i savr-
en sistem organizacije kao to ga imaju Vojska spasa3 ili Jezuitski red4
Rimokatolike crkve. Mi ne moemo da uimo svet bilo ta o tome. U
zemaljskim vojskama postoje organizacija i jedinstvo delovanja, ono-
liko savreni, koliko mogu da budu. Ljudi znaju sve o tome, a znaju i
kako se to radi. Ali kada Boji ljudi, ovde i tamo, i svuda u svetu, ljudi
koji na poseban nain ispovedaju da su Boji ljudi, koji imaju posebnu
poruku da prenesu ljudima (svetu) kada se oni, kao pojedinci, ispune
Bojim Duhom, tako da se slika Bojeg trona preslika ovde na Zemlji
tada se Bog ustoliio u srcima svog naroda, tako da, gde god da Duh
ide, i oni idu; zar ne mislite da e svet videti neto predivno u tome?
Zar Boja deca nee biti znak i udo ljudima?
Kako dolazi do toga? Koja pravila i propise imate kojima se to
postie? Nikakva. To e biti udo. itajmo nekoliko stihova iz 52.
poglavlja Isaije:
Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obu-

ci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti; jer nee vie
ui u tebe neobrezani i neisti... A sada ta u tu? veli Gospod.
Jer je narod moj zaboravljen nizata; koji vladaju njim, cvele
ga, veli Gospod, i jednako svaki dan huli se na ime moje. Zato
e poznati narod moj ime moje, zato e poznati u onaj dan da
sam ja koji govorim: Evo me. Kako su krasne na gorama noge
onog koji nosi dobre glase, koji oglauje mir, koji javlja dobro,
oglauje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje. Straari e
tvoji podignuti glas, podignue glas, i svi e zapevati, jer e
oima videti gde Gospod vodi natrag Sion.
3 Vojska spasa je misionarski pokret koji je 1865. godine osnovao svetenik-meto-

dista Vilijam But. Deluje po uzoru na vojnu organizaciju i od svojih lanova zahteva
prihvatanje njenih uenja, uzdravanje od alkohola i pridravanje vojnih principa de-
lovanja prim. prev.
4 Jezuiti ili Isusovci, punim nazivom Druba Isusova, jesu rimokatoliki misionarski
red, koji je osnovao Ignasio de Lojola u Parizu 1534. godine. lanovi reda se nazivaju
Hristovim vojnicima, a poglavar celog reda nosi titulu generala prim. prev.
110
Predavanje broj 12
Klikujte i pevajte, razvaline jerusalimske, jer Gospod

utei narod svoj, izbavi Jerusalim. Zagali Gospod svetu mi-
icu svoju pred svim narodima, da vide svi krajevi zemaljski
spasenje Boga naeg. (To znai svi mi)
Odstupite, odstupite, izaite odatle, ne dotiite se nieg
neistog; izaite ispred njega, oistite se vi koji nosite sudove
Gospodnje. (stihovi 1.5-11 Danii)
Kako dobijamo to oienje? O, znamo to. Priznajemo svoje grehe

i krv Sina njegova Isusa Hrista isti nas od svakoga greha (1. Jovano-
va 1,7 arni). Vi ste ve oieni reju koju sam vam govorio (Jo-
van 15,3 Bakoti), ali ne ako ostavimo re da tavori, zanemarujui je.
Jer neete izai u hitnji (urbi), niti ete ii beei; jer

e Gospod ii pred vama, i zadnja vojska bie vam Bog Izra-
iljev. Gle, sluga e moj biti srean (razborit KJV). (Isaija
52,11.12 Danii)
To je za mene bilo blagosloveno uverenje zbog ovog poslednjeg:

Gle, sluga e moj biti razborit. Ko je Gospodnji sluga? Vi kaete da je
to Hristos. Tano, jer kakav je On, takvi smo i mi na ovom svetu (1.
Jovanova 4,17 arni). Zar nismo i mi Gospodnje sluge? Da li smo
mi jedno sa Gospodom Isusom Hristom? Zar onda ovo obeanje nije
za nas? Jer, ta god je za Hrista, to je i za nas, zato to smo mi Boji na-
slednici i Njegovi (Hristovi) sunaslednici. Onda nema obeanja za Hri-
sta, koje on ne prenosi na nas i ne deli sa nama. Gle, sluga e moj biti
razborit. To e biti osobina Bojeg sluge. On e biti razborit. Drago mi
je zbog toga, zato to znam da sam ja jedan od najnerazboritijih osoba
na svetu; i kada itam da Bog, kroz veru, izvlai snagu iz slabosti, onda
se radujem zbog ovog obeanja da e moj sluga biti razborit i drago
mi je to Bog moe da ostvari razboritost ak i u meni.
Podignue se i uzvisie se i proslavie se. Kako se mnogi

zaudie Tebi, to bee nagren u licu mimo svakog oveka,
111
i u stasu mimo sinova ovejih, Tako e opet udiviti mnoge

narode, carevi e pred Njim zatisnuti usta svoja, jer e videti
ta im nije kazivano i razumee ta nisu sluali.
Ko verova propovedanju naem, i miica Gospodnja
kome se otkri? Jer iznie pred Njim kao ibljika, i kao koren
iz suve zemlje; ne bi oblija ni lepote u Njega; i videsmo Ga,
i ne bee nita na oima, ega radi bismo Ga poeleli. (Isaija
52,13-53,2 Danii)
Evo Gospodnje ruke otkrivene pred oima svih naroda kao sile,
tako da e svi krajevi zemaljski videti Boje spasenje; narodi e se za-
uditi, a carevi e uutati u udu i neverici. Ono to im nije reeno, o
emu ak nisu mogli ni da sanjaju, oni e videti. Videe silu, a da ne
vide izvor sile. Videe monu silu, a ipak nee videti veliku pojavu ili
pokazivanje moi. Videe savreno jedinstvo delovanja, a ipak nijedan
ovek nee imati niti zahtevati autoritet.
Dozvolite mi sada da vam skrenem panju na 40. poglavlje Isaije.
Pogledajte ta e se jo desiti. Moemo dugo vremena da prouavamo
pre nego to bismo mogli da iscrpimo to 40. poglavlje Isaije. Ono go-
vori:
Glas je nekoga koji vie: Pripravite (pripremite) u pu-

stinji put Gospodnji, poravnajte u pustoi stazu Bogu naem.
Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu,
i to je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu
ravna. (stihovi 3 i 4)
Odnosno, nee biti hvatanja krivina u ovom poslu. Treba da

bude savreno pravo i ravno. Nema obilaenja nikakve krivine, ve to
treba da bude uinjeno pravim i ravnim pred nama. Boji posao je prav
posao. On nee neto zaobilaziti, nee pratiti ljude u svim njihovim
zaobilaznim grekama. Nee pratiti ljude gde god bi oni mogli da idu
u svom krivudanju i pokuati da ih razotkrije, ve e ii pravo napred.
Gospodnje delo je prav posao. Mi treba da gledamo svoja posla i da
112
Predavanje broj 12
pustimo druge ljude da izvrdavaju. Ovo nam govori istu stvar kao i 52.
poglavlje:
Slava Gospodnja e se otkriti i videe ga svako telo, jer

e usta Gospodnja govoriti. (Isaija 40,5 KJV)
A sada lekcija: iji glas se uo u pustinji? Jovana Krstitelja. Ali

on nije zavrio svoju poruku, zato to ona treba da se nastavi sve dok
se delo ne dovri dok ne doe Gospod. Pripremite put Gospodnji
(Matej 3,3 arni). On dolazi. Kako dolazi? On dolazi sa jakom
rukom (akom), i Njegova ruka e vladati za Njega. Evo plata je Njego-
va sa Njim, a Njegovo delo pred Njim (Isaija 40,10 KJV). On jo nije
doao. Delo se i dalje obavlja. Glas koji vie u pustinji se jo uvek uje,
iako ne toliko glasno.
Sasvim je jasno, bez daljeg troenja vremena, da je na posao isti
kao Jovana Krstitelja. Pripravite put Gospodu (Karadi). itajmo
onda jedan stih iz 3. poglavlja Jevanelja po Mateju:
Tih dana doe Jovan Krstitelj. Propovedao je u judej-

skoj pustinji, govorei: Pokajte se jer se pribliilo Carstvo ne-
besko! A Jovan je onaj o kome je govorio prorok Isaija kad
je rekao: Glas onoga koji vie u pustinji: Pripremite put Gos-
podnji, poravnajte mu staze. Jovanova odea je bila od kami-
lje dlake, a oko bokova je nosio koni pojas. Hrana su mu bili
skakavci i divlji med. K njemu su dolazili ljudi iz Jerusalima,
cele Judeje i svih krajeva oko Jordana. (stihovi 1-5 SSP)
Sada, pre svega, to se tie samog Jovana Krstitelja, kakva vrsta o-

veka je on bio? ta ga je odlikovalo? Bio je ispunjen Svetim Duhom.
ta, onda, mora da odlikuje one koji objavljuju ovu poruku, Pripremi-
te put Gospodnji i poravnajte u pustinji put za naeg Boga? Oni mo-
raju da budu ispunjeni Svetim Duhom. ta je vee, poetak neke stvari
ili kraj? Kraj. Onda, ba kao to je sigurno da je Sveto pismo istinito,
kada oni koji tvrde da prenose ovu poruku, ponu da je prenose, kada,
113
sa puninom Duha i Boje sile, oni objave ovu poruku istine, ljudi e
se u hiljadama skupiti da je uju; drugim reima, to e prizvati panju
celog sveta i oni nee tu moi nita. Oni e biti prinueni da je uju.
Nee je svi prihvatiti, znamo to. Ali postojae sila koja e privui pa-
nju celog sveta i ono o emu e se priati od najnieg juga do najvieg
severa, i svuda po svetu, bie istina o Gospodnjem dolasku i priprema
da se sretnemo s Njim. To e biti stvar koja e zaokupiti panju sveta.
Oni e biti prinueni da priaju o tome, zato to e to biti ono to e
im doi sa silom veom nego bila ta na svetu za ta su uli. Ne kaem
da e trajati dugo, zato to kada ide takvom silom, onda e ljudi veoma
brzo odluiti da li e ovim ili onim putem; oni e joj se pokoriti ili e je
odbaciti i vie nee brinuti o tome. To e biti uinjeno; to mora da bude
uinjeno. To e biti uinjeno. itam drugi tekst. Isaija 55:
Oj edni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate nov-

ca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novca i bez
plate vino i mleko. (stih 1)
Evo neega to se govori nama.
Zato troite novce svoje na ono to nije hrana, i trud

svoj na ono to ne siti? Sluajte me, pa ete jesti ta je dobro,
i dua e se vaa nasladiti pretiline... Evo, dadoh ga (onog u
kome je sklopljen savez) za svedoka narodima. (stihovi 2 i 4)
Ko je dat za svedoka narodima? Hristos. Ko je zapovednik? Ko je

onaj koji ima autoritet? Hristos ima autoritet i silu. Dadoh ga za svedo-
ka; za vou. Da li je On prihvaen kao da je lider i da li je On zapovednik?
(Glas) Jeste.
To ostaje da se vidi. ta radi zapovednik? On izdaje nareenja. A
kome izdaje nareenja? Onima koji treba da primaju nareenja. On
izdaje nareenja tako da ona mogu da se razumeju, a ako je zaista voa
i zapovednik ljudima, ta je onda sa Njegovim zapovestima? One se
sluaju; i to odreuje da li je On voa i zapovednik ili nije.
114
Predavanje broj 12
Evo, zvae narod koji nisi znao, i narodi koji te nisu

znali stei e se k tebi, radi Gospoda Boga tvog i Sveca Izrai-
ljevog, jer te proslavi. (stih 5)
Sada zapazite, oni nee dolaziti nama zbog nas, ne zbog nae do-
brote, nae slave, zato to mi nita od toga nemamo, ve e narodi koji
nas ne znaju dolaziti nama zbog Sveca Izraelovog usred Njegovog na-
roda i zato to je Njegovo prisustvo usred njih proslavilo i njih kao
celinu. Imamo u 60. poglavlju Isaije:
Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospod-

nja obasja te. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a
tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad to-
bom. I narodi e doi k videlu tvom, i carevi ka svetlosti koja
e te obasjati. (stihovi 1-3)
Ista pria se pria u potpunosti. Postoji delo Bojeg naroda. To je

put kojim istina treba da ide. Ne pie da e svi ovi carevi, i narodi, i ne-
znaboci koji dolaze, to i prihvatiti, ali znak treba da se pokae, kao za-
stava, neto to e po snazi privui panju svakog oveka, od najveeg
cara do najmanjeg seljaka; oni e gledati u to i kada to vide, oni mogu
da urade ta ele. To e biti objava istine svetu. Sada idemo u svet.
A. F. Ballenger (Bolender) Pokrenite raspravu da zadobijete
mnotvo.
Da; a mi propovedamo odreene take doktrine. Mi ih otrimo
do jednog finog vrha (take), tako da moemo da ih utisnemo u ljude
i da ih (ljude) podstaknemo. Onda kaemo da su imali istinu; imali
su svetlost. Da li su imali istinu? Ne. Oni nisu imali istinu dok nisu
videli silu i slavu Gospoda Isusa Hrista kroz Duha. (Tek) kada im je
istina dola na taj nain, tada su zaista imali istinu i odgovorni su Bogu
za to da li je prihvataju ili odbijaju; i nee trajati dugo dok se to ne desi.
Pitam se da li verujete u ove stvari. Zato smo mi ovde, u svakom
sluaju? Da sluamo sat ili 45 minuta i onda odemo i moda kaemo:
115
To je bilo veoma jasno danas; to je delovalo da je prilino jednostavno;

to je bila veoma dobra pouka? Brao, koliko e proi vremena pre nego
to se probudimo? Koliko dugo emo se igrati verovanja u Gospoda?
Jue sam itao, veoma uurbano, jer je vreme isticalo, jednu ili dve
reenice, i ponovo u proitati jednu ili dve od njih:
Hristos je dunuo u svoje uenike i rekao: Primite Sve-

tog Duha. Sveti Duh danas zastupa Hrista u svakom delu ve-
likog moralnog vinograda.
Ali, da li Ga Sveti Duh zastupa u svakome ko tvrdi da
radi za Njega, u svakom delu velikog moralnog vinograda?
Pitanje je za mene, kao i za vas.
On e dati nadahnue svog Svetog Duha svima onima
koji su skruenog (pokajnikog) duha. Neka bude vie zavi-
snosti od uspenog delovanja Svetog Duha, a daleko manje
od ljudskih sredstava. Posebna svedoanstva, br. 3, str. 48.
Govori se o ljudima koji ne prebivaju (stanuju) u Hristu, ne vode

ih Hristova mudrost i dodeljeni Sveti Duh i ne moe im se verovati kao
nepogreivima u prosuivanju. Nema oveka na Zemlji u ije rasui-
vanje se moe imati poverenja. Samo je Hristos voa; Njemu se moe
verovati. Neka On kroz Duha stanuje u nama, misli u nama, deluje u
nama, i tada e postojati razlika.
Pa ipak, u nekim sluajevima, njihovom prosuivanju se veruje i
njihov savet se ceni kao da je Boja mudrost. Kada ljudske sluge izabe-
ru Boju volju, i kada su u skladu sa Hristovim karakterom, Isus deluje
kroz njih i njihove sposobnosti. To vie nisu oni sami koji ive i deluju,
ve je to Hristos koji ivi i deluje u njima.
Sada vas pitam, da li e u takvom stanju biti nekih greaka ili ui-
njenih pogrenih poteza? Ovde, na drugoj strani, itam sledee:
Gospod e uskoro raditi u veoj sili meu nama; ali po-

stoji opasnost od toga da dozvolimo svojim nagonima da nas
vode negde gde Gospod ne eli da idemo.
116
Predavanje broj 12
Ne smemo da idemo daleko, a da ne znamo gde smo. Da li to pie?

Ne. Pie: Ne smemo da napravimo nijedan korak koji e nas vratiti
unazad. Onda ne smemo da inimo nita u vezi sa im smo u sumnji;
ne smemo da uinimo neto a da postoji mogunost da emo morati
da se vratimo istim putem. To je jasno i razumno. Veoma dobro. A
sada, recimo da postoji neko pitanje ba ovde, na Konferenciji, za koje
ne znamo da li je ispravno ili pogreno. Ovo je praktino pitanje za nas.
Ovo je stvar delovanja, odluivanja, imenovanja ili ta god bi moglo
da se pojavi za razmatranje. Mi kaemo da emo uiniti najbolje to
moemo, ali nismo apsolutno sigurni da li je to ispravno ili pogreno.
Onda ne znamo nita osim da emo ponekad morati da opovrgnemo
tu odluku. Zar nije bilo bolje da smo znali ili ekali dok ne saznamo?
Proitau drugu izjavu:
SAMO BOJI PLANOVI TREBA DA SE SLEDE.

Vi ne treba da ograniavate Sveca Izraelovog, ija je sila
od davnina i iji su putevi neistraivi. Ako oznaite naine
kojima oekujete da Bog radi, biete razoarani. Carstvo ne-
besko ne dolazi posmatranjem.
Da, ono dolazi upravo na suprotan nain od onog kako ga oe-

kujemo. Kako ruka Gospodnja treba da se otkrije? Jer iznie pred
Njim kao ibljika, i kao koren iz suve zemlje. Ne oekujete da drvo
izraste do bilo koje veliine iz suve zemlje, u pesku. Ali to je nain na
koji Gospod radi. Gospod kae da je Njegova sila takva da on uzima
ono nedostojno u svetu, prezreno, da, ono to nije, i svodi na nitavno
(nita) ono to jeste. To je Boja sila. On radi upravo suprotno od na-
ina na koji ovek oekuje da On radi, suprotno ljudskim planovima i
ljudskoj organizaciji; zato to, kao to smo rekli, ljudski razum i vera su
direktno suprotstavljeni.
Treba da ostavite Boga da radi na svoj sopstveni nain, a vi morate
da hodate, ne po gledanju nego po veri. Bog ima posao koji treba da se
obavi i to je veoma vaan, svet posao. Nije mudro pratiti planove koje
ste sami smislili.
117
Onda, da li emo hodati kao mudri ljudi ili kao ludi? Evo neega
za svakog delegata ovde, da razmotri, da bismo svi mi bili na dobitku.
Mi se svi slaemo da pred sobom, ovde, u ovim spisima imamo kakav
treba da bude Boji posao.
Koliko puta svedoanstvo kae da Gospod uskoro treba da radi
veom silom? Koliko puta smo mi rekli da dolazi vreme kada e se
videti sila Pedesetnice? Da li e to doi? O, da, ali nain na koji mi
radimo podsetie na neto od onog to je jedan stari Baptista iz Keri-
jevih5 dana rekao, kada je govorio o odlasku meu neznaboce. On je
rekao: Mladiu, kada Gospod eli da se neznaboci obrate, On e ih
obratiti bez ikakve pomoi sa tvoje ili moje strane. Zar mi zaista ne
govorimo da, kada Gospod eli da radi sa silom da emo se jednog
jutra probuditi i nai Ga kako radi sa velikom silom? Ne znam na koji
nain bismo mogli da oekujemo da Gospod radi sa veom silom za
nas, nego taj da se prepustimo u Njegove ruke kao prah. Mi uopte ne
znamo nita. Mi smo potpuno bespomoni. Pustimo Gospoda da ue i
da nas iznova izgradi da nas organizuje po svom sopstvenom, novom
boanskom planu, prema modelu boanskog hrama, i da ivi, i deluje,
i misli kroz nas, na svoj sopstveni nain. A kada se to dogodi, bie
mona sila. Ako je to istina, i ako to moe da se dogodi, da li smo onda
duni da ekamo deset godina? Ili, da li emo unapred da planiramo i
da obavestimo ljude da emo na sledeoj Generalnoj konferenciji imati
Gospodnju silu? Zar nije sada vreme da Gospod deluje?
Proitau, ako mogu odmah da je naem, jednu izjavu:
Osim ako oni koji mogu da pomognu u tome [to zna-

i svuda komentar govornika] nisu probueni na oseaj
dunosti, oni nee prepoznati Boje delo kada se bude uo
glasni pokli treeg anela. Kada svetlost izlazi da obasja Ze-
mlju, umesto da ustanu da pomognu Gospodu, oni e eleti
da se poveu sa Njegovim delom, da zadovolje svoje ograni-
ene ideje.
5 Vilijem Keri (1761-1834), britanski propovednik i misionar i prvi baptistiki misi-

onar u Indiji prim. prev.
118
Predavanje broj 12
Sada, brao, Gospod nas ne pita da se vratimo u prolost ili da

sumnjamo da je On bio sa nama. On jeste sa nama. Hvala Gospodu to
je bio sa nama svih ovih godina; ali to ne znai da je odobravao sve to
smo inili. Bog je bio ak i sa neznabocima. Da li e neznaboci zato
rei: Ja sam u pravu? Da Bog nije bio sa mnom, ja ne bih iveo. Ali
zato je Bog bio sa nama svih ovih godina? Dozivao nas je i molio
da Ga pustimo da deluje u nama. On je bio sa nama; zahvalan sam Mu
zbog toga. On je bio sa nama, a poto je sa nama i dalje, brao, dajmo
Mu punu kontrolu nad naim umovima i telima, da deluje u nama na
bilo kom mestu gde bi mogao da nas pozove da radimo.
Rei u vam da e Gospod raditi u ovom poslednjem poslu u ve-
likoj meri van opteg poretka stvari i na nain koji e biti suprotan
bilo kakvom ljudskom planiranju. Meu nama e biti onih koji e uvek
eleti da kontroliu Boje delo (posao), da nameu ak i korake koji e
biti preduzeti kako delo bude napredovalo pod vostvom anela koji
se bude pridruio treem anelu u poruci koja e morati da se prenese
svetu.
Ja ne elim da budem jedan od njih, a vi? Kako ete znati kada e
se aneo udruiti sa treim anelom i kada e izai poruka sa glasnim
pokliem? Ako nastavimo onako kako smo poeli, neemo znati. Zar
onda nije vreme da zastanemo, zaustavimo se, dok zaista ne saznamo
gde smo i da pustimo Gospoda da nas koristi sada? To je nae pravo i
privilegija i zahvaljujem se Gospodu to ne treba dugo da traje.
Koliko vie znamo, koliko vie bilo ko od nas ovde misli da zna,
nego to je znalo 12 apostola, nakon to su bili lino sa Gospodom tri
i po godine? Ako bilo ko misli da zna toliko, neka podigne ruku. Ili ne
mislite tako, ili ste skromni. Koliko vas misli da smo u boljoj mogu-
nosti da osmislimo planove i da ih sprovedemo, nego to su mogla ona
dvanaestorica? Pa ipak, Gospod im je rekao: sedite u gradu dok se ne
obuete u silu s visine (Luka 24,49 arni).
Ako oni nisu znali dovoljno da ponu delo, nakon to su bili sa
Hristom i radili ono to mi nikada nismo radili radili sa silom, iste-
rivali avole, podizali mrtve, izvodili mnoga uda i imali monija pro-
povedanja nego to je iko od nas imao kaem, ako je bilo neophodno
119
da oni ekaju dok ih Boji Duh ne ispuni da bi mogli da imaju mudrost

da napreduju u delu, ta mi tvrdimo ako mislimo da napredujemo u
delu, a da ne radimo potpuno isto? Nije trebalo dugo da ekaju, samo
deset dana.
A kad doe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom

mestu. I odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan
vetar, te ispuni svu kuu u kojoj su sedeli. I pokazae im se
jezici koji se razdelie, kao da su od vatre, pa se na svakog od
njih postavi po jedan. Tada se svi ispunie Duhom Svetim, pa
poee govoriti drugim jezicima - kako im je Duh davao da
govore. A u Jerusalimu su stanovali poboni Judeji iz svakog
naroda pod nebom. I kad nasta ova huka, skupi se narod.
(Dela 2,1-6 arni)
Kada su dobili Duha, nije im bilo teko da nau zajednicu. Evo

ja i deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i udo Izrailju od Gospoda
nad vojskama, koji nastava na gori Sionu.
120
PREDAVANJE BROJ 13
Na poetku naeg posla ovde, oseao sam se i izrazio sam se ovako

da nisam imao srca, kako god, da nastavim samo obino prouavanje
Svetog pisma. Znate da je u prouavanju Boje Rei ivot i spasenje; ali
samo izdvojiti sat vremena, i sedeti ovde, i prouavati odreene rei, a
onda opet otii i vie ne misliti o tome to nisam mogao da podnesem.
Ako je to samo obino prouavanje, delovalo je kao da bi bilo gubljenje
vremena, jer mi nemamo ba mnogo vremena da gubimo i znao sam
od poetka da nam je potrebno neto to nemamo. Znao sam da su u
Jevrejima poslanici, naroito u prvih nekoliko poglavlja, ivot i istina,
i da se na malo prostora nalazi posebna poruka za ovo vreme. Preli
smo preko odreenog dela, ali nisam imao srca da idem dalje dok ni-
smo prihvatili istinitost onoga to smo prouavali. Svakog dana je de-
lovalo kao da ne mogu da nastavim; nisam znao ta tu ima za nas. Ali
svakog dana, kad bi dolo vreme za predavanje, Gospod mi je davao
poruku. Drago mi je to smo tu gde jesmo sve dok jesmo. Tako sam
ovog popodneva pomislio: ta emo imati? ta moemo da radimo?
I rekao sam Gospodu: Reci mi koja je poruka i da li emo neto imati
ili ne. Onda su se pojavile ove rei: Ja u se uzdati u Njega (Jevreji-
ma 2,13). Ovo je deo naeg poduavanja o Jevrejima poslanici, rei o
Hristu. Jue smo bili dovedeni licem k licu sa injenicom da Boji Duh
treba da obavlja posao, a ne mi; licem k licu sa injenicom da Bog eka
da ispuni svoj narod Duhom, da bismo na Zemlji mogli da obavimo
posao onako kako On planira da ga uradimo. Ima toliko stvari koje
treba da znamo, ali zahvaljujem Gospodu to nam nee biti potrebno
mnogo vremena. Meutim, kada primimo Bojeg Duha, moramo da
Ga primimo sa razumevanjem. Mi nismo u stanju u kom su bili ueni-
ci, kada se Duh izlio na Pedesetnicu. Mi smo daleko od toga. Ali onda
se zahvaljujem Gospodu to nam nije potrebno mnogo vremena da to
dostignemo.
121
Narednog leta, posle sastanka u Mineapolisu1, tamo je bio jedan

dobar brat, koga sam prvi put sreo, koji je na kraju sastanka rekao da je
primio pomo i svetlost; da je bio pogreno obaveten, bio je siguran,
u pogledu sastanka u Mineapolisu i u pogledu posla koji je bio ura-
en, i bilo mu je drago to je sam mogao da vidi neke stvari; bilo mu
je drago da razume i primi opravdanje verom. Onda, mislei kako je
to zvualo kada propovednik kae da je nauio da prihvati opravdanje
verom, dodao je: Naravno, mi smo uvek verovali u opravdanje verom,
ali nismo znali ta je to. Dakle, brao, od tog vremena sam video vie
stotina dobrih ljudi koji su verovali u opravdanje verom, ali nisu znali
ta je to, i to meu Adventistima. Ima mnogo onih koji misle da veruju
u to, i koji zaista veruju, koji su to prihvatili samo u odreenoj meri,
kao teoriju. Oni su to primili kao novu stavku u veri. Ne postoji neto
kao to je teorija o opravdanju verom. To je injenica, to je sve; i ima
neverovatno malo ljudi koji doputaju toj injenici da ue u njih, to je
vredno u svakom pogledu.
Ove rei koje su mi dole: Ja u se uzdati u Njega pokrivaju i-
tavu oblast. Taj tekst je sve. Opravdanje verom nije jednostavno neka
serija ili niz istina koje treba da se predstave ljudima. To je itava istina;
to je poruka treeg anela; nema nieg drugog. Da li postoji neto na
ovom svetu to elimo osim pravednosti? Zar to ne ukljuuje sve? Zato
to pravednost, kako razumemo, nije samo neka osobina u ovekovom
ivotu; prosto to nije neto (vezano) samo za Subotu. ta je praved-
nost? initi ispravno; initi pravu stvar, umesto pogrene stvari to
je pravednost. Ne samo initi izvesnu stvar ispravno, umesto initi to
pogreno, ve uvek initi pravu stvar umesto pogrene. Zar nije dovolj-
no jednostavno, dovoljno jasno, ta je to pravednost?
Od ega se sastoji ovekov ivot? Od njegovih postupaka. ivot jed-
nog oveka se sastoji od njegovih postupaka; od onoga to on radi. Ako
radi ispravno, on je ispravan. Neemo sada ulaziti u uzrok stvari. Mi raz-
matramo samu stvar; mi sada ne razmatramo kako, zato ili odakle pra-
vednost dolazi, ve jednostavno razmatramo tu injenicu i koliko toga ona
obuhvata. Ako su ovekova dela ispravna, on je ovek, pravedan ovek.
1 Sastanak u Mineapolisu odran je 1888.
122
Predavanje broj 13
Niko da vas ne vara: koji tvori (ini) pravdu pravedan

je. (1. Jovanova 3,7 Sinod SPC)
To je ispravno. Ali ako on deluje pogreno, onda on nije ispravan,

to je sve. Ovo su injenice; jednostavne, jasne, oigledne istine. Nije
im potreban nikakav argument. ovekov ivot se sastoji od postupaka
koje on ini. Sve to Gospod izvodi na sud ono to su ljudi uinili. Na
koliko toga u ovekovom ivotu mogu da se odnose pridevi [sic]2 pra-
vednost i nepravednost? Na svako delo u ovekovom ivotu. Da li
je to jasno? Onda je pravednost verom ili odsustvo toga, nepravednost
bez bilo kakve mogunosti da se oveku pomogne, povezana sa ita-
vim ovekovim ivotom; sa svakim postupkom, zar ne?
(Glas) Da.
Dakle, to je pravednost. Da li je ovek pravedan i da li moe da
bude pravedan i radi ispravne stvari u nekim aspektima, a onda da gre-
i u drugim aspektima? Ne. Ne; ovek se sastoji od svojih postupaka
i pravednost ili nepravednost je povezana sa svim ovekovim postup-
cima. Onaj koji ini pravdu, pravedan je (KJV). Pravedan ovek ini
ispravno u svim ivotnim okolnostima i ini to na pravi nain.
Onda, mi kaemo da prihvatamo doktrinu o pravednosti verom.
ta to znai? initi ispravno verom. Znam da nekima taj jezik deluje
kao najlua besmislica, zato to je ideja o pravednosti verom, naravno,
nekima besmislena. Ali mnogi su rekli da je pravednost verom sama
po sebi dobra stvar, ali ne sme da vodi u krajnost. To e rei, praved-
nost verom je dobra stvar, ali nemojte biti suvie pravedni; nemojte biti
suvie dobri. Vera u Boga je dobra stvar, ali nemojte ii predaleko. Ne
verujte Mu toliko. A sada, da li ova ideja o pravednosti verom do kraj-
nosti3 znai ita drugo nego da je pravednost dobra stvar i da je vera
dobra stvar, ali da biste mogli da imate suvie toga i da onda stupite na
opasan teren? Ja nita ne zamiljam, ve jednostavno ponavljam ono
to sam uo: Vera je dobra stvar, ali nemojte da idete u krajnost. Bra-
2 Ovo nisu pridevi, kako je on rekao, nego imenice prim. prev.

3 Misli se od poetka do kraja samo verom prim. izdavaa
123
o, koliko vas je pretpostavilo da je fanatizam jednostavno preterivanje

u veri? Neu traiti da podignete ruke, ali siguran sam da sam video
dobar deo onih koji su pretpostavljali da je fanatizam bio jednostavno
preterivanje u veri, zar ne? Neki od njih su sada u ovom domu. Rei
u vam da, sve dok se ovek dri ovih rei, Ja u se uzdati u Njega,
sve dok se dri toga, vi ne moete njega uiniti (nazvati) fanatikom,
bez obzira koliko pokuavate. On ne moe biti uinjen fanatinim. Fa-
natizam se javlja onda kada se ostavi Boja re i zameni svojim sop-
stvenim idejama; ali niko u svetu nikada nije bio fanatian zato to je
previe verovao u Boju Re. Mi treba da budemo tako dobro upoznati
sa Gospodom, da se neemo plaiti da On ne moe da upravlja svojim
sopstvenim delom (poslom), da ne zna kako to da radi.
Da li je to pogreno navoenje ili prenaglaavanje ideja koje su
postojale u umovima mnogih ljudi meu nama, koji kau da su mislili
da je pravednost verom dobra stvar na svom mestu, ali da, kada doete
do stalne (svakodnevne) praktine primene, to nije funkcionisalo? Zar
nije tako? To je bila preovlaujua ideja. Sada, pre svega moramo da
razmotrimo da li prihvatamo injenice pravednosti verom. Da li pri-
hvatamo istinu da nema drugog naina da postanemo pravedni, osim
kroz veru? Da li ima nekog drugog naina da budemo pravedni? Ne.
Za svaki postupak u ovekovom ivotu moe da se primeni termin
pravedan ili nepravedan; onda, kada bi neki ovek bio pravedan, za
koliko postupaka u njegovom ivotu vera mora da bude izvor? Za sve
njih. Pravednost verom onda ne znai da je to neto to emo imati u
nekom trenutku u svom ivotu, onaj ba dobar deo, ve kada doe do
praktine primene, mi elimo neto bolje.
Vera nije neto to se dri sa strane i emu se podsmeva; vera nije
mata (zamiljanje); vera nije iluzija; vera nije sentimentalnost; vera
nije nagaanje; vera je vena injenica. Stoga, ako je ovek u poslu, i
da bio bi pravedan ovek u poslu, taj posao, budui da je delo, mora
da se radi verom. Pravednost verom zato znai da Hristov ivot dolazi
da upravlja svime to ovek radi, a naroito u Bojoj stvari, zato to,
zapravo, ako smo hriani, mi ne radimo nita to nije Boja stvar. Kao
hriani mi nemamo dva dela svog ivota; on je u celini hrianski i
124
Predavanje broj 13
ako kaemo da smo dali sebe za Boju stvar, onda nemamo posao koji
e biti Boja stvar jedan deo vremena, a onda da mali deo vremena
radimo neto drugo. Stoga, ako smo u potpunosti u toj stvari, u tom
delu, kaem da pravednost verom znai nita manje nego da e sve to
se radi, biti uraeno verom. To znai da e Gospod delovati. To znai
da emo se uzdati u Gospoda, tako da emo i razumeti; jer, verom
razume(va)mo.
Re Boja je istinita. ovek je nita. Kada Bog govori, mi treba
da prihvatimo Njegovu re. Nije vano kako ona dolazi, kada ili preko
koga, mi treba da kaemo: To je istina. Brao, Bog je postavio autoritet
u crkvi. Taj autoritet je Njegova re osvetljena Svetim Duhom. To je
autoritet. To je jedini autoritet koji postoji. Hristos je voa crkve. Evo,
dadoh ga za svedoka narodima, za vou i zapovednika narodima (Isa-
ija 55,4 Danii). On je voa; mi emo Ga pratiti. Njegova re je au-
toritet, i samo ona je autoritet. Kada prihvatimo Boju re, nije vano
da li neki ovek na viem poloaju kae: To ne znai to ili Mi to ne
moemo da primenimo; to bi delovalo u nekom idealnom stanju, ali
Bog mora da nas vodi tamo gde smo i to ne moe da se primeni ovde.
To ne moe da se primeni ni tamo.
Sa svim potovanjem prema tom oveku, ja ne verujem ni u jed-
nu jedinu re toga. Znam da re Boja nije vizija, niti je izmiljotina,
prosto rasprena u plave oblake, a onda ni u ta; nego je Boja re tu da
ivimo po njoj. Brao, u toj rei, u svetlosti koju nam Bog daje u toj
rei je ono to e nas voditi u svemu to moramo da radimo u ovom
svetu, bez obzira s kojim sposobnostima delovali. U toj rei je uputstvo
za sve to bi trebalo da inimo. Broj onih koji ne veruju u istinu nema
ni najmanje uticaja na istinu. Ako 10000 ljudi ne veruje u istinu, to nju
nita manje ne ini istinom. Ako neko drugi to ne moe da vidi, to je
ne ini nita manje istinom koju ja mogu da vidim.
I tako, Boji blagoslov je na nama i Bog je meu nama; i stvari koje
je trebalo da znamo, svako od nas, pre mnogo godina, a nismo znali, i
liili smo sebe toga, a kao posledica, bili smo slabi, zato to nismo pri-
hvatili Boga preko Njegovog Svetog Duha ako samo dobijemo klju,
ako samo dobijemo koren (temelj), ako samo dobijemo tu stvar za sve
125
to je vredno, imaemo venost sada i zauvek. Zavisnost od Boga je

sve. Pravednost verom je klju koji e otkljuati sve stvari. Tako e nas
Bog u svojoj beskrajnoj milosti uiti jo malo O, kako je On dobar
onome to smo godinama odlagali; On e nas uiti, a mi emo otii sa
ovog sastanka sa Bojom silom, da objavimo istinu svetu. Dakle, brao,
uzdajmo se u Njega.
126
PREDAVANJE BROJ 14
Sudei po nekim svedoanstvima koja sam uo, mi smo upravo

sada tamo gde bismo mogli da ponemo da prouavamo neke od stvari
preko kojih smo samo prelazili. Naravno, bilo bi mi drago kada bismo,
u vremenu koje nam je dodeljeno, mogli u potpunosti, ili skoro u pot-
punosti, da preemo Poslanicu Jevrejima. Ali, jednostavno, ne bi bilo
korisno, zbog prelaenja toliko teksta, da to bude sve. Bila bi velika
stvar kada bismo bili u stanju da utvrujemo i usvajamo materiju kako
prolazimo kroz nju. Ali ono zbog ega smo mi ovde, na ovoj Konferen-
ciji, jesu praktini rezultati; ne da pokaemo da smo prouavali, ve da
dobijemo neto to e biti od praktine koristi, to moemo da ponese-
mo sa sobom. Ne moete sa sobom da ponesete nita to ne prihvatite
u sebe. Ne moete to da ponesete u svojim depovima, niti bilo gde
spolja, ve samo u sebi. Zato to je Boja re ivot. Ko bi se obavezao
da ode napolje i sakupi odreenu koliinu Sunca, tako da bismo mogli
da ga imamo u svojim sobama noas? Ali mogli biste isto tako samo
da pomislite da to uradite, kao to biste mogli da pomislite i o noenju
Boje svetlosti ljudima na bilo koji nain osim u vama samima.
Tekst koji smo imali jue glasio je: Ja u se uzdati u Njega (Jev.
2,13). Da li smo nauili tu lekciju? U koga u se uzdati? U Boga. Ovo
su Hristove rei. On kae: Ja u se uzdati u Njega. U Boga i u koga jo?
(Glas) U Hrista.
Da, ali to je isto. Ali kako to obino ide, ja u se uzdati u Boga i...
(Glasovi) Sebe.
U Boga i jo nekoga, a obino vie u oveka nego u Boga, zato to
ne moemo da vidimo Gospoda. Da li znate da je neznabotvo najjedno-
stavnija i najprirodnija stvar na svetu i da mi nismo tako daleko od ne-
znaboaca? Ljudi ele da veruju u neto to mogu da vide, a ne mogu da
vide Gospoda, tako da ne znaju o poverenju u Njega. Oni ele da veruju u
neto to mogu da vide; tako ujete ljude koji priaju kao da postoji viso-
ko, izuzetno visoko poverenje u Gospoda onda kada ne moemo da vidi-
127
mo ta On radi. Kako predivno poverenje! Neko eli da pozajmi od mene

neki novac i ja mu dam. Ja mu verujem u vezi sa tim, ali ga motrim. On
ide u etnju, ja ga pratim. ta to radi? Ja imam poverenja u tog oveka.
On skree iza ugla; ja ga pratim. ta radi? Ja imam poverenja u njega. On
ulazi u kuu; idem i ja, sve dok mogu, i posmatram vrata. ta radi? Imam
poverenja u tog oveka tamo gde ne mogu da ga vidim. To nije poverenje;
to je nepoverenje i sumnja. To je za njega uvreda; ali niko ne pomilja da
tako postupa prema nekom oveku. Samo je Bog taj prema kome se ljudi
oseaju slobodnima da Ga uvrede, zato to ne mogu da vide Gospoda, a
On se ne vrea zbog njihovog postupanja, kao to bi ljudi.
Tvrdim da imamo mnogo da nauimo iz ovog teksta: Ja u se uz-
dati u Njega. Kakve su osnove stavljanja naeg poverenja u Gospoda?
Ako ete poveriti svoj novac nekom oveku, vi se raspitujete o njegovoj
finansijskoj situaciji. Vi elite da znate neto u vezi sa njegovim pote-
njem. Morate da imate neke osnove da biste mu verovali. A koju osno-
vu imamo da bismo verovali Gospodu? On je jak, On je mudar, On je
jai od nas i zna vie nego to mi znamo. On je svemoan i sveznajui.
Koliko ljudi veruje da Gospod zna vie nego to oni znaju? Mi kaemo
Gospodu da ne moemo da inimo nita bez Njega, a onda nastavimo
da inimo stvari bez Njega. Mi smo uzeli, kao predmet naeg veroispo-
vedanja, da bez Gospoda ne moemo da inimo nita. Mi svi tvrdimo
da verujemo da bez Gospoda ne moemo da inimo nita, a onda na-
stavimo i ponemo da mislimo i planiramo, a da uopte ne uzimamo u
obzir Gospoda. Koliko u tome ima smisla?
Imamo lekciju o poverenju u 50. poglavlju Isaije. Da bismo poka-
zali ko je onaj koji govori, kako ne bismo imali tekou u vezi sa tim
pitanjem, itamo 6. stih: Lea svoja podmetah onima koji me bijahu
i obraze svoje onima koji me upahu; ne zaklonih lice svoje od ruga
(sramote) ni od (za)pljuvanja. Ko govori? To je Hristos. Sada se vra-
timo 4. stihu i nadalje:
Gospod Gospod dade mi jezik uen da umem progovo-

riti zgodnu (prigodnu) re umornom; budi svako jutro, budi
mi ui, da sluam kao uenici.
128
Predavanje broj 14
Gospod Gospod otvori mi ui, i ja se ne protivih, ne od-

stupih natrag. Lea svoja podmetah onima koji me bijahu i
obraze svoje onima koji me upahu; ne zaklonih lice svoje od
ruga ni od zapljuvanja.
Jer mi Gospod Gospod pomae, zato se ne osramotih
(zato se neu poremetiti KJV), zato stavih elo svoje kao
kremen (zato sam svoje lice uinio [tvrdim] kao kremen
KJV), i znam da se neu postideti. Blizu je Onaj koji me prav-
da (opravdava); ko e se pre(pira)ti sa mnom? Stanimo zajed-
no; ko je suparnik moj? Neka pristupi k meni. Gle, Gospod
Gospod pomagae mi: ko e me osuditi? Gle, svi e oni kao
haljina ovetati (svi e se oni ko odea raspasti KJV), moljac
e ih izjesti.
Ko se meu vama boji Gospoda i slua glas sluge Njego-
vog? Ko hodi po mraku i nema videla (svetla), neka se uzda
u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svog. Gle, svi koji
loite oganj i opasujete se iskrama, idite (hodajte KJV) u
svetlosti ognja svog i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz
moje ruke, u mukama ete leati. (Isaija 50,4-11 Danii)
Deseti stih kae kada da imamo poverenja, i to je jedino vreme

kada moemo da verujemo Gospodu. To je onda kada ne moemo da
vidimo; i koliko Gospodnjeg puta, koliko Gospoda mi moemo da vi-
dimo u bilo koje vreme? Nita. Oblaci i mrak Ga okruuju, ali ovde
imamo Gospoda, i treba da Mu verujemo. Gospod mi je dao uen jezik
pa bi trebalo da znam kako da govorim pravu stvar, u pravo vreme.
Gospod mi otvori ui, i ja se ne protivih, ne otstupih natrag. Zapazite
jednostavnu izjavu u Psalmu 40,6-9:
rtve i darove nee (ne eli); Ti si mi ui otvorio; rtvu

paljenicu i koja se za greh prinosi ne trai. I po tome rekoh (i
onda sam rekao KJV): Evo idem, kao to je u knjizi pisano
za mene; hou initi volju Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj
meni u srcu. Kazujem (propovedam) pravdu (pravednost) na
129
saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam (uzdravam);

Gospode, Ti zna.
Okrenimo se sada Jevanelju po Luki. Drugo poglavlje govori o

Hristovom roenju, predstavljanju u hramu, povratku u Nazaret, na-
ravno, nakon to su bili u Egiptu. A dete je raslo i jaalo u duhu, ispu-
njeno mudrou (Luka 2,40 KJV). Ili doslovno: postajui ispunje-
no mudrou. Dete je raslo, jaalo u duhu, postajui ispunjeno mu-
drou. U preostalom delu poglavlja imamo tu predivnu priu o putu
u Jerusalim i o Isusu koji pria sa uiteljima u hramu. Uvek vidimo na
slikama Isusa koji se raspravlja sa uiteljima (stih 46), to pokazuje
da ljudi, koji prave slike, ne poznaju uvek Sveto pismo, zato to nema-
mo izvetaj o Njegovoj raspravi, i to bi bilo izuzetno neprikladno za de-
aka od 12 godina. On je bio tamo da iskoristi svaku mogunost koju
je mogao, kako bi neto nauio; ali, iako nije bio tamo kao uitelj, ipak
je mogao da podui uitelje neemu, a to je uinio pitanjima koja je
postavljao, i odgovorima koje je davao. Da li pretpostavljate, moete li
da pretpostavite da je, to se tie Isusovog dranja tamo u hramu, kada
je imao 12 godina, bilo iega nepristojnog i neprikladnog u ponaa-
nju jednog dvanaestogodinjeg deteta prema onima koji su bili stariji?
Neto drsko, ili nametljivo, ili arogantno, ili bezobrazno u Njegovom
karakteru? Ne. Kao jedan mali deak, On je samo zalutao tamo gde
se uio zakon, zato to su Ga naklonosti odvele tamo. Oni su se divili
odgovorima koje im je On davao, tako jasnim, tako dubokim, i divili
su se tome to su pitanja koja im je On postavljao, otkrivala stvari ak
i njihovim umovima. Ali, ipak, nije bilo niega to nije bilo savreno u
skladu sa postupcima pristojnog dvanaestogodinjeg deteta.
W. W. Prescott: Ja sam bio veoma zainteresovan za jednu izjavu
koju sam skoro video u ivotu Hristovom1, koja uskoro treba da se
pojavi; kae se da su ti uitelji pomislili: Kakav bi to mogao da bude
mladi ovek, ako bismo ga samo pravilno usmerili. Kakvog bismo o-
veka mogli da napravimo od njega.
1 1890-ih, knjiga je izala iz tampe pod naslovom Desire of Age (enja vekova)
koji je i danas aktuelan prim. izdavaa
130
Predavanje broj 14
A sada, poslednji stih: Isus je pak napredovao u mudrosti i rastu,

i milosti kod Boga i ljudi (stih 52). Razmislite malo o Isusovoj mudro-
sti. Mi je ni upola ne cenimo. Seate se da je On morao da sree iste ui-
telje, a ako ne iste, onda druge, isto tako mudre, itav svoj ivot. Bio je
prinuen da ih sree, zato to bi Mu se esto ispreili na putu; to su bili
knjievnici (tumai zakona), fariseji, sadukeji, obrazovana klasa Jevre-
ja. Jevreji, kao narod, nisu bili u neznanju. Jevrejski narod tog vreme-
na bio je proet grkom knjievnou i filozofijom, i svom mudrou
Grka. Grki jezik se uobiajeno koristio meu njima. Ti uitelji su bili
najuglaeniji i najkulturniji od ljudi; proveli su ivot izotravajui svoje
umove razmiljanjem o tekim problemima i zbunjujuim pitanjima.
Ovi ljudi su se posvetili tome da uhvate u klopku ovog mladog
oveka koji je bio dovoljno odvaan da ide okolo, uei narod, a da nije
proao kroz njihove kole. Koliko puta su to uradili? Koliko puta su
Ga uhvatili? Nijednom. Oni su Mu postavili mnogo tekih pitanja i
mislili su da su Ga saterali u oak; a da li su? Vi i ja bismo dali mnogo
da moemo da delujemo tako mudro kao to je inio Isus. Svaki put je
znao da kae pravu stvar, i da uradi pravu stvar i kada nita nije rekao.
Da li je postojala neka osoba na svetu koja je bila tako eljna razuma,
koja je umela da se suoi sa svakom nepredvienom situacijom, kao
to je inio Isus? Znate da je On bio mudriji od Solomuna. Kako je
dobio tu mudrost? Kroz Bojeg Duha. Boji Duh je uinio da se On
utvrdi (odomai) u strahu Gospodnjem. Ali u kom trenutku u Nje-
govom ivotu Mu je ova predivna mudrost dola? Da li je to bilo kao
otkrivenje u viziji koja mu se javila? Ne; dete je raslo i jaalo u mu-
drosti. Da li je bilo neke mudrosti u Isusu koji nikada nije pogreio,
kome su bila upuena najnejasnija pitanja da li je bilo neke mudrosti
u Isusu koje ne bi moglo biti u drugim ljudima? Ne; jer je On sam ui-
njen mudrou za nas. On je uvek bio spreman. Kada je dolo vreme
da se potrai (pozove) mudrost, mudrost je bila tu. Kako je On dobio
tu mudrost, kako Mu je ona dola?
(Glas) To je bila intuicija.
Onda On uopte nije bio poput nas. itamo da je morao u sve-
mu biti kao njegova braa (Jev. 2,17 D. Stefanovi); to jest, u svakoj
131
pojedinosti. Mi ne elimo da sklonimo Gospoda dalje od nas, ve je

On jedan od nas. Uzvisio sam jednog izabranog iz naroda (Psalam
89,19 KJV). Gle, podignuu jednog meu braom. On je bio jedan
iz naroda, jedan od obinih ljudi, samo obian ovek. Kako je doao
do svoje mudrosti? Evo izvetaja datog u 13. stihu, koji daje odgovor
na to pitanje: Ja u se uzdati u Njega. ta je On to uio to Mu je dalo
tako predivnu sposobnost pronicljivosti, razumevanja karaktera ljudi
i poznavanja ljudskih potreba, i to Mu je omoguilo da zna, ne samo
kako da odgovori na pitanja, ve i kako da naui ljude? Prouavao je
Boju Re. Hou initi volju tvoju, Boe moj. I zakon je tvoj meni u
srcu (Psalam 40,8). To je to. On se potpuno predao Gospodu, znajui
da za oveka nema druge koristi na ovom svetu, nego da slui Gospo-
du. To je ivotni posao ugoditi Gospodu. Posluajte dok itamo u 50.
poglavlju Isaije:
Gospod Gospod dade mi jezik uen da umem progovo-

riti zgodnu re umornom; budi svako jutro, budi mi ui, da
sluam kao uenici.
Onda je nastavio da ui, iz dana u dan. On je napredovao, On je

prouavao Re i pokoravao se Duhu; to je bilo sve. Okrenite Prie 1,23:
Obratite se (osvrnite se) na moje karanje (opomenu). Zahvalan sam
Bogu to ova delegacija, ovo telo delegata pokazuje spremnost da se
povinuje ovim reima.
(Publika) Amin.
To je dobro. Ali, brao, ja se strahovito bojim da neete otii mno-
go dalje od toga. To je samo prvi deo. Obratite se. Pitao sam se danas
koliko danas znamo vie, koliko vie mudrosti imamo, nego prekjue.
ta smo usvojili jue?
(Glas) Neto po Gospodnjoj volji.
(Drugi glas) Opomenu.
Da, primili smo mnoge izvetaje o tome koje su greke napravljene
i o pogrenim smerovima koji su preduzeti. To je bilo glavno. Videlo se
da u mnogim stvarima uopte nismo bili u pravu. Da li priznanje da je
132
Predavanje broj 14
nainio greku oveku daje mudrost, tako da vie nee greiti? Ne. To je
ono gde smo sada. Prekjue, preksino, svi odbornici su imali oseaj kao
da su doli na mesto gde nisu znali ta da rade; gde su rekli: Ne moe-
mo da nastavimo dalje. Jue smo itali Svedoanstva koja nam govore o
onom to je pogreno, u ovoj ili onoj stvari, pogreno u vezi sa ovim ili
onim smerom delovanja; i rekli smo: To je tako, Gospode; to je dobro.
Gospod je pokazao da je odgovorio na to. I ta sada? Imali smo iskustvo
i sad smo spremni da nastavimo, zato to znamo sve o tome. Svedoan-
stvo nam je reklo o tome; reklo nam je da greimo, i mi smo to prihvatili,
i sada moemo da nastavimo da nastavimo i ta da radimo? Iste stva-
ri iznova; to je sve. Iako ste priznali svoju greku, kakvu garanciju ima
bilo ko od vas da nee ponovo uiniti isto? Ko je krenuo s namerom da
grei? Niko nije nameravao da to uini. Svako je mislio da radi pravu
stvar. Da ste znali da greite, da li biste to uinili? Naravno da ne. Vi
ste svi bili poteni i iskreni, i eleli ste da radite Boje delo na najbolji
mogui nain. I sada, moda, ne elite da radite nita vie ispravno, nego
to ste eleli tada. Vi ste eljni i sada da radite ispravno i bili ste isto tako
eljni i tada, kao i sada. Ali sada se ukazuje na vas; vi ste napravili greku
i niste bili u pravu; i vi kaete: Da. Sada mi priznajemo greke, i nastav-
ljamo, i ta radimo? Nastavljamo i pravimo novi spisak greaka, i opet
doemo tamo gde emo dobiti svedoanstva, i ponovo emo morati da
kaemo: Ova stvar je potpuno pogrena, i onda emo ponovo preko
svega toga da preemo. ta emo da uradimo?
(Glas) Traiemo mudrost od Boga.
Pa, sada, mi emo rei: Mi to vie neemo da radimo. Sada vidi-
mo da smo sledili pogrenu zamisao. U naoj organizaciji ima nekih
nedostataka. Nismo je dobro vodili. To je dovelo do ovih stvari. Sada
emo da podelimo malo drugaije, da ponovo razdelimo oblasti, kako
bi izbegli da stavimo toliko mnogo odgovornosti na nekoliko ljudi.
Staviemo odgovornost na vie ljudi, tako da to neemo uraditi kao
ranije. Sada, brao, plaim se da mi obazrivo planiramo, bez namere,
naravno, da nastavimo dalje i da ne inimo iste greke kao ranije, na
isti nain, ali e se initi neke gore, na drugaiji nain. Kakvu garanciju
imate da to neete uiniti?
133
(Glas) Uzdajmo se u Gospoda i oekujmo da e nas On voditi.

To je veoma dobro, ali koliko esto mi sebe obmanjujemo. Mi mi-
slimo da se uzdamo u Gospoda kada se klanjamo i molimo Gospodu
pred naim odborima, a onda ustanemo i pokuavamo da sami pla-
niramo i nagaamo, da prekrajamo i pokuavamo, i smiljamo, a da
ne znamo. Gospod nije radio na takav nain. Gospod je znao ta radi.
Kako je znao? On nije pravio ovakve greke; i Gospod nam je dao ove
opomene sa odreenom svrhom, kako ne bismo vie greili. Zapazite:
Osvrnite se na moje opomene. On je zatraio panju i svi su se osvr-
nuli. On je rekao: Stoj i mi smo stali. To je dobro. Mi smo se osvrnuli
da ujemo ta On ima da kae. ta je sada sledee? Izasuu vam svoj
duh, kazau vam svoje rei. To je sledea stvar. Da prihvatimo ovo to
nam je dato, da primimo Gospodnju opomenu, da je prihvatimo to je
velika stvar. Ali kakvu garanciju ima bilo koji ovek, nakon to prihvati
tu opomenu, da nee nastaviti i initi iste greke na neki drugi nain?
Nema nikakve garancije; ni najmanje.
Pitanje Zar nas nee Bog voditi?
Odgovor Ako Mu dopustimo; ali mi Mu neemo dopustiti.
Pitanje Zar obeanje nije zasnovano na injenici da se mi osvr-
emo na Njegovu opomenu?
Odgovor Da, ali mi moramo da Mu dozvolimo da ispuni to obe-
anje u nama. Izliu vam svoj duh (Prie 1,23 eng. prevod). Da li
smo imali takav ishod? Ne; mi to jo uvek nismo imali. Mi toliko
urimo, da trimo ispred Gospoda. Mi igramo ulogu Joavovog sluge.
Gde je tvoja poruka? O, jo je nemam, ali pusti me da je odnesem.
I tako mi trimo, i trimo, uzalud. Gospod je prouavao Re, i iz Boje
Rei Isus je dobio svu mudrost koju je ikada imao. Koliko vie vi i ja
elimo da znamo nego to je On znao? Koja su polja u kojima je On
oskudevao, u kojima mi elimo da se usavrimo? Koja su polja u koji-
ma je On oskudevao, u kojima mi elimo da se izvetimo? On je imao
barem 70 ljudi pod sobom, ijim poslom je morao da upravlja; dakle,
On je znao neto o voenju konferencije. On je pod sobom imao vie
propovednika, nego bilo koji predsednici konferencija za koje znate.
Tako bi On mogao da da uputstva u tom pogledu. Odakle je to dobio?
134
Predavanje broj 14
O, pogledao je Jevrejske izvetaje i video kako su oni radili, i onda

je oblikovao svoje planove na osnovu toga zar ne? Uzeo je metodi-
stiko uenje2 i pogledao misionarska odeljenja drugih denominacija
i video kako oni funkcioniu, i onda je oblikovao svoje planove prema
tome. Gde je On dobio svoju mudrost? Iz Rei Gospodnje, zar ne?
Iz Boje Rei, i to samo uz prosvetljenje Svetog Duha.
On nije bio buntovnik, nije se povlaio; ali kada je dola Re, On
je nije kritikovao da bi je podvrgao sudu svog sopstvenog razuma, ve
ju je primio i dopustio da uvea Njegov razum. To je nain na koji i mi
elimo da prihvatimo Re umesto da Re, Boju re i Njegov Duh i
uenje, potinimo svom intelektu i razumu, mi moramo da je primi-
mo. Kakvo dobro nam onda ona ini? Ona e uveati nau sposobnost
i razumevanje.
Neko e rei: Kakav je tvoj plan delovanja? Koje promene e biti
uinjene u naoj organizaciji? Ne znam nita o tome. Ali evo nee-
ga to znam: Znam gde mudrost treba da se dobije. A sada, ta god da
kaemo o kolskom radu, ili o bilo emu te vrste (sve se svodi na isto)
ta god da kaemo o bilo kojoj vrsti posla, svakako ako naemo neku
mudrost u Rei, to treba da bude u vezi sa tim kako nastaviti Gospod-
nje delo. Ako u Bibliji ne moete da saznate kako nastaviti Gospodnje
delo, ta onda moete da oekujete da ete nai?
Zar ne pretpostavljate da u Svetom pismu moemo da naemo sve
to nam je potrebno za nastavljanje Gospodnjeg dela na Zemlji? Ali
to je izgleda poslednje mesto koje neko pomilja da pogleda, zar ne?
Vi kaete: Ja ovde ne vidim nita o izboru predsednika Konferencije.
Gospod to preputa ljudskim slugama. Gospod nije ulazio u detalje;
On je ostavio oveku da sprovede detalje. Panja Gospoda nije toliko
zaokupirana da ne moe da obrati panju na detalje. Ovo je jedna od
stvari koje smo prouavali Gospod u stvaranju, u svakoj pojedina-
noj stvari; Gospod koji lino brine o svakom delu svog svemira. Svaki
detalj u svemiru je pod Njegovim linim nadzorom.
(Glas) Da li mislite da se Bog optereuje svim tim stvarima?
2 Izrazom metodistiko uenje autor misli na knjigu Book of Discipline, koja sadri
zakone i doktrine Ujedinjene metodistike crkve.
135
O, ne; nimalo. Bog je toliko veliki da moe da posveti panju svim

tim stvarima, a da se uopte ne optereuje. To je Bog.
Ja u se sad uzdati u Njega. Lekcija koja treba da se naui, i itava
istina poruke treeg anela, jevanelje u sutini, jednostavno je u ovo-
me Bog je sve, a ovek je nita.
U poreenju sa Bogom, mi smo isprazni, nita, ak manje nego nita.
Ljudi nieg stalea su nita, a ljudi vieg stalea su la (Psalam 62,9). Sino-
vi nieg stalea su samo isprazni, ali ljudi vieg stalea su la, zato to tvrde
da su neto, a i oni su samo isprazni. Ako ovek nije nita nego neznanje, a
Bog je sve, sveznajui, da li bi bilo mudro izostaviti Boga i prepustiti ove-
ku da se brine o detaljima? Ako Bog zna sve, a ovek ne zna nita, mudrost
bi bila prepustiti Bogu da upravlja svime. Ako je On sva mudrost, ta e
Ga spreiti da ulazi u detalje? Ako On to sve zna, ta e Ga spreiti da ode
do krajnjih granica i pokae oveku kako da uradi sav posao?
Ali ja sada zamiljam kako ujem nekoga da primeuje da je ovo
obeshrabrujue. Stavljate nas upravo u istu situaciju gde smo bili i pre.
Pa jue nije delovalo obeshrabrujue, zar ne? Da li je ita jue re-
eno to bi ikoga obeshrabrilo? Ne. Gospod ne izgovara obeshrabru-
juu re nijednoj dui. Ne, On nee posustati, niti e se obeshrabriti,
dok ne postavi sud na Zemlji (Isaija 42,4 KJV). Kakva je onda svr-
ha toga da nas obeshrabruje? On ne obeshrabruje nikoga. Ali govori
neke teke stvari.
Da; ali to nije zato da bi nas obeshrabrio. Kada Gospod alje opo-
menu, ko je donosi?
(Glas) Sveti Duh.
Kako se On zove, ko je On?
(Glas) Uteitelj.
Uteitelj; onda je opomena prvi korak u teenju. Kada doe, On e
osvedoiti svet za greh, kao i za pravednost. Dobro! Prihvatimo itavu
stvar. Prihvatimo ta god Duh ima da nam da. ta Duh daje? Duh sve
ispituje, i dubine Boje (1. Korinanima 2,10 arni). O, dubino
bogatstva, i mudrosti, i znanja Bojeg. (Rimljanima 11,33)
itav posao je u spasavanju dua. Neu nai neku greku, niti kri-
tikovati neku pojedinanu stvar koja postoji u delu. Ja sam zadovoljan,
136
Predavanje broj 14
potpuno sam zadovoljan, da je sve, svaka organizacija, upravo takva

kakva je. Ima odreenih stvari koje smo pokrenuli, po svoj prilici u
svrhu pomaganja Gospodnjeg dela, prenoenja poruke, dela na spasa-
vanju dua. Kada se sada osvrnemo na ono to smo uinili, moemo li
ba mnogo da se pohvalimo zbog napretka koji smo uinili? Da li je to
bio sjajan uspeh? Ono to smo jue uli, svakako e nas spreiti da se
mnogo razmeemo. Poto smo pokuali da radimo na svoj sopstveni
nain, zar ne bi bilo poteno da barem pokuamo na Gospodnji nain?
Evo ljiljana koji raste. To je primer koji nam je dat. Pogledajte
ljiljane (Matej 6,28). Ljiljan nie u prolee. On e znaajno porasti ove
godine; ali pre nego to uopte moe da pomisli da raste, on e stati i
izloiti planove za letnji rast, i oceniti koliko e tano rasti, i ta e se
desiti. On mora sve to da osmisli i odmeri; da ima spreman plan. Kad
bi to radio, on nikada ne bi porastao. Koja je odgovarajua veliina i
oblik drveta? Koliko drvo mora da bude visoko? Koliko velik mora da
bude njegov obim? A njegov prenik? Koliko visoko od zemlje mora
da izraste prva grana? Koliko grane moraju da bude udaljene jedna od
druge? Koliko grana mora da ima? I koliko lia mora da nosi svaka
grana? O, to zavisi od drveta. I to se toga tie, vi to ne moete da odre-
dite, zato to ono ne prestaje da raste. Ono nastavlja da raste sve dok
ivi. Gospod kae da njegov narod treba da bude drvee pravednosti,
a Hristos je bio jedan od modela za drvee. Kakav je bio sluaj sa tim
modelom drvetom? On je nastavio da raste i napreduje, i ui neto, ne
zato to je tako radio neko drugi, ve zato to je Bog bio u Njemu.
Brao, mi imamo samo mali traak svetlosti. Svetlost koju Bog
ima za nas, zaslepila bi nam oi kada bi nam je dao (odjednom prim.
izdavaa), zato to smo navikli sebe na toliko mraka. Malo po malo
svetlosti e svetleti sa Neba, na takav nain da e ljudi, koji nisu bili na-
viknuti na svetlost, beati i skrivati se u rupama, a ko e ovde to raditi?
Ako uskoro ne otvorimo oi, tako da primimo svetlost malo bre nego
to smo je primali, moda e se neko od nas ovde skrivati u rupama
kada Gospod zasija.
Pitanje Da li mi treba da shvatimo da je Hristovo znanje bilo
steeno znanje?
137
Sasvim sigurno je bilo. Nije bilo drugog naina. On nije bio roen
sa mudrou. Ali u 1. Korinanima 1,27 imamo ovu izjavu: Ludost
Boja je mudrija od ljudi, i slabost Boja je jaa od ljudi (KJV). Gde
moete da naete ita lue i bespomonije od male bebe? U 21. psalmu
[sic]3 itamo da se Hristos predao Gospodu jo iz majine utrobe. Tu
je Bog pokazao ta moe da uradi. Jedna stvar koju elimo da nauimo
je: U Njega u se uzdati. Uite da se uzdate u Gospoda, jer Gospod
zna vie o bilo emu, nego to mi znamo. ta god mi znamo o neemu
u svetu, Gospod zna vie o tome od nas.
Jedna stvar koju treba da imam na umu je: Da li emo se mi upo-
znati sa Gospodom, i biti u kontatku sa Njim, tako da moemo da zna-
mo kada On govori, i da razgovaramo sa Njim dan za danom, kako
bismo znali ta da radimo i kako to da radimo? A ako ne, ta e nas
na svetu spreiti da pravimo greke koje smo pravili svih ovih godina?
Nije vano koliko nam je ao zbog neega. To ne ini nita dobro, osim
ako ne produimo dalje. To je dobro samo po sebi, prava vrsta tuge
koja donosi4 pokajanje. Ono to sada treba da kaemo jeste: Gospode,
mi prihvatamo opomenu. Izlij svog Duha na nas. Daj nam prosvetlje-
nje svog Duha. Jue sam itao izjavu koja je za Boje ljude koji sada
treba da se skupljaju i da trae od Gospoda izlivanje Njegovog Svetog
Duha i ispunjenost Njime. To je ono to nam je potrebno za rad. A
kada imamo prosvetljenje Svetog Duha, onda emo znati Gospoda iz
dana u dan. On e nam otvoriti oi. On e razgovarati sa nama i te
stvari koje su pogrene, nestae. Gospodnji posao je da ojaava. Mi ne
moramo da odluimo da bilo ta ruimo, ve samo treba da dopustimo
Gospodu da nas ispuni Duhom duhom mudrosti i razumevanja, du-
hom saveta i znanja, i straha Gospodnjeg, to e uiniti da se odoma-
imo u strahu Gospodnjem. Tada, ta god da imamo to je ispravno,
to e otii sa nama; i ta god da imamo to je nepotrebno i beskorisno,
to e otpasti. Ima jedna stvar, brao, koju elimo ovde da uradimo, a
to je da kaemo: Gospode, prihvatamo ove opomene i ekamo da bu-
demo ispunjeni Tvojim Svetim Duhom; i onda oekujmo da e nam se
3 On spominje 21. psalam, a zapravo je u pitanju Ps. 22,10.
4 U originalu je upotrebljen glagol works koji u ovom kontekstu znai: stvara, ima za
posledicu, donosi prim. prev.
138
Predavanje broj 14
otkriti Njegove rei i otkriemo da postoji svetlost. Ali onda nemojte

da mislite da je to mesto gde se treba zaustaviti. Nema mesta za zau-
stavljanje. Ljudi dobiju malo svetlosti i onda prva stvar koju shvate je
da su u nevolji, zato to se oekuje da dobiju jo svetlosti. Oni ne vole
da budu u nevolji navikavanjem na vie svetlosti. Oni ele neko propi-
sano pravilo, tako da e znati samo ono to treba da kau i da podue.
Pa jedino pravilo je napredak, veni napredak. Taj put je kao blistava
svetlost koja sija sve vie i vie ka savrenom danu. A kada taj savreni
dan osvane, nae oi e biti tako naviknute da vide Gospodnju svetlost,
da emo moi da vidimo punu i otkrivenu Gospodnju slavu, i nae oi
nee biti zamagljene.
139
PREDAVANJE BROJ 15
(Petak popodne, 26. februar 1897)
Moemo da ponemo ovde kao da smo prekinuli na kraju pret-

hodnog izlaganja. Ako neko ima da postavi neka pitanja, moda bi bilo
bolje da se sada daju. Dakle, ako ima nekih praktinih pitanja o ovim
temama koje smo razmatrali praktina pitanja, ne spekulacije bilo
bi nam drago da ih razmotrimo.
Stareina Lane Pitali su me jue da li mislim da ti ui da bismo
ikada mogli, iako ivimo veoma blizu Boga i imamo mnogo Njegovih
blagoslova, da razumemo umove i same pobude, kao to je to Hristos
razumeo. Ovo je bilo pitanje koje je proizalo iz tvoje tvrdnje da Hri-
stos nije imao nita vie od onoga to mi moemo da imamo. Reeno
je u pogledu Njega, da je znao ta je u oveku. Tako, ako imamo do-
voljno vere, moemo li da dostignemo isto?
12. poglavlje 1. Korinanima. Ja ne znam nita, nemam nikakvo
miljenje, osim onoga to sam proitao; i svi mogu da znaju ono to je
napisano, kao to znam i ja.
Zato vam dajem na znanje da niko, ko govori u Duhu

Boijem, ne kae: proklet bio Isus, i niko ne moe rei: Isus
je Gospod, sem u Duhu Svetome. Ima razlike u dodeljivanju
blagodatnih darova (darovi su razliiti KJV), ali je Duh isti.
Ima razlike i u slubama, ali je Gospod isti. Ima razlike i u
dejstvu sila, ali je isti Bog koji ini sve u svima (svemu KJV).
A svakome se daje da se na njemu pokae Duh na korist. Jed-
nome se, naime, Duhom daje re mudrosti, a drugome - po
istom Duhu - re znanja, i drugome vera u istom Duhu, i dru-
gome blagodatni dar isceljivanja u jednom Duhu, i drugome
da ini uda, i drugome prorotva, i drugome da razlikuje
duhove, drugome razliiti jezici, a drugome da tumai jezike.
A sve ovo ini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako
hoe. (stihovi 3-11 arni)
140
Predavanje broj 15
A svakome se daje Duh na korist. Stoga, kada Boji narod doe

do toga da zaista bude Boji narod kada dou do toga da se odreknu
svog sopstvenog puta, svojih sopstvenih sredstava, svojih sopstvenih
planova, jer sam Gospod treba da bude njihova mudrost, sam Bog tre-
ba da bude u njima svojim Duhom, u svojoj punini onda e darovi
Duha biti u crkvi, zato to e svaka iva dua imati neki dar Duha. Duh
razdeljuje svakom oveku pojedinano, kako eli. Razlikovanje duhova
je jedan od tih darova. Znam za samo jednog oveka na svetu, od Hri-
stovog vremena, koji je imao sve darove Duha u isto vreme. To je bio
apostol Pavle. On je imao itav niz darova: apostol, uitelj, jevanelista,
prorok, razlikovanje duhova, govorenje jezicima, tumaenje jezika, dar
uda, dar isceljenja sve se nalazilo u tom jednom oveku. Nikada ni-
sam itao o nekom drugom oveku koji je imao takvo obilje darova. Ali
Bog uzima svakoga, svakog pojedinca, i svakome daje njegov posao.
On daje svakom oveku prema njegovim pojedinanim sposobnosti-
ma, prema delu koje je Bog osmislio da on radi. Punina Duha u njemu
uinie ga sposobnim za taj posao. Bog e svakoj dui dati upravo one
darove koji su potrebni za svaku priliku.
Mi ne moramo da objanjavamo to se tie delovanja Duha. Za
nas je najvanije da prihvatimo Duha. Tada, ta god je Duhu ugodno
da radi u nama, mi emo dati slavu Bogu. Ali neemo mi birati. Imamo
izjavu: Jer kakav je On, takvi smo i mi na ovom svetu (1. Jovanova
4,17 arni). Bog je bio u Hristu, pomirivi svet sa sobom (2. Ko-
rinanima 5,19 KJV). On je u nas stavio istu re pomirenja. Mi smo,
dakle, poslanici za Hrista na taj nain to Bog opominje preko nas
(20. stih arni), umesto Njega. Isti posao, vidite, isti taj posao, koji
je bio dat Hristu, daje se i nama: Kao to je Otac poslao mene, tako i ja
aljem vas (Jovan 20,21 SSP). Da bi bio osposobljen za taj posao u
njemu telesno obitava (stanuje KJV; prebiva SSP; ivi Karadi)
sva punina Boanstva (Koloanima 2,9 arni). Tako je nadahnuta
molitva uenika za nas:
Da vam da po bogatstvu slave svoje da Duhom njego-

vim ojaa va unutranji ovek, da se Hristos useli verom u
141
srca vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, da biste

mogli razumeti sa svima svetima ta je irina i duina, visina
i dubina, i (u)poznati ljubav Hristovu, koja prevazilazi svaki
razum, da se ispunite do potpune punine Boje. (Efescima
3,16-19 D. Stefanovi)
Nema razlike; iste stvari su date nama, koje su bile date i Isusu,
jer smo mi sunaslednici sa Njim. To ne umanjuje Hrista. To ne obez-
vreuje Hrista, ali Duh nastoji da nam predoi sliku te predivne visine
do koje Bog uzdie oveka. Duh eli da oi vaeg razumevanja budu
prosvetljene, da biste mogli da znate koja je nada Njegovog poziva, i
koja su bogatstva slave Njegovog nasledstva u svetima, i koja je izuzet-
na veliina Njegove sile za nas koji verujemo. On eli da mi vidimo i
upoznamo ove stvari. Ima li nekog drugog pitanja?
(Glas) Kako je Isus mogao da se uzda u Boga kada je bio sasvim
malo dete, ako je sva mudrost koju je imao bila steena?
Ja to ne mogu da objasnim; za mene je dovoljno to to znam da se
uzdao. Naravno, pitanje zavisi od rei ako ako je sva mudrost koju je
imao, bila steena.
Stareina Fifield Meni deluje da jedan od najsavrenijih primera
poverenja koja postoje, jeste deije. Sveto pismo kae: Ako se ne obra-
tite i ne budete kao deca (Matej 18,3 arni).
Naravno, deca imaju poverenja. Ali dolazimo do ideje da, poto
su deca mala, i ne optereuju se stvarima kao to mi to inimo, ona
nemaju poverenja, kada imaju mnogo vie nego to mi imamo. ovek
gradi sumnju zbog svog sujetnog rezonovanja i filozofije, samo da bi je
ponovo oborio; ali dete nije tako ludo da naslae veliku gomilu stvari,
koju mora ponovo da obori.
Ali da se vratimo na tu temu, na Isusovo steeno znanje. Ono je
od sutinskog znaaja, kao i bilo koje drugo. Od toga zavisi da li emo
dobiti svu korist od Hrista ili emo iskopati jarak i odvojiti se. Ako je
On bio toliko neverovatan, da je kao dete imao dovoljno znanja koje
bi osposobilo potpuno odraslog oveka, kakva slinost postoji izmeu
Njega i nas? Kakvu korist mi moemo da dobijemo iz Njegovog isku-
142
Predavanje broj 15
stva? Kako je onda veliku prednost On imao u odnosu na nas! A da li

bih ja, u takvom sluaju, mogao da dobijem neku korist od Njegovog
iskustva? Ne; to bi jednostavno bilo obeshrabrujue. Ali pie da je
bio iskuan u svemu kao mi. Zato je morao u svemu biti kao njegova
braa (Jev. 2,17 D. Stefanovi). Postoji korist, prednost.
Stareina Jones sugerie da rei u Psalmu 22,9.10, to pojednostav-
ljuju. Gospod Ga je uvao kao dete, kao mladia i kao oveka; i uinie
isto i za nas, ako se uzdamo u Njega.
Uzmite sada primer Solomuna koji je, prema Svetom pismu, bio
najmudriji ovek koga je svet ikada video. Nije bilo nikoga kao to je
bio on, ni pre, ni posle, i sav svet je dolazio da vidi Solomunovu mu-
drost. Kako je on dobio svoju mudrost? Bog mu ju je dao? Da li je
jedne veeri legao da spava i sledeeg jutra se probudio kao mudar
ovek? On sam nam je rekao kako je dobio mudrost i kako mi moemo
da je dobijemo. Istina je da je traio Gospoda. Gospod je rekao: ta
hoe da ima? A on je rekao: Hou da imam mudrost. Gospod kae
i nama: ta hoete da imate? Mi takoe elimo mudrost. Mi imamo
stalnu potrebu za mudrou u vezi ovoga ili onoga. Kako emo je do-
biti? Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka je zamoli (zatrai
KJV) od Boga, koji svakom rado daje i nikog ne prekoreva, i bie
mu dato (Jakov 1,5 SSP). Ali neka taj bude oprezan u pogledu jedne
stvari. Neka trai s verom. Kako vera dolazi? Sluanjem. Sluanjem
ega? Boje rei. Neka onda trai s verom, prema Bojoj Rei. Ako
trai prema Bojoj Rei, nema sumnje da e dobiti mudrost. Solomun
je zatraio mudrost i dobio ju je. Okrenite 2. poglavlje Pria i saznae-
mo kako ju je dobio. Postoji samo jedan nain. Postojala je stara izreka
da nema kraljevskog puta do znanja. Ali ipak ima. To je jedini nain
uenja. Solomun je bio kralj i dao nam je kraljevski put do mudrosti.
I to nije samo Solomunovo miljenje. To je Boji Duh koji govori kroz
Solomuna, a ono to je Boji Duh govorio Solomunu, govori i nama.
itajmo:
Sine moj, ako primi rei moje, i zapovesti moje sahra-

ni (sakrije KJV) kod sebe, da pazi uho tvoje na mudrost,
143
i prigne (okrene KJV) srce svoje k razumu, ako prizove

mudrost, i k razumu podigne glas svoj, ako ga ustrai (po-
trai) kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustrai;
tada e razumeti strah Gospodnji, i pozna(va)nje (znanje
KJV) Boije nai e. Jer Gospod daje mudrost, iz Njego-
vih usta dolazi znanje i razum. uva pravima ta doista jeste
(pravednima uva spasenje KJV), tit je onima koji hode u
bezazlenosti (ispravno), da bi se drali staza pravih (On ti-
ti staze pravde KJV), a On uva put svetaca svojih. Tada
e razumeti pravdu (pravednost) i sud i ta je pravo (pravi-
nost), i svaki dobri put. (stihovi 1-9 Danii)
Kako je Solomun dobio svoju mudrost? Kopao je za njom. Vapio

je za njom dan i no. To je nain na koji ljudi trae srebro i zlato. To je
nain na koji milioneri dou do svog novca. Oni usmere svoje umove
na tu jednu stvar i iskljue sve druge, dan i no, zato to bi radije da
imaju novac, nego bilo ta drugo. Mi bismo radije da imamo mudrost,
nego bilo ta drugo, zato to je Boja mudrost spasenje, a Boje spase-
nje je sve. Mi onda imamo klju celog svemira. Solomun je prouavao.
On je pitao Gospoda i onda je prouavao, i Gospod mu je dao svetlost.
On je prouavao Boju Re, jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih
usta dolazi razum. Dakle, Solomun je dobio svoju mudrost iz Boje
Rei, a on nije imao ni blizu toliko pisane rei koliko mi imamo. Me-
utim, nije bilo nijedne druge stvari koju je Solomun imao, koja bi ga
uinila najmudrijim ovekom koga je svet ikada video. Da li verujete u
to? To je bilo samo prouavanjem Gospodnje Rei.
Neki od vas ne veruju u to, zato to ste itali Stari zavet i niste nali
mnogo o tome. Putovao sam kroz Nevadu i Kolorado i nikada nisam
video ni srebro, ni zlato, ni u jednoj od ovih drava. Hou li rei da ne
verujem da ima srebra i zlata u ovim dravama, zato to ih ja nisam
video tamo? Ali ipak su tamo.
Ja to nisam traio kada sam bio tamo, i nisam kopao. Drugi ljudi
su tamo nali mnogo toga. Neki ljudi mogu da kau da vide mudrost
u Bibliji, ali samo u odreenim pravcima; ona ne kae oveku kako bi
144
Predavanje broj 15
trebalo da radi na Konferenciji. Ona ne kae oveku kako bi trebalo da

radi u svom sopstvenom poslu. Kako znate da ne kae? Vi moete da
kaete da to niste nali tamo. Jedno je rei da nije tamo, a drugo da vi
niste nali; zato to jeste naena. Solomun ju je naao tamo. I Gospod
ju je naao tamo, zato to je bio vei od Solomuna. Isus je bio mudriji
od Solomuna, a mi imamo pristup istom izvoru poduavanja, koji je i
Solomun imao.
Pojavie se pitanje: Kako emo znati, kada dobijemo istinu, da je
to istina? Kako emo znati da imamo pravi put? Rei u vam kako
ne moete da znate: ako koristite svoj um da spekuliete i pokuavate
da prosuujete. Vi se drite neke teme, neke ideje, onda to uzmete i
pokuate da provuete kroz Bibliju, iskoristite jedan tekst ovde, drugi
tamo, neki drugi negde drugde, tako da se uklopi dok imate prilino
dobru teoriju, ne moete da znate da li ste u pravu ili ne. Naravno da
ne moete. Uvek ete biti u sumnji. Najvie to ete moi da kaete je
da, prema vaem najboljem sudu, to i to je istina. To uopte nije pro-
uavanje Biblije. To je prouavanje sebe i pokuavanje da uinite da se
Sveto pismo sloi sa vama. To je neto drugo u odnosu na prouavanje
Svetog pisma. Ista sumnja e takoe uvek biti u vaim umovima kada
usvojite istinu iz druge ruke. Gospod kae: Kopajte, kao to biste kopali
zbog blaga. Uzmite Re i pogledajte u nju, i zadubite se u nju, dok se
njene istine ne utisnu u va um. I neka se vare, i vare, i vare, samo ih
ostavite tako dok se ne svare i stope, a mi dobijemo ono to je dobro u
njima. I onda dolazi svetlost. To je ivot i vi to shvatate. Sada, iz mog
sopstvenog iskustva, kaem vam da je to jedini nain da nauite neto
o Svetom pismu.
Stareina G. F. Watson Da li razumete da ne bi trebalo da prou-
avamo po temama?
Ne moete da prouavate Bibliju na taj nain. Niko nikada ne pro-
uava Sveto pismo po temama. To uopte nije prouavanje Biblije. Vi
prouavate samu Bibliju, bez upuivanja na teme i onda, kada vam neko
postavi pitanje u vezi sa nekom temom, vi ste spremni, bez obzira ta
pita; doekate se na noge svaki put. Nije vano gde ponete, to je tu, i
vi to vidite. Kada uzmete neki deo Pisma, itajte ga, i iznova ga itajte,
145
zadravajui svoj um na tome kao da bi mogli da vidite do same njegove

sutine zato je to tako predivno. Ja mogu za sebe da kaem da ne za-
sluujem nikakvu zaslugu za bilo ta to znam, jer to nisam dobio nika-
kvom pronicljivou koju imam u prouavanju. Ja jednostavno uzmem
Pismo i gledam ga, i gledam ga. Ja elim da znam ta ono kae i to je sve,
bez ikakvog nagaanja; i neu sebi dozvoliti da pomislim, ak sam po
sebi, ni za dlaku vie nego to Biblija kae. Nemam elju da nagaam u
pogledu Svetog pisma; moja elja za nagaanjem je skroz u mirovanju.
Problem je to mi malo prolazimo kroz Re, a onda ponemo sa naga-
anjem, to ne vodi niemu, pitajui se o ovome i gradei ovu ili onu
teoriju; ali to nije na posao. Nije fer da postupamo tako ni prema sebi,
ni prema drugima. Ja jednostavno nastavljam da gledam, i gledam, i to
dolazi. Moe li ovek da zna ono to vidi? Ako je ovde otvoren prozor, i
mi gledamo kroz njega, moemo li da kaemo ta vidimo?
Mi pogledamo tamo i vidimo da sija Sunce; i pogledamo na drugu
stranu i vidimo samo Sunce. Da li onda zovemo dva ili tri brata i kae-
mo: elim da budem siguran da sam u pravu u vezi sa ovim. Vidim ne-
to tamo. Da li je to svetlost? Ili nije svetlost? elim da budem siguran.
Prozor je otvoren i ja pitam: Da li je to svetlost? Ili to nije svetlost? ta
biste pomislili da je problem sa mnom? Pomislili biste da sam slep. Mi
elimo da budemo u mogunosti da prepoznamo svetlost kada je vidi-
mo. I svakako ne bi trebalo oveku da bude teko da to moe da uradi.
Ne bih dao ni pet para kada bi neko u ovom domu izaao sa mnom na
ulicu i rekao mi da sija Sunce. To mi nimalo ne bi pomoglo. Vi mislite
da sam neverovatno umiljen, zar ne, zato to mogu da kaem kada
sija Sunce? Pa, ja imam prilino dobar vid i ono to vidim, to znam.
Kada se upoznamo sa Gospodom, mi prepoznamo svetlost i nije nam
potreban niko da nam kae da je to svetlost. Svako od nas treba sam za
sebe da ima to znanje, tako da moe da zna za sebe; i nije mu potreban
niko da mu govori o tome. Imamo tu izjavu u 1. Jovanovoj 2,20: Vi
imate pomazanje od Svetog Da li imamo? Zaustavite se na ovoj taki
- I znate sve. Kako to moe biti? Zato to, upravo kao to je reeno
u 14. poglavlju Jevanelja po Jovanu: A uteitelj, Duh Sveti, koga e
Otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu (stih 26 Bakoti).
146
Predavanje broj 15
On nas nee nauiti niemu pogrenom. On e nas voditi u celu istinu.

Koliko e biti onoga to treba da znamo, a ne moemo da imamo i ne
moemo da saznamo? 1. Jovanova 2,27:
A vi (A to se vas tie SSP) - u vama ostaje pomazanje

koje ste od njega primili i nije vam potrebno da vas ko pou-
ava, nego kao to vas njegovo pomazanje ui o svemu, tako
je i istinito i nije la, i kako vas je ono pouilo, tako ostajte u
njemu. (arni)
Ko god primi bilo koju istinu nije vano koliko je to istinito od

nekog oveka, i prizna to kao neto to dolazi od oveka, uopte nema
istinu. Ko god citira nekog oveka, kada pokuava da podui nekoga,
on ne poduava sa autoritetom. On ne zna ta pokuava da podui i ne
moe da oekuje ni da e ljudi znati. ovek koji zna istinu, poduava
kao da nije bilo drugog oveka na Zemlji koji je u nju verovao. On to
tako savreno zna da, bez obzira na broj ljudi u svetu koji to poriu, to
ne bi imalo nikakvog uticaja na njega.
Stareina Kauble Zar jednostavno nije mogue da ovek potvrdi
da vidi svetlost kada je ne vidi, kao ovek koji potvruje da vidi svetlost
kada je zaista vidi.
Ne, to je nemogue. ovek ne moe da bude siguran u neto to
nije tako. ovek moe da bude prevaren, ali mi nije na posao da bu-
demo prevareni. emu bi mi sluili na ovom svetu kao uitelji, ako
ne vidimo i ne znamo istinu? Kakav posao imamo da izaemo i po-
duavamo nekog drugog, a da mi to ne znamo sasvim sigurno? Kako
se usuujemo da to uradimo i tako uleemo u rizik da ga obmanemo.
Pitanje Zar nije i Pavle, kada je proganjao uenike, bio isto tako
uveren da obavlja Boju slubu, kao to je bio kada se obratio?
Ne; on se opirao.
Stareina Kauble itao sam u Svedoanstvima da ne bi trebalo
da uimo nove doktrine dok se ne posavetujemo sa vodeom braom.
Javlja se pitanje: Da li treba da uzmemo svoj sopstveni, individualni
sud u vezi sa tim ta je svetlost?
147
Ne; mi ne treba da uzmemo svoj sopsveni, individualni sud u

vezi sa bilo im. Proklet je ovek koji se uzda u oveka (Jeremija 17,5).
Nema niega tako prokletog kao kada se ovek uzda u sebe. Mi imamo
um Duha, na koji treba da se oslanjamo, umesto na svoj sopstveni. Ta
tvrdnja u Svedoanstvima je poeljna, ali ne treba da se brinemo u vezi
sa njom. Da li ste ikada sreli nekog oveka i on kae: Imam novu pro-
poved, novu temu, neku novu svetlost? On vam pria o tome i kae: ta
mislite o ovome? On ne pomilja, naravno, da vas pita za miljenje, ve
samo da dobije vae odobravanje za svoju teoriju, kako bi se oseao si-
gurnije. Rei u vam da u itavom svom iskustvu nikada nisam gledao
neto na taj nain. U itavom svom iskustvu u istini, jo nikada nisam
naao novu injenicu ili otiao kod nekoga i rekao: Imam novu inje-
nicu, zato to nikada nisam pokuao da izvuem neto novo. Nemam
ni najmanje razumevanja za one koji pokuavaju da dou do novih
teorija. Takav bi mogao da bude u boljem poslu nego to je taj.
Stareina Ballenger Zar nam nije zapoveeno da iznesemo sve
novo i staro iz riznice? (Matej 13,52)
To je u redu; nisam rekao da ne uzimam nove stvari, jer ja uzimam
takve stvari sve vreme. Ali ne uzimamo nove stvari grozniavo. Mi ne
prouavamo da bismo nali neto da bismo to istovarili na nekog dru-
gog, ili da bismo probudili strepnju zajednice milju da e dobiti neto
to e ih zagolicati, neto to e stvoriti senzaciju, to e biti zapanju-
jue novo, o emu niko nikada ranije nije ni razmiljao. Takav ovek
uvek proizvede tetu, iako bude neke istine u tome to on ima. Istina je
uvek ista, stara, stara pria, a ipak je uvek nova. To je ivot, novi ivot;
to je stara stvar koja uvek rasvetljava. To je veni ivot. Mi ivimo u
venosti, ako smo Gospodnji. On nam je dao veni ivot, silu sveta koji
e doi. I jedna karakteristika, glavna karakteristika toga, jeste da je to
uvek svee. Nova Zemlja e biti isto nova posle 10000 godina, kao i pr-
vog dana. ovek koji ita tekst spisa pred skupom, ako, itajui taj tekst
svaki put, ne naui neto novo iz njega, nema usmerene oi ka Bogu.
To nije neto to moete da sednete i zabeleite perom i mastilom; to
jednostavno dolazi. Nove stvari koje mi dolaze nisu stvari o kojima
uvam beleke, tako da mogu da idem okolo i kaem: Evo, imam neku
148
Predavanje broj 15
drugu novu misao. Zaista, ovek koji dobija tako malo svetlosti da
moe da uva beleke o tome, ne dobija dovoljno, da mu uini mnogo
dobra. Samo nastavlja da dolazi, i dolazi, i dolazi, kao izlazak Sunca. Vi
ne moete to da oznaite. Ne moete da nainite dva uzastopna znaka
koji pokazuju poloaj izlazeeg Sunca na nebu. Kad nainite drugi, ono
nije tamo. Ono izlazi. Vie je, stalno je sve vie. Takva je svetlost od
Sunca pravednosti. Svetlost je ivot, a ivot je rast, stalni rast.
(Glas) Takav ovek stalno ide napred; on raste. Put pravednika je
kao blistava svetlost, koja sija sve vie i vie, do potpunog dana. (Prie
4,18 eng. prevod)
Zato, brao, ako treba da se sastanemo da bismo doneli odluku o
svakom zraku svetlosti koji Bog daje, trebalo bi da budemo na Generalnoj
konferenciji tokom cele godine. Svetlost dolazi sve vreme. ovek ne moe
da isprui ruku i da je oznai. Ne moete, nijedan ovek na ovom svetu
ne moe da ispie saetak vere, a da govori istinu. Ne moete do toga da
doete na taj nain. Istina je od Boga i mora da se upija onakva kakvom
ju je On dao. ovek ne treba da ide okolo svestan toga koliko mnogo zna.
Postoji samo jedna pomo za biblijsko prouavanje, a to je Boji Duh.
Pitanje Da li razumemo da je primanje Boje Rei zapravo pri-
manje Bojeg Duha?
Da, ako zaista primite Boju Re, zato to je ona iva stvar; ona je
hleb ivota. Ako je prihvatite kao da ju je napisao neki drugi ovek, ona
onda uopte nije Duh. Ali ako je prihvatite kao ivu Re, koju je sam
Bog izgovorio, onda je ona ivot.
I kao to sam govorio, mi ne treba da idemo okolo optereeni ose-
ajem (sveu) onoga to znamo. Zato, brao, kada su apostoli primili
Bojeg Duha, da li mislite da su oni ili okolo sve vreme optereeni sve-
u o sili? Hristos im je rekao: Primiete silu nakon to Sveti Duh sie
na vas (Dela 1,8); ali da li mislite da su ili svesni te sile? Ne; oni su
bili samo obini ljudi, isti kao i ranije, bez ikakve svesti o sili; meutim,
kada je iskrsla odreena prilika, poto su uvek bili potinjeni Duhu,
bili su spremni za tu priliku.
Brao, treba da prouavamo Sveto pismo; prestanite da se alite sa
tim; prestanite da ga koristite kao igraku; ponite da ga prouavate i
149
verujte da u njemu neega ima. U njemu je vie nego to moete i da

zamislite. U njemu je sve.
Prouavamo pitanje: Ja u se uzdati u Njega (Jev. 2,13). Videli
smo da je opravdanje verom temelj i sutina svega. Vidite ovde, kao
to smo videli u onome to smo itali pre neki dan, da je neuspeh da
se primi pravednost verom ne samo da se prihvati, nego da se primi
uzrok svih ovih komplikacija i tekoa koje su se pojavile. Da li shva-
tate poentu? Da li vas to ui neemu? Zar to ne ui ovome da, ako svi
prihvatimo pravednost verom, i sve to ide uz to jer to podrazumeva
venost napretka ako to primimo u svoje ivote, mi emo znati kako
da postupamo u svemu? Zato to bi nam to otvorilo itavu Bibliju i
onda bismo bili spaeni svih tekoa, i svih gunanja u koja se upu-
tamo, i neemo morati da troimo toliko vremena na to. Problem sa
mnogim ljudima je to pouzdanje u Gospoda ini da oni razmiljaju,
a teko je razmiljati i zato bi se oni radije uzdali u sebe. To deluje kao
paradoks. Mnogo ljudi misli da radnik koji se uzda u Gospoda i koji
propoveda verom, jeste ovek koji ne razmilja. Koliko puta, kada sam
pokuao da utiem na propovednike da bi trebalo da se uzdaju u Gos-
poda u svojim propovedima, isto koliko to ine da bi iveli pravedno,
uo sam prigovor: Mi ne smemo da idemo neplanirano; ne smemo
da idemo nasumice; ne smemo da se oslanjamo na podsticaj u odre-
enom trenutku i da idemo i dajemo ono to nam se tada javi u umu.
Svedoanstva sve to kau. Ali ko je rekao da oslanjanje na Gospo-
da vodi u nasuminost? Vi isto tako moete da kaete da ovek koji se
uzda u Gospoda da ga uva od greha, ide na potpuno nepromiljen,
lakomislen nain. To izgleda lakomisleno oveku koji ne zna nita o
tome. I znam kako je lakomisleno to izgledalo meni, kako apsurdno,
da pomislim da bi ovek, verovanjem, mogao da bude zatien od toga
da ini pogrene stvari. Ali sada znam da u tome nema niega lako-
mislenog. Nema sluajnosti kada je to u pitanju, jer to dri oveka ba
uz Stenu sve vreme; a da li mislite da ovek koji sebe preda u ruke
Gospoda, ovek koji e propovedati verom nee razmiljati i proua-
vati? Razlog zbog kojeg se toliko ljudi ne uzda u Gospoda je zato to to
zahteva toliko mnogo razmiljanja; kada, umesto toga, oni samo mogu
150
Predavanje broj 15
da uzmu malo vremena, kada se oseaju dobro, i razmiljaju sat ili dva,
i razree temu, na svoje zadovoljstvo, i onda zauvek budu slobodni od
razmiljanja o toj temi. Onda, kada se spreme da propovedaju, oni
mogu da izvade svoje beleke, i sve vreme tano znaju koliko znaju,
zato to to imaju u svojim depovima. Ali, brao, ne moete nositi Bo-
ju re na taj nain. Ne moete nositi Boju re u svom depu. Mora-
te da je nosite u svom sopstvenom srcu (umu prim. izdavaa). Ona
mora da bude deo vas. I dok idete, vi ete moda biti nesvesni da znate
bilo ta o odreenoj stvari itava ta stvar je nestala iz vaeg uma,
zato to ne treba da je koristite tada, i neki brat doe i kae: Kakvo
je tvoje miljenje u vezi sa ovim? Ja ne znam nita o tome; Ja nemam
nikakvo miljenje. Ali ako doe neko kome treba svetlost, neko ko eli
pomo za spasenje svoje due, a ta stvar je ono to e mu pomoi, Duh
Gospodnji e je doneti, i ona e biti jasna kao dnevna svetlost, i vi ete
je videti, i sve to treba da radite je samo da proitate tom oveku, ili
tom skupu, ono to vidite Gospodnjim Duhom ono to Duh dovodi
do vaeg seanja. Ali on ne dovodi ono to nije davano umu; i to na
nas stavlja odgovornost da drimo svoj um u Bojoj Rei, da dajemo
sebe Bojoj Rei i molitvi, kako bismo mogli da budemo spremni za
svaki dobar posao; to jest, u kakvom god stanju bio ovek, u kakvoj god
potrebi, u kakvom god tekom stanju uma, mi emo o tome znati iz
prouavanja Boje Rei i, iako moda nikada nismo videli tog oveka,
mi imamo Re koja odgovara ba njegovom sluaju.
Mi ne moramo da idemo okolo optereeni oseajem toga koliko
znamo, sa svim tim to je rasparano, a da je svaka od tih stvari ozna-
ena u naem umu; ova tema je ovde, a ona tamo. Mi ne moemo doi
do istine na taj nain. Ali sve je tamo kao svetlost, i kada Boji Duh
pokae priliku i osobu, sve se to uklopi; mi smo spremni za svaki dobar
posao. To nismo mi, ve Boji Duh; a mi moemo da se prilagodimo i
da budemo upotrebljeni od strane Gospodnjeg Duha.
151
PREDAVANJE BROJ 16
Proi emo kroz itanje Jevrejima poslanice, i moda pronai, kao

to inae inimo, dalji temelj za ovu izjavu: Ja u se uzdati u Njega.
Ve smo razmatrali prvi deo 3. poglavlja. Moemo ukratko da pokrije-
mo ostatak. Misao u prvom poglavlju je Hristova vernost i mi koji smo
postojanom verom uinjeni delom Njegovog doma:
Zato, [kao to govori Duh Sveti: Danas ako ujete nje-

gov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca kao prilikom ogor-
enosti - u dan kuanja u pustinji (kao kada ste se razgnevili
u danu iskuenja u pustinji KJV), gde su vai oevi pokuali
da me iskuaju, te videe moja dela etrdeset godina. Zato
se rasrdih na to pokolenje i rekoh: uvek blude srcem (gree
u svojim srcima KJV); mojih puteva oni ne poznae (moje
puteve nisu upoznali SSP), tako da se zakleh u svom gnevu:
nee ui u mir (pokoj Karadi; poinak Sinod SPC; od-
mor KJV) moj.] (arni)
Primetiete ovde da imamo stihove 7-11 u zagradama (u engle-

skom prevodu KJV prim. izdavaa), tako da pie: Gledajte, brao, da
ne bude u nekom od vas zlo srce neverstva, da odstupi od ivog Boga
(stih 12 KJV). Mojsije je bio veran u Bojem domu, ali su ostali bili
neverni; oni su testirali Boga, iskuavali su Ga, isprobavali Ga, i gledali
Njegova dela 40 godina i ipak nisu nauili Njegove puteve. To je bilo
dovoljno dugo za bilo koga da naui Boje puteve. Kako uimo o pute-
vima bilo koje osobe? Gledajui ta ona radi.
Oni su gledali Gospodnja dela 40 godina, a ipak nisu poznavali
Njegove puteve. To izgleda udesno, zar ne? Ja sam poznavao ljude koji
su gledali Boje puteve i dela dva puta 40 godina, a ipak nisu pozna-
vali Njegove puteve. Veoma je uobiajeno za ljude da gledaju Boja
dela, a da ipak ne poznaju Njegove puteve. Gospod pokazuje svoja dela
152
Predavanje broj 16
ljudima sve vreme. Jedna od stvari koja ljudima izgleda tako teka da
poveruju u nju, ak i ovde, nama, jeste da Boji putevi mogu da se
naue gledanjem Njegovih dela. Ako ne moete da Ga poznajete na
taj nain, kako moete da Ga poznajete? A ipak, ljudi e gledati Boja
dela pred svojim oima svuda, iz dana u dan, 40 godina, nekada i dva
puta 40 godina, i nikada nee (u)poznati [poznavati] Njegove puteve.
Nauimo Gospodnje puteve. U svojoj Rei, On kae: Moji putevi nisu
vai putevi; a ipak, mi emo se skupiti i pokuati da se ubedimo da je
na put delovanja zapravo Gospodnji put. Da li ste ikada razmiljali o
tome? Zar nije u ovome skup ideja, da u Gospodnjim delima mi treba
da uimo Njegove puteve, Njegove naine delovanja? To jest, kada po-
gledamo i vidimo Gospodnja dela svuda, da li u tome ima iega to mi,
kao radnici, moemo da uimo zajedno sa Njim?
Gospod je veoma tih u svom radu. Neka od najmonijih Gospod-
njih dela su stvorena na najtii i najneprimetniji nain. On ne razbija
uvek kamenje, niti izaziva zemljotres kada neto radi. On to moe da
uradi kada poeli. A ipak, Gospod moe da stvori isto tako mona
dela, a da niko ne oseti bilo kakvo podrhtavanje. Uzmite prolee, kada
je cela Zemlja u pokretu zbog biljaka koje niu. Postoji beskrajna sila
iznad svake mere i zamisli, sam Gospod radi, a ipak je sve mirno i
tiho.
ta je bio rezultat toga to su deca Izraela gledala Boja dela, a ipak
nisu nauila (upoznala) Njegove puteve? ta je usledilo kao posledica?
Nisu uli u odmor (poinak). Tako sam se u svom gnevu zakleo:
Nee ui u moj Poinak! (SSP). Da li je Gospod hirovit na bilo kom
od svojih puteva? Ne. Kako Njegovi zakoni nastaju? Oni su Njegov
ivot. Da li Gospod sedne i smisli zakone, i kae: Ovo u nametnuti
ljudima. Ovo e biti dobro za njih i ja u im to nametnuti, a ako oni
tako ne ine, ja u ih odbaciti? Ne. Gospod je ivot, a Njegov ivot
je zakon. Njegov ivot je uvek isti i ne moe da bude drugaiji nego to
jeste. Boji zakon je takav kakav jeste, upravo zato to je On takav, i
On ne moe da bude drugaiji nego to jeste. Ko god, dakle, odbacuje
Njegov ivot, mora da ima smrt, kao nunu posledicu. Ne moe da
bude drugaije. Tako je zato to je tako. Kazna na oveka nije stavljena
153
bezrazlono, ali ne postoji nita drugo to moe biti uinjeno. Ako o-

vek nema ivot, on mora da ima smrt.
ta je ono to bi ovi ljudi imali da su iz Bojih dela nauili Njegove
puteve? Imali bi odmor (mir, pokoj). Ali poto nisu nauili Njegove
puteve kada su videli Njegova dela, Gospod kae: Vi ne moete imati
odmor. Oni nisu mogli da uu u Njegov odmor. To je bilo nemogue.
Pazite, brao, da srce nekog od vas ne bude zlo i neverno, pa da ot-
padne (odstupi Bakoti) od Boga ivoga. Nego, svakodnevno bodrite
jedan drugoga dok god odzvanja ono danas. (SSP). Danas je jedino
vreme koje nam je dato. Jue ne postoji i nema takvog dana kao to je
sutra.
Kada doemo do onoga to oznaavamo kao sutra, to je zapravo
danas. Jedino vreme koje postoji u celom svetu je danas. Koji god da je
dan u sedmici, to je uvek danas.
Nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god se kae

danas, da koji od vas ne otvrdne kroz prevaru greha. Posta-
li smo, naime, Hristovi sauesnici (zajedniari Karadi),
samo ako poetak pouzdanja do kraja vrst odrimo. Kad
se kae: Danas ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrd-
nu vaa srca kao kad ste se razgnevili. Jer neki, kada su uli,
razgnevili su se, ali ne svi koje je Mojsije izveo iz Egipta. A na
koje se srdio etrdeset godina? Nije li na one koji su zgrei-
li, ija mrtva tela su ostala u pustinji? A kojima se zakleo da
nee ui u njegov odmor, ako ne onima koji nisu verovali? I
vidimo da nisu mogli da uu zbog neverovanja. (stihovi 13-
19 kombinacija prevoda arni-KJV)
Nije da ih On ne bi pustio; ali nisu mogli. itamo dalje:
Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo ostavljeno

obeanje da se ue u njegov mir, ne pokae da je zakasnio.
(Jevrejima 4,1 arni)
154
Predavanje broj 16
U iji odmor su imali mogunost da uu, a nisu? U Boji. ta

je nama propovedano? Jevanelje. Koje jevanelje? Isto koje je i
njima. To nije novo jevanelje. Nema prostora za priu da oni nisu
imali anse da uju jevanelje. Imali su ga prvi, i odbili su ga, a sada se
jevanelje propoveda nama, kao to je i njima; mi imamo podjednako
dobru priliku, kao to su je imali i oni. Kada je njima propovedano,
zato nisu imali koristi? Zato to nije bila spojena sa verom [kod] onih
koji su [je] uli (stih 2 arni). Nije verom bilo povezano u onima
koji su uli. Ko ulazi u odmor?
(Glasovi) Mi koji verujemo.
Mi; kada mi ulazimo u odmor? Kada verujemo. U iji odmor
ulazimo? U Boji. Razlog zbog kojeg oni nisu uli je zato to odmor
dolazi verom. Oni nisu verovali; zato nikada nisu mogli da se odmore.
Ali mi koji verujemo ulazimo u odmor. Koji je dokaz da vernici ulaze
u Boji odmor? Dokaz koji je ovde dat, da se Bog zakleo da nevernici
nee ui. To je kao negativ zakletve. To je jednostavno obrnuto od za-
kletve Avramu, da e on i njegovo seme ui u odmor. U 15. poglavlju
1. Mojsijeve imamo obeanje, i u 22. poglavlju imamo obeanje, po-
tvreno zakletvom, da e se Avramovo seme odmoriti od svih svojih
neprijatelja. Tako zakletva ima dva aspekta. Oni koji veruju ulaze u
odmor, a oni koji ne veruju ne mogu da uu u Boji odmor.
Oni nisu mogli da uu u odmor, iako su [njegova] dela zavrena
jo od stvaranja sveta (stih 3 SSP). Saoptava se da nisu mogli da
uu u Boji odmor, iako su bila zavrena dela od nastanka sveta. Ovde
nalazimo naizgled promenu tema, od odmora ka delima.
(Glas) eleo bih da znam koje je znaenje rei odmor.
Odmor jednostavno znai odmor; ne znam ni za jedno drugo
znaenje te rei. Mislim da svi iz iskustva znamo znaenje rei odmor,
ak i da je u pitanju samo elja za tim.
(Glas) Ali ja nisam propovednik.
Pa ne treba da budete propovednik da biste verovali. Mi koji veru-
jemo ulazimo u odmor.
(Glas) Pitanje u mom umu je: Da li se to odnosi na hiljadugodinji
odmor?
155
To je Boji odmor, i to ne samo za 1000 godina, ve za venost.

Dela su bila zavrena od nastanka sveta. Kada su dela bila zavr-
ena, ta je usledilo? Odmor. Ako ovek ima neki posao da uradi, i
zavri ga, ta neophodno mora da usledi? Odmor. On ne moe da
uini nita vie. Ali, poto ovek ne zavrava svoj posao, on stoga ne
nalazi odmor u svom sopstvenom delu.
Stareina Frederickson Da li je to isti odmor kao tamo gde kae:
Doite k meni svi koji ste umorni i optereeni (natovareni Karad-
i), i ja u vas odmoriti? (Matej 11,28 arni)
O ijem odmoru priamo? O Gospodnjem. Ko kae: Doite k
meni i ja u vas odmoriti? Gospod. Onda to mora da je isti odmor.
Kada doete do jednog od ovih osnovnih naela, verujte u njega. Ve-
rom ga uinite svojim sopstvenim, i drite ga se, i verujte u njega zau-
vek; onda moete da idete kroz Sveto pismo, i vera e ga obasjavati sve
vreme. Mi ne moemo da se borimo niti da preispitujemo svoj put u
razumevanju Boje rei; ali kao to Sunce topi led, tako mi verujemo u
na put u razumevanju Svetog pisma.1
Bog nas poziva da se odmorimo na osnovu uverenja da je taj od-
mor pripremljen, jer je posao zavren. Kada je sav posao uraen, i to
dobro uraen, onda mora da usledi odmor, zato to nema ta drugo da
se radi. Ako ima jo da se radi, onda posao nije zavren.
Vraamo se na prvo poglavlje 1. Mojsijeve, da vidimo da li veru-
jemo ili ne u ono zbog ega toliko viemo protiv evolucionista, jer ne
veruju u jednostavnu priu o stvaranju. Prvi korak u dokazu da je
odmor spreman jeste to to su dela zavrena. Kakav je dokaz za to?
Jer je negde za sedmi dan rekao ovako: I Bog se odmorio u sedmi dan
od svih svojih dela. I opet na ovom mestu: Nee ui u moj odmor (sti-
hovi 4 i 5 KJV). Ko to govori? Bog. O emu On govori? O svom
odmoru. Kada se On odmorio? Kada su Njegova dela bila zavrena.
Kog dana se odmorio? Sedmog. Sedmi dan je abat Gospoda Boga.
abat znai odmor, tako da je abat (subotnji dan) Gospodnji odmor.
Uzmite 4. i 5. stih zajedno:
1 Mi ne moemo na silu da doemo do razumevanja Boje rei; ali kao to Sunce

topi led, takav e, verujemo, biti i na put u razumevanju Boje rei prim. izdavaa
156
Predavanje broj 16
Jer je negde za sedmi dan rekao ovako: I Bog se odmo-

rio u sedmi dan od svih svojih dela. I opet na ovom mestu:
Ako uu u moj odmor.
Oni ne mogu da se odmore. Oni ne mogu da svetkuju subotnji

dan. Nije li to ono to je reeno? Oni ne mogu da se odmore zbog ne-
verstva. Mi koji verujemo ulazimo u odmor, zato to su dela zavrena,
a samim tim su dela pripremljena od nastanka sveta. Bog se odmorio
sedmog dana od svih svojih dela. To je ono to je na jednom mestu
rekao o sedmom danu; na drugom mestu rekao je o tome: Oni nee
ui u Njegov odmor.
Zatvarajui izvetaj o delima koja je Bog uinio tokom sedmice
stvaranja u prvom poglavlju 1. Mojsijeve:
Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro bee veoma.
(stih 31 Danii)
Bog je time bio zadovoljan. Nije video da je negde mogao da na-
pravi neto bolje. Bilo je savreno. ta god Bog uini, uinjeno je zau-
vek. Nita se tome ne moe dodati, nita oduzeti.
Sada idemo ka odmoru. Idemo ka Gospodnjem odmoru. Ali od-
moru neophodno moraju da prethode dela dela kakvog karaktera,
koje vrste? Dela koja su savrena, zavrena i potpuna. Uzmite tekst
koji imamo ovde: Mi koji verujemo ulazimo u odmor (stih 3 para-
fraza) i uporedite to sa onim to je Spasitelj rekao u 6. poglavlju Jova-
novog jevanelja, u odgovoru na pitanje fariseja: ta da uinimo, da
bismo inili Boja dela? (stih 28 SSP). Da li je rekao: Ako elite da
inite Boja dela, inite neka dela? Da li je rekao: Ako verujete, moete
da inite Boja dela? O, ne. Rekao je: Ovo je Boje delo, da verujete
u Onoga koga je On poslao. Bog nikada nikome nije rekao da ini
Njegova dela, zato to Bog zna dovoljno, da bi znao da niko drugi ne
moe da ini Njegova dela. Ljudi su ti koji se stavljaju na mesto Boga
i koji kau: Mi moemo da inimo bilo ta to i Gospod moe; mi
moemo da inimo dela, i to isto toliko dobro kao to moe i Bog; mi
moemo da se opravdamo delima; mi moemo da inimo dela koja e
157
stajati uz Boja dela i On nee moi da primeti razliku. Bog zna do-
voljno, da bi znao da nema nekog drugog bia u svemiru koje moe da
ini Njegova dela i On ne trai da ih mi inimo. Ali ovo je Boje delo;
da verujete u Onoga koga je On poslao. Da li ima neke protivrenosti
u ovim tekstovima, naime: Ovo je Boje delo, da verujete i Mi koji
verujemo ulazimo u odmor? Ne. Zato? Zato to je delo uraeno;
a kada dobijate Boje delo, dobijate delo koje je zavreno, i zato imate
odmor. Stoga, verovanjem dobijamo odmor u savrenom, zavrenom
Bojem delu.
Zapazimo tekst od malopre:
Doite k meni, svi koji ste umorni i optereeni, i ja u

vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i uite od mene, jer
ja sam krotkog i poniznog srca, i nai ete odmor. (SSP)
Pronaite odmor u krotkosti i smernosti, jer je moj jaram blag, i

moje je breme lako. Stoga, ono to nas brine, i umara, jeste ovaj ivot-
ni ponos koji ini da mislimo da moemo i moramo da uradimo sve
sami. Ali mi to ne moemo da uradimo, i zato nas to umara. Recimo da
nam je dat neki deli posla da uradimo, i mi smo se savesno potrudili, a
kada smo ga zavrili, videli smo da je uraeno loe. Da li ikada dobijete
bilo kakvo zadovoljstvo iz toga? Da li ikada dobijete neki odmor od
toga? Ne; ne odmarate se, jer se zadravate da uradite taj posao i ne
moete da se odmorite nou, zato to razmiljate: Sada moram to da
uradim ponovo. I kada to uradite ponovo, ak ni tada nije dobro.
Ko je taj koji u celosti zavrava i upotpunjuje sve svoje dnevne
poslove? Ko je taj koji ih zavrava savreno, tako da moe da se osvrne
na njih savreno zadovoljan, i uzme apsolutni odmor i uiva u posma-
tranju toga? Ima li nekoga? Ne. Mi to ne moemo da uradimo. I u
najboljem poslu koji moemo da uradimo ima neega to je pogreno,
neto to nedostaje, neto to je nepotpuno; i to je ono to nas uma-
ra. Zar ne znate da je jednostavna injenica da nije toliko onaj posao
koji ljudi urade, ve onaj koji ne mogu da urade, ono to ih umara?
Posao koji pokuavaju da urade i ne uspevaju da izvre je ono to ih
158
Predavanje broj 16
umara. Ne samo da na posao nije u celini uraen, ve ga ne uradimo

savreno, ak ni donekle, i to je ono to nas premori. Znate da ima
hiljade i hiljade ljudi koji, samo za obian posao dat ljudima, samo za
obian ljudski posao, kau: Ja ne mogu da ga zavrim; radim najbolje
to mogu i ne mogu da ga zavrim. Ali kada govore o Bojem poslu, o,
[oni misle da dodao izdava] to mogu da urade dovoljno dobro. Zar
u tome nema neeg nerazumnog? Oni priznaju da ne mogu da urade
svoj sopstveni posao, onako kako bi on trebalo da bude uraen, ali se
oseaju potpuno sposobnima da rade Boji posao. A koji su Boji po-
slovi? Njegov posao je ono to On radi, a sve to On radi je ispravno, i
stoga je to pravednost. Uobiajeno je za ljude da misle da mogu da ine
ispravno; ali pravednost je Boji posao, i ovek koji ne moe da uradi
svoj sopstveni posao, ne sme da pretpostavlja da moe da radi Boji.
Mi smo optereeni grehom i ono to nas umara jeste na uzalud-
ni pokuaj da izgradimo pravednost. to se due zadravamo u tom
poslu, na posao mora biti nepotpun; i tako, naravno, ne moemo da
naemo odmor. Da li ima nekoga ko nije rekao: Ako bih morao to
ponovo da uradim.... i onda sledi lista poboljanja koje bi napravio.
ovek napravi mainu i samo to je to zavrio, on poinje da gleda
gde moe da je pobolja sledei put. Ali kada je Bog prvi put obavio
svoj posao, bilo je toliko dobro, koliko je bilo mogue da bude. On
nije mogao da vidi nita nepotpuno u vezi sa tim. Sve je bilo ispravno.
On nije poeleo da to moe da uradi ponovo. Sve je bilo uinjeno, i to
dobro uinjeno; stoga je jedina stvar koja je mogla da usledi bio odmor.
Kako je Bog obavio svoj posao prvenstveno? Svojom Reju. On je
rekao, i bilo je tako (Psalam 33,9 KJV). I mogao je da se odmori s
poverenjem u svoju sopstvenu Re. On je imao poverenja da Re koja
je stvorila moe i da odrava, tako da se odmorio i zadovoljno je gledao
posao koji je obavio.
Gospod je stvorio oveka takoe onako dobro, kao to On to zna,
i itamo u 1. Mojsijevoj 2,15 (Danii):
I uzevi Gospod Bog oveka namesti ga u vrtu edem-

skom, da ga radi i da ga uva.
159
Ako bismo imali strogo doslovan prevod toga, on bi bio: Uinio je

da se on (ovek) odmara u Edemskom vrtu, da ga obrauje i uva. Bog
je dao oveku da obavlja posao u Edemu, tako da taj posao nije deo pro-
kletstva. To je takoe bio posao nad zemljom. To je jedina vrsta posla
koju je Bog dao oveku. Postavio ga je u Edemski vrt da radi, ali uinio
je da se odmara tamo. itav svet je dat oveku, ali Edemski vrt je bio
mesto koje je bilo njegov dom. Uinio je da se odmara tamo, da ga obra-
uje i da ga uva. Sada zapazite, on nije morao da napravi vrt. Bog ga je
napravio, a ovek je samo trebalo da ga uva. Kada vidimo kako je do-
ao do toga da ga izgubi, vidimo kako je trebalo da ga uva. Njegov greh
je bilo neverstvo. On nije verovao Bogu, zato je izgubio savreno Boje
delo. Kako je onda mogao da ga zadri? Samo verovanjem (verom).
Ovo je Boje delo, da verujete. Sve dok je verovao, dotle je i mogao da
zadri vrt i da ga ima za sebe: sve dok bi imao savreno Boje delo, dotle
bi mogao i da se odmara u tom vrtu. Nije vano koliko je radio, ako je
radio od jutra do mraka, nikada se nije umorio. To je lepota Bojeg dela.
Poto je delo bilo potpuno zavreno, bilo je u celosti savreno i potpuno,
zato se on u odravanju tog dela nije umarao. Tu je bilo delo, zavreno i
dato njemu, a sve to je on morao da uradi, bilo je da se odmara u njemu
i da ga uva takvim kakvo je bilo. Njegov posao je bio odmor.
U 2. poglavlju Efescima poslanice imamo re o spasenju.
Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Boji,
ne od dela, da se niko ne pohvali. (stihovi 8 i 9 Karadi)
Ne od ijih dela? Ne od naih dela. Zato? Da se niko ne po-
hvali. Meutim, ipak jeste od dela. Jer smo mi Njegovo delo (stih 9).
Dakle, to jesu dela. Ali ija dela? Boja dela. Meutim, nema anse da
se Bog hvali nad Bogom. Jer smo mi njegovo delo, sazdani (stvoreni
KJV) u Isusu Hristu za dobra dela koja Bog unapred pripravi (odredio
KJV), da ivimo (hodimo Karadi) u njima (stih 10 Bakoti).
To je bio sluaj sa Adamom kada ga je Bog nainio. On je bio stvoren
za dobra dela u Isusu Hristu. A ko ih je uinio? Bog. I On ih je uinio
da bi ovek mogao da hoda u njima i da uiva u njima. Jevanelje treba
da nas vrati, treba da nas dovede do odmora u zavrenim i savrenim
Bojim delima.
160
Predavanje broj 16
Kada je Bog imao sav posao zavren i potpun, ta je uradio?

Odmorio se od svih svojih dela. Ali taj odmor, taj posao, bila je Nova
Zemlja. Boji odmor se onda odnosi na Novu Zemlju. Subota u koju
se Bog odmorio bila je subota Nove Zemlje, Edema Edemski odmor.
Uskoro emo redom uzeti sve stihove iz Jevrejima poslanice 4, ali
danas nemamo vremena. Zato emo prei na 9. stih. Samo ta jedno-
stavna tvrdnja: Ostaje [subotni D. Stefanovi] odmor. Mnogi to i-
taju kao da je reeno da e narodu Bojem (tek) doi odmor. Ali ta
re ostaje znai? Neto to je ostavljeno; neto to jo postoji od
prethodnog vremena. Kada je odmor dat oveku, itava Zemlja je bila
nova. Nije bilo prokletstva na njoj. Sada je doao greh, i Zemlja je po-
stala stara, i prokleta je; ali, ipak ostaje odmor Bojem narodu. Odmor
dolazi iz Edema. Nad Edemom nikada nije bilo nikakvog prokletstva.
ovekov greh je doneo prokletstvo nad zemljom, ali ga je isterao iz
Edema. Postoji jedno mesto koje se odnosi na Zemlju, a koje greh ni-
kada nije dotakao. Edem je sada na Nebu, u Bojem raju, gde je Boji
presto; i sam Hristos je tamo, ovek Isus Hristos, koji je uinjen ma-
njim od anela zbog smrtne patnje, krunisan kao ovek slavom i au
i postavljen nad delima Boje ruke u Edemu: i On je onaj koji kae:
Doite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti.
Odmor u Edemu bio je subotnji odmor. Subota je deo Edema koji
nam ostaje dok se Edem ponovo ne obnovi; i onaj koji dri (svetkuje)
subotu, kao to je Bog dri, kao to ju je Bog dao da se dri, ima odmor
koji i Gospod Isus Hristos ima na Nebu.
Ali kako neko moe da je dri? Verom; poto odmor podrazu-
meva zavren posao, a taj posao je Boji posao. Sam Bog ga je zavrio.
Onda mi ne bismo mogli da ga uradimo kada bismo pokuali. Postoje
dva razloga zato ne bismo mogli da uradimo taj posao: kao prvo, samo
Bog moe da radi Boji posao; a kao drugo, on je ve uraen, tako da,
kada odete tamo, vi ne nalazite nita to treba da se radi. Ve je uraeno.
Kada se Bog odmorio od njega, kakva je tek drskost da ovek pokuava
da ga uradi! Prema tome, poto je stvar zavrena, prihvatamo je verom.
Sada On kae nekima: Ne moete da uete u moj odmor; zato to oni ne
veruju i prestaju sa svojim poslovima da bi preuzeli Njegove.
161
(Glasovi) Kako onda treba da budemo radnici zajedno sa Bogom?

Odmaranjem u Njemu.
(Drugi glas) Onaj stih koji se odnosi na to, iz Matejevog jevan-
elja, kae: Doite k meni svi koji ste umorni i ja u vas odmoriti; a
sledei stih kae: Uzmite moj jaram na sebe. Da li to znai posao?
Da, svakako. Ali On kae: Moj jaram je blag, i moje je breme
lako. ta je Njegovo breme? On nosi itav svet. Ali On ga nosi lako.
On kae: Uite od mene. Ako nosite breme, ta ono ini? Ono nau-
lja vaa ramena, i ini vas umornima, i razdraljivima, i osetljivima.
On kae: Ne radite na taj nain. Uite od mene. On radi, ali Ga to ne
brine. Ko e se aliti na posao, ako ga on ne brine posao koji moete
da uradite i, radei ga, ne umorite se? Ko e se aliti na to? Milina je to
raditi. Pravo je uivanje u tome. Veliko je zadovoljstvo, i to je ono to
Gospod eli da i mi imamo.
Priali smo o poruci za dugo vremena, i kada govorimo o poruci
treeg anela, onda svi misle na subotu. Ali pre nekog vremena, proi-
tali smo da je opravdanje verom bila ta poruka i mnogi ljudi su mislili
da, ako propovedamo opravdanje verom, ne bismo mogli da kaemo
nita o Gospodnjem dolasku ili o suboti. Zato, brao, elimo da naui-
mo poruku. Da vidimo koliko vas ovde je ulo da, kada propovedate o
suboti, ljudi kau: Da, ali znate da se mi ne opravdavamo delima. Zar
niste svi to uli?
(Glasovi) Da.
I oni su mislili da su dokazali kako ne bi trebalo da drimo subotu,
ne shvatajui da postoji velika razlika izmeu odmora i dela. Subota je
odmor, ne posao. Dranje subote nije opravdanje delima, ve opravda-
nje odmorom odmorom u zavrenom Bojem delu u Hristu. Subota
je odmor. To je Boji odmor. To je savren odmor. To je odmor koji
opravdava, zato to je to odmor koji donosi savrena dela, Boja dela.
Naa dela nisu dobra ni za ta. Mi ne moemo da inimo nita. Ne od
dela, da se niko ne pohvali. Mi smo Njegovo delo.
Neko kae: Pa, ja ne verujem da je neophodno da svetkujem su-
botu. Gospod kae takvom: Ti ne moe da je svetkuje, jer samo oni
koji veruju, ulaze u odmor. Zapazite ovo, brao, subota je tako slavna
162
Predavanje broj 16
stvar da, kada je ljudi vide, oni uivaju u njoj; i mi inimo Gospoda
nepravdom, i ljude nepravdom, kada je predstavljamo na takav nain
da oni misle da je to breme, zadatak. To nije neto to je Gospod na-
metnuo ljudima, ve prednost koju im je dodelio. Kakav je to ovek u
itavom ovom svetu koji se ali zato to je prinuen da se odmara?
Onda, umesto da im bude teko, naroito radnikoj klasi, da svet-
kuju subotu, ona je za njih blagoslov. Ona je prijatelj radnog oveka.
Ona je odmor. To je ono to e ga izvui iz svih njegovih tekoa bre
nego to je bilo koja politika partija ili radnika partija ikada sanjala
da e mu pomoi da se izvue. I ovo je razlog zato Adventisti, od svih
ljudi na svetu, nemaju apsolutno nikakve veze sa bilo kojom politi-
kom partijom koja postoji. Programi tih partija su arlatanska sredstva
i Bog ne eli da se mi bavimo njima. On eli da se bavimo onim to je
istina. Politike partije tvrde da su prijatelj radnih ljudi; one tvrde da
e doneti bolja vremena, da e biti lake tim ljudima. To je ono za ta
sve one rade. A Gospod dolazi sa svojim jevaneljem, koje nam svima
obeava odmor; koje obeava svakom oveku njegovo sopstveno me-
sto u vrtu, i ne samo njegovo sopstveno mesto u vrtu, ve svakom o-
veku u nasledstvo itavu Zemlju, i svim ljudima nasledstvo u itavom
svetu, na takav nain, da nee biti ni govora o imovinskim pravima, ve
e svaki ovek imati slobodno nasledstvo i apsolutni odmor, bogatstvo
bez granica.
Odmor, odmor u poslu, bolje nego to je ijedna radnika partija
ikada mislila da je mogue; jer najbolja stvar o kojoj moemo da misli-
mo je da se skrate radni sati, kako bi ovek mogao da ima vie vremena
za odmor. Ali Bog obeava da da oveku odmor sve vreme dok radi.
To je bolje. I moemo da budemo potpuno sigurni da e ovo biti spro-
vedeno za mnogo krae vreme nego to je ijedan politiar ikada sanjao
da bi njegov program mogao da dovri.
Ko je taj koji e, znajui za tako neto, biti takva budala da provede
svoje vreme nad onim to mu ne obeava nita? Zato bismo troili
svoje vreme na neto to, i u najboljem sluaju, nije nita osim arla-
tanskog programa, kada imamo neto to e reiti svaku tekou pod
nebom?
163
Sada zapazite, svetkovanje subote je odmor, Boji odmor, zato to

je Njegovo delo gotovo, dovreno. Kakva vrsta dela su Boja dela? Sa-
vrena dela. I kako dobijamo ova dela? Verom. Dakle, svetkovanje
subote podrazumeva veru. To znai pravednost verom. Onda je to po-
ruka. Pravednost verom je poruka. Ima mnogo ljudi koji veruju u pra-
vednost verom u Hristu, ali koji ne vide nita u vezi sa subotom. Ono
to mi sada treba da im pokaemo jeste da svetkovanje subote znai
savrenstvo Bojeg dela, i stoga savrenstvo odmora u Njemu, verom.
Uzmite sada zavreno delo. ta Hristov krst ini za ljude? Ako
je, dakle, neko u Hristu, novo je stvorenje (tvar Karadi) (2. Korin-
anima 5,17 SSP). Dakle, u Hristovom krstu vidimo novu tvorevinu.
To je ono to ini krst. Propovedanje Hrista je ludost za one koji propa-
daju, ali za one koji su spaeni, to je Boja sila. Gde vidimo ispoljavanje
Boje sile? U stvaranju, u onome to je On stvorio. Tako je Hristova
sila, sila stvaranja, stvaralaka sila. Ovo savreno Boje delo, ova nova
tvorevina, izgubljena je grehom. Svetkovanje subote slavi uspomenu
na Boja dela, ne onakva kakvima ih vidimo sada, ve na Boje savre-
no delo. Meutim, dolo je prokletstvo i unitilo ih. Hristos nas je ot-
kupio od prokletstva [Zakona] tako to je radi nas postao prokletstvo
(Gal. 3,13 SSP) u smrtnoj patnji. Na krstu nas je Hristos otkupio,
donosei nam dela bez prokletstva, savreno Boje delo. Stoga, kada
je Hristos prikovan na krst, koje su bile poslednje rei koje je izustio?
Zavrilo se. ta? Novo stvaranje. Sve je dovreno. Dolazei do
krsta, imamo savrenstvo Boje nove tvorevine u Hristu. A subota je
slavljenje novog stvaranja. Zato je subota znak savrenog odmora; ta
vie to je sam odmor koji nam Bog daje u Hristu.
Samo jo jedan tekst koji moemo da proitamo danas pre nego
to zavrimo. U 58. poglavlju Isaije:
Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini ta je tebi

drago na moj sveti dan, i ako prozove subotu milinom, sve-
ti dan Gospodnji slavnim (asnim KJV), i bude ga slavio
(potovao KJV) ne idui svojim putevima i ne inei ta je
tebi drago (ne traei svoje zadovoljstvo KJV), ni govorei
164
Predavanje broj 16
(svoje KJV) rei, tada e se veseliti u Gospodu. (stihovi 13

i 14 Danii)
ta znai Edem? Uivanje, zadovoljstvo. Subota potie iz Ede-

ma, i deo je Edema, i zato je uivanje. U njoj dobijamo isti onaj divan
odmor koji je Bog imao u poetku, posmatrajui svoje sopstveno, sa-
vreno delo.
Danas smo tek poeli da prouavamo subotu. Sutra, ako Gospod
eli, dalje emo istraivati detalje onoga to svetkovanje subote podra-
zumeva, i ta je to, a onda moemo bolje da razumemo ta je posao nas
Adventista, ta je Gospodnji posao, i koja je poruka. Ali mislim da svi
ovde mogu da vide da je poruka treeg anela pravednost verom; jer
time ovek ulazi u Gospodnja dela, a ta dela su savrena. Zato se on
odmara verom. Meutim, ovek koji ne veruje u Gospoda, ne moe da
se odmori. Da li je onda mogue da ovek svetkuje subotu, a da preut-
no ne veruje u Gospoda? Ne. On prestaje da radi poslednjeg dana u
sedmici i to je sve to za njega moe da se kae. Ako ne veruje u Boga,
onda ne moe da svetkuje subotu.
A sada, samo jo jedna stvar, da pojasnimo ovo. ta onaj koji ne
veruje u Gospoda kae o Bogu? On Ga je uinio laovom. Naravno,
ne potpuno, stvarno laovom, jer Bog ne moe da lae. Meutim, o-
vek koji kae da je Bog laov, sam je laov. Da li od oveka, koji je laov,
moe da bude veoma dobar potovalac subote? Nema drugog naina
da se svetkuje subota, osim da se veruje u Gospoda.
165
PREDAVANJE BROJ 17
(Ponedeljak popodne, 1. mart 1897)
ta nam je ostalo? Odmor ili obeanje ulaska u odmor (mir,

poinak, pokoj). iji odmor? Boji odmor. Ko ulazi u odmor? Oni
koji veruju. Kada ulaze u odmor? Kada odustanu od svojih sopstve-
nih dela. A kada neko odustaje od svojih sopstvenih dela? Kada ve-
ruje. Jer mi koji verujemo ulazimo u odmor (Jevrejima 4,3 eng.
prevod KJV). Koji je dokaz da je odmor spreman? Zato to su dela
bila zavrena od postanka sveta. Koji je dokaz da su dela tada bila za-
vrena? Zato to se Bog odmorio u sedmi dan od svih svojih dela. A
to da je ovo odmor koji Bog daje svom narodu pokazuje se u injenici
da, jo uvek govorei o sedmom danu, on kae nevernicima: Oni nee
ui u moj odmor.
Jer je negde za sedmi dan ovako rekao: I poinu Bog u

sedmi dan od svih svojih dela. A na ovom mestu opet: Nee
ui u moj mir. (stihovi 4 i 5 arni)
O emu On pria na oba mesta? O sedmom danu. Na jednom

mestu, on o sedmom danu kae da se Bog odmorio sedmog dana od
svih svojih dela; a na drugom mestu on o njemu kae: Oni Nee ui
u moj mir (odmor). Kada se Bog odmorio sedmog dana? Kada je
zavrio svoje delo, po zavretku est dana stvaranja. U kakvom stanju
su bila tada Njegova dela? Ona su bila veoma dobra. Zemlja je bila
nova, tako da se Boji odmor odnosi na Novu Zemlju, na stanje Nove
Zemlje. Da budem konkretniji, trebalo bi da kaemo da je nova tvore-
vina u stvari odmor.
ta je Hristos rekao o Bojim delima? Ovo je delo Boije, da
verujete (arni). Meutim, koja je karakteristika svih Bojih dela?
Ona su savrena. Onoliko su dobra, koliko je i mogue da budu. ta-
vie, Bog se odmorio od svih svojih dela, tako da su ona dovrena
nita im se ne moe dodati, nita oduzeti; i kada istinski verujemo, mi
166
Predavanje broj 17
dobijamo ta dela; ali poto su Boja dela zavrena dela, i tako savrena,
da ne moe biti izmena (dopuna), stoga mi koji dobijamo Boja dela,
dobijamo Boji odmor. Jedno od najsavrenijih dela koje je Bog uinio
u poetku, bio je sam ovek. ovek je bio Boje delo, stvoren u Hristu
Isusu za dobra dela; i ta dobra dela su bila stvorena u Hristu. Bog ih je
ve dovrio, ak i pre nego to je stvoren ovek. Dela su bila zavrena
od nastanka sveta, i ovek je mogao da hoda u njima, i hodajui u nji-
ma, mogao je da se odmara u Gospodnjem odmoru.
Ali ovek je pao, dela su bila izgubljena, i na sve je dolo proklet-
stvo. Hristos nas iskupljuje od prokletstva, postavi prokletstvo (kle-
tva) za nas; On je uinjen prokletstvom za nas, tako to je visio na
drvetu. I tako se u Njemu, u Njegovom krstu, stvara nova tvorevina, mi
postajemo nova stvorenja. U krstu onda nalazimo zavrena Boja dela,
savrena i potpuna, ona koja je ovek izgubio grehom. U Hristovom
krstu je savren odmor, zato to se u Njemu zavravaju dela. Hristos
je rekao: Svri (zavrilo) se (Jovan 19,30 arni). Svako ko dolazi
Hristu nalazi tamo savreno delo, i nalazei to savreno Boje delo,
zavreno i potpuno, on se odmara.
Kao to smo rekli, Boji odmor je nova tvorevina. Zapazite sada:
Koja su to dela koja dobijamo u Hristu? Boja zavrena dela, nova
tvorevina. Dakle, upravo ona ista dela koja su bila zavrena od postan-
ka sveta. Stoga, u krstu u Hristu, dolazimo do tog istog odmora. Hri-
stov krst odvodi nas nazad do stvaranja, uklanja, zakopava i unitava
sav beskonani mrak, i greh, i prokletstvo, i odvodi nas nazad do
novog stvaranja, do istih onih dela, a samim tim do istog onog odmo-
ra, kao u poetku. Kada se propoveda Hristov krst, kada se propoveda
jevanelje, nema prostora ni za koga da kae da je subota ukinuta na
krstu. Kako bi neko mogao da zamisli tako neto? Prigovor se uklanja
pre nego to ima ansu da se postavi, jer smo mi u Hristovom krstu
dovedeni do odmora koji je bio spreman od osnivanja sveta, zato to
su tada bila zavrena dela. Tako je 4. poglavlje Jevrejima poslanice naj-
snanije poglavlje o suboti u Svetom pismu. Ali u njemu ima podjed-
nako mnogo toga to treba i mi da nauimo, kao i bilo ko drugi, zato
to mi koji govorimo o suboti moramo da nauimo ta je subota. To je
167
Boji odmor, a Njegov odmor nema u sebi mrlju prokletstva. (Nema u

njemu nesavrenstva; on je sam savrenstvo.)
Mi smo Boje delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela, Boja
dobra dela, a ova dobra dela su bila pripremljena od poetka, da bi-
smo mi hodali u njima. Hodanjem u ovim dobrim delima, ve pripre-
mljenim i zavrenim, mi emo imati stalni odmor, Gospodnji odmor.
Subota od poetka a ona je uvek ista, kao to je bila u poetku, ali
moramo uvek da se vratimo na to, zbog ispravnog stanja svega treba
da obelei Boje zavreno delo. Subota je onda Boja pravednost koju
ovek dobija kao poklon (dar).
Mi onda vidimo da ovek, koji ne veruje u Gospoda, ne svetkuje
subotu. On ne moe da svetkuje subotu; to je jednostavno nemogue.
Subota obeleava Boju zavrenu, novu tvorevinu; zato je subota peat
savrenstva. Dranje subote je onda jednostavno uestvovanje u Bo-
jem savrenstvu. Vidite ovde: nema mogunosti da bilo ko kae: Pa ti
svetkuje subotu, oekujui da a time biti spaen? Ne, nikako; zato
to je sama subota dokaz injenice da je Bog Stvoritelj da On stvara
sve u Hristu i da ovek nema silu. Dranje subote je priznanje injenice
da mi ne moemo da inimo nita. Sve to mi moemo da uinimo je
da prihvatimo da je Bog uinio za nas. Imamo izjavu: Seti se subot-
njeg dana, da ga dri (uva) svetim (2. Mojsijeva 20,8 KJV). Ova
zapovest, umesto da bude breme jadnom, radnom oveku, u stvari je
za njega blagoslov, iznad svih ostalih.
Jadan ovek, koji na Zemlji nema nita u ta bi se (po)uzdao, koji
iz dana u dan, izmeu sebe i propasti, nema nita, osim svog dnevnog
posla njemu dolazi subota, donosei znanje o Bogu, kao Stvoritelju
i Zatitniku. On se odmara u sedmom danu, ne kao po zadatku, kao
pod teretom koji je Bog stavio na njega, ve kao u prednosti koju mu
je Bog dodelio, zato to on zna (poznaje) Gospoda tako dobro, video
je Gospoda u Njegovom savrenstvu, da moe savreno da se uzda u
Njega, znajui da ne moe da uradi nita sam za sebe, i da ne mora da
zavisi sam od sebe. ak i ako je stekao svoj svakodnevni hleb, da li je
on u stanju da uini bilo ta? Ali to dolazi od Boga1. Bog mu to obezbe-
1 Osim onoga to dolazi od Boga prim. izdavaa
168
Predavanje broj 17
uje, a on jednostavno skupi ono to mu Bog da; to je pouka koju Bog

eli da nauimo. Psalmista kae o pticama i zverima: Kad im daje,
skupe; kada otvori svoju ruku, nasite se (Psalam 104,28 KJV). Ptica
zarauje za svoj ivot, isto koliko i ovek. Pa ipak, koliko mnogo ljudi
eli da nema nita vie briga nego ptice. Oni imaju upravo toliko briga,
koliko je oveku potrebno. On mora da radi ceo dan, da bi obezbedio
za sebe i one koji zavise od njega; ali vi kaete da ptice jedino treba da
izaberu svoju hranu. Da, ali to je sve to i ovek treba da uradi. On radi
i skuplja, i onda se ponosi svojom superiornou nad pticama; a ptica
je ona koja bolje prolazi od njih dvoje, zato to se ptica ne uzda u sebe,
ve se uzda u Gospoda. ovek mora da zavisi od Gospoda, ali Mu on
ne odaje priznanje.
(Glas) Na ta se tekst odnosi?
Psalam 104,28. Odnosi se, ne samo na ptice, ve na sve ivotinje.
Kad im daje, skupe; kada otvori svoju ruku, nasite se. Tako Gospod
otvori svoje ruke i ljudi dou i uzmu, i to je sve. ovek to ne pravi, ne
stvara. Bog kae Zemlji, ona obilno rodi, i ovek to pokupi, to je sve.
Sada, to se tie dranja subote: Subota dolazi jadnom oveku, da
mu otkrije Boga. I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i
njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem (Jezekilj 20,12
Danii). Subota nam pokazuje Boju silu da nas posveti, pokazujui
da Njemu dugujemo svoje postojanje i (sve) njegovo trajanje. Mi pro-
pustimo jedan dan posla u potpunosti, da bi to pokazalo ta? Da za-
visimo od Gospoda; da uzmemo Njegovu Re, verujemo u nju, ivimo
po njoj, i onda, iako po ljudskoj proceni moe da izgleda nemogue
da ivimo ako drimo subotu, moe da izgleda da je to za nas propast,
jer emo verovatno izgubiti posao i neemo imati perspektivu da do-
bijemo neki drugi, jadan ovek moe jednostavno da kae: Ja ivim
Gospodnjom Reju, ja se uzdam u Njega, On je onaj koji mi daje hleb
svaki dan; zato u se uzdati u Njega za sve i, kao pokazatelj te injenice,
odmoriu se ba ovde, prema Njegovoj Rei. Vidite li? Subota je tu kao
znak savrenog pouzdanja u Gospoda. Seti se subotnjeg dana, da ga
dri svetim na koliko dana u sedmici se to odnosi? Na svaki dan.
Subota je sedmi dan, ali dranje subote se odnosi na svaki dan u sed-
169
mici; jer, ako odmaram svoje telo sedmog dana, a drugog, ili treeg, ili
etvrtog dana u sedmici sumnjam u Gospoda, ta to znai? Nemir.
Sam Bog je radio za mene, da podri oveka, ne samo za kratko vreme,
ve za venost. Kada smo nepoverljivi prema Gospodu, mi zaboravlja-
mo tu injenicu. Da li se ovek uzda u Gospoda kada je uznemiren ili
zabrinut, jer strah od ovoga ili onoga nee izai na dobro? Ne. Onda,
kada ovek pone da se brine i da ide sa tunim licem, ta on radi?
Kri subotu. On se ne sea subote da je dri svetom. On nosi na sebi
breme. Hristos kae: Doite, uite od mene. Moje breme je lako. ta je
Njegovo breme? On nosi grehe sveta, da, sam svet. Ali On kae: Moje
breme je lako. Sav posao i brige, nemir i greh, sve na svetu, On to nosi
sve, i nosi lako.
Mi imamo vrlo malo sveta na sebi, ali je uasno teak, zar ne? Ljudi
ponekad misle da imaju itav svet na svojim ramenima, i da moraju da
ga nose. Ne znam ni za jednu grupu ljudi na Zemlji koji su podloniji
tome da misle da su preoptereeni, nego to je to sluaj sa adventisti-
kim propovednicima; zato ponekad sretnete predsednika konferencije
i pomislili biste da je upravo stigao sa sahrane. Oni imaju breme koje
nose na sebi, koje ih iscrpljuje. Oni imaju breme u Gospodnjem delu;
ali ta Hristos kae? Uite od mene. On se nije brinuo. On je imao
isto toliko na svojim ramenima, u svom umu, kao i bilo koja obina
osoba; isto toliko osoba je dolazilo k Njemu i oduzimalo Mu vreme,
ali On se nije brinuo, nije se uzbuivao, niti uznemiravao i bunio; ne,
nimalo; i rekao je: Doite, i uite od mene. Moje breme je lako (Matej
11,29). Ono ga uopte nije brinulo. Mogao je da ga nosi tako lako. To
je dranje subote, odmaranje u Gospodu, zavisnost od Njega. Zato?
Zato to je On obavio posao. Mi smo upregnuti sa Njim, i radimo sa
Njim, tako da On obavlja posao u nama, i to ini posao lakim, breme
lake.
Sada emo brzo proi kroz poglavlje:
Poto, dakle, preostaje da neki moraju da uu u njega Gde? u
Boji odmor. Ali koji je taj odmor? Subotnji odmor. Meutim, subot-
nji odmor koji nam dolazi (9. stih) preostaje, dakle, odmor, ega
je to deo? Deo Nove Zemlje. To je sve. Deo nove tvorevine, most od
170
Predavanje broj 17
vremena kada je izgubljen raj do obnovljenog raja. Svako ko dri subo-

tu podie se iz ove jame u koju smo upali, do svetlosti, i radosti, i slave,
i blagoslova Nove Zemlje, da okusi silu sveta koji e doi. Ovde imamo
istu stvar kao i u 2. poglavlju. Jer nije anelima pokorio svet koji e
doi, ve ga je potinio oveku Hristu Isusu, i nama u Njemu. U Nje-
mu nalazimo dranje subote, zato to se u Njemu nalazi odmor Nove
Zemlje. Sada preostaje to da neki moraju (imaju Karadi) da uu
u njega. Drago mi je zbog toga. Ne neki mogu, ve neki moraju.
Bog se zakleo. Bog se obavezao, ne oveku, ve sebi; zato to se zakleo
sobom. Neki moraju da dou i uu u taj odmor, da bi sauvali Njegovu
re, da bi sauvali Boga od krenja zakletve. Tako mora da bude.
To me ohrabruje. Neki moraju da uu, neminovnost da neki mo-
raju da uu u odmor je tako velika stvar, da je ovo poziv: Ko god hoe,
neka doe; povedite bilo koga hitnost je tako velika, da bilo ko na
svetu ko hoe da doe, moe da doe i nae odmor. Nije vano ka-
kvo je njegovo stanje, ili ta je uradio, Bog kae: Neka doe, i ja u
ga prihvatiti. To nije neto iskljuivo. To ne znai: Neko moe da ue;
ima mesta za nekoliko i mi emo uzeti nekoliko odabranih ve neki
moraju da uu. Mora da bude nekih regruta, stoga hajde, svi koji elite;
uite i naite odmor. Mora da se desi da neki uu, a oni, kojima je prvo
propovedano, ne uu, zbog neverovanja, zato nam je ostavljeno obea-
nje. Mi znamo, da su oni verovali, delo bi bilo zavreno pre vie stotina
godina, i Zemlja bi bila obnovljena. Ali poto nisu uli:
Stoga je Bog opet odredio jedan dan, danas, kada je

posle toliko vremena govorio preko Davida, kao to je ve re-
eno: Danas ako mu ujete glas, neka vam ne otvrdnu srca.
(stih 7 SSP)
Zato je odreen drugi dan?

ta je cilj tog drugog dana? Dati oveku jo jednu priliku da
prihvati Boji odmor; jer neki moraju (imaju) da uu u njega i On
e im dati drugi dan u kojem e doi. To je dan spasenja, a jedini dan
spasenja je Danas. Evo dan (ovo je dan KJV), koji stvori Gospod!
171
Radujmo se i veselimo se u njemu! (Psalam 118,24 Danii). Otvo-

rite kapije pravednosti i mi emo ui unutra. Ovaj dan je onaj u koji
treba da uemo u Boju pravednost. Slavite Gospoda, radujmo se i
veselimo se.
Jer da ih je Isus Navin [Joua eng. prevod] doveo u mir (od-
mor), ne bi potom govorio za drugi dan. (stih 8 D. Stefanovi)
Ne bi bilo potrebe za tim, da ih je Isus Navin uveo u odmor, a da su
oni verovali, to bi zavrilo stvar. Isus i Joua su jedna re, sa znaenjem
iskupitelj, spasitelj. Nije sluajnost to se onaj koji je bio izabran da vodi
narod u zemlju Hanan zvao Joua. Ovde imamo Jouu (Isusa) koji nam
daje odmor. U Njemu nalazimo savren odmor, ak odmor sveta koji
e doi. Inae, mi gubimo ono to Gospod ima za nas sada, gledanjem
previe unapred. Ne elim da bilo ko pone da kritikuje tue moli-
tve; ali esto mislim da naini izraavanja u koje ljudi upadaju, moda
ukazuju na neto od njihovog stanja uma, a oni onda reaguju po svom
razmiljanju. Ne znam koliko je to rasprostranjeno meu ljudima, ali
mislim da ete meu nama a mi smo poslednji ljudi na svetu koji bi
trebalo tako da postupaju moda nai 90% molitvi koje se zavravaju
sa: Spasi nas na kraju. Ne brine me taj deo o spasenju na kraju, zato
to, ako me Gospod sada spaava, iz dana u dan, bie sve u redu i na
kraju. Ako nas Gospod spaava u sadanje vreme, mi ne treba da ima-
mo strah u vezi sa poslednjim. Ali ja se ponekad bojim da smo mi toli-
ko usmerili oi unapred, i toliko mnogo elimo da budemo spaeni na
kraju, da svi zaboravljamo da se zapravo spaavamo sada. Neki kau:
Kad bih samo mogao da budem spaen na kraju, u Bojem carstvu,
bio bih zadovoljan. Meutim, ako sam spaen sada, ja sam zadovoljan.
Mi odlaemo vreme zadovoljstva. Mi smo zadovoljni time da smo ne-
zadovoljni sada, ako moemo da budemo zadovoljni odsada. Meu-
tim, ja bih radije bio zadovoljan sve vreme.
Dakle, Gospod nam daje nebeski odmor u kojem treba da do-
bijemo Nebo. On nam daje Nebo ovde, na Zemlji. Ostaje, dakle, jo
subotni odmor narodu Bojem. Jer, koji je uao u odmor (mir) njegov,
i on prestaje sa svojim sopstvenim delima, kao to je i Bog prestao sa
svojim (stihovi 9 i 10 kombinacija prevoda D. Stefanovi-KJV). Kada
172
Predavanje broj 17
je prestao sa svojim sopstvenim delima, koja dela sada ima? Ko radi u

njemu? Boja dela, i Boja dela e se pokazati u njemu. Ono to nas
ini umornima, i uvek slabima u onome to zovemo Gospodnjim de-
lom, jeste pokuaj da usavrimo naa sopstvena dela. To je neto to se
ne moe uiniti, i ovek koji to pokuava, optereuje se time. Ali kada
se prepusti, i dopusti Bogu da radi u njemu, on moe sve vreme da se
odmara s poverenjem u Boga.
Potrudimo se, dakle, da uemo u taj mir (odmor), da niko ne
padne primerom iste neposlunosti (neverstva KJV) (11. stih ar-
ni), jer nas neverstvo udaljava od dela, a samim tim i od Gospodnjeg
odmora. Da li je taj odmor sadanjost ili budunost? To zavisi od
nas. Ako nismo uli u odmor, naravno, odmor je za nas u budunosti:
Koliko je daleko u budunosti? Toliko daleko, koliko se nastavlja nae
neverstvo. Ako se nae neverstvo nastavi zauvek, on nikada nee doi.
Ako nae neverstvo sada prestane, onda je za nas odmor sada.
(Glas) Koju vrstu posla moramo da radimo, da bismo uli u taj
odmor?
Naravno, to je samo tehniko pitanje, zato to je doslovno zna-
enje rei: Potrudimo se, umesto Radimo. Ali ipak, moemo da je
uzmemo tako kako jeste, i na pitanje je lako odgovoriti. Ovo je delo
Boje, da verujete (Jovan 6,29). To je vrsta posla koji treba da uradimo
da uemo u odmor, zato to mi, koji verujemo, ulazimo u taj odmor.
Mi se odmaramo od dela (poslova), tano, zato to odmoru moraju
da prethode dela. Koja vrsta dela prethodi odmoru? Dovrena dela;
zato to, ako delo nije uraeno, onda ne moete da se odmarate. ovek
ne moe da se odmara od svog posla, pre nego to je on uraen. On
moe da se zaustavi, zato to je prinuen da se na kratko zaustavi, ali
ne moe da se odmori od posla pre nego to je posao zavren. Onda,
ako emo imati savren odmor, on mora da bude od posla koji je zavr-
en. Meutim, ije je samo delo zavreno i savreno? Boje delo. Mi
ne moemo da uradimo nita kao to bi trebalo da se uradi. Zato mi
takoe moemo da se zaustavimo, i da prihvatimo Boje delo, zato to
je to delo koje nam daje odmor.
173
PREDAVANJE BROJ 18
(Utorak popodne, 2. mart 1897)
Potrudimo se, dakle, da uemo u taj Poinak (odmor

KJV), da niko ne padne po uzoru na njihovu nepokornost
(da ne upadne ko u onaj isti primer neverstva ari; KJV).
Jer, Boija re je iva i delotvorna (jaka Karadi; silna
KJV), i otrija od svakog maa s dve otrice, pa prodire do-
tle da deli duu i duh, zglobove i modinu, i prosuuje (sudi
arni) misli i namere srca. I nema stvorenja koje je pred
njim skriveno, nego je sve golo i otkriveno pred oima Onoga
kome treba da poloimo raun. Poto, dakle, imamo velikog
Prvosvetenika koji je proao kroz nebesa - Isusa, Sina Boi-
jeg - vrsto se drimo vere. Jer, mi nemamo prvosvetenika
koji ne moe da saosea s naim slabostima, nego takvog koji
je u svemu bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio. Pristu-
pajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo mi-
lost i naemo blagodat kad nam zatreba pomo. (Jevrejima
4,11-16 kombinacija prevoda SSP-arni)
Moramo sve ovo odjednom da drimo u svojoj glavi. Odmor je

stavljen pred nas, Boji vlastiti odmor; mislite o tome. Bog nas poziva
da uivamo u Njegovom sopstvenom odmoru, kao to nam daje svoj
sopstveni mir. Potrudimo se, dakle, da uemo u odmor. Sada e neko,
sa tim stihom pred sobom i sa prstom na njemu, pitati: Kako emo to
uiniti? Kako emo se potruditi? iji je to trud? Kako emo se potrudi-
ti, ime ulazimo u odmor? Ako pogledate, nema anse da se to dovede
u pitanje; razmiljajte ta pie: Da ne upadne ko u onaj isti primer
neverstva. Jer mi, koji verujemo, ulazimo u odmor. Kako se trudimo
da uemo u odmor? Verujui. Ovo je Boje delo, da verujete. Vera je
posao koji donosi odmor. Vera dolazi sluanjem, i to sluanjem Boje
Rei. ta je, dakle, to u emu se mi odmaramo i to daje odmor? Bo-
ja Re. Jer je Boja Re iva, silna, aktivna. Pretpostavimo da umesto
174
Predavanje broj 18
rei aktivna, uzmemo izvornu grku re, i jednostavno je prenesemo,

a da je ne prevedemo. Izvorna re je energija. Boja Re je energina
ili ona je energija; tako je bolje. Boja Re je iva, a to je energija.
Ta misao nam je preneta u vezi sa: Potrudimo se da uemo u odmor,
da ne bismo upali u isti primer neverstva, jer je Boja Re iva, ona je
energija. Kakva je pouka u tome? Dopustimo da Re deluje, zato to
je u njoj energija. Dakle, kada itamo Boju Re, primajmo je onakvom
kakva je zaista Boja Re koja uspeno deluje u onima koji veruju.
Najdalje smo od istine onda kada mislimo da moramo da uradi-
mo posao sami, ne obazirui se na Boju Re. Sledei korak bi trebalo
da bude predivna prednost; naime, kada ljudi misle da mogu da uzmu
tu Re i sami je uine svetovnom. Ali Re sama deluje, a na odmor je
u tome da je pustimo da radi u nama.
Znate tekst u Koloanima 3,16: Re Hristova neka obitava (sta-
nuje D. Stefanovi) u vama bogato (obilno Bakoti), u svakoj mu-
drosti (Sinod SPC). ini mi se da bi to moglo da bude neto u ta mi
upadamo, kao to izgleda, ispoljavajui, kao to to esto inimo, nae
odsustvo znanja. Mi kaemo da ne moemo da vidimo, da ne znamo
ta da radimo; ako zaista verujemo u to, ini mi se da bismo eljno ovo
prigrlili, dopustili Hristovoj rei da stanuje u vama obilno, u svoj mu-
drosti. To je ipak sva mudrost za nas, ako dopustimo Rei da stanuje
u nama. Brao, nekima deluje udesno teko rei za nekoga da kae:
Ne verujete u Re; ali mi ni upola ne verujemo u nju, poto itamo
jednostavnu izjavu o tome ta je Re, kako obezbeuje svu silu i svu
mudrost, da je samopostojea, iva, puna energije, da uspeno deluje u
onome ko je prima i doputa joj da bude u njemu; a ipak joj ne dopu-
tamo da deluje u nama, dok izjavljujemo da elimo ono to ona nudi.
Neko e rei: Ne mogu da vidim kako e ona delovati. Naravno da ne
moete da vidite, i nikada neete videti, i ne treba da vidite. Pustite da
Boja Re obilno stanuje u vama i ona e obaviti posao. Re je ta koja
treba da bude stavljena u nas, da bude usaena u nama. Re je seme, jer
itamo: Jer, vi niste ponovo roeni iz raspadljivog semena, nego iz ne-
raspadljivog - ivom i postojanom Boijom reju, koja ostaje doveka
(1. Petrova 1,23 SSP-Karadi). Ali mi ne moemo da vidimo kako e
175
to biti uinjeno, i zato ne verujemo u nju. Kada sretnemo nekog never-

nika, i on kae da veruje samo u ono to moe da vidi, mi odbacimo tu
ideju, a ipak radimo istu stvar iznova, i iznova. [I sami imamo stav da]
Ako ne moemo to da vidimo, naravno da to ne moe da se uini. Da
li ste ikada itali u 4. poglavlju Markovog jevanelja, 26. stih i dalje, ta
Gospod kae o Bojem carstvu?
I govorae: tako je carstvo Boije kao kad ovek baci

seme na zemlju, i spava i ustaje nou i danju. (arni)
Savreno je zadovoljan, jer tano zna kako seme klija, raste i do-
nosi plod? Ne, uopte ne pie tako. I seme klija i raste, a on ni ne zna
kako (SSP). Zar nije to predivno, da seljaci mogu nou da spavaju?
Oni bace seme u zemlju i mogu da kau: Ne mogu da vidim kako e
izrasti. Naravno da ne mogu, zato to je u zemlji, a oni nemaju korist
da to vide. I uopte i ne treba to da vide. Ne znate kako e se to desiti,
i ne treba da znate kako e se desiti, zato to ne treba vi to da radite.
Bog e obaviti posao, i zar nije dovoljno to to On zna kako? Recimo
da neko da bratu Kilgoru neki posao da uradi, a ja sednem i uzdiem, a
i oni, zato to ja ne znam kako da se uradi taj posao. On treba da uradi
posao, a ja se brinem zato to ja ne znam kako. Mi tvrdimo da veruje-
mo da Bog obavlja posao, ali se drimo po strani, zato to ne moemo
da vidimo kako On obavlja posao. ta se to nas tie, sve dok On to
radi? On treba da uradi posao, i On ima silu da to uradi.
I opet: Hristos je rekao: Boije carstvo ne dolazi kao neto to se
vidi. Ljudi nee moi da kau: Evo ga ovde! ni: Eno ga onde! jer Boi-
je carstvo je u vama (meu vama arni). (Luka 17,20.21 SSP). To
je to, ta dva teksta se savreno uklapaju. Seme je Boja Re i ako se stavi
u neku osobu, ako mu ona dopusti da bude tu ako ne navaljuje da ga
iupa odatle ako se stavi tamo i dopusti mu se da ostane, ono raste,
a ona ne zna kako. To se ne deava posmatranjem. Osoba to ne moe
da vidi. To je usaeno seme i ona je zadovoljna da ga pusti da raste, jer
ima poverenja u ivotnu klicu u tom semenu, koja je energina i nai e
svoj put da izbije. Postoji mona sila u semenu breskve. Stavite ga u ze-
176
Predavanje broj 18
mlju, i to naizgled mrtvo jezgro e nii i rasti, a da mi ne znamo kako.

Ali Bog zna kako! Znate ta Bog kae o oveku koji ne moe da vidi,
a optereuje se time to mu nije dato da vidi. To je upravo isto pitanje
koje mi razmatramo. Neko e rei: Kako mrtvi ustaju, i u kojim telima
dolaze? Ja to ne razumem. Ne mogu da vidim kako se to radi. Bezu-
mnie (budalo KJV), kae on, optereuje se onim o emu ne zna
nita. Jer ne morate vi to da radite. Bog mu daje telo. To to seje nee
oiveti (osim) ako ne umre (Karadi). A Bog mu daje telo kakvo
hoe, i to svakom semenu njegovo telo (1. Korinanima 15,35.36.38
SSP). Dakle, kada se seme Re poseje u neku osobu, i ona ga pusti
da bude tu, jednostavno to se manje zadrava u njenom telu Bog e
dati tom semenu neko drugo telo. Svakom semenu njegovo (sopstve-
no) telo. Ono e preobraziti oveka u skladu sa njim samim.
Boja Re je iva (silna), energina, otrija od svakog maa sa dve
otrice; zato to i najotriji od maeva sa dve otrice ne moe nita vie
nego da ue izmeu zglobova; ali Boja Re prodire sve do rastavljanja
due i duha, u sva vlakna bia. Nema dela bia, ni tako malog atoma, a
da ga Boja Re ne prome. Da li verujete u to? Boja Re je ivot. To je
Boji sopstveni ivot, zato to je Re Bog. Vidite da se vraamo na nau
prvu lekciju, onu lekciju koja nam je potrebna, zato to sadri sve. To je
lekcija o Bogu u Njegovim delima, o Njegovoj Rei u Njegovim delima,
jer je Re Bog. Boja Re nisu prosto odreena odtampana slova. Re
je iva. Ono to imamo ovde napisano je samo forma Rei opis Rei,
ako tako hoete, njen taan opis ili slika; govori nam ta je ta Re, ta e
uiniti i ta moemo da oekujemo od nje; ali sama Re je ivot. Ona je
puna kretanja i energije, i otrija je od bilo kog maa sa dve otrice, zato
to prodire sve do rastavljanja due i duha, zglobova i modine, i sudi
mislima i namerama srca. Nema niega to je nevidljivo pred Njim, zato
to je sve golo i otkriveno u oima onoga s kim imamo posla. Gde god
da je iva Boja sila, tamo je Bog, sa opaanjem, sa energijom, sa osetlji-
vou (shvatate ta mislim pod reju osetljivost. Ne ta vrsta osetljivosti
koju ljudi imaju, da budu povreeni svaki put kada ih neka osoba po-
preko pogleda, ve je puna oseanja i opaanja). Nema nijednog atoma
u ivom telu, a da nema prisutne Boje Rei, zato to je ona ivot tela.
177
Kako Bog zna sve o nama? On je tu, na licu mesta. Mi nemamo

prvosvetenika koji ne moe da se saali na nae slabosti (KJV). Ili pre
koji ne moe da saosea. To je grka re. Re saoseanje je jedno-
stavno preneta grka re1, i to je ona re koja se ovde koristi. ta znai
saoseanje? Znai sauestvovanje u stradanju. Dakle, mi nemamo
prvosvetenika koji ne moe da strada sa naim slabostima. Ostavite
po strani ono to je negativno i ta imate? Imamo prvosvetenika koji
moe da strada, i koji strada sa naim slabostima. Boja Re je prisutna
na svakom mestu i nosi slabosti tela, zato to je Boja Re postala telo, i
osea, i zna sve ono to telo nosi. Gde god da je ivot, tu je Bog.
Razgovarajte o skrivanju od Gospoda. Zar ne vidite da je nemogu-
e da se sakrijemo od Boga? I od lica Tvog (tvog prisustva KJV) kuda
bih pobegao? (Psalam 139,7 Danii). To se ne moe uiniti, zato
to, gde god otili, Ti si onde. On zna zato to osea. Da li ima iega
to Bog zna prouavanjem i istraivanjem? Da li Bog, istraujui neku
stvar, naui neto to nikada ranije nije znao? Ne; to ne moe da se
desi, zato to bi to ukazivalo na nesavrenostvo u nekom Bojem aspek-
tu. To ne moe da bude. On to zna, jednostavno zato to zna; zato to
postoji. On zna kako se mi oseamo, zato to i On to osea. To je jedini
nain na koji bilo ko moe da zna kako se neko drugi osea. Vi to znate.
Niko ne moe da saosea sa nekim drugim, u bilo kojoj nevolji, ukoliko
i sam nije proao kroz istu nevolju. To je jednostavno. Samo onaj ko je
proao kroz neto, moe da saosea i pati sa nekim. Hristos pati (strada)
sa nama u naim slabostima. Re nas poznaje, zato to je u nama. Svaka
slabost ljudskog tela, svaka nemo, sve to nas dotie i utie na nas, sve
to nam izaziva bol, bez obzira da li je opipljiva ili fizika, svaka povre-
da, svaka rana, sve to nas deprimira Gospod to zna i osea, zato to
je tu. Da nije Bojeg prisustva u nama, mi ne bismo mogli da osetimo
nita, zato to ne bismo imali ivot. Hristos je na ivot, tako da, ako
ima ikakve razlike, On osea na bol ak i jae nego to ga mi oseamo.
Da li ima iega emu bismo se radovali u toj misli? Da li ima ita
uteno u tome? Zato to je to jedina uteha na svetu. Sada uporedite ovo
1 Engleska re simpathy potie od grke rei simpateo koja se koristi u ovom stihu
(Jevrejima 4,15) i zato je pisac rekao da je re preneta, jer praktino ne mora da se
prevodi prim. prev.
178
Predavanje broj 18
sa Isaijom 53,11 i dobiemo jednu veliku, utenu misao: Videe trud

due svoje i nasitie se (bie zadovoljan KJV); pravedni sluga moj
opravdae mnoge svojim poznanjem, i sam e (jer e KJV) nositi
bezakonja njihova. (Danii)
Vidite? Svojim znanjem (poznavanjem prim. izdavaa) Ti e
opravdati mnoge, jer e nositi njihova bezakonja.
(Glas) Nemaki prevod kae: On nosi njihova bezakonja.
To je to. Evo jagnjeta Bojeg koje nosi. To je tano. On uklanja
greh, a uklanja ga zato to On nosi greh sveta. On nosi sve. Kako?
Reju svoje sile. Ta Re koju vidite je u nama, ona nosi, ivi, deluje,
energina je i ispunjava. Sve je jasno, otvoreno, zato to je On tu, zato
to On ispunjava, i svojim znanjem e opravdati mnoge, jer On nosi
njihovo bezakonje. Onda vi i ja moemo da budemo sreni zato to
Gospod zna sve o nama, zbog tog znanja kojim nas On opravdava.
Kako zna? Zato to osea. Dobro, onda, dopustite Mu da nosi. Vi
sve to imate. Onda ste opravdani, osloboeni, slobodni. O, u tome je
uteha!
Ovo otvara tako iroko polje, toliko mnogo razliitih stvari, da
ja samo stojim u udu! Odakle emo prvo krenuti od ove centralne
take? Zato to, sve to Bog ima za nas, sva istina, proizilazi iz ovoga.
Koji tekst emo prvo prouiti? Hajde da na trenutak pogledamo pita-
nje verske slobode. Ono poinje upravo u pojedincu. Tamo je sloboda.
ta je ropstvo? Greh. Upoznaete istinu, i istina e vas osloboditi (iz-
baviti). Od ega smo osloboeni? Od greha. Ali mislim da to nije sve.
Bog je sa nama, u nama, stalno nosei nae slabosti. Znate da je Stefan
rekao o Jevrejima Nekih etrdeset godina ih je podnosio (nosio ih je i
hranio arni) u pustinji (Dela 13,18 SSP) [sic]2. On je, doslovno,
trpeo njihove puteve, zbog svih njihovih greha koji su Ga pritiskali.
On kae: Nego si me muio svojim gresima, i dosadio si mi (izmorio
si me KJV) bezakonjem svojim. Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe
radi. (Isaija 43,24.25 Danii)
Da li shvatate to? Da li vidite sutinu? Bog kae: Vi ste me iscrpeli,
izmorili svojim slabostima. Zato? Zato to je Njegov ivot, Njegova
2 U pitanju je Pavle prim. prev.
179
Re, to nosila; zato to smo stavili na Njega greh, i nastavili smo da

ga gomilamo na Njega, i neemo da dozvolimo Rei da ini ono zbog
ega je sve vreme tu; naime, da ukloni bezakonje. Bog kae: Ja, ja sam
taj koji briem tvoje prestupe (KJV). Zato? Zbog sebe, da bi se
otarasio tog tereta greha koji je stavljen na njega to je ono zbog ega
On to radi, zato to je izmoren njime. On kae: Ja u sve to uiniti zbog
sebe, da bih ja mogao da se oistim od toga. Zar nam to ne daje vri
oslonac, snaniji temelj za poverenje, i pouzdanje, i radost u Gospodu?
(Glas) Da.
Evo me; itav moj teret greha je na Bogu, na Bojem sopstvenom
ivotu. Sada On kae: Zbog sebe u ga obrisati; umara me. Bez obzira
to nai gresi umaraju Gospoda svih ovih godina, On je bio sa nama,
strpljivo to trpei. On se nije uzbuivao, niti nervirao, niti se okrenuo
od nas i rekao: Odlazite; ja ovo vie neu da trpim. Zar to nije podsta-
klo Njegov um da sve to treba da se uradi? Da. Ali, to beskrajno Boje
strpljenje! On je ekao, i ekao; Boje strpljenje je ekalo, a Njegovo str-
pljenje je spasenje. Da Bog nije bio strpljiv, ja ne bih mogao da budem
spaen. Ali On je ekao svih ovih dugih godina, ekao, ekao, ekao;
i uskoro, svojim nenim strpljenjem je proao kroz debeo sloj greha,
koji je bio navuen preko mojih oiju i ja sam pristao da Ga pustim da
radi na svoj sopstveni nain. Da li neki ovek, koji poznaje Gospoda, i
zna kako Bog nosi sa njim3, moe da ide okolo pokuavajui da druge
dovede u red i da ih popravi? Ne, ne moe; to je nemogue.
(Glas) To je jedini ovek koji to nee uiniti.
Naravno. Nije vano koliko neki ovek moe da tvrdi da veruje
u versku slobodu, ako ne poznaje slobodu koju sam Bog daje, doi
e vreme kada e traiti da se drugi prisiljavaju. Ovo znanje o Bogu
(poznavanje Boga prim. izdavaa) e uiniti da budemo izuzetno
milosrdni jedni prema drugima. Kakav bi to preobraaj donelo naem
crkvenom radu, kad bi svako ovo znao! Kakvu trpeljivost i dobrotu,
podnosei jedan drugog u ljubavi, i neno postupajui prema onima
koji nisu na pravom putu. To bi inilo ogromnu razliku u crkvi, ogro-
mnu razliku u naem postupanju prema onima koji ne poznaju Gos-
3 Drugaije reeno ta sve Bog podnosi od njega prim. izdavaa
180
Predavanje broj 18
poda i prema onima koji se u svom neznanju bore protiv Gospoda.

To bi inilo ogromnu razliku u naoj prii o progonu i o onima koji
nam se suprotstavljaju. Mi nemamo protivnike. Oni za koje ponekad
mislimo da nam se suprotstavljaju, u stvari se suprotstavljaju Gospodu;
suprotstavljaju se istini. Mi samo treba da budemo strpljivi, i da imamo
poverenja. Seam se kada sam itao jednu jevrejsku legendu mislim
da dolazi iz Talmuda veoma upeatljiva, ak i ako nije istinita, osim
to ne izgleda da je u skladu sa Avramovim karakterom. Neki starac je
doao u Avramov ator jedne noi, traei smetaj, i Avram ga je gosto-
primljivo primio; ali kada je pred njega stavljeno neto da pojede, on
je poeo da jede, bez priznanja vrhovnog bia. Avram ga je pitao zato
se nije zahvalio Bogu. On je rekao da ne priznaje Boga. On je oboa-
vao vatru i nije video nijedno drugo bie koje bi oboavao; zato ga je
Avram, u svojoj revnosti za Boga, izbacio iz atora. Uskoro se podigla
oluja i doao je Gospod pozvavi: Avrame, gde je taj starac kojeg sam
ti poslao da ga skloni? Oh, on ne slui Tebi i ja sam ga izbacio. I
Gospod je rekao: Ja ga trpim sto godina; zar ti nisi mogao da ga istrpi
jednu no?
Kada pomislim koliko je toga Gospod morao da istrpi od mene, i
koliko je neverovatno strpljenje imao, i jo uvek ga ima, lako je imati,
ne samo saoseanje i strpljenje, ve i ljubav prema onima koji su u
neznanju i koji nisu na pravom putu. Dakle, ako nauimo ovu lekciju,
imaemo klju verske slobode i svi treba to da naue, ako streme Nebu.
Kaem vam, brao, ova verska sloboda nije neka sporedna stvar koju
mogu imati dvoje ili troje, i oni treba da je prenose, a da mi ne znamo
nita o tome, zato to je to previe duboko za nas; brao, ako ne znate
nita o tome, nikada neete ui u carstvo nebesko. To je isto tako dubo-
ko, kao i Boje spasenje, isto tako prostrano, isto tako jednostavno. To
je pitanje ivota, ivota Boje Rei, koja je iva, energina, delotvorna
samodelujua to je pravednost. Stoga, ako je Re u nama, ona e
da proizvede pravednost. Uzmite stih koji je pred nama: Drimo se
onda vrsto naeg priznanja (Jevrejima 10,23 eng. prevod REV) u
vaim Biblijama pie objava, ali u Revidiranoj verziji je priznanje, i to
je precizan prevod drimo se vrsto naeg priznanja. ta je priznanje?
181
Priznanje je da je Isus doao u telu. Drimo se sada vrsto priznanja

nae vere. ta je na problem? To to se ne drimo vrsto naeg pri-
znanja. Ako priznamo i nastavimo da se vrsto drimo priznanja da
je Isus Hristos doao u telu, da je Re blizu nas, ak u naim ustima, i
u naem srcu, da je re vere koju propovedamo ako svojim ustima
priznamo Gospoda Isusa, da je On doao u naem telu, i verujemo u
svom srcu da Ga je Bog podigao iz mrtvih da je On iva sila, mi emo
biti spaeni. Jednostavno je, zar ne? Da li vidite kako je to uraeno? Ne,
mi ne moemo da vidimo kako je to uraeno, ali je to istina. To je tajna
zasaenog semena, koje raste, iako ne moete da vidite ivot u njemu.
Ne moete da vidite nikakav nagovetaj ivota u njemu, ali je on tu.
Ne moete da vidite kako zaista raste, kada raste; ali nie, a da mi ne
znamo kako. To je tajna Rei semena u nama.
Kada priznamo i dopustimo Rei da nae slobodan put da se pro-
slavi, ona to radi; ona radi u nama; ona se pokazuje u dobrim delima u
naem ivotu. On nas je spasao. Ali, ne na osnovu dela koja smo (mi
sami KJV) uinili u pravednosti (kao to itamo u Titu 3,5), nego
zbog svog milosra (milosti arni): kupanjem koje znai ponovno
roenje i obnavljanje Svetim Duhom, kojega je bogato na nas izlio kroz
Isusa Hrista, naeg Spasitelja, da opravdani njegovom milou (bla-
godau arni) postanemo naslednici, imajui nadu u veni ivot.
To je istina i hou da to vrsto zastupa, da se oni koji veruju u Boga
potrude (SSP) da ine dobra dela? Ne; ve da mi koji verujemo
u Boga, treba da prednjaimo u injenju dobrih dela. Ove stvari su
korisne. Ne znai da mi treba da se trudimo da inimo dobra dela, ve
da zadrimo dobra dela koja nam Bog daje, i da pustimo da dobra dela
rade. To je opravdanje verom; i to je sama poruka; to je sve. Zato biste
je ograniavali? Koliko dela e ona uiniti? Da Boiji ovek bude sa-
vren, pripravljen (spreman ari; pripremljen SSP) za svako dobro
delo (2. Timotiju 3,17 arni) osim dela Konferencije? A da li e
ona uiniti ova dobra dela i u oveku? Vie je nego dovoljna za sva do-
bra dela. Meutim, zar niste vi svi rekli da je Boja Re dobra u odree-
noj meri, a onda je Bog ostavlja nama, da je dovrimo. To je greka. Re
je korisna za uenje, za prekor, za ispravljanje, za pouavanje u praved-
182
Predavanje broj 18
nosti, da bi Boji ovek bio savren, spreman za sva dobra dela; i to je

Re, nadahnuta Re, udahnuta Re. Hristos je dunuo u svoje uenike
i rekao: Primite Svetog Duha; tako isto On udahnjuje u nas ivu Re, i
mi je primamo, i verujemo da je to iva Re, i ovaj novi, energini i ivi
put, mi ivimo verom, kao to telo ivi od disanja.
Rei u vam u emu je problem; kada zaponemo ovakav ivot, to
znai predavanje samog sebe Rei; to znai razmiljati po Rei, pustiti
samu Re da vlada naim mislima. Mnogo lake od toga je da se oku-
pimo sat-dva, ili nekoliko sati, i planiramo kako emo delovati, i odlu-
imo da radimo po tim planovima, i onda ne moramo vie da razmi-
ljamo. Mnogo je lake malo razmiljati povremeno, nego razmiljati
sve vreme, a kada Re stanuje u nama, ona e nas drati u razmiljanju
i delovanju Re je aktivna energija; ona radi.
Postoji i drugi smer; ovo stvara pravednost. Onda to znai pra-
vednost u nama, Boji zakon deluje u nama, stvarajui u nama svoju
sopstvenu pravednost. A ovo se odnosi i na privremene, i na vene
stvari; zato to pobonost je korisna za sve, jer ima obeanje za sada-
nji i budui ivot. (1. Timotiju 4,8 arni)
Sam Bog je lino prisutan u svim svojim delima. On sam je ener-
gija koja se pokazuje u celom stvaranju. Sam Bog je sila, sila koja se
pokazuje u svakoj stvari. Kada smo ili u kolu i uili neznaboaku
filozofiju, uili smo da sama stvar (materija) poseduje odreene oso-
bine, zar ne? Da je sila neodvojiva od materije. To e rei, mi smo uili
da je materija Bog, a Bog se ne dovodi u pitanje. Ali sam Bog je sila;
on je mo a Isus Hristos je Boja mudrost, i Boja sila. Recimo da
priznamo injenicu da mi svi ivimo kroz Boji ivot, i samo Bojim
ivotom. U poetku je sve pokazivalo savrenstvo Bojeg ivota. U
stvaranju, novom stvaranju, sve je bilo dobro i savreno. Bog je sve
pogledao, i sve je bilo veoma dobro. Hristos, koji je siao u grob, takoe
se i podigao, da bi mogao da ispuni sve. Odnosno, da uini da sve bude
onako kako je bilo u poetku; da sve bude ispunjeno Njegovim ivo-
tom. Da li je sada sve ispunjeno Bojim ivotom? O, ne; ljudi nisu.
Ljudi su zadrali istinu Hrista u (svojoj) grenosti. Ali priznanjem
i pokoravanjem Duhu, mi moemo da budemo ispunjeni svim Bojim
183
savrenstvom. Bog planira da nas ispuni, ak i u naim smrtnim teli-

ma. A onda, kada doe vreme, proces e se preneti korak dalje, tela e
biti uinjena besmrtnima i slobodnima od propadanja. Postoji samo
jedan ivot, Boji ivot, i stoga samo jedan zakon, a taj zakon je zakon
ivota, zakon Duha ivota, zakon Bojeg ivota. To nije stvar koju je
On proizvoljno postavio (pred nas), ve je jednostavno rezultat Bojeg
postojanja.
Mi govorimo o prirodnom i moralnom zakonu. Koja je razlika?
Uzmite, na primer, biljke koje rastu prema odreenim zakonima. Mo-
emo da zapazimo da odreene vrste biljaka, kada su neometane, uvek
rastu na odreeni nain, a druge biljke se uvek prilagoavaju odree-
nom zakonu, i mi kaemo: Ove biljke rastu po nekom zakonu (pra-
vilu)! Ali po kom zakonu? Taj zakon je Boji ivot u njima, Boji
ivot koji bira mesto i ono to je za njih najbolje; ono to e voditi
do njihovog najsavrenijeg razvoja, po njihovoj vrsti. Njegov ivot u
njima se zove prirodni zakon, zato to se od njih ne oekuje nita vie
od toga da samo rastu. One nemaju nivo inteligencije i odgovornost
koju ovek ima. ovek je vii nivo od biljke. On je biljka najvieg ni-
voa, pokretna biljka, koju je Bog stvorio za najvii poloaj u svemiru.
Boji ivot u njemu, ako je neometan i nije poremeen, podii e ga do
savrenstva koje mu je Bog namenio; on je moralno bie to jest, on
se bavi ispravnim i pogrenim, i zato ivot u njemu stvara moralnost, i
zato se to zove moralni zakon. Ali koja je razlika? Jedan je zakon u sve-
mu, dovodei svaku stvorenu stvar, od najnie biljke pa do oveka, do
savrenstva koje je Bog planirao za nju, po njenoj vrsti; dovodei travu
do savrenstva kao trave, i dovodei okot vii nivo biljke, sa viim
poloajem da slui do savrenstva kao vinove loze; a drvo hrasta, jo
monije, do savrenstva kao hrasta; a oveka do savrenstva kao ove-
ka; ali jedan ivot je u svemu tome, jedan zakon kroz sve to. Meutim,
ne vidimo puninu Bojeg ivota koja se ispoljava u oveku, zato to je
on potiskuje; stoga, zbog oveka i za ovekovo dobro, mi ne vidimo
puninu ivota u ostatku tvorevine.
Boje prokletstvo je na Zemlji, zbog ovekovog greha. Bog je re-
kao: Poto si ovo uinio, kada bude obraivao zemlju, ona ti nee
184
Predavanje broj 18
vie davati svoj rod (1. Mojsijeva 4,12 eng. prevod). A poto ne daje
svoj rod, ta onda raa? Trnje i korov. Ovo nije novo stvaranje, nije
neko posebno stvoreno ureenje greha, da bi bilo prokletstvo. Bog nije
stvorio greh da bi prokleo oveka, ve je greh prokletstvo, zato to po-
tiskuje Boji ivot, koji trai nesmetano kruenje. Prokletstvo je poti-
skivanje toga, izopaenost toga, spreavanje toga. Dakle, prokletstvo
koje je dolo na Zemlju bilo je jednostavno ovekovo okruenje koje
mu je odgovaralo. ovek je pao, i isti pad i isto prokletstvo su se preneli
na Zemlju, tako da ono (prokletstvo) ne donosi snagu Zemlji. Punina
Bojeg ivota se ne pokazuje u njemu. Zbog saoseanja prema oveku,
i zato to punina Bojeg ivota nije pokazana, umesto raanja savrene
biljke, ono raa biljku sa trnjem na njoj. Gde bi trebalo da budu plod
ili cvet, nesavrena, degradirana biljka raa trn. Koliko vas je zapravo
videlo ovo, tako da moete da ilustrujete? Koliko vas je videlo drvo
ljive u zaputenoj bati, neobraenoj i zanemarenoj, koje je bilo pot-
puno prekriveno trnjem? Da je to drvo bilo obraeno i da se o njemu
brinulo, ne bi bilo prekriveno trnjem, ve bi imalo plod na sebi. To je
jednostavno degeneracija. Ono vie ne dobija svoju snagu.
Zbog prokletstva, mi ne vidimo nita u svom savrenstvu, a ipak,
u neivoj tvorevini, odnosno biljkama, nalazimo Boji ivot koji se naj-
savrenije pokazuje. U poetku je Bog rekao: Evo, dao sam vam sve
bilje (svaku biljku) to nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna
koja nose seme; to e vam biti za hranu (1. Mojsijeva 1,29 Danii).
Uzimamo kukuruz i penicu, i u njima je ivot. Mi ih jedemo i ivot
koji je u njima ulazi u nas i postaje na ivot. Mi smo izgraeni Bojim
ivotom koji je u njima. ivot koji je bio u toj biljci koja je rasla, sada
je u semenu i kada ga uzmemo i apsorbujemo, sva mona sila koja se
pokazala u nicanju semena iz zemlje i njegovom usavravanju, postaje
naa i moe da se pokae u nama; ako mi budemo isto tako pokorni,
popustljivi, pasivni u Bojim rukama, kao to je biljka, onda emo ima-
ti savrenstvo Bojeg ivota ostvareno u nama, ak i u naim jadnim,
smrtnim telima. Zbog prvobitnog greha prokletstvo je sada na Zemlji,
tako da neke stvari imaju manju puninu Bojeg ivota od drugih. Po-
stoji razlika ak i u biljkama. Neke su sada otrovne, dok u poetku nije
185
bilo niega to bi prouzrokovalo smrt. A sada, zbog praktine primene

ovog pitanja zbog razmatranja odnosa kako hrana koju jedemo odr-
ava na religiozni ivot. Ali vreme je isteklo, i moraemo ovim da se
bavimo sledei put.
186
U PONUDI SU
I SLEDEE KNJIGE I BROURE
Pored knjige koju upravo itate u ponudi su i sledee knjige i broure

koje sadre samu sutinu ove jedinstvene poruke o opravdanju verom.
DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,

Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poru-
ka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i poverova-
ti. Boja milost je...beskrajno bolja nego to ste mislili.
Prvi put odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva
panju.
ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da ra-
zume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.
MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostav-
ne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na spasenje
(Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbu-
njenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo sve-
tlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost
koji se ogledaju na duhovnom planu. Da li smo propustili
da sagledamo koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo
poverovali u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i pred-
stavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi irom
sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj
svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.
Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog lega-
lizma.
BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odba-
enim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI.
Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem ka srei
ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.
OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju mo-
litve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu 4, koja
je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristu-
panju Bojem prestolu?
RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi u
ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale milione
u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je u
svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovo-
riti na ovu enju.
ENA KOJA JE REKLA DA BOGU
Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog
hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapred-
stavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina
koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK

Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima leko-
vite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje u
svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one koji
su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne
u onom to inimo!
PREPORUUJEMO I SLEDEE KNJIGE:
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu go-
tovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom
i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je
izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim svojim suzama.
Robert J. Wieland istrauje ivotnu priu ove udesne
ene koja zauzima visoko mesto meu linostima o koji-
ma govori Sveto pismo.
U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onih osoba koje su se upu-
tile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog,
Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam otkriva kako
moemo stei svoje lino iskustvo na tom istom putova-
nju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera
svaki strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo
napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obrado-
vati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest koja
uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i Pronalae-
nje Bojeg mesta sigurnosti.
BEKSTVO KA BOGU, Jim Hohneberger

Bekstvo ka Bogu je knjiga koja govori o oajnikoj po-
trebi i traganju za Bojim prisustvom.
Autor Dim Honberger, u elji da pronae autentino
hrianstvo, seli se sa svojom porodicom u divljinu, nado-
mak Nacionalnog parka Glejer, na granici SAD i Kana-
de. Tu, u netaknutoj prirodi, oni dobijaju jasniju spoznaju
Boje ljubavi i navikavaju se da oslukuju Njegov glas u
svakodnevnim situacijama u kojima se svako od nas na-
lazi.
POBEDITI KROZ HRISTA, Bill Liversidge

Da li se borite sa iskuenjem i grehom? Pitate li se hoete li ikada
doiveti pobedu? Da li se odajete obeshrabrenju, mislei da ste izgubljen
sluaj? Da li vam je vera na niskom nivou? Da li ak pomiljate da ete
biti zadovoljniji ivotom ako se prepustite grehu? Oseate li da je Hri-
stov karakter za vas previsok i nedostian standard? Ljubav, radost, mir,
strpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost, samokontrola ne otkrivaju se
dosledno u vaem ivotu.
Ako je bilo ta od ovog istina, ne oajavajte! Jevanelje
nudi reenje ono je zaista dobra vest za vas! Autor ove
knjige propoveda i pouava o Jevanelju s jasnoom i si-
lom, pojednostavljujui ono to nam izgleda sloeno. Kad
proitate ovaj praktini vodi do pobede, zakljuite sami
u kojoj meri je u tome uspeo.
JEVANELJE U KNJIZI PROROKA DANILA,
Robert J. Wieland
U ovoj knjizi je objanjen lik iz Navuhodonosorovog
sna, sa svim zverima i simbolima, dani koji oznaa-
vaju godine, i tako dalje.
Ali to nije pravi cilj ove knjige. I drugi to lako mogu.
Ono to ovde elimo da shvatimo jeste ime to Dani-
lova knjiga danas osvaja ljudsko srce i podstie ljude da
se potpuno posvete Danilovom Spasitelju naem Gospodu Isusu Hristu
koji je preuzeo nau drugu smrt i umro umesto nas.
GALATIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Prouavanje Galatima poslanice, stih po stih. Vago-
nerova vizija udesne stvarnosti Hristovog krsta, zapra-
vo je istina za sadanje vreme. Prvobitno je objavljena
1900. a ovo je revidirana verzija koja se prvi put pojavila
1972. godine. Posle svih ovih godina njene poruke su jo
uvek svee i nita manje mone po svom uticaju.
RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Stih po stih kroz Rimljanima poslanicu. Komentari
koji su ovde izloeni nikad ranije nisu bili objedinjeni u
formi knjige. Ova detaljna studija Rimljanima poslanice
bila je u delovima objavljivana u asopisu Znaci vreme-
na (Signs of the Times), u periodu od oktobra 1895, do
septembra 1896.
DOBRA VEST SVAGDANJA 1. i 2. deo,

A. T. Jones & E. J. Waggoner
Autori A. T. Dons i E. D. Vagoner iznose osveava-
jue, podsticajne, motiviue ideje koje crpe iz Jevane-
lja. Ova knjiica je zamiljena kao tromesena duhovna
hrana po jedna stranica na dan, kao obrok koji siti
duu.
HRISTOS I NJEGOVA PRAVEDNOST,
E. J. Waggoner
Elet D. Vagoner objanjava ta je sila koja nas spasava.
Jevanelje otkriva da je sila koja je svetove dovela u posto-
janje, ista ona sila koja deluje u spasavanju oveanstva. U
knjizi se jasnim reima objanjava ono to moramo znati o
Hristovoj prirodi.
OTVORENI PUT DO
HRIANSKOG SAVRENSTVA,
A. T. Jones
Dons predstavlja Hrista u sve tri Njegove slube kao
Proroka, Svetenika i Cara. Knjiga smelo izlazi u susret
mnogim izazovima koji se danas postavljaju pred hrian-
stvo.
Jedan od njih je: Da li je hriansko savrenstvo karak-
tera mogue, uprkos injenici da smo smrtnici, roeni u grehu?
INDIVIDUALNOST U RELIGIJI,
A. T. Jones
Iako nas od autorovog vremena deli vie od jednog sto-
lea, on je u delu ije korice italac upravo gleda, gotovo
proroki aktuelan u svom obraanju nama ovde i sada:
Dolazi dan, i nije daleko, kada e autokratija, nadmo-
nost i krutost zakona vlasti, ujedinjena crkva i drava, pa i
same crkve, stajati svi ujedinjeni i pokretani istom milju,
pa e zahtevati pokornost i uniformnost u religiji; i unititi svaku naznaku
individualnosti u religiji i svaku vrstu prava na nju.
I upravo zato, imajui u vidu ono to uskoro treba da doe, objavljene
su ove studije.
Na sajtu www.najvaznijevesti.com, pored navedenih

knjiga i broura u elektronskom obliku, moete nai i mnoge
druge koje ovde nisu navedene a od kojih e neke biti tam-
pane u najskorije vreme.
CIP -
,
279.14-248.74-277
, , 1855-1916
Jevrejima poslanica - komentari : serija predavanja preuzeta iz Biltena
Generalne konferencije 1897. / Ellet J. Waggoner. - 1. izd. - Beograd : B.
uri, 2016 (Beograd : Apollo Graphic Production). - 186 str., [6] str. s
tablama ; 21 cm
Prevod dela: Studies in the Book of Hebrews. - Tira 50. - Napomene uz

tekst.
ISBN 978-86-920741-1-0
COBISS.SR-ID 228214284

Jevrejima Poslanica - Komentari - E. J. Waggoner

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jevrejima Poslanica - Komentari - E. J. Waggoner

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E. J.

Elektronska verzija knjige Jevrejima Poslanica Komentari besplatno

PREDAVANJE BROJ 17

PREDAVANJE BROJ 215

PREDAVANJE BROJ 322

PREDAVANJE BROJ 429

PREDAVANJE BROJ 535

PREDAVANJE BROJ 641

PREDAVANJE BROJ 751

PREDAVANJE BROJ 864

PREDAVANJE BROJ 977

PREDAVANJE BROJ 1089

PREDAVANJE BROJ 1197

PREDAVANJE BROJ 12 107

PREDAVANJE BROJ 13 121

PREDAVANJE BROJ 14 127

PREDAVANJE BROJ 15 140

PREDAVANJE BROJ 16 152

PREDAVANJE BROJ 17 166

PREDAVANJE BROJ 18 174

Prema najavi, a i po mojoj elji, ovo e biti prouavanje Svetog

Preko svog sina.

Zato? Zato to upravo sada kao da govori nama danas. Imamo

2 Misli se na Deset zapovesti ili Dekalog prim. prev.

Koga je On imenovao za naslednika svega? Hrista. Zapazite sle-

recite, Molim vas, ponovite tu reenicu. Nema drugog naina na koji

Setimo se da ne moemo da znamo nita osim onako kao to to

1 SSP Savremeni srpski prevod

precizno da bi se razumeo, i dovoljno glasno da bi se uo? Najvero-

itamo da On nosi sve svojom silnom reju, mi u tome vidimo ne samo

pravednosti. On je zavoleo pravednost i, volei pravednost, zamrzeo je

3 Poziva se na Isaiju 54,13.14 prim. prev.

U drugom poglavlju 1. Jovanove poslanice, u 6. stihu je tekst koji

niste videli; u kojega, iako ga sada ne vidite, ipak verujete i radujete se

je uvek na probleme neto da Ga ometa, neto da Ga napadne. Uvek

Trebalo bi da imamo na umu reenice iz prvog poglavlja, zato to

to ne pripada nita vie propovedniku, nego to pripada tebi, osim ako

koji uju Hrista, objavljuju to sa silom Bojeg svedoanstva udima,

ta je ovek, te ga se opominje (sea) i sin oveji, te

Sva vlast je data oveku. A kad mu pokori (potini SSP) sve,

pogledamo stvari u prirodi, mi vidimo dokaz Njegove sile. Kada po-

savrenstvu, kao to je bila u poetku u Adamu. No sad jo ne vidimo

Da vam Bog naega Gospoda Isusa Hrista, Otac slave,

to je izgubljeno; kada predate Sina oveijeg; Sin oveiji e ii u Je-

I oiveo je vas, koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i

Gde je On? Daleko iznad svih poglavarstava i moi. Nije li rad

Kakva suprotnost u reima postoji na poetku drugog poglavlja

Zemlja. Svet je potinjen oveku, prema svedoanstvu nekog ko je po-

pretpostavi da e to biti tano? Ne. Zaboravljanje toga uzdie oveka i

se Zemlja. Njegova Re je izala; On je govorio; On je rekao: Drvee,

Boja sila u svemu; i zbog toga vrabac ne moe da padne na zemlju,

Na tekst kae: ta je ovek, te ga se opominje i sin oveiji, te ga

Gospode, Ti si nam utoite od kolena do kolena bio.

Bolji tekst kae: Vraa oveka u prah (eng. prevod). Originalna

da bude vraen. Snaga ovog izraza je zapravo u tome da povratak ove-

okusio smrt za svakog oveka. Po ta dolazi smrt? Po Sina. Dakle, on

Da vam prosvetli oi srca, da saznate kakva je nada na

Ono to se vidi nije stvarno; to uskoro prolazi. Ali ono to se ne

Poinjemo sa 9. stihom: Vidimo Isusa. Gde gledamo?

vidimo Isusa Isusa manjeg od anela, to jest oveka. Re je postala

jemo (shvatamo arni) (Jevrejima 11,3 Bakoti). To ne znai da

ajenim okolnostima, ega se On moe postideti. Ali dokaz da se On ne

Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan

To je ime Gospodnje. Tvrda je kula ime Gospodnje (Prie 18,10

PREDAVANJE BROJ 17

PREDAVANJE BROJ 215

PREDAVANJE BROJ 322

PREDAVANJE BROJ 429

PREDAVANJE BROJ 535

PREDAVANJE BROJ 641

PREDAVANJE BROJ 751

PREDAVANJE BROJ 864

PREDAVANJE BROJ 977

PREDAVANJE BROJ 1089

PREDAVANJE BROJ 1197

PREDAVANJE BROJ 12 107

PREDAVANJE BROJ 13 121

PREDAVANJE BROJ 14 127

PREDAVANJE BROJ 15 140

PREDAVANJE BROJ 16 152

PREDAVANJE BROJ 17 166

PREDAVANJE BROJ 18 174