Upoznajmo Boga II - 95 Teza O Opravdanju Verom - Morris Venden

Morris L.
Venden
UPOZNAJMO BOGA II 95 TEZA O OPRAVDANJU VEROM
(Martine Lutere, izvini!)
www.najvaznijevesti.com
Morris L. Venden
UPOZNAJMO BOGA II
95 TEZA O OPRAVDANJU VEROM
Naslov originala:
95 THESES ON RIGHTEOUSNESS BY FAITH
Apologies to Martin Luther
By Morris L. Venden
Izdava:
Branko uri
Prevod sa engleskog:
grupa prevodilaca
Dizajn korica:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
tampa:
Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka
Prvo izdanje
Beograd, 2017.
Elektronska verzija knjige Upoznajmo Boga II 95 teza o opravdanju

verom besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko
elite da kupite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
Morris L. Venden
UPOZNAJMO BOGA II
95 TEZA O OPRAVDANJU
VEROM
Beograd, 2017
NAPOMENA: engleska re righteousness koja sama po sebi znai pra-
vednost, u okviru izraza righteousness by faith prevoena je kao oprav-
danje (verom). Razlog tome je to su u teolokom smislu to rei istog
znaenja sinonimi. Naime, u grkom originalu Novog zaveta koristi
se samo jedna re, dikaiosune, koja se na engleski i srpski jezik prevo-
di ili kao justification (opravdanje) ili kao righteousness (pravednost).
Izvor tog opravdanja (pravednosti) jeste Bog, odnosno u pitanju je bo-
anska pravednost. Samim tim, izrazi justification by faith ili righte-
ousness by faith imaju isto znaenje opravdanje verom primedba
izdavaa.
Sadraj
UVOD 9
95 TEZA O OPRAVDANJU VEROM 11
TEZA BROJ 1 21
TEZA BROJ 2 24
TEZA BROJ 3 26
TEZA BROJ 4 29
TEZA BROJ 5 31
TEZA BROJ 6 33
TEZA BROJ 7 35
TEZA BROJ 8 38
TEZA BROJ 9 41
TEZA BROJ 10 44
TEZA BROJ 11 46
TEZA BROJ 12 48
TEZA BROJ 13 50
TEZA BROJ 14 53
TEZA BROJ 15 56
TEZA BROJ 16 59
TEZA BROJ 17 62
TEZA BROJ 18 64
TEZA BROJ 19 67
TEZA BROJ 20 69
TEZA BROJ 21 72
TEZA BROJ 22 74
TEZA BROJ 23 76
TEZA BROJ 24 78
TEZA BROJ 25 80
TEZA BROJ 26 83
TEZA BROJ 27 85
TEZA BROJ 28 87
TEZA BROJ 29 89
TEZA BROJ 30 91
TEZA BROJ 31 93
TEZA BROJ 32 95
TEZA BROJ 33 97
TEZA BROJ 34 100
TEZA BROJ 35 102
TEZA BROJ 36 105
TEZA BROJ 37 107
TEZA BROJ 38 109
TEZA BROJ 39 111
TEZA BROJ 40 113
TEZA BROJ 41 115
TEZA BROJ 42 117
TEZA BROJ 43 119
TEZA BROJ 44 122
TEZA BROJ 45 125
TEZA BROJ 46 128
TEZA BROJ 47 131
TEZA BROJ 48 134
TEZA BROJ 49 136
TEZA BROJ 50 138
TEZA BROJ 51 141
TEZA BROJ 52 144
TEZA BROJ 53 147
TEZA BROJ 54 150
TEZA BROJ 55 153
TEZA BROJ 56 156
TEZA BROJ 57 158
TEZA BROJ 58 160
TEZA BROJ 59 162
TEZA BROJ 60 164
TEZA BROJ 61 166
TEZA BROJ 62 169
TEZA BROJ 63 171
TEZA BROJ 64 173
TEZA BROJ 65 175
TEZA BROJ 66 177
TEZA BROJ 67 179
TEZA BROJ 68 181
TEZA BROJ 69 183
TEZA BROJ 70 186
TEZA BROJ 71 188
TEZA BROJ 72 191
TEZA BROJ 73 194
TEZA BROJ 74 196
TEZA BROJ 75 198
TEZA BROJ 76 201
TEZA BROJ 77 203
TEZA BROJ 78 205
TEZA BROJ 79 207
TEZA BROJ 80 209
TEZA BROJ 81 211
TEZA BROJ 82 214
TEZA BROJ 83 216
TEZA BROJ 84 218
TEZA BROJ 85 221
TEZA BROJ 86 223
TEZA BROJ 87 225
TEZA BROJ 88 228
TEZA BROJ 89 230
TEZA BROJ 90 232
TEZA BROJ 91 235
TEZA BROJ 92 238
TEZA BROJ 93 241
TEZA BROJ 94 244
TEZA BROJ 95 246
UVOD
U stvari, i nema mnogo potrebe za izvinjavanjem Martinu Luteru!
Njegova iznenenadna spoznaja, na onim uvenim stepenicama, da e
pravednik od vere biti iv, zaista je bila vana prekretnica u protestant-
skoj reformaciji. Ali 95 teza koje je zakucao na vrata crkve u Vitenber-
gu nisu prevashodno bile nastavak rasprave o predmetu opravdanja
verom. Umesto toga, one su se prvenstveno bavile neophodnim refor-
mama u religijskom sistemu toga doba, insistirajui na slobodi savesti,
osudi prodavanja oprotajnica i buno istupajui protiv papskih zlou-
potreba.
Devedeset pet teza u ovoj knjizi usredsreene su na istine oprav-
danja verom jedino u Isusa Hrista. Ta vest je bezvremenska po svojoj
primeni, uvek poput kreenda, sve do onog vremena kada bude pre-
ovladalo jedno interesovanje, kad jedan predmet bude progutao sve
ostale, Hristos naa pravednost. Mi ivimo u tom vremenu. Poruka
trojice anela odjekuje i nastavie da odjekuje sve dok ne dostigne raz-
mere glasnog poklia.
Svrha ove knjige je da podstakne razmiljanje i prouavanje o ve-
likoj temi Hristove pravednosti. Napisana je za vernike, sa prateim
kompletom biblijskih pouka namenjenih vaim prijateljima.
Ali obratite panju! Ako ustanovite da se slaete ve sa prvom te-
zom, moda ste se upecali. Ako smatrate da ste, i posle prvih dvanaest
teza, i dalje saglasni, nema vam izlaza! Ko god se zaista slae sa prvih
dvanaest teza bie pod pritiskom da se ne sloi sa ostalim, budui da
prvih dvanaest obrazuju osnovu za razumevanje itavog paketa.
Teorija opravdanja verom je poput dinamita. Kada je zaista shva-
tite, nikada vie neete biti isti. No sama teorija nije dovoljna. Stvarna
sila dolazi kada je iskusite sami za sebe. Pozivam vas danas na iskustvo
koje traje itavog ivota!
9
95 TEZA O OPRAVDANJU VEROM
Pravednost
1. Hrianin ini ono to je ispravno zato to je hrianin, a

nikad u nameri da to bude. Jovan 15,5.
2. Pravednost = Isus. Mi nemamo pravednosti odvojeno od
Njega. Rimljanima 1,16.17.
3. Jedini nain da traimo pravednost jeste da traimo Isusa.
Rimljanima 4,4.5.
4. Hrianstvo i spasenje nisu zasnovani na onome ta inite, ve
na Onome koga poznajete. Rimljanima 3,28.
5. Postupati ispravno, tako to se nee initi pogreno, ne znai
postupati ispravno. Biti dobar, tako to se nee biti lo, ne
znai biti dobar. Matej 23,27.28.
6. Pravednost e vas uiniti moralnim, ali moralnost vas nee
uiniti pravednim. Matej 5,20.
7. Naa dobra dela nemaju nikakve veze sa uzrokom naeg
spasenja. Naa loa dela nemaju nikakve veze sa uzrokom
nae propasti. Rimljanima 3,20.
Greh
8. Svako se raa grean (samoiv) zato to se svako raa odvojen

od Boga. Psalam 58,3.
9. Bog nas ne smatra odgovornim za to to smo roeni greni.
Jezekilj 18,20; Jovan 1,9.
10. Mi greimo zato to smo greni. Mi nismo greni zbog toga
to greimo. Rimljanima 7,14-17.
11. Greh (u jednini) ivljenje odvojeno od Boga dovodi do
greha (u mnoini) injenja pogrenih stvari. 1. Jovanova
3,4.
12. Ko god ivi odvojeno od Boga, ivi u grehu. Jovan 16,8.9.
11
Upoznajmo Boga II 95 teza o opravdanju verom
Vera
13. Najbolja definicija vere je poverenje. Poverenje znai zavisiti

od drugoga (uzdati se u drugoga). Matej 15,21-28.
14. Poznavanje Boga dovodi do poverenja u Boga. Ako Ga ne
poznajete, neete imati poverenja u Njega. Ako u Njega
nemate poverenja, vi Ga ne poznajete. 2. Timotiju 1,12.
15. Vera je rod (plod) Duha, a ne rod osobe. To nije neto na emu
mi radimo ili to mi dostiemo. Galatima 5,22.
16. Pozitivno razmiljanje ne proizvodi istinsku veru, ali e vera
proizvesti pozitivno razmiljanje. Rimljanima 10,17.
Predaja
17. Predaja znai odustajanje od sebe, a ne odustajanje od svojih

greha. Odustajanje od svojih greha je posledica odustajanja
od sebe i traenja Boga. Rimljanima 10,3.4.
18. Rad na odustajanju od svojih greha moe nas spreavati da
odustanemo od sebe. Rimljanima 9,31.32.
19. Niko ne moe sebe da razapne niti da sebe dovede do predaje.
Neko drugi to mora da uini za njega. Galatima 2,19.20.
20. Nama upravljaju Bog ili sotona. Jedina vlast koju mi imamo
je da izaberemo ko e upravljati nama. Rimljanima 6,16.
21. Predaja volje je predaja moi izbora, ali mi koristimo svoju
mo izbora da bismo je predali. Odriemo se (odustajemo od)
svoje moi izbora, to se tie ponaanja; zadravamo svoju
mo izbora, to se tie odnosa. Filibljanima 2,13; Rimljanima
6,11.
22. Jedini nameran (svestan) trud u hrianskom ivotu je traiti
Boga. Spontani trud (napor), to se tie drugih stvari, proizai
e iz toga. Jovan 15,5; Filibljanima 4,13.
23. Hriani koji uzrastaju doivljavaju uspone i padove (iskustvo
toplo-hladno) u predaji. Ponekad se uzdaju u Boga, ponekad
u sebe. Luka 9,54; Matej 16,16; 17,22.23.
12
95 teza o opravdanju verom
Obraenje
24. Obraenje je delo Svetog Duha, koji proizvodi promenu stava

prema Bogu i stvara novu sposobnost za poznavanje Boga.
Jovan 3,3-8.
25. Obraenje vodi do promenjenog ivota. Jezekilj 36,26.27.
26. Obraenje i pokajanje su stalna iskustva, a ne samo
jednokratna. Luka 9,23.
Pokajanje
27. Pokajanje je alost (tuga) zbog greha i odvraanje od greha.

Pokajanje je dar. Stoga, alost zbog greha je dar, i odvraanje
od greha je dar. Dela apostolska 5,31.
28. Mi ne menjamo svoje ivote da bismo doli Hristu. Mi
dolazimo Njemu upravo takvi kakvi smo, a On menja nae
ivote. Jovan 6,37.
29. Bog nam daje pokajanje pre nego to nam da oprotenje. Dela
apostolska 3,19.
30. Svetovna alost (alost po svetu) znai da nam je ao to smo
prekrili zakon i to smo uhvaeni. Boanska alost (alost
po Bogu) znai da nam je ao to smo slomili srce i povredili
svog najboljeg prijatelja. 2. Korinanima 7,10.
Oprotenje
31. Jedini poznat greh koji ne moe biti oproten je onaj za koji se
ne pokajemo i ne zatraimo oprotaj. 1. Jovanova 1,9.
32. Oprotaj ne donosi greniku nita dobro, ukoliko ga on ne
prihvati. Psalam 86,5.
33. Boje pratanje nije ogranieno, ali nae prihvatanje Njegovog
pratanja moe da bude. Matej 18,21.22.
34. Oni kojima je mnogo oproteno, mnogo e voleti. Oni koji
mnogo vole, bie mnogo posluni. Luka 7,41-43; Jovan 14,15.
13
35. Oprotaj je besplatan, ali nije jeftin. Kotao je ivota Bojeg

dragog Sina. Jovan 3,16.
Krst
36. Bog oprata grenicima, ne oprata greh, ali Biblija ovo zove
oprotenjem greha. Isus je umro zato to gresi nisu mogli da
budu oproteni. Isaija 53,5.6.8.
37. Prema Pismu, Hristos je umro za nae grehe. 1. Korinanima
15,3.
38. Krst je omoguio Bogu da bude pravedan, a da ipak oprosti
svakom. Rimljanima 3,23-26.
39. Hristova smrt je bila neophodna, kako bi nam bilo oproteno.
Jovan 3,14.15.
40. Mi ne moemo da dodamo nita onome to je Isus uinio na
krstu, ali Bog moe da doda mnogo. Jevrejima 7,25; 9,11.12.
Sigurnost
41. Ostajanje sa Isusom je isto tako vano kao i dolaenje k

Njemu. Jovan 15,4.
42. Sigurnost spasenja nastavlja se kroz svakodnevni lini odnos
sa Isusom. 1. Jovanova 5,11.12.
43. Hriani bi trebalo da znaju da sigurnost spasenja imaju
danas. Jovan 6,47.
44. Biblija ui da je jednom spasen zauvek spasen, dokle god
ostajete u spasenju. Matej 24,12.13.
45. Mir ne proizilazi iz pobede, ali pobeda proizilazi iz mira.
Jovan 8,11.
46. Jedan od razloga zato nastavljamo da greimo je zato to ne
verujemo da nam je oproteno. Sigurnost vodi do pobede.
Nesigurnost vodi do poraza. 1. Jovanova 3,2.3.
14
Odnos
47. Opravdanje verom je iskustvo, ne samo teorija. Filibljanima

3,9.10.
48. Posveen ivot hrianina nije neobavezan. Odnos sa Bogom
je celokupna osnova neprekidnog hrianskog ivota. Jovan
17,3.
49. Ako ne odvojimo vreme za Bibliju i molitvu, mi emo
duhovno umreti. Jovan 6,53.
50. Samo zato to itate Sveto pismo i molite se, ne znai da ete
imati odnos sa Bogom. Ali ako to ne radite, svakako ga neete
imati. Jovan 5,39.
51. Osnovna svrha molitve nije da se dobiju odgovori, ve da se
upozna Isus. Otkrivenje 3,20; Jovan 17,3.
52. Osnovna svrha prouavanja Svetog pisma nije da se dobiju
informacije, ve da se upozna Isus. Otkrivenje 3,20.
53. Stvari se esto pogoravaju kada se molimo, dok ne nauimo
da traimo Isusa radi Njega, a ne radi nas. Knjiga o Jovu.
54. Svako ko se obeshrabri svojim odnosom zbog svog ponaanja
je legalista. Rimljanima 7,14-24.
Poslunost
55. Istinska poslunost je dar od Boga (odea je besplatna). Matej

22,11-14.
56. Prava poslunost dolazi iznutra ka spolja, a ne spolja ka
unutra. Matej 23,25.26.
57. Istinska poslunost je prirodna i spontana. Ona dolazi samo
kroz odnos vere sa Hristom. Jovan 14,15.
58. Onaj ko zavisi od Boga za silu, ne mora da se trudi da bude
posluan. On bi morao da se trudi da to ne ini. 1. Jovanova
3,6.
59. Poslunost koja je samo spoljanja jeste lana poslunost.
Matej 5,20.
15
60. Kada upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga

upoznamo, nai ivoti e biti ivoti stalne poslunosti. 1.
Jovanova 2,3.
Zakon
61. Svako ko pokuava da ivi hrianskim ivotom odvojeno

od Hrista, nije hrianin. On je legalista, bez ozbira da li je
konzervativan ili liberalan. Galatima 3,1-3.
62. Ne postoji sila za istinsku poslunost u zakonu. Planina Sinaj
nije dobra bez Brda Golgote. Rimljanima 8,3.
63. Hristos je svretak zakona za pravednost, ali ne i svretak
zakona. Rimljanima 10,4.
Dela
64. Dobra dela uinjena odvojeno od Hrista jesu loa dela. Matej
7,22.23.
65. Svrha dobrih dela nije da nas spasu, ve da donesu slavu
Bogu. Matej 5,16.
66. Kada je re o istinskoj veri i delima, ne moete imati jedno
bez drugog. Jakov 2,17.18.26.
Rast
67. Vera raste po kvantitetu, a ne po kvalitetu. Rast se odraava u

stalnoj zavisnosti od Boga. Luka 17,5.6.
68. Vi ne rastete pokuavajui da rastete. Matej 6,27.
69. Hriani jaaju shvatajui svoju slabost. Kada su slabi, onda
su jaki. 2. Korinanima 12,9.10.
70. Mi moemo initi sve kroz Hrista koji nam daje snagu, ali bez
Njega ne moemo initi nita. Filibljanima 4,13; Jovan 15,5.
16
Prebivanje
71. Sotona nema mo da uini da oni koji se oslanjaju na Boga

zgree, ali one koji se oslanjaju na sebe, lako je poraziti. 2.
Korinanima 10,4.5.
72. Postojan (stalan) svakodnevan odnos sa Bogom vodi do
postojane (stalne) predaje, oslanjanja na Njega iz trenutka u
trenutak. Jovan 15,1-5.
73. Gledanje u sebe je uvek taka razdvajanja od Boga i ono prekida
oslanjanje na Njega iz trenutka u trenutak. Matej 14,28-30.
74. Bog se nikada nee odvojiti od nas. Ali mi moemo da
izaberemo da se odvojimo od Boga. Rimljanima 8,35.38.39.
Svedoenje
75. Razlog zato Bog eli da mi svedoimo je prvenstveno zbog

naeg dobra. Matej 11,29.
76. Za istinskog hrianina, elja da deli dolazi prirodno
(iako naini, odnosno metode mogu da se razlikuju). 2.
Korinanima 4,13.
77. Najsrenija osoba na svetu je ona koja je najvie ukljuena u
sluenje drugima. Najnesrenija osoba je ona koja je najvie
ukljuena u sluenje sebi. Marko 8,35.
78. Hrianska sluba u duhovnom ivotu odgovara vebanju u
fizikom. Dela apostolska 3,6-9.
79. Ne moemo da damo drugima ono to ni mi sami nemamo.
Marko 5,19; Jovan 3,11.
Iskuenje
80. Pravi problem u iskuenju je da li iveti ivot odvojeno od

Hrista. Jovan 16,8.9.
81. Iskuenja postaju gresi kada pristanemo na njih u svom umu.
Matej 5,21.22.28.
17
82. Isus je bio iskuavan da ini ono to je ispravno, ali u svojoj

sopstvenoj sili, a tako se i mi iskuavamo. Matej 4,2.3.
83. Gospod zna kako da oslobodi pobone iz iskuenja, ali ne i
bezbone. 2. Petrova 2,9.
84. Iskuenja se ne nadvladavaju (pobeuju) u vreme iskuenja,
ve uvek pre toga. Jevrejima 4,16.
Pobeda
85. Pobeda nije neto to mi postiemo. To je neto to mi

primamo. 1. Korinanima 15,57.
86. U hrianskom ratu smo aktivni to se tie borbe vere, a
pasivni to se tie borbe sa grehom. Efescima 6,10-18.
87. Prava pobeda je ostvarivanje pobede nad pokuajem da se
ostvari pobeda. 2. Dnevnika 20,15.17.
Savrenstvo
88. Savrenstvo karaktera nije na posao. To je Boji posao u

nama. Jevrejima 13,20.21.
89. Savrenstvo moe biti opasna tema, ako usredsreuje nau
panju na nas same i naa sopstvena dela. Galatima 3,3.
Isus
90. Isus je bio kao Adam pre pada, po tome to je imao bezgrenu
prirodu On nije roen odvojen od Boga. Isus je bio kao
Adam nakon pada u fizikoj (telesnoj) snazi, mentalnoj
(umnoj) moi i moralnim vrednostima (jakom karakteru).
Luka 1,35; Jevrejima 2,17.18.
91. Isus nije imao prednost u odnosu na nas u nadvladavanju
iskuenja. Jevrejima 4,15.
92. Isus je nadvladao iskuenje na isti nain na koji i mi moemo da
ga nadvladamo: silom odozgo, a ne silom iznutra. Jovan 14,10.
18
93. Isus je greh smatrao odbojnim. Dokle god se oslanjamo na

Boga, i mi greh smatramo odbojnim. Jevrejima 1,8.9.
94. Mi nikada ne moemo biti kakav je Isus bio, ali moemo initi
ono to je Isus inio. Jovan 14,12.
95. Problem greha je naruen odnos izmeu Boga i oveka. Cilj
spasenja je da obnovi odnos izmeu Boga i oveka. Otkrivenje
19,7-9.
19
TEZA BROJ 1
Hrianin ini ono to je ispravno zato to je
hrianin, a nikad u nameri da to bude.
Ovo se dogodilo tokom prvih nekoliko sedmica u jednoj novoj

parohiji. U toj crkvi cilj mi je bio da posetim svaku porodicu i tako
ponem sa upoznavanjem. No, lako je zaustaviti se samo na nekom
beznaajnom razgovoru. Nije li ono gore pored zavese slika tetka
Mini?
Jeste.
Tako mi je sinula ideja: postavljau jedno pitanje, isto pitanje, u
svakom domu. Koja je vaa definicija hrianina? I briljivo sam be-
leio svaki odgovor.
Hrianin je onaj koji ivi po zlatnom pravilu.
Hrianin je poten.
Hrianin je neko ko je blag i pun ljubavi.
Hrianin je dobar sused.
uo sam mnogo razliitih odgovora, ali sa istim zajednikim ime-
niteljem. Svaki odgovor ticao se ponaanja. Hristovo ime bilo je oi-
gledno odsutno.
Moete itati izvetaje dopisnika koji intervjuiu oveka na ulici, i
postavlja slina pitanja. Obrazac odgovora je isti.
Hrianin ini ovo, i ini ono. Hrianin ne ini ono drugo. Ko-
liko esto ujete odgovor: Hrianin je onaj ko poznaje i voli Hrista?
ta je hrianstvo? Da li je ono prvenstveno zasnovano na pona-
anju? Ili je pre svega utemeljeno na odnosu? To je najvanija stvar za
razumevanje i doivljavanje spasenja verom u Hrista. Hrianstvo je
poznavanje Hrista. A ponaanje koje razlikuje hrianina od ne-hri-
anina dolazi kao posledica odnosa vere sa Isusom ono nikada nije
uzrok.
Da malo drugaije sroimo ovu tezu. Drvo jabuke donosi plod
jabuke zato to je ono drvo jabuke, a nikada da bi to postalo. Isus je na-
pravio isto poreenje: Isto tako, svako dobro drvo donosi dobre plo-
21
dove, a ravo drvo donosi rave plodove. Dobro drvo ne moe doneti
rave plodove, ni ravo drvo dobre plodove. Matej 7,17.18 (SSP1).
Ako ste zainteresovani za dobar plod, poetna taka je dobro drvo.
Va zadatak je, dakle, da zalivate drvo, da ga moda naubrite, i dozvo-
lite suncu, kii i vetru da urade svoj posao. Nema potrebe za munim
nastojanjima kako bi se proizveo plod. Ako imate zdravo drvo, plod e
doi sam po sebi.
Ba tako je i u hrianskom ivotu. Onaj ko pokuava da ivi hri-
anskim ivotom radei na svom ponaanju nalazi se u slepoj ulici.
U Hristovim oiglednim poukama je to ovako reeno: Upravo putem
obnove srca Boja blagodat2 deluje na preobraaj ivota. isto spolj-
na promena nije dovoljna da nas dovede u saglasnost sa Bogom. Ima
mnogo njih koji pokuavaju da se reformiu ispravljanjem ove ili one
loe navike, i nadaju se da e na taj nain postati hriani; ali oni ot-
poinju na pogrenom mestu. Potrebno je da najpre radimo na svom
srcu. str. 97 originala.
Nije bitno koliko vam je ivot moda ispravan, nije bitno koliko
dobrih dela moda inite, nije bitno koliko moda delujete religiozni.
To e vas samo uiniti moralnim. Meutim, vi neete biti istinski hri-
anin sve dok lino ne budete upoznali Hrista, i to jedan na jedan.
Rana crkva se toliko usredsreivala na Gospoda Isusa Hrista da
je On bio tema njihovog razmiljanja i razgovora. Hristos je ovo ui-
1 SSP Savremeni srpski prevod

2 Blagodat Boja nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije
pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se
milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi
se mogla izraziti u sledeem: milost predstavlja Boje kanjavanje u mnogo manjoj
meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne Boje blago-
slove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od
osude u odreenoj meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje
dodatne naklonosti prema nedostojnima pored milosti. Oigledno je da je blagodat
iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima
prevodioci nisu pravili razliku u znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re bla-
godat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
22
Pravednost
nio, i Hristos je ono rekao. Konano je neko predloio: Nazovimo ih

Hriani.
Kako bi glasilo vae ime kad bi vas nazvali prema onome o emu
najee mislite i govorite? Da li ste samo dobra osoba? Ili ste stvarno
hrianin? Razmislite o tome!
23
TEZA BROJ 2
Pravednost = Isus. Mi nemamo pravednosti
odvojeno (nezavisno) od Njega.
Moj glavni profesor na koledu otvorio je diskusiju u razredu na

poetku semestra, traei od nas da definiemo pravednost.
Ponudili smo mnoge definicije. Pravednost je ispravno postu-
panje. Pravednost je usaglaenost sa Bojim zakonom. Pravednost je
svetost. I moda ak bolje od toga, pravednost je ljubav. Nisu samo
lanovi razreda dali te definicije, ve takve definicije moete nai i u
nadahnutom komentaru1.
Meutim, poto nas je namuio nagnavi nas da razmislimo o
svim moguim definicijama, on nas je najzad naveo na zakljuak da je
najbolja, najpotpunija definicija za pravednost Isus. Sve ostale su ne-
odgovarajue.
Ako se, na primer, pravednost definie kao ispravno postupanje,
onda bi jedina stvar neophodna da postanete pravedni bila ta? Da
inite ono to je ispravno. Ne biste imali potrebu za Spasiteljem kada bi
pravednost bila zasnovana jedino na ponaanju.
Ali pravednost nije entitet sam po sebi. To nije neto to ljudski
rod moe da proizvede na bilo koji nain. Mi smo bankroti to se tie
pravednosti. Isaija kae: Sva naa pravda [je] kao neista haljina. Isa-
ija 64,6. Ne samo to nismo u stanju da proizvedemo pravednost, nego
smo nesposobni i da postepeno stvaramo rezerve pravednosti. Ona nije
neto to moemo dobiti ili zadrati odvojeno od Isusa. Prema tome,
pravednost moemo najbolje definisati kao Osobu. Sve dok imamo
Isusa, imamo i pravednost. Ali bez Njega, nema nade na pravednost.
Greni ovek moe pronai nadu i pravednost jedino u Bogu, i
svako ljudsko bie biva pravedno samo dok ima vere u Boga i dok odr-
ava ivotnu vezu s Njim Testimonies to Ministers, str. 367.
Mogli biste pokuati da to predstavite u vidu jednaine. Ako je
Isus = Pravednost, a Pravednost = Isus, onda je jedini nain da dobije-
1 Autor misli na dela Elen Vajt prim. izdavaa
24
Pravednost
mo pravednost da doemo kod Isusa i ostanemo s Njim. Tako bismo

mogli rei da je Ljudski rod + Isus = Pravednost.
Diskutovao sam jednog dana o tome sa grupom studenata na ko-
ledu kada me je jedan mladi ovek u poslednjem redu udno pogle-
dao, podigao ruku i rekao: Ali ako je Isus sam po sebi pravednost,
i ako je ljudski rod plus Isus takoe pravednost, onda je ljudski rod
jednak nuli! A govorio je tako kao da sam upravo uinio ogromnu
nepravdu ljudskom rodu.
No, nije li to ona dilema ljudskog roda da mi ne posedujemo sop-
stvenu pravednost? Mi smo vredni svega u oima neba. Isus je na kr-
stu dokazao vrednost svake ljudske due. Ali kad je re o ostvarivanju
pravednosti, mi smo bespomoni. Ne moemo je proizvesti; uopte je
nemamo.
arls T. Everson (Charles T. Everson) ispriao je priu o jednoj
eni koja je otila da kupi materijal za novu haljinu. Opipavala je pr-
stima tkaninu, ispitivala tkanje, divila se bojama i arama, sve dok ko-
nano nije pronala jednu trubu materijala koji je izgleda bio ono to je
elela. Dok je jo oklevala, elei da se uveri u ispravnost svog izbora,
vlasnik prodavnice joj je priao i kazao: Zapazio sam da gledate taj
materijal, a sluajno se dogodilo da je ba od tog posebnog komada
saivena i haljina. Moda je niste primetili prilikom ulaska.
Tako su zajedno krenuli do izloga ispred prodavnice, i ena je
uzviknula: Divna je. Tano ono to elim. Materijal je bio sjajan ali
sada, gledajui ga u haljini, potpuno sam ubeena. I ona je kupila taj
materijal.
Ba tako je i sa Bojim zakonom. Mi se moemo diviti njegovim
naelima; moemo se sloiti sa njegovim pravilima. Ali pre nego to ga
istinski razumemo i prihvatimo, moramo ga videti olienog u ivotu
Isusovom ivotu. Kad vidimo Njega, naa srca su zadobijena. A kad Ga
primimo, primamo i Njegovu pravednost.
25
TEZA BROJ 3
Jedini nain da traimo pravednost
jeste da traimo Isusa.
Bio jednom jedan ovek koji je eleo da postane pekar. Oduvek je

voleo svee ispeeni hleb, i pomislio da bi bilo pravo uivanje praviti
ga za druge. Stoga je pogledao po gradu da bi naao najbolju lokaci-
ju za novi biznis. Dobio je jednu parcelu na oku, unajmio gradskog
preduzimaa i ubrzo je njegova pekara bila spremna za otvaranje, sa
blistavim sudoperama i posuem od nerajueg elika u pozadini, i
sjajnim staklenim kasetama za izlaganje njegovih proizvoda.
Ali posao mu nije iao ba najbolje. Radio je satima. Oglaavao
je na sve mogue naine koje je mogao da smisli. Pokuavao je da da
sve od sebe kako bi posao krenuo. Ipak, izgledalo je da nije mogao
da napravi onu vrstu hleba koju je probao u prolosti. Kada bi kupci
svratili da vide njegovu novu zgradu, retko bi kupili neki od njegovih
proizvoda. I nikada nisu ponovo dolazili.
Konano, posle mnogo godina mune borbe, morao je da prizna
da je promaio. Bio je na ivici bankrotstva. Pokuao je sve to je znao
da svoju pekaru uini uspenom, ali nita nije funkcionisalo.
I upravo kad se spremao da potpuno odustane, uo je neto to je
napravilo pravu revoluciju u celom njegovom poslu. Saznao je da mu
je, da bi napravio hleb, potrebno brano! Ranije to nikada nije probao,
ali nekako mu je dobro zvualo. I kad je poeo da upotrebljava brano,
sve je bilo potpuno drugaije.
Jeste li pogodili da je ovde re o paraboli? Smatramo da je teko
poverovati da bi bilo ko stvarno prevideo tu jednostavnu, osnovnu isti-
nu kako je za pravljenje hleba neophodno brano. Shvatamo da bi bilo
pogubno pokuati voditi pekaru bez toga.
Bez obzira kojim se poslom bavite, morate razumeti izvesne
osnovne zahteve, ukoliko se uopte nadate uspehu. Ne moete odra-
vati banku bez novca. Ne moete putovati prugom samo u kolima za
koniara. Nemogue je dobiti vunu ako nemate ovce.
26
Pravednost
Ali kako je to u hrianskom ivotu? Koliko je nas godinama pre-

nebregavalo ono to je osnovno? Tragalo za pravednou, a da nismo
znali kako da je zadobijemo? I vie je nego muno pokuavati da bude-
mo hriani ne shvatajui kako da to ostvarimo .
Dopisnici imaju izvesna vodea pitanja koja postavljaju da bi dos-
peli do osnovnih elemenata novinarske prie. Ta pitanja mogu se pre-
neti i na hrianski ivot. Prvo glasi: ta? Neki od nas su odrastali uz to
ta. ta initi, a ta ne initi da bismo bili hriani i da bismo se spasli.
Dobijali smo dosta takve, teko svarljive, hrane. To je vodilo diskusija-
ma na asovima prouavanja Svetog pisma (Biblije) i tokom sedmica
molitve, uz pitanje ta je pogreno u ovom a ta u onom.
Da li je pogreno govoriti o pitanju ta? Ne, Sveto pismo sadri
mnogo informacija o tom ta. Meutim, ta nikada ne moe biti osno-
va hrianstva.
Postoji zatim pitanje: Zato? To je prefinjeno, intelektualno pita-
nje. Postavlja se kada neto analizirate, detaljno ispitujete i o tome dis-
kutujete. To je najbolje pitanje da se ispuni vreme tokom prouavanja
subotnokolske pouke. Zato moe biti znaajno. Bog kae: Doite
sada, pa emo zajedno prosuditi Isaija 1,18 (engl. prevod). Nije po-
greno rasuivati. Mi smo roeni po Bojem obliju, sa sposobnou
da mislimo i razmatramo. Ali pitanje zato nije dovoljno.
Jo jedno pitanje na koje smo u istoriji nae crkve utroili dosta
vremena jeste Kada? Kada e se sve to dogoditi? I stoga imamo karte
po zidovima koje objanjavaju to kada. Neki su moda toliko zainte-
resovani za pitanje kada zato to se nadaju da uhvate poslednji voz.
Drugi se pak brinu da e ih to kada nai zateene pre nego to uopte
smisle kako da ostvare ono ta.
Ako ste odrastali uz pitanja ta i zato i kada, sledee logino pi-
tanje glasi Kako? To je praktino pitanje, i moe vas uvesti u teoriji o
opravdanju verom. Ako ne shvatite to kako, ostalo e vam samo stva-
rati frustracije. Meutim ak i da znate kako, to nije dovoljno, zato to
je opravdanje verom vie od teorije. To je iskustvo. I to kako postaje
najuzbudljivije pitanje kad shvatite da je odgovor na pitanje kako za-
pravo ko.
27
Isus je osnova hrianstva. Tano je da Biblija govori o traenju

pravednosti. Sofonija 2,3 to govori na vie mesta: Traite pravdu
(pravednost). I neki od nas su pomislili da traiti Isusa znai traiti
pravednost. Meutim, nedostaje nam kako. Budui da je Pravednost
= Isus, traiti pravednost znai traiti Isusa. Boja pravednost je ote-
lovljena u Hristu. Mi primamo pravednost primajui Njega Misli sa
Gore blagoslova, str. 18 originala.
28
TEZA BROJ 4
Hrianstvo i spasenje nisu zasnovani na onome ta
inite, ve na Onome koga poznajete.
Jedan ena je kupila novi par kontaktnih soiva. Nedugo zatim,

zaustavio ju je policajac zbog nekog saobraajnog prekraja i poto je
pogledao ogranienja u njenoj vozakoj dozvoli, strogo ju je upitao:
Gde su vam naoare?
Odgovorila je: Imam kontaktna. (Contacts na engleskom, to je
policajac razumeo kao kontakte, tj. vezu, poznanike prim. prevodi-
oca)
Meni nije vano koga poznajete trebalo bi da nosite naoare!
Neosporna je injenica na ovom svetu da to koga poznajete ini
razliku. Ako traite zaposlenje, a poznajete efa, imaete prednost. Ako
ste dovedeni na sud, a znate sudiju, to je dobra vest. Ako elite da se s
nekim upoznate, a otkrijete da mu znate prijatelja, zavrili ste posao.
Kad je Abraham Linkoln bio predsednik, ponekad bi davao uput-
stva svom osoblju da ne dozvole da ga uznemiravaju. Otiao bi u svoju
kancelariju i zatvorio vrata za sobom. uvari su stajali ispred, kao i na
obe strane hodnika, da spree bilo koga da ue unutra.
A onda bi neko urno doao kroz hodnik. Proao bi tano pored
uvara, irom otvorio vrata i uao pravo kod predsednika. uvari ak
nisu ni pokuali da ga zaustave. Zato? Zato to je njegovo ime bilo Ted
Linkoln, i bio je predsednikov sin! Njegovo srodstvo s predsednikom
inilo je tu veliku razliku.
Da li verujete da je va odnos sa Hristom ono to menja sve u va-
em duhovnom ivotu? Da li verujete da je hrianstvo zasnovano na
tome koga poznajete? Ili, da li verujete da je ono zasnovano na tome
ta inite?
Na jednom sastanku pod atorima, pre nekoliko godina na severo-
zapadu, urednik Pregleda i glasnika ustao je i postavio sluaocima ne-
koliko pitanja. Rekao je: Koliko vas veruje da se spasava jedino verom
u Isusa Hrista? Podiglo se nekoliko ruka, a onda su se brzo spustile.
29
Potom je on upitao: Koliko vas veruje da se spasavate na osnovu

svojih dela? Jo nekoliko ruku se podiglo, a onda brzo spustilo.
Najzad je upitao: Koliko vas veruje da se spasavate verom u Isu-
sa, plus vaa dobra dela? Podigle su se sve ostale ruke, i zadrale se u
vazduhu uz mahanje!
On je kazao: Nadam se da ete na kraju jutronje propovedi pro-
meniti svoje miljenje! A onda je krenuo da dokazuje da se spasavamo
jedino verom u Isusa Hrista. I taka.
Isus je rekao u Jovanu 17,3: A ovo je veni ivot: da upoznaju
tebe, jedinoga istinitog Boga, i onoga koga si poslao Isusa Hrista
(SSP). U enji vekova , na str. 331 originala pie: Poto kroz Hrista
ulazimo u odmor, Nebo poinje ve ovde. Mi odgovaramo na Njegov
poziv: Doite, uite od Mene, i tako, dolazei Njemu mi otpoinjemo
veni ivot. Nebo je neprestano pribliavanje Bogu kroz Hrista.
Da li Ga poznajete? Poznavanje Isusa je celokupna osnova hri-
anskog ivota. Poznavanje Isusa je put u veni ivot. Poznavanje Isu-
sa promenie va nain ivota, jer dok uite da Ga poznajete, da Ga
volite i da Mu se pridruite, On e vas promeniti u svoje oblije.
Pravednost je Osoba. Spasenje je Osoba. Kroz Isusa, va veni i-
vot moe poeti jo danas!
30
TEZA BROJ 5
Postupati ispravno, tako to se nee initi
pogreno, ne znai postupati ispravno. Biti dobar,
tako to se nee biti lo, ne znai biti dobar.
Ako ne inite nita pogreno, onda inite ispravno tano? Po-

greno!
Naravno, to ne znai da ukoliko radite pogreno u stvari radite
ispravno, ili da je sasvim u redu initi pogreno. Ono to to zapravo
znai jeste da ne moete postupati ispravno spolja, a pogreno iznutra.
A to nije ispravno! ini ispravno jedino onaj koji je ispravan i iznutra
i spolja.
Jeste li ikada uli za fariseje? Da li su oni bili ispravni ili nisu? Isus
im je u Mateju 23,27.28 uputio teke rei: Teko vama, uitelji zakona i
fariseji, licemeri! Vi ste kao okreeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi,
a iznutra su puni mrtvakih kostiju i svake neistoe. Tako i vi spolja
ljudima izgledati pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja
(SSP).
to nas dovodi do jednog znaajnog pitanja. Iako se moemo slo-
iti da je cilj za hrianina da bude dobar i iznutra i spolja, pretposta-
vimo da jo niste niste dobri iznutra. Zar nije bolje da bar budete dobri
spolja, ako je to najbolje to moete uiniti? Zar nije bolje biti farisej
nego carinik? Pazite kako ete odgovoriti!
Isus je rekao da religija fariseja nije dovoljna za veni ivot: Ako
vaa pravednost ne bude vea od pravednosti uitelja zakona i farise-
ja, neete ui u Carstvo nebesko Matej 5,20 (SSP). Ma koliko spoljna
dobrota bila od koristi u nekim sluajevima, ona ne donosi spasenje.
Mogli bismo pogledati Put Hristu, str. 44 originala: Ima onih koji
tvrde da slue Bogu, iako se oslanjaju na sopstvene napore da bi bili
posluni Njegovom zakonu, obrazovali ispravan karakter i osigurali
spasenje. Njihova srca nisu pokrenuta nekim dubokim doivljajem
Hristove ljubavi; oni nastoje da obavljaju dunosti hrianskog ivota
kao neto to Bog od njih zahteva kako bi zadobili nebo. Takva reli-
31
gija je bez ikakve vrednosti. Dakle, ma koliko spoljna dobrota bila

ponekad od koristi, ona nije korisna za religiju. Tu ona nema nikakvu
vrednost.
U Otkrivenju 3. poglavlju nalazi se specijalna poruka crkvi za
vreme neposredno pre Isusovog ponovnog dolaska. Znam tvoja dela:
nisi ni hladan ni vru. Da si makar ili hladan ili vru. Ovako, poto si
mlak ni vru ni hladan ispljunuu te iz svojih usta stihovi 15 i 16
(SSP). Prema tome, ma koliko da je u nekim sluajevima spoljna do-
brota od koristi, ona je po Bojoj proceni gora nego da je uopte nema!
On ak vie voli hladno nego mlako!
Dobrota koja je samo spolja mrska je Bogu. On zna da je do otvo-
renog grenika lake dosegnuti dobrom veu o spasenju nego do ne-
kog ko ne osea za tim nikakvu potrebu. Oni koji uspevaju da budu
dobri spolja u sopstvenoj snazi lieni su potrebe za Spasiteljem. I bu-
dui da ne oseaju tu potrebu, oni ne dolaze Hristu kako bi dobili spa-
senje koje On eli da im daruje.
Moguno je ispuniti crkvu snanim ljudima koji su u stanju da
postignu1 ponaanje koje crkva zahteva. A ponaanje na koje su oni
toliko ponosni postaje prepreka za bilo kakav lini odnos sa Isusom
Hristom.
Ako to stvarno verujemo, ako stvarno prihvatimo tezu da spo-
ljanja pravednost nije samo bezvredna u Bojim oima, nego Mu je
i odvratna, prestaemo s pokuajima da inimo ono to je ispravno!
Umesto toga, usmeriemo sve svoje vreme i energiju i napore da Ga
potraimo, kako bi On mogao da doe i ivi svoj ivot u nama.
Da li vas to plai? Da li se bojite da odustanete od pokuavanja da
inite ono to je ispravno? Jeste li voljni da ulaete napor u prihvatanje
Njegove pravednosti iz dana u dan u neprestanoj zajednici s Njim? Ako
se u ovom trenutku oseate nervozni, pitajui se gde je tu ponaanje,
pourite da proitate sledee poglavlje. Ono poinje reima: Praved-
nost e vas uiniti moralnim. A sada brzo, preite na sledeu stranicu!
1 Produce (eng.), prevedeno kao postignu, to je smisao originala da sami tj. u svojoj
sili proizvedu zahtevano ponaanje prim. izdavaa
32
TEZA BROJ 6
Pravednost e vas uiniti moralnim,
ali moralnost vas nee uiniti pravednim.
Bog nije protiv moralnosti! On ne ukorava Laodikejce u Otkrive-

nju 3 zbog njihove moralnosti. On ih ukorava zato to pokuavaju da
pravednost zamene moralnou.
Moda niste protiv plastinih grozdova! Moda ete ih smatrati
vrlo privlanim u nekom aranmanu u sredini stola. Postoji mesto za
plastino voe, i neke imitacije na tritu izgledaju sasvim ubedljivo.
Ali kad neko doda plastino groe u vonu salatu, budite sigurni da
e vam ono delovati razoaravajue i neukusno. Ne postoji zamena za
stvarni plod.
Bog nije protiv moralnosti! Ako ivite moralnim ivotom, neete
zavriti u zatvoru. Utediete sebi mnogo muka! Bolji ete biti u po-
slu. Poboljae se va ugled i poloaj u drutvenoj zajednici. Oni oko
vas nee trpeti posledice vaeg nemoralnog ponaanja. Moralnost ima
neke stvarne prednosti, i tu nema spora. Meutim, Boji ukor Laodi-
kejskoj crkvi zasniva se na premisi da moralnost nikada nije zamena
za pravednost.
Mnogi koji sebe nazivaju hrianima samo su obini moralisti
Hristove oigledne pouke, str. 315 originala. Zapazite da se ovde ne
opisuju oni koji sami sebe nazivaju moralistima. Opisuju se oni koji
sebe zovu hrianima, a nisu.
U paraboli o oveku bez svadbenog ruha (odee videti Matej
22), zapaamo isti princip. ovek je mogao odluiti da umesto da ode
na svadbu, ostane kod kue gde njegovo obino odelo ne bi izazvalo
nikakav komentar. Car ga je pozvao na svadbu, ali ga nije prisiljavao
da sveanosti i prisustvuje. ovekov problem ogledao se u tome to je
on odeu koju je car obezbedio pokuao da zameni sopstvenom, a da
ipak uspe da ue na svadbenu gozbu.
Ljudi u Hristovim danima usavrili su vrstu religije zasnovanu je-
dino na moralnosti. Farisej koji se molio stojei u hramu bio je rtva
33
moralnosti kao zamene za pravednost. On je hodao sopstvenim mo-

ralnim putem. Recitovao je Bogu listu dela koje je smatrao dobrom
preporukom za nebo. Njegova sigurnost bila je utemeljena na injenici
da on nije inio ono to je inio skuplja poreza1. Bilo mu je bitno jedi-
no ponaanje.
I on je ponovo dokazao bezuspenost moralnosti da vas uini pra-
vednim; ona vas samo moe liiti istinske pravednosti.
Bog nije protiv moralnosti! itajte o tome u knjizi Put Hristu, str.
18 originala. Obrazovanje, kultura, vebanje volje, ljudski napor ima-
ju svoju oblast delovanja, ali su ovde nemoni. Oni mogu proizvesti
spoljnu ispravnost u ponaanju, ali ne mogu da promene srce.
Ne bi trebalo da odbacujemo moralnost, ali je neophodno da je
ispravno razumemo. Moralnost je rezultat (posledica) pravednosti.
Ona nije njen uzrok. Ona nikada nije uzrok. Istinski hrianin bie i
moralna osoba. U potrazi za istinskom pravednou, ne treba nikada
da se bojimo da e moralnost ostati po strani. Moguno je posedovati
samo spoljanju dobrotu, ali nikada nije moguno imati samo unu-
tranju dobrotu. Kad je srce promenjeno, neizbena posledica bie i
promena ponaanja. Pravednost e vas uvek uiniti moralnim. Ako
ostanemo u Hristu, ako Boja ljubav prebiva u nama, naa oseanja,
nae misli, nai ciljevi, naa dela bie u skladu sa Bojom voljom izra-
enom u propisima Njegovog svetog Zakona Put Hristu, str. 61.
Bog nije protiv moralnosti! Ali On nas upozorava da ne prihva-
tamo moralnost kao zamenu za pravednost. On nas poziva da umesto
toga prihvatimo Hristovu pravednost, koja se besplatno daje svima
koji preko Njega dolaze Bogu.
1 Carinik, u prevodu Vuka Karadia prim. izdavaa
34
TEZA BROJ 7
Naa dobra dela nemaju nikakve veze sa uzrokom
naeg spasenja. Naa loa dela nemaju nikakve
veze sa uzrokom nae propasti.1
Stareina A. T. Dons (A. T. Jones) bio je jedan od pobornika

opravdanja samo verom u Hrista tokom posebnog naglaavanja pra-
vednosti unutar nae crkve, godine 1888. On je oigledno bio vatreni
govornik i pravi individualista. U svom oduevljenju, prenaglaavao je
svoje argumente, i Gospod mu je uputio poruku u vidu saveta. Moe se
nai u Selected Messages, knjiga 1, poev od str. 377.
Stareina Dons vie puta je izjavio da dobra dela ne vrede nita,
da nema uslova za spasenje. Elen Vajt mu je rekla: Znam ta hoe da
kae, ali ostavlja pogrean utisak na mnoge umove. Iako dobra dela
nee spasti nijednu duu, ipak je nemogue da se ijedna dua spase bez
dobrih dela str. 377. A samo nekoliko stranica kasnije u istoj knjizi,
na str. 388, ona kae: Delima ne moemo kupiti ulazak u nebo.
Dakle, u emu je stareina Dons prenaglasio svoj argument? Koja
je razlika izmeu izjave da dobra dela nemaju nikakvu vrednost i izja-
ve da se dobrim delima nee spasti nijedna dua, niti kupiti ulazak u
nebo?
Neki ljudi prebrzo zakljuuju da dobra dela, ukoliko nas ne spasa-
vaju, mora da i nisu bitna. A ako naa loa dela nisu uzrok nae propa-
sti, onda su loa dela verovatno OK. Meutim, jedna kljuna re spre-
ava tu vrstu nesporazuma. Kad se govori o povezanosti naih dobrih
ili loih dela sa uzrokom naeg spasenja ili propasti, nemojte prenebre-
gnuti re uzrok.
Mi ne govorimo o znaaju dobrih dela. Mi ne govorimo o svrsi
dobrih dela. Mi govorimo o nainu spasavanja. A kad je re o spasenju,
dobra dela nisu uzrok. Ona su posledica.
1 Ako bi se ova veoma vana misao rekla na drugaiji nain, mogla bi da glasi: Naa
dobra dela ne uzrokuju nae spasenje, ba kao to ni naa loa dela ne uzrokuju
nau propast. Ili: Naa dobra dela nisu razlog naeg spasenja, kao to ni naa loa
dela nisu razlog nae propasti prim. izdavaa
35
ta je uzrok naeg spasenja? Znamo da to nisu naa dobra dela.

Rimljanima 3,20 jasno govori o tome. Stoga se pred njim niko nee
opravdati delima zakona (SSP). Isus je Onaj koji nas spasava, a mi se
spasavamo tako to Ga prihvatamo. Nema drugoga imena pod ne-
bom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti Dela apostolska
4,12 (Karadi).
U sreditu nae panje ne smeju da budu naa dela, bez obzira da
li su dobra ili loa. U potrazi za spasenjem, treba da se usredsredimo na
Isusa, i dok Ga posmatramo, postajemo promenjeni u Njegovo oblije.
Kad god gledamo u sebe, paemo. Ili emo videti svoju grenost i obe-
shrabriti se, ili svoje dobro ponaanje i uzoholiti se. To je slepa ulica na
oba kraja. Bezbedni smo samo ako gledamo u Isusa.
Pavle je sa arom govorio o predmetu spasenja samo verom u Hri-
sta. Ali on nije bio protiv dobrih dela. Bio je jedan od onih koji su
se najlepe ponaali u gradu. On upravo o tome govori u Filibljanima
poslanici 3. poglavlju: Ako bilo ko ima razloga da se hvali dobrim
delima, ja u pored njegovih staviti svoja dostignua.2 Ipak, na kraju,
sve je to ubrojao u gubitak u poreenju sa Hristovom pravednou.
Sudei po slovu Zakona, kako ga ljudi primenjuju na ivot posmatran
spolja, on se uzdravao od greha; ali kada je uronio u dubine njegovih
svetih propisa, i sagledao sebe onako kako ga Bog vidi, ponizno je po-
gnuo glavu i priznao svoju krivicu Put Hristu, str. 29 i 30 originala.
Jednom sam sa grupom propovednika razmatrao ovu temu. Kad
smo govorili o prvoj polovini tvrdnje, da naa dobra dela nemaju ni-
kakve veze sa uzrokom naeg spasenja, saglasnost je bila opta. Ali kad
smo preli na drugu polovinu, da naa loa dela nemaju nikakve veze
sa uzrokom nae propasti, nekima od njih je postalo neugodno.
No, dozvolite da vas upitam: Ako je prvo tano, nije li i drugo
isto tako tano? Zar oba dela jednostavno ne potvruju istu istinu?
Nae spasenje zasnovano je na naem neprestanom prihvatanju Isusa
i Njegove rtve za nas, putem svakodnevne zajednice s Njim. Ono se
ne temelji na naem ponaanju. Spasenje zadire dublje od ponaanja.
2 Parafraza stihova 3 i 4 prim. izdavaa
36
Pravednost
A isto je i sa gubitkom spasenja! Ponaanje nije demarkaciona3 linija za

odreivanje neije vene sudbine.
Ako na kraju budete spaseni, to e biti zbog onoga to ste uinili u
zajednici sa Isusom kao svojim Spasiteljem. Dobra dela e nesumnjivo
biti prisutna, ali ona nisu uzrok vaeg spasenja. Na isti nain, ako na
kraju propadnete, to e biti zato to ste Isusa ostavili da uzalud kuca
pred vratima vaeg srca. Loa dela mogu biti prisutna, ali e ona biti
posledica, a ne uzrok. Bog ne sudi na osnovu spoljnih postupaka, ve
prema srcu. Iz srca izlazi ivot. Videti 1. Samuilova 16,7; Prie Solomu-
nove 4,23.
Dobra dela nisu uzrok spasenja, ali su njegova posledica tj. njegov pokazatelj.
Meutim, treba imati na umu da je i za njihovo usavravanje tj. njihovo sve potpu-
nije ispoljavanje potrebno vreme vreme da nauimo da dozvoljavamo Bogu da se
On sve potpunije ispoljava kroz nas. Zato bismo na ovom mestu ukazali na opasnost
skretanja pogleda sa Hrista i zajednice (odnosa, veze) sa Njim na posmatranje svog
duhovnog napretka i njegovo procenjivanje na osnovu naih sopstvenih dela. Kao
to se i kae u nastavku teksta, to moe izazvati ili nau obeshrabrenost ili oholost.
Imajmo u vidu Hristove rei da ne treba da se brinemo za svoj rast, napredak, jer je to
Njegov deo: A ko od vas brinui se moe primaknuti [pribliiti se] rastu svom lakat
jedan? Ako, dakle, ne moete ni najmanje, zato se brinete za ostalo? (Luka 12,25.26
kombinacija prevoda Karadi-Sinod SPC). Nae je jedino da gledamo u Njega i
bavimo se lepotom Njegovog boanskog karaktera. Ispravna dela i ponaanje onda e
doi spontano i postepeno, sama po sebi u svoje vreme. Ba kao to se i u paraboli u
Jevanelju po Marku 4,26-29 govori o postepenom rastu i sazrevanju biljke i dono-
enju zrelih plodova tek na kraju dotle biljka i plod postepeno sazrevaju. Autor o
tome pie u nastavku svoje knjige (Teza 89) i mnogim svojim drugim delima prim.
izdavaa
3 Demarkaciona linija linija razdvajanja, razgranienja, granina linija prim. iz-

davaa
37
TEZA BROJ 8
Svako se raa grean (samoiv1)
zato to se svako raa odvojen od Boga.
Kao ljudskim biima, zajednike su nam bar dve stvari. Prvo, svi
smo roeni. Drugo, rodili smo se greni. Na problem s grehom poeo
je jo od naeg roenja, jer smo se rodili odvojeni od Boga.
Ponekad je ljudima teko da shvate tu istinu. Gledaju u novoro-
enu bebu i kau: Kako tako majuno, bespomono stvorenje moe
biti greno? Meutim, malo je onih koji ne prihvataju injenicu da
je novoroene samoivo! Nije bitno to je majka umorna ili to otac
mora sutra da radi. Ako beba eli da je nahranite, presvuete ili zaba-
vite, ona ima naina da vam to stavi do znanja. Beba je u potpunosti
egocentrina.
Roditi se u ovom svetu tragino je iskustvo! Naslee dece je na-
slee greha. Greh ih je odvojio od Boga Child guidance, str. 475.
Zbog Adamovog greha, njegovo potomstvo raalo se sa uroenom
sklonou ka neposlunosti. Videti Ellen G. White Comments, SDA Bi-
ble commentary, sv. 5, str. 1128.
U prvih sedam teza bavili smo se predmetom pravednosti. Poto
je suprotno od pravednosti greh, ini se da je to sledei logian pred-
met koji valja razmotriti. Jasno razumevanje pravednosti i greha od
sutinskog je znaaja za svako prouavanje na temu spasenja verom.
Nain na koji prilazite tim predmetima moe biti pukotina na peakoj
stazi koja se kasnije pretvara u Veliki Kanjon.
Nae prouavanje o pravednosti do sada moglo bi se saeto pri-
kazati reima da pravednost proistie iz odnosa za Isusom; ona se ne
zasniva na ponaanju. Ako je to tano, onda i greh moramo definisati
kao neto vie od ponaanja. Mi smo greni od roenja; mi smo greni
po prirodi. Upravo je naa priroda zla, a zla dela su samo [njena] po-
sledica. Pavle kae u Efescima 2,3 da smo mi po prirodi deca gneva. U
1 Egocentrian, sebian, usredsreen na sebe prim. izdavaa
38
Greh
Psalmu 58,3 (KJV) stoji: Zli2 su otueni od same utrobe: oni zastrane
(krenu stranputicom) im se rode. A u sluaju da niste sigurni koga
da ukljuite u zli, setite se teksta u Rimljanima 3,10: Nema praved-
noga nijednoga.
Pria kae da je korpion eleo da pree reku. Pronaao je abu na
obali i zamolio je da ga preveze na svojim leima.
O, ne, odgovorila je aba. Kad bih ti dozvolila da mi se uspue
na lea, ti bi me ujeo, i umrla bih.
Zato bih to uinio? pitao je korpion. Kada bih te ujeo i ti
umrla, tada bismo se oboje utopili, i ja nikada ne bih uspeo da preem
reku.
I tako se korpionov argument uinio abi razumnim, te mu je
dopustila da joj se popne na lea, i poela da pliva preko reke.
Otprilike na polovini puta, korpion ju je ujeo. Uz svoj poslednji
kreket, ona ga je upitala: Zato si to uinio? Sada emo oboje umreti!
korpion je tuno odgovorio: Znam, ali to je jae od mene. To je
moja priroda.
To je dilema i ljudskog roda. Mi imamo palu prirodu i ne moemo
sami sebi da pomognemo. ak i kad shvatamo da unitavamo sebe, mi
shvatamo da smo bespomoni da prestanemo da greimo, jer je naa
priroda zla. Posledica uzimanja ploda sa drveta poznanja dobra i zla
ogleda se u iskustvu svakog oveka. U njegovoj prirodi postoji sklonost
ka zlu, [sila] kojoj on, bez pomoi, ne moe da se odupre Vaspitanje,
str. 29 orig. Zbog Adamovog greha, naa priroda je pala, i mi ne mo-
emo sami sebe uiniti pravednima Put Hristu, str. 62 orig.
Budui da na problem s grehom ide dublje od samog injenja
onog to je pogreno, budui da smo greni po prirodi od trenutka
kad smo se rodili u ovom svetu greha, onda odgovor na problem greha
mora ii dublje od ponaanja. Bog predlae da ponovo krenemo ispo-
etka. On nam nudi novo roenje, sa potpuno novom prirodom.
Isus je objasnio Nikodimu, u svom pononom govoru odranom
samo jednoj dui, da ukoliko se ponovo ne rodimo, nema nade da
emo ikada videti carstvo nebesko. Nae prvo roenje nije dobro za
2 Wicked (eng.) grenici, pokvareni, nemoralni prim. izdavaa
39
veni ivot mora uslediti drugo roenje. Dobra vest o spasenju glasi
da zahvaljujui Isusu mi moemo primiti novu prirodu, a uestvova-
njem u Njegovoj boanskoj prirodi, moemo izbei izopaenost gre-
nog sveta u kome smo roeni.
40
TEZA BROJ 9
Bog nas ne smatra odgovornim
za to to smo roeni greni.
Jednoga dana, na autoputu u junoj Kaliforniji, saobraajni po-

licajac mi je naloio da skrenem u stranu i da zaustavim kola. Na toj
deonici izvodili su se radovi, to je i bio uzrok problema. Vozio sam
pogrenom trakom, a nisam toga bio svestan zato to su oznake bile
prekrivene utom. Iako sam znao za zakon o vonji u sopstvenoj traci,
nisam shvatao da ga u tom trenutku krim.
Policajac koji mi je ispisao kaznu bio je miljenja da neznanje ne
moe biti izgovor. Meutim, ja sam smatrao da je to sasvim dobar iz-
govor! Dakle, umesto da platim kaznu, otiao sam na sud da bih se
odbranio. Sreom, sudija je video stvari na moj nain i ponitio kaznu.
Ko je po vaem miljenju bio u pravu sudija ili saobraajni poli-
cajac? Da li mislite da je prestup iz neznanja opravdan izgovor, ili ne?
Kako Bog gleda na nae neznanje, kad se postavi pitanje nae odgovor-
nosti zbog krenja Njegovog zakona?
Mogli bismo prouiti nekoliko biblijskih odlomaka da otkrijemo
odgovor na ovo pitanje. Jezekilj 18,20 kae: Koja dua zgrei ona e
umreti, sin nee nositi bezakonja oina niti e otac nositi bezakonja
sinovljega; na pravedniku e biti pravda njegova, a na bezboniku e
biti bezbonost njegova (Daniiev prevod). U Jovanu 15,22 Isus je re-
kao: Da nisam doao i govorio im, ne bi imali greha. Ali sada nemaju
izgovora za svoj greh (SSP). I ponovo u Jovan 9,41: Da ste slepi, ree
Isus, ne biste imali greha. Ali poto kaete: Vidimo, va greh ostaje.
Jeste li se ikada upitali zato je proteklo toliko godina pre no to
je Jerusalim uniten, iako znamo da je Isus doao i govorio jevrejskom
narodu, ostavljajui ga bez izgovora? Zato oganj nije siao s neba u
jutro vaskrsenja i unitio one koji su ubili Sina Bojeg?
Knjiga Velika borba daje dva razloga u tom pogledu: Prvo, nisu svi
uli, ak ni svi odrasli. Drugo, deca. Jo je meu Jevrejima bilo mnogo
onih koji su bili neupueni u Hristov karakter i delo. Deca nisu uivala
41
u prilikama, niti su primila svetlost koju su njihovi roditelji s prezirom

odbacili. Bog je preko propovedanja apostola i njihovih saradnika e-
leo da uini da Njegova svetlost zablista i nad njima; bilo bi im dozvo-
ljeno da vide kako se ispunilo proroanstvo ne samo o roenju i ivotu
Isusa Hrista, ve i o Njegovoj smrti i vaskrsenju. Deca nisu bila osue-
na zbog greha svojih roditelja; ali, kada su, upoznajui celokupnu sve-
tlost koja je darovana njihovim roditeljima, odbacili dodatnu svetlost,
datu (dodeljenu) lino njima, postali su uesnici greha svojih roditelja
i dopunili meru njihovog bezakonja str. 27 i 28 orig.
Nije li to dobra vest da Sudija cele zemlje uzima u obzir nae ne-
znanje u pogledu Njegovog zakona pre nego to izrekne nad nama osu-
du? Iako smo greni po roenju, On nas ne smatra odgovornim za nae
stanje sve dok nemamo dovoljno svetlosti i prilike za pokajanje.
Mi imamo bar tri problema sa grehom u ovom svetu. Prvi pro-
blem je grena priroda s kojom smo roeni. Drugi problem je izvetaj
o naoj grenoj prolosti, prolim gresima koje smo poinili. Trei pro-
blem je nae sadanje greenje, injenje greha. Neki ljudi zamiljaju
da ukoliko danas prestanemo da greimo, i nikada vie ne pogreimo
ili padnemo, neemo vie imati potrebe za Isusom. Meutim, sve dok
ivimo ovde, stalno e nam biti potrebna Njegova opravdavajua bla-
godat da pokrije nau grenu prolost i nau grenu prirodu.
S druge strane, neki su smatrali da treba uiniti neto poput ispa-
tanja zbog nae grene prirode i, verujui da smo greni po roenju,
odluili da je neophodno krtavati novoroenad u cilju reavanja tog
problema. Avgustin je nauavao ono to se ponekad naziva doktrinom
o prvobitnom (istonom)1 grehu, mada bi bilo tanije nazvati ga pr-
vobitnom krivicom. On je verovao u ovekovo greno stanje po roe-
nju a takoe i da smo odgovorni za to svoje stanje.
1 Iskonski, praroditeljski, prvorodni greh Adamov grehu kom se, po tradicionalnoj

katolikojteologiji, raaju sviljudijer, s obzirom da potiu odAdama, uestvuju u
njegovom grehu neposlunosti premaBogu.
Veina crkvi koje su proizale izReformacijena drugaiji nain tumae pad prvog
oveka i njegov uticaj na kasnije oveanstvo.Ti protestanti smatraju da ne uestvuju
u Adamovom grehu, ve da od Adama nasleuju posledice tog greha, odnosno grenu
prirodu prim. izdavaa
42
Greh
Ali Bog nas ne smatra odgovornim za na greh, bez obzira da li je

re o naoj grenoj prirodi ili naim prolim gresima ili naem sada-
njem greenju sve dok ne shvatimo dve stvari: prvo, da je to greh, i
drugo, kako da postupimo u vezi s njim. Tek tada poinje odgovornost.
Boji posao se ne sastoji u pokuaju da utvrdi kolikom e broju
ljudi uskratiti nebo. Naprotiv, zbog svoje velike ljubavi, On ini sve to
Bog pun ljubavi moe uiniti kako bi se svi tamo nali. Reenje proble-
ma nae grene prirode, grene prolosti i sadanjeg greenja obezbe-
uje nam se preko Njegove blagodati.
43
TEZA BROJ 10
Mi greimo zato to smo greni.
Mi nismo greni zbog toga to greimo.1
Jedna grupa studenata medicine dobila je zadatak da na svojim

vebama proui le. Okupili su se u sobi gde je le leao i razmatrali
problem s kojim su se suoili.
On je uasno bled, rekao je prvi student.
I tu lei, ne radei nita, dodao je drugi.
Sasvim sam siguran da nije dovoljno vebao kako bi ostao zdrav,
primetio je trei.
Mislim da bi na prvi cilj trebalo da bude da ga podignemo i po-
krenemo, kako bismo podstakli njegovu cirkulaciju, zakljuio je etvr-
ti. Stoga su najpre pokuali da ubede le da pone da se kree, ali je on
jednostavno ostao na stolu, hladan i nem, ma ta oni govorili ili radili.
No, to je samo parabola! To ste ve pogodili! Ali koristei ovu stra-
vinu analogiju, preformuliimo tezu br. 10: Le lei na stolu zato to
je mrtav. On nije mrtav zbog toga to lei na stolu. Ponaanje tipino
za le posledica je toga to je on mrtav ono nije uzrok smrti.
U duhovnom pogledu, mi smo svi roeni mrtvi. Pavle govori u
Efescima 2,1 da smo bili mrtvi zbog svojih prestupa i greha. Grena
dela koja grenici ine samo su posledica tog stanja, a ne uzrok.
Ja ne pokuavam da kaem da greiti nije greno! Ali kaem da
nas to to greimo, ne ini grenima. Kad biste smesta prestali sa gre-
nim ponaanjem, da li bi vas to uinilo pravednim? Ne, to bi vas samo
uinilo osobom koja se lepo ponaa.
U knjizi enja vekova, str. 21 originala stoji: Greh je potekao iz
sebinosti (koristoljublja). Razmislite par trenutaka o tome. Lucifer
je bio poastvovan vie od svih anela na nebu. Bio je najuzvieniji od
svih stvorenih bia. Ali umesto da nastavi da traga za Bogom, umesto
da trai zajednicu sa Njim, umesto da mu Boja slava i ast budu naj-
1 Izdava smatra da je ispravnije rei: Uzrok naeg greenja je zato to smo greni.
Uzrok nae grenosti nije zbog toga to greimo.
44
Greh
vii cilj, Lucifer je poeo da trai sopstvenu slavu. Greh nije nastao kad
je Lucifer ukrao jabuke sa drveta ivota. On je nastao usled sebinosti
i slavljenja stvorenja umesto Stvoritelja.
Zakon je univerzuma da je nemogue istovremeno traiti Boju
slavu i svoju sopstvenu. Prvi od trojice anela u Otkrivenju 14 dolazi sa
porukom svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima. Bojte
se Boga i dajte mu slavu stih 7 (SSP). U delu jevanelja nema mesta
ljudskoj slavi. Opravdanje verom je Boji posao da ovekovu slavu
obori u prah, i uini za oveka ono to sam nije u stanju da uini za
sebe Testimonies to Ministers, str. 456. Klanjati se sebi umesto Bogu
uzrok je svih greha koji dalje slede.
Osoba snane volje moe biti u stanju da kontrolie svoje ponaa-
nje. Nemogue je da sami po sebi izbegnemo ponor greha u koji smo
upali. Naa srca su zla i mi ne moemo da ih promenimo Put Hristu,
str. 18 orig.
Svaka spoljanja promena koju ostvarimo, nezavisno od Hrista,
dovodi samo do toga da naa sopstvena slava izbija na vrh, a slava Bo-
ja pada u prainu. I mi zavravamo dalje nego ikad od ivota u Hristu,
koji nam se nudi kroz odnos i zajednicu s Njim.
Le se moe oprati i doterati i obui u najfinije odelo. On moda
nije kriv za injenje ieg pogrenog. Moe ak biti odnet u crkvu. Ali
to je jo uvek samo le! Jedino novi ivot iznutra, koji Bog daje, moe
proizvesti promenu iz smrti u ivot. Taj novi ivot prima se kroz odnos
sa Njim. Zakon Duha ivota u Hristu Isusu oslobodio me je od za-
kona greha i smrti Rimljanima 8,2 (SSP).
45
TEZA BROJ 11
Greh (u jednini) ivljenje odvojeno od Boga
dovodi do greha (u mnoini)
injenja pogrenih stvari.
Postoji razlika izmeu greha u jednini, ivljenja ivota odvojeno

(nezavisno) od Boga, i greha u mnoini, injenja onog to je pogreno.
ivljenje odvojeno od Boga je osnova greha; pogrena dela koja esto
nazivamo grehom samo su posledica naeg grenog stanja.
Ponekad to shvatamo obrnuto. Mislimo da je injenje onog to je
pogreno ono to nas odvaja od Boga. Ali, istina je da je odvojenost
od Boga ono to nas navodi da inimo pogrene stvari. Greh u jednini
vodi gresima u mnoini.
Pogledajmo Solomuna. Oigledno, on je otpoeo svoju vladavinu
sa srcem potpuno usmerenim na Boga. Ali, kako su godine prolazile,
dolo je do promene. Dogodi se kad ostari Solomun, ene zanesoe
srce njegovo za tuim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gos-
podu Bogu njegovu kao to je bilo srce Davida oca njegova 1. Ca-
revima 11,4 (Danii). ta se desilo sa Solomunom? Da li je on poeo
da ini loe stvari i uporno ih inio sve dok je njegovo srce prestalo da
bude savreno? Ne, bilo je to obrnuto. Opis njegovog pada nai ete
u Ellen White Comments, SDA Bible Commentary, sveska 2, str. 1031:
Svi Solomunovi gresi i moralno neprihvatljivi postupci mogu se pri-
pisati njegovoj velikoj greci to je prestao da se oslanja na Boga za
mudrost, i da smerno hoda pred Njim.
Isto je i sa Evom. Neki misle da je ona pala zato to je pojela ja-
buku a u stvari, ona je pojela jabuku zato to je pala. U izvesnom
trenutku pre no to je stigla do drveta i ubrala plod, ona je prestala da
se uzda1 u Boga, a umesto toga poela je da se oslanja na sebe. in koji
je usledio bio je samo posledica.
Moda e biti potrebno [izvesno] vreme da neko ko ivi odvojeno
od Boga dospe do take da otvoreno grei. I Solomunu je trebalo vre-
1 Trust (eng.) imati poverenja, uzdati se prim. izdavaa
46
Greh
mena. Moguno je da i nekome ko traga za Bogom i zajednicom s Njim

treba vremena pre nego to pone da doivljava neprekidnu pobedu.
Moguno je traiti Boga i istovremeno rasti to se tie ponaanja. Ali
na kraju, upravo stanje srca usmerenog ka Bogu predstavlja odluujui
faktor kako u ivotu spolja, tako i u unutranjem ivotu.
Ako greh (iveti ivot odvojeno od Boga) predstavlja uzrok gre-
hova (initi grena dela), otkuda onda potiu gresi dok teimo zajed-
nici sa Bogom iz dana u dana?
enja vekova, strana 668 originala, odgovara na to pitanje jed-
nom reenicom. Kada upoznamo Boga, onako kako imamo prednost
da Ga upoznamo, iveemo ivotom stalne poslunosti.
ak i ako nastojimo da Ga upoznajemo od dana do dana, moda
Ga jo ne poznajemo onako kako imamo prednost da Ga upoznamo.
Dakle, moda ima trenutaka kada skrenemo pogled sa Njega. Ima situ-
acija kada prestanemo da se oslanjamo na Njega i ponovo se oslonimo
na sebe. A kada to uinimo, paemo. Ali ako i dalje nastojimo da Ga
upoznamo, On e nas voditi do te take da se uzdamo u Njega sve vre-
me, pa e onda i nae ponaanje biti ispravno.
47
TEZA BROJ 12
Ko god ivi odvojeno od Boga, ivi u grehu.
Ako stvarni problem, kad je u pitanju greh, lei u oblasti odnosa,

pre nego u ponaanju, onda svako ko ivi ivot odvojen od Boga ivi u
grehu. U stvari, ak i dobra dela uinjena nezavisno od odnosa vere
sa Bogom predstavljaju greh. A sve to nije od vere greh je Rimlja-
nima 14,23 (Sinod SPC). I kad Isus opisuje delo Svetoga Duha da nas
osvedoi u greh, On kae: [Od] Greha, [zato] to ne veruju u mene
Jovan 16,9 (D. Stefanovi). Da bismo dokuili ovu istinu, razmotrimo
primer udovice i njenog travnjaka.
Zamislite da ta udovica ivi preko puta mene, i svake nedelje po-
podne ja joj kosim travnjak. Da li je to dobro ili loe delo? Pa verovatno
dobro delo to se tie moje susetke. Ali ta je sa mojim srcem? Ova teza
hoe da istakne da bi ak i koenje udoviinog travnjaka bilo greno ako
ja ivim odvojeno od Boga. I jedan ateista bi mogao odluiti da pokosi
susedov travnjak. Da li e ga to uiniti hrianinom? Neko ko je jedno-
stavno dobar lan crkve, ko ne bi ni pomislio da uini neto ravo, ali
nema vremena za linu molitvu, prouavanje i zajednicu sa Bogom iz
dana u dana, mogao bi moda da pokosi udoviin travnjak. Ali ako je to
delo uinjeno nezavisno od ivotno vanog odnosa sa Bogom, srce tog
oveka nije u redu, tako da taj postupak, to se njega tie, postaje grean.
Na primer, mogao bih da pokosim udoviin travnjak zato to
elim da susedi misle kako sam ja dobra osoba. Moda kosim njen
travnjak zato to pokuavam da se iskupim za neki raniji greh u svom
ivotu. Moda kosim travnjak zato to sam uo da udovica ima dosta
uteevine pa se nadam da e me pomenuti u svom testamentu. Ako
sam odvojen od Boga, moje pobude e biti sebine, i svako delo koje
uinim, dobro ili loe, spolja gledano, bie greno.
Moguno je da se ispod najprijatnije spoljanosti krije najgora vr-
sta greha. Vekovima se ceo svemir udio to esto najslabiji i najkole-
bljiviji najzad dou najblie Bogu, dok ga najjai i oni lepog ponaanja
potpuno odbace.
48
Greh
Kad je re o uenicima, ispostavilo se da je upravo onaj za koga

bi se reklo da je imao najvie izgleda da uspe u ivotu, izdao Isusa.
Religiozne voe Njegovog vremena odbacili su Ga i razapeli, dok su
carinici (skupljai poreza), bludnice i razbojnici postali njegovi odani
sledbenici. Kua esto najuspenije deluje preko onih na koje najma-
nje sumnjamo da se nalaze pod njegovom kontrolom... Mnogi ljudi
odnegovanog intelekta i prijatnih manira, koji se nikada ne bi ponizi-
li da uine neto to bi u javnosti bilo ocenjeno kao nemoralno delo,
predstavljaju samo uglaena orua u sotoninim rukama Velika bor-
ba, str. 509 orig. A u knjizi Put Hristu, str. 58 originala, kae nam se:
Ljubav prema uticaju (dominaciji) i elja da nas drugi potuju mogu
proizvesti naoko sreen ivot. Samopotovanje nas moe navesti da
izbegavamo i ono to izgleda kao zlo. Sebino srce moe da ini ple-
menita dela.
Ako je srce greno, naizgled sreen ivot moe predstavljati ak
veu obmanu. ta je opasnije: tamno smea boca ispod sudopere, sa
etiketom na kojoj su nacrtane lobanja i dve ukrtene kosti, i otrovom
unutra; ili boca u friideru sa naznakom Seven-up sa otrovom unu-
tra?
Da li danas ivite u grehu? Nije bitno da li ste slabi ili kolebljivi,
ili ste farisej nad farisejima, poput Pavla pre nego to je na putu za
Damask sreo Hrista. Put u slobodu od greha bez obzira da li se greh
ispoljava u dobrom ili loem ponaanju znai doi Isusu za spa-
senje i nastaviti da dolazimo Njemu. Jedino nas Isus moe voditi iz
greha u pravednost.
49
TEZA BROJ 13
Najbolja definicija vere je poverenje. Poverenje
znai zavisiti od drugoga (uzdati se u drugoga).
Moda ste uli priu o oveku koji je na zategnutom uetu pre-

lazio preko Nijagarinih vodopada. Poto je opinio mnotvo svojom
smelou, upitao je: Koliko vas veruje da bih mogao ponovo da pre-
em preko ueta, ali ovaj put sa kolicima u kojima bi neko sedeo?
Mnotvo je aplaudiralo. Bili su sigurni [verovali su prim. izda-
vaa] da on to moe uiniti. Ali onda je on rekao: Ko se dobrovoljno
javlja da se vozi u kolicima? Zavladao je muk. Prisutnima je upravo
ukazano na sutinsku razliku izmeu vere i poverenja! Jedno je verova-
ti da e kolica uspeti da bezbedno preu iznad ponora. Sasvim je neto
drugo izloiti riziku sopstveni ivot.
Jakov 2,19 (SSP) istie istu razliku: Ti veruje da postoji samo
jedan Bog. Dobro ini! I avoli to veruju i drhte! Da biste imali spa-
sonosnu veru, potrebno vam je neto vie od isto mentalnog (intelek-
tualnog) prihvatanja. ak i avoli to imaju i usled toga drhte. avoli
veruju ali nemaju poverenja. A u tome je kljuna razlika.
Tri rei opisuju odnos zavisnosti koji hrianin ima prema Bogu:
vera, verovanje i poverenje. U savremenom jeziku, verovanje esto sa-
dri ideju samo mentalnog pristanka. Vera se ponekad mea sa pozi-
tivnim miljenjem. Meutim, re poverenje verovatno najblie opisu-
je biblijsku zavisnost od Boga. Gde god u Svetom pismu naiete na
rei verovanje ili vera, moete ih zameniti reju poverenje, i tako dati
bliskim reima jednu novu dimenziju. Na primer: Veruj u Gospoda
Isusa Hrista i bie spasen Dela 16,31 (Bakoti), glasilo bi: Imaj
poverenja u Gospoda Isusa Hrista, i bie spasen.
U Selected Messages, sveska 1, str. 389, nalazimo: Vera ukljuuje
ne samo verovanje nego i poverenje. A u knjizi Vaspitanje, str. 253 ori-
ginala: Vera je poverenje u Boga. Vera znai zavisiti od Drugoga. To
je verovatno najblia re preda[va]nju (predaji), koja se moe nai u Bi-
bliji, jer nosi u sebi ideju da svoj ivot dajete Bogu da On upravlja njim.
50
Vera
Izuzetno uspeni ljudi ne vole ideju o zavisnosti. Moe biti zastra-

ujue pomiljati da sebe stavite pod kontrolu nekog drugog. Prepustiti
komandu drugom moe biti amar za ljudski ponos i samodovoljnost.
Ali bez vere ne moe mu se ugoditi Jevrejima 11,6 (arni) ili
bez poverenja nemogue mu je ugoditi. Jedino kada odustanemo od
sopstvene volje i puta, i potpuno se pouzdamo u Njegovu silu da spase,
Bog moe da ostvari svoju nameru u naem ivotu.
Ba kao to nam deca plaui donose svoje slomljene igrake

da ih popravimo,
i ja sam doneo Bogu svoje razbijene snove
zato to je On moj prijatelj.
Ali tada, umesto da ga ostavim

na miru, da radi sam,
ostao sam tu da mu pomognem
na svoj nain.
Na kraju sam ih zgrabio uzviknuvi:

Kako moe biti tako spor?
Dete moje, rekao je On, ta sam mogao da uradim?
Ti ih nikada nisi prepustio meni.
Istinska vera, ili poverenje, se preputa. Ona se u potpunosti uzda.

Ona je ranjiva. Ljudsko rezonovanje i razumevanje i logika mogu ii
samo donekle, a onda moramo zakoraiti u neto to se ne moe doka-
zati, osim iskustvom. Teolozi su ponekad tu istinu nazivali skok vere.
Ali poverenje u Boga nije skok u tamu. On nam je dao dovoljno
dokaza na kojima moe da se zasniva nae poverenje u Njega.
U Mateju 15 nalazimo priu o siro-fenianskoj eni. Ona je dola
da potrai Isusa, koji je pak skrenuo 50 milja sa svog puta kako bi njeno
traganje bilo nagraeno. To to je On hodao pranjavim putevima nje-
ne sopstvene zemlje, mora da ju je ohrabrilo da veruje. Meutim, kad
Mu je iznela svoj zahtev, uinilo se da je On ignorie. Ona je bila upor-
51
na, a On kao da ju je vreao. Ipak, u Njegovom pogledu i tonu i dranju

bilo je dovoljno naznaka koje su je hrabrile da treba da ima poverenja
u Njega uprkos spoljnim okolnostima; pokazivala je upornost sve dok
njena vera nije bila nagraena. Odgovor je doao dok je ona nastavljala
da se oslanja na Njega.
52
TEZA BROJ 14
Poznavanje Boga dovodi do poverenja u Boga. Ako
Ga ne poznajete, neete imati poverenja u Njega.
Ako u Njega nemate poverenja, vi Ga ne poznajete.
Samo su dve stvari neophodne da biste u nekoga imali poverenja.

Prvo, morate pronai nekog ko je dostojan poverenja. Drugo, morate
ga upoznati. Obrnuto je takoe tano. Da biste sumnjali u nekoga1, sve
to je potrebno jeste da pronaete osobu koja nije dostojna poverenja
i onda da je upoznate.
Jednog leta dok sam bio u koli, radio sam na benzinskoj pumpi
i nauio da sumnjam u benzinske pumpe! Ljudi s kojima sam tog leta
radio imali su mnogo naina da iskoriste neoprezne kupce. Oni bi tako
uvrnuli kai ventilatora da bi se on pokidao a onda bi ga doneli kup-
cu i kazali: Pogledajte, otkrio sam da vam je kai ventilatora pokidan.
Srea da sam primetio, zar ne? Zatim bi dobili procenat na prodaju
novog kaia za ventilator. Ili bi zamenili ulje u jednim kolima sipa-
jui ulje uzeto iz drugih kola i tako dvostruko zaraivali na ulju. Oni
nisu bili dostojni poverenja, i ja sam ih dobro upoznao. Otada sam
podozriv prema radnicima na benzinskoj pumpi.
Jednom sam se zaustavio da uzmem benzin. ovek je doao do
mog prozora drei pokidani kai za ventilator. Rekao sam: Ti si ga
pokidao; ti ga i zameni.
Glumio je da je okiran: ta hoete da kaete?
Odgovorio sam: Nekada sam radio na benzinskoj pumpi. Oh!
I zamenio mi je kai za ventilator bez naknade.
Elem, sasvim je moguno da negde na ovom svetu postoje i po-
teni radnici na benzinskoj pumpi. Ali da bih ponovo imao poverenja
u nekog od njih, trebalo bi da ga dobro upoznam. Povremeni odnos
(poznanstvo) ne bi bio dovoljan. Ne samo to bi on morao da bude do-
stojan poverenja, ve bih i ja morao da odvojim vreme da ga upoznam
dovoljno dobro, kako bih imao poverenja u njega.
1 Da ne biste u nekoga imali poverenja engleski original prim. izdavaa
53
Sveto pismo kae da je Bog dostojan poverenja. Ali vi nikada ne-

ete stvarno imati poverenja u Njega dok Ga ne upoznate sami za sebe.
Ve smo zapazili znaajnu izjavu iz enje vekova, str. 668 originala:
Kada upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga upozna-
mo, na ivot e biti ivot stalne poslunosti. Dodajte tome jedan red
iz knjige Put Hristu, str. 61 originala: Poslunost je plod vere. Ako
morate poznavati Boga da biste bili posluni, i ako poslunost proistie
iz vere, onda morate poznavati Boga da biste imali veru ili poverenje
u Njega.
Ponekad zaboravljamo tu istinu, i postajemo obuzeti borbom sa
grehom i avolom. Pokuavamo svim silama da posluamo, ali stalno
padamo i iznova doivljavamo neuspeh. Tano je da smo pozvani da
se borimo ali od sutinske je vanosti da se ukljuimo u pravu bitku.
Bori se u dobroj borbi vere, kae se u 1. Timotiju 6,12 (arni). Kako
se borimo u dobroj borbi vere? Ulaui neophodan napor da upozna-
mo Boga tako da imamo poverenja u Njega.
Kako upoznajemo Boga? Na isti nain kako upoznajemo bilo kog
drugog. Da bismo se s nekim upoznali, neophodne su tri stvari. Prvo,
razgovarati s njim. Drugo, sluati ta vam govori. I tree, ii kuda on
ide i raditi stvari zajedno sa Njim. To su sastavni inioci komunikacije.
Mi govorimo Bogu putem molitve. Sluamo Ga kako nam govori
preko svoje Rei. I idemo i radimo zajedno s Njim ukljuujui se u hri-
ansku slubu, svedoenje i evangelizacione aktivnosti.
Ponekad se ljudi spotiu na pomisao da imaju odnos sa nekim
koga ne mogu da vide. Jednom je neki ovek doao kod H.M.S. Riar-
dsa (H.M.S. Richards) i rekao: Ja ne verujem u Boga.
Zato? upitao je Riards.
ovek je odgovorio: Zato to ne mogu da Ga vidim.
Riards je kazao: A ja ne verujem da vi imate mozak.
Zato?
Zato to ne mogu da ga vidim.
Mi koristimo mnogo ta to ne moemo da vidimo. Koliko je vre-
mena prolo otkad niste videli elektrinu struju? Jeste li ikada videli
radio talas? Sem ako ne ivite u junoj Kaliforniji, vi ne moete da vi-
54
Vera
dite vazduh koji udiete! Mi ne moemo da vidimo vetar. Ne moemo

da vidimo klice i bakterije. Ne moemo da vidimo ono tajanstveno
udo zvano ivot. Ali moemo da vidimo rezultate svega prethodno
navedenog!
Iako ne moemo da vidimo Boga ili ujemo Njegov glas svojim
ljudskim mogunostima, mi ipak moemo videti delovanje Njegove
sile; a koristei pristupne kanale za komunikaciju koje nam je On dao,
moemo doi do spoznaje o Njemu. I upravo dok Ga upoznajemo, mi
uimo da imamo poverenja u Njega, jer On je dostojan naeg povere-
nja.
55
TEZA BROJ 15
Vera je rod (plod) Duha, a ne rod osobe. To nije
neto na emu mi radimo ili to mi dostiemo.
Ako ste zainteresovani za proizvodnju bilo ega, od jabuka do ti-

kvica, gde poinjete? Da li ste ikada radili u nekoj bati ili vonjaku?
Da li znate kako se to radi? Nije potrebno mnogo vetine u gajenju bilj-
ki, da bi prepoznali da su odreene stvari uzrok, a druge posledica
(rezultat). I ako elite da budete uspeni u svojoj bati ili vonjaku, ne
ulaete napor u posledice, zar ne?
Kakav bi to bio blagoslov ako bismo u svojim umovima mogli da
vidimo tako jasnu razliku izmeu uzroka i posledice kada je u pitanju
duhovni rast. Koliko nas je protrailo godine i veliki trud, pokuava-
jui da ostvari rezultate radei na rezultatima! Pavle nabraja rodove
koji se vide u hrianskom ivotu. I zapazite da su to rodovi Duha, a
ne rodovi osobe. A plod Duha je (rodovi Duha su) ljubav, radost, mir,
dugotrpljenje, estitost, dobrota, vera, krotost, uzdrljivost; protiv ova-
kvih stvari nema zakona Galatima 5,22.23 (arni).
Pismo uvek predstavlja veru kao rod, ili dar, ili posledicu. Ona ni-
kada nije nae delo. U Rimljanima 12,3 se kae da je Bog svakome dao
meru vere. U Rimljanima 10,17 pie da vera dolazi propovedanjem,
a propovedanje Bojom reju. Vera uvek dolazi kao posledica neeg
drugog. Ne moete raditi da biste je proizveli. Ne radite na rodovima.
Umesto toga, ulaete napor ka onome to proizvodi rod. Ne radite za
neki dar. Ulaete napor da biste doli u prisustvo Darodavca i prihvatili
obezbeeni dar. Nijedan ovek ne moe da stvori veru. Duh koji delu-
je na ljudski um i prosvetljuje ga, stvara veru u Boga Ellen G. White
Comments, SDA Bible Commentary, vol. 7, p. 940.
Lako je pomeati veru sa oseanjem, pokuati dosegnuti (postii)1
veru, dosezanjem oseanja. Kada smatrate da je lake verovati da e
Bog odgovoriti na vae molitve? Da li je to onda kada oseate da e to
1 Work up (eng.) razviti emocionalno ili fiziko stanje da se oseate snano posle
odreenog napora ili vremena.
56
Vera
uiniti? Ili je to onda kada oseate da sigurno nee? Kada imate vie
vere u Boje obeanje da e oprostiti grehe koje ste Mu priznali? Da li
je to onda kada oseate da vam je oproteno ili kada se oseate ostavlje-
nima? Da li vaa vera deluje da je jaka kada se stvari odvijaju glatko ili
kada se krov uruio, a vi ste suoeni sa iskuenjima i nevoljama?
Ali kau nam da oseanje nije vera; to dvoje su razliiti Rani
spisi, 72. str. originala. I ovo postaje jo jedan argument zato nikada
ne moemo da radimo na svojoj veri. Mogue je da radite na svojim
oseanjima. Moete da sluate pravu vrstu muzike; moete da budete
poljuljani reitou nekog drugog ko pokuava da uzdrma [va] entu-
zijazam; moete biti pod uticajem prave svetlosti ili duha ljudi oko vas.
Delujui na mnotvo ljudi na pravi nain, mogue je dostii izvanred-
no oseanje. Meutim, nakon to se svetla ugase i mase se vrate svojim
kuama, a vi ostanete sami, ta se deava? Moete da zavrite tako to
ete se oseati gore nego ranije. Da li vam se to ikada dogodilo? Milioni
u naem svetu danas ive od jednog emotivnog vrhunca do drugog,
troei svoje ivotne snage u ludoj potrazi za neim to e podii nji-
hovo raspoloenje (njihov duh) i pomoi im da zaborave da poslednje
to su pokuali nije potrajalo.
Neprijatelj je na temelju toga tako uspeno kontrolisao svet, da jo
uvek to koristi kao jedno od svojih najboljih orua unutar crkve. Kada
neko donese odluku da doe Isusu kako bi naao trajnu sreu koju
On ima da ponudi, neprijatelj dolazi i kae: eli da doe Isusu? Pa,
bolje bi ti bilo da popravi svoj ivot, kako bi te On prihvatio. On ini
da ta osoba radi na posledicama i dri je dalje od Isusa, dok ona uzalud
pokuava da postane pravedna u svojoj sili. Ali onda ona uje za pra-
vednost verom. To zvui dobro. I kako odlui da je prihvati, neprijatelj
se pojavljuje sa drugom varkom. On kae: Tako je, pravednost dolazi
verom. Nemoj da radi na svojoj pravednosti, radi na svojoj veri. I to
jednostavno moe da bude druga prepreka izmeu grenika i Spasite-
lja.
Istina je da ne radite na svojoj pravednosti, niti radite na veri. Obe
su darovi. Obe su rodovi. Obe dolaze kao posledica poznavanja Isusa.
A poznavanje Isusa dolazi kao posledica provoenja vremena u zajed-
57
nici i bliskom odnosu sa Njim. Ako budete doli Njemu, On e vam

dati istinsku veru koja vam je potrebna. Prvi nusproizvod traenja Isu-
sa je istinska vera. Pravednost je drugi.
58
TEZA BROJ 16
Pozitivno razmiljanje ne proizvodi istinsku veru,
ali e vera proizvesti pozitivno razmiljanje.
Hus i Jeronim su bili heroji u godinama Reformacije. Delovali su

u ekoj i njihovo svedoanstvo prethodilo je onome Martina Lutera u
Nemakoj. Spisi Viklifa uticali su na obojicu. Nedugo nakon to je Jan
Hus sa velikom silom poeo da propoveda Jevanelje, pridruio mu se
Jeronim, koji je bio u Engleskoj.
Poto je propovedanje Jana Husa postajalo sve poznatije, on je po-
zvan u Rim da podnese izvetaj o svojim uenjima. Husu je bilo dato
garantno pismo, ali nakon sasluanja on je svejedno baen u tamnicu.
Odbio je ponuenu priliku da se odrekne [svog uenja] i nije prolo
mnogo nedelja pre nego to je spaljen na lomai. Njegovi progonitelji
su njegov pepeo rasuli po reci Rajni i uzalud se ponadali da su uutkali
njegov glas.
Kada je Jeronim uo da je njegov prijatelj u opasnosti, pourio je
u Rim, ne ekajui ak ni garantno pismo koje se pokazalo tako besko-
risnim za Jana Husa. Po dolasku, i on je baen u tamnicu i zadran je
tamo vie meseci. Njegova hrabrost je klonula i on je prihvatio priliku
da se odrekne [uenja].
Onda je otkrio jednu neverovatnu stvar. Postoji neto gore nego
biti spaljen na lomai! A to to je gore nego biti spaljen na lomai, jeste
iveti sa griom savesti zbog odricanja od Gospoda. Jeronim je po-
rekao svoje poricanje i otiao u smrt pevajui. Kada je delat stao iza
njega da zapali vatru, on je uzviknuo: Doi slobodno napred; zapali je
ispred mog lica. Da sam se plaio, ne bih bio ovde.
Pria o Husu i Jeronimu moe mnogo da nas ui o istinskoj veri.
Postoji pseudo-vera, danas popularna u svetu i u crkvi, koja uopte
nije vera, ve pozitivno razmiljanje. Ona bi vas navela da verujete da
se vera sastoji samo od verovanja da e se desiti ono to elite; da, ako
u Pismu moete da naete bilo ta to izgleda kao obeanje, moete na
to da se pozovete. Frenk Sinatra peva o tom pozitivnom razmiljanju
59
u pesmi Uinio sam to na svoj nain (I Did It My Way). ak i unutar

nae sopstvene crkve moete nai verziju vere kao pozitivnog razmi-
ljanja, objavljujui: Ti to moe da uini.
Meutim, stav Biblije je da nije svako obeanje za vas, u ovom tre-
nutku i pod ovim okolnostima. Ako je traenje obeanja sve to nam
je potrebno za spasenje, onda su Hus i Jeronim uprskali. U Isaiji 43,2
postoji predivno obeanje na koje su oni mogli da se pozovu: Kad
poe kroz oganj, nee izgoreti i nee te plamen opaliti (Danii). Ali
Hus i Jeronim su otili na lomau, ne zbog nedostatka vere, ve zbog
svoje vere.
Vera se i dalje uzda u Boga, ak i kada stvari ne funkcioniu onako
kako mi elimo. Lako je uzdati se u Boga kada ivot tee glatko. Pra-
vi ispit vere dolazi kada izgleda da na nae molitve nema odgovora.
Gospod e uiniti da imate poverenja u Njegovu ljubav i milost usred
oblaka i tame, isto kao i na suncu Svedoanstva 2. sveska, str. 274.
U naoj ljudskoj prirodi, mi ne moemo a da nam se vie ne svi-
a priu o Danilu u lavovskoj jami nego izvetaju o Jovanu Krstitelju.
Smatramo da je teko razumeti kada itamo da od svih darova koje
ljudima nebo moe dati, zajednitvo sa Hristom u Njegovim patnjama
je najvee poverenje i najvia ast Sluba isceljenja, str. 478. Nama
se svia prvi deo Jevrejima 11, poglavlja o veri, ali imamo problem sa
poslednjim delom. Pa ipak, taj poslednji deo je jo tu. Da li ste ga ita-
li u skorije vreme? Nakon sjajnih izvetaja o osloboenju koje je Bog
uinio za svoj narod u razliitim nevoljama, nastavlja da pria o dru-
gima. Nikada ne zaboravite druge! Drugi su bili stavljeni na muke, ali
su odbili izbavljenje (osloboenje), da bi dobili bolje vaskrsenje. Neki
su doiveli ruganje i batinanje, pa i okove i tamnicu. Kamenovali su
ih, sekli (prestrugali napola KJV), (iskuavali KJV), ubijali maem.
Potucali su se u ovijim kousima, u kostreti, u nematini, u nevolji, u
zlostavljanju - svet ih nije bio dostojan. Lutali su po pustinjama i gora-
ma, po peinama i jamama u zemlji. I svi su oni pohvaljeni zbog svoje
vere, ali nisu primili obeano Jevrejima 11,35-39 (SSP).
Duhovna obeanja za oprotaj greha, za Svetog Duha, za silu da
radi Njegov posao uvek su na raspolaganju. Meutim, obeanja za
60
Vera
privremene blagoslove, ak i za sam ivot, daju se povremeno i vae

povremeno, kako Boje provienje smatra da je najbolje. Da li ste spre-
mni da budete meu drugima ako vas Bog pozove da im se pridrui-
te u najveem ispitu vere?
61
TEZA BROJ 17
Predaja znai odustajanje od sebe, a ne odustajanje
od svojih greha. Odustajanje od svojih greha je
posledica odustajanja od sebe i traenja Boga.
Da li ste ikada doneli neke novogodinje odluke? Neki od nas su

doneli odluke ne samo za Novu godinu, ve i za prvi dan meseca, prvi
dan nedelje, za svoj roendan, za poetak kolske godine i kad god
bismo se preselili u neki novi grad.
Pravednost posredstvom odluke. Od sada pa nadalje, ja u... ili,
Od sada pa nadalje, ja neu... Da li ste ikada to uinili? Da li ste ikada
bili frustrirani (iznervirani) kada otkrijete da to ne funkcionie?
Govoriemo o predaji u ovih sledeih nekoliko teza, a jedno od
prvih, osnovnih naela predaje je da, ukoliko ne ukljuuje sve, to uop-
te nije predaja. Predaja ide daleko dublje nego to je to odustajanje
od ove ili one loe navike. Pa ak rei da moramo sve da predamo,
moglo bi da bude obmanjujue. Jer uopte nije u pitanju predaja ne-
ega. Jedini nain na koji moemo da odustanemo od svega jeste da
odustanemo od sebe. Predaja sebe je osnova predaje.
Kada su se sile Osovine predale na kraju Drugog svetskog rata,
ta su one predale? Da li su predale samo svoje oruje i municiju? Da
li su predale samo svoje tenkove i rune bombe? Da li su predale samo
svoje uniforme i zalihe? Ili je traeno da se i oni sami predaju? A kada
su se(be) predali, to je automatski reilo i brigu oko oruja, bombi,
tenkova i svega ostalog.
Predaja ne moe da se obavi deo po deo1. Ne postoji neto poput
delimine predaje. Biti delimino predat je mogue isto koliko i biti
delimino trudan. Ili jesi, ili nisi. Ne postoji sredina.
Ako prouavate ta nadahnuta svedoanstva crkvi imaju da kau,
shvatiete da je to opisano u terminima sve ili nita. Hristos zahteva
celokupnu i bezrezervnu predaju. Pogledajte Odabrana svedoanstva,
1. knjiga, str. 110 originala Bezuslovna predaja. Pogledajte Svedo-
1 Tj. parcijalno, pojedinano prim. izdavaa
62
Predaja
anstva, 4. sveska, str. 120 orig. Potpuna predaja. Pogledajte Sluba

isceljenja, str. 473 orig. Lista se nastavlja i nastavlja.
Kada govorimo o predaji, koristimo termin koji se ne koristi u
King Dejms verziji Biblije, iako se tamo nalazi ideja o predaji. King
Dejms verzija koristi re pokoriti. Pokorite se, dakle, Bogu (Jakov
4,7) je primer koji daje znaajan trag za ono to je ukljueno u pot-
punu, ili celokupnu, ili bezrezervnu predaju. Kao to smo zapazili, mi
ne pokoravamo samo odreene stvari. Mi pokoravamo same sebe. I u
tom procesu pokoravanja ili predaje sebe, bez obzira na probleme koje
je to nae ja izazvalo, oni se automatski predaju zajedno u paketu [sa
njim]. Svedoanstva, 9. sveska, str. 182 i 183 originala, govore o tome
na ovaj nain: Svako e imati blisku borbu, da bi nadvladao greh u
svom sopstvenom srcu. To je ponekad veoma bolan i obeshrabruju
posao, zato to, poto uvidimo nedostatke u svom karakteru, mi na-
stavljamo da gledamo u njih onda kada bi trebalo da gledamo u Isusa
i da obuemo haljinu Njegove pravednosti. Svako ko ue kroz bisernu
kapiju Bojeg grada, ui e tamo kao pobednik, a njegova najvea po-
beda bie pobeda nad sobom.
Predaja i vera su blisko povezane. Samo kada imamo poverenja u
Boga i predamo Mu se, ili odustanemo od sebe, mi se zaista uzdamo u
Njega, umesto u sebe. Predavanjem Njemu, mi Mu dajemo kontrolu.
On tada moe da deluje u nama, da elimo i inimo ono to je Njemu
ugodno.
63
TEZA BROJ 18
Rad na odustajanju od svojih greha moe nas
spreavati da odustanemo od sebe.
Pretpostavimo da odluite da elite da nekome propovedate Bibli-

ju. Odete kod pastora i pitate ga, ako moe, da vas uputi na potencijal-
ne lanove, a on kae: Da, zapravo imam dve porodice koje su traile
da prouavaju Bibliju. Moete da izaberete koju biste radije. I opie
vam ih.
Prvi je uspean biznismen u gradu. O njemu i njegovoj supruzi
vlada dobro miljenje u zajednici. ena volontira u gradskoj bolnici, a
mu je ukljuen u lokalnu politiku. Njihova deca su dobro vaspitana.
Njihov dom je besprekoran. Niko od njih ne pui niti pije. Pre neko-
liko godina oni su postali zainteresovani za zdravlje i sada, ne samo
da dogiraju osam kilometara dnevno, ve su i vegetarijanci. U stvari,
njihova zainteresovanost za zdravlje ih je navela da se raspitaju o Ad-
ventistima.
Druga porodica ivi u centru grada, u malom stanu iznad prodav-
nice pia. Suprunici dobro, moda bi trebalo da kaem ovek i ena,
jer oni samo ive zajedno, a nisu zakonski venani. U svakom sluaju,
oboje su nezaposleni; socijalna pomo je njihov jedini izvor prihoda.
ovek je vie puta odleao kaznu u okrunom zatvoru zbog relativno
malih prekraja sitne krae, posedovanja narkotika i slinih optubi.
ena je alkoholiar i izuzetno je gojazna. Ona ima troje dece, od kojih
nijedno nije od istog oca i nijedno nije u srodstvu sa trenutnim doma-
inom kue. Pre nekoliko nedelja sluba za zatitu dece privremeno je
odvela decu iz kue, optuujui roditelje za zanemarivanje i zlostavlja-
nje dece. Ova nevolja je dovela do prvog kontakta sa Adventistikom
crkvom, jer majka eli da bude u stanju da zadri svoju decu i kae da
oni sada shvataju da im je potreban Bog, ako e iveti zajedno.
Sa kojom porodicom biste eleli da se poveete? Izbor je va! Za
koju od ove dve porodice mislite da ima vei potencijal da postanu
dobri hriani, dobri adventisti?
64
Predaja
Seam se posete jednom alkoholiaru, suprugu pripadnice crkve.

Kako smo pokuali da priamo, on je zurio u mene mutnim oima i
rekao: Ja se zaista divim adventistima. Potrebno je da ovek bude sna-
an, da bi bio adventista. Da li se slaete sa tim? Ili, da li moe slaba
osoba da postane dobar adventista? Da li bi bilo mogue ispuniti crkvu
snanim ljudima koji ne bi ni pomislili da urade neto pogreno, ali
koji nikada ne shvataju svoju potrebu za Hristom?
avolu je svejedno da li je neka osoba izgubljena unutar ili van
crkve. A jedan od njegovih zaobilaznih naina da nas dri daleko od
istinskog iskustva predaje je da nas ubedi da radimo na svojim gresi-
ma, da se trudimo da ivimo dobrim ivotom.
Rad na odustajanju od svojih greha je slepa ulica, bez obzira da
li ste snani ili slabi. Ako ste snani, vae dobro ponaanje moe da
postane prepreka izmeu vas i Spasitelja. Ako ste slabi, moete da po-
stanete tako obeshrabreni i nadvladani svojim neuspesima, da potpu-
no odustanete. Mi ne treba da gledamo sebe. to se vie bavimo svo-
jim sopstvenim manama, manje emo imati snage da ih savladamo
Ellen White, Review and Herald, January 14, 1890.
Jevrejski narod u Hristovo vreme pokazao je ovo naelo. Jevrejska
crkva je bila puna snanih ljudi. Potrebno je da ovek bude snaan da
bi bio farisej! Pa ipak, ti snani ljudi su bili oni koji su odbacili Isusa i
na kraju Ga i razapeli.
Slabi ljudi u jevrejskom narodu su bili na margini, osueni kao ve-
liki grenici. Voe su ih odavno izbacile [iz crkve] zbog njihovog pada
i injenja greha. Oni su odustali od nade da e ikada stii u [nebesko]
carstvo. Pa ipak, slabi ljudi su se skupili oko Isusa, prihvatili Njegovu
ponudu blagodati i postali Njegovi najpostojaniji sledbenici.
Izgleda prilino beznadeno za snanu linost, zar ne? Hoemo li
svi izai i napiti se, kako bismo mogli da prepoznamo svoju potrebu?
Ili emo svi, snani ili slabi, jo jednom shvatiti da nas nae ponaanje
niti spasava niti uzrokuje da budemo izgubljeni. Svi moraju doi Isusu
radi Njegovog spasenja.
Da li ste vi snana linost? I Pavle je bio. Bio je i Nikodim. Da li ste
slabi? I Marija je bila. Bili su i Petar i Matej. Bio je i opsednuti ovek. Svi
65
oni su imali zajedniku potrebu, potrebu da odustanu od sebe i dou

Isusu. Svi oni su shvatili da ih je On prihvatio kada su Mu doli.
On e prihvatiti i vas danas.
66
TEZA BROJ 19
Niko ne moe sebe da razapne niti da sebe dovede
do predaje. Neko drugi to mora da uini za njega.
Moda jedna od najteih istina koje treba prihvatiti, to se tie

predaje, jeste da mi to ne moemo da uinimo! Kada bismo mogli da
radimo na predaji, ne bismo morali da se predamo. Kada bismo mogli
neto da uinimo, onda ne bismo morali da se predamo. Zato to pre-
daja, ili odustajanje, jeste priznavanje da ne moemo da uinimo nita.
Neizbeno je, dakle, da delo koje nas dovodi do take predaje mora biti
Boje delo. To nije neto to mi moemo da uinimo za sebe.
Kao to smo ranije zapazili, avo je na svakom koraku spremio
sporedne puteve za onoga koji postane svestan svoje potrebe za Hri-
stom i odlui da doe Isusu. On kae: Ti si grenik i nema praved-
nost. Tako je idi, radi na svojoj pravednosti. I mi moemo da pro-
vedemo uzaludne dane i godine pokuavajui da stvorimo pravednost
snagom volje.
Onda ujemo za istinu da pravednost dolazi samo verom, a avo
uskae i kae: Tako je, potrebna ti je vera. Poni da radi na svojoj
veri.
I nakon to shvatimo da je vera dar, a ne nae sopstveno delo, on
nas ponovo presree, na poslednjem koraku u dolasku Hristu, ka pre-
daji, i kae: U redu, ono to sada treba da uradi je da se naporno
trudi da se preda.
Ponekad su roditelji, uitelji, propovednici i druge crkvene voe
nesvesno pomogli avolu u njegovom poslu. Da li ste ikada bili na ne-
kom skupu gde vas je propovednik ili uitelj pozvao da naporno radite
na predaji? Da li ste moda ikada videli mali oltar u prednjem delu, sa
malom vatrom koja gori, i komadie papira koji se dele izmeu klupa?
I na paretu papira napiete greh kojeg elite da se odreknete, uzmete
papir i bacite ga u vatru. Da li je to predaja?
Da li ste se ikada pitali kako da se reite nekog greha u svom ivo-
tu, a neko vam kae da sve to treba da uradite jeste da ga odbacite? I
67
vi probate da ga odbacite. Izgovorite te rei. Kaete: Odbacujem svoje

nepotenje ili Odbacujem svoje zle misli. Molite se tim reima. Ali
shvatate da su nepotenje i zle misli jo uvek tu.
Biblija koristi analogiju raspea kao simbola iskustva predaje.
Raspet sam sa Hristom, kae Pavle Galatima 2,19 (SSP). Isus je u
vie navrata upotrebio taj simbol, pozivajui svoje sledbenike da uzmu
svoj krst i da Ga slede. Pogledajte: Matej 10,38; Luka 14,27; Marko 8,34.
U stvari, kad god je Isus priao o krstu, On je uvek upuivao na njega
kao na na krst, a nikada kao na svoj sopstveni.
Razmislite na trenutak o raspeu. Kako je ono izvreno? To je lako
zapamtiti, zar ne? Koliko puta smo videli umetniko delo i uli o klino-
vima i drvetu? Ali posebno obratite panju na jednu stvar. Ne moete
sebe da razapnete. Neko drugi to mora da uini za vas.
Ako elite da se ubijete, moete to da uinite na razne naine. Mo-
ete da prislonite pitolj na glavu i povuete okida. Moete da skoite
sa Golden gejt mosta ili sa Empajer stejt bildinga. Moete da uzmete
prekomernu dozu tableta za spavanje ili da se zakljuate u kolima, u
svojoj garai, sa ukljuenim motorom. Ljudi su isprobali sve naine, sa
vie ili manje uspeha. Ali niko nikada jo nije mogao da izvri samou-
bistvo razapinjanjem sebe.
Hristove oigledne pouke to objanjavaju na sledei nain: Nije-
dan ovek ne moe sebe da isprazni od sebe. Mi samo moemo da
pristanemo da Hristos izvri to delo strana 159 orig. Kako mi pri-
stajemo da Hristos obavi to delo? To ukljuuje vie nego samo izgovo-
ranje rei ili molitvu. Usne mogu da izraze siromatvo due koje srce
ne priznaje. Dok govorimo Bogu o siromatvu duha, srce moe da se
nadima uobraenou svoje sopstvene superiorne poniznosti i uzvie-
ne pravednosti. Samo na jedan nain moemo da dobijemo istinsko
saznanje o sebi. Moramo da gledamo Hrista Isto.
Poto izaberemo da, dan za danom, provodimo vreme posmatra-
jui Hrista, poto Ga pozovemo da obavi svoje delo u naem ivotu,
On e nas voditi, korak po korak, do take predaje. Odustajanje [od
sebe] je mogue samo onda kada nas je On doveo do te take.
68
TEZA BROJ 20
Nama upravljaju Bog ili sotona. Jedina vlast koju
mi imamo je da izaberemo ko e upravljati nama.1
Da li biste eleli da uradite mali kviz? Obeleite samo jedan odgo-

vor za svako pitanje.
1. Da li ste:
A: republikanac?
B: demokrata?
C: nita od navedenog?
2. Da li ste:
A: milioner?
B: siromah?
3. Da li ste:
A: genije?
B: glupi?
4. Da li ste:
A: lepi?
B: runi?
1 Nas kontroliu Bog ili sotona. Jedina kontrola koju mi imamo je da izaberemo ko e
nas kontrolisati bukvalni prevod
69
5. Da li ste:
A: pod kontrolom Boga?

B: pod kontrolom sotone?
I upravo tu moramo da razbijemo ablon u naem malom kvizu.

Moete da zauzmete sve vrste kompromisa na ovom svetu. Moete da
budete ravnoduni prema politici, da ste iz srednje klase, proseno in-
teligentni, umereno privlani. Meutim, kada je re o tome ko kontro-
lie2 va ivot, nema kompromisa. Predlog je sve ili nita.
Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate, kome se
u pokornosti kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslunosti za
pravednost? Rimljanima 6,16 (arni). Dva izbora. Greh za smrt.
Ili poslunost za pravednost. To su jedini izbori. Isus je u Luki 11,23
rekao: Ko nije sa mnom - protiv mene je (arni).
Knjiga enja vekova sadri etiri glavne napomene koje obja-
njavaju ovu istinu na stranama 125, 258, 324 i 466 originala. Moda
biste eleli da ih sami proitate u celini, ali citirau ovde dve od njih.
Ako se ne potinimo Hristovoj vlasti, nama e gospodariti onaj
koji je zao. Neminovno moramo da budemo pod vlau jedne ili druge
od ove dve velike sile koje se bore za vrhovnu vlast u svetu. Nije neop-
hodno da namerno izaberemo slubu carstvu tame, da bismo potpali
pod njegovu upravu. Treba samo da propustimo da se ujedinimo (stu-
pimo u savez) sa carstvom svetlosti Isto, str. 324 orig.
Svaka dua koja odbije da se preda Bogu nalazi se pod vlau
druge sile. Ona nije svoj gospodar. Ona moe da govori o slobodi, ali
nalazi se u najbednijem ropstvu Isto, str. 466 orig.
Ova ideja ponekad ini ljude nervoznima. Ali ta je sa naom
individualnou, pitaju. Ako nas u potpunosti kontrolie Bog, zar to
nee ukinuti nau mo izbora? Zar neemo postati marionete?
U stvari, odbijanje da doemo pod Boju vlast je ono to nas ini
marionetama i rtvuje nau individualnost! Zato to Boja vlast sa so-
bom donosi slobodu da bilo kada izaberemo da odemo. Neprijatelj je
2 Upravlja, vlada vaim ivotom
70
Predaja
taj koji vrsto dri one koji su pod njegovom vlau, odbijajui da ih
oslobodi.
Kao ljudska bia, mi smo orua. U Rimljanima 6,13 pie da moe-
mo da budemo orua pravednosti u Bogu, ili orua nepravde u grehu.
Pevamo: Radi na svoj nain, Gospode! Radi na svoj nain! Zadri nad
mojim biem apsolutnu prevlast. Meutim, mi i dalje moemo da od-
bijemo da to prihvatimo. Da li ste vi orue? Orue je pod kontrolom
nekog drugog. Sekira nije dobra ili loa sama po sebi. Sekira moe da
isee drvo za ogrev, da zagreje kuu zimi, ili moe da ubije nekoga.
Onaj koji upravlja oruem, taj odluuje. Violina moe da proizvede ili
nebeske ili mune zvuke, u zavisnosti od toga ko upravlja njome.
I mi smo orua. Ko upravlja nama danas?
71
TEZA BROJ 21
Predaja volje je predaja moi izbora, ali mi
koristimo svoju mo izbora da bismo je predali.
Odriemo se (odustajemo od) svoje moi izbora, to
se tie ponaanja; zadravamo svoju mo izbora,
to se tie odnosa.
Molim vas, izvadite svoje lupe i pridruite mi se, da veoma palji-

vo pogledamo jednu stranu, stranu 47 originala, knjige Put Hristu.
Mnogi pitaju: Kako u predati sebe Hristu? Vi udite da Mu se
predate, ali nemate moralne snage, robujete sumnji i pod vlau ste
navika svog grenog ivota. Vaa obeanja i odluke su poput kula od
peska. Ne moete da upravljate svojim mislima, svojim pobudama,
svojim naklonostima. Spoznaja da ste prekrili svoja obeanja i poga-
zili svoju re slabi vae poverenje u sopstvenu iskrenost i ini da se
oseate kao da Bog ne moe da vas prihvati; ali ne treba da oajavate.
Prvi put kada sam to proitao, rekao sam: Kako me je autor Puta
Hristu tako dobro poznavao? Ali ta stranica je imala dobru vest. Ona
je rekla: Ne treba da oajavate. Ono to treba da razumete jeste istin-
ska snaga volje Isto.
Tako je, pomislio sam. Ja nemam dovoljno snage za svoju vo-
lju. Ne mogu da se drim podalje od tegle sa kolaiima. Ne mogu
da nateram sebe da idem na tranje. Ne mogu da kontroliem svoju
narav. Potrebno mi je vie snage volje. I poeo bih opet sa obeanjima
i odlukama, pravei kule od peska, i zavrio bih upravo tamo gde sam
i poeo. Bilo je toliko obeshrabrujue da, pre nego to bih to ponovio
previe puta, kad god bih doao do strane 47, rekao bih: O, opet to! I
preskoio bih na stranu 49.
Ali objanjenje se nalazi u kontekstu, ako odvojite neko vreme da
stvarno razmislite o tome. Ono to treba da razumete jeste istinska snaga
volje. To je sila koja vlada ovekovom prirodom, sila odluke, ili izbora.
Dakle, ta je volja? Mo izbora. Postoji ogromna razlika izmeu
volje moi izbora i snage volje samodiscipline ili vrstog karakte-
72
Predaja
ra1. Nastavimo zato da itamo i re volja zamenimo sinonimom mo

izbora koji daje kontekst.
Sve zavisi od pravog dejstva volje. [U redu, zamena. Sve zavisi od
pravog dejstva moi izbora.] Bog je dao ljudima mo izbora; na njima je
da je koriste. Ne moete promeniti svoje srce, ne moete sami od sebe da
predate Bogu privrenosti srca; ali moete izabrati da Mu sluite. Moete
Mu predati svoju volju [Moete Mu predati svoju mo izbora]. On e
onda delovati u vama, da hoete i inite onako kako je Njemu ugodno.
Tako e itava vaa priroda biti stavljena pod upravu Hristovog Duha...
Mnogi e biti izgubljeni iako se nadaju i ele da budu hriani.
Oni ne dolaze do take predaje volje Bogu [Oni ne dolaze do take
predaje moi izbora Bogu].
Kroz pravu upotrebu volje [moi izbora], u vaem ivotu moe
da se ostvari potpuna promena. Potinjavanjem svoje volje [moi izbo-
ra] Hristu, vi udruujete sebe sa silom koja je iznad svih poglavarstava
i vlasti. Imaete snagu odozgo da vas odri postojanima i tako, kroz
stalnu predaju Bogu, biete osposobljeni da ivite novim ivotom, stal-
nim ivotom vere str. 47 i 48 orig.
Ali potrebno je da koristite svoju mo izbora, da biste odustali od
svoje moi izbora. To je jo jednom razlika izmeu ponaanja i odnosa.
Mi se odriemo svoje moi izbora, to se tie ponaanja. Zadravamo
svoju mo izbora, to se tie odnosa. Poto stalno biramo da uemo
u svakodnevni lini odnos sa Hristom, On deluje u nama, da elimo i
inimo ono to je Njemu ugodno. Mi ne moemo sebe da dovedemo
do take odustajanja (odricanja) od nae volje, to je drugi termin za
predaju. Meutim, moemo da pristanemo da Hristos obavi taj posao,
stavljajui sebe u Njegove ruke, dok traimo lini odnos sa Njim.
1 U svojoj knjizi Spasenje verom i vaa volja Moris Venden definie volju kao mo izbo-
ra, a snagu volje kao snagu da se taj izbor sprovede (u delo). U skoro svim svojim delima,
autor pokuava da prenese poruku, manje ili vie precizno, da naa snaga volje (snaga
da se sprovede sopstveni izbor) nije dovoljna da se izborimo protiv greha, ali je i vie
nego dovoljna za ouvanje trajne zajednice sa Bogom; i da je taj svesni napor da Ga sve
vie upoznajemo, tj. ta borba za ouvanje naeg odnosa sa Bogom (drugaije nazvana
borba vere) jedino na ta treba da usmerimo svoju volju i njenu snagu, a pobeda nad
grehom i sve ostalo e doi kao spontana, sasvim prirodna posledica prim. izdavaa
73
TEZA BROJ 22
Jedini nameran (svestan) trud u hrianskom
ivotu je traiti Boga. Spontani trud (napor), to
se tie drugih stvari, proizai e iz toga.
Recimo da jednog nedeljnog jutra odluite da meusobno zame-

nite mesta gumama na svom Datsunu. Podignete ga na dizalice i uspe-
te da skinete sve etiri gume. Upravo tada vaa ena vas zove da uete
na ruak.
Pre nego to zavrite sa jelom, vaa etvorogodinja erka izlazi da
se igra u dvoritu. Njena lopta se otkotrlja ispod Datsuna i ona otpuzi
pod auto da je uzme, oborivi jednu od dizalica.
ujete njene krike i pogledate kroz prozor pored stola. Moete da
vidite auto sa mesta na kom sedite i istog trenutka shvatate ta se desilo.
Tako vi...
ta radite u tom trenutku? Da li se ponovo zavalite u svoju stolicu
i kaete eni: Izgleda kao da je auto pao na Meri. Pretpostavljam da bi
bilo bolje da izaem i podignem ga ponovo. Ali da li bi najpre mogla
da mi da jo jedno pare te pite od jabuka?
Ili, da li pourite u dvorite, uloite nadljudsku snagu i podignete
kraj auta sa svoje erke, kako bi se oslobodila?
ta bi vam bilo lake da uradite? ekajte ne odgovarajte prebrzo.
ta je lake u smislu svesnog napora? Sedeti za stolom i jesti drugo par-
e pite ili podii auto ak i ako je to Datsun? ta iziskuje vie snage?
ta sagoreva vie kalorija? ta zahteva vie fizike aktivnosti?
S druge strane, ako uopte volite svoje dete, ta bi bilo tee da ura-
dite? Nema spora, zar ne? Moda je potrebna nadljudska snaga da se
podigne kraj automobila, kako bi vae dete moglo da bude spaseno, ali
bi bio potreban nemogu napor da ostanete da sedite za stolom!
Razlika izmeu svesnog i spontanog truda je vana za razumeva-
nje truda koji je ukljuen u ivljenje hrianskim ivotom. Ponekad,
kada govorimo o tome da se ne treba boriti protiv greha i avola u
svojoj sopstvenoj sili, ljudi pomisle da govorimo o religiji bez truda.
74
Predaja
Postojala je u prolom veku udna sekta pod nazivom Kvijetisti, koji su

verovali da uopte ne bi trebalo da ulaemo bilo kakav napor. Trebalo
bi samo da sedimo i da se ljuljamo u stvari, i to bi verovatno bilo pre-
vie. Trebalo bi samo da sedimo. ta god treba da bude uraeno, sam
Bog e se pobrinuti za to, nezavisno od nas.
Ali Bog nam nikad ne daruje spasenje nezavisno od naeg truda.
Problem koji smo tako esto imali je nerazumevanje toga gde treba da
usmerimo svoj trud. O ovoj dilemi teolozi su esto raspravljali do sitnih
sati, ali na nju je jasno odgovoreno u dva teksta koji su mini-kurs o pra-
vednosti verom, kao saeta izjava o temi boanske sile nasuprot ljudskom
trudu, kao to verovatno nikada neete nai na nekom drugom mestu.
Ta dva teksta su Jovan 15,5 i Filibljanima 4,13. Isusove rei: Bez
mene ne moete da inite nita i Pavlov komentar: Mogu da inim
sve kroz Hrista (KJV). Poveite ih. Ako bez Hrista ne moemo da i-
nimo nita, a sa Njim moemo da inimo sve, ta onda ostaje da mi
radimo? Upoznajte Ga i ostanite sa Njim.
Sve to ovek moda moe da uradi, u pogledu svog sopstvenog
spasenja, jeste da prihvati poziv: Ko god eli, neka slobodno uzme
vodu ivota Odabrana svedoanstva, 1. sveska, str. 343 orig. I ne za-
boravite da izraz spasenje ukljuuje, ne samo oprotaj za greh, ve i silu
za poslunost i na kraju i Nebo opravdanje, posveenje i proslavljanje.
Kako se upoznajemo sa Hristom? Kako uzimamo vodu ivota? U
ovoj zajednici sa Hristom, kroz molitvu i prouavanje velikih i drago-
cenih istina Njegove rei, mi emo, kao gladne due, biti nahranjeni;
kao oni koji su edni, biemo okrepljeni na izvoru ivota Misli s
Gore blagoslova, str. 113 orig.
Za roditelja, svestan trud, koji se dan za danom ulagao u odnos sa
detetom, mogao je ponekad da bude naporan posao. Meutim, kada
doe nevolja, neophodan trud je u potpunosti spontan. Nijedan rodi-
telj koji voli svoje dete ne bi stao da razmisli o potrebnoj snazi, ve bi
pojurio u pomo svom detetu koje je u nevolji.
Tako je i to se tie hrianina. U hrianskom ivotu se zahtevaju
sve vrste truda. Ali onaj svestan napor znai traiti zajednicu sa Bogom.
Spontani napor, to se tie drugih stvari, svakako e proizai iz toga.
75
TEZA BROJ 23
Hriani koji uzrastaju doivljavaju uspone
i padove (iskustvo toplo-hladno) u predaji.
Ponekad se uzdaju u Boga, ponekad u sebe.
Uenici su ili putem ka Kapernaumu. Napredovali su sve sporije

i sporije, dok se gotovo nisu izgubili iz Isusovog vidokruga. Imali su
meu sobom estoku raspravu i jedva da su primetili da Isus vie nije
sa njima osim to bi tu i tamo na brzinu bacili pogled, kako bi bili
sigurni da ih ne uje.
Tema njihove rasprave bila je ona omiljena: Ko e biti najvei u car-
stvu? Ponekad su ili tako daleko da su ukljuivali Isusa u svoje rasprave,
u nadi da e od Njega dobiti pravi odgovor koji e reiti taj problem.
Meutim, On im je odgovorio samo parabolom o maloj deci, umesto da
svakom od njih d jasan opis slube kojoj su se oni nadali. Sada ih je bilo
sramota da On zna da su se jo uvek raspravljali u vezi sa tim pitanjem.
Nee biti ni poslednji put da su uenici postali upleteni u ovu pre-
pirku, uprkos Isusovim stalnim naporima da ih poui. Oni e sluati
Njegove rei tog dana, u kui u Kapernaumu. Uvidee svoju greku
zbog traenja najvieg poloaja, ba onog Luciferovog greha u poet-
ku. Ali nee proi mnogo, doi e Jakov i Jovan koji e, posredstvom
svoje majke, odluno zahtevati najvie poloaje, sa desne i leve strane,
i uenici e se ponovo prepirati. Malo kasnije, Petar, Jakov i Jovan bie
povedeni na misteriozno putovanje na vrh planine, a preostala deveto-
rica e provesti no raspravljajui se o tome ko e biti najvei. ak ni
ponienje zbog toga to nisu bili u stanju da isteraju demona sledeeg
jutra nije bilo dovoljno da ih naui lekciju. Jer u gornjoj sobi, no pre
raspea, oni su ponovo bili spremni za svau; svako od njih je bio ne-
voljan da ustupi najvii poloaj i da preuzme ulogu sluge.
Uenici su inili greh. Oni su znali da je to greh. Pa ipak, nastavili
su to da ine stalno iznova.
Ko su bili ovi uenici? Pa to su bili ljudi koji su imali prednost da
tri godine provedu u bliskom odnosu sa Isusom. Oni su se druili sa
76
Predaja
Njim dan za danom. Bili su obraeni ljudi, jer im je Isus, kada su se

vratili sa svog misionarskog putovanja, radujui se zbog moi koja im
je data nad demonima, rekao da bi pre trebalo da se raduju zato to su
im imena zapisana na Nebu. Pogledajte: Luka 10,20. Knjiga ivota ne
ukljuuje imena onih koji se nikada nisu obratili. Pogledajte: Jovan 3.
Pria o uenicima je za neke uznemirujua pria. Ona je isto tako
biblijska kao to je i vaa Biblija, a taj obrazac uspona i padova (to-
plo-hladno) zapravo ne poinje niti se zavrava sa uenicima. Avram,
Jakov, Ilija, David, Marija i Marta, pa ak i Pavle, pokazuju taj isti obra-
zac, zajedno sa mnogim drugima. To je uznemirujue, ali je realnost.
Realnost koju Pismo verno belei.
Ranije smo zapazili da ne postoji neto poput delimine predaje.
Predaja je ili potpuna ili je nema. Meutim, postoji mogunost nestal-
ne (nepostojane) predaje. U stvari, oslanjajui se na biografije koje nam
Sveto pismo daje, moemo ak da odemo toliko daleko, da kaemo da
nepostojana predaja nije samo mogunost. U veini sluajeva trebalo
je vremena i pokuaja i greke, pre nego to je neko ko se predao Bogu
nauio da Mu ostane predat sve vreme, bez kolebanja.
Teza 72 e se detaljnije baviti ovim obrascem uspona i padova u
hrianskom ivotu. Ali za sada, hajde da kaemo samo ovoliko: reci-
mo da se naete na mestu uenika. Recimo da otkrijete da u jednom
trenutku zavisite od Boga i doivljavate pobedu, a u sledeem nekako
ponete da se oslanjate na sebe i shvatate da ste pali, doiveli ste neus-
peh i ponovo zgreili. ta radite?
Evo uputstva i ohrabrenja upravo za takvu osobu: Ako onaj koji
svakodnevno ima blizak odnos sa Bogom, zgrei na tom putu, ako na
trenutak skrene postojani pogled sa Isusa, to nije zato to on namerno
grei; jer kada uvidi svoju greku, on se ponovo okree i fiksira (uvr-
uje) svoj pogled na Isusa, a injenica da je pogreio ne ini ga manje
dragim Bojem srcu Ellen White, Review and Herald, May 12, 1896.
77
TEZA BROJ 24
Obraenje je delo Svetog Duha, koji proizvodi
promenu stava prema Bogu i stvara novu
sposobnost za poznavanje Boga.
Ne moete da birate dan svog roenja. Niko jo nije mogao to da uini.

Dok stignemo ovde, na dan roenja je ve izabran. I uprkos napretku mo-
derne medicinske nauke, nije lako izabrati ni dan roenja nekog drugog.
Obraenje se naziva novim roenjem. To je poetak duhovnog
ivota. I kao i u fizikom ivotu, ne moete da izaberete ni dan svog
duhovnog roenja.
Kada je moj sin bio na fakultetu, odluio sam da je vreme da se
obrati. Jednog dana sam ga naterao da sedne, nameravajui da obavim
taj posao. Nije delovalo. Obojica smo na kraju bili frustrirani. Zabo-
ravio sam prvo naelo obraenja da je to posao Svetog Duha. Mi ne
moemo sebe da obratimo niti moemo da obratimo nekog drugog.
Ova promena moe biti izvedena samo uspenim delovanjem Svetog
Duha enja vekova, str. 172 orig.
Mladi ljudi esto pogreno shvataju ta je zaista obraenje. Neki
trae iskustvo puta u Damask, zaboravljajui da su ak i Pavlu bile po-
trebne tri tihe godine u pustinji Arabije, pre nego to je bio spreman da
zapone svoju javnu slubu. Kao druga krajnost, drugi nisu sigurni da li
su uopte obraeni, ve pretpostavljaju da mora da jesu, poto su odra-
sli unutar crkve. Neki su se obavezali Hristu, a kada nisu otkrili udesnu
promenu u [svom] karakteru sledeeg jutra, oni zakljuuju da nisu bili
obraeni i ekaju sledei emocionalni poziv1, da probaju ponovo.
Nai definiciju obraenja, dakle, postaje izuzetno vano. Obrae-
nje je delo Svetog Duha i stvara promenu stava prema Bogu. Kada je
bludni sin bio obraen? Dok je bio u svinjcu. A gde je bludni sin bio
odmah posle svog obraenja? Jo uvek u svinjcu! Neko obino ovde
doda: Ali nije tamo ostao zadugo. To je tano. Meutim, ta se pro-
1 Emocionalni poziv ili apel je nain ubeivanja koji je osmiljen da izazove neki
emocionalan odgovor prim. izdavaa
78
Obraenje
menilo njegovim obraenjem? Bio je to njegov stav. Pred njim je jo

uvek bio dug put da bi stigao do kue svoga oca, ali njegov stav prema
ocu pretrpeo je znaajnu promenu. A ta promena stava pripremila je
put za ostale promene koje su usledile.
Obraenje stvara novu sposobnost za poznavanje Boga. Niko nije
u stanju da jede ili die za sebe dok se ne rodi. I dok je mogue da se
ubrza proces obraenja stavljanjem sebe u duhovno okruenje, poku-
aj posveenog ivota nee biti nita vie osim dosadnog i napornog
posla, sve dok se duhovno ne rodite. U 1. Korinanima 2,14 pie: Tele-
sni ovek ne prima ono to je od Bojeg Duha, jer je to za njega ludost;
niti moe da razume, jer se to duhovno prosuuje (KJV).
Jedno od uda koje Sveti Duh ostvaruje u vreme obraenja jeste
stvaranje nove sposobnosti za poznavanje Boga. Da bismo Mu sluili
ispravno, moramo da budemo roeni od boanskog Duha. To e oi-
stiti srce i obnoviti um, dajui nam novu sposobnost da poznajemo i
volimo Boga enja vekova, str. 189 orig.
Bez obzira da li dolazite iz okruenja ateista ili istinskih hriana,
vi morate biti ponovo roeni da biste videli nebesko carstvo. Isus je
rekao Nikodimu u Jovanu 3,3: Ako se ovek ne rodi ponovo, ne moe
da vidi Boije carstvo (SSP).
I moete znati da li ste ili niste obraeni. Tano je da se obrae-
nja razlikuju, ba kao to se razlikuje i na ljudski emocionalni sklop,
ali iskustvo obraenja je i dalje prepoznatljivo. Malo pomalo, moda
nesvesno za onoga koji ih prima, stvaraju se utisci koji privlae duu
Hristu. Oni mogu da budu primljeni kroz razmiljanje o Njemu, kroz
itanje Pisma ili kroz sluanje rei ivog propovednika. I odjednom,
kada Duh doe sa direktnijim pozivom, dua se rado predaje Isusu
enja vekova, str. 172 orig.
Da li se to odjednom vama ve desilo? Da li ste se oslanjali da
e vam vae dobro ponaanje, va poloaj u crkvi ili vae hriansko
naslee osigurati spasenje?
Ili ste se usredsredili na svoje slabosti i greke i na osnovu toga
zakljuili da nikada niste ni bili obraeni?
Kada shvatite ta je obraenje, moete znati da li ste ili niste obraeni.
79
TEZA BROJ 25
Obraenje vodi do promenjenog ivota.
Nijedna drajv in usluga1 niti lanac brze hrane ne mogu da ponu-

de rod Duha. Za duhovni rast je potrebno vreme. Isusova parabola je
uporedila duhovni i fiziki razvoj. Prvo stabljika, onda klas, posle toga
ito ispuni klas Marko 4,28 (KJV).
Sam dolazak Hristu odvojeno (nezavisno) od rasta u Njemu
ukljuuje proces. Prvi korak je elja za neim boljim. Mi moda ak
i ne prepoznamo ovu elju kao neto to ima ikakve veze sa Bogom.
Mi moda jednostavno elimo neki bolji automobil ili ak bolji posao
ili bolji prosek ocena. Ali Bog je unutar svakog srca stavio tenju za
neim vie.
Drugi korak u dolasku Hristu je sticanje znanja o tome ta je to to
je bolje. Kroz Pismo, kroz svedoanstvo drugih hriana, kroz delova-
nje Svetog Duha na srce, saznajemo za plan spasenja, Boji odgovor na
prazninu ljudskog srca.
Trei korak u dolasku Hristu je uverenje da smo grenici. Mi smo
uvereni u svoje stanje ne samo u svoje greno ponaanje. Dok stie-
mo znanje o Bojoj ljubavi, mi shvatamo koliko malo smo je cenili.
Prepoznajemo (priznajemo) da smo iveli nezavisno od Njega. Vidimo
svoje oajno stanje i uviamo svoju potrebu za Njegovim spasenjem.
etvrti korak u dolasku Hristu je saznanje da smo bespomoni da
uinimo bilo ta u vezi sa svojim stanjem. Posebno mladi ljudi mogu
godinama da se kolebaju izmeu koraka 3 i 4, prepoznajui da su gre-
nici, ali jo uvek ne priznajui da ne mogu sebi da pomognu da izau
iz svog stanja.
Konano, dolazimo do kraja svojih sopstvenih sredstava za samo-
pomo. Kada vidimo svoju bespomonost, preostaje da uradimo samo
jednu stvar. Da odustanemo. Pie se P-R-E-D-A-J-A. Kao to smo ve
zapazili, mi ne moemo sebe da dovedemo do take odustajanja. Me-
1 Usluga koju nude neki restorani, omoguavajui muterijama da hranu narue kroz
prozor svojih automobila i budu uslueni na isti nain prim. prev.
80
Obraenje
utim, kada nas Bog dovede tamo, mi sami donosimo odluku da se

predamo Njemu.
U knjizi Put Hristu, na strani 18 originala, opisuje se udo obra-
enja ili novog roenja: Spasitelj je rekao, Ako se ko ne rodi odozgo
(ponovo SSP)2, sve dok ne bude primio novo srce, nove elje, namere
i pobude, koji vode u novi ivot, ne moe videti carstva Boija Jo-
van 3,3 (arni).
Ne propustite te rei, koji vode u novi ivot. Sve to se ne deava
preko noi. Fiziko roenje je poetak. Novo roenje je poetak. To
nije potpuna promena ivota i navika preko noi. Meutim, to je pot-
puna promena smera.
Ve smo proveli vreme posmatrajui uenike koji su tri i po go-
dine nastavili da se bore sa nekim od istih problema, pre nego to su
konano iskusili proboj (napredak) do pobede. Jakov se predao Bogu
[jo] u Vetilju, ali to je bilo 20 godina pre nego to ga je nevolja u nje-
govom ivotu, pored potoka Javok, dovela do kraja njegovog oslanjanja
na sebe. Marija je dolazila Isusu sedam puta, traei da se On moli u
njeno ime, kako bi isterao demone koji su upravljali njenim ivotom.
Bilo je potrebno vreme da ona shvati kako da sve vreme ostane predata
Njemu.
Ali svi oni su imali neto zajedniko. Oni su sada traili zajednicu
sa Hristom umesto da bee od Njega. Njihov smer se promenio. Oni su
imali novu sposobnost za poznavanje Boga i ljubav prema Njemu. Nji-
hov stav prema Bogu se promenio. I poto su nastavili da trae Isusa,
proces rasta i zrelosti uinio je svoje i njihovi ivoti su bili preobraeni.
Sluba isceljenja, strana 454 originala, kae nam: Dragocene bla-
godati Svetog Duha ne razvijaju se u jednom trenutku. Hrabrost, vr-
stina, krotkost (poniznost), vera, nepokolebljivo poverenje u Boju silu
da spasi, stiu se viegodinjim iskustvom.
Temu iskuenja emo vie prouavati u Tezama od 80 do 84. Ali
za sada, zapazite samo ovo: Gde poinje poputanje iskuenju? Popu-
tanje iskuenju poinje dozvoljavanjem umu da se koleba, da budete
2 Grka re anthen ima dva znaenja roditi se odozgo i roditi se ponovo prim.
prev.
81
nepostojani u svom poverenju u Boga Misli s Gore blagoslova, str. 92

originala. A koliko je potrebno da bi se imalo nepokolebljivo poverenje
u Boga? To se ne dogaa preko noi. Potrebno je vreme.
Da li ste dali sebe Bogu? Da li nastavljate da Mu dolazite (pristu-
pate) dan za danom u zajednici i bliskom odnosu? I da li jo uvek sma-
trate da ste nepostojani u svom poverenju u Njega? Dobro doli u klub.
Vae novo srce vodi u nov ivot. Da li ste spremni da stalno dolazite
Njemu, ak i ako smatrate da ste spori u uenju lekcija koje bi vas On
nauio? Da li ste spremni da date vreme Bogu?
82
TEZA BROJ 26
Obraenje i pokajanje su stalna iskustva,
a ne samo jednokratna.
Jednom prilikom, jedan student je svratio u moju kancelariju

i rekao: Prole godine, na susretu pod atorima, doneo sam odluku
da predam svoj ivot Hristu i ovog puta sam zaista pomislio da sam
obraen. Meutim, u roku od nekoliko nedelja bio sam dalje od Boga
nego ikada. Ovo mi se deavalo stalno i iznova. ta nije u redu pa moja
obraenja nikada ne potraju?
Obraenje ne bi trebalo da traje due od jednog dana! Dilema
ovog studenta nije bio problem preestog obraanja, ve problem ne-
dovoljno estog obraanja!
Mi ne verujemo u jednom obraen, zauvek obraen. Ako ste za-
ista obraeni danas, vi i dalje treba da budete zaista obraeni i sutra.
Obraenje mora da bude svakodnevna stvar.
Jednog leta sam radio kao student kolporter na peanim breulj-
cima Nebraske. Oekivao sam da e se iskustvo, koje sam imao sa Bo-
gom tokom leta, nastaviti kroz celu kolsku godinu. Ali, kada me je
zadesio pretrpan kolski raspored i, okruen svojim prijateljima, vie
nisam oseao takvu potrebu da traim Boga, uzvieno iskustvo od tog
leta je brzo izbledelo. U duhovnom smislu, ispostavilo se da je to bila
jedna od mojih najgorih kolskih godina.
ak i najspektakularnija ispoljavanja Boje sile brzo gube svoju mo
da utiu na nas. To je bio sluaj u Hristovo vreme. On je nahranio 5000
mukaraca, plus ena i dece, od nekoliko hlebova i riba. Izgledalo je kao
da se Nebo spustilo na Zemlju. Ljudi su bili spremni da Ga kruniu za
cara. Moete itati o tome u Jovanu 6. Samo 24 sata kasnije, kada je On
odbio njihov zahtev za novim i veim udima, ljudi su isto tako bili spre-
mni da se okrenu od njega s gnuanjem. Oni nisu imali strpljenja da jedu
tajanstveni hleb ivota o kojem je On priao. Toliko mnogo njih je otilo
od njega tog dana, da je On na kraju pitao svoje uenike: Da li ete i vi
otii? Oigledno je da su Njegovi uenici bili jedini koji su ostali.
83
Ukoliko niste otkrili potrebu svakodnevog obraenja, to moe

biti najvea prekretnica u vaem ivotu. Misli s Gore blagoslova, str.
101 originala, daju ovo obeanje: Ako budete traili Gospoda i bu-
dete obraeni svaki dan... sva vaa gunanja e biti umirena, sve vae
tekoe e biti otklonjene, svi zbunjujui problemi sa kojima se sada
suoavate bie reeni.
Obraenje i pokajanje su meusobno blisko povezani i ja sam
ukljuio pokajanje u ovu tezu, dok pravim prelaz na teze koje se bave
pokajanjem. Ali pokajanje nije iskustvo jednom u ivotu1. Ono takoe
treba da bude svakodnevna stvar.
Kada govorim o pokajanju kao o svakodnevnoj potrebi, ne priam
o pokajanju za pogrena dela. Verovatno ste uli onu priu o oveku
koji je rekao svom pastoru: Molio sam Boga hiljadu puta da mi opro-
sti zbog ovog konkretnog greha.
A pastor mu je odgovorio: To je 999 puta previe.
Ja se ne zalaem za beskrajnu priu. Bog je obeao da, ako pri-
znajemo svoje grehe, on je veran i pravedan i oprostie nam grehe
1. Jovanova 1,9 (SSP). Umesto toga, ja govorim o pokajanju u onom
smislu kako je opisano u Delima apostolskim, na strani 561 originala:
Niko od apostola i proroka nikada nije tvrdio da je bez greha. Ljudi
koji su iveli najblie Bogu, ljudi koji bi rtvovali sam ivot, pre nego
to bi svesno uinili pogreno delo, ljudi koje je Bog poastvovao bo-
anskom svetlou i silom, priznali su grenost svoje prirode. Ovo je
to pokajanje koje je potrebno svakog dana, pokajanje do kojeg dovodi
obnovljeno razumevanje naeg grenog stanja, to Boju blagodat ini
nunou. Ovo je pokajanje o kojem se kae: Na svakom narednom
koraku u naem hrianskom iskustvu, nae pokajanje e se produblji-
vati Isto.
Da li ste obraeni? Da li ste obraeni danas? Da li ste danas doli
Bogu zbog pokajanja?
1 Jednom za sav ivot prim. izdavaa
84
TEZA BROJ 27
Pokajanje je alost (tuga) zbog greha i
odvraanje od greha.
Pokajanje je dar. Stoga, alost zbog greha je dar,
i odvraanje od greha je dar.
Na poetku moje slube, naao sam se u veoma neprijatnom po-

loaju. Nisam bio obraen i nisam znao kako da postanem obraen.
Nisam bio spasen i nisam znao kako da budem spasen. A za onog ko
je neobraen i nespasen, sluba jevanelja je najneprijatnije mogue
mesto na svetu.
Stiglo je leto. Dolo je vreme za susret pod atorima. Kao novom
propovedniku, jedna od dunosti bila je da pomognem da se postave
atori u kampu, nedelju dana pre nego to ponu sastanci. Propovednici
kojima je dodeljen ovaj zadatak postavili su prvi red atora, kako bi ima-
li neto iza ega bi mogli da se zaklone, a onda im je bio potreban od-
mor. Nismo navikli na takvu vrstu fizike aktivnosti. Dok smo se neko
vreme odmarali izmeu redova atora, uestvovali smo u svim vrstama
teolokih rasprava. Priali smo o tome gde e se odvijati Armagedonska
bitka i da li krila anela imaju perje ili ne! Video sam svoju priliku.
Otiavi do jednog od starijih propovednika, postavio sam pita-
nje: ta kaete nekome ko vas pita kako da bude spasen? (To je delo-
valo kao bezbedan nain da se to formulie).
On je rekao: Kaem im da se pokaju.
ta ako pitaju kako da se pokaju?
Pa pokajanje znai aliti zbog svojih greha i odvratiti se od njih.
U redu, kako se odvraate od svojih greha?
Pa pokajete se!
Rekao sam: Saekajte malo. Da li mi to govorite da put do od-
vraanja od svojih greha znai odvratiti se od svojih greha, a da put do
pokajanja znai pokajati se?
Da, tako je, zablistao je, oigledno zadovoljan mojim jasnim ra-
zumevanjem teme.
85
Klasina definicija za pokajanje, koja se nalazi na 23. strani origi-

nala knjige Put Hristu, koristi ba ove rei. Pokajanje ukljuuje alost
zbog greha i odvraanje od njega. Meutim, istina u vezi sa poka-
janjem, koju sam ja propustio, jeste da je pokajanje dar (poklon). To
nije neto to mi postiemo; to je neto to mi primamo. To ini svu
razliku1.
Dela 5,31 govore nam da je pokajanje Boji dar. Odabrana svedo-
anstva, 1. sveska, str. 353 originala, jasno kau: Pokajanje, isto kao i
oprotaj, jeste Boji dar kroz Hrista. Dakle, bilo koje pokajanje koje
pokuavamo sami da ostvarimo, bilo koje pokajanje koje je samoiza-
zvano2, neminovno nee odgovarati istinskom pokajanju. Moda moe
da nam bude ao zbog posledica naih loih dela. Moda moemo da
alimo zbog ishoda naeg grenog ivota. Ali ukoliko ne primimo po-
kajanje koje je dar od Boga, neemo biti u stanju da idemo dalje od
toga.
alost zbog greha, alost to smo iveli ivot odvojeno od Boga,
moe da doe jedino od samog Boga. Mi ne moemo uiniti da nam
bude ao. Istinska alost zbog greha je dar.
Odvraanje od greha je isto tako dar. Mi se ne odvraamo od gre-
ha da bismo se pokajali. Mi dolazimo Isusu da bismo se pokajali! Ri-
mljanima 2,4 kae da je dobrota Boja ono to nas vodi do pokajanja.
Mi najpotpunije prepoznajemo zlo greha kada najpotpunije shvata-
mo Isusovu ljubav. Dok prouavamo Isusov ivot, dok razmiljamo o
Njegovoj rtvi za nas na krstu, naa srca se slamaju i mi doivljavamo
istinsko pokajanje. Greh vie ne izgleda privlano. Kada se naa srca
promene, naa dela se menjaju i mi primamo dar pokajanja za koji ne
treba da se pokajemo. Na deo je jedino, i uvek, da doemo Njemu.
1 To potpuno menja sve prim. prev.

2 Self-generate (eng.) samopobueno, samouzrokovano, samoproizvedeno prim.
izdavaa
86
TEZA BROJ 28
Mi ne menjamo svoje ivote da bismo doli Hristu.
Mi dolazimo Njemu upravo takvi kakvi smo, a On
menja nae ivote.
Jednog dana jedna medicinska sestra zaustavila se kod moje kan-

celarije. Rekla je: Dosta mi je mog ivota. Znam da mi je potreban
Bog i volela bih da doem Njemu. Hoete li mi pomoi, molim vas?
Pa, to je upravo ona vrsta prilike koja oduevljava svakog propo-
vednika. Tako sam rekao: Naravno! Sve to treba da uradite je doete
Njemu u molitvi i zatraite da vam oprosti va greh i preuzme kontrolu
nad vaim ivotom. Moemo to odmah da uinimo.
Ne, rekla je, ekajte malo. Imam planove za ovaj vikend. Na-
stavila je da mi pria o svojim planovima. Ila je van grada sa neijim
muem. elela je da doe Hristu, ali nije elela da promeni svoje pla-
nove za taj vikend. A bio je etvrtak popodne.
Rekao sam: Moete doi Hristu upravo takvi kakvi ste. Ne mora-
te da menjate svoje planove za vikend, da biste doli Hristu. Vi dolazite
Hristu upravo takvi kakvi ste, a On e se pobrinuti za vae planove.
Ona je rekla: Vi ne verujete zaista u to!
A sada, dopustite mi da vam postavim pitanje. Ko je bio u pravu?
Da li je ona morala da promeni svoje planove za vikend pre nego to bi
mogla da doe Hristu? Ili bi On prihvatio nju sa njenim planovima za
vikend? U ta od ovoga verujete?
Jeremija 3,13 kae: Samo (pre)poznaj svoje bezakonje, da si zgre-
io protiv Gospoda, svog Boga (KJV). Pa, ova mlada medicinska se-
stra je to uinila. Priznala je da su njeni planovi za vikend pogreni. Ali
i dalje nije bila spremna da ih se odrekne.
Kako se postie pokajanje? Da li dolazimo Hristu da bismo se po-
kajali ili se pokajemo da bismo doli Hristu? U oblasti pokajanja, esto
smo se nali u koi oveka ija sirena na automobilu ne radi. Onda je
on otiao u servis, da je popravi, a na vratima servisa je bio znak na
kome pie: Zatrubi za uslugu.
87
Poglavlje o pokajanju u Putu Hristu objanjava izlaz iz ove oi-

gledne dileme. Pie: Upravo ovde je taka na kojoj mnogi gree i, sa-
mim tim, ne uspevaju da prime pomo koju Hristos eli da im d. Oni
misle da ne mogu da dou Hristu ukoliko se najpre ne pokaju i to
pokajanje ih ne pripremi za oprotaj njihovih greha. Istina je da poka-
janje prethodi oprotenju greha; jer e jedino slomljeno i pokajniko
srce osetiti potrebu za Spasiteljem. Ali da li grenik mora da eka dok
se ne pokaje, pre nego to moe da doe Isusu? Da li pokajanje treba da
se podigne kao prepreka izmeu grenika i Spasitelja? str. 26 orig.
Odgovor na to pitanje nalazi se na istoj strani: Mi nita vie ne
moemo da se pokajemo bez Hristovog Duha koji budi savest, nego to
moe da nam bude oproteno bez Hrista. Pokajanje nije neto to mi
inimo; to je dar. Da bismo primili neki dar, najpre moramo da doe-
mo u prisustvo Darodavca.
Dakle, ako ste vi neka mlada medicinska sestra nekog etvrtka
popodne i eznete za neim boljim u svom ivotu, ali niste u stanju da
promenite svoje planove za vikend, moete da doete Hristu upravo
takvi kakvi ste. Nikada neete biti u stanju da promenite svoj greni i-
vot odvojeno od Njega. Meutim, kada doete Njemu, On e vam dati
pokajanje i oprotaj i blagodat, da pobedite (nadvladate), inei u vama
ono to je ugodno u Njegovim oima. Va deo je da nastavite da dola-
zite Njemu, da nastavite da prihvatate darove koje On ima da ponudi.
88
TEZA BROJ 29
Bog nam daje pokajanje
pre nego to nam da oprotenje.
Hajde da na nekoliko trenutaka razmatramo gde se pokajanje

uklapa u redosled koraka u dolasku Hristu. Ranije smo zapazili da je
prvi korak ka Hristu elja za neim boljim. Drugi mi stiemo znanje
o tome ta je bolje. Trei uvereni smo u svoje greno stanje, i etvrti
shvatamo da smo bespomoni da spasimo sebe. Tada se preputamo,
ili predajemo, i dolazimo Hristu.
Bog ne oekuje da se pokajemo pre nego to doemo Hristu; i
zaista, bilo bi nemogue da to uinimo. Mi najpre dolazimo Hristu, a
onda nam On daje pokajanje.
Jevreji su uili da, pre nego to se Boja ljubav proiri na gre-
nika, on prvo mora da se pokaje. Po njihovom vienju, pokajanje je
delo kojim ovek zarauje naklonost Neba. I to je bila ona misao koja
je navela fariseje da, sa zaprepaenjem i besom, uzviknu: Ovaj ovek
prima grenike. Prema njihovim zamislima, On ne bi trebalo da do-
zvoli da mu se priblii niko osim onih koji su se pokajali. Ali u prii o
izgubljenoj ovci, Hristos ui da spasenje ne dolazi kroz nae traganje za
Bogom, ve kroz Boje traganje za nama. Nema nijednog koji razume,
nema nijednog koji trai Boga. Svi su skrenuli s puta Rimljanima
3,11.12 (KJV). Mi se ne kajemo da bi nas Bog mogao voleti, ve nam
On otkriva svoju ljubav da bismo se mi mogli pokajati Hristove oi-
gledne pouke, str. 189 orig.
Dakle, nakon to doemo Hristu, mi uviamo smrtonosni karak-
ter greha, posmatrajui Njegovu ljubav prema nama, i tako postajemo
spremni da prihvatimo Njegov dar pokajanja.
Pokajanje nije neto to mi inimo, iako jeste neto to mi inimo!
Pokajanje nije na posao; to je Boji posao za nas. Ali ono dolazi pre
oprotenja. A ako pokajanje prethodi oprotenju, onda pokajanje tako-
e prethodi i opravdanju. Kome Hristos oprosti, prvo ga uini pokaj-
nikom Misli s Gore blagoslova, str. 7 orig. Dela 2,38 jasno govore da
89
pokajanje mora da se desi pre oprotenja. Petar im je rekao: Pokajte

se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista, za oprotenje greha.
Ponekad ljudi dovode u pitanje vrednost preterane preciznosti u
pokuaju da se izdvoji i redom nabroji svaki dogaaj (korak) u dolasku
Hristu za spasenje. To svakako ne znai da moete da imate spisak i da
onda precrtate svaku stavku kako je preete, i da znate ta sledee da
radite. Ali neprijatelj Boga i oveka stalno nas zasipa pogrenim shva-
tanjima du puta. Ona mogu da podignu prepreku izmeu nas i Boga.
Ako mislimo da mi treba da radimo na pravednosti ili veri ili predaji
ili pokajanju ili poslunosti, ili na bilo kom drugom daru koje Bog nudi
da nam d besplatno, onda moemo da propustimo dolazak Njemu. A
dolazak Njemu je jedini nain da primimo Njegove darove.
Mnogi od ovih posebnih (odvojenih) aspekata dolaska Hristu
pokajanje i novoroenje i oprotenje i opravdanje deavaju se gotovo
istovremeno. Svrha njihovog odvajanja je da bismo ih razmotrili, kako
bismo mogli jasno da definiemo ta je na, a ta Boji posao, ta je
uzrok, a ta posledica.
Dobrota Boja vodi nas do pokajanja, prema Rimljanima 2,4. Mi
ne moemo da radimo na pokajanju, ali moemo da izaberemo da i-
tamo Boju re ili da sluamo ivog propovednika, gde se uzdie Boja
dobrota. Mi ne moemo da radimo na pokajanju, ali moemo da doe-
mo Njemu. Mi ne moemo da proizvedemo istinsku alost zbog greha;
mi ne moemo da se odvratimo od greha svojom sopstvenom snagom.
Ali moemo da traimo da Gospod uini ove stvari za nas. Bog uiva
da pomogne onima koji ne mogu da pomognu sebi.
90
TEZA BROJ 30
Svetovna alost (alost po svetu) znai da nam
je ao to smo prekrili zakon i to smo uhvaeni.
Boanska alost (alost po Bogu) znai da nam je
ao to smo slomili srce i povredili svog najboljeg
prijatelja.
Da li ste ikada vozili bre od 90 kilometara na sat? Da li ste ikada

bili zaustavljeni i kanjeni za brzu vonju? Da li vam je bilo ao? Zbog
ega vam je bilo ao? Zato to ste bili uhvaeni? Ili zato to ste vozili
suvie brzo?
Da li vam je ikada reeno: Reci da ti je ao? Svi smo mi videli
neko dete koje je uradilo neto pogreno i nimalo mu nije ao. Onda
dou majka ili otac i kau: A sada reci da ti je ao.
I dete pogne glavu, vrti nogom i izgleda kao da mu je potpuno
neprijatno. Konano promrlja: ao mi je. I roditelj pree preko toga.
Da li je detetu ao? Pa ao mu je to je moralo da kae da mu je ao!
Biblija govori o dve vrste aljenja. Jer alost koja je po Bogu
donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje; a alost ovoga sveta
donosi smrt 2. Korinanima 7,10 (Sinod SPC). Tako postoji boan-
ska alost i postoji svetska alost. Jedna je stvar odnosa; druga je ogra-
niena na ponaanje. Jedna menja va ivot; druga menja samo vae
postupke i to privremeno. Jedna je sutinska; druga nije vredna ni
najmanjeg novia.
Juda je imao svetovnu alost. Njemu je bilo ao zato to je bio
uhvaen. On je ekao do poslednjeg trenutka kako bi mogao da bude
siguran da je stvarno uprskao. Meutim, kada je konano postalo oi-
gledno da Isus nee sebe osloboditi i da e ga svetenici i stareine osu-
diti, Juda je istupio sa svojim pokajanjem. U Mateju 27,3 pie da se
Juda pokajao.
Za svetovnu alost je tipino da eka sve dok se ne uhvati na delu.
Jedno je pokajati se nakon to se dokae da ste krivi, ali sasvim druga
stvar je pokajati se ak i pre nego to ste optueni.
91
Drugi biblijski primer pogrene vrste alosti je Kain. On je, tako-

e, ekao sve do poslednjeg trenutka i tada je ak pokuao da nadgovo-
ri Boga. Brat? Koji brat? O, Avelj? Misli ti si oekivao da ga uvam?
Boanska alost, s druge strane, ima sasvim drugaiju prirodu.
alosno je da povredimo nekoga koga volimo. enja vekova, str. 300
originala, izraava to na ovaj nain: Mi esto alimo zato to nam naa
loa dela donose neprijatne posledice; ali to nije pokajanje. Prava alost
zbog greha je rezultat delovanja Svetog Duha. Duh otkriva nezahval-
nost srca koje je omalovaavalo i alostilo Spasitelja i pokajanjem nas
dovodi u podnoje krsta. Svakim grehom Isus iznova biva ranjavan; i
kada pogledamo na Njega koga smo mi proboli, tugujemo zbog greha
koji su Mu naneli patnje. Takva tuga e dovesti do odbacivanja greha.
Ovo nas dovodi do jo jednog ubedljivog razloga zato pokajanje
mora da doe kao rezultat dolaska Hristu. Mi ne moemo da oseamo
alost [kao] da smo povredili nekoga koga volimo, ako tu osobu ne
volimo! Seate li se, kada ste bili mali, i kada ste neto naudili tom ua-
snom detetu iz susedstva? I trebalo je da vam bude ao?
Kako smo stariji, tako uimo (nadam se) malo o sveobuhvatnoj
ljubavi prema oveanstvu, tako da naa dobrota see izvan kruga na-
ih trenutnih prijatelja. Ali i dalje je istina da, to vie nekoga volite, i
vae srce je vie slomljeno kada ih povredite.
Kako upoznajemo Isusa i uzdamo se u ljubav koju On ima za nas,
shvatiemo da nam je istinski ao kada Mu nanesemo alost. Takvo
pokajanje je boanska alost, za koju se ne kaje.
92
TEZA BROJ 31
Jedini poznat greh koji ne moe biti oproten
je onaj za koji se ne pokajemo i ne zatraimo
oprotaj.
Jednog dana, nakon crkvene slube, mala devojica sa pegavim

licem, stara devet ili deset godina, povukla me je za donji deo sakoa i
zatraila da pria sa mnom. Otili smo u miran kutak crkve i ona je, sa
suzama u oima i drhtavim usnama, uspela da kae: Mislim da sam
poinila neoprostiv greh.
I mnogi drugi imaju tu istu brigu. Postoji neto zastraujue u
samom tom izrazu neoprostiv greh. To moe da nas navede da za-
mislimo ljutitog Boga koji vrti glavom i kae: Ovoga puta si otiao
predaleko. I hriani koji vode borbu, oni od 9 do 99 godina, zabrinu
se da su preli granice Boje blagodati i milosti.
ena koja je uhvaena u preljubi bila je sigurna da je otila preda-
leko. Pognute glave i oborenih oiju tiho je ekala da poleti kamenje.
Bila je zauena otkrivi da su vrata milosti jo uvek otvorena za nju.
Nije bila osuena. Bog je jo uvek nudio svoj oprotaj i svoju silu.
Hajde da itamo o neoprostivom grehu u Mateju 12,31. Isus je re-
kao: Zato vam kaem, svaki greh i hula (bogohuljenje prevod Stvar-
nost) oprostie se ljudima, ali hula na Duha nee se oprostiti (arni).
Prvi deo stiha je ohrabrujui. Svaka vrsta greha e biti oprotena.
Meutim, ta znai zgreiti protiv Svetog Duha? Jednostavno ovo: Poto
je delo (posao) Duha da osvedoi za greh (pogledajte: Jovan 16,8.9) i po-
to svaka vrsta greha moe da bude oprotena, onda bi greh protiv Svetog
Duha bio odbiti Njegovo osvedoenje i odbiti da se doe do pokajanja.
Oprotenje je uslovno. Da nije tako, svako na svetu bi bio spasen.
Koji su uslovi za oprotaj? Najpre, da priznamo svoje grehe. Reeno
nam je da, ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam
oprosti grehe nae 1. Jovanova 1,9 (Karadi). Stoga bi neoprostiv
greh bio bilo koji greh koji smo odbili da priznamo i zatraimo opro-
taj [za njega].
93
Neki su danas doneli odluku da priznanje nije vano. Kau da je

Bog Otac pun ljubavi i da [nijedan] otac ne bi insistirao da njegova
deca priznaju svoja loa dela. Kau da otac oprata svojoj deci zato to
ih voli. Ali to nije ono to Biblija kae. Sveto pismo ui da je priznanje
vano. Da bi nam bilo oproteno, moramo da zatraimo oprotaj i da
ga prihvatimo.
Kako prihvatamo Boji oprotaj? Put Hristu, str. 51 originala,
kae: Ako verujete u obeanje verujete da vam je oproteno i da ste
oieni Bog podupire ono to je rekao; upotpunjeni ste, ba kao to
je Hristos nepokretnom oveku dao mo da hoda onda kada je ovek
poverovao da je isceljen. To je tako, ako u to verujete.
Ponekad pomislimo da je uslov za oprotaj taj da vie nikada ne
zgreimo. Mi obeavamo Bogu: Ako mi samo jo ovaj put oprosti...
I onda ponovo poinimo taj isti greh i plaimo se da doemo Njemu
za oprotaj. To je ono to esto uzrokuje da se ljudi boje da su poinili
neoprostiv greh.
Ali biblijsko obeanje je: Onog koji dolazi k meni, nipoto neu
izbaciti Jovan 6,37 (KJV). Na tome nema roka trajanja, kao to ima
na filmu za foto-aparat. Nema poruke koja kae: Nije dobar posle tog
i tog vremena. Onaj koji dolazi Hristu je uvek, uvek prihvaen.
Nije vano ko ste niti ta ste uinili. Ako danas doete Isusu, za-
traite Njegov oprotaj, prihvatite Njegov dar pokajanja i oprotenja,
bie vam oproteno. Isus voli da Mu doemo upravo takvi kakvi smo,
greni, bespomoni, zavisni. Moemo da doemo sa svim svojim sla-
bostima, sa ludou, grenou i da padnemo pred Njegove noge u po-
kajanju. Njemu je na slavu da nas zagrli rukama svoje ljubavi i da zavije
nae rane, da nas oisti od svake neistoe Put Hristu, str. 52 orig.
94
TEZA BROJ 32
Oprotaj ne donosi greniku nita dobro,
ukoliko ga on ne prihvati.
Moda se seate da ste pre nekoliko godina uli priu o oveku

koji je ekao izvrenje smrtne kazne. Neko je preuzeo njegov sluaj,
zalaui se za njegov ivot i on je pomilovan. Meutim, on je odbio to
da prihvati.
To odbijanje je izazvalo poprilino komeanje u pravosudnim kru-
govima. ta radite sa ovekom koji odbija da bude pomilovan? Sluaj je
konano stigao do Vrhovnog suda i izreena je odluka. Ukoliko je pomi-
lovanje dato, ali nije prihvaeno, onda to pomilovanje ne moe nikome
biti nametnuto. I ovek koji je odbio da bude pomilovan otiao je u smrt.
Ljudski rod je pod smrtnom presudom. Mi smo zarobljeni na ovoj
planeti, ekajui pogubljenje. Ali Isus je preuzeo na sluaj. On je siao
i umro umesto nas, preuzimajui nau kaznu, postajui naa zamena.
On nam nudi pomilovanje. Meutim, mi moemo da odbijemo da ga
prihvatimo.
Oprotenje je dvosmerna pogodba. Da bi do oprotaja dolo, on
mora da bude i ponuen i prihvaen.
Da li vam se to ikada dogodilo sa ljudima? Da li je neko bio nepra-
vian prema vama i da li ste otili i ponudili im oprotaj, samo da biste
bili odbijeni? Da li ste ikada sami za sebe otkrili da oprotaj mora da
bude dvosmeran [proces]? Moete uvek biti tako spremni da oprostite.
Moete iskreno imati elju da se taj odnos obnovi. Ali ako druga osoba
ne prihvata oprotaj koji nudite, do oprotaja ne dolazi.
U Luki 17,3 Isus je svojim uenicima rekao kako bi trebalo da od-
govore onima koji se ogree o njih. Ako ti zgrei brat tvoj, opomeni ga
(ukori ga KJV), i ako se pokaje, oprosti mu. Ako se pokaje, oprosti
mu. Ne kae: Ako ti zgrei brat tvoj, oprosti mu.
U 4. stihu Isus jo vie precizira. I ako ti sedam puta na dan zgrei
i sedam puta na dan doe k tebi i ree: kajem se, oprosti mu (Bakoti).
I opet, onaj koji grei mora da se pokaje, da bi mu bilo oproteno.
95
Bog toliko visoko ceni nau mo izbora, da nam nee nametati

ak ni svoj oprotaj. On ga nudi besplatno; On nas hrabri da ga prihva-
timo. Ali konana odluka je naa. Mi moemo da odbijemo, ako tako
izaberemo.
Kada je Isus bio prikovan na krst, On se molio za one koji su Ga
razapinjali. Njegove rei e se ponavljati vekovima, do samog dana-
njeg dana: Oe, oprosti im; jer ne znaju ta ine.
Njegov oprotaj je bio bezgranian, obuhvatajui ak i one koji
su ga slali u smrt. Posebno se za njih molio. Meutim, da li je Njegova
molitva bila usliena? Da li je bilo mogue da Njegova molitva bude
usliena? ta je odluilo da li e Njegova molitva biti usliena?
U enji vekova, na str. 746 originala pie: Neki su svojom okore-
lou (nepokajanou) uinili nemoguim da Hristova molitva za njih
bude usliena.
Bog je obezbedio oprotaj koji je ponuen izobilno i besplatno.
Isus je stvorio uslove za oprotaj. I neki su prihvatili, a neki odbili. Za
one koji su odbili, Njegov oprotaj nije bio od koristi. On je koristio
samo onima koji su bili spremni da ga prihvate.
Oprotaj je dostupan. Isusova rtva na krstu je bila dovoljna da u
Njegovo spasenje ukljui svaku duu koja se ikada rodila na ovom sve-
tu. Jedini ko moe da sprei da vam bude oproteno ste vi sami. Izbor
je va. Oprotenje je vae, ako ga prihvatite.
96
TEZA BROJ 33
Boje pratanje nije ogranieno, ali nae
prihvatanje Njegovog pratanja moe da bude.
Pomislio je da se izvukao sa savrenim zloinom. Ve nekoliko

godina izgledalo je da je njegova taktika uspena. Ispostavilo se da mu
je posao u vladi bio odskona daska za finansijski uspeh. Njegova me-
sena zarada je bila gotovo smena, bila je tako mala u poreenju sa
iznosom koji bi redovno proneverio.
Ponekad je bio malo zabrinut. to je vie uspevao da stekne, delo-
valo je da vie troi. Meutim, njegova ena je volela lepe stvari, njego-
va deca su se navikla na dobar ivot, tako da je gurnuo u stranu svoje
strahove i nastavio sa svojim planom.
Jednog dana ceo njegov svet se sruio. Revizori su neoekivano
proli kroz njegove raune i on nije imao vremena da sakrije svoje
tragove. Na njegov uas i zaprepaenje, on je pritvoren i optuen za
posedovanje vladinih deset miliona dolara. Nije mogao da zamisli gde
je taj novac otiao. Nije mogao da zamisli ta e se sada sa njim desiti.
Njegova ena i deca e biti ponieni. Njegov prelepi dom e biti zaple-
njen, a prihod od prodaje bie usmeren na isplatu njegovog duga. Ali
ak i sa svom svojom likvidiranom imovinom, on e i dalje dugovati
milione. I kako je mogao da se nada da e smisliti neki drugi plan da bi
nadoknadio svoja sredstva, ako sedi u zatvoru?
Konano je doao njegov dan u sudu. Uradio je jedino to je mogao
da uradi. Izaao je pred sudiju i priznao krivicu po optunici. Ali predao
je sebe na milost i nemilost suda, traei vreme da otplati dug. Na njego-
vo uenje, sudija je suspendovao presudu, iako ga je proglasio krivim.
Izaao je iz sudnice kao slobodan ovek. Meutim, nije bio zaista
slobodan. Zato to je u svom sopstvenom umu odluio da e nekako
vratiti novac koji je proneverio. U suprotnom, oseao je da e zauvek
biti duan vladi.
Na putu kui pojavila se prva prilika. Sreo je svog kolegu koji mu
je dugovao trideset dolara. To nije bilo mnogo, ali je bio neki poetak
97
a, osim toga, i on sam je sada morao da ivi bez pomoi dodatnih pri-
hoda. Tako je zahtevao trideset dolara.
Njegov kolega je tvrdio da nema novac. Ali rok za vraanje tog
duga je odavno proao i on je ve bio dovoljno velikoduan. Tako je
podigao tubu protiv tog oveka na sudu za sporove male vrednosti.
Nekoliko dana kasnije, kada je sluaj iznet, predsedavajui sudija je
bio onaj isti koji je njega oslobodio. Kada je sudija video da je tuilac bio
ovek kome je i samom nedavno sueno, bio je ljut. Istog trenutka predu-
zeo je neophodne korake da obnovi obustavljenu presudu. I taj ovek je
odveden u zatvor, dok su optube protiv njegovog kolege bile odbaene.
Ova pria, zabeleena u Mateju 18, ui nas jednu vanu istinu o
pratanju. Boje pratanje je neogranieno. Nae prihvatanje Njegovog
pratanja je ono to je ponekad ogranieno i ometa Njegov plan da nas
oslobodi od osude naih greha.
Isus je ispriao ovu priu kao odgovor na Petrovo pitanje koliko
esto bi trebalo da oprosti svom bratu. Isus je dao svoj uveni odgovor
o sedamdeset puta sedam, ukazujui na Boju beskonanu milost
prema nama.
Sedamdeset puta sedam ne znai da Bog uva zapisnik i kada nam
je oproteno 490 puta, to je to. Njegovo pratanje ne zna za granice. Ali
mi esto postanemo obeshrabreni i postieni i prestanemo da traimo.
Mi prestanemo da traimo Njegov oprotaj zato to mi mislimo da smo
otili predaleko. I tako stavimo ogranienja na Njegovo pratanje, koja
On nikada nije nameravao da stavi.
Ili moemo da saoseamo sa tim ovekom u prii. Ovaj ovek,
kome je oproten njegov dug od deset miliona dolara, nikada zaista
nije prihvatio ponueni oprotaj. Tano je da je traio milost, ali kada
je dunik molio svog gospodara za milost, on nije imao pravi oseaj za
veliinu svog duga. Nije shvatio svoju bespomonost. Nadao se da e
se osloboditi Hristove oigledne pouke, str. 245 orig.
Njegov postupak prema kolegi pokazao je da je propustio da pri-
hvati ponueni oprotaj. I kada je sudija promenio presudu i poslao ga
u zatvor, on je u stvari samo prihvatao vlastiti izbor tog oveka. Jer Bog
nikada ne namee svoj oprotaj nikome.
98
Oprotenje
Kada uvidimo istinsku grozotu naeg greha i nau potpunu bes-

pomonost da se oslobodimo, ne bi trebalo da oajavamo. to je vei
na dug, to je vea naa potreba za Bojom milou i oprotajem. A
zbog svoje velike ljubavi, nema niega to Bog vie eli, nego da nam
oprosti i oslobodi nas.
99
TEZA BROJ 34
Oni kojima je mnogo oproteno, mnogo e voleti.
Oni koji mnogo vole, bie mnogo posluni.
Da li vam se dopada Petar? ini se da se njegovo ime istie ee

nego ime bilo kog drugog uenika. Ljudi esto priznaju da se identifi-
kuju sa njim. On je iskoristio [svoje] anse. On se usudio da postavlja
pogrena pitanja. On je rizikovao da daje pogrene odgovore.
Petar je bio onaj koji je pristupio Isusu sa uobiajenim pitanjem o
pratanju, to je zabeleeno u Mateju 18,21: Gospode, koliko puta ako
mi sagrei brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? (Bakoti). On je
uglavnom postavljao neka retorika pitanja; bio je prilino siguran u svoje
zakljuke. Sedam puta je Petru delovalo kao mnogo. Fariseji su se zausta-
vili kod broja tri. Petar je bio spreman da udvostrui njihovu granicu i da
ak ode jedan korak dalje, dolazei do savrenog broja. Bravo za Petra!
Saekajte trenutak pre nego to osudite Petra. Naravno, ve znate
Isusov odgovor. Ne kaem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta
sedam stih 22 (arni). Ali ostavite za trenutak to po strani i setite se
poslednjeg puta kada su va sused ili prijatelj ili lan porodice uradili ne-
to zbog ega je trebalo da im oprostite. I vi ste im oprostili. Ali oni su to
uradili ponovo. Tako da ste im ponovo oprostili. Do sedam puta. Zar ni-
ste dotle ve bili zavrili sa opratanjem? Uostalom, 490 puta je mnogo!
Naa porodica je sedam godina ivela na koledu Pacific Union,
u severnoj Kaliforniji. Koled se nalazi u planinama, kao to lokalno
kau, osam milja od najblieg poznatog greha. To je adventistika
etvrt, ako ste ikada videli neku takvu. I u toj vrsti okruenja, propo-
vednik je pozvan da bude neka vrsta gradskog efa policije, sudije i
porote, sve u jednom.
Jedne nedelje zazvonio je telefon. Jedan od parohijana je eleo da se
dogovorim neto sa njegovim susedima. Susedov konj je protrao kroz
njegove petunije. I on je oseao da sam ja prava osoba da reim situaciju.
Odgovor koji je trebalo da dam ovom oveku koji me je pozvao
nalazi se u Luki 17,3.4: Ako tvoj brat zgrei, ukori ga pa ako se pokaje,
100
Oprotenje
oprosti mu. I ako sedam puta na dan zgrei protiv tebe i sedam puta
ti doe i kae: Kajem se, oprosti mu (SSP). (Verovatno bi ak i Petar
pomislio da je previe ako bi se tih sedam puta desilo u jednom je-
dinom danu). ta da sam tom oveku sa petunijama rekao: Ono to
treba da uini je da oprosti. A ako susedov konj protri kroz tvoje
petunije jo est puta danas, oprosti mu jo est puta. Biblijski gledano,
taj konj moe da proe jo 489 puta! Dotle odavno vie nee biti petu-
nija kroz koje bi protrao.
Isus je preporuio neogranieno pratanje. A On ne bi traio od
nas da opratamo vie nego to to ini Bog, tako da znamo da je Boje
pratanje takoe bez granica, sve dok nastavimo da Mu dolazimo i tra-
imo pomilovanje i primamo Njegov dar oprotenja.
Meutim, ljudi upravo tu ponekad postaju nervozni. Oni pitaju:
Zar to nee voditi ka odobravanju? Kada bi susedima sa konjem bilo
oproteno 490 puta ili ak 7 puta u toku jednog jedinog dana, zar oni
ne bi poeli da misle da njihov konj ima pravo da tri kroz cvee? Zar
nas uenje o neogranienom pratanju nee navesti da zloupotreblja-
vamo Boju blagodat?
Isus je dao odgovor na to pitanje u svojoj prii o dva dunika koju
je ispriao Simonu. Pogledajte Luka 7. On je Simonu, Mariji i uenici-
ma koji su sluali rekao da kome se mnogo oprata, taj mnogo voli. to
ti je vie oproteno, vie voli.
Sada moramo da dodamo samo jo jedan tekst, Jovan 14,15: Ako
me volite, sluaete (draete arni) ono to zapovedam (KJV).
Ovde to imate. Boje pratanje je neogranieno. Ali to ne vodi do
odobravanja, zato to onaj kome je mnogo oproteno, mnogo i voli. A
to vie voli, vie slua. To je tako jednostavno.
Isus poznaje stanje svake due. Moete da kaete: Ja sam grean,
veoma grean. Moda i jeste; ali to si gori, utoliko ti je vie potreban
Isus. On se ne odvraa od onog koji plae i koji se kaje. On nikome
ne govori sve to bi mogao da otkrije, ve svakoj uzdrhtaloj dui nudi
ohrabrenje. Iskreno e oprostiti svima koji dou k Njemu da trae
oprotaj i obnovljenje.
101
TEZA BROJ 35
Oprotaj je besplatan, ali nije jeftin.
Kotao je ivota Bojeg dragog Sina.
Jednog dana, u razredu koji sam poduavao na koledu, rasprav-

ljali smo o ocenama. Upitao sam uenike: Da li biste vie voleli kada
bi svako u razredu dobio 5, bez obzira koliko naporno on ili ona radili?
Ili biste radije dobili 5 samo ako ste se pomuili za to?
Rekli su pobono: O, radije bismo se pomuili za svoje ocene.
Nisam im verovao. uo sam uobiajeno uzdisanje kad god bih na-
javio ispitivanje ili test. Istrpeo sam uobiajenu seriju izgovora zato to
rad nije uraen na vreme. Istrpeo sam oekivani broj uenika koji bi
se raspravljali po ceo dan, pokuavajui da dobiju dodatni bod. Rekao
sam: Ma, hajde! Samo pokuavate da impresionirate svog nastavnika!
Budite poteni. Ne ocenjujem vas na osnovu vaeg odgovora na ovo
pitanje. Zar ne elite visok prosek? Zato ne bi bila dobra vest kada bi
svaka osoba u ovom razredu imala zagarantovanu najviu ocenu?
Rekli su: Ne bismo toliko uili. Ne bismo toliko zapamtili. Mi ne
cenimo ocenu ukoliko ne moramo da je zaradimo.
I nisam mogao da ih odgovorim od tog stava!
Da li se slaete sa ovim uenicima? ta je za vas vrednije da neto
primite kao dar ili da to zaradite?
Ako va stanodavac plaa raun za vodu, da li to podrazumeva
da koristite vodu obazrivije ili obilnije? Da li ste paljiviji kada piete
adresu na koverti koja je kancelarijski materijal, nego kada koristite
svoju sopstvenu kod kue? Ako iznajmite auto sa neogranienom ki-
lometraom, da li vozite auto vie ili manje? Kada putujete na raun
firme, da li odsedate u istom motelu koji biste izabrali i za svoj poro-
dini odmor?
Ako je tano da ljudska bia imaju tendenciju da vie vrednuju
stvari za koje su morali da uloe trud da bi ih stekli, zato onda Bog
nije postavio sistem spasenja delima? Kako zaista moemo da cenimo
oprotenje ili pokajanje ili nebo na kraju, ako dolazi samo kao dar?
102
Oprotenje
U Rimljanima 6,23 pie: Boji dar je veni ivot kroz Isusa Hri-
sta, naeg Gospoda (KJV). Dela 5,31 kau: Njega je Bog svojom de-
snicom uzvisio kao Kneza i Spasitelja da Izraelu podari pokajanje i
oprotenje greha (SSP). Tako su oprotenje i pomilovanje i spasenje
darovi, a ne neto to zaraujemo ili zasluujemo. Kako onda moemo
istinski da ih vrednujemo, kao to bi trebalo?
Da bismo pronali odgovor na ovu dilemu, treba da razumemo
prirodu pratanja. Misli s Gore blagoslova, na str. 114 originala, opisuju
to na ovaj nain: Boji oprotaj nije samo sudski akt kojim nas On
oslobaa od osude. To nije samo oprotaj za greh, ve odvraanje od
greha. To je izlivanje otkupljujue ljubavi koja preobraava srce.
Dakle, oprotenje nije samo sudski in. To je vie od ienja1 ne-
beskih knjiga. To je vie nego klimanje glavom u pravcu neba. To je
obnovljeni odnos sa Osobom. To je prenos (transakcija) ljubavi.
Ljubav ini razliku, ak i na ljudskom nivou, u davanju i primanju
darova. Dete moe nezgrapno da sastavi neki predmet uasnog izgle-
da, napravljen od lepka i tapia od sladoleda, a roditelj e to ceniti
zbog ljubavi uprkos nedostatku stvarne vrednosti. Koliko vie bi mi
trebalo da cenimo dar, ako su nam i taj dar i darodavac vani.
Recimo da ste u bolnici zbog poremeaja rada bubrega i va brat
doe sa ponudom da d jedan od svojih bubrega, da bi vam spasio
ivot. Da li biste mu rekli: elim da budem u stanju da istinski cenim
ovaj bubreg, pa kako bi bilo da mi dopusti da ti platim 500 dolara za
njega? On bi bio uvreen. injenica da dar ima toliko veliku vrednost
i da je dat od strane onoga ko nas toliko voli, nema cenu.
Ljubav sve menja. Potreba sve menja. Ako se davite i neko vam
baci pojas za spasavanje, da li kaete: Saekaj trenutak. ta mogu da
uinim da platim za ovo? Ne mogu zaista da cenim ovaj pojas za spa-
savanje ukoliko ga nisam zaradio. Ne, va oseaj potrebe spreava taj
nain razmiljanja.
ta spreava da oprotaj bude jeftin, ak i ako je besplatan? To je
prepoznavanje nae beznadene (oajnike) potrebe. To je razumeva-
nje koliko mnogo je nebo platilo cenu da bi moglo da ponudi ovu vrstu
1 Brisanje izvetaja o gresima iz nebeskih knjiga prim. izdavaa
103
dara. To je prepoznavanje ljubavi iza dara, duboke enje Oevog srca

za pomirenjem sa svojom decom. Sa potrebom kao to je naa i ljubav-
lju kao to je Njegova, samo bi dar bio odgovor.
104
TEZA BROJ 36
Bog oprata grenicima, ne oprata greh, ali
Biblija ovo zove oprotenjem greha. Isus je umro
zato to gresi nisu mogli da budu oproteni.
Moda bi odmah na poetku trebalo da priznam da je ova teza

igra reima, koja pogaa sutinu. Neki ovu tezu smatraju uznemiru-
juom; drugi je smatraju upozoravajuom. Meutim, hajde da, kroz
priu, pokuamo da razumemo istinu koja je obuhvaena njome.
Jednog dana vozio sam sporednim putevima, dobro prekoraivi
ogranienje brzine, pokuavajui da nadoknadim izgubljeno vreme.
Kasnio sam na sahranu! Ali ubrzo se drugi oblak praine spojio sa mo-
jim i, unutar tog drugog oblaka praine bio je policajac.
Zaustavio me je pored puta i najpre je bio prilino strog, zahteva-
jui da vidi moju vozaku i saobraajnu dozvolu. Meutim, nakon to
je uo ko sam i koja je priroda moje urbe, malo je smekao.
Rekao je: Mislio sam da ovde imam sluaj ukradenog automobi-
la. Ali sada ne znam ta da radim sa vama. Ako vam napiem kaznu,
to e izai u sutranjim gradskim novinama i to e vas osramotiti pred
vaim parohijanima. A ionako ne mislim da je kazna reenje.
Rekao sam: Ne, gospodine, ni ja to ne mislim.
Konano je rekao: Hajde. Produite. Preputeni ste sami sebi. I
on je otiao svojim putem, a ja svojim polako!
Ovaj saobraajni policajac je uinio neto to Bog ne ini i to
pokazuje razliku, na koju pokuavam da ukaem, izmeu opratanja
grenicima i opratanja greha. Policajac je oprostio moj greh preko-
raenja brzine. Meutim, inei to, on nije bio poten prema zakonu te
zemlje, koji zabranjuje vonju preko odreene brzine.
Bog ne menja svoj zakon. On ne pravi izuzetke. Kada ovek prekr-
i zakon, jedna od Bojih opcija nije da jednostavno kae: U redu je.
Nije vano. Zanemariemo to ovog puta.
Da je bilo mogue promeniti ili ukinuti zakon, onda Hristos ne
bi morao da umre. Meutim, ukinuti zakon znailo bi ovekoveiti pre-
105
stup i staviti svet pod sotoninu vlast. Hristos je bio podignut na krstu,
zato to je zakon nepromenljiv, zato to ovek moe da bude spasen
samo kroz poslunost njegovim odredbama enja vekova, str. 762,
763 originala.
Ono to Bog ini je da oprata grenicima. U tome je razlika! Da
je saobraajni policajac postupio prema meni onako kako Bog postupa
prema meni, On ne bi imao izbora nego da mi napie kaznu. Bio bih
pozvan na sud i sudija bi me proglasio krivim i kaznio me odreenim
novanim iznosom.
Ako ne bih imao potreban novac, morao bih da provedem vreme
u zatvoru. A kada bi kazna bila odreena, policajac bi istupio, izvadio
svoj novanik i sam platio kaznu, kako bih ja mogao da budem oslo-
boen. Da je to uradio, on bi se drao zakona, a u isto vreme bi mene
spasio kazne zbog mog krenja zakona.
Ljudski rod je prekrio Boji zakon. Poto Bog nije mogao da
oprosti grehe, On nije mogao da klimne glavom Adamu i Evi i kae:
Hajde. Preputeni ste sami sebi. Da je to uinio, ceo Njegov univer-
zum bi bio u opasnosti.
Vlada nae zemlje nam ponekad dozvoljava da se provuemo sa
prilino malom kaznom. Ponekad moemo da prekrimo zakon i da
ne budemo uhvaeni. U stvari, neki ocenjuju da barem 80% zloina
ostane nereeno. ak i kada smo uhvaeni, moe nam se dozvoliti da
izbegnemo kaznu za nae grehe.
Ali nije tako u boanskoj vladavini. Greh ne ostaje neotkriven i ne
moe da se pree preko njega. Ono to pie u Rimljanima 6,23 je uvek
tano: Plata za greh je smrt.
Zbog svoje ljubavi, Bog je pronaao izlaz. Hristova smrt na krstu
dala Mu je slobodu da oprata grenicima. Tako je On obezbedio i svo-
ju pravdu i nae osloboenje.
106
TEZA BROJ 37
Prema Pismu, Hristos je umro za nae grehe.
Zamislite da ste sudija. Sredina je Drugog svetskog rata. Hitler je

uhvaen i doveden u vau sudnicu. Iznose se dokazi protiv njega, uas
za uasom. Sluate o gasnim komorama. Sluate o ljudima koji su bili
prisiljeni da iskopaju svoje sopstvene grobnice, a onda su streljani i ba-
eni u njih. Sluate o gladnoj deci koja su, vritei, odvuena od svojih
roditelja, samo da bi oni gledali kako ih nemaki vojnici sakate. Gle-
date fotografije otvorenih rana, naduvenih tela, praznih oiju. Vi ste
sudija. Kakvu presudu ete doneti?
Saekajte trenutak! Budite uvereni da to inite iz ljubavi! Da li e-
lite da steknete reputaciju kao okrutan, gnevan sudija? Ako odluite da
Hitler treba da bude kanjen, zar vas to nee spustiti na njegov nivo?
Koncept o kome se veoma mnogo govorilo u poslednje vreme je da
je Bog Bog ljubavi i da zato ne bi povredio nikoga. Taj koncept osuuje,
kao pagansku, misao da je Hristova smrt bila neophodna. On kae: Bog
nije neki ljutiti Bog koji treba da bude umiren. On nije Bog suda. Ono to
izgleda kao da je boanska osuda, jednostavno je posledica naih sop-
stvenih loih izbora. Bog pun ljubavi ne bi doneo unitenje i smrt.
Moda je Hitler ekstreman primer. Pokuajmo sa nekim prime-
rom iz Starog zaveta. Deca Izraela su imala zabavu. Iskoristili su to
to je Mojsije bio van grada, a Aron je bio glavni. Uz njegovu pomo
napravili su zlatno tele i upravo na vrhuncu proslave Mojsije se neoe-
kivano vraa. Seate li se posledice? Oni koji su se pokajali bili su pri-
siljeni da popiju1 svog idola, a oni koji se nisu pokajali bili su ubijeni.
Zvui prilino okrutno. Da li je Bog u toj situaciji postupio s ljubavlju?
Boja milost je dozvolila da strada nekoliko hiljada ljudi, da bi
se spreilo da osude pogode milione. Da bi spasio mnoge, On mora
1 Interesantno je napomenuti da je koloidno zlato tj. suspenzija estica zlata (zlatnog
praha) u nekom fluidu (najee vodi), gde su estice zlata veliine manje od 100 nm,
zapravo intezivno crvene boje, kao krv. Moe se pretpostaviti da je Mojsije ovim po-
stupkom, opisanim u 2. Moj. 32,20 hteo podii pogled ovih idolopoklonika na Hrista
i Njegovu rtvu, simbolino predstavljenu Njegovom krvlju prim. izdavaa
107
da kazni nekolicinu. Osim toga, poto su se ljudi odrekli svoje vernosti

Bogu, odrekli su se i boanske zatite i, ostajui bez odbrane, ceo narod
je bio izloen sili svojih neprijatelja. Da zlo nije odmah bilo uklonje-
no, oni bi uskoro pali kao plen u ruke svojih mnogobrojnih i monih
protivnika. Bilo je neophodno za dobrobit Izraela, a i kao pouka za sve
naredne generacije, da zloin bude smesta kanjen. Nita manje ovo je
bila i velika milost za same grenike, koji treba da budu zaustavljeni na
svom zlom putu. Da im je bio poteen ivot, isti duh koji ih je naveo
da se pobune protiv Boga, jasno bi se pokazao i u meusobnoj mrnji i
razdoru, dok konano ne bi unitili jedni druge. Iz ljubavi prema svetu,
iz ljubavi prema Izraelu i ak prema prestupnicima, taj zloin je bio ka-
njen brzo i veoma strogo Patrijarsi i proroci, str. 325, 326 originala.
Greh nikada nije besplatan. Greh donosi smrt i nije mogue jed-
nostavno ponititi posledice. Samo na jedan nain pravda moe da iza-
e na kraj sa realnou greha, a to je ako neko drugi preuzme kaznu.
Hristos je umro za nae grehe prema Pismu 1. Korinanima 15,3
(KJV). To je jednostavna tvrdnja biblijske istine u vezi sa ovom temom.
Isaija 53,5 kae: On bi ranjen za nae prestupe (grehe ari), izbijen
(slomljen Bakoti) za naa bezakonja (zlodela ari) (Danii).
Pravda je isto tako puna ljubavi kao i milost. Ako va sin tue vau
erku, vi ne volite ni deaka ni devojicu, ako ne uinite neto da to
zaustavite. Hristova smrt u ime onih koji e prihvatiti Njegovu rtvu
i konano kanjavanje onih koji ne prihvate, u ognjenom jezeru, jeste
najvei in ljubavi koji Sudija univerzuma moe da uini, uprkos uasu
greha. Hristova smrt i konano kanjavanje zlih otkriva Njegovu lju-
bav isto kao to to ini i Njegova milost koja obuhvata grenika koji se
kaje. Istinska ljubav mora da nae nain da spoji pravdu i milost.
108
TEZA BROJ 38
Krst je omoguio Bogu da bude pravedan,
a da ipak oprosti svakom.
U poetku je bio radostan. Istina, izgubio je poslednju bitku i bio

je zbaen s neba, ali sada je Lucifer imao svoje sopstveno carstvo, sa
vie od jedne treine nebeskih anela pod svojom vlau. Svakako da
bi sa ovakvim poetkom on uskoro mogao da se pregrupie i preduz-
me drugi napad a sledea bitka bi mogla da se zavri u njegovu korist.
Meutim, uskoro su poeli da se pokazuju problemi u njegovoj
vladavini. Nije bilo jedinstva u slaganju oko autoriteta. Sada, kada se
zavrio sukob sa Bojim Sinom, pali aneli su poeli da se svaaju me-
usobno. Njihovo stalno prepiranje bilo je izvor neprijatnosti ak i za
sotonu!
Ali jo vea borba se odvijala u njegovom srcu. Sotona je bio usa-
mljen. To je najintenzivnije osetio u asu kada bi nebeski horovi pred-
vodili slavljenje Boga. On je nekada bio voa tih horova. A uas izbora
koji je nainio poeo je da se osea. On je gledao napred, u budunost,
koja je bila crnja nego bilo ta to je ikada mogao da zamisli.
Knjiga Pria o otkupljenju daje ovaj opis: Sotona je zadrhtao kada
je video svoje delo. Bio je sam, razmiljajui o prolosti, sadanjosti i
svojim buduim planovima. Njegovo mono telo se treslo kao u oluji.
Aneo sa neba je prolazio. Sotona ga je pozvao i preklinjao za razgovor
sa Hristom. To mu je bilo odobreno. Onda je rekao Bojem Sinu da se
kaje zbog svoje pobune i poeleo je ponovo Boju naklonost... Hristos
je zaplakao zbog sotonine patnje, ali mu je rekao da je Boje miljenje
da nikada ne bi mogao da bude primljen na nebo. Nebo ne sme da
bude dovedeno u opasnost. Kada bi on bio primljen nazad, celo nebo
bi bilo ugroeno, jer su greh i pobuna nastali s njim. Seme pobune je
jo uvek bilo u njemu str. 26 orig.
Sotona je sa ovog razgovora sa Hristom otiao odluan da pokua
drugi trik. Odluio je da izazove pad ljudskog roda. Time bi se ostva-
rilo ono to nije uspeo da ostvari drugim metodama. Sotonine prve
109
optube protiv Boga su dovele u pitanje Boju pravdu. Sada bi imao

priliku da u praksi dokae svoj stav.
Kad bi ljudski rod zgreio, to bi dokazalo da je Boji zakon nepra-
vedan i da je nemogue biti mu posluan. U najmanju ruku, sotona bi
onda mogao da preuzme vlast nad Zemljom. Meutim, ako bi trebalo
da Bog ponudi neki plan da vrati ljudski rod u naklonost neba, onda bi
sotona imao priliku koju je zaista traio ansu da se vrati na isti polo-
aj. Jer, ako bi Bog dozvolio ljudskom rodu drugu ansu, i za sotonu bi
takoe jedino poteno bilo da dobije jo jednu priliku.
Ali Boji um je ve predvideo odredbu upravo za takav hitan slu-
aj. Jo od venosti je postojao plan da se ostvari i povratak palog ljud-
skog roda i opravdanje Boga od sotoninih optubi.
Kroz Hristovu smrt na krstu, Bog moe da bude sam pravedan i
da opravda onoga koji veruje u Isusa Rimljanima 3,26 (arni). Hri-
stova rtva [prineta] u nae ime omoguila je Bogu da odri i pravdu
i pratanje. Krst je otkrio Boju pravdu, dok je u isto vreme obezbedio
nain kojim bi oveku moglo da bude oproteno, bez naruavanja Bo-
je pravde.
Za sotonu koji je namerno zgreio, sa potpunom svetlou i zna-
njem o Bojoj ljubavi, nije bilo mogue vee otkrivanje te ljubavi, da
promeni njegovo pobunjeno srce. Ali ljudskom rodu, koji je bio pre-
varen i zbunjen, Bog je mogao da ponudi drugu ansu. Za one koji su
bili spremni da je prihvate, Boja ljubav i pravda i milost, otkriveni u
Hristovoj smrti, sve e promeniti. Za one koji su spremni da je prihva-
te, obezbeen je put spasenja.
110
TEZA BROJ 39
Hristova smrt je bila neophodna,
kako bi nam bilo oproteno.
Pretpostavimo da ste doneli odluku da elite da otkrijete Boju

ljubav ljudima u ikagu. I tako se preselite u centar ikaga i ponete
da se etate ulicama, pomaui onima koji su u nevolji, odvajajui vre-
me da sasluate one koji su usamljeni i inei sve to moete da pode-
lite Boju ljubav sa onima koje sretnete.
Meutim, ikago je opasno mesto, naroito nakon to padne
mrak. I etajui ulicama posle ponoi, neizbeno rizikujete. Uspevate
sa svojim planom jedno vreme i u mogunosti ste da budete blagoslov
brojnim ljudima. Ali jedne noi prolazite mranom uliicom, gde eka
okrutni zloinac, i gubite svoj ivot.
Oni koji su vas znali tamo u ikagu, saznaju ta vam se desilo. Pri-
aju drugima kako ste umrli da biste pokazali Boju ljubav. I tako vaa
smrt postane smislena, zbog ansi koje ste bili spremni da preduzmete
kako biste ljudima ikaga rairili Boju ljubav.
Da li mislite da je ovo dobra analogija za Hristovu smrt na krstu?
Da li je Njegova smrt bila neophodna, da bi nama bilo oproteno? Ili je
Hristova smrt bila sporedna? Da li je On doao na ovu Zemlju jedino da
otkrije Boju ljubav, ali je umro jednostavno zato to je Zemlja opasno
mesto? Ili je Njegova smrt bila sastavni deo plana da se spase oveanstvo?
Postoji teorija o moralnom uticaju pomirenja, koja tvrdi da Hri-
stova smrt nije bila od sutinskog znaaja. Ona tvrdi da je oveanstvu
moglo da bude oproteno nezavisno od Njegove smrti. Jedna od grea-
ka kojima ova teorija pokuava da se suprotstavi jeste ideja o ljutitom
Bogu kome je potrebno pare mesa, da bi umirio svoj gnev. I istina je
da svrha Hristove smrti nije bila da zadovolji Boju osvetu. Bog je bio
u Hristu, mirei svet u sebi. Ali da li je Hristova smrt bila neophodna
iz drugih razloga?
Postoji ovo zapaanje u knjizi Velika borba, na strani 73 originala:
Isus je umro kao rtva za oveka, zato to pali ljudski rod ne moe da
111
uini nita da se preporui Bogu. Zasluge razapetog i vaskrslog Spasi-

telja su temelj hrianske vere.
Svetenici i stareine su se okupili oko krsta na dan raspea. Oni
nisu bili spremni da prihvate razapetog Hrista. Rekli su: Ako je On
car Izraela, neka sada sie s krsta i verovaemo Mu Matej 27,42
(KJV). Da li je mogue uti odjek te iste misli i danas? Da li je mogue
eleti da Hristos sie sa krsta, da bi moglo da Mu se veruje?
Udar na ljudski ponos je priznati da nam je pre potrebno da bude-
mo spaseni, nego da budemo obrazovani. Meutim, itav temelj hri-
anske vere je premisa da je ljudskom rodu potreban Spasitelj.
Biblija u vie navrata ui da je Hristos na Zamenik. Moda se naj-
poznatiji odlomak nalazi u Isaiji 53: A On bolesti nae nosi i nemoi
nae uze na sebe, a mi mislismo da je ranjen, da Ga Bog bije i mui. Ali
On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kazna bee
na Njemu naeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi
kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti
na Njega bezakonje svih nas stihovi 4-6 (Danii).
Ceo rtveni sistem, od Adama i Eve na vratima Edema, do obreda
u hramu u Isusovo doba, bio je zasnovan na shvatanju da treba da doe
Zamenik, da zauzme mesto grenog oveka, kako bi on mogao da bude
spasen. Hristos je bio jagnje koje je zaklano od postanka sveta Ot-
krivenje 13,8.
Koliko god to moglo da bude razapinjue ljudskom srcu, spasenje
dolazi samo prihvatanjem razapetog i vaskrslog Spasitelja. Kleei u
veri kod krsta, ovek je stigao do najuzvienijeg mesta do kojeg ljudsko
bie moe da dopre Dela apostolska, str. 210 originala.
112
TEZA BROJ 40
Mi ne moemo da dodamo nita onome to je Isus
uinio na krstu, ali Bog moe da doda mnogo.
Na zasedanju Generalne konferencije u Dalasu, u Teksasu, jed-

na od taaka dnevnog reda bila je diskusija i preispitivanje crkvenih
doktrina. Jedno od verovanja kojem je crkva posvetila posebnu panju
bila je doktrina o pomirenju. Primedbe, za i protiv, pljutale su sa svih
strana neki insistirajui da mi verujemo u potpuno pomirenje, drugi
uveravaju da verujemo u nepotpuno pomirenje. Ja sam sedeo na bal-
konu, gledajui H.M.S. Riardsa starijeg, koji je sedeo dole, u glavnoj
sali, itajui svoju Bibliju, oigledno nesvestan okoline.
Jednom je dao komentar o odreenoj Biblijskoj konferenciji kojoj
je prisustvovao: Primio sam takav blagoslov te nedelje mogao sam
da proitam itav Novi zavet dok sam bio na tim skupovima. Ali ja
sam samo eleo da on ustane i kae neto, kako bi nam svima pomo-
gao, kada je Mardok (W.G.C. Murdoch) izaao za govornicu. Rekao je:
Adventisti sedmog dana su uvek verovali u potpuno pomirenje koje
jo nije upotpunjeno.
Hristova rtva na krstu je bila potpuna rtva. Kada je Isus viknuo:
Zavreno je, On je govorio istinu. On je zavrio delo koje je doao
da obavi na Zemlji. Bitka je dobijena. Njegova desnica, Njegova sveta
ruka donela Mu je pobedu. Kao Pobednik, On je postavio svoju za-
stavu na venim visinama. Zar nije bilo radosti meu anelima? Celo
nebo proslavljalo je Spasiteljevu pobedu. Sotona je bio poraen i znao
je da je njegovo carstvo izgubljeno enja vekova, str. 758 originala.
I nema niega to mi moemo da dodamo Njegovoj rtvi. Naa
dobra dela ne dodaju nita. Naa poslunost ili samoportvovanje ne
dodaju nita. Mi samo moemo da prihvatimo potpunu Hristovu rtvu
u nae ime.
Meutim, pomirenje jo nije bilo upotpunjeno. U starozavetnoj
analogiji Dana pomirenja, dan se nije zavrio onda kada je prvosve-
tenik ponudio rtvu. Gresi naroda su tek morali da budu prebaeni
113
na rtvenog jarca, a rtveni jarac je morao da bude oteran u pustinju.

Kada je Isus umro na krstu, bitka da postane na Zamenik zbog greha
bila je dobijena. Ali rat nije bio (niti je) jo uvek gotov.
Ako Bog, posle krsta, nije nameravao da uini nita vie u pogledu
nae obnove, onda, od tada, nikada vie nije trebalo da znamo za dan
bola ili patnje ili tuge ili smrti. Kada se Hristos pojavio u to jutro vaskr-
senja, trebalo je da sa Njim izau i svi koji su ikada iveli i umrli ne
samo nekoliko prvenaca. Kada se uzneo na nebo, svi oni koji su Ga
prihvatili, od Adama do lopova na krstu, trebalo je da odu na nebo sa
Njim. Ali to se nije dogodilo, kao to dobro znamo.
Bila bi ogromna greka misliti da, bilo ta to mi moemo da ui-
nimo, moe bilo ta da doda onome to je Isus uinio za nas na krstu.
Ista greka bi bila misliti da je ceo plan spasenja bio zavren na krstu.
Krst je temelj hrianske vere, ali nijedna graevina nije zavrena onda
kada je zavren temelj, bez obzira koliko bi taj temelj mogao biti stabi-
lan i vrst.
Dodatno vreme, neophodno da sotonine namere postanu u pot-
punosti poznate i prepoznate od strane itavog svemira, takoe je deo
Bojeg plana. Davanje Jevanelja celom svetu, kako bi svaki pojedinac
mogao da ima odgovarajuu priliku da prihvati ili odbije Boga, deo je
Bojeg plana. Dolazak Isusa u sili i slavi, da odvede svoju decu u njihov
nebeski dom, deo je Bojeg plana. Hiljadu godina na nebu, dajui sva-
koj osobi ansu da ispita zapisnike sa suenja i da sazna da je Bog bio
poten i pravedan, deo je Bojeg plana. Konani sukob sa vojskama ne-
prijatelja, razotkrivajui sotonu pred mnotvom koje posmatra, kada
e se svako koleno pokloniti i svaki jezik priznati da je Isus Hristos
Gospod i to je deo Bojeg plana
I unitenje zlih, i korena i grane, praeno ponovnim stvaranjem
Zemlje i to je deo Bojeg predivnog plana za nae spasenje i obnov-
ljenje. On je tek poeo. Kraj e biti slavniji nego to moemo da zami-
slimo, jer otkako je veka ne u se, niti se uima dozna, niti oko vide
Boga osim Tebe da bi tako uinio onima koji Ga ekaju Isaija 64,4
(Danii).
114
TEZA BROJ 41
Ostajanje sa Isusom je isto tako vano
kao i dolaenje k Njemu.
ta je vanije, venati se ili ostati u braku? Bilo mi je zabavno da

postavljam ovo pitanje razliitoj publici irom zemlje, traei da podi-
gnu ruke, kako bi pokazali svoj odgovor. Ali nakon to to razmotrimo
nekoliko trenutaka, pitanje koje uvek izazove najvie podignutih ruku
je kada konano pitam: Koliko vas misli da je to glupo pitanje?
Oigledno je da venati se ne znai mnogo, ako ne planirate da
ostanete u braku. A ne moete da ostanete u braku, ako se prvo nikada
niste venali.
Meutim, koliko esto se setimo tog naela u hrianskom ivotu?
Dolazak Isusu je vaan, nema sumnje u to. Ali to je samo poetak. Da
bismo ostali hriani, moramo nastaviti da Mu dolazimo. Podjednako
je vano ostati sa Isusom, kao to je vano prvo Mu doi.
Koliko god potpuna bila naa posveenost u obraenju, ona nam
nee biti ni od kakve koristi ukoliko se svakodnevno ne obnavlja
Ellen G. White, Review and Herald, January 6, 1885. Slediti Isusa zah-
teva obraenje svim srcem u poetku i ponavljanje tog obraenja svaki
dan Ellen G. White Comments, S.D.A. Bible Commentary, vol. 1, p.
1113. Isus je rekao: Ko hoe da ide za mnom, neka se odrekne samo-
ga sebe, neka svakog dana uzme svoj krst i ide za mnom Luka 9,23
(SSP).
Hrianstvo je vie od jednokratne odluke to je nain ivota. I
dok se ini da je ovo osnovna istina, mnogi su je propustili i, na svoje
zaprepaenje, otkrili da je sluba Gospodu mukotrpan posao.
Mi shvatamo koliko je neophodna svakodnevna posveenost u
braku. Znamo da je to tako u svakidanjem svetu. Nije vano koliko
blistate na razgovoru za posao ili koliko naporno radite prvog dana na
novom poslu; ako se zaustavite na tome, uskoro ete biti nezaposleni.
Moete da krenete sa nekim programom vebi i da prvi put radite osta-
jui gotovo bez daha, ali ukoliko to ne nastavite dan za danom, neete
115
videti nikakve rezultate. Raanje deteta je komplikovan postupak, ali

va posao kao roditelja tek poinje kada se dete rodi. Mnogo vie je
ukljueno u sticanje obrazovanja, nego to je samo pojavljivanje na dan
upisa, koji je takoe vaan.
Ako je u prolaznim stvarima tako oigledno da jednokratna od-
luka nije dovoljna, koliko vie bi onda trebalo da prepoznamo vanost
posveenosti kada su u pitanju vene stvari.
Ponekad sam priao o nainu da se ostane sa Isusom i o vanosti
da se dan za danom provodi vreme sa Njim. Onda bi se pojavio neko
nakon slube i rekao: Ja sam to pokuao i nije delovalo.
Koliko dugo si pokuavao?
Tri dana.
Zar ne bi trebalo da budemo voljni da damo Bogu barem isto vre-
me kao i stvarima ovozemaljskog ivota? Moda postoji neki posao
koji jednostavno ne moemo da obavimo. Moda ima nekih situacija u
braku koje su nemogue. Moda ima nekih vrsta obrazovanja za koje
niste kvalifikovani. Ali kada je re o hrianskom ivotu, zahteva se
samo jedna stvar: da doete Isusu i da nastavite da Mu dolazite dan za
danom. Ako budete nastavili da Mu dolazite, Bog je preuzeo odgovor-
nost da se pobrine za sve ostalo to treba da se dogodi u vaem ivotu.
enja vekova, strana 302 originala: Ako se pogled stalno zadrava na
Hristu, delo Duha se nee prekinuti sve dok se ta dua ne preobrazi u
Njegovo oblije.
116
TEZA BROJ 42
Sigurnost spasenja nastavlja se
kroz svakodnevni lini odnos sa Isusom.
I ovo je svedoanstvo: Bog nam je dao ivot veni i ovaj ivot je

u njegovom Sinu. Ko ima Sina ima ivot; ko nema Sina Boijeg, nema
ivota 1. Jovanova 5,11.12 (arni).
Da li vi imate Sina? Da li znate ta znai imati Sina? Apostol Jovan
ovde ukazuje na to da imati Sina ili nemati Sina jeste inilac koji odre-
uje da li imamo veni ivot. Ali ta znai imati Sina?
Ponekad su rei i izrazi koje koristimo za opisivanje i definisanje
hrianskog ivota zbunjujui. Kada sam bio tinejder, smatrao sam
veoma frustrirajuim to to sam stalno sluao sve te hrianske fraze, a
da nisam znao ta one znae.
ta znai imati Sina? ta znai pasti na Kamen? Kako to gle-
damo Jagnje? Kako to pruite svoju ruku i uzmete Njegovu? Mi
koristimo mnogo ovakvih izraza, zar ne? Biblija ih koristi. Nadahnuti
spisi u naoj crkvi ih koriste.
Na poetku svoje slube, bio sam tako frustriran, pokuavajui da
se ponaam kao hrianin i priam kao hrianin i propovedam kao
hrianin, kada u stvari nisam bio hrianin, da sam bio gotovo spre-
man da u potpunosti odustanem od posla. Meutim, jednog dana sam
odluio da uinim jo jedan pokuaj. Uzeo sam knjigu Put Hristu i itao
je, podvlaei sve ono to mi je govorila da radim. A kada sam zavrio,
ispostavilo se da sam praktino podvukao itavu knjigu. I ne samo to,
ve mnogo toga od onoga to sam podvukao, bile su te neopipljive fraze.
Bio sam na korak od toga da bacim knjigu u vatru, kada me je
neto zaustavilo. Iako sam bio dalje nego ikada od odgovora za kojima
sam tragao, neto se desilo u meni, to nisam mogao da objasnim, ali
ni da poreknem.
Tako sam odluio da uinim jo neto: Ponovo u proi kroz knji-
gu i podvui dvaput sve to mi kae da uradim, a to ve znam kako
da uradim.
117
I tako sam poeo da shvatam osnove ivljenja hrianskog ivota.

Podvukao sam tri stvari itaj svoju Bibliju, moli se i reci jo nekome
o onome to si dobio iz prve dve stvari.
Kad god naiete na neku neopipljivu frazu, ili u Svetom pismu
ili u onome to zovemo duhom prorotva, ako pogledate malo blie,
otkriete da ona govori o jednoj od ove tri opipljivosti koje sve neopi-
pljivosti ine opipljivim!
Sa tim na umu, pogledajmo ponovo 1. Jovanovu 5,11,12. Ko ima
Sina ima ivot. Pa, koristimo iste ove rei u svom svakodnevnom je-
ziku!
Mi kaemo: Imam prijatelja. Imam enu. Ona ima mua. O
emu mi govorimo? Mi opisujemo odnos sa tom osobom.
Ako imamo Sina, imamo odnos sa Bojim Sinom. Govorimo o
provoenju vremena u razgovoru sa Njim. Obraamo Mu se u molitvi.
Sluamo kako nam govori u svojoj Rei. Radimo sa Njim u slubi i
dopiremo do drugih ljudi.
Dakle, ako je osnova venog ivota imati Sina, onda je osnova
venog ivota imati odnos sa Isusom, znati ta znai provoditi vreme u
zajednici i razgovoru sa Njim dan za danom.
Naa sigurnost u spasenje ne zasniva se na lanstvu u crkvi. Ne
zasniva se na doktrinarnoj ispravnosti. Ne zasniva se na ponaanju.
Zasniva se na stalnom odnosu sa Osobom.
Oni koji e drati pogled uprt na ivot Gospoda Isusa, dobie
izobilan ulaz u Njegov duhovni hram Ellen G. White Comments,
S.D.A. Bible Commentary, vol. 6, p. 1086. Nijedno obnovljeno srce
ne moe biti zadrano u stanju bliskosti, bez svakodnevnog dodavanja
soli koju dobijamo od [itanja] Rei. Boanska blagodat mora svakod-
nevno da se prima ili niko nee ostati obraen Ellen G. White, Revi-
ew and Herald, September 14, 1897.
Dok dolazite Isusu dan za danom, iznova prihvatajui Njegovu
blagodat i traei da Ga upoznate bolje i da Mu verujete vie, moete
imati sigurnost venog ivota.
118
TEZA BROJ 43
Hriani bi trebalo da znaju
da sigurnost spasenja imaju danas.
ta odgovorite ako vas neko pita: Da li si spasen? Da li vam se to

ikada dogodilo? Kako ste odgovorili?
Nadahnuti spisi naoj crkvi daju nam neka prilino jaka upozore-
nja protiv stava: Spasen sam. Obratimo ovde panju na neka od njih.
Ne treba nikada da se opustimo u stanju zadovoljstva i prestane-
mo da napredujemo, govorei: Spasen sam. Kada se ovako razmilja,
razlozi za budnou, molitvom, ozbiljnim naporom da se grabi napred,
ka viim dostignuima, prestaju da postoje. Nee se nai nijedan po-
sveeni jezik koji e izgovoriti ove rei, dok Hristos ne bude doao i mi
ne budemo uli kroz kapiju u Boji grad. Tada, na najprikladniji nain,
moemo dati slavu Bogu i Jagnjetu za veno spasenje. Dokle god je
ovek pun slabosti jer on sam po sebi ne moe da spase svoju duu
nikad ne bi trebalo da se usudi da kae: Spasen sam Odabrana
svedoanstva, 1. knjiga, str. 314 orig.
Slian odeljak nalazi se u Hristovim oiglednim poukama, na strani
155 originala i kae: Nikada se sa sigurnou ne moemo uzdati u
sebe niti oseati, sa ove strane neba, da smo bezbedni protiv iskuenja.
One koji prihvate Spasitelja, koliko god iskreno bilo njihovo obraenje,
nikada ne bi trebalo uiti da kau ili se oseaju kao da su spaseni. To je
obmanjivanje. Svakoga treba uiti da neguje nadu i veru; ali ak i kada
se predamo Hristu i znamo da nas On prihvata, nismo van domaaja
iskuenja. Boja re objavljuje: Mnogi e biti oieni, ubeljeni i isku-
ani Danilo 12,10 (KJV). Samo onaj koji izdri iskuenje, primie
venac ivota.
Zapazite da su ovo upozorenja protiv ideje jednom spasen, za-
uvek spasen. Ona govore o shvatanju da, samo zato to smo jednom
spaseni, automatski znai da emo na kraju biti spaseni. Moe da po-
stoji istinska razlika izmeu stava: Spasen sam danas i stava: Biu
spasen na nebu.
119
Jedna osoba je iznela prilino dobar odgovor koji pokriva oba

uporita. Kada su je pitali: Da li si spasena, ona je odgovorila: Do
sada!
Meutim, hajde da na trenutak ograniimo svoju panju na pita-
nje o danas. Da li ste danas spaseni? Kako odgovarate? Da li kaete:
Nadam se da jesam ili Mislim da jesam ili Pretpostavljam da u
saznati kada doe dan suda? Ili moete komotno da odgovorite: Da,
imam sigurnost spasenja danas?
Pitanje o linom spasenju je najee postavljano pitanje u hri-
anskim krugovima. Kad god ankete daju mogunost hrianima da
navedu svoje gorue pitanje, ovo uvek izbija na vrh. To je uobiajeno
pitanje i za mlade, kao i za stare. Ukoliko traite od slualaca da zapiu
jedno pitanje koje bi eleli da postave, ako bi zasigurno mogli da znaju
da e dobiti pravi odgovor, pitanja o sigurnosti spasenja su uvek u ve-
ini. Da li u biti na nebu? Da li u biti spasen? Da li u uspeti?
To je vrsta sebine brige! U stvari, to je jedan od glavnih naina koje
avo koristi da usredsredi nau panju na same sebe i uini da izgu-
bimo iz vida Isusa. Put Hristu, na strani 72 originala, opominje nas u
vezi sa tim. Tu pie: Ne bi trebalo da uinimo sebe sreditem i da se
prepustimo strepnji i strahu da li emo biti spaseni. Sve ovo odvraa
duu od Izvora nae snage. Poverite Bogu staranje o svojoj dui i imajte
poverenja u Njega. Razgovarajte i razmiljajte o Isusu. Neka se vae Ja
izgubi u Njemu. Otklonite sve sumnje; odbacite svoje strahove.
Mi uvek moramo da ivimo hrianski ivot dan za danom. Tra-
ite Boga za zajednicu i razgovor dan za danom. Doite Njemu za po-
kajanje i oprotenje dan za danom. Poloimo sve svoje planove pred
Njegove noge, da budu sprovedeni ili odbaeni, kako Njegovo provi-
enje bude pokazalo, dan za danom. Doite Njemu za izlivanje Njego-
vog Duha, snagu za iskuenje, mudrost za slubu, dan za danom. I kad
tako uradimo, moemo da prihvatimo Njegovu sigurnost spasenja dan
za danom. Ako ste u dobrom odnosu sa Bogom danas, spremni ste
ukoliko bi Hristos trebalo da doe danas In Heavenly Places, str. 227.
Ako ste pokuavali da zasnivate svoju sigurnost spasenja na svom
prolom iskustvu sa Bogom ak i ako se to prolo iskustvo dogodilo
120
Sigurnost
koliko jue onda pravite greku. Ako ste pokuavali da nekako skupi-
te dovoljno sigurnosti da vam potraje do kraja ivota ak i kad bi se
va ivot sutra zavrio onda ste u nevolji. Ali moete danas da imate
sigurnost spasenja. I ako odvojite vreme, dan za danom, da se uverite
u svoje prihvatanje Bojeg prihvatanja, kraj vaeg ivota na ovoj Zemlji
zatei e vas meu spasenima za venost.
121
TEZA BROJ 44
Biblija ui da je jednom spasen zauvek spasen,
dokle god ostajete u spasenju.
Jedne veeri sam iao da sluam jednog nazarenskog propovedni-

ka koji je rekao: Mi verujemo u jednom spasen zauvek spasen, dokle
god ostanete u spasenju. To je verovanje koje je zajedniko adventisti-
ma i nazarenskoj crkvi!
Veliki deo evangelistikog hrianskog sveta veruje da, sve to je
potrebno da biste bili spaseni, jeste da klimnete glavom u pravcu neba
jednom tokom svog ivota i vae veno spasenje je osigurano. Oni ve-
ruju da, bez obzira na izbore koje uinite ili na smer vaeg ivota nakon
trenutka one poetne odluke za Hrista, na kraju ete biti uvedeni kroz
biserna vrata u Boji grad.
Meutim, biblijsko uenje na ovu temu je veoma jasno. I [po]to
e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih. Ali koji pretrpi
(izdri D. Stefanovi) do kraja, taj e biti spasen Matej 24,12.13
(kombinacija prevoda Karadi-arni).
Isus je poduavao o istom naelu u Jovanu 15. On je uenicima
govorio svoje poslednje rei na putu za Getsimaniju. Pokazao je vi-
nograde, vidljive na meseini i jo jednom je pokuao da objasni taj
odnos, da moraju da ostanu u Njemu, da bi imali ivot. On je u 6. stihu
rekao: Ako neko ne ostane (prebiva KJV) u meni, izbacuje se na-
polje kao loza i osui se. Nju skupe, bace u vatru i spale (SSP). Dakle,
mogue je biti loza, ali ne prebivati, ne ostati sa okotom. A kada se
nastavi to odvajanje, doe vreme da se loza ukloni.
U svojoj prii o svadbenoj gozbi u Mateju 22, Isus je takoe govo-
rio o mogunosti da se krene, ali ne odri u hrianskom ivotu. Car
je pripremio gozbu. ovek je prihvatio poziv na gozbu. Uinio je prvi
korak. Ali zanemario je ili odbio da obue svadbeno odelo i kada je
car doao da pogleda goste, naao se ovek kome je neto falilo. Car
je izdao naredbu: Sveite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnju tamu;
onde e biti pla i krgut zuba stih 13 (arni).
122
Sigurnost
Grean ovek moe da nae nadu i pravednost samo u Bogu i

nijedno ljudsko bie nije pravedno nita due nego dok ima veru u
Boga i odrava ivotnu vezu sa Njim Svedoanstvo za propovednike,
strana 367 originala.
Kao to smo ve zapazili, sigurnost spasenja traje sve dok traje na
odnos sa Bogom, sve dok nastavljamo da prihvatamo Njegove darove
pokajanja i oprotenja i blagodati. Istrajavanje u spasenju zasnovano
je na ovom odnosu vere sa Njim, ne na naem ponaanju ili naem
uinku (dostignuima, zaslugama). I nijedan odnos ne traje nita due
nego to se on odrava.
Znamo iz naih ljudskih odnosa da je mogue da smo u jednom
trenutku imali odnos sa nekim, ali da danas vie nemamo taj odnos.
Ukoliko se neki odnos ne odrava u ivotu stalnim zajednitvom i raz-
govorom i povezanou, on e neminovno zamreti.
Isto vai i za na odnos sa Bogom. Biblija verno belei primere
onih kao to su Enoh, Mojsije, Danilo i Pavle, koji su nastavili da ho-
daju sa Bogom do kraja svog ivota. Pavle je pred kraj ivota mogao da
kae: Borio sam se u dobroj borbi vere, zavrio sam trku, odrao sam
veru; stoga je za mene pripremljen venac pravednosti 2. Timotiju
4,7.8 (KJV). On nije rekao: Prikljuio sam se pravoj strani; zapoeo
sam pravu trku; jednom sam imao veru. Ne, on je odrao veru, izdr-
avi do kraja.
A Biblija nam takoe govori i o onima koji su krenuli sa Bogom,
ali su pali pored puta i izgubili spasenje koje su jednom imali. Kain
je zapoeo tako to je nudio jutarnje i veernje rtve sa ostatkom po-
rodice. Ali nije izdrao do kraja. Car Saul je zapoeo kao obraeno,
ponizno Boje dete. Meutim, preuzeo je kontrolu nad svojim ivotom
i, kao posledica toga, zavrio svoj sopstveni ivot. Valam je u jednom
trenutku bio Boji prorok, ali uprkos svojoj magarici koja je govorila,
anelu koji se pojavio da ga upozori i Bojem glasu u nonim vizijama
koji ga je savetovao, on je bio vie zainteresovan za svoju sopstvenu,
nego za Boju slavu i postao je saveznik neprijatelja Bojeg naroda.
Juda je bio jedan iz najueg kruga; sluao je Hristove rei i video Nje-
gova dela. On je dobio mesto kao misionar i sa ostalim uenicima se
123
pridruio u isceljivanju bolesnih, isterivanju demona i podizanju mr-

tvih. Ali otiao je od svega toga i izdao svog Gospoda.
Biti jednom spasen je vano. Nastaviti prihvatati spasenje je po-
djednako vano.
124
TEZA BROJ 45
Mir ne proizilazi iz pobede,
ali pobeda proizilazi iz mira.
Bila je veoma ukljuena u kontrakulturu1, to je obuhvatalo i drogu i

sve ostalo. Sada je pokuavala da se vrati i otkrila da to nije lako. Sprijate-
ljila se sa mladiem iz kampa i on ju je doveo u moju kancelariju za savet.
Poto je opisala svoju dilemu, priajui o svom razoaranju onim
to je svet imao da ponudi, ali i priznajui da nije mogla da promeni
navike iji je postala rob, neto mi je sinulo. To je delovalo kao ono to
je opisano u knjizi Put Hristu, na strani 49 originala.
Tako smo otvorili knjigu i zajedno itali.
Poto je vaa savest oivljena Svetim Duhom, vi uviate neto
od tog zla greha, njegove sile, krivice, jada; i gledate na njega sa ga-
enjem. Oseate da vas je greh odvojio od Boga, da ste u ropstvu sile
zla. to se vie borite da pobegnete, vie shvatate svoju bespomonost.
Vae pobude su neiste; vae srce je neisto. Uviate da vam je ivot
bio ispunjen sebinou i grehom. eznete da vam bude oproteno, da
budete oieni, da budete osloboeni. Sklad sa Bogom, nalikovanje
Njemu ta moete da uinite da to dobijete?
Da, rekla je. To sam ja. To je moj problem. Brzo! Recite mi od-
govor. ta mogu da uinim?
Zaustavite se sa mnom na trenutak i razmotrimo ta bi mogao
da bude odgovor. Prvi pasus opisuje jedan zbrkan ivot. Sveti Duh je
radio na srcu i ta osoba je postala svesna velike potrebe. Meutim, ona
je takoe postala svesna velike bespomonosti. Ona nikako da ostvari
pobedu nad svojim grenim ivotom i pita kako da bude slobodna. ta
je potrebno da bi joj bilo oproteno i da bi bila oiena?
1 Kontrakultura (eng. Counter Culture) predstavlja skup vrednosti, radikalno suprot-

stavljenih glavnim vrednostima dominantne kulture. Ona se zalae za drugaiji nain
ivota, drugaije oblike porodice, drugaije forme rada i ne-karijerizam kao nain
odnosa prema radu i ivotu. Za razliku od podkultura koje mogu relativno mirno ko-
egzistirati sa vrednostima vladajue kulture, vrednosti kontrakulture su im potpuno
suprotstavljene i tee njihovom ukidanju prim. prev.
125
Ako ste biheviorista2, va prvi odgovor bi bio u oblasti uinka.

Mogli biste da kaete: Ova osoba treba vie da se trudi da ini ono
to je ispravno. Ona ne sme da odustane. Ona mora izabrati da bude
posluna Bogu i onda e joj Bog dati koliko god joj je potrebno sile da
sledi taj izbor.
Ako ste relacionista3, va prvi odgovor bi mogao da bude da osoba
koja je ovde opisana treba vie da ita Sveto pismo i da se moli.
Ako ste religiozni, mogli biste da date savet da reenje lei u pri-
stupanju crkvi, druenju sa drugim vernicima.
Ali koji odgovor je dat u Putu Hristu? Upravo sledea reenica,
jo uvek na strani 49 originala, kae: To je mir koji vam je potreban.
Kakav odgovor! To zvui kao da oveku koji umire od ei kaete
da mu je potrebna voda. Ili detetu koje umire od gladi, da mu je po-
trebna hrana. Ili da kaete porodici na ivici bankrota da joj je potreban
novac. Kako neko moe da ima mir kada mu je ivot u zbrci?
Ali ekajte! To je mir koji vam je potreban nebeski oprotaj i
mir i ljubav u dui. Novac to ne moe da kupi, umom to ne moe da se
dobije, mudrost to ne moe da ostvari; nikada se ne moete nadati da
ete to obezbediti svojim sopstvenim naporima. Meutim, Bog vam to
nudi kao dar, bez novca i bez cene... Vae je, samo ako elite da ispru-
ite svoju ruku i dohvatite Isto.
Razmislite o detetu koje raste i razvija se. Da li ono ikada pra-
vi greke? Da li ikada padne ili ne uspe u neemu? Da li ikada ini
ludosti? Kako bi trebalo da postupamo prema njemu? Univerzalno i
vanvremensko naelo je da, svoje greke i padove moe nadrasti jedino
osoba koja je voljena i prihvaena dok ih ini.
2 Pristalica biheviorizma osoba usmerena na ponaanje tj. osoba koja sve proce-
njuje i vrednuje na osnovu spoljanjeg ponaanja i uinka ponaanja, istovremeno
negirajui vanost unutranjeg psihikog ivota.
Biheviorizam (psih.) psiholoka kola, nastala poetkom 20. veka, koja se bavi
istraivanjem objektivnog ponaanja i nainom rada ljudi. Prema uenju ove kole,
predmet psihologije moe biti samo objektivno ponaanje, tj. ono ponaanje i uinci
ponaanja koji se mogu objektivno opaati i meriti, a kao metoda priznaje se samo
objektivno opaanje i merenje prim. izdavaa
3 Osoba usmerena na odnose tj. osoba koja sve procenjuje i vrednuje na osnovu me-
usobnih odnosa koji postoje izmeu ivih bia i stvari prim. izdavaa
126
Sigurnost
A ta je sa uenjem vonje? Da li se seate kako je to izgledalo? Da

li ste prvi put uradili sve kako treba? Nauie da vozi samo onaj kome
je dozvoljeno da pravi greke i da i dalje nastavi da pokuava.
Da li ste ikada zapoeli neki novi posao? Da li ste sve radili savr-
eno, od prvog dana pa nadalje? Ili je va ef oekivao da neko vreme
uite? Kada novi radnik doe na posao, ak i poslovni svet ini ustup-
ke zbog njegovog neiskustva. On ne bude otputen prvi put kada u
neemu pogrei. Umesto toga, njega prihvataju i podstiu dok ui. To
je jedino okruenje u kojem osoba moe da se opusti i zapamti pravi
nain da uradi neto.
Isus je eni uhvaenoj u preljubi rekao: Ni ja te ne osuujem; idi
i vie ne grei Jovan 8,11 (KJV). Jedina osoba koja moe da se nada
da ode i vie ne grei je ona koja zna da nije osuena. Najpre mora da
doe mir. A mir donosi osloboenje (i olakanje).
127
TEZA BROJ 46
Jedan od razloga zato nastavljamo da greimo
je zato to ne verujemo da nam je oproteno.
Sigurnost vodi do pobede.
Nesigurnost vodi do poraza.
U crkvi u kojoj sam bio pastor pre nekoliko godina, jedna poro-
dica je usvojila malu petogodinju devojicu. Roeno od majke narko-
manke, dete je doivelo u ivotu vie toga runog, nego to veina ljudi
doivi za ceo svoj ivotni vek. Nauila je da preivi, ali nije znala kako
da ivi. Znala je kako da mrzi, ali ne i kako da voli. Na mnogo naina
je delovala kao nemogu sluaj.
Iza nje je bio niz hraniteljskih porodica. Usput bi govorila o majci
Keren, mama Beki i mama En. Sve one su je izneverile. Sada ju je
usvojila hrianska porodica i obeala joj stalni dom. Ali ona nije znala
za stalnost. Sve to je razumela bilo je privremeno i nije htela da do-
pusti sebi da ponovo bude povreena.
Bila je tako sigurna da e biti naputena, da je uinila sve to je
mogla da ubrza taj proces. Ona je bila majstor da rasturi dom. Poto
je od najranijeg detinjstva bila nezamislivo zlostavljana, nijedna kazna
nije mogla da je obuzda. Njena nova porodica je s vremena na vreme
gubila nadu da e ikada dopreti do nje.
Dokle god je ostajala uverena da e njeno loe ponaanje imati za
posledicu da bude odbaena, ona je nastavljala da se buni. Do preokre-
ta je dolo tek kada je napokon shvatila da, bez obzira koliko je loa,
ipak e biti prihvaena. Tek kada joj je njena nova porodica konano
saoptila da je prihvata bezuslovno, ona je mogla da pone da se isce-
ljuje.
Tek tada je otkrila da neposlunost vie nije bila neophodna.
Jedna od stvari koje su joj pomogle bila je ta da treba jasno da ra-
zume posledice odreenih postupaka. Posledice su bile pravine, a ne
prestroge. Ali nije joj bilo dozvoljeno da se loe ponaa bez plaanja
cene. U isto vreme, ona je polako poela da shvata da posledica nepo-
128
Sigurnost
slunosti nee biti to da bude odbaena i oterana. Dokle god je elela da

ostane u tom domu, njeno mesto je bilo sigurno.
Ponekad gledamo na Boga na isti nain kao to je ovo dete gledalo
na svoje nove roditelje. Toliko smo sigurni da e nas On odbaciti zbog
onoga to jesmo, da nastavljamo da budemo to to jesmo! Nastavlja-
mo da greimo zato to ne verujemo da nam je oproteno. Ostajemo
poraeni zato to nemamo sigurnost da nas On podjednako prihvata i
dok uzrastamo.
Da li to znai da je greh u redu, da moemo da krimo Njegov
zakon i proemo nekanjeno? Ne, prestup ima posledice. Ali biti odba-
en od strane Boga ni sluajno nije jedna od njih sve dok ostajemo u
porodici i nastavljamo da Mu dolazimo za isceljenje i oprotaj i silu.
Put Hristu, strana 52 originala, govori o tome na ovaj nain: Neki
kao da smatraju da moraju da budu na proveri i da moraju da dokau
Gospodu da su se popravili, pre nego to mogu da zatrae Njegov bla-
goslov. Meutim, oni mogu ak i sada da trae blagoslov od Boga. Oni
moraju da imaju Njegovu blagodat, Hristov Duh, da otkloni njihove
slabosti ili nee moi da se odupru zlu. Isus voli da doemo k Njemu
upravo onakvi kakvi jesmo, greni, bespomoni, zavisni. Moemo da
doemo sa svim svojim slabostima, svojom ludou, svojom grenou
i da u pokajanju padnemo pred Njegove noge. Na Njegovu je slavu da
nas prihvati u zagrljaj svoje ljubavi, zavije nae rane, oisti od svake
neistote.
1. Jovanova 3,2 kae: Ljubazni (dragi moji arni; voljeni
KJV)! Sad smo deca Boija, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego zna-
mo da kad se pokae, biemo kao i On, jer emo Ga videti kao to
jeste (Karadi).
Na deo je da se pobrinemo da sada istrajemo u odnosu sa Njim,
kao Njegovi sinovi i erke. Njegov deo je da obezbedi da, ta god treba
da se uini da bismo bili kao On, bude uinjeno na vreme.
Isus voli da Mu mi doemo upravo onakvi kakvi jesmo, jer je to
jedini nain na koji moemo da doemo. On ne postavlja granice ko-
liko puta moemo da doemo, a ipak budemo prihvaeni. On nas voli
zato to smo Njegova deca, ne zbog bilo kakvog dobra u nama. I kada
129
konano shvatimo da smo voljeni i prihvaeni od strane Njega, poe-

emo da se isceljujemo. Prihvatanje Njegovog prihvatanja sve menja.
Ovde bismo samo napomenuli da biblijska ideja koju je apostol Pavle izneo u 5.
poglavlju Poslanice Rimljanima ide jo dalje i radikalnije ne radi se o prihvatanju,
nego o prestajanju sa odbacivanjem! Naime, poruka koju je on u tom poglavlju izneo
glasi da su nam Hristos i svi Boji darovi kroz Njega (Njegov ivot, opravdanje, pomi-
renje, spasenje... ) dati kao nasledni dar dar koji dobijamo roenjem (pravnom ter-
minologijom roenjem steeno pravo), ali Ga kasnije zbog raznih razloga, kao to
su prevara greha i ljubav prema njemu, oholost, bezbonost, neverstvo... odbacujemo
i zbog tog odbacivanja nam je potrebno pokajanje, obraenje, novo (tj. duhovno) ro-
enje, posveenje... koji su takoe Boji darovi. Uostalom, velika je razlika u znaenju
izmeu prihvatanja i neodbacivanja. Prihvatanje se odnosi na neto to trenutno nije
ve tek treba da bude u naem posedu, neto na ta jo uvek nemamo pravo i tek tre-
ba da ga dobijemo, a neodbacivanje se odnosi na neto to ve jeste nae, na ta ve
imamo pravo.
Iako na prvi pogled deluje nebitno i samo kao igra rei, to u koje od ova dva shva-
tanja verujemo odredie i na odnos prema Bogu i spasenju, a time i nain na koji
smatramo da dolazimo do njega da li naom ili Bojom inicijativom.
Od toga e dalje zavisiti i veliina nae zahvalnosti Bogu, pobuda zbog koje Mu slu-
imo, priroda naih dela da li e to biti dela vere (dela zahvalnosti zato to smo ve
spaseni) ili e to biti dela zakona (pokuaj da se sami opravdamo).
U prvom sluaju, naglasak je na nama, naoj inicijativi, mi smo u centru panje i
imamo znaajnog udela u svom spasenju. U drugom sluaju naglasak je na Bogu, Nje-
govoj inicijativi, On je u centru panje i na udeo je da prestanemo sa odbacivanjem.
U prvom sluaju radi se o arminijanizmu opravdanju verom i delima, pokuaju da
se zaradi spasenje, u drugom sluaju radi se o biblijskom opravdanju opravdanju
samo verom i zahvalnosti za dar spasenja obezbeen nasleem.
Shvatanje o prihvatanju Bojih darova vodi stavu: Hvala Ti, Hriste, za Tvoju dobru
ponudu (ne dar!), ali Ti nisi postigao bilo ta za nas sve dok mi najpre nismo uinili
pravu stvar prihvatajui je da bi ta ponuda postala delotvorna. Uradili smo svoj deo i
zato smo spaseni. Ako se ta misao izvede do njenog konanog zakljuka, ona se pre-
tvara u spasenje verom i delima, a to znai odbacivanje i gubitak spasenja. Shvatanje o
neodbacivanju Bojih darova vodi sasvim suprotnom stavu: Hvala Ti, Hriste, za Tvoj
nezasluivi dar, Ti si sve postigao, nae je bilo samo da prestanemo da odbacujemo taj
dar, a poto je i to plod Tvojih podsticaja, ubeivanja, delovanja i injenja kroz nas,
sva zasluga, hvala i slava za nae spasenje pripada samo Tebi.
Dodatno razmatranje ove teme je izneto u knjizi U potrazi za krstom od Roberta
Wieland-a, u njenom13. poglavlju, koje glasi: ta je Hristos postigao na krstu. Knjiga je
jedno od naih izdanja prim. izdavaa
130
TEZA BROJ 47
Opravdanje verom je iskustvo, ne samo teorija.
Dozvolite mi da vam dam recept za brzu tortu sa jagodama. Sta-

vite pare kore na dno velike inije. Neki ljudi koriste koru (patipanj).
Neki ljudi vie vole neku vrstu biskvita. Neki ljudi koriste obinu belu
koru. Ali ta god da koristite, preko naslaite gomilu jagoda. Ako je
zima, moda ete morati da koristite smrznute jagode. Ali svee su naj-
bolje. A onda, preko jagoda, stavite mnogo umuenog laga.
Detalji i naini pripreme mogu neznatno da se razlikuju od osobe
do osobe. Ali jedna stvar je sigurna. Brza torta sa jagodama je iskustvo
i doivljaj, ne samo teorija! Sve varijacije ta tri sastojka kora, jagoda i
laga imaju na kraju samo jedan cilj. Da biste u potpunosti cenili brzu
tortu sa jagodama, morate da je doivite.
Priali smo o tri opipljiva sastojka u hrianskom ivotu, koji ine
ono to se zove odnos. Priali smo o prouavanju Biblije, molitvi i
hrianskom svedoenju ili slubi ili dopiranju do ljudi. U ovom delu
u se baviti receptom za smislen, posveen ivot.
Meutim, povrh svega toga, morate jasno da razumete jednu i-
njenicu: Teorija, odvojeno od iskustva, ima malu vrednost. Da biste
imali koristi od recepta, morate da ga isprobate sami za sebe.
Postoji ogromna razlika izmeu znati nekoga i jednostavno
znati o nekome. Moete da itate o Abrahamu Linkolnu ili Florens
Najtingejl. Moete da poznajete njihovu prolost, nauite napamet nji-
hove rei, divite se njihovim ivotima. Ali ne moete da imate lini
odnos sa njima. Ne moete da ih znate (poznajete). Moete samo da
znate [neto] o njima.
Mnogi hriani su zadovoljni time da znaju [neto] o Bogu. Oni
povremeno skupljaju informacije iz Njegove Rei. Razgovaraju o
Njemu u razredu u subotnoj koli, sedmicu za sedmicom. Shvataju
da je On pun ljubavi i pravedan i milostiv. Dive Mu se izdaleka. Ali
nikad se ne upoznaju sa Njim sami za sebe, u linom odnosu jedan
na jedan.
131
Psalmista kae: Ispitajte i vidite kako je Gospod dobar; blago o-

veku koji se uzda u Njega Psalam 34,8 (Danii). enja vekova,
na strani 347 originala, kae nam: Govoriti o veri na povran nain,
moliti se bez duevne gladi i ive vere, ne vredi nita. Formalna vera u
Hrista, koja Ga prihvata samo kao Spasitelja sveta, ne moe nikada da
donese izleenje dui. Vera koja spasava nije samo intelektualni prista-
nak uz istinu... Nije dovoljno samo verovati o Hristu; mi moramo ve-
rovati u Njega. Jedina vera koja e nam koristiti je ona koja Ga prihvata
(grli)1 kao linog Spasitelja; koja prisvaja Njegove zasluge za svoje.
Recept je vaan. Meutim, probati i doiveti je jo vanije. Moete
da itate o nekom dobrom receptu, ali samo vi moete da donesete
odluku da ga isprobate za sebe.
Postoji li recept za odnos sa Hristom? Evo jednog koji mnogi od
nas smatraju smislenim. Odvojte vreme da sami, na poetku svakog
dana, potraite Isusa kroz Njegovu Re i kroz molitvu.
Odvojte vreme. Odnosi se ne deavaju u trenutku. Ovih dana mnogo
sluamo o kvalitetu vremena nasuprot koliini. Ali postoje ogranie-
nja koliko kvaliteta moete da dobijete ili date, ako je koliina sporedna.
Sami: Jedan na jedan je ono gde se odvija najdublja komunikaci-
ja. To je istina u brakovima, porodicama, u prijateljstvima. To je takoe
istina i [u odnosu] sa Bogom.
Na poetku. Pozvani smo da Bogu damo najvie prvenstvo, da
ponemo svoj dan sa Njim, a ne da Ga uvamo za poslednji trenutak,
pre nego to krenemo na spavanje.
Svakog dana: Redovnost je vana. Bez obzira da li govorite o pro-
gramu vebi, uenju da svirate klavir ili sticanju prijatelja, povremeni
(usputni) odnos nije dovoljan.
Traiti Isusa. Centar posveenog ivota e uvek biti On. Nije pla-
nirano da posveeni ivot bude prouavanje proroanstva ili doktrina
ili uzdravanje. To je upoznavanje sa Osobom.
Kroz Njegovu Re i kroz molitvu. On nam govori kroz svoju re; mi
Mu odgovaramo kroz molitvu. Prianje i sluanje su osnovni elementi
komunikacije.
1 Embrace (eng.) zagrliti, prigrliti prim. izdavaa
132
Odnos
Ne zaustavljajte se samo kod recepta, bez obzira da li je to recept

za kola od jagoda ili kako da upoznate Boga. Iskusite ga sami za sebe.
Jedino tada ete zaista razumeti njegovu vrednost.
133
TEZA BROJ 48
Posveen ivot hrianina nije neobavezan.
Odnos sa Bogom je celokupna osnova
neprekidnog1 hrianskog ivota.
Alen nikada nije imao nameru da se uspava. Navio je alarm u 6:30

ujutro, kao i obino, ali je prethodne veeri kasno legao. A kada se
alarm aktivirao, on se probudio tek toliko da pritisne dugme za isklju-
ivanje, a zatim se vratio na spavanje. Sledei put kada se probudio bilo
je 7:55, a njegov prvi as je bio na pet minuta tranja preko kampusa.
Molim vas, nemojte pogreno da razumete. Alen je zaista verovao
da je vano obui se ujutro i obrijati se i oprati zube i oeljati se.
Ali jednostavno nije bilo vremena. Nastavnik ne bi opravdao njegov
izostanak niti kanjenje, a pored toga morao je i da odgovara tog jutra.
Dakle, koliko god da je to mrzeo da radi, Alen je skoio iz kreveta,
zgrabio svoje knjige i papire i izleteo kroz vrata. Skliznuo je u svoju
stolicu upravo kada je zazvonilo poslednje zvono.
Da li ste ikada sreli Alena? Ja sam veinu svog ivota proveo u ui-
onici ili blizu nje; prvih esnaest godina kao uenik, sledeih, barem jo
esnaest godina, kao honorarni nastavnik. Video sam hiljade uenika i
nijednom nijedan uenik nije doao na as u svojoj pidami! Nekako,
bez obzira koliko su zauzeti, bez obzira koliko kasno ustanu ujutro, bez
obzira koliko je vaan as, oni su mogli, svi do jednog, da prilagode
svoje rasporede na takav nain, da se pojave potpuno obueni!
Pa ipak, ne samo uenici, ve i stariji ljudi, iznova i iznova tvrde da
ne mogu da imaju redovan posveen ivot sa Bogom, zato to nemaju
vremena.
Na medicinskom kongresu na Istoku, nekoliko meseci pre pisanja
ovog teksta, ponovo sam to uo. ena jednog doktora je, sa oigled-
nom iskrenou, pitala: ta ako nemate vremena?
Mi naemo vremena da se obuemo i doteramo svakog dana.
Naemo vremena da obedujemo. Pa ipak, ne uspevamo da naemo
1 Ongoing (eng.) neprekidan, stalni, kontinuirani, trajni, u toku... prim. izdavaa
134
Odnos
vremena da obuemo odeu Hristove pravednosti i da jedemo Hleb

ivota. U emu je problem? Da li je to nedostatak vremena? Ne. Svako
od nas ima 24 asa dnevno. Nama ne nedostaje vreme. Nama nedostaje
motivacija.
Kada kaemo da nemamo vremena za neku stvar, mi zapravo go-
vorimo da ne smatramo da je ta stvar toliko vana. I dalje je istina da
imate vremena za ono to mislite da je najvanije. Nedostatak vreme-
na nije izgovor za bilo ta, ak ni u ovom svetu. Stvari za koje imate
vremena su one stvari koje najvie vrednujete, a stvari za koje nemate
vremena su stvari koje smatrate manje vanim. To je tako jednostavno.
Isus je na to ukazao Marti, kada je bio gost u njenom domu u
Vitaniji. Ona nije imala vremena da sedne pored Njegovih nogu, a
nije smatrala ni da Marija ima vremena. Zanemarivi lini razgovor sa
Bojim sinom, za Martu je bilo vano da iznese veeru na sto! A Isus
je morao da je podseti ta je ono to je potrebno, a ta nije. Marta,
Marta, odgovori joj Isus, brine se i uznemirava zbog mnogo ega, a
samo jedno je potrebno. Marija je izabrala ono bolje i to joj nee biti
oduzeto Luka 10,41.42 (SSP).
Da li mislite da je vae lanstvo u crkvi ono to e vam osigurati
spasenje? Da li mislite da je to vae moralno ponaanje? Da li mislite da
je to vae delo za Gospoda, ak dok zaboravljate Gospoda tog dela? Ili
verujete onome u Jovanu 17,3, da ovo je veni ivot: da upoznaju tebe,
jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao - Isusa Hrista (SSP).
Reeno nam je da nae veno blagostanje zavisi od naina kako
postupamo tokom ovog naeg sadanjeg ivota Svedoanstva, 5. sve-
ska, str. 375 orig. Pa ipak, koliko esto smo svojim postupcima doneli
odluku da nemamo vremena za Boga?
Danas ste pozvani u odnos i zajednitvo sa Isusom stvar koja je
iznad svih ostalih i za koju bi svako od nas trebalo da ima vremena.
Ako nemate vremena za Njega, onda nemate vremena da ivite!
135
TEZA BROJ 49
Ako ne odvojimo vreme za Bibliju i molitvu,
mi emo duhovno umreti.
Koliko ste ikada najdue bili bez jela? Skoro svako je verovatno, tu
i tamo, preskoio neki obrok. A cela 24 asa? Da li ste ikada toliko dugo
bili bez hrane? Ponekad morate da gladujete pre neke ozbiljne operaci-
je. A ta kaete na 24 asa bez jela kada ste dobrog zdravlja i bavite se
svojim uobiajenim aktivnostima? Da li ste ikada to uradili?
Sveto pismo kae da Isus i Mojsije nisu jeli 40 dana. Ono takoe
belei da ih je Bog, za to vreme, odravao na poseban nain. Sigurno je
da je za veinu nas, ak i gladovanje 24 asa u kontinuitetu, verovatno
neuobiajeno.
Kada sam radio da bih platio studiranje, ta kafeterija je imala
odreenu mesenu minimalnu cenu po studentu. Ako ste jeli vie, pla-
ali ste vie. Ali ako ste jeli manje, ipak ste plaali minimalac.
Jednog meseca sam odluio da jedem manje od te minimalne
cene, kako ne bih morao da platim vie. itavu jednu sedmicu tokom
tog meseca nisam jeo uopte! Pio sam sok, nita vie. Ne samo da sam
mogao da nastavim sa svojim redovnim aktivnostima, ve nisam bio
ni naroito gladan.
Pretpostavimo da sam, posle tog sedmodnevnog eksperimenta,
reio da bi nain da preivim koled sa to manje mogue novca bio da
se drim tog obrasca tokom sve etiri godine? Ne bi prolo mnogo vre-
mena pre nego to bi me podizali sa trotoara i vodili u bolnicu, zar ne?
U Jovanu 6 Isus je uporedio duhovni ivot zajednice i odnosa sa
Njim sa fizikim ivotom. Rekao je: Ako ne jedete telo Sina oveijega
i ne pijete njegovu krv, nemate ivota u sebi stih 53 (SSP). Kao to
je to zakon u fizikom ivotu, tako je i u duhovnom: Ako ne jedete,
umreete. Moda se to nee desiti preko noi, ni fiziki ni duhovno.
Ali zakon je ipak izvestan za sve to. Krajnji rezultat e biti neizbean.
Gospoa Vajt nam je rekla da bi bilo dobro da svakog dana pro-
vedemo jedan sadrajan sat u razmiljanju o Hristovom ivotu. Treba-
136
Odnos
lo bi da ga prouavamo detaljno, i da dopustimo mati da obuhvati sve

prizore, naroito one vezane za kraj Njegovog ivota enja vekova,
str. 83 originala. To je recept za dobro izbalansiranu duhovnu ishranu.
Kada se naa duhovna hrana zasniva na Hristovom ivotu, mi emo
rasti.
Molitva je nazvana dahom due. A time se jo vie precizira.
Moete da budete u stanju izdrite jedan dan bez hrane, ali niko ne
moe da izdri dan bez disanja!
Dakle, kada govorim o odnosu sa Hristom, ne priam o luksuzu
koji e vam biti od koristi ako vam se desi da imate vremena ili sklono-
sti (elje) da to iskoristite. Govorim o ivotu i smrti. Ako duhovno ne
jedete i ne diete, umreete. Samo kroz stalnu zajednicu i razgovor sa
Hristom, taj duhovni ivot se odrava.
137
TEZA BROJ 50
Samo zato to itate Sveto pismo i molite se,
ne znai da ete imati odnos sa Bogom.
Ali ako to ne radite, svakako ga neete imati.
Kad god se povede diskusija o molitvenom ivotu1 hrianina i o

vanosti provoenja vremena iz dana u dan sa Bogom, u Njegovoj Rei
i molitvi, neko uvek pita: Zar nije mogue da molitveni ivot postane
samo jo jedna zamka dela (zamka opravdanja delima)?
Pre nego to pokuam da odgovorim na ovo pitanje, moda bi tre-
balo da definiem izraz zamka dela. Kada ljudi postave pitanje o mo-
litvenom ivotu koji postaje jo jedan sistem dela (sistem opravdanja
delima), na ta oni misle? Da li govore o zaraivanju ili zasluivanju
spasenja provoenjem toliko mnogo vremena u prouavanju Biblije
i u molitvi? Bila bi prava greka zavriti sa nekom vrstom opravdanja
molitvenim ivotom, umesto opravdanja verom u Isusa.
Moda bi ovde ponovo trebalo da kaemo da pravednost (tj.
opravdanje) dolazi samo verom u Isusa Hrista. Nita to mi inimo ne
moe da zaradi niti zaslui nae spasenje.
Meutim, moramo da prihvatimo spasenje, da bi imali koristi od
njega, ili bi itav svet, ukljuujui avola i njegove anele, na kraju bio
spasen. Isusova rtva je bila dovoljna; bila je dovoljna za spasenje ita-
vog sveta. Ali nee je svi prihvatiti.
Takoe se spasenje ne prihvata jednom za svagda ono mora da
se prihvata svakodnevno. Cilj svakodnevnog dolaenja Hristu je pri-
hvatanje iznova Njegove blagodati i sile i spasenja. To ukljuuje mnogo
vie od toga, to emo zapaziti u Tezi 95. A ukljuuje stalno prihvatanje
spasenja. Dakle, to nije pitanje zasluge; to je pitanje naina.
Meutim, to pitanje Zar nije mogue da molitveni ivot posta-
ne samo jo jedan sistem opravdanja delima ima i drugu dimenziju.
A to ima veze sa tim da li je on lak, spontan i automatski ili je ukljuen
1 Devotional life (eng.) molitveni ivot, prouavanje, bogosluenja... prim. izda-

vaa
138
Odnos
napor. Molitveni ivot nema za cilj da postanje posao (napor) kojim se

opravdavamo, ali to jeste posao (napor)! To je vana razlika.
Mnoge stvari u hrianskom ivotu su darovi. A ne radite za daro-
ve. Vera je dar i pokajanje je dar i pobeda je dar i spasenje je dar. Me-
utim, postoji neto to nije dar. Bog nikada nije obeao da e traiti
sebe za (umesto) nas. On nikada nije obeao da e prihvatiti sebe za
nas. Nikada nije obeao da e se upoznati sa sobom za nas.
Hrianski ivot nije sav spontan. Povremeno moe biti zado-
voljstvo traiti Isusa za linu zajednicu i razgovor. Drugi put je moda
potreban svaki gram snage volje, samodiscipline, upornosti i odluno-
sti koji imate. Pavle to zove borbom vere 1. Timotiju 6,12. Mi ne
verujemo u pasivnu religiju. ovek ima da obavi jedan deo na svojoj
obnovi, u saradnji sa Bogom, u radu na svom sopstvenom spasenju.
Kakva je tragedija to to je toliko mnogo hriana pogreno razu-
melo ovu istinu. Mi smo uloili beskonano vreme i energiju i snagu
volje da nateramo sebe da uradimo ono to ne moemo da uradimo i
to je Bog obeao da e uraditi za nas. A nismo uinili jednu stvar. On
nas je pozvao da Ga traimo. Mi ekamo da budemo raspoloeni,
ekamo da nam se posveujue iskustvo spontano desi.
Ako ste ikada pokuali da redovno provodite vreme sa Bogom,
znate da to moe da bude teak posao. Da li ste se ikada zatekli kako
gledate na sat, da biste videli koliko vam je jo vremena ostalo? Da li
ste ikada gledali napred poglavlje koje itate, da biste videli koliko jo
strana ima? Da li ste ikada smatrali da je teko moliti se? ta radite
kada se ovo desi?
Jedna stvar je sigurna odustajanje ne pomae. Kao to je neko
rekao: Kada je najtee moliti se, tada se molite najjae. Misli s Gore
blagoslova, na strani 115 originala, kau: Kada oseamo da smo zgre-
ili i ne moemo da se molimo, tada je vreme da se molimo. Dakle,
onda kada smatrate da je molitveni ivot mukotrpan posao, ono to
nikada ne radite je da odustanete.
itanje Biblije i molitva nisu garancija duhovnog ivota i zdravlja.
Mogue je initi i jedno i drugo, a ipak drati srce daleko od Boga.
Fariseji su to radili. I moete i vi. Ali jedna stvar je sigurna: Ne moete
139
odrati duhovni ivot, ako ne traite Isusa kroz Njegovu Re i kroz

molitvu. Samo zato to jedete i diete ne garantuje zdrav fiziki ivot.
Meutim, neete biti zdravi, ako to ne inite.
Postoje li problemi u odravanju molitvenog ivota? Naravno da
postoje. Postoje problemi i u odravanju fizikog ivota. Vazduh je za-
gaen. Ima bakterija u hrani. Ali nijedan problem nije tako ozbiljan da
bismo mogli razmatrati mogunost izostavljana jela i disanja. Duhovni
ivot moe da traje jedino ako mi nastavljamo da Ga traimo.
140
TEZA BROJ 51
Osnovna svrha molitve nije da se dobiju odgovori,
ve da se upozna Isus.
Pomislite na trenutak na jednog od svojih najboljih prijatelja. To

bi trebalo da bude prijatan zadatak. Dozvolite umu da se vrati do po-
slednjeg puta kada ste bili zajedno. O emu ste priali? ta ste radili?
Kako ste proveli vreme?
Sada razmislite o dve stvari. Prvo, koliko ste vaeg zajednikog
vremena proveli traei oprotaj svog prijatelja? A koliko ste vaeg za-
jednikog vremena proveli traei uslugu?
Da li ponekad treba traiti oprotaj od dobrog prijatelja? Naravno.
Da li ste ikada pitali svoje prijatelje za uslugu? Naravno da jeste. Ali,
kada bi to bio celokupan temelj tog odnosa, on ne bi trajao ba dugo,
zar ne?
Bog nas poziva da se sprijateljimo sa Njim. Isus je u Jovanu
15,14.15 rekao: Vi ste moji prijatelji... Vie vas ne zovem slugama jer
sluga ne zna ta ini njegov gospodar. Nazvao sam vas prijateljima
(SSP). U Putu Hristu, na strani 93 originala pie: Molitva je otvaranje
srca Bogu kao prijatelju.
Bog je dobar u davanju i pratanju. On nas je pozvao da traimo.
Njemu je zadovoljstvo da daje. Deo je Bojeg plana da nas uslii, u od-
govoru na molitvu vere, ono to ne bi podario da mi nismo zatraili na
taj nain Velika borba, strana 525 originala. Bog ne prisiljava, ak ni
na svoje blagoslove. On je svoju Re ispunio obeanjima da nas ohrabri
u dolaenju Njemu. ekajui da Mu zatraimo obeane blagoslove, On
potuje nau mo izbora.
Meutim, mi se ponekad toliko bavimo traenjem i primanjem,
da zaboravimo koliko je jo toga dostupno.
Bog eli neto vie nego da jednostavno namiruje nae potrebe.
On eli nau ljubav.
On nam je dao najvea i najdragocena obeanja 2. Petrova
1,4 (Bakoti), ali nam nikada nije dao uverenje da je svako obeanje u
141
Bibliji za nas, za ovo vreme i pod ovim okolnostima. Uvek moemo da

traimo obeanja za duhovni blagoslov. Njegova volja je uvek da opro-
sti na greh, da nam da silu za poslunost i snagu za rad u Njegovoj
slubi. Ali kada je re o obeanju privremenih blagoslova ak i samog
ivota moramo predati svoju volju Njegovoj volji i prihvatiti Njegov
izbor za nas. Biblija sadri obeanja i za spasenje i za snagu da se bude
veran do smrti. Boji posao je da odlui koji dar je odgovarajui za
svaku potrebu.
Da li to znai da ne bi trebalo ak ni da zatraimo privremene
blagoslove? Ne, uvek je dobro traiti. Bog je traio da traimo! Upravo
usred Gospodnje molitve nalazi se zahtev za privremenim blagoslo-
vom: Daj nam danas na svakodnevni hleb. Uei nas da svaki dan
traimo ono to nam je potrebno i privremene i duhovne blagoslove
Bog ima cilj koji bi da ostvari za nae dobro. On bi eleo da mi shva-
timo svoju zavisnost od Njegove stalne brige, jer nastoji da nas privue
u zajednicu sa sobom Misli s Gore blagoslova, strana 113 originala.
Obratite panju na to zato nas On poziva da traimo, umesto da
nam samo daruje duhovne i privremene blagoslove koji su nam po-
trebni, bez naeg traenja. To je [zato] da nas naui zavisnosti od Njega
i da nas dovede u zajednicu sa Njim.
Bog nije ona vrsta prijatelja koji pria samo o svojim sopstvenim
interesima. On nas poziva da doemo i priamo sa Njim o onome to
nam je u mislima. On eli da uje o onome o emu razmiljamo i to
oseamo. On eli da podeli sa nama nae radosti i tuge.
Ponekad ljudi pitaju: Zar Bog ve ne zna sve o nama? Naravno
da zna! Ali ak i u ljudskim odnosima, vana je pria samo radi prie.
ak i na ljudskom nivou, informacija ni izbliza nije tako vana kao
razgovor koji se odvija kada je ljudi razmenjuju.
Recimo da imate bliskog prijatelja koji dobije neke dobre vesti.
Moda ste itali o njegovim dobrim vestima u novinama i, poto ga
poznajete i znate neto o njegovim snovima, ciljevima i linosti, kaete
sebi: Moj prijatelj e biti zaista srean.
Recimo da vas on onda pozove telefonom i kae: Pogodi ta ima
novo!
142
Odnos
Nema potrebe da pria o tome, prijatelju, ve znam. Video sam

u novinama i znam da si uzbuen. Toliko o tome. Hajde sada da pria-
mo o neem drugom. Da li tako odgovarate?
Ne, sluate ga dok vam govori. Delite sa njim njegovo uzbuenje.
ast vam je zato to je doao da podeli to sa vama, jer je to potvrda
ljubavi i prijateljstva.
Bog ima sve informacije koje su Mu potrebne. Zajednica sa onima
koje On voli je ono to nedostaje. Zato nas je pozvao da podelimo svoj
ivot sa Njim.
143
TEZA BROJ 52
Osnovna svrha prouavanja Svetog pisma nije da
se dobiju informacije, ve da se upozna Isus.
Grupa hrianskih vernika na Junomorskim ostrvima svakog ju-

tra odlazi na plau, da pogleda ka istoku, kako bi videli da li Isus ipak
dolazi. Oni nisu uli da Bog vie ne podie mrtve, kao to je inio u
biblijsko vreme. Tako se oni mole, a mrtvi ustaju.
Jedan od ovih hriana je pokuavao da ubedi vou plemena da
dozvoli svojoj erki da bude krtena. erka je prihvatila Hrista, ali njen
otac joj je zabranio da pristupi crkvi.
Ako Bog poalje zemljotres sutra popodne u 15h, da li e dozvo-
liti svojoj erki da bude krtena?
Voa se sloio.
Sledeeg popodneva u 15h dolo je do ogromnog zemljotresa i
voa se sloio da njegova erka pristupi crkvi.
Neko je ovde, u SAD-u, intervjuisao ovog hrianskog radnika i
pitao ga: Zato zemljotres? Zar niste mogli da zatraite neto manje
spektakularno?
A hrianin sa Junomorskih ostrva je odgovorio: Pa zar Bog ne
moe da uini bilo ta? Zato ne traiti neto krupno?
Smejemo se jednostavnoj veri ovih domorodaca. Smejemo se veri
malog deteta. Ali smo i zavidni. Sa svim svojim prefinjenim informaci-
jama o Bogu, ponekad Mu verujemo daleko manje.
Ne kaem da je informacija nebitna. Bog nam je pruio informa-
cije o sebi. On eli inteligentnu veru. Meutim, informacija nikada nije
dovoljna. enja vekova, na strani 455 originala, ovako komentarie:
Sagledavanje i uvaavanje istine... zavisi manje od uma, nego od srca.
Istina mora da se primi u duu; ona zahteva potinjavanje volje. Kada
bi istina mogla da se potini samo razumu, ponos ne bi predstavljao
prepreku na putu za njeno primanje.
avo ima vie informacija o Bogu, nego bilo ko od nas. Pa ipak,
te informacije, pre svega, nisu bile dovoljne da ga spree da pokrene
144
Odnos
itav ovaj haos. One nisu dovoljne da danas promene njegov ivot. On
je, pre svega, izabrao da se pobuni. On je izabrao da se pobuni u punoj
svetlosti Boje slave, sa potpunim informacijama o Bogu i Njegovom
karakteru. I sve informacije koje je imao nisu bile dovoljne da spree
njegov pad.
Informacija je vana za komunikaciju. Meutim, informacija nije
zamena za komunikaciju.
Ponekad e se sresti dvoje ljudi iz razliitih kultura. To se esto
deava tokom rata, kada se vojnici nalaze u drugim zemljama. To se
deava sa studentima na razmeni i sa studentskim misionarima. Neki
mladi i devojka e se dopasti jedno drugom i zapoeti vezu. Ali ne
mogu da priaju jedno s drugim.
Oni se mnogo smeju, dre za ruke, ljube se i zakljuuju da, poto
im je prijatno da provode vreme zajedno, oni zapravo priaju. On misli
da je ona upravo ono to je traio. Ona misli da je on odgovor na njene
snove.
Meutim, ponekad, nakon to bi neko vreme bili zajedno, moda
ak i nakon to se venaju, oni otkrivaju da nemaju ba nita zajed-
niko, osim osmeha, dranja za ruke i ljubljenja. Njihovo poreklo je
razliito, njihovi ukusi su razliiti, njihove ideje o ulozi mua i ene su
razliite, njihovi ivotni ciljevi su razliiti. I poinju problemi.
Informacije i komunikacija moraju da idu zajedno. Jedna od pr-
vih stvari koje se dese kada misionari neke neznaboce, koji su u tami
idolopoklonstva, dovedu Hristu, jeste da poinju da ih ue o Hristu.
Verovatno smo svi uli prie o ljudima koje Sveti Duh dovodi do toga
da prihvate Boga pre nego to misionar ikada dopre do njih. Ali prvo
to se obino desi je da je ta osoba upuena na crkvu, na Boju re, da
bi dobila informacije o Bogu koje e odrati njenu veru ivom.
S druge strane, u takozvanim prosveenim zemljama, informaci-
je o Bogu proimaju nau svest od najranijeg detinjstva. Ali fali nam
razumevanje u vezi sa komunikacijom. Mi moemo da priamo do
ponoi o nekoj intelektualnoj pojedinosti i da priamo o Bogu svake
sedmice u subotnoj koli, a da ipak nikada ne odvojimo vreme da pri-
amo sa Bogom i komuniciramo sa Njim lino.
145
Sveto pismo prua informacije kao odskonu dasku za komuni-

kaciju. Jovan 17,3 kae: Ovo je veni ivot: da upoznaju tebe (SSP).
Znanje o Bogu ima vrednost samo dok vodi do upoznavanja sa Njim.
A poznavanje Njega je ono to donosi ivot.
146
TEZA BROJ 53
Stvari se esto pogoravaju kada se molimo, dok ne
nauimo da traimo Isusa radi Njega, a ne radi nas.
Jedan student mi je jednom rekao: Prestao sam da budem hria-

nin pre dve nedelje i od tada ak nisam ni zgreio.
S druge strane, mnogi koji odlue da ponu da trae lini odnos sa
Bogom otkrivaju da sve ide naopako. Mnogi koji iskreno posvete svoj
ivot Bojoj slubi, iznenade se i razoaraju kada se nau, kao nikada
pre, suoeni sa preprekama i okrueni iskuenjima i nedoumicama.
Oni se mole za karakter poput Hristovog, za pogodnosti za Boje delo,
a nalaze se u okolnostima koje deluju kao da prizivaju sve zlo njihove
prirode. Otkrivaju se greke za koje nisu ni posumnjali da postoje. Kao
stari Izrael, pitaju se: Ako nas Bog vodi, zato na nas dolazi sve ovo?
Sluba isceljenja, str. 470 originala.
Ponekad je teko prihvatiti nadahnuti odgovor dat u istom kon-
tekstu, da zato to ih Bog vodi, to dolazi na njih. Iskuenja i prepreke
su izabrane metode Gospodnjeg poduavanja i uslovi koje je On posta-
vio da se postigne uspeh Isto, str. 472 orig.
Pria o Jovu je udna pria. Postojao je ovek koji je bio savren.
Bog je rekao da je on savren. Rekao je sotoni: Jesi li video mog slugu
Jova, da nema nikoga poput njega na Zemlji, savrenog i ispravnog,
koji se boji Boga i sklanja od zla? Jov 1,8 (KJV).
Pa ipak, Bog je dao dozvolu avolu da napadne Jova, iako je Jov
bio savren. I preko noi se jadni Jov suoio sa vie problema nego
to se veina ljudi suoi u celom svom ivotu. Njegovo bogatstvo je
nestalo, njegovo zdravlje je nestalo, njegova deca su nestala. I vie od
toga, izgubio je potovanje svoje ene, svoj ugled u zajednici i povere-
nje svojih prijatelja.
ta je bila optuba avola protiv Boga u ovoj situaciji? On je optu-
io Boga da je nepravedno titio Jova. Optuio je Boga da je On takva
vrsta Bia koje mora da potkupi svoja stvorenja, da bi Ga voleli. Rekao
je u sutini: Jov ti slui samo zbog onoga to moe da dobije od Tebe.
147
Meutim, Bog je znao bolje! On je znao ta je inilo Jova privre-

nim. I tako je pred svemirom zaloio svoj ugled na linost svog sluge
Jova. Rekao je avolu: Samo napred, probaj da dokae svoju tvrdnju.
Ponekad ljudi negoduju na priu o Jovu, imajui oseaj da je Bog
koristio Jova kao piona u svojoj igri sa avolom. Ali nije Jov taj koji je
bio na sudu Bog je bio na sudu. A Jov, koji ne samo da na poetku nije
razumeo ta se deava, ve mu nikada nije ni dato objanjenje, koliko je u
Bibliji zapisano, odbranio je Boga pred svetovima koji su to posmatrali!
Niko se ne divi podmitljivom oveku. Moemo da razumemo
probleme koje bogate ili javne linosti imaju u stvaranju iskrenog pri-
jateljstva. Nije uvek lako rei ko eli da bude prijatelj sa vama kao sa
linou, a ko samo pokuava da dobije neto od vas.
Sa svakom osobom koja ostavlja svoja zvanja da bi stala na Boju
stranu, avo optuuje Boga stalno iznova. On kae: Ovaj ne dolazi
Tebi zato to Te voli. On ne prihvata Tvoju slubu iz zahvalnosti zbog
onog to je Tvoj Sin uinio za njega. On eli da njegovi problemi budu
reeni. On eli da njegovi irevi budu zaleeni. On eli spokojstvo1. On
eli da izbegne vatru suda.
U odreenom smislu, svaka dua koja donese odluku da prihvati
Hrista, obnavlja veliku borbu. A jedini nain na koji Bog moe da bude
odbranjen, jedini nain na koji On moe da prihvati da smo izabrali
Njega, jeste ako d avolu priliku da nas odgovori od tog izbora!
Jedan student mi je rakao: Kada bih mogao da znam da sam spa-
sen, da su mi gresi oproteni i da me Bog sada prihvata, onda bih eleo
da me neko brzo ubije!
Zato?
Zato to bih se plaio da u to upropastiti!
Meutim, Bog ne eli ljude koji Mu dolaze samo u trenutku kraj-
njeg pritiska i koji bi promenili svoje miljenje u vezi sa eljom da Mu
pripadaju, kada bi imali i deo anse. On eli na slobodan izbor. A da bi
nam dao potpunu slobodu izbora, On mora da dozvoli neprijatelju da
uini sve, kako bi nas naterao da promenimo svoje miljenje.
1 Piece of mind (eng.) fraza iji bukvalan prevod bi bio: mir u umu, srcu, dui...
U engleskom reniku se definie kao odsustvo mentalnog stresa i strepnje, odnosno
spokoj prim. izdavaa
148
Odnos
Pre ne toliko mnogo godina, Sjedinjene Drave su donele zakon o

probnom periodu2, nakon potpisivanja bilo kakvog velikog ugovora.
ak i vlada uvaava novo miljenje i garantuje pravo na promenu sta-
va. Izbor koji moe da nadivi loa vremena, kao i dobra vremena, jeste
jedini slobodan izbor koji i Bog i avo mogu da prihvate.
2 Radi zatite prava potroaa, u SAD-u, a i u mnogim drugim zemljama, postoji

zakon koji podrazumeva tzv. Cooling-off period, odnosno period vremena nakon ku-
povine, kada kupac ima pravo da otkae kupovinu, vrati isporuenu robu iz bilo kog
razloga i dobije punu naknadu prim. prev.
149
TEZA BROJ 54
Svako ko se obeshrabri svojim odnosom
zbog svog ponaanja je legalista.
ta je legalista? Pa, prema popularnoj definiciji, legalista je bilo ko

ko se nada da e stei nebo dranjem zakona. Neznaboac ili ateista
ne bi bio legalista zato to on uopte i ne trai spasenje. Ali bilo ko, sa
ikakvom nadom u spasenje, ko zasniva tu nadu na svojim sopstvenim
dobrim delima ili svojoj sopstvenoj poslunosti ili svojoj sopstvenoj
zasluzi, na bilo koji nain, jeste legalista.
Osnovna istina spasenja samo verom u Isusa Hrista je da mi ne mo-
emo initi nita da zaradimo ili zasluimo svoje spasenje. Moemo samo
da ga prihvatimo kao dar. A prihvatamo ga tako to dolazimo u prisustvo
Darodavca. Priali smo o injenici da dar spasenja mora da se prihvata iz
dana u dan, a ne samo jednom za svagda, na poetku hrianskog ivota.
Pa ipak, iznova i iznova ujemo: Pokuao sam da ivim pobo-
nim ivotom i to u mom sluaju nije delovalo.
Postavljam pitanje: Kako to misli? Zar nisi bio u stanju da se
bolje upozna sa Isusom provodei vreme u prouavanju Njegovog i-
vota? Da li si ustanovio da te provoenje vremena s Bojom Reju i
u molitvi nije dovelo do komunikacije sa Bogom? Da li si odluio da
napor uloen u odvajanje tog vremena za svakodnevno razmiljanje o
Njemu nije bio vredan toga? ta nije funkcionisalo?
Skoro neizbeno, odgovor je: Ustanovio sam da sam jo uvek
morao da se borim sa iskuenjem. Jo uvek sam pravio neke od istih
greaka kao i ranije. Pokuao sam da imam odnos sa Bogom, ali to nije
funkcionisalo.
Isus je rekao: Tako je Boje carstvo kao kad ovek baci seme u
zemlju; i spava i ustaje nou i danju, a seme nie i raste, a da on ne zna
kako. Jer zemlja sama od sebe donese rod; prvo stabljika, onda klas,
posle toga ito ispuni klas Marko 4,26-28 (KJV).
Mi ne oekujemo da nikne bata niti da odgajimo decu niti da
se obrazujemo niti da uspemo u novom poslovnom poduhvatu niti
150
Odnos
da nauimo da sviramo muziki instrument niti da podignemo neku

graevinu preko noi. Meutim, koliko nas oekuje da postanemo
hriani istog trenutka? Koliko nas nema volju da saeka razvoj roda
Duha u naem ivotu?
Hristove oigledne pouke, na strani 61 originala, kau nam: Ze-
mljoradnik oekuje dragoceni rod zemlje, strpljivo eka dok ne primi
ranu i poznu (kasnu SSP) kiu Jakov 5,7 (arni). Dakle, hrianin
treba sa strpljenjem da eka procvat Boje Rei u svom ivotu. esto
kada se molimo za blagodati Duha, Bog radi na tome da odgovori na
nae molitve stavljajui nas u okolnosti koje e razviti ove rodove; ali
mi ne razumemo Njegov cilj i pitamo se i zbunjeni smo. Pa ipak, niko
ne moe da razvije ove blagodati osim kroz proces rasta i davanja roda.
Na deo je da primimo Boju Re i vrsto je se drimo, potpuno pot-
injavajui sebe njenom vostvu, i njena svrha u nama bie ostvarena.
Odnos se ne zasniva na ponaanju. I ako nae ponaanje ini da
postajemo obeshrabreni naim odnosom, onda znamo da smo na neki
nain raunali da nas Bog prihvati zbog naeg ponaanja. Bilo ko ko
oekuje da, na bilo koji nain, bude prihvaen i spasen svojim sopstve-
nim delima, jeste legalista.
Bilo kakva pobeda nad grehom ili snaga za poslunost ili nadvlada-
vanje iskuenja nikada nee doi iz nas. Ako se ikada nadamo da bude-
mo posluni, moramo doi Isusu za Njegovu pravednost, i nastaviti da
Mu dolazimo. Ono to nikada ne bi trebalo da inite, ako smatrate sebe
poraenim hrianinom, jeste da napustite taj odnos; jer jedino kroz
Hrista moete ikada da se nadate da ete uspeti u hrianskom ivotu.
Ovaj deo iz Puta Hristu, sa strane 64 originala, trebalo bi da bude
napisan kao posveta u svakoj Bibliji: Moraemo esto da se klanjamo
i plaemo pred Isusovim nogama zbog svojih nedostataka i greaka, ali
ne treba da budemo obeshrabreni. ak i ako smo nadvladani od strane
neprijatelja, nismo ostavljeni niti naputeni niti odbaeni od Boga. Ne;
Hristos, koji je sa desne strane Boga, takoe se zauzima za nas. Voljeni
[uenik] Jovan rekao je: Piem vam ovo da ne greite. Ali, ako neko
i zgrei, imamo Zastupnika kod Oca - Isusa Hrista, pravednika 1.
Jovanova 2,1 (SSP).
151
Da li su pobeda i nadvladavanje mogui? Da, Boja sila je na ras-

polaganju. ta se deava ako zgreimo? Imamo ponudu oprotenja i
obnove.
Moda postanemo obeshrabreni svojim ponaanjem zbog svog
ponaanja! Ali ako gledamo u Isusa za spasenje, oprotenje i snagu za
poslunost, nikada ne bi trebalo da postanemo obeshrabreni svojim
odnosom zbog svog ponaanja. Njegovo obeanje je sigurno. Ako osta-
nemo sa Njim, On e zavriti svoje delo u naim ivotima.
152
TEZA BROJ 55
Istinska poslunost je dar od Boga
(odea1 je besplatna).
Poslunost je dar. Poslunost je dar. Poslunost je dar. Poslunost

je dar. Poslunost je dar. Poslunost je dar. Poslunost je dar. Poslunost
je dar!
Poslunost je dar zato to je vera dar. Pregledajte teze o veri, ako
jo uvek imate sumnje u vezi sa istinom da je vera dar. Koloanima 2,6
nam kae: Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu
ivite (hodajte KJV) (arni). Rimljanima 1,17 kae: Pravednik e
iveti verom (KJV). U Patrijarsi i proroci, na strani 657 originala, kae
se: Svaki neuspeh od strane Boje dece je zbog njihovog nedostatka
vere. Ako doemo Hristu verom pre svega, ako nastavimo da hodamo
sa Njim verom, ako je svaki na neuspeh posledica nedostatka vere,
ako treba da ivimo verom, onda je vera temelj za poslunost. Ako je
vera dar, onda poslunost mora takoe biti dar.
Poslunost je dar zbog prirode ljudskog roda. Pregledajte teze o gre-
hu, ako imate ikakve sumnje u vezi sa palom prirodom ljudskog roda.
Rimljanima 5,12 nam kae da su svi zgreili. Put Hristu, na strani 18
originala kae: Naa srca su zla i mi ne moemo da ih promenimo.
Ako smo greni po prirodi, ako su naa srca zla, kako bismo mi onda
ikada mogli da proizvedemo poslunost? Bilo koja istinska pravednost
u naem ivotu mora doi izvan nas. Gospod je naa pravednost. Po-
gledajte Jeremiju 23,6. Ako mi nemamo pravednost, a Gospod je jedi-
ni koji ima pravednost, onda, kakvu god pravednost da iskusimo, ona
mora biti dar od Njega.
Poslunost je dar zato to je predaja dar. Pregledajte teze o predaji,
ako se pitate u vezi sa ovim. Rimljanima 10,3 kae o Izraelu: Ne znaju-
i, naime, ta je pravednost Boija i traei da postave svoju sopstvenu
pravednost, nisu se potinili Boijoj pravednosti (KJV). Da li elite
1 Misli se simboliki na odeu, odnosno biblijskim renikom govorei, na haljinu

pravednosti (Isaija 61,10; 64,6)
153
svoju sopstvenu pravednost, koja je opisana kao prljave rite? (aludira

na Isaija 64,6). Ili elite Boju pravednost? Da biste dobili Njegovu pra-
vednost, morate potiniti ili predati sebe Njemu. Ako je predaja dar,
onda bi i poslunost, koja dolazi kao posledica te predaje, morala ta-
koe da bude dar.
Poslunost je dar zbog Boje vlasti (kontrole). Pregledajte teze 20 i
21 u vezi sa ovim. Ako predamo svoju mo izbora Bogu i prihvatimo
Njegovu vlast, umesto vlasti avola, onda je On taj koji deluje u nama
da hoemo i inimo ono to je Njemu ugodno. Pogledajte Filibljanima
2,13. Svaka dua koja odbije da se preda Bogu, pod vlau je druge
sile enja vekova, str. 466 originala. Mi smo pod vlau ili Boga ili
avola. Kada Bog vlada, On nam daje svoje darove pravednosti i po-
slunosti. Dokle god je Bog na vlasti, biemo zaista posluni.
Poslunost je dar zbog subotnog poinka (odmora). Jo uvek nismo
pokrili oblast u vezi sa ovim. Ali Jezekilj 20,12.20 nam kae da je su-
bota znak posveenja. Jevrejima 4 opisuje odmor koji ostaje za Boji
narod poinak simboliki prikazan subotnim odmorom. Ko ue u
Boiji poinak, otpoinuo je od svojih dela kao i Bog od svojih stih
10 (SSP). Kako dobijamo ovaj odmor? Isus kae: Doite k meni.... i
ja u vam dati odmor Matej 11,28 (Bakoti). Ako je subotni odmor
simbol naeg odmora od rada na proizvoenju svog sopstvenog posve-
enja, onda bi poslunost bila dar, zato to je i odmor dar.
Poslunost je dar zato to je pokajanje dar. Pregledajte deo o poka-
janju, ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa tim da je pokajanje dar.
Pokajanje ukljuuje alost zbog greha i odvraanje od njega. Ako je
pokajanje dar, onda je i alost zbog greha dar, i odvraanje od greha
je dar.
Poslunost je dar zato to je rod (plod) dar. Rod je prirodan i spon-
tan. A Isus ezne za rodom svoje dece. On govori opirno o rodu u
Jovanu 15. Pa ipak, Spasitelj ne nalae uenicima da rade da bi doneli
rod. On im kae da prebivaju (ostanu) u Njemu enja vekova, str.
677 originala. Rad (napor, trud) je u prebivanju u Njemu, ne u pokua-
vanju da se proizvede rod. A poslunost je rod vere Put Hristu, str.
61 orig. Stoga, poto je rod dar, onda je i poslunost dar.
154
Poslunost
Poslunost je dar zbog Isusovog primera. Za detaljnije objanjenje

ove take, pogledajte u poslednjem odseku (tematskom nizu teza),
onom o Isusu. Kako je Isus bio posluan? enja vekova, str. 24 origi-
nala: Kao Sin oveiji, dao nam je primer poslunosti; kao Sin Boji,
daje nam silu da posluamo. Isus je rekao: Ja ne mogu initi nita
sam od sebe Jovan 5,30 (Karadi). Takoe je rekao: Bez mene ne
moete initi nita Jovan 15,5 (Karadi). Ako je Njegova poslunost
dola kao dar od Njegovog Oca, onda naa poslunost mora da doe
kao dar od Njega. Dobra vest je da je poslunost dar!
155
TEZA BROJ 56
Prava poslunost dolazi iznutra ka spolja,
a ne spolja ka unutra.
Kada smo moj brat i ja bili mali, naa majka nam je saila kuvar-
ske kape i kecelje i podelila nam poslove, da joj pomaemo u kuhinji.
Jedan od naih poslova je bio da peremo sudove. I menjali bismo se.
Jednom bi moj brat prao, a ja brisao; drugi put bih ja prao, a on brisao.
Ti sudovi su bili izuzetno isti dok bismo zavrili sa njima, zato to
nita nije donosilo toliko radosti srcu onog koji je brisao, nego da moe
da vrati sud, da bude ponovo opran. Moj brat bi mi vratio sud, a ja bih
rekao: Taj sud je ist!
On bi pokazao neku malu mrlju koja ja proputena i rekao: Ti to
naziva istim? I sud bi otiao nazad u sapunicu.
Jednu stvar sam nauio tokom pomaganja u kuhinji: Ako oisti
iznutra, i spoljanost e biti ista.
Isus je jednom iskoristio istu analogiju da ukori fariseje. Rekao
je: Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, koji istite spolja au i
tanjir, a iznutra ste puni grabea i nenasienosti (pohlepe Stvarnost).
Fariseju slepi! Oisti najpre unutranjost ae i tanjira, pa e i spolja-
njost biti ista Matej 23,25.26 (kombinacija prevoda Bakoti-SSP).
Kada Bog radi na problemu greha, On ide u srce te stvari srce
osobe. Ovo je jedna od glavnih premisa opravdanja verom. Bog ne na-
merava da stavlja flaster na rak. On zna da, kada je srce ispravno, sve
drugo e doi na svoje mesto.
Mi, ljudska bia, pod utiskom smo spoljanje poslunosti, zato to
je spoljanost sve to moemo da vidimo. Meutim, Bog gleda na srce
i nikakva koliina spoljanjeg glancanja ne moe da sakrije greh koji je
u srcu. Stoga, samo ienje srca ima bilo kakvu vrednost, po Njegovoj
proceni.
Tekst koji se esto koristi u vezi sa ovom temom, napisan naoj cr-
kvi pre mnogo godina, pojavljuje se, pored svih ostalih mesta, i u knjizi
Saveti o ivotu i ishrani. Plan o tome da se poinje spolja i pokuava
156
Poslunost
da se radi [ka] unutra je uvek propadao i uvek e propadati. Boji plan

za vas je da se pone u samom sreditu svih tekoa, u srcu, a zatim e
iz srca proizai naela pravednosti; poboljanje e biti i spolja, kao i
iznutra str. 35 originala.
Postoji danas jedan nain razmiljanja u svetu na koji moete naii
na svakom koraku. On kae da je nain da se promenite da se spolja
pretvarate neko vreme i da e, ako nastavite da se pretvarate dovoljno
dugo, promena konano biti sprovedena i iznutra. Na primer, recimo
da mrzite svog suseda. Pa, ako budete postupali samo na lep nain, pre
ili kasnije ete poeti da ga volite. Isto vai i za brak koji propada: samo
postupajte kao da ste ponovo zaljubljeni i uskoro e sve biti reeno.
Ako imate problem sa teinom, samo postupajte kao mrava osoba i
uskoro ete biti mravi. Ako imate finansijske probleme, samo postu-
pajte kao milioner i, pre nego to i shvatite, biete bogati!
Pozitivan nain razmiljanja postoji dugo vremena. Postoji samo
jedan problem u vezi sa njim ne deluje. Lucifer je bio prvi koji je to
pokuao; on je rekao sebi: Biu kao Bog. I pokuao je da se ponaa
kao da je Bog, a zavrio je postupajui kao avo. Pa ipak, koliko hria-
na je probalo ovaj nain, nadajui se da e postupati kao Bog, kao Isus,
ponaati se na lep nain? To je slepa ulica.
S druge strane, ako dozvolite Bogu da uini svoje udo u vaem
srcu i promeni vas iznutra, ta unutranja promena e se neizbeno
odraziti i na spoljanost. Unutranja promena je na raspolaganju. Ona
dolazi kroz posmatranje Njega i dozvoljavanje Njegovom Duhu da
promeni srce.
157
TEZA BROJ 57
Istinska poslunost je prirodna i spontana.
Ona dolazi samo kroz odnos vere sa Hristom.
Da li ste ikada uli za suprotnost po znaenju? Strunjaci za en-

gleski jezik imaju modernu re za to, ali ono o emu oni govore je
spajanje dve rei koje su suprotne jedna drugoj. Primer bi bio okrut-
na dobrota ili hrabra kukavica. Ponekad pisci ili govornici mogu da
koriste takve suprotnosti po znaenju kako bi pokuali da opiu dve
suprotstavljene emocije ili dva dogaaja.
ta je sa prirodnom poslunou? Da li vam to zvui kao suprot-
nost po znaenju? Kada razmiljate o poslunosti, da li mislite na teak
posao, trud i borbu? Da li je mogue da poslunost bude prirodna?
Razlog zato poslunost ne bi mogla da bude prirodna bio bi ako
je ta poslunost samo spoljanja, a ne i unutranja. Ako elite da uradi-
te neto, ali primoravate sebe da uradite neto drugo, tada poslunost
ne bi bila spontana.
Koliko je nae takozvane poslunosti zapravo primoravanje sebe
da uradimo neto to ne elimo da uradimo? To radimo kao deca. Nai
roditelji nam kau da sredimo svoju sobu ili da se okupamo ili da jede-
mo spana. Ali nama se naa soba svia onakva kakva jeste. Mi smo u
takvom stanju da smo alergini na vodu. Mrzimo spana. I tako okle-
vamo i alimo se i konano nevoljno uradimo ono to smo prisiljeni da
uradimo. I pomislimo da je to poslunost.
Moe biti strano dobra vest otkriti da Bog ima bolji plan za poslu-
nost od toga! Dela apostolska, na stranama 482 i 483 orig. opisuju to ova-
ko: Sami od sebe mi nismo u mogunosti da dovedemo namere, elje
i sklonosti u sklad sa Bojom voljom; ali ako smo spremni da budemo
uinjeni spremnima, Spasitelj e to ostvariti za nas ...obarajui mudrova-
nja i svako uzdizanje koji se podiu protiv poznavanja Boga, i zaroblja-
vajui svaku misao za poslunost Hristu 2. Korinanima 10,5 (KJV).
Ako su vae misli i elje za ono to je ispravno, zar onda nee biti
prirodno i spontano da te misli budu praene i ispravnim delima?
158
Poslunost
Bog je obeao neke uzbudljive promene u naem razmiljanju,

koje e imati za posledicu istinsku poslunost umesto spoljanjeg pri-
lagoavanja (tj. konformizma1). On je obeao da naa oseanja, misli
i namere dovede u sklad sa svojom voljom. Pogledajte Put Hristu, str.
61 orig. Obeao je da promeni nae ukuse, sklonosti sve dok ne budu
isti i sveti. Pogledajte Sluge Jevanelja, str. 127 orig. Obeao je da do-
vede misli i elje u poslunost prema Hristovoj volji. Pogledajte enju
vekova, str. 176 orig. Obeao je da emo, gledajui u Hrista, posmatra-
jui Ga, postati promenjeni sve dok dobrota ne postane na prirodni
nagon. Pogledajte Hristove oigledne pouke, str. 355 orig. Obeao je
da nam d novi um, nove namere, nove pobude. Pogledajte Poruke za
mlade, str. 72 orig.
Razmislite o tome na trenutak. Ako su vaa oseanja, misli, name-
re, ukuse, sklonosti, elje, pobude i nagoni u skladu sa Bojom voljom
i Njegovim umom, ta e se onda desiti sa vaim delima? Da li ete
morati naporno da radite da biste bili posluni ili ete ustanoviti da je
poslunost prirodna i spontana?
Obratite panju na ove stavove. Ako imamo Hristovu ljubav u
svojoj dui, za nas e prirodna posledica biti da imamo i sve ostale bla-
godati radost, mir, trpljenje, blagost, dobrotu, veru, krotkost, umere-
nost Moj ivot danas, str. 50 orig. Boja deca nikada ne zaboravljaju
da ine dobro.... Dobra dela su u njima spontana, jer je Bog promenio
njihovu prirodu svojom blagodau Isto, str. 193 orig.
Opisati poslunost kao prirodnu i spontanu nije suprotnost
po znaenju. To je dobra vest! Boji plan za vas je da vas promeni iznu-
tra ka spolja, tako da e vam poslunost Njemu doneti najvee zado-
voljstvo, zato to je to upravo ono to i elite da inite.
1 Konformizam (lat.) Konformizam je ponaanje pojedinca koje je u skladu sa nor-

mama i oekivanjima njemu vane drutvene grupe. Takvo ponaanje ide u pravcu
nekritikog saglaavanja sa vaeim, opteprihvaenim grupnim normama i vredno-
stima, posebno pod pritiskom grupe. U praksi, to je tenja pojedinaca i grupa da se
potpuno prilagode okruenju i da ne ine nita to bi se smatralo ekscentrinim ili
neobinim od strane autoriteta. argonski reeno: Povlaivanje, bezuslovno prihva-
tanje neijeg miljenja ili stava iz koristoljublja prim. izdavaa
159
TEZA BROJ 58
Onaj ko zavisi od Boga za silu,
ne mora da se trudi da bude posluan.
On bi morao da se trudi da to ne ini.
Moj brat i ja smo bili cimeri na koledu. To je iznenadilo nae

roditelje, zato to smo se brat i ja toliko tukli kada smo bili mlai, da
su se nai roditelji ponekad pitali da li emo poiveti da odrastemo a
jo manje da li emo ikada postati dobri prijatelji! Ali udo se konano
dogodilo i mi smo izabrali da delimo istu sobu.
Jedne subote uvee moj brat je bio nespokojan. Bila je sredina
zime uasna vrsta zime kakva je u junoj Kaliforniji sa maglom!
Bila je to savrena no da se ostane unutra, podignu noge na sto i opu-
ta uz dobru knjigu.
Meutim, moj brat je odluio da se umesto toga proeta. U stvari,
odluio je da hoda do Glendejla, 120 kilometara daleko!
To nije bila racionalna odluka. Pod normalnim okolnostima, ono
to je trebalo uraditi bilo je vezati ga negde dok mu se ne povrati zdrav
razum. Ali moj brat je imao verenicu u Glendejlu. Bio je zaljubljen. I ja
sam znao za njegovu boljku. Dakle, ne samo da nisam pokuao da ga
zaustavim, ve sam ak otiao toliko daleko da sam njegove postupke
smatrao opravdanim.
Do sada smo, u ovom tematskom nizu teza, zapazili da je poslu-
nost dar. Videli smo kako istinska poslunost dolazi iznutra ka spolja,
ne spolja ka unutra. Shvatili smo da je istinska poslunost prirodna i
spontana. Sada emo otii ak korak dalje. Ako doivljavate istinsku
poslunost, morali biste vie da se trudite da ne budete posluni, nego
to biste se trudili da budete posluni.
Ako imate problem sa tom premisom, setite se mog brata koji je
hodao do Glendejla. On je bio motivisan najmonijom silom na svetu,
silom ljubavi. Uprkos okolnostima, uprkos preprekama, uprkos razda-
ljini bilo bi mnogo tee za njega da je ostao u svojoj spavaonici, nego da
hoda 120 kilometara. Hodanje do Glendejla je bilo lako, u poreenju
160
Poslunost
sa sedenjem sa nogama na stolu, itanjem neke dobre knjige. Peae-

nje po magli je bilo lako u poreenju sa ostajanjem unutra. Odlazak u
Glendejl je za njega bila prirodna i spontana stvar.
Ponekad se ljudi uplae da, kada govorimo o prirodnoj i sponta-
noj poslunosti, govorimo o poslunosti bez napora (truda). Postoji li
napor koji je ukljuen u poslunost Bogu? Naravno da postoji. Da li je
u sluaju mog brata bio ukljuen napor, da bi on hodao do Glendejla?
Naravno! Ali kljuno pitanje je: U emu se nalazi vei napor?
Ako vam je tee da budete posluni Bogu, nego da sledite svoje
sopstvene porive, onda jo uvek ne doivljavate prirodnu poslunost.
Ako bi vam bilo tee da budete neposluni, zato to je va sopstveni po-
riv da sluate Boga, onda moete znati da Bog deluje u vama, da hoete
i inite ono to je Njemu ugodno.
U Psalmu 40,8 David je opisao prirodnu poslunost, kada je rekao:
Zadovoljstvo mi je da inim Tvoju volju, o moj Boe; da, Tvoj zakon je
u mom srcu (KJV). Gledajui u Isusa, mi dobijamo jasnije i izrazitije
vienje Boga i, posmatrajui, postajemo promenjeni. Dobrota, ljubav
prema naem blinjem, postaje na prirodni nagon Hristove oigled-
ne pouke, str. 355 orig.
Ako je va prirodni nagon da budete posluni, ako je Boji zakon
u vaem srcu i nalazite zadovoljstvo da inite Njegovu volju, onda biste
morali vie da se trudite da ne budete posluni, nego da budete.
To ne znai da je poslunost uvek laka. Nije uvek lako slediti svoje
prirodne nagone! Uzmite primer majke koja brine o svojoj deci. Njeni
prirodni nagoni je vode da stavi potrebe deteta iznad svojih sopstvenih
potreba. Njeni prirodni nagoni e je voditi da promeni bebine pelene,
iako mogu da vas uverim, iz linog iskustva, da menjanje pelena nije
uvek prijatan zadatak! Njeni prirodni nagoni e uiniti da ona ustane
usred noi da nahrani svoju bebu i pobrine se za nju, onda kada bi za-
ista bilo mnogo prijatnije spavati u krevetu. Da li je briga o bebi uvek
laka? Ne, ali je prirodna stvar za majku ili oca koji imaju ljubav.
Za onoga koji je pod Bojom vlau (kontrolom) poslunost mo-
da nije uvek laka. Ali je uvek najlaka!
161
TEZA BROJ 59
Poslunost koja je samo spoljanja
jeste lana poslunost.
Deca su poznata po tome da izbrbljaju sve to im je na umu, po-

zdravljajui gosta na veeri izjavom: Moja mama kae da se nada da
neete priati o svojoj operaciji dok budemo pokuavali da jedemo, ili
pitajui tetka Mini: Zato su ti zubi tako krivi?
Mi stariji se dodvoravamo i pokuavamo da objasnimo razliku iz-
meu biti taktian i biti neiskren. To nije uvek lako razlikovati.
Tinejderi se esto ale na licemere u crkvi. Oni brzo prepoznaju
dvostruke standarde u svojim uiteljima i voama. Ponekad njihova
pitanja mogu da nam se uine ak i neprijatnijim, nego surovo iskrena
zapaanja petogodinjaka. Ali oni zahtevaju direktne odgovore i pre-
ziru pretvaranje. Jedan izraz koji sam nedavno uo iz repertoara tinej-
dera bio je: Osvesti se (Prizovi se pameti)!
On je upotrebljen kao poziv za povratak u stvarnost i znaio je
isto kao i: Mora da se ali! ili Zafrkava me! ili Ne misli valjda
stvarno!
I sam Bog voli realnost! Kada je Isus bio ovde, On je fariseje kriti-
kovao vie nego bilo koga drugog. Neke od najsnanijih rei u Svetom
pismu upuene su na raun licemera, kao to je Otkrivenje 3, gde Bog
ide toliko daleko da kae da vie voli otvorenog grenika, nego onog
koji se pretvara da je hrianin. Samo to On nije bio tako utiv kada
je to rekao. Znam tvoja dela: nisi ni hladan ni vru. Da si makar ili
hladan ili vru. Ovako, poto si mlak - ni vru ni hladan - ispljunuu
te iz svojih usta stihovi 15 i 16 (SSP). Vaa sopstvena pravednost je
odvratna Gospodu Isusu Hristu Ellen G. White Comments, S.D.A.
Bible Commentary, vol. 7, p. 963
Bog insistira na stvarnosti! On eli jedino molitvu koja dolazi iz
srca. On ne eli samo rei. Pogledajte Misli s Gore blagoslova, str. 86
orig. On eli jedino darove i prinose koji dolaze iz ljubavi i spremnosti
(dobre volje) da se daju. On ne eli nita to se daje nevoljno. Pogledaj-
162
Poslunost
te 2. Korinanima 9,7. I On eli jedino slubu ljubavi. On eli poslu-

nost koja dolazi iz srca.
Spoljanja poslunost se pred Bogom ne rauna. Ima onih koji
izjavljuju da slue Bogu, dok se oslanjaju na svoje sopstvene napore da
budu posluni Njegovom zakonu, da oblikuju pravi karakter i obezbe-
de spasenje. Njihova srca nisu pokrenuta dubokim oseajem Hristove
ljubavi, ali tee da obavljaju dunosti hrianskog ivota, kao da je to
ono to Bog zahteva od njih, da bi stekli nebo. Takva religija nema ni-
kakvu vrednost Put Hristu, str. 44 orig.
ovek koji pokuava da dri Boje zapovesti jedino iz oseaja
dunosti zato to se od njega zahteva da to ini nikada nee ui u
radost poslunosti. On nije posluan. Kada se Boji zahtevi smatraju
teretom, zato to prevazilaze ljudske sklonosti, onda moemo znati da
taj ivot nije hrianski ivot. Istinska poslunost je dovravanje unu-
tranjeg naela Hristove oigledne pouke, str. 97 orig.
Ovde nalazimo jo jedan ubedljiv argument za prirodnu poslu-
nost. Bog ak i ne smatra dobra dela poslunou, ukoliko ne dolaze
iz srca. Stoga, bilo kakva moralnost koju moemo da dostignemo od-
vojeno od Njega, bilo kakvo prisiljavanje sebe da uradimo ono to je
Bog traio da uradimo, ak se i ne rauna kao poslunost.
Bog prepoznaje samo stvarnost! Ako naa poslunost ne dolazi
iznutra, to uopte nije poslunost. To je ono to je Isus rekao u Mateju
5, kada nas je podsetio da je mrnja temelj ubistva, a da je pouda
temelj preljube. Nije dovoljno jednostavno se suzdrati od zlog dela.
elja za onim to je pogreno, a koja se neguje u srcu, jeste greh.
Bog nam obeava stvarnost! On ima da nam ponudi vie od ivo-
ta u kome emo primoravati same sebe da radimo ono to mrzimo i
ustezati se da radimo ono to zaista volimo. Kada On ivi svoj ivot u
nama, mi emo biti posluni zato to je poslunost u skladu sa naim
sopstvenim eljama. To je jedina vrsta istinske poslunosti koja postoji.
163
TEZA BROJ 60
Kada upoznamo Boga,
onako kako imamo prednost da Ga upoznamo,
nai ivoti e biti ivoti stalne poslunosti.
Tekst koji se esto koristi iz knjige enja vekova saima pitanje o

poslunosti. Utvruje istinsku poslunost; govori nam kako moe da se
dobije istinska poslunost.
Svaka istinska poslunost dolazi iz srca. To je bio rad sa Hristom
celim srcem. Ako pristanemo, On e se tako poistovetiti sa naim mi-
slima i ciljevima, tako dovesti naa srca i umove u sklad sa svojom
voljom, da emo, kada budemo sluali Njega, u stvari ostvarivati svoje
sopstvene porive. Volja, oiena i posveena, nai e svoje najuzvie-
nije zadovoljstvo u obavljanju Njegove slube. Kada upoznamo Boga,
onako kako imamo prednost da Ga upoznamo, na ivot e biti ivot
stalne poslunosti. Kroz potovanje Hristovog karaktera, kroz zajedni-
cu sa Bogom, greh e nam postati mrzak str. 668 orig.
Vratimo se i itajmo paljivo, jednu po jednu reenicu.
Svaka istinska poslunost dolazi iz srca. Ako je to istina, onda
svaka poslunost koja ne dolazi iz srca nije istinska poslunost, zar ne?
Ako moramo naporno da radimo da bismo bili posluni, da idemo
protiv svojih sopstvenih elja i sklonosti, onda ta god da uspemo da
postignemo, jeste samo moralnost, nikada poslunost.
To je bio rad sa Hristom celim srcem. Hristos je najvei primer
pravednosti verom. On je doao na ovu Zemlju, ne samo da umre za
nas, ve i da nam pokae kako da ivimo. Otkrivenje 3,21 daje obea-
nje: Koji pobedi dau mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i
ja to pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom (Karad-
i). Mi smo pozvani da budemo pobednici, na isti nain na koji je i
Hristos pobedio.
Ako pristanemo, On e se tako poistovetiti sa naim mislima i
ciljevima, tako dovesti naa srca i umove u sklad sa svojom voljom, da
emo, kada budemo sluali Njega, u stvari ostvarivati svoje sopstvene
164
Poslunost
porive. ta je na deo? Da pristanemo [saglasimo se]. ta je Njegov

deo? Da promeni naa srca i umove, ak i nae porive, sve dok ne po-
nemo da inimo Njegovu volju prirodno i spontano. Da li vam se do-
pada ideja o nagonskoj poslunosti? Da li bi za vas bila dobra vest da,
kada se budete suoili sa nekom odlukom u svom ivotu, otkrijete da je
va prvi poriv bio u skladu sa Bojom voljom? To je mogue!
Volja, oiena i posveena, nai e svoje najuzvienije zado-
voljstvo u obavljanju Njegove slube. Kada bi Boja sluba bila vae
najuzvienije zadovoljstvo, da li biste morali da se trudite da budete
posluni? Da li bi poslunost bila naporan posao? Ili bi bila pa, zado-
voljstvo!
A sada, evo naina, objanjenja za to kako do svega ovoga moe
da doe u naem ivotu. Kada upoznamo Boga, onako kako imamo
prednost da Ga upoznamo, na ivot e biti ivot stalne poslunosti.
Dopustite mi da vas pitam, ako smatrate da jo uvek ne doivljava-
te stalnu poslunost, u emu je problem? Da li treba vie da se trudite?
Da li treba da donesete vie odluka? Da li treba da razvijete svoju snagu
volje? Ili treba da uloite vei trud da upoznate Boga, onako kako ima-
te prednost da Ga upoznate?
I konano, Kroz potovanje Hristovog karaktera, kroz zajednicu
sa Bogom, greh e nam postati mrzak. Da li greh smatrate mrskim?
Ili ponekad greh smatrate privlanim? Ako greh smatrate privlanim,
umesto mrskim, ta nije u redu? Jo uvek niste stekli istinsku zahval-
nost prema Hristovoj linosti; treba da vodite prisan razgovor sa Bo-
gom.
Kada se upoznamo sa Bogom, upoznavajui Ga, onako kako ima-
mo prednost da Ga upoznamo, poslunost e biti prirodna, spontana
i nagonska. Poto usmerimo svoj svesni trud prema zajednici sa Njim,
poslunost e biti neizbena posledica.
165
TEZA BROJ 61
Svako ko pokuava da ivi hrianskim ivotom
odvojeno od Hrista, nije hrianin. On je legalista,
bez ozbira da li je konzervativan ili liberalan.
Neki legalisti su crni legalisti, a neki crveni legalisti! Kao to smo

ve napomenuli, legalista je onaj koji misli da zaradi spasenje dranjem
zakona, ili na bilo koji drugi nain, odvojeno od Hrista.
Onda je crni legalista onaj sa crnim odelom i crnom kravatom,
crnim cipelama i crnim arapama! On je onaj sa duguljastim licem. On
je konzervativni legalista, koji svoju sigurnost nalazi u crkvenim nor-
mama kojih se pridrava. Ali on je legalista, jer nema vremena za linu
zajednicu i upoznavanje sa Gospodom Isusom, iako moe da provede
mnogo vremena prouavajui doktrinu, norme i etiku.
Crveni legalista je onaj koji nosi nakit i ide u bioskop i moda
popije au vina tu i tamo (Analogija dolazi iz opisa u Otkrivenju 17,
o eni na crvenoj zveri. Ona je bila obuena u ljubiasto i crveno i
okiena zlatom i dragim kamenjem i biserima stih 4 (KJV). Ovo je
samo analogija, da bismo izveli zakljuak; to nije nova proroka isti-
na u vezi sa misterijama knjige Otkrivenja). Crveni legalista je, onda,
liberalni legalista koji sigurnost nalazi u crkvenim normama koje je
odbacio. Crveni legalista crnog legalistu smatra legalistom, ali esto
ne uspeva da shvati da je i on sm legalista, samo druge boje. Jer nema
razlike da li ste liberalni ili konzervativni; ako nemate vremena da ga
provedete u linom odnosu i zajednici sa Hristom, vi niste hrianin.
Ponekad roditelji pitaju: Ali zar nije bolje biti legalista, nego biti
otvoreni grenik? Ako moemo da nauimo svoju decu da spolja slua-
ju Boji zakon, zar to nee konano dovesti i do vere u srcu?
To se nije desilo u sluaju fariseja! Kada je bio ovde na Zemlji,
od svih ljudi, Hristu je bilo najtee da dopre do njih. Obraenici koje
su oni dovodili u crkvu ne samo da su bili podjednako legalisti kao i
njihovi uitelji, ve je Isus u Mateju 23,15 rekao da su bili dvostruko
vie deca pakla, nego sami fariseji. enja vekova, na strani 280 origi-
166
Zakon
nala jasno kae: Legalistika religija nikada ne moe da dovede due

Hristu.
Nemogue je stei spasenje dranjem zakona. Onaj koji poku-
ava da dospe do Neba svojim sopstvenim delima, dranjem zakona,
pokuava nemogue Isto, str. 172 orig. Stoga se pred njim niko (ni
jedno telo Karadi) nee opravdati delima Zakona Rimljanima
3,20 (SSP).
Zato onda naglaavamo zakon, ako dranje zakona ne moe da
nas spase? Zato priati o njemu ili ga uopte prouavati? Ako nas na
napor da drimo zakon moe, u stvari, spreiti da doemo Hristu za
spasenje, zar ne bi bilo bolje uopte ne uti za zakon?
Zakon ima nekoliko vanih i opravdanih funkcija. Zakon ne moe
da nas spase, ali moe da nam pokae nau potrebu za spasenjem. Za-
kon ne moe da nas promeni, ali moe da nam pokae nau potrebu za
promenom. Pavle opisuje zakon kao uitelja koji treba da nas dovede
Hristu. Pogledajte Galatima 3,24.25. Jakov naziva zakon ogledalom
Jakov 1,23-25. Ogledalo moe da nam pokae nau potrebu za ie-
njem, ali ne moe da nas oisti. Tako je i sa Bojim zakonom. On nam
pokazuje nae greno stanje, da bi nas motivisao da odemo Hristu za
ienje i obnovu. Zakon moe da postavi dijagnozu, ali ne moe da
lei i isceli bolest greha.
Zakon osuuje. A kada shvatimo svoju osudu, shvatamo i svo-
ju potrebu za oprotenjem. Zakon otkriva prokletstvo pod kojim smo
kao prekrioci zakona i na taj nain nas priprema da prihvatimo dobre
vesti, da nas je Hristos otkupio od prokletstva zakona. Pogledajte Ga-
latima 3,13.
A zakon je i zatitnik. Zakon titi nevinog. On takoe titi i krivca!
Kada doemo pred Boji sud, moemo jasno znati da li smo krivi. Ne
moramo da se brinemo da e Bog biti pristrasan ili da e suditi prema
svom trenutnom hiru. On je jasno izneo svoje zahteve i tako i nevin i kriv
mogu da znaju na emu su. Oni koji su prihvatili Hristovu pravednost,
umesto svoje sopstvene pravednosti, mogu da budu opravdani, zatieni
zakonom koji ih ne osuuje. Oni koji su krivi jasno e uvideti svoje sop-
stveno odbijanje Boje blagodati i znae da im je bilo poteno sueno.
167
Kada pogledate u Boji zakon, da li smatrate da vas osuuje? Onda

hvalite Gospoda! Vreme probe jo traje. Nije prekasno da dozvolite za-
konu da obavi svoj posao i dovede vas Hristu.
168
TEZA BROJ 62
Ne postoji sila za istinsku poslunost u zakonu.
Planina Sinaj nije dobra bez Brda Golgote.
Sama logika nema silu. Nauka je, bez ikakve sumnje, dokazala
da postoji jasna veza izmeu puenja i raka plua. Statistike sa puteva
nastavljaju da pokazuju da je vonja pod dejstvom alkohola izuzetno
opasna, ne samo za vae zdravlje, ve i za zdravlje onih oko vas. mr-
kanje lepka i kokaina, gutanje podizaa ili LSD-ja, FCP ili aneoski
prah za sve to je dokazano da unitava mozak i ugroava ivot. Pa
ipak, veliki deo amerike javnosti nastavlja da koristi cigarete, alkohol
i drogu.
Uprkos tome to izvetaji o potroaima iznova i iznova dokazuju
da brza hrana ima malu nutritivnu vrednost, industrija brze hrane je
jedna od najbre rastuih industrija. Dokazali smo da zagaenost vaz-
duha i vode ugroava sam ivot buduih generacija. Ali nastavljamo da
koristimo i zloupotrebljavamo stvari koje izazivaju zagaenje. Uprkos
sidi i drugim polno prenosivim bolestima, milioni jo uvek praktikuju
seksualni promiskuitet. Znanje nije vrlina. Informacija nije nadvlada-
vanje. injenice ne mogu da obezbede slobodu. Nema sile u logici.
Kada je Bog dao svoj zakon usred grmljavine na planini Sinaj,
izraelski narod je bio uveren u njegovu logiku i razboritost. A sav na-
rod odgovori slono i ree: ta je god kazao Gospod iniemo 2.
Mojsijeva 19,8 (Danii). Oni su priznavali da je zakon pravedan, ali
su tek morali da naue njegovu pravu ulogu. Tek su morali da naue,
tekim iskustvom, istinu koja je izraena u spisima naoj crkvi: Dok
gledate u Gospodnje veliko moralno ogledalo, Njegov sveti zakon, Nje-
govo merilo karaktera, nemojte ni na trenutak da pretpostavite da on
[zakon] moe da vas oisti Ellen G. White Comments, S.D.A. Bible
Commentary vol. 6, p. 1070.
Kakav je bio Boji odgovor izraelskom narodu? Moete to da pro-
itate u 5. Mojsijevoj 5,28-30. I Gospod u glas od rei vaih kad vi
govoraste, i ree mi Gospod: uh glas od rei tog naroda, koje rekoe
169
tebi; ta rekoe dobro rekoe (Danii). Bilo je dobro to to su shvatili

da je Boji zakon bio vredan. Ali to nije bilo dovoljno. Gospod je nasta-
vio: O, kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i dre sve zapo-
vesti moje svagda, da bi bilo dobro njima i sinovima njihovim doveka.
Moete gotovo da ujete suze u Njegovom glasu dok to govori. Jer je
Gospod znao neto to je izraelski narod trebalo tek da naui, tekim
iskustvom. On je znao da nema sile u logici. On je znao da niko ne
moe da bude posluan zakonu svojom sopstvenom snagom. Meu-
tim, nije mogao da im objasni njihovu greku reima koje bi razumeli i
prihvatili. Mogao je samo da ih pusti da naue na teak nain. Moete
gotovo da Ga ujete kako uzdie i da vidite kako vrti glavom i zaklju-
uje u stihu 30: Idi, reci im: Vratite se u atore svoje. Nastava je bila
gotova za taj dan! Dok ih sam ivot ne naui koje su njihove potrebe,
sve to bi Bog mogao da im kae bilo je: Idite u svoje atore.
Mnogi roditelji se ude svojoj deci koja gree. Iznova i iznova oni
kau: Ali oni znaju ta je ispravno. I deca verovatno i znaju. Naa
ljudska dilema je da znanje nije dovoljno. Ne samo da je potrebno da
znamo ta je ispravno, ve takoe treba da znamo i kako da inimo
to to znamo da je ispravno. I to je ono gde se tako esto pojavljuje
problem.
Bog vidi nau zbunjenost i razume nae stanje bespomonosti.
U svojoj velikoj ljubavi On se nije zaustavio kod planine Sinaj. On je
obezbedio drugo uzvienje, brdo Golgotu. Kroz prihvatanje Hristove
pravednosti u nae ime, kroz stalni odnos sa Njim, On nam daje to
to je nedostajalo izraelskom narodu Boji zakon, zapisan u naim
srcima. Isus moe da nam da ono to zakon nikada ne moe silu za
poslunost, oprotenje za greh, blagodat za svaku nau potrebu.
170
TEZA BROJ 63
Hristos je svretak zakona za pravednost,
ali ne i svretak zakona.
Poslednjih godina broj raspoloivih prevoda i parafraza (prepri-

avanja) Svetog pisma znaajno je porastao. Neki su dobri; neki nisu.
Ali uporeivanjem izraza iz nekoliko razliitih prevoda, esto moete
stei bolje razumevanje onoga to biblijski tekst znai.
Ova posebna verzija koju u ovde koristiti zove se Vendenova re-
vidirana verzija! To je prepriavanje (parafraza) Rimljanima 9,30-10,4.
ta emo onda rei? Neznaboci koji nisu radili na donoenju roda,
doneli su rod i to je i prava stvar! Ali Izrael, koji se veoma trudio da
pokua da donese rod, nije uopte uspeo da rodi nikakav rod. Zato?
Zato to su oni to pokuali sami od sebe, naporno radei na rodu. Bra-
o, elja mog srca i molitva Bogu za Izrael je da mogu da budu spaseni.
Jer im nosim svedoanstvo da su radili naporno ali ne na pravim
stvarima. Jer oni nisu razumeli Boji nain donoenja roda, tako da su
smislili svoj sopstveni nain da pokuaju da rode rod i nisu se potinili
Bojem nainu delovanja. Jer je Hristos svretak napornog rada na do-
noenju roda za svakoga koji veruje.
Prevoenje Biblije je teak posao! Pokuajte to ponekad, na ne-
kom svom omiljenom stihu, i vidite kako vam ide!
Ono to Pavle opisuje u Rimljanima 9. i 10. poglavlju je pogreno
shvatanje koje je Izrael imao u vezi sa tim kako da donose rodove pra-
vednosti. Oni nisu razumeli Boje metode pa su izmislili svoje sopstve-
ne metode koje nisu delovale. Oni su uloili mnogo truda. Pavle je bio
spreman da to prizna. Ali njihov trud nije zavrio nigde, zato to je bio
usmeren na pogrenu stvar.
ini se da se pojavljuju dve krajnosti u razmiljanju kada je re o
dranju zakona. Prva je: Ako je zakon dobar, hajde da se svi trudimo
da mu budemo posluni. Posledica je legalizam i nema istinske po-
slunosti. Druga krajnost je: Ako ne treba da se trudimo da drimo
zakon, onda ne sme biti neophodno da drimo zakon uopte. Posledi-
171
ca je antinomianizam1 i nema istinske poslunosti. Obe krajnosti vode

do iste greke na kraju.
Pravednost koja dolazi samo verom u Hrista donosi dobre vesti
da je istinska poslunost mogua, ali da ne dolazi kroz nae sopstvene
napore da proizvedemo (postignemo, ostvarimo) poslunost. Ispravno
razumevanje iskustva pravednosti samo verom u Hrista spreava i le-
galizam i bezakonje.
Kroz stalan odnos i zajednicu sa Gospodom Isusom, mi smo sve
vie i vie zahvalni zbog Njegove ljubavi i dobrote prema nama. I do-
kle god imamo ispravan pogled na Boju ljubav, mi neemo eleti da
je zloupotrebljavamo Odabrana svedoanstva, knjiga 1, str. 312 orig.
Hristos nije svretak zakona; On je svretak naih sopstvenih uzalud-
nih napora da drimo zakon. Sigurna posledica odnosa vere sa Njim
bie istinsko dranje zakona koje dolazi iz srca. Usledie dobra dela,
kao cvetovi i plod vere. Prisvajanje Hristove pravednosti pokazae se
u dobro ureenom ivotu i pobonom razgovoru Elen Vajt, Znaci
vremena, 5. septembar 1892.
Konaan test da li je neka osoba u milosti Bojeg zakona je da li
ona ivi u odnosu vere sa Hristom, kako bi zakon mogao da bude za-
pisan u njenom srcu. Ako priznamo zahteve Bojeg zakona i stvarnost
da ne moemo da drimo zakon, na jedini izbor je da doemo Hristu
za Njegov dar pravednosti.
1 Antinomianizam (od grkih rei anti protiv, nomos zakon) je uverenje da je

hrianinu dovoljna samo Boja milost i da se Boji zakon time ukida prim. prev.
172
TEZA BROJ 64
Dobra dela uinjena odvojeno od Hrista
jesu loa dela.
Ispod je jedna lista aktivnosti. Molim vas, izaberite koje od ovih

aktivnosti su dobre, a koje loe.
Nahraniti nekoga ko je gladan.

Dati nekome cvet.
Ii u crkvu.
Ponuditi prevoz putniku koji je na cedilu.
Nasmeiti se.
Posetiti bolesne.
Rei hvala, molim i izvini.
Odneti veknu sveeg hleba susedu.
Donirati novac crkvi.
Deliti svoju veru [sa drugima].
Dozvolite mi da vas sada pitam: Da li vam je ikada neka mlada

osoba prila na aerodromu, nasmeila se i pruila vam cvet? A onda je
elela da joj date novac, zar ne? I ako joj date novac, u ijem depu bi
taj novac zavrio? Otiao bi voama odreenog kulta koji je ta osoba
predstavljala! Dakle, da li su osmeh i davanje cvea ljudima dobra ili
loa dela?
Razmislite o ovom pasusu koji se nalazi u Velikoj borbi, na strani
509 originala: Kua esto radi najuspenije preko onih za koje se naj-
manje sumnja da se nalaze pod njegovom vlau... Miljenje koje preo-
vlauje kod mnogih je da sve to izgleda kao utivost i otmenost mora,
u izvesnom smislu, da je od Hrista. Nikada nije bilo vee zablude. Ove
osobine bi trebalo da krase karakter svakog hrianina, jer one vre
snaan uticaj u korist prave religije; ali one moraju da budu posveene
Bogu ili su i one takoe sila za zlo. Mnogi ljudi koji su obrazovani i pri-
jatnog su i uglaenog ponaanja, koji se ne bi ponizili da uine ono to
173
se uobiajeno smatra nemoralnim, samo su uglaena orua u rukama

sotone. Dakle, dobro ponaanje nije dokaz samo po sebi.
Isus je u Mateju 7,22.23 rekao: Mnogi e mi rei u onaj dan: Gos-
pode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali
demone, i u tvoje ime mnoga uda uinili? I tada u im izjaviti: nikada
vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji inite bezakonje (ar-
ni). Dakle, kako su nazvana uda uinjena odvojeno od odnosa sa
Hristom, odvojeno od poznavanja Hrista? Bezakonje.
Mogue je da jedan ateista ispee dobru veknu hleba i da je po-
deli sa susedom. Svetovni ljudi koji nemaju vremena za Boga mogu da
budu zabrinuti za glad u svetu i da rade na tome da je smanje. Mogue
je da neznaboac ili nevernik poseti bolesne. Crkvi moe da se doni-
ra novac koji Bog nee prihvatiti. Neki koji dolaze u crkvu su sotoni-
ne sluge, a ne Gospodnja deca. Fariseji su delili svoju veru i doveli su
obraenike koji su bili dvostruko vie pokvareni, nego oni sami. ak i
okoreli zloinac moe da ponudi prevoz putniku koji je na cedilu i da
iskoristi priliku da prevari bespomonu osobu.
Dobra dela uinjena odvojeno od Hrista jesu loa dela. Da bi dela
bila dobra, ona moraju da se ine u ast i slavu Boga. Neka tako vaa
svetlost svetli pred ljudima, da [mogu da KJV] vide vaa dobra dela,
izjavio je Spasitelj Matej 5,16 (SSP). Ova dobra dela e poeti da se
pojavljuju kada doe do pokajanja i obraenja. Pre toga, rei i dela ne
mogu da slave vaeg Oca koji je na nebesima.
U Rimljanima 14,23 pie: A sve to nije od vere greh je (Sinod
SPC). Kada Bog sudi, On gleda na srce, na motive, na skrivene pobude
uma. Ako ivimo odvojeno od Hrista, nemamo izbora nego da delu-
jemo na sebinim osnovama i zato naa dobra dela nisu dobra dela
uopte.
Istina je da, ako neka osoba gladuje i neko joj da veknu hleba, ona
e biti nahranjena bez obzira na pobude onog ko je hrani. Meutim,
to se tie pojedinca koji daje, bilo kakva dobra dela koja on ini od-
vojeno od Hrista jesu loa dela. Hristos koji ivi verom u srcu i na taj
nain eli i ini u nama, jedini je izvor dobrih dela.
174
TEZA BROJ 65
Svrha dobrih dela nije da nas spasu,
ve da donesu slavu Bogu.
U bilo kojoj raspravi o spasenju samo verom u Isusa Hrista i o i-

njenici da naa dela ni na koji nain nisu temelj naeg spasenja, gotovo
uvek ima nekog ko postavi pitanje: Ako dobra dela ne igraju ulogu u
naem spasenju, od kakve su onda koristi?
Matej 5,16 jasno kae: Neka tako vaa svetlost svetli pred ljudi-
ma, da [mogu da KJV] vide vaa dobra dela i da slave vaeg Oca, koji
je na nebesima (SSP). Samo zato to nas dobra dela ne spasavaju, ne
znai da dobra dela nisu vana. Svrha dobrih dela je da donesu slavu
Bogu.
Dobro, onda, kakva je svrha donoenja slave Bogu? Zar je Bog za-
interesovan za slavu, zato to je usmeren na sebe i egoistian? Da li On
trai da mi budemo usmereni na nekog drugog kada ni On sam nije?
Znamo odmah odgovor na to pitanje, zbog onoga to je Isus uradio na
krstu. Kada je Hristos uzviknuo: Zavreno je, On je zauvek dao odgo-
vor na sotonine optube da je Bog sebian i da ne zna nita o samopor-
tvovanju. Krst je dokazao da je Bog spreman da pree granicu davanja.
Kakva je onda svrha donoenja slave Bogu? Jedan vaan razlog je
da On to zasluuje! On je dostojan nae hvale. Sva slava, ast i hvala
koju ljudski rod moe da Mu ponudi, nikada ne bi mogli da budu pre-
vie. David je rekao: Neka je blagosloven Gospod, koji nas svaki dan
tovari onim to nam je na korist Psalam 68,19 (KJV). Da li ste skoro
primetili teret onoga to vam je na korist? Ponekad je lake usredsredi-
ti se na teret greha ili na teret krivice ili na teret brige koje smatramo da
nosimo. To su tereti koje nam Bog nikada nije namenio da nosimo. On
je obeao da preuzme ovaj teret sa naih ramena i da nam da odmor.
Meutim, teret koji On ima za nas jeste teret onoga to je na korist! A
toga ima mnogo! Ko bi ak mogao sve to da izbroji?
Drugi vaan razlog za donoenje slave Bogu je hriansko irenje
Vesti i svedoenje. Kada drugi vide da je Isus uzdignut u naim ivoti-
175
ma i kroz nas ue o Bojoj ljubavi i milosti, i oni sami su motivisani da

Mu dou. Dobra dela pokazana u ivotu vernika su moan argument
u korist hrianstva, zar ne?
Trei vaan razlog za donoenje slave Bogu je taj da, ako naa do-
bra dela ne slave Boga, koga onda slave? Da li znate odgovor? Postoji
samo jo jedna opcija, zar ne? Ako Bog ne dobija slavu, mi uzimamo
slavu za sebe. A delo opravdanja podrazumeva da slavu ljudskog roda
bacimo u prainu. Mi ne moemo slaviti Boga i sebe u isto vreme. Ili se
On proslavlja ili mi uzimamo ast, slavu i zasluge za sebe.
To nas dovodi do jednog pitanja. Da li bi ak bilo mogue da bude
spasen neko ko nije bio zainteresovan za donoenje slave Bogu? Dono-
enje slave Bogu bi trebalo da bude snana motivacija za dobra dela. I
bie, ako Mu sluimo zato to Ga volimo.
Smatramo da je to tano u naim ljudskim odnosima. Odravanje
porodinog imena moe biti prava motivacija, zar ne? Mi smo spre-
mni da rtvujemo mnogo toga, da bismo ispotovali one koje volimo i
da ih ne bismo razoarali. Kada upoznamo Boga, onako kako imamo
prednost da Ga upoznamo, i kada volimo Boga, onako kako imamo
prednost da Ga volimo, nai emo najvee zadovoljstvo u tome da Mu
odajemo ast i proslavljamo Ga. Biti Mu posluan i sluiti Mu radi Nje-
ga, moe biti najvea motivacija od svih.
Sve je sporedno u odnosu na Boju slavu. Na nebeski Otac treba
uvek da se vrednuje kao prvi, kao radost i blagostanje, kao svetlost i
dovoljnost naeg ivota i na deo zauvek Sinovi i keri Boije, str. 56
originala.
176
TEZA BROJ 66
Kada je re o istinskoj veri i delima,
ne moete imati jedno bez drugog.
Jedna stara pesma kae: Ljubav i brak, ljubav i brak, idu zajedno
kao konj i koija jedno bez drugog ne moete imati (to je veoma
stara pesma, kao to moete videti, iz vie razloga, a ne samo zbog dela
o konju i koiji). Ljudi danas upadaju u mnogo problema pokuavajui
da dokau da ljubav i brak ne moraju nuno da idu zajedno. I sve to
mogu da dokau time je da je Boji plan za brak i porodicu, u svakom
sluaju, najbolji.
Ali vera i dela uvek idu zajedno. Moda mogu da naem ilustra-
ciju koju niko ne bi mogao da dovede u pitanje. ta je sa svetlou i
senkom? Oni uvek idu zajedno, zar ne? Ne moete imati jedno bez
drugog! U ovom svetu, kad god postoji svetlosti, tu je takoe i senka
to je nepromenljiv zakon.
U Putu Hristu, na strani 83 originala govori se o radosti na koju
ne pada senka (nepomuenoj radosti) budueg ivota. Na ovoj Zemlji,
ak i naa radost je pomuena (na nju je baena senka)! Moda je ova
pomuena radost ono to ini moguim roniti suze radosnice. Jer, bilo
koja radost koju imamo, dolazi sa senkom. Mi se radujemo kada neko
prihvati Hrista u svom ivotu, dok u isto vreme oseamo senku onih koji
Ga odbijaju. Nalazimo radost u lepotama prirode, ali je uvek prisutna
senka smrti i propadanja, bez obzira na to gde se okrenemo. Dobre vesti
i loe vesti dolaze zajedno. Ponekad emo doiveti kao redak dar sa-
vren dan, ali uvek je tu senka prethodnog dana i dana koji e uslediti.
Na nae ljudske odnose je baena senka; prihvatanje s ljubavlju, s jed-
ne strane, povezano je sa nerazumevanjem, s druge. Naa srca mogu da
gore u nama, kada nam se Bog lino priblii da razgovara sa nama; pa
ipak, ak i tu, uvek postoji senka onih vremena kada je izgledalo da je
On pokrivao svoje lice i mi nismo mogli da osetimo Njegovo prisustvo.
Dakle, bez obzira da li govorite o fizikom ili duhovnom svetu,
svetlost i senka uvek idu zajedno.
177
Isto je i sa verom i delima. Ako su dela istinska, njihov izvor je

vera u Hrista. Ako je vera istinska, dela e neizbeno proizai [iz nje].
Kada donesete odluku da prebivate u Hristu, vi ste ve doneli odluku o
raanju roda, jer ko god prebiva u Njemu, donosi mnogo roda. Vera i
dela ne mogu biti odvojena. Odabrana svedoanstva, knjiga 1, str. 397
originala, kau: Istinska vera e se pokazati u dobrim delima; jer su
dobra dela rodovi vere.
Kada govorimo o veri i delima, neko obino [kao primer] navede
sliku o dva vesla. Vera i dela su kao dva vesla. Ako pokuate da veslate
sa jednim veslom bilo kojim neete napredovati. Ali ako koristite
oba vesla zajedno, va amac e ii napred, prema nebeskoj obali! A
osoba koja koristi tu sliku obino to ini da pokua da dokae kako bi
trebalo uloiti podjednak napor i u veru i u dela.
Ali istina je da mi ne treba da radimo ni na jednom od ta dva! Vera
je dar i poslunost je dar. Ono na emu bi mi trebalo da radimo je da
ostanemo u amcu ili da ostanemo u odnosu sa Hristom, kroz mo-
litvu i prouavanje Njegove Rei. Kada doemo Hristu za zajednicu i
razgovor sa Njim, prvi nusproizvod je istinska vera. A drugi je istinska
pravednost.
Slika vesala je valjana, meutim, ako je razumete kako treba da
su vera i dela kao dva vesla, u smislu vanosti. Vera i dela su podjed-
nako vana. Ali nain dobijanja i vere i dela je kroz stalni odnos sa
Isusom Hristom.
U Jakovu 2,17 nalazimo da je mogue imati mrtvu veru. Jakov
kae: Tako je i vera, ako nema dela, sama po sebi mrtva (arni). U
Jevrejima 6,1 nalazimo da je takoe mogue imati mrtva dela. I vera i
dela moraju da budu prisutni (da postoje prim. izdavaa), da bi bilo
koje od njih ostalo ivo. Istinska dela e pratiti istinsku veru, a istinska
vera e doi kao rezultat zajednice sa Bogom, isto tako sigurno kao to
i senka prati svetlost.
178
TEZA BROJ 67
Vera raste po kvantitetu, a ne po kvalitetu.
Rast se odraava u stalnoj zavisnosti od Boga.
Marta je konano izala iz kuhinje! Ona je za sebe nauila ta zna-

i sedeti pored Isusovih nogu sa Marijom. Ona je verovala da je Isus
Mesija, Spasitelj sveta, Poslani od Boga. Ona je verovala da, ta god
On zatrai od Oca, to e biti dato. Ona je prihvatila Njegovu tvrdnju
da je On Vaskrsenje i ivot. Ali kada su oi svih tih ljudi bile uprte na
tihu grobnicu njenog brata i kada je Isus zatraio da se pomeri kamen,
Martina vera se pokolebala. Marta: Toplo-hladno.
Avram je bio Boji poseban prijatelj. On je ostavio svoj dom i zemlju,
da bi postao lutalica, pratei unutranji Glas koji je vodio njegove puteve.
Primedbe njegove porodice i prijatelja nisu uticale na njegov izbor. Kada
mu je Bog obeao sina, naslednika, da bude otac velikog mnotva, on se
radovao. Ali jedno nije nikada oekivao: nije znao da e biti potrebno
toliko mnogo vremena. Pokazalo se da je ekanje bilo ono to je previe.
On je zavrio tako to je bio otac dva mnotva, od kojih je svako ratovalo
protiv onog drugog, do dananjeg dana. Avram: Toplo-hladno.
Mojsije je bio prorok i vie od proroka. On je priao s Bogom li-
cem u lice. etrdeset godina je vodio buntovniki, tvrdoglav narod
preko pustinje, sluei njihovim razliitim potrebama. Odbranio ih je
i od samog Boga, odbijajui da se sloi da budu uniteni, ak i kada su
u velikoj meri to zasluili. Pa ipak, njegova vera je zakazala na samoj
granici Obeane zemlje i on je zgreio pred svima i tako oigledno, da
Bog nije imao izbora, nego da mu uskrati prednost da zavri posao koji
je zapoeo. Mojsije: Toplo-hladno.
Klub Toplo-hladno ima mnogo lanova! David, Samson, Adam,
Pavle, Jezekija, Petar, Jakov. Spisak bi mogao da se nastavlja i nastav-
lja. Sveta istorija belei samo nekoliko izuzetaka: Enoh, Jelisije, Danilo.
Nema mnogo drugih.
Prouavanje istorijskih dogaaja iz Svetog pisma dokazuje da,
iako je mogue nenarueno poverenje u Boga i zavisnost od Njega,
179
verovatan je obrazac toplo-hladno. Za mnoge hriane, stvarnost po-

drazumeva iskustvo uspona i padova u predaji (predaja toplo-hlad-
no). Stvarnost podrazumeva da je potrebno vreme da nauimo da sve
vreme zavisimo od Boga, a nikada od sebe. I dok je Boji cilj za nas
da Mu uvek verujemo, nama bi bilo bolje da priznamo i prepoznamo
stvarnost da, u veini sluajeva, mi ne dostiemo ovaj cilj preko noi.
Rast u hrianskom ivotu je uenje da zavisimo od Boga sve vie
i vie vremena. Kao to smo ranije zapazili, zavisnost od Boga je odnos
sve ili nita. Nema niega poput deliminog poverenja ili delimine
predaje. Vi ste ili predani Bogu u svakom trenutku ili Mu niste predani
i oslanjate se na sebe.
Prebivamo u Hristu iz dana u dan, kroz stalan odnos sa Njim. Da
li postavljate pitanje: Kako u prebivati u Hristu? Na isti nain kao
to ste Ga primili u poetku. Kao to ste, dakle, primili Hrista Isusa
Gospoda, tako i hodajte u Njemu Koloanima 2,6 (KJV). Pravednik
e iveti verom Rimljanima 1,17 (KJV) Put Hristu, str. 69 orig.
Dokle god zavisimo od Njega, iskusiemo svu pobedu i poslu-
nost koje On ima da nam ponudi.
Ali ponekad neprijatelj moe da nas natera da skrenemo pogled
sa Hrista i da na trenutak prestanemo da se oslanjamo na Njega. Tada
emo pasti, posustati i zgreiti. To se desilo mnogima u Bibliji; to se
deava mnogima i danas. Kada se to desi, nae je da se ponovo okre-
nemo Isusu, traei ponovo Njegovo obeanje: Ako priznajemo svoje
grehe, on je veran i pravedan i oprostie nam grehe i oistie nas od
svake nepravednosti 1. Jovanova 1,9 (SSP). I mi nastavljamo odnos
sa Njim. Ne ekamo dve nedelje da se Bog ohladi. Ne odustajemo i ne
donosimo odluku da nikada vie to neemo uiniti nebeskoj zemlji. Ne
pokuavamo da ispravimo stvari na svoju ruku i da se onda vratimo
Njemu. Mi se Njemu vraamo odmah, priznajui svoj greh i svoju po-
trebu za Njim. I kroz sve to, odnos sa Bogom se nastavlja.
Rast u hrianskom ivotu se odvija kako nastavljamo da ivimo
verom u Njemu, kako nastavljamo da traimo zajednicu sa Njim, iz
dana u dan. Jer, dok dolazimo Hristu iz dana u dana, On e delovati u
nama, da nas dovede do stanja stalne zavisnosti od Njega.
180
TEZA BROJ 68
Vi ne rastete pokuavajui da rastete.
Moj cilj je bio da budem visok 1,85 m. Ali nije ilo ba dobro
dostigao sam samo 1 m. Kasnije, kada je trebalo da stanem u prvi red,
sa devojicama, za slikanje u osmom razredu, to je bilo vie nego to
jedan momak moe da podnese. Jednog dana izgledalo je da je vreme
da pokuam da ubrzam stvari.
Otiao sam u kuhinju, naslonio se na vrata sa lenjirom iznad glave
i obeleio. Onda sam izaao u dvorite i okaio se na stub na koji se
stavlja konopac za suenje vea i visio sam koliko sam mogao da izdr-
im. Zatim sam pourio do vrata i ponovo se izmerio. Kakvo razoara-
nje! Nije pomoglo nimalo!
Isus je rekao: A ko od vas brinui se moe pridodati rastu svome
lakat jedan1 Matej 6,27 (Sinod SPC). Vi ne rastete pokuavajui da
rastete. U stvari, to se vie trudite da pokuavate da porastete, zapravo
manje rastete. Da sam proveo sve svoje vreme visei sa tog stuba za ve,
ne samo da nikada ne bih bio visok 1,85 m, ve ne bi mnogo prolo, a
bio bih 1,85 m ispod zemlje!
Elen Vajt je pre mnogo vremena napisala naoj crkvi: Biljke i
cvee ne rastu svojom sopstvenom brigom niti eljom niti trudom,
ve primanjem onoga to je Bog namenio da poslui njihovom ivotu.
Dete ne moe, nikakvom sopstvenom eljom niti silom, da doda svom
stasu. Nita vie ne moete ni vi, svojom eljom i trudom, da obezbe-
dite duhovni rast Put Hristu, str. 68 orig.
ak i mala deca razumeju princip rasta. Moete da ih pitate: Na
emu biste pre radili, na rastu ili na jelu?
Nije potrebno mnogo vremena dok ne shvate. Ako rade na rastu,
nee ostvariti nita. Ako rade na jelu, ostvarie i jedno i drugo.
Da li ste zainteresovani za duhovni rast? Ne moete da rastete fo-
kusirajui se na rast. Verovatno nita nije tetnije za duhovni rast nego
da stalno proveravate svoj rod. Jelo je nain da se raste ueem u
1 Lakat, stara mera za duinu (oko 45 cm)
181
Hlebu ivota i Vodi ivota. Onaj koji doivljava najbri rast je onaj koji
odvraa pogled od sebe i usredsreuje se na Sunce pravednosti. Onaj
koji je ostao nizak je onaj koji provodi veinu vremena pokuavajui
da raste.
Mnogi ljudi misle da duhovno roenje dolazi od Boga, ali da je
duhovni ivot njihova sopstvena odgovornost. Mnogi misle da mo-
raju deo posla da obave sami. Oni veruju u Hrista za oprotenje greha,
ali sada svojim sopstvenim trudom nastoje da ive ispravno. Meutim,
svaki takav trud mora da propadne. Isus kae: Bez mene ne moete
initi nita. Na rast u blagodati, naa radost, naa korisnost sve zavisi
od naeg jedinstva sa Hristom. Zajednicom sa Njim, svakog dana, sva-
kog sata prebivanjem u Njemu mi emo rasti u blagodati. On nije
samo Tvorac, ve i Dovrilac nae vere Isto, str. 69 orig.
Da li je va cilj da dostignete meru rasta Hristove punine (visi-
ne Karadi)? Efescima 4,13 (KJV). Nikada ne moete dostii taj
cilj tako to ete visiti na nekom duhovnom stubu za ve. Nije mogue
rasti u blagodati svojim sopstvenim, slabanim trudom. Rast je dar. On
se prima kroz druenje sa Hristom, kroz zajednicu sa Njim. Ljudski
rod nikada sam za sebe ne moe da stekne ono to je Bog obeao da
e dati.
Da li se ponekad pitate da li rastete? Postoji jedan siguran nain da
se to kae. Pogledajte da li jedete! Jelo svaki put odreuje rast.
182
TEZA BROJ 69
Hriani jaaju shvatajui svoju slabost.
Kada su slabi, onda su jaki.
Bil je bio u istom kripcu toliko puta, da je prestao i da broji. Pre-

stao je da broji i doktor, koji je sada stajao vrtei glavom, gledajui
Bilovo neobrijano lice i zakrvavljene oi.
Pretpostavljam da sam beznadean sluaj, zar ne, doktore? re-
kao je Bil.
Da, pretpostavljam da jesi.
Kako bi onda bilo da mi date jo jedno pie, poto to ionako nee
promeniti nita?
U redu, dau ti pie, odgovorio je doktor neoekivano. Ali naj-
pre mora da mi uini jednu uslugu.
ta je to? upitao je Bil.
Na kraju hodnika, odgovorio je doktor, nalazi se jedan mladi
ovek koji je ovde prvi put. Odustao sam od tebe, ali moda e on moi
da se promeni. elim da ode u njegovu sobu i da ga samo pusti da te
pogleda to je sve. Ako te vidi, moda e ga to dovoljno uplaiti, da ga
sprei da ponovo mora da bude doveden ovde.
Bil se sloio i otiao niz hodnik da nae mladia koji je, kao i on
sam, bio doveden u bolnicu na ispiranje nakon pijanenja.
U poetku je to uinio samo da bi dobio jo jedno pie. Meutim,
Bil je poeo da razgovara sa mladiem. Nemoj da protrai svoj ivot,
upozorio ga je. Pogledaj mene. Moja porodica je nestala, moje samo-
potovanje je nestalo. Nemam posao; nemam prijatelje. Izgubio sam
zdravlje i ugled. Da li eli da zavri ovako?
Ja nikada neu zavriti kao ti, mladi je bio uporan. Mogu da
prestanem da pijem kad god poelim.
To je ono to sam i ja uvek mislio, odgovorio je Bil. Ali to nije
istina. Ne mogu da prestanem. Ja sam beznadean sluaj. Jedini nain
na koji u ikada moi da ostavim pie je ako mi sam Bog da snage. I
to je jedini nain na koji e i ti ikada moi da prestane da pije. Ti
183
nema silu da kontrolie pie, inae ne bi bio ovde. Mora da naui

da se osloni na viu Silu.
Bil se vraao u bolnicu mnogo puta nakon tog dana, ali nikada
ponovo kao pacijent. Nikada se nije vratio kod doktora da uzme obe-
ano pie. Vratio se da razgovara sa drugima koji su bili dovedeni pod
istim okolnostima, koji su se borili sa alkoholizmom. To je bio poetak
Anonimnih alkoholiara1.
Principi koje je Bil otkrio prilikom posete tom mladiu su danas
temelj Anonimnih alkoholiara. Svaka osoba mora da doe do take
kada e priznati da ima veliku potrebu. Ona se ui da pone tako to
e rei: Ja sam alkoholiar. I stalno se podsea na svoju zavisnost od
vie Sile, ako bude potrebno da problem uvek bude pod kontrolom. U
priznavanju i prepoznavanju slabosti, ta osoba pronalazi snagu.
Svako od nas moe na slian nain da prizna: Ja sam grenik. Mi,
kao hriani, moramo da shvatimo da ne rastemo tako to postajemo
sve snaniji i snaniji. Mi rastemo tako to svaki dan iznova shvatamo
koliko smo slabi i koliko zavisimo od Boje blagodati. To je ono to je
Pavle rekao u 2. Korinanima 12,10: Kad sam slab, onda sam silan
(jak KJV) (Karadi). Kada spoznamo svoju slabost, mi uimo da
zavisimo od sile koja nije naa enja vekova, str. 493 orig.
Ova istina moe biti pretnja jakim ljudima2. Oni koji sigurnost
pronalaze u svom sopstvenom jakom karakteru i samodisciplini, koji
su oputeni zbog svog dobrog ponaanja, pomisao da priznaju slabost
smatraju uvredljivom. A onaj koji je jak, ili misli da je jak, ne osea
potrebu za Spasiteljem.
Bez obzira da li to priznajemo ili ne, da li to prepoznajemo ili ne,
svako od nas je slab. Tek kada postanemo svesni svoje slabosti, moe-
mo biti navedeni da traimo silu izvan i iznad nae sopstvene. Svesni
smo svoje najvee snage onda kada oseamo i priznajemo svoju sla-
bost Svedoanstva, 5. sveska, str. 70 orig.
1 Naziv za udruenje bivih alkoholiara, nastalo 1935. godine u SAD-u, sa osnovnim
pravilom da je svaki alkoholiar anoniman. Glavni sadraj rada udruenja je pomo
u psiholokoj i socijalnoj rehabilitaciji bivih alkoholiara prim. prev.
2 Drugim reima, jaki ljudi oseaju kao da ta istina ugroava njihovo samopouzdanje
prim. izdavaa
184
Rast
Da li sebe smatrate jakom osobom? Moete biti istinski jaki, jedi-

no ako svoju snagu pronalazite u Njemu. Da li sebe smatrate slabim?
Evo, onda, dobre vesti za vas! Njegova snaga se u slabosti pokazuje
sasvim (pokazuje savrena Sinod SPC; usavrava SSP). Pogledajte
2. Korinanima 12,9. Nije vano koliko mislite da ste jaki; vaa jedina
prava snaga dolazi onda kada priznate svoju slabost. Nije vano koliko
ste slabi; moete biti jaki kroz Njega.
185
TEZA BROJ 70
Mi moemo initi sve kroz Hrista koji nam daje
snagu, ali bez Njega ne moemo initi nita.
Tokom odreenog asa na koledu, imali smo mini-kurs o oprav-

danju samo verom u Hrista. Proitali smo dva teksta, Jovan 15,5 i Fi-
libljanima 4,13, da bez Njega ne moemo initi nita, ali sa Njim mo-
emo initi sve.
U toku rasprave neki studenti su bili nesigurni u vezi sa Jovanom
15,5. Jedan je postavio pitanje: Ako ne moemo initi nita bez Hri-
sta, zar to, onda, ne oduzima neto od nae vrednosti kao ljudskih
bia? Zar nismo stvoreni po Bojem liku? Zar nas On nije stvorio sa
slobodnim izborom? Ne zvui kao sloboda izbora ako nita ne moe-
mo da ostvarimo bez Njega.
Tako smo se pobrinuli da povuemo granicu izmeu bezvrednosti
i bespomonosti. Priali smo o injenici da, dok smo bespomoni da
proizvedemo pravednost, u oima Neba smo vredni svega.
U tom trenutku, mladi u zadnjem delu uionice podigao je ruku.
Zato je onda, upitao je, tako lako osetiti bezvrednost, ali tako teko
osetiti bespomonost?
ta od ova dva ee oseate? Bespomonost ili bezvrednost?
avo je uzeo svaku istinu i nekako ju je izvrnuo, zar ne? Bog kae: Ti
si vredan svega, ali si bespomoan odvojeno od mene. avo kae: Ti
si bezvredan. Ali trudi se da se promeni i moda e nekako, jednog
dana, biti vredan neega.
Jedan od najee ispoljavanih strahova u vezi sa temom spasenja
samo kroz veru u Hrista je strah da e to imati za posledicu ne ini
nita vrstu religije. Mnogi ljudi su zabrinuti zbog prihvatanja pasiv-
ne vere koja ima za posledicu potpunu neaktivnost. Moemo da po-
gledamo koliko smo malo toga postigli za sve godine svog napornog
pokuavanja da proizvedemo pravednost, i moemo da pretpostavimo
da, ako prestanemo da se borimo, onda nita ne bismo postigli. Ali ba
obrnuto je istina. Umesto da smatramo da se rast zaustavlja onda kada
186
Rast
prestanemo da pokuavamo da rastemo, uvideemo da tek tada istin-

ski rast moe da pone. Isus nije stao kod svoje izjave u Jovanu 15,5, da
bez Njega ne moemo initi nita. On nam je takoe dao dobru vest da
kroz Njega moemo initi sve.
Sluba isceljenja to ovako izraava: Nema ogranienja korisnosti
onoga koji, sklanjajui sebe u stranu, stvara prostor za delovanje Svetog
Duha na svoje srce i ivi ivot potpune posveenosti Bogu str. 159 orig.
Sveto pismo je puno pria o ljudima koji su iveli u potpunoj za-
visnosti od Boga. Da li su oni bili pasivni? Bili su, kada se to odnosilo
na oslanjanje na svoje sopstvene snage. Meutim, nemojte nikada da
zaboravite koliko [onaj ko je] pasivan moe da bude aktivan! Jer onaj
koji prepoznaje svoju sopstvenu bespomonost i prihvata Boju kon-
trolu, jeste onaj koga e Bog iskoristiti da uini velika dela za Njega.
Ima ve nekoliko godina kako skupljam prie o ljudima u Bibliji
koji su uinili gluposti! Seate li se Jonatana i momka koji mu je nosio
oruje, kako su se uhvatili u kotac sa celom filistejskom vojskom? A
Isus Navin koji je izaao da osvoji Jerihon obilazei oko njega svaki dan,
nedelju dana? Ili kada je naredio Suncu da se zaustavi, jer mu je trebalo
jo nekoliko sati da zavri odreenu bitku? Nije bila u pitanju pamet-
na vojna strategija da Gedeon poalje kui 99% svoje vojske i da onda
napadne sa krazima i bakljama. Ilija je bio budalast kada je kofama
vode polio svoju rtvu, gore na planini Karmil, umesto da Bogu olaka
koliko je to mogue. A tu je i Josafat koji je iao u bitku na elu hora!
Da se bilo koji od ovih biblijskih junaka oslanjao na svoju snagu,
umesto na Boju, bio bi ili glup ili samoubilaki nastrojen! Ali kada se
ljudska slabost ujedinila sa boanskom snagom, Bog je iskoristio ove
osobe da ostvare nemogue za Njega.
Kada nas Bog poziva da se u potpunosti oslonimo na Njega, kada
trai da prepoznamo svoju bespomonost odvojeno od Njega, On ne
otvara vrata za neaktivnost. ivot pod Bojom kontrolom je ivot naj-
vee korisnosti i slube. A to je ivot koji svedoi o rastu i plodnosti.
Taj ivot moe biti va, ako upamtite da bez Njega ne moete initi
nita, ali da sa Njim moete initi sve upoznajte Ga (zbliite se sa
Njim), u linoj zajednici i razgovoru.
187
TEZA BROJ 71
Sotona nema mo da uini da oni koji se oslanjaju
na Boga zgree, ali one koji se oslanjaju na sebe,
lako je poraziti.
Verovatno ste u crkvi uli priu o baki svetici, koja nikada nije re-
kla lou re ni o kome. Jednog dana, jedan lan crkve je, gotovo frustri-
ran, rekao: Kladim se da biste mogli da naete neto dobro da kaete
i o samom avolu.
Na to je ona odgovorila: Pa svakako morate da se divite njegovoj
upornosti!
Mogao bih ovome neto da dodam i kaem da avo svakako zna
kako da kua ljude! To je za njega vekovima bio predmet prouavanja
broj 1 i on je majstor te umetnosti. On tano zna kako na um funkci-
onie i kako da nas obmane, prevari i uini da popustimo pred njego-
vim sugestijama. A mi, naravno, znamo da bez Gospodnjeg Duha koji
podie zastavu (aludira na Isaiju 59,19) protiv njega, ne bismo imali
anse.
Meutim, kada se oslanjamo na Boju silu, avo je onaj koji nema
anse i on to zna. Svaki koji u njemu prebiva (stoji Karadi; ostaje
Stvarnost) ne grei 1. Jovanova 3,6 (Sinod SPC). A Velika borba,
na strani 530 originala, proiruje istu misao: Sotona je svestan da je
i najslabija dua, koja prebiva u Hristu, vie nego dostojan suparnik
za vojske tame i, ako bi se on javno otkrio, ta dua bi ga doekala i su-
protstavila mu se. Zato on tei da borce krsta izvue iz njihovog jakog
utvrenja.
Ako sotona zna da je ak i onaj najslabiji koji prebiva u Hristu
vie nego dostojan suparnika za njega, onda bi bilo izuzetno vano da
shvatimo ta to znai prebivati u Hristu.
Pogledajmo najpre re prebivati. ta znai prebivati? Ako proua-
vate re prebivati u Pismu, otkriete da ona znai jednostavno ostati.
Dakle, sotona je svestan da je i najslabija dua, koja ostaje zavisna od
Hrista, vie nego dostojan suparnik za vojske tame.
188
Prebivanje
Meutim, to nas dovodi do problema. Ve smo zapazili da je potreb-

no vreme za rast, da predaja do koje je dolo prilikom obraenja moe
esto da bude toplo-hladno iskustvo, dok iz dana u dan uimo da upo-
znajemo Boga i da imamo savrenije poverenje u Njega. Ponekad emo
gledati u Njega i oslanjati se na Njegovu silu i tada doivljavamo pobedu.
Ali ponekad odvratimo pogled od Njega i pokuavamo da se oslonimo
na svoju sopstvenu silu i tada padnemo, posustanemo i zgreimo.
Zato je vano napraviti razliku izmeu dve vrste prebivanja koje se
pojavljuju u Pismu. Ovo emo vie prouavati u sledeih nekoliko teza,
ali ukratko, postoji postojan (stalan) svakodnevni odnos sa Hristom, a
postoji i neprestano oslanjanje na Njega iz trenutka u trenutak.
Ponekad doemo na pomisao da emo, ako prebivamo, ili ostaje-
mo u odnosu sa Njim, iz dana u dan, doivljavati neprekidnu pobedu.
Ali mogue je stalno ostajati sa Hristom, iz dana u dan, kroz svakod-
nevni odnos sa Njim, a ipak ne ostajati zavistan od Njegove sile u sva-
kom datom trenutku. Dokle god ostajemo zavisni od Boje sile umesto
od svoje sopstvene, sotona je poraen. Meutim, u svakom trenutku
kada se oslanjamo na svoju sopstvenu silu za snagu protiv iskuenja,
mi smo poraeni.
Bog nema period ekanja, nema vreme za probu, nema odlaganja
pobede koju nam daje. Od prvog dana kada Mu doete, mogue je
doiveti potpuno nadvladavanje, potpunu vlast nad grehom, potpunu
pobedu i poslunost koje On ima da ponudi sve dok se stalno osla-
njate na Njegovu silu.
Meutim, svaki put kada odvratite pogled sa Hrista i pokuate da
stojite u svojoj sopstvenoj, slabanoj snazi, sigurno ete pasti, posustati
i zgreiti. To e se desiti ak i ako ste u odnosu sa Bogom iz dana u
dan 119 godina i est meseci! Tako se desilo i Mojsiju. On je poznavao
Boga, priao je s Njim kao sa prijateljem, licem u lice. Izveo je izrael-
ski narod iz Egipta i vodio ga skoro do granica Obeane zemlje. Ali
jednog dana je popustio pred pokuajima avola da mu skrene panju
sa Hrista i pokuao je da rei stvari u svojoj sopstvenoj sili. Izgubio je
strpljenje, uzeo za sebe slavu koja je trebalo da pripada samo Bogu i na
kraju je udario u stenu, umesto da joj progovori.
189
Ako doe vreme da udarite u stenu, u kakvoj god to formi bilo

u vaem sopstvenom ivotu, zasigurno moete znati jedno nekako,
u tom trenutku, prestajete da se oslanjate na Boju silu i poinjete da
se oslanjate na sebe same. Meutim, bez obzira koliko ste slabi, ak i
ako ste najslabija dua, dok uite da prebivate u Hristu iz trenutka u
trenutak, sotona nee imati mo nad vama.
190
TEZA BROJ 72
Postojan (stalan) svakodnevan odnos sa Bogom
vodi do postojane (stalne) predaje, oslanjanja na
Njega iz trenutka u trenutak.
Pretpostavimo da ste u liftu i da idete ka vrhu Svetskog trgovin-

skog centra. Dok se lift ravnomerno kree nagore, vi se sagnete da ve-
ete cipelu, okliznete se i padnete. Otili ste dole, ak i dok ste ili gore.
Ovo je moda slaba ilustracija dve razliite vrste prebivanja. Mi
moemo da dolazimo Bogu iz dana u dan i da prebivamo u Njemu iz
dana u dan. To je postojan svakodnevni odnos koji Bogu daje kontrolu
nad naim smerom [kretanja]. Ako prebivamo u Njemu iz dana u dan,
kroz svakodnevni odnos sa Njim, na smer kretanja e biti uzlazan
(nagore). Mi biramo da li emo prebivati u odnosu sa Njim iz dana u
dan, kao to biramo da li emo provoditi taj sadrajan sat u razmilja-
nju o Hristovom ivotu i u molitvi i razgovoru sa Njim. I dokle god
Mu dolazimo u postojanom svakodnevom odnosu, pozivajui Ga da
preuzme kontrolu nad naim ivotom, na smer e biti uzlazan.
Meutim, mnogi hriani postaju bolno svesni da ak i kada iza-
beru postojan svakodnevni odnos sa Hristom, ponekad jo uvek umeju
da skrenu pogled sa Njega ka sebi. I tada oni padnu, posustanu i zgree.
To nas dovodi do druge vrste prebivanja neprestanog oslanjanja na
Njega iz trenutka u trenutak. ak i kada je postojan svakodnevni
odnos nenaruen, mogue je da prebivanje oslanjanjem na Njega iz
trenutka u trenutak bude toplo-hladno.
Hajde da utvrdimo, za poetak, da je postojan svakodnevni odnos
ono to odreuje na smer i nau sudbinu. Put Hristu, na stranama
57 i 58 originala, kae: Karakter se ne otkriva sluajnim dobrim ili
loim delima, nego sklonostima koje se pokazuju uobiajenim reima
i postupcima.
Meutim, neprestano oslanjanje iz trenutka u trenutak je ono
to odreuje pobedu ili poraz u hrianskom ivotu. Svaki put kada
gledamo u Isusa i oslanjamo se na Njegovu silu, mi emo iskusiti po-
191
bedu. Svaki put kada gledamo u sebe i oslanjamo se na svoju sopstvenu

silu, mi smo poraeni. U zavisnosti od toga da li smo jaki ili slabi, po-
raz moe biti ili samo iznutra ili i iznutra i spolja. Ako smo jaki, mi se
moda ponaamo ispravno, ali padnemo, posustanemo i zgreimo na
unutranjem planu. Ako smo slabi, poraz e biti spolja, kao i iznutra.
Ali ako se oslanjamo na sebe, umesto na Isusovu silu, mi nemamo ni-
kakvog izbora nego da padnemo, posustanemo i zgreimo.
Ako emo pokuati da nacrtamo grafikon hrianskog ivota, on
bi izgledao otprilike ovako:
Onaj koji se nalazi u postojanom svakodnevnom odnosu sa Hri-

stom ima rastui trend u ivotu, uprkos povremenim neuspesima.
Meutim, ako neko nije u postojanom svakodnevnom odnosu sa
Hristom, linija bi ila ovako:
On moda ima povremene podsticaje koji idu prema Bogu, ali

opti trend ivota je nadole.
192
Prebivanje
Ako je neko u postojanom svakodnevnom odnosu sa Hristom,

onda Hristos ima kontrolu nad Njegovim smerom kretanja. Ako neko
nije u postojanom svakodnevnom odnosu, onda avo ima kontrolu
nad njegovim smerom kretanja.
Ljudi esto pitaju: Ko onda ima kontrolu u trenutku kada koraci
idu nadole, ak i kada je opti smer nagore?
Odgovor je da avo ima kontrolu, iz trenutka u trenutak, svaki put

kada skrenemo pogled sa Hrista i odustanemo od oslanjanja na Njego-
vu silu. Naravno, avo mora da ima kontrolu svaki put kada zgreimo.
Ali mogue je da avo stekne vlast nad naim ivotima na trenutak,
dok Bog jo uvek upravlja naim smerom kretanja. A ta je ono to
ini razliku kada Bog ima kontrolu nad naim smerom kretanja? Jo
jednom, to je postojan svakodnevni odnos sa Njim.
Boji cilj za nas je da nas vodi upravo onoliko postojano i brzo ko-
liko je mogue, do mesta gde emo Ga upoznati i verovati Mu dovolj-
no, tako da se nikada neemo okrenuti od Njega, ak ni na trenutak. A
kada doe to vreme, nai ivoti e izgledati ovako:
193
TEZA BROJ 73
Gledanje u sebe je uvek taka razdvajanja od Boga
i ono prekida oslanjanje na Njega
iz trenutka u trenutak.
Da li se seate kada ste poeli da uite da vozite auto? Morali ste da

vodite rauna o mnogo toga, zar ne? Morali ste da kontroliete brzinu,
papuicu za gas, retrovizor, put ispred sebe, znakove pored puta, druge
automobile na putu i da sluate uputstva koja va instruktor vonje
pokuava da vam da! Mogue je da se toliko bavite tehnikom vonje,
da zaboravite najvanije pravilo: gledaj gde ide! Kada ne gledate gde
idete, onda ne idete tamo gde ste nameravali da idete.
Kada sam jednu od svojih erki pokuavao da nauim da vozi,
skrenuli smo iza ugla i zavrili na travnjaku crkve. To ba nije bio onaj
put kojim sam planirao da idemo! Meutim, vratili smo se i poku-
ali ponovo i doao je dan kada je umela da vozi dovoljno dobro, da
dobije svoju vozaku dozvolu. Ali jedna stvar je sigurna: potrebno je
vie od vozake dozvole, da se osigura bezbedna vonja. Ako postanete
preokupirani okolnim deavanjima, drugim automobilima na putu, ili
razliitim oitavanjima na kontrolnoj tabli, nee proi mnogo vreme-
na, pre nego to izletite sa puta. Ako gledate sebe u retrovizoru i na to
usredsredite svoju panju, umesto na to gde idete, biete u problemu.
Ponekad, kada postanemo hriani, imamo iste probleme kao i vo-
za poetnik. Mi se bavimo tehnikom vonje. Mi stalno gledamo sebe,
da bismo videli kako nam ide. Gledamo druge ljude, da bismo videli
kako njima ide. Okolna deavanja, ivotna zadovoljstva ili iskuenja
ovde na Zemlji, odvraaju nau panju. I ne proe mnogo pre nego to
se naemo u jarku, u duhovnom smislu. Pravilo je da, kad god skrenemo
svoj pogled sa Hrista i fokusiramo se na neto drugo, skreemo sa puta.
Put Hristu nam kae: Kada smo zaokupljeni sobom, na um se
okree od Hrista, izvora snage i ivota. Stoga sotona stalno ulae napor
da panju odvrati od Spasitelja i tako sprei vezu i zajednicu due sa
Hristom str. 71 orig.
194
Prebivanje
Svaki put kada avo uspe da odvrati na pogled od Hrista, neiz-

beno je da padnemo, posustanemo i zgreimo. Naa panja mora biti
na Bogu i, sve dok gledamo u Njega, bezbedni smo. Ali kada, umesto
toga, gledamo u sebe, stavili smo sebe na mesto gde bi trebalo da bude
Bog. A kada ovek sebe stavi na mesto gde bi trebalo da bude Bog, on
je upravo tamo gde sotona i eli da ga ima Ellen G. White, Review
and Herald, January 3, 1899.
Petar je ovo naelo otkrio na jedan dramatian nain, one noi na
jezeru. To je zabeleeno u Mateju 14,28-30. Isus je tog dana nahranio 5000
ljudi i delovalo je da je Nebo silo na Zemlju. Ali ba kada je izgledalo da bi
na tom mestu i u tom trenutku moglo da se uspostavi novo carstvo, Isus je
poslao uenike preko jezera, a oni su vie nego ikada bili razoarani Njime.
Pojavila se oluja i uenici su se uplaili za sopstvene ivote. Meu-
tim, Isus je doao k njima, hodajui po vodi, i Petar je rekao: Gospode,
ako si to Ti, reci mi da doem k Tebi po vodi. I On je rekao: Doi. A
kada je izaao iz amca, Petar je hodao po vodi, da bi doao do Isusa.
Ali kada je video estok vetar, uplaio se; i poevi da tone, viknuo je
govorei: Gospode, spasi me.
Dokle god je drao pogled usmeren na Hrista, bio je siguran. Ali
kada je, umesto toga, pogledao u talase i nazad ka amcu, da se uveri
da su ga drugi uenici primetili, potonuo je.
U prethodnoj tezi sam priao o dve vrste prebivanja, o postoja-
nom svakodnevnom odnosu nasuprot neprestanom oslanjanju iz
trenutka u trenutak. Kada skrenemo svoj pogled sa Hrista, narueno je
neprestano oslanjanje iz trenutka u trenutak a ne postojani svakod-
nevni odnos. Kada padnemo, posustanemo i zgreimo, moramo doi
Isusu za pokajanje i oprotenje.
Meutim, vena sudbina se ne odluuje trenutnom grekom. Ako
neko ko svakodnevno ima zajednicu s Bogom [postojan svakodnevni
odnos] pogrei na tom putu, ako na trenutak skrene vrst pogled sa Isusa
[neprestano oslanjanje iz trenutka u trenutak] to nije zato to on namer-
no zgrei; jer kada uvidi svoju greku, on se ponovo okree i usmerava
svoj pogled na Isusa, a injenica da je pogreio, ne ini ga manje dragim
Bojem srcu Ellen G. White, Review and Herald, May 12, 1896.
195
TEZA BROJ 74
Bog se nikada nee odvojiti od nas.
Ali mi moemo da izaberemo
da se odvojimo od Boga.
Bog nikada ne podnosi zahtev za razvod! On nam je dao dozvolu

da pokrenemo brakorazvodnu parnicu u sluaju da je na partner ne-
veran branim zavetima, ali ak kada je Njegov narod Njemu neveran
kada je Njegov narod iznova i iznova Njemu neveran On sm nika-
da ne koristi to pravo. Prekidanje odnosa izmeu Boga i oveka je uvek
pokrenuto od strane ljudskog roda, nikada od strane Boga.
Boje obeanje Njegovom narodu je uvek bilo: Nikada te neu
napustiti, nikada te neu ostaviti Jevrejima 13,5 (SSP).
U istoriji Izraela vidimo gotovo neogranien broj prilika koje je
Bog imao da izabere da ostavi svoj narod. Oni su mu bili neverni stal-
no iznova. Ne samo da su prekrili zapovesti koje su bile izgovorene sa
Sinaja i zapisane Njegovom sopstvenom rukom, ve su uestvovali i u
oboavanju drugih bogova, zaboravljajui jedinog istinitog Boga, koji
ih je izveo iz Egipta i uveo u Obeanu zemlju. Izvetaj Starog zaveta
iznova i iznova belei pokvarenost i pobunu careva i naroda. enja
vekova na strani 28 originala kae: Od vremena njihovog ulaska u
zemlju Hanan, oni su se udaljili od Bojih zapovesti i poli putevima
neznaboaca. Uzalud im je Bog slao upozorenja preko svojih proroka.
Uzalud su trpeli kazne neznaboakog ugnjetavanja. Svaka reforma je
bila praena jo dubljim otpadom.
Do Hristovog vremena, greh je postao nauka, a porok je bio po-
sveen kao deo religije. Pobuna je pustila svoje korenje duboko u srcu i
ovekovo neprijateljstvo je bilo najokrutnije [upereno] protiv Neba
Isto, str. 37 orig. avo se radovao da je toliko dobro uradio svoj posao,
da e Boje strpljenje konano nestati i ljudski rod biti uniten. Meu-
tim, Bog je imao bolji plan. Umesto unitenja, poslao je Spasitelja. Isus
je doao na Zemlju da lino ponudi pomirenje, da pokua da premosti
jaz izmeu ljudskog roda i njegovog Boga.
196
Prebivanje
Ponuda milosti koju je izraelski narod odbio, i dalje se nudi po-

jedinano, i svaka osoba koja ivi na ovoj Zemlji jo uvek moe da
prihvati tu ponudu. Sve dok svaki pojedinac ne napravi konaan izbor
za ili protiv Boga, ponuda nee biti povuena. Kada Hristos napusti
nebesku svetinju i vreme probe se zavri, Boje trpljenje e konano
doi do kraja. I ak i tada, Bog nas ne ostavlja svojevoljno. On nevoljno
prihvata nau odluku da mi ostavljamo Njega. Pogledajte Veliku borbu,
str. 614 orig.
Da li vas je ikada brinulo to to vam je potrebno previe vremena
da nauite lekcije kojima On pokuava da vas podui? Da li ste se ikada
molili: Boe, molim Te, ne odustaj od mene? Moete biti uvereni da
On nikada nee odustati. Moda bi bila bolja ovakva molitva: Boe,
molim Te, pomozi mi da ne odustanem od Tebe. Jer kada su u pita-
nju dar spasenja i na odnos sa Njim, mi drimo veinski deo glasova.
Samo na tvrdoglavi izbor moe da nas sprei da doemo u Njegovo
prisustvo i primimo ono to ezne da nam da.
Ko e nas rastaviti od Hristove ljubavi? Zar nevolja (alost Si-
nod SPC), ili pritenjenost (tuga Karadi; teskoba Sinod SPC; beda
D. Stefanovi), ili progon, ili glad, ili golotinja, ili opasnost (strah
Karadi; pogibao arni), ili ma? Ali, u svemu tome nadmono
pobeujemo (vie smo nego pobednici KJV) kroz Onoga koji nas
je zavoleo. Ubeen sam, naime, da nas ni smrt ni ivot, ni aneli ni
poglavarstva, ni sadanjost ni budunost, ni sile, ni visine ni dubine, ni
bilo ta drugo to je stvoreno, ne mogu rastaviti od Boije ljubavi, koja
je u Hristu Isusu, naem Gospodu Rimljanima 8,35.37-39 (SSP).
197
TEZA BROJ 75
Razlog zato Bog eli da mi svedoimo je
prvenstveno zbog naeg dobra.
Pretpostavimo da jednog dana ponem da hodam od San Franci-

ska do Pacific Union koleda Obeane zemlje! Vi prolazite u svom
automobilu, zaustavite se i ponudite da me povezete. Ako uem i vo-
zim se sa vama, stii u u koled bre, biu poteen mnogo uljeva. A
ionako sam se uputio tamo.
Hajde da to okrenemo. Jednog dana sam poeo da hodam od San
Franciska do Renoa drugog mesta! Vi prolazite u svom automobilu,
zaustavite se i ponudite da me povezete. Ako uem i vozim se sa vama,
stii u u Reno bre; biu poteen mnogo uljeva du puta (iako u
dobiti mnogo vie uljeva kada stignem tamo). A ionako bih stigao u
Reno.
Ovo je jedan pokuaj parabole na temu svedoenja i naeg udela
u tome da idemo, govorimo i delimo Jevanelje. Ponekad teolozi ra-
spravljaju o posebnom otkrivenju nasuprot optem otkrivenju. Oni koji
zastupaju posebno otkrivenje kau, da bi neko bio spasen, taj mora da
uje priu o Hristu i da je prihvati za sebe. Onaj koji veruje u posebno
otkrivenje insistira da, ukoliko oni, koji su ve doli Hristu, ne idu, ne
govore i ne dele Jevanelje, ljudi e biti veno izgubljeni.
S druge strane, onaj koji veruje u opte otkrivenje, veruje da e
Bog suditi svakom pojedincu na osnovu svetlosti koju je primio i da,
ako je najvie to je neka osoba znala u svom ivotu, bilo da se odazove
Bogu na osnovu svedoanstava o Njemu otkrivenih u prirodi, to e biti
dovoljno.
Moete to da pogledate sa filozofskog stanovita i da zakljuite da,
poto je Bog Bog ljubavi i poto je Bog poten i pravedan, On ne bi
mogao da uini da neko drugi bude izgubljen, na osnovu toga to ja
inim ili ne inim. Postoji prilino dobra potpora za ovo, sa pozicije
nadahnutih izvora, takoe. Jovan 1,9 kae da je Hristos Svetlost koja
obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet (Bakoti). Komentar u
198
Svedoenje
Pregledu i Glasniku (Review and Herald), od 22. juna 1911. kae: Na

dan suda, kada vam se postavi pitanje zato niste sluali Boje zapove-
sti, ne moete da iznesete prihvatljivo opravdanje, pod izgovorom da je
neko drugi bio neposluan.
Bez sumnje, moemo drugima da odnesemo dobre vesti o spase-
nju i da budemo upotrebljeni kao Boja orua, kako bi doprli do njih
za Njega. Kao u prii o hodanju do Obeane zemlje, moemo njihovu
potragu za Bogom da uinimo kraom, moda godinama, ako idemo,
govorimo i delimo. Ali Bog ne ostavlja na nama da se odlui njihova
vena sudbina.
Ako je ovo istina, kakva je onda svrha hrianskog svedoenja?
esto smo uli molbe da pomognemo da se proiri Jevanelje radi
onih u svetu. Meutim, ako Bog moe da dopre do njih bez nae po-
moi, zato trai da budemo ukljueni. Zar nije bilo bolje ostaviti delo
zadobijanja dua anelima, koji su sigurno sposobniji nego to emo
mi ikada biti? Reeno nam je da e na kraju aneli obavljati posao koji
ljudi ne budu mogli. Pogledajte Odabrane poruke, 1. knjiga, str. 118
originala. Ako e se to desiti na kraju, zato onda ne sada, kako bi se
utedele sve greke koje pravimo u svojim pokuajima da podelimo
svoju veru.
Odgovor se nalazi u razumevanju Bojeg cilja, dajui nam ulogu
da uestvujemo u hrianskom svedoenju. Ako elite najbolji rezime
o hrianskom svedoenju, proitajte jedno poglavlje u Putu Hristu:
Delo i ivot. Napor da budemo na blagoslov drugima, odrazie se i
na blagoslov nas samih. To je bio Boji cilj, dajui nam ulogu da ue-
stvujemo u planu otkupljenja str. 79 orig. Svedoanstva, 3. sveska,
str. 391 originala, izraava to jo jasnije: Kakva god potreba da postoji
za naim ueem u napredovanju Boje stvari, On je to uredio s na-
merom, za nae dobro.
Ponekad se ljudi plae da, ako prihvatimo ovu istinu, to e unititi
svu motivaciju da idemo, govorimo i delimo! Deluje sebino ukljuiti
se u slubu radi samih sebe, pre nego radi drugih. Ali, molim vas, za-
pazite da postoji razlika izmeu Bojeg cilja da nas ukljui u hriansko
svedoenje i naeg cilja da postanemo ukljueni. Mi postajemo aktivni
199
u slubi za Njega zato to imamo neto da kaemo i nestrpljivi smo da

to podelimo. Mi postajemo ukljueni u slubu zato to elimo da drugi
razumeju istinu koja nas je oslobodila. Mi dopiremo do drugih zato to
smo poastvovani prednou da budemo radnici, zajedno sa Bogom.
Kako dopiremo do ljudi, radi njih i radi samog Boga, neizbena
posledica je da su i nae sopstvene due blagoslovene. A iz Boje per-
spektive, to je ono to je On imao na umu sve vreme!
200
TEZA BROJ 76
Za istinskog hrianina,
elja da deli dolazi prirodno (iako naini,
odnosno metode mogu da se razlikuju).
Ne moete da drite svog papagaja zatvorenog u posudi sa po-

klopcem! Ne kaem da ne bi trebalo; kaem da ne moete. Ako pokua-
te tako neto, neete vie imati papagaja. Imaete jadnu, malu gomilu
perja!
Put Hristu, na str. 78 originala kae: im neko doe Hristu, u
njegovom srcu se raa elja da objavi drugima kakvog je dragocenog
prijatelja naao u Isusu; spasonosna i posveujua istina ne moe da
ostane zatvorena u njegovom srcu. Ako smo obueni u Hristovu pra-
vednost i ispunjeni radou Njegovog stalno prisutnog Duha, mi nee-
mo moi da ostanemo mirni (da utimo). Ako smo iskusili i videli da
je Gospod dobar, imaemo o emu da govorimo.
Moete nai sline izjave svuda u duhu prorotva. Isus nije po-
nudio uenicima: Nastojte da vaa svetlost sija. On je rekao: Neka sija.
Ako Hristos prebiva u srcu, nemogue je sakriti svetlost Njegovog pri-
sustva Misli s Gore blagoslova, str. 41 originala. Prva tenja prepo-
roenog srca jeste da i druge dovede Spasitelju Velika borba, str. 70
originala.
elja da se sa drugima podele dobre vesti, istinskom hrianinu
dolazi prirodno. elja da se podele dobre vesti, svakome dolazi prirod-
no! Moda se seate prie o gubavcima u vreme gladi u Izraelu. Grad
je bio pod opsadom i ljudi su gladovali. Jedna grupa gubavaca odluila
je da se izloi opasnosti i izae van grada, nadajui se da e nai neki
komad hrane. Razmiljali su da, ako i budu ubijeni u tom pokuaju,
ionako bi uskoro umrli. Na njihovo iznenaenje, neprijatelj je pobegao
u noi, ostavljajui svoje atore i zalihe. Gubavci su jeli i pili i potom su
odneli srebro i zlato iz prva dva atora u koja su uli. A onda se pojavila
prirodna elja da podele dobre vesti! Moete itati o tome u 2. Carevi-
ma 7,9: Tada rekoe meu sobom: Ne radimo dobro; ovaj je dan dan
201
dobrih glasova; a mi utimo (Danii). Tako su otili u grad da podele

ono to su otkrili.
Uprkos injenici da elja da se neto podeli dolazi prirodno, mo-
gue je ne deliti. Ako se opirete prirodnoj elji da delite, vi je gubite
kao to izgubite svog papagaja, ako ga zatvorite u posudi sa poklopcem.
Boja blagodat nee dugo prebivati u dui onoga koji, imajui velike
prednosti i prilike, ostaje nem. Takav ovek e uskoro shvatiti da nema
nita da kae Ellen G. White, Review and Herald, August 22, 1899.
To nas dovodi do druge vane istine: neemo svi deliti dobre vesti
na isti nain. Svi e imati prirodnu elju da dele, koju e svi i izgubiti,
ako odbiju da deluju na osnovu nje. Ali nee se svi sluiti istim meto-
dama prilikom deljenja sa drugima.
Sveti Duh bira darove slube koje daje. Ne mogu svi da rade na isti
nain i ne moe do svakoga da se dopre na isti nain. Meutim, kao
hrianski svedoci, svako od nas e imati da podeli neto lino u vezi sa
onim to je Isus Hristos uinio za nas. Neka osoba je moda drutvena
i osea se prijatno dok zaustavlja strance na ulici, kako bi im govorila o
Hristu. Druga osoba je moda povuenija i radi najbolje meu onima
koje ve poznaje. Sluba isceljenja, str. 143 originala: Samo Hristova
metoda e dati istinski uspeh u dopiranju do ljudi. Spasitelj se meao sa
ljudima, kao neko ko im eli dobro. Pokazao je svoje saoseanje prema
njima, sluio njihovim potrebama i zadobio njihovo poverenje. Onda
ih je pozvao: Sledite me.
Teorija o bombi jevanelja bi trebalo da eksplodira! Moda ste
gledali film Balon jevanelja, satiru o nekim metodama svedoenja,
koje su koristile nezrele osobe. Ljudi se ne spasavaju kao deo mase; oni
se spasavaju kao pojedinci. I lino svedoanstvo o onome to je Isus
uinio za vas je i dalje najubedljiviji argument koji moete da iznesete.
202
TEZA BROJ 77
Najsrenija osoba na svetu je ona koja je najvie
ukljuena u sluenje drugima. Najnesrenija osoba
je ona koja je najvie ukljuena u sluenje sebi.
Da li ste sreni? U vrtiu smo pevali jednu pesmu: Ja sam ispravan,

upotpunjen, uspravan, savren (igra rei na engleskom prim. prev.),
srean sve vreme! ta mislite o ideji da se bude srean sve vreme? Ne
uspeva mnogo nas u tome, zar ne? ak je i Poliana1 (Pollyanna) pro-
nala trenutak u kome se zavrilo njeno beskrajno dobro raspoloenje!
Ali jedno je sigurno: kakvu god sreu da otkrijete u svom ivotu,
ona dolazi kao rezultat zaboravljanja sebe i angaovanja na pomaganju
drugima. Osoba koja je najvie ukljuena u sluenje sebi, uvek je naj-
nesrenija.
Jedino se u ivotu slube nalazi istinska srea. Onaj koji ivi be-
skorisnim, sebinim ivotom, taj je nesrean Na nebeskim mestima,
str. 229 orig. Oni koji se najvie trude da obezbede svoju sopstvenu
sreu su najnesreniji. Na srca onih koji zaboravljaju sebe, svojim in-
teresovanjem za druge, reflektuje se svetlost i blagoslov koje oni dele
drugima Isto, str. 325 orig.
Jedan od Bojih ciljeva za Njegov narod je da budu sreni. Pone-
kad su religiozni ljudi previali tu injenicu i mislili su da onaj koji
nosi tamnu odeu i izgleda sveano, jeste onaj koji je najblii Bogu.
Meutim, to nije tako. Dok je istina da je za sreu potrebno vie od
bljetavila koje prikazuju ljudi u reklamama, takoe je istina da hria-
ni treba da budu najsreniji ljudi na svetu.
Postoji pria o uzdranom i mranom hrianinu koji je poku-
ao da podeli svoju veru. A njegov prijatelj je odgovorio: Mislim da
ne elim da postanem hrianin. Ti me podsea na oveka sa glavobo-
ljom. Ne eli da se rei svoje glave, ali te boli ako je zadri!
1 Junakinja istoimenog klasika amerike deje knjievnosti s poetka 20. veka, au-
torke Elenor Porter (Eleanor H. Porter). Poliana je devojica koja i u najgorim situa-
cijama pokuava da primeni naelo koje naziva igra radosti (engleski: glad game),
odnosno da pronae razlog za radovanje prim. prev.
203
ta je to u naem ljudskom rasuivanju to ini da mislimo da su

oni trenuci kada smo najblii Bogu, zapravo trenuci kada treba da bu-
demo najformalniji? Da li ste se ikada osvrnuli tokom slube priea
u crkvi? To je sluba koja je namenjena i osmiljena da bude proslava
opratanja greha i osiguranja mira sa Bogom. Ali nemojte se usuditi da
se nasmejete! Ako to uinite, biete jedini!
Ponekad sam pokuavao da uverim ljude da nije greh smeiti se
tokom Veere Gospodnje ali nikada nisam bio ba uspean u tome.
Dok akoni dele simbole [Hristovog tela i krvi] izmeu klupa, atmos-
fera je veoma blizu one na sahrani. Neki od nas su u iskuenju da se
nasmeju tim uzdranim licima oko nas, ali se brzo savladamo.
Sluba priea treba da bude radosno iskustvo! Oboavanje Boga
treba da bude radosno iskustvo! Boja sluba treba da bude radosno
iskustvo. Hriani bi trebalo da budu najsreniji ljudi na svetu a glav-
ni razlog da to moe da bude istina je da istinski hrianin uvek razmi-
lja o drugima, dopire do drugih i tako gubi sebe iz vida.
A to delo dopiranja do drugih neizbeno donosi blagoslov onome
ko tako ini. Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga; a ko izgubi
ivot svoj mene radi i jevanelja, taj e ga sauvati Marko 8,35 (Bako-
ti). Davati znai dobijati.
Veliki Pastir e sluiti onima koji slue drugima. Oni sami e piti
od vode ivota i ugasie e. Oni nee teiti za uzbudljivim zadovolj-
stvima niti za nekom promenom u svom ivotu. Najvei predmet nji-
hovog interesovanja bie kako da spasu due koje se nalaze pred pro-
pau enja vekova, str. 641 orig. Da li ste sreni? Ili ste nesreni?
Vae angaovanje u donoenju blagoslova drugima na to utie.
204
TEZA BROJ 78
Hrianska sluba u duhovnom ivotu
odgovara vebanju u fizikom.
Kada se avion kapetana Edija Rikenbekera (Eddie Rickenbacker)

sruio u Pacifik tokom Drugog svetskog rata, preiveli su plutali na
splavu za spasavanje nekoliko nedelja bez hrane i vode, pre nego to su
konano bili spaseni. Rikenbeker i njegov porunik, Dejms Vitaker
(James Whittaker), pisali su o svom iskustvu u knjizi Mislili smo da
ujemo anele koji pevaju (We Thought We Heard the Angels Sing). Je-
dan od lanova njihove posade umro je tokom ovog tekog iskuenja, a
ostali su proveli neko vreme raspravljajui da li da pojedu njegovo telo
ili ne, pre nego to su ga konano sahranili u moru.
Ali pretpostavimo, ba pre nego to su ovi ljudi spaseni, da se desi-
lo da ja prolazim u svom gliseru. Ljudi na splavu bulje u mene ispijenih
oiju, pitajui se da li sam ja samo jo jedna optika varka. Meutim, ja
im se pribliim i kaem: Vi, momci, imate problem. Ne izgledate ba
zdravo. Ono to vam je potrebno je vie vebe.
A oni odgovore: Ono to je tebi potrebno je vie mozga.
Ve due vreme mislio sam da je nain da se ljudi zainteresuju za
duhovne stvari, ukljuiti ih u svedoenje i slubu i irenje vesti. U no-
voj parohiji sam, stoga, angaovao pomo najboljih trgovakih putnika
meu lanstvom i pokuao da izmamim sve da idu i kucaju [ljudima]
na vrata ili dele literaturu ili dre asove biblijskog prouavanja.
Oko 5% ljudi se odazvalo i zaista pokualo da svedoi. Ali to je
zapravo donelo tetu. U stvari, to je uinilo da se mnogi odvoje, kako
bi izbegli da se oseaju krivima zato to se nisu ukljuili.
Glupo je ubeivati ljude da vebaju, ako su skoro mrtvi. Glupo je,
i uistinu uzaludno, ubeivati ljude da vebaju, ako jo nisu ni roeni1.
Onda sam odluio da probam sa drugom metodom. Kada bih od-
lazio u neku novu crkvu, uinio bih sve to je mogue da se ljudi zain-
1 Autor aludira na novoroenje duhovno roenje, tj. poetak novog ivota u Hristu
prim. izdavaa
205
teresuju za duhovne stvari. Poinjao bih istiui na odnos sa Bogom i

stvari koje treba uraditi u vezi sa verom, predajom i nadvladavanjem.
Odziv je bio ogroman u poetku. Ali onda je dostigao svoj vrhunac i
zamro. A ja sam otiao dalje, u novu crkvu!
Konano sam shvatio problem. Od ivotne je vanosti poeti sa
naglaskom na duhovnim stvarima ali to mora biti praeno, to je bre
mogue, ohrabrivanjem ljudi da postanu aktivni u hrianskoj slubi.
Mi moemo odrati novi ivot u Hristu ivim, jedino dok ga delimo.
A jedina stvar koja e spreiti da to probuenje izbledi, jeste da dobre
vesti odmah ponu da se dele sa drugima.
Ova ravnotea je opisana u knjizi Put Hristu, na stranama 80 i 81
originala: Snaga dolazi kroz vebu; aktivnost je osnovni uslov ivota.
Oni koji nastoje da odre hrianski ivot pasivno prihvatajui blago-
slove koji dolaze kroz sredstva blagodati i ne inei nita za Hrista,
jednostavno pokuavaju da ive hranei se bez rada. A u duhovnom,
isto kao i u fizikom ivotu, ovo uvek ima za posledicu degeneraciju i
raspadanje. ovek koji bi odbio da izlae naporu svoje udove, uskoro
bi izgubio svaku sposobnost da se njima slui. Tako i hrianin koji ne
eli da veba svoje snage koje je dobio od Boga, ne samo da nee uspeti
da uzraste u Hristu, ve e izgubiti i snagu koju je ve imao.
Hristos je koristio najbolji nain u radu sa svojim uenicima.
Prvo, pozvao ih je da Ga slede. Pogledajte Matej 4,19. Onda, nakon
nekog vremena, dao im je zadatak: Idite, dakle, i nauite sve narode,
krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha Matej 28,19 (Bakoti).
Samo dok uimo kako da Ga sledimo i kako da nastavimo da Ga
sledimo mi smo spremni da idemo.
206
TEZA BROJ 79
Ne moemo da damo drugima
ono to ni mi sami nemamo.
Zamislite sa mnom scenu iz sudnice. Svedok polae zakletvu, sla-

ui se da e govoriti istinu, samo istinu i nita osim istine. Zauzima
svoje mesto na klupi za svedoke i ispitivanje poinje.
Gde ste bili u noi zloina?
Kod kue.
ta ste radili?
Spavao sam u krevetu.
Da li ste videli neto neobino?
Ne.
Da li ste uli neto?
Ne, prespavao sam sve.
I vi ste svedok?
U tom trenutku svedok se alje iz sudnice, zar ne?
Postoji zanimljiva pria u Starom zavetu o svedoku koji nije imao
ta da kae. Avesalom je radio na tome da preuzme carstvo svog oca
Davida. Dolo je do bitke i u aru borbe Avesalomova mazga je prola
ispod niske grane i Avesalom je ostao da visi zakaivi se kosom na
granu! Neki ovek, po imenu Husi, bio je svedok i reeno mu je da ode
i kae caru Davidu ta je video.
Meutim, drugi ovek je takoe eleo da otri. Njegovo ime je bilo
Ahimas. On je otiao do zapovednika i rekao: Dozvoli da i ja otrim.
Zapovednik je odgovorio: Zato eli da tri? Ti nema nikakve
vesti da prenese.
Ali Ahimas je insistrirao. I trao je dobro, uprkos tome to nije
imao informaciju! U stvari, trao je tako dobro, da je prestigao pravog
svedoka, Husija, i stigao pre njega. Pao je na lice pred carem i rekao:
Sve je dobro a nije bilo. Meutim, kada ga je David pritisnuo za de-
talje u vezi sa Avesalomom, sve to je mogao da odgovori bilo je: Video
sam veliki mete, ali nisam znao ta je 2. Samuilova 18,29 (KJV).
207
Mnogi ljudi u okviru hrianske vere tre sa Ahimasom! Njihova

revnost je velika, ali njihova poruka je slaba. Da biste bili efikasan sve-
dok, morate da imate neto za svedoenje! Bez ive vere u Hrista kao
linog Spasitelja, nemogue je da se na uticaj oseti u skeptinom sve-
tu. Mi ne moemo da damo drugima ono to ni sami ne posedujemo.
U srazmeri je sa naom privrenou i posveenou Hristu da utie-
mo na blagoslov i uzdizanje ljudskog roda. Ako nema prave slube,
istinske ljubavi, stvarnog iskustva, nema ni sile koja e pomoi Misli
s Gore blagoslova, str. 37 orig.
Prvi korak da se postane svedok za Hrista je imati lino iskustvo
sa Njim. Nije dovoljno videti promenu u ivotima drugih ljudi niti ose-
titi silu i uzbuenje Jevanelja. Hriansko svedoenje mora uvek da
se temelji na prvom licu. Niko nee biti impresioniran hrianskim
svedokom koji jedino ume da kae: Video sam veliki mete, ali nisam
znao ta je.
Svedoanstvo koje svet danas eka je svedoanstvo koje je Isus po-
verio oveku iz Gadare iz kojeg je isterao demone, da iznese [drugima].
On je rekao: Idi kui svojima i javi (ispriaj SSP) im ta ti je uinio
Gospod i kako se smilovao na tebe Marko 5,19 (arni).
208
TEZA BROJ 80
Pravi problem u iskuenju je
da li iveti ivot odvojeno od Hrista.
Da li ste ikada bili iskuavani? Da li ste se ikada nali u situaciji da

se borite sa iskuenjem? Mogao bih da dodam jo jedno pitanje: Da li
ste vi ljudsko bie? Iskuenje je ivotna injenica na ovoj Zemlji, zar
ne? I mnogi od nas su linim iskustvom otkrili da postoji avo, mnogo
pre nego to smo linim iskustvom otkrili da postoji Bog.
Kao tinejder, zakljuio sam da bi moji problemi sa iskuenjem
trebalo da se zavre do mojih dvadesetih godina. Meutim, kada sam
bio u dvadesetim godinama, reio sam da e biti potrebno jo nekoli-
ko godina. Iskusiu slobodu od iskuenja u svojim tridesetim, odluio
sam. Ali svaka nova dekada donela bi svoj sopstveni paket problema.
Mrzim da priznam ka kojim godinama sada ciljam! Bolna je realnost
to to ivimo u svetu iskuenja, to je avo iv i zdrav i to nikada
nikoga ne ostavlja potpuno na miru. Njegova upornost je jednaka
samo njegovoj zlobi i kada ne moe da izazove nekoga da zgrei, on
je spreman da se zadovolji time to e uiniti da taj pati. Iskuenje
nije prijatno iskustvo! Jevrejima 2,18 govori o Hristu: Jer u onome u
emu je i On sam patio i bio iskuan, moe da pomogne onima koji se
iskuavaju (KJV).
Meutim, kada se iskuenje zavri neuspehom, porazom i gre-
hom, patnja je jo gora. Kada bismo samo mogli da otkrijemo kako
da se nosimo sa iskuenjem, mogli bismo da budemo u poziciji da od-
govorimo na glavno pitanje koje mnogi ljudi postavljaju. Metode koje
se predlau za noenje sa iskuenjem esto zavise od toga koliko snage
volje neka osoba ima ili nema, i ono to se ispostavlja da deluje kod
jake osobe, neefikasno je za slabu.
Na poetku razmatranja ovog predmeta, prisetimo se da se greh
ne zasniva na ponaanju. Ve smo prouavali injenicu da greh, u jed-
nini, znai iveti ivot odvojeno od Hrista, a da su gresi, u mnoini
(initi pogrene stvari), posledica tog odvajanja.
209
Na isti nain moemo da napravimo razliku izmeu iskuenja, u

jednini (iskuenje da se ivi ivot odvojeno od odnosa sa Hristom iz
dana u dan) i iskuenja, u mnoini, koja bi imala veze sa pogrenim
postupcima ili pogrenim ponaanjem.
Ako se borim sa iskuenjima, u mnoini, ta je onda moj pravi
problem? Nedostatak neprekidnog poverenja u Boga. Zato avo ini
sve to moe da nas odvoji od neprestanog odnosa sa Hristom, jer se tu
razvija nae poverenje u Boga. Ako avo moe da nas ubedi da izabe-
remo da ivimo ivot nezavisno od Isusa Hrista, iskuenja u mnoini
bie po prirodi stvari uspena.
Dua koja voli Boga, voli da crpi snagu iz Njega, stalnom zajed-
nicom sa Njim. Kada postane navika due da razgovara sa Bogom, sila
zlog je slomljena; jer sotona ne moe da prebiva blizu due koja je pri-
vuena Bogu Ellen G. White Comments, S.D.A. Bible Commentary,
vol. 7, p. 937.
Dakle, hajde da utvrdimo odmah na poetku da je pravi problem
u vezi sa iskuenjem iveti ivot odvojeno od Hrista. Ako poputate
pred iskuenjem i poinjete svaki dan bez odvajanja vremena za moli-
tvu i prouavanje Boje Rei, ako ivite ivot udaljen od Gospoda Isu-
sa, onda ste ve izgubili bitku. Iskuenja mogu da se nadvladaju samo
u okviru odnosa sa Hristom. I dok nastavljamo da razmatramo kako
da se nosimo sa iskuenjima, u mnoini, to uvek mora biti na temelju
toga da smo prvo razumeli kako da se nosimo sa iskuenjem, u jednini
iskuenjem da ivimo odvojeno od Boga.
Ali hrianin koji se svakodnevno predaje Hristu i provodi vreme
uei da Ga upozna bolje i da Mu veruje vie, jo uvek moe nai da,
ne samo da je iskuan, ve da je on taj koji je podlegao iskuenjima.
Ako je to va sluaj, onda prouavanje mehanizma iskuenja moe da
napravi pomak.
210
TEZA BROJ 81
Iskuenja postaju gresi
kada pristanemo na njih u svom umu.
Pretpostavimo da ste, kada ste jutros ustali, izabrali da provedete sa-

drajan sat u molitvi i razmiljanju o Hristovom ivotu. Pozvali ste Ga da
preuzme kontrolu nad vaim ivotom i prihvatili Njegove darove pokajanja
i oprotenja za novi dan. Poloili ste svoje planove pred Njegove noge, po-
zivajui Ga da upravlja vaim putevima. I onda ste se posvetili svom poslu.
Meutim, pre veeri ste shvatili da ste zgreili. Popustili ste pred
jednim od avoljih iskuenja i kada ste se osvrnuli na ono to se dogo-
dilo, pitali ste se: Zato? Kako? Kada sam pogreio?
Razmotrite nekoliko trenutaka anatomiju iskuenja.
Ve smo prouavali injenicu da, sve dok vae oi ostaju usredsre-
ene na Hrista, greh nema mo nad vama. Kada ste poeli svoj dan sa
Bogom, vi ste sebe stavili pod Njegovu kontrolu. Sve dok nastavljate da
budete zavisni od Njega, avo nema mo da uini da zgreite. U stva-
ri, kada zavisite od Hrista (kada se uzdate u Hrista), gresi e vam biti
mrski. Stoga avo ume neto bolje, nego da gubi vreme pokuavajui
da vas iskua da uinite pogrene stvari. Najpre mora nekako da skrene
vau panju sa Isusa i oslanjanja na Njega. Misli s Gore blagoslova, str.
92 originala, kau: Poputanje iskuenju poinje kada dozvoljavamo
umu da se koleba, da bude nestalan u svom poverenju u Boga.
Ve smo zapazili da je avolja taktika da skrene na pogled sa Isu-
sa (pogledajte nabrajanje u Putu Hristu, na strani 71 originala). On ini
da postanete zaokupljeni zadovoljstvima, brigama, nedoumicama i a-
lostima, grekama drugih, svojim sopstvenim manama i nedostacima
ili strepnjom u vezi sa tim da li ete biti spaseni. Kada se okrenete od
Hrista i ponete da se oslanjate na sebe, vaa zatita se udaljava od vas
i tada avo moe da pristupi sa svojim iskuenjima da uinite pogrene
stvari, koje ete neizbeno smatrati dopadljivim.
Ovo preusmeravanje panje sa Hrista na sebe, ova promena od
neprestanog oslanjanja na Boga do oslanjanja na sebe, esto se deava
211
neprimetno. Prvi znak da se neto promenilo moe da se pojavi onda

kada vam je prikazano neko od iskuenja neprijatelja, a vi ga smatrate
privlanim.
Edvard Vik (Edward Vick), u svojoj knjizi Dozvolite mi da vas
uverim (Let Me Assure You), daje pet koraka u iskuenjima: iskuenje,
razmatranje, pristajanje, plan, delovanje. Pogledajmo svaki korak.
1. Iskuenje: avo prikazuje svoj mamac za injenje greha. On ne
moe da nas prisili; moe samo da nas pozove. Nije greh biti iskuan.
I Isus je bio kuan.
2. Razmatranje: Bog ne zaobilazi na um. Mi ne zadobijamo po-
bedu odvojeno od svoje sopstvene inteligencije. ak je i Hristos raz-
miljao o iskuenju koje mu je avo prikazao, dovoljno dugo da vidi
kakve su posledice. Razmiljanje o tome ta je u igri i prepoznavanje
ta je svrha iskuenja, ne podrazumeva greh.
Ako se oslanjate na Isusa u vreme iskuenja, zaustaviete se upra-
vo tu. Gospodnji Duh e podii zastavu protiv neprijatelja i bie vam
data pobeda. Ali ako skrenete svoju panju sa Isusa na sebe i oslanjate
se na svoju sopstvenu snagu, onda nemate izbora osim da nastavite ka
sledeem koraku, a tamo iskuenja postaju gresi taka saglasnosti.
3. Saglasnost: ta je saglasnost? To je odgovor kojim se kae: Hej!
To deluje zabavno! Ne mora obavezno da bude: Da, uiniu to. Jer
gresi poinju pre nego to ponu dela. Isus je u Mateju 5 rekao da, ako
ste gnevni, krivi ste za ubistvo i da, ako oseate poudu, krivi ste za
preljubu. Nije neophodno ii dalje od koraka 3, da biste pred Bogom
bili krivi za greh. Preovladavanje grene elje pokazuje da je dua ob-
manuta Misli s Gore blagoslova, str. 92 orig.
4. Plan: U zavisnosti od prirode iskuenja, ovaj korak moe biti
kratak ili prilino komplikovan. Ponekad e, ak i osoba jake volje, koja
istom hrabrou i odlunou moe da se sauva da ne pree na ko-
rak 5, ipak provesti neko vreme ovde, zato to moe biti zabavno pra-
viti planove! Slabi e planirati i onda nastaviti dalje sa tim planovima.
5. Delo: Konano, plan postaje akcija, barem za slabog. Ali za-
pazite da ovo nije korak koji odluuje da li je osoba zgreila. Greh je
poeo na koraku 3, kada je dat pristanak.
212
Iskuenje
Dobra vest je da u bilo kojoj taki du puta u ovih pet koraka,

moete prepoznati svoju opasnost i okrenuti se Hristu za pokajanje i
oprotenje. On je uvek spreman da nas prihvati, bez obzira kada Mu
doemo. Dokle god nastavljamo da traimo odnos i zajednicu sa Njim,
iz dana u dan, On e nas dovesti do take gde emo zavisiti od Njega
sve vreme, a ne samo deo vremena. Kada to vreme doe, neprijatelj e
nam uzalud nuditi svoja iskuenja.
213
TEZA BROJ 82
Isus je bio iskuavan da ini ono to je ispravno, ali
u svojoj sopstvenoj sili, a tako se i mi iskuavamo.
Da li ste ikada bili kuani da pretvorite kamenje u hleb? Ja sam se

borio sa mnogo iskuenja, ali nikada sa ovim! Zato? Zato to avo zna
da bi gubio svoje vreme. Ja to ne bih mogao da uradim, ak ni kada bih
eleo.
Ima li neeg pogrenog u pretvaranju kamenja u hleb? Da li ima
neeg pogrenog u tome da si gladan, ako nisi jeo est nedelja? Isus je,
kasnije u svojoj slubi, a pod vostvom svog Oca, natprirodnom silom
umnoio vekne hleba i ribe i njima nahranio ljude koji nisu jeli jo od
doruka! avo nije iskuao Hrista da pretvori kamenje u okoladne
kolae ili sladoled. On Ga je kuao da pretvori kamenje u hleb i to
zvui kao prilino dobra stvar, kada nita niste jeli etrdeset dana i
noi.
Sva iskuenja sa kojima se avo pojavio, da bi okrenuo Isusa od
Njegove misije, imala su jednog zajednikog imenitelja. Svako je bilo
osmiljeno da ubedi Isusa da prestane da se oslanja na silu svog Oca i
iskoristi silu sa kojom je roen.
Gresi su Isusu bili odbojni. Jevrejima 1,9 kau jasno da je On vo-
leo pravednost i mrzeo bezakonje (KJV). Dakle, avo ne bi mogao da
ga privue iskuenjima, da uini pogrene stvari. Njegova jedina mo-
gunost je bila da Ga natera da uradi ono to je ispravno ali u svojoj
sopstvenoj sili.
Baviemo se Hristovom prirodom detaljnije u tezama 90-94. Ali
da bismo razumeli temu iskuenja, treba da znamo barem ovoliko: Isus
nije bio iskuan da uradi pogrene stvari. On je bio iskuan da uradi
ispravne stvari, ali da ih uradi u svojoj sopstvenoj sili i mi smo kuani
istim.
Otkrivenje 3,14-22 belei poruku laodikejskoj crkvi. Laodikeji ne
fale dela, ali nedostaje joj odnos sa Isusom. Isus je prikazan kako je na-
polju i kuca da bi uao. Vernik Laodikeje mora da se pokaje zbog svog
214
Iskuenje
greha ne zbog svojih greha. On je iveo svoj besprekoran ivot odvo-

jeno od Hrista. On je zaboravio da bez Boga, spoljanji prikaz (spo-
ljanja pobonost) ne vredi nita. Spoljanje forme religije, bez Boje
ljubavi u srcu, potpuno su bezvredne Ellen G. White Comments,
S.D.A. Bible Commentary, vol. 7, p. 958. Laodikeja je crkva ispunjena
jakim ljudima koji ne oseaju potrebu za Spasiteljem.
Meutim, postoji dobra vest za Laodikeju, u stihu 21 obeanje
onome koji nadvlada (pobedi u srpskim i hrvatskim prevodima prim.
izdavaa). A nain da bi se nadvladalo? Moemo nadvladati na isti na-
in na koji je i Hristos nadvladao. Poto se Hristos oslanjao na silu
iznad sebe, umesto na silu u sebi, tako moemo i mi.
avo e pokuati da nas nadvlada na isti nain na koji je pokuao
da nadvlada i Hrista. I, kao to smo bolno svesni, on je esto uspean u
skretanju nae panje sa Spasitelja. On ne doe k nama i pita da li bi-
smo bili zainteresovani da poinimo neki gnusni greh. On samo poku-
ava da ispuni nae dane, sate i minute mnotvom stvari, koje su dobre
same po sebi, ali odvraaju nau panju od Isusa. On pokuava da nas
dri previe zauzetima da bismo provodili vreme u zajednici i odnosu
sa Hristom. Njega nije briga ni ako smo zauzeti radei za crkvu, sve
dok smo suvie zauzeti za Isusa Hrista. To je sutina. On nije zabrinut
zato to inimo dobre stvari, sve dok ih inimo u svojoj sopstvenoj
snazi.
Meutim, mi smo upozoreni na opasnost. Ne samo da je Isus do-
ao da umre za nas, On je doao da nam pokae kako da ivimo. On je
doao da nam pokae kako da se odupremo iskuenju neprijatelja da
se povuemo iz svog odnosa sa Bogom i da se oslanjamo na sebe. Kada
budemo razumeli stvari koje su ukljuene u greh i iskuenje, znaemo
gde lei naa snaga. Poto odbijemo da se odvojimo od zavisnosti od
Hrista, ak i iz dobrog razloga, biemo pobednici kroz Boju silu.
215
TEZA BROJ 83
Gospod zna kako da oslobodi
pobone iz iskuenja, ali ne i bezbone.
Ve dugi niz godina radim kao pastor u crkvama na koledima.

Poduavanje po jednog razreda na koledu svakog semestra pomoglo
mi je da ostanem u kontaktu sa studentskom populacijom. I to me stal-
no podsea na glupost u sistemu ocenjivanja! Studenti rano naue da
se slue smicalicama da bi pobegli od uenja upravo onih predmeta
koje su, navodno, doli da ue! Oni pokuavaju da analiziraju nastav-
nika i njegove tehnike. Provlae se vei deo semestra i onda pokuavaju
da u poslednjem trenutku nabubaju onoliko koliko im je potrebno, da
prou sa prelaznom ocenom.
Moji studenti pokuavaju da nadmudre moje pokuaje da ih ne-
emu nauim, tako da sam ja poeo da se trudim da nadmudrim njih!
U toku tog nadmudrivanja predloio sam ugovor o ocenjivanju. Sva-
kom studentu, koji bude redovno pohaao moju nastavu i posveeno
radio domai iz dana u dan, garantujem prelaznu ocenu bez obzira
koliko se loe pokazao na testovima i ispitima.
Neverovatna (i zabavna) stvar je da, nakon godina poduavanja
i stotina studenata, nijednom se nije desilo da student koji je redovno
pohaao nastavu i svakodnevno predavao domai, ne uspe da dobije
prelaznu ocenu. Kada sedne da pree lekcije i uradi domai, on nema
problem da proe testove i ispite!
Ali moje obeanje i dalje vai. Oni koji predano rade iz dana u dan
bie spaseni u vreme ispita!
Bog je obeao da izbavi pobone od iskuenja. Moete to proitati
u 2. Petrovoj 2,9. Gospod zna kako da pobone izbavi od iskuenja
(SSP).
Ali ko su poboni? Da li ste ikada pomislili da, kada biste bili
poboni, ne bi vam bila potrebna nikakva pomo da se nosite sa
iskuenjem? Psalam 1,6 kae: Gospod zna put pravednog (pravedni-
ki Danii); ali put bezbonog e propasti (KJV). Dakle, poboni su
216
Iskuenje
pravedni a bezboni su nepravedni. Oni koji su poboni, ili pravedni,

jesu oni koji se ne oslanjaju na sebe niti na svoju sopstvenu pravednost,
ve na Hristovu pravednost. To su oni koje Bog zna kako da spase iz
iskuenja. Oni koji su bezboni, ili nepravedni, jesu oni koji se oslanja-
ju na svoju sopstvenu pravednost i svoju sopstvenu silu. Ali oni nemaju
ni jedno ni drugo! ak ni Bog ne moe da spase iz iskuenja one koji
insistiraju da se uzdaju u sebe.
Da li bi bilo ispravno rei da Gospod ne moe da spase bezbo-
nog iz iskuenja? Koliko esto ste bili poraeni u pokuajima da ivite
hrianskim ivotom zato to, kada doe do neke krize, pokuavate da
izvuete rezervnu silu koju nemate? To je kao da pokuavate da poloi-
te ispit za koji se niste pripremili. Ili da ispiete ek kada nemate novac
u banci da to pokrijete.
Sluba isceljenja, na strani 510 originala, kae nam da kada do-
zvolimo da se narui naa zajednica sa Bogom, naa zatita je udaljena
od nas. Ni sve vae dobre pobude i namere nee vam omoguiti da se
oduprete zlu. Vi morate biti ljudi molitve.
Dok traite Gospoda iz dana u dan i bivate promenjeni posmatra-
jui Ga, vi saznajete da je uzaludno da se oslanjate na svoju sopstvenu
slabu snagu. Kada prestanete da pokuavate da se sami borite protiv
greha i avola, onda Gospod konano moe da donese izbavljenje. On
ima svu silu na Nebu i na Zemlji i, kada se oslonite na Njegovu silu,
pobeda je osigurana.
217
TEZA BROJ 84
Iskuenja se ne nadvladavaju (pobeuju)
u vreme iskuenja, ve uvek pre toga.
Jednom sam uo da propovednik za propovedaonicom daje neko-

liko primera kako misli da bi trebali da savladamo iskuenje. Recimo
da imate problem sa alkoholom, rekao je. Odete do prodavnice pia i
traite bocu vina. Vratite se u svoj auto, skinete poklopac boce i podi-
gnete je do svojih usana. Iznenada, svesni ste da ste iskuani.
Pa, pretpostavljam da je tako!
Ali on je nastavio. Recimo da imate problem sa drogama i obra-
tite se svom dileru i kupite zalihu najjae droge. Vratite se u svoj stan,
izvadite pric, zagrejete smesu i upravo kada se spremate da zaronite
iglu u svoju ruku, shvatite da ste iskuani. ta radite?
Moda je jedan od najveih problema sa iskuenjem to to eka-
mo do trenutka koji je opisao ovaj propovednik i onda pokuavamo da
odluimo ta da radimo. Meutim, tada je prekasno! Ako greh poinje
u naem umu, kada dozvolimo da se narui nae poverenje i zavisnost
od Hrista, onda je iskuenje ponueno i popustili smo mu mnogo pre.
Ako gresi nisu samo pogrena dela, ve i pogrene misli, planovi i elje
(kao to smo videli u poslednjih nekoliko teza), onda je iskuenje bilo
efikasno ak i pre odlaska u prodavnicu pia ili kod dilera. Iskuenje
je ve postalo greh u trenutku davanja saglasnosti u umu. Usledilo je
planiranje i ispoljavanje greha, a to je bila jednostavno neizbena po-
sledica greha koji se ve desio.
Misli s Gore blagoslova, na strani 60 originala, kau nam: Vreme
iskuenja pod kojim, moda, neko padne u ozbiljan greh, ne stvara zlo
koje se otkriva, ve samo razvija ili omoguava da se vidi ono to je bilo
pritajeno i prikriveno u srcu. Onako kako ovek misli u svom srcu,
takav je, jer iz srca izlaze ivotne stvari Prie 23,7; 4,23 (KJV).
Ako se naete u situaciji da padnete na ispitu iz vie matemati-
ke, pravi problem se desio onda kada ste propustili da nauite tablicu
mnoenja ili ste zanemarili da reite svekodnevne zadatke. Ako se ne-
218
Iskuenje
oekivano naete u minusu u banci, pravi problem se desio onda kada

niste zapisali ekove koje ste poslali ili niste ispravno dodali ili oduzeli
iznos. Ako se naete u situaciji da se davite u dubokom delu bazena,
pravi problem je to niste prvo nauili kako da ostanete na povrini u
plitkom delu.
Jaki ljudi koriste sve vrste tehnika da pokuaju da savladaju greh
u vreme iskuenja. Slabi pokuavaju sa istim tehnikama i shvataju da
nema razlike u ishodu. Problem nije nai prave rei koje ete rei niti
molitvu kojom ete se moliti niti pesmu koju ete pevati u vreme isku-
enja. Problem je nai Izvor sile, tako da, kada doe iskuenje, Gos-
podnji Duh e, u vae ime, podii zastavu protiv neprijatelja.
Bilo koja metoda koja pokuava da izazove ispravno ponaanje u
odreenom trenutku iskuenja, usredsredie vau panju na vas same,
a to je slepa ulica. Jedini nain na koji e neko ikada nadvladati greh i
avola jeste kroz gledanje u Isusa a ne u sebe. ak i oni jaki otkrivaju
da, kada su odvojeni od Hrista, sve to mogu da oekuju da e kontro-
lisati, jeste spoljanje delovanje. Oni ne mogu da promene elju svog
srca.
Kada je Isus doao kod svojih uenika u vrt i naao ih kako spa-
vaju, rekao im je: Ustanite i molite se Bogu da ne doete u iskuenje
Luka 22,46 (arni). Da li su oni bili kuani u tom trenutku? Pa, bili
su iskuani da spavaju. Ali ono to ih je pripremilo za poraz, kada je
dolo iskuenje, bila je injenica da su popustili pred iskuenjem da
zanemare raspoloivu silu odozgo. A zbog svog nemara, kada je dola
kriza, svi oni su Ga ostavili i pobegli.
Jevrejima 4,16 nam kae: Da pristupimo, dakle, slobodno k pre-
stolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vreme [u bu-
dunosti prim. izdavaa] kad nam zatreba pomo (arni). Pree-
sto smo, umesto toga, itali da treba da doemo slobodno k prestolu
blagodati u vreme kada nam zatreba pomo. Istina je da nas Isus uvek
prihvata kada Mu se okrenemo (obratimo), ali samo ako traimo Nje-
govu milost na prestolu blagodati sada, imaemo blagodat da nam po-
mogne onda kada doe vreme da nam zatreba pomo. On uvek nudi
oprotenje od greha ali ako budemo osloboeni od greenja, to e biti
219
zato to smo doli Njemu, za Njegovu silu, pre nego to je stiglo vreme
iskuenja. Mi stiemo pobedu uei da prebivamo u Njemu iz dana u
dan, iz trenutka u trenutak.
220
TEZA BROJ 85
Pobeda nije neto to mi postiemo.
To je neto to mi primamo.
Jedna tema se provlai kroz sve poruke za sedam crkava u Otkri-

venju 1-3. Nadvladavanje (pobeivanje). Svakoj crkvi se daje posebno
obeanje, obeanje onima koji nadvladaju. Efeskoj crkvi: Onome ko
pobedi (nadvlada KJV) dau mu da jede od drveta ivota koje je
u raju Boga moga Otkrivenje 2,7 (Sinod SPC). Smiranskoj crkvi:
Onome koji pobedi (nadvlada KJV) nee nauditi druga smrt stih
11 (Sinod SPC). Pergamskoj crkvi: Onome koji pobedi dau da jede
od mane sakrivene, i dau mu kamen beli, i na kamenu novo Ime na-
pisano, koje niko ne zna osim onoga koji ga prima stih 17.
Tijatirskoj crkvi: I onome koji pobedi i odri dela moja do kraja,
dau vlast nad neznabocima (narodima KJV) stih 26. Sardskoj
crkvi: Tako e onaj koji pobedi biti obuen u haljine bele, i neu izbri-
sati ime njegovo iz Knjige ivota, i priznau ime njegovo pred Ocem
mojim i pred anelima njegovim Otkrivenje 3,5.
Filadelfijskoj crkvi: Onoga koji pobedi uiniu stubom u hramu
Boga moga, i vie nee izai napolje; i napisau na njemu Ime Boga
moga, i ime grada Boga moga, novoga Jerusalima, koji silazi s neba od
Boga moga, i novo Ime moje stih 12.
I konano, crkvi Laodikeje: Onome koji pobedi dau da sedi sa
mnom na prestolu mome, kao i ja to pobedih i sedoh sa Ocem mojim
na prestolu njegovom stih 21.
Zvui kao da je prilino vano biti pobednik, zar ne? Gospod
onima koji nadvladaju (pobede) svakako daje snanu motivaciju da
to uine: da mogu da jedu sa drveta ivota, skrivenu manu, da prime
novo ime, da imaju vlast nad narodima, da budu obueni u belu ode-
u, da budu stub u Bojem hramu i da sede sa Hristom na Njegovom
prestolu.
Ponekad, kada kaem da je pobeda dar, ljudi pomisle da kaem da
je to neto to, na neki nain, i nije toliko vano. Nita ne bi moglo biti
221
dalje od istine. Spasenje je dar da li je spasenje vano? Vera je dar da

li je vera vana? Pokajanje je dar da li je pokajanje vano? Boji cilj
za nas je pobeda i ak vie od pobede. On eli da budemo vie nego
pobednici kroz Njega Rimljanima 8,37 (KJV).
Kada Bog govori o dobijanju pobede, i ak o neemu to je vie
nego pobeda, koja je to pobeda koju On opisuje? Da li je to pobeda nad
gresima? Ne. To je pobeda nad neim daleko teim za kontrolisanje.
Misli s Gore blagoslova, str. 141 originala: Hrianski ivot je bitka i
mar (pohod). Ali pobeda koja treba da se stekne ne osvaja se ljudskom
silom. Podruje sukoba je u oblasti srca. Bitka koju treba da vodimo
najvea bitka koju je ovek ikada vodio jeste predaja sebe Bojoj volji,
potinjavanje srca vrhovnoj vlasti ljubavi.
Obratite panju da je u pitanju predaja sebe, odustajanje od nas
samih i davanje kontrole Bogu, u tome je stvar a ne predaja pogre-
nih stvari.
To je moda jedina bitka u svemiru, u kojoj put do pobede lei u
odustajanju! A poto je to istina, onda je neizbeno da bi pobeda mo-
rala da bude dar, jer je i predaja dar. Mi ne moemo sami od sebe po-
bediti zle elje i navike koje tee da gospodare. Ne moemo nadvladati
monog neprijatelja koji nas dri u ropstvu. Samo Bog moe da nam
da pobedu Isto, str. 142 orig.
Ve smo zapazili nain za dobijanje pobede koji Bog daje u poruci
laodikejskoj crkvi. Onome koji nadvlada (pobedi srpski i hrvatski
prevodi) dau da sedne sa mnom, na mom prestolu, kao to sam i ja
nadvladao i seo sa svojim Ocem na Njegov presto (KJV). Kako je Isus
nadvladao?
Kroz zavisnost od sile svog Oca i kroz odnos sa svojim Ocem ne
kroz borbu protiv avola u svojoj sopstvenoj snazi, iako je On imao
snagu, koju mi nemamo. Kroz poverenje u silu i mo svog Oca, Isus je
bio Pobednik. A kroz poverenje u Njega, kroz veru u Njega, i mi emo
stei pobedu. Ovo je pobeda koja nadvladava svet ba naa vera 1.
Jovanova 5,4 (KJV).
222
TEZA BROJ 86
U hrianskom ratu smo aktivni to se tie borbe
vere, a pasivni to se tie borbe sa grehom.
Trite su danas preplavile sve vrste programa za vebanje. Veba-

nje je postalo toliko popularno, da su neki ljudi ozbiljno naruili svoje
zdravlje preterujui sa tim. Ali ja imam jednu vebu koju bih voleo da
probate u svom duhovnom ivotu. Vebu koja e vas ojaati da stekne-
te pobedu! Da li ste spremni? elim da mirno stojite i da se kreete
napred u isto vreme.
Ovu posebnu vebu Gospod je namenio Izraelcima, ba na poetku
njihovog puta u Obeanu zemlju. Moete itati o tome u 2. Mojsijevoj
14,13-15. Oni su bili na obalama Crvenog mora, odseeni planinama s
jedne strane, a neprijatelj je nadirao s lea. Upravo kada su bili na korak
od potpune panike, Gospod je poslao poruku kroz Mojsija. Ne bojte
se, mirno stojte i gledajte Gospodnje spasenje, koje e vam pokazati da-
nas; jer Egipane koje vidite danas, neete vie nikada videti do veka.
Gospod e se boriti za vas, a vi ete biti mirni. I Gospod je rekao Mojsi-
ju: Zato vie k meni? Reci sinovima Izraela da krenu napred (KJV).
I to je to Biblija je odredila program vebi! Stanite mirno i krei-
te se napred. To je sve to je potrebno.
Da li je mogue stajati mirno i kretati se napred u isto vreme? Pa
verovatno ste to ve radili ranije! Da li ste ikada stajali u autobusu, vozu
ili avionu, dok se on kretao napred? Da li ste mirno stajali? Veina ljudi
shvata da je uzaludno trati gore-dole po prolazima u autobusu ili avi-
onu, dok je on u pokretu. Ne samo da je to protraen napor, ve ete
verovatno izgubiti ravnoteu i pasti! I onda samo stojite mirno. Ali, u
isto vreme, kreete se napred i ne samo to, ve se kreete napred pri
mnogo veoj brzini nego kada biste izali iz vozila i pokuali da trite
u svojoj sopstvenoj snazi.
Kako je to trebalo da izraelski narod mirno stoji i da se, u isto
vreme, kree napred? Trebalo je da mirno stoje, to se tie borbe protiv
neprijatelja ali je trebalo da idu napred u veri! To je razlika izmeu
223
borbe vere i borbe sa grehom. Bog nas poziva da se ukljuimo u borbu

vere. On nas upozorava da se ne uputamo u borbu sa grehom.
Borba vere je borba da se svaki dan odvoji to sadrajno vreme za
molitvu i prouavanje Hristovog ivota, za razgovor sa Njim. Borba sa
grehom je borba da se nadvladaju iskuenja i gresi, to je rat protiv avola
i njegovih moi. Ako pokuamo da se borimo u borbi sa grehom, gotovi
smo na samom poetku. Efescima 6,12 nam kae da se mi ne borimo
protiv tela i krvi, ve protiv poglavarstava, protiv moi, protiv vlada-
ra tame ovog sveta, protiv duhovne pokvarenosti na visokim mestima
(KJV). Ako se, ak, ne borimo protiv tela i krvi, kako mi onda moemo
da se borimo? Kako se borite protiv duha? Postoji samo jedan nain.
Morali biste da angaujete pomo drugog Duha da bije bitku za vas.
A to je ono to je Bog obeao da e uiniti za nas. ovek nije u
stanju da spase sebe, ali Boji Sin bije njegove bitke za njega i stavlja
ga u povoljan poloaj, dajui mu boanske osobine Ellen G. White,
Review and Herald, February 8, 1898.
Tano je da nam Pavle kae da obuemo sve Boje oruje to
deluje kao da e biti borbe! Ali ako pogledate oruje koje je opisano u
Efescima 6,11-18, to je oruje za stalni rat1. U stvari, to je ono to se go-
vori iznova i iznova. Obucite sve Boje oruje, da biste mogli da stojite
(da se odrite). Uradivi sve, stajaete (odraete se). Stanite, dakle.
Zapazite da je svaki komad naoruanja koji obuemo, povezan sa odno-
som vere sa Bogom, ili sa borbom vere. Ono je za odbranu nije oruje
za napad. Razliiti delovi opreme predstavljaju istinu, pravednost, je-
vanelje mira, veru, spasenje, molitvu i Boju Re. Osoba koja je tako
opremljena bie spremna da mirno stoji pokuavajui da se bori protiv
neprijatelja ali i da se kree napred, u odnosu vere i poverenja u Boga.
Ne pokuavajte da idete napred, ukoliko ne stojite mirno budite
sigurni da ete pasti! Ne pokuavajte da stojite mirno, a da ne idete na-
pred ili ete imati samo pasivnu religiju koja e se uskoro pokvariti.
Stojte mirno i idite napred. To je jedini put do pobede!
1 Standing war (eng.) neprestani, stalni rat; postoji i izraz standing army koji ozna-
ava stalnu, esto profesionalnu vojsku, koja se sastoji od redovnih vojnika (profesio-
nalaca ili regruta) i ne rasputa se u mirnodopskom periodu prim. izdavaa
224
TEZA BROJ 87
Prava pobeda je ostvarivanje pobede
nad pokuajem da se ostvari pobeda.
Josafat je upravo primio vest da neprijatelj dolazi. Umesto da sazo-

ve ratno vee i naredi trupama da se odmah pripreme za veliki napad,
on je uinio neto veoma zanimljivo. Moete itati o tome u 2. Dnevni-
ka 20. On je sazvao molitveni sastanak!
Na tom molitvenom sastanku, jedan ovek je ustao, voen Bojim
Duhom, i predloio plan. Rekao je ljudima da treba da izau u susret
neprijatelju, ali da nee morati da se bore, da e se Gospod boriti za
njih. Tako su se rano sledeeg jutra skupili da izau u susret neprijate-
lju i, nakon kratkog dogovora, odluili su da poalju hor na elu svog
mnotva (vojske), da peva hvale Gospodu, na putu ka bojnom polju.
Kako bi vam se dopalo da budete lan tog hora? Bila bi to prava
pobeda ostvariti pobedu nad pokuajem da se ostvari pobeda, zar ne?
Moete li da zamislite nekoga u bas sekciji sa zataknutom prakom
ispod horske odore?
Da ste tog dana bili tamo, bilo bi vam potrebno daleko vie vere
da ostavite praku kod kue i izaete u Gospodnje ime, pevajui Mu
hvale, zar ne? Ali ljudi su nekako uspeli da urade ono to je Josafat za-
povedio i Gospod je za njih ostvario monu pobedu tog dana.
U duhovnom ivotu, takoe, pobeda se uvek ostvaruje gledanjem
u Isusa i oslanjanjem na Njegovu silu. Nikada se ne ostvaruje pokuava-
njem da se borimo protiv greha i avola. Nikada se ne ostvaruje pokua-
vanjem da pomognemo Bogu, dozvoljavajui Mu da obavi deo posla,
dok mi nasumice gaamo neprijatelja sa strane. Pobeda je Boji sektor.
Mi moemo da saraujemo sa Njim jedino kroz traenje odnosa sa Njim
iz dana u dan i tako Mu dozvolimo da se bori protiv neprijatelja za nas.
Moda ste probali da izvedete onaj trik koji izvode kolarci kada
odravaju ravnoteu metle na svojoj ruci. Ako gledate u svoju ruku, u
problemu ste. Ali ako usredsredite svoju panju na metlu i podignete
pogled, to iznenada postaje lako.
225
Kada gledamo u sebe, neizbeno gubimo pobedu ali kada po-

gledamo u Hrista, pobeda dolazi kao posledica. Kako ide ona pesma?
Pogledao sam u Hrista i golub mira je doleteo. Pogledao sam u goluba
i on je ponovo odleteo.
Veina nas je izgubila pobedu, ne zato to se nismo dovoljno po-
trudili da je dobijemo, ve zato to smo se trudili previe. Mi radimo na
samoj pobedi i ba u toku tog procesa gubimo ono to smo se nadali
da emo stei.
Uzrastajui u hrianskom ivotu, mogue je svaki dan raditi na
postizanju pobede i gubiti je; ili gledati u Hrista, umesto rada na po-
bedi i stei pobedu.
Pobeda je kao predaja, jer se zasniva na predaji. To je sve ili nita.
Ne postoji nita poput delimine pobede.
Moemo da ilustrujemo ovu istinu koristei seizmograf za greh.
4 5 6
3 7
2 8
1 9
0 10 0 10
Prvo zapazite ovaj sa leve strane. To je nain na koji esto poku-

avamo da merimo pobedu. Recimo da na poetku svog hrianskog
ivota imam uasnu narav. Ali poinjem da pokuavam da ostvarim
pobedu i, nakon prvih nekoliko puta, moji izlivi besa mere samo 9
na skali. Posle nekoliko godina otkako sam hrianin, moj bes iznosi
samo 6. Posle jo nekoliko godina ozbiljnog napora, kazaljka ide samo
do 3. I neposredno pre nego to u umreti, naie mi jedan dobar dan i
kazaljka ak i ne zatreperi. To nije pobeda!
Umesto toga, obratite panju na sliku sa desne strane. Ona ima
samo dva broja, nulu i deset. Kad god se oslanjam na sebe, umesto
na Hrista, bez obzira da li sam hrianin jedan dan ili celog ivota,
kazaljka e skoiti na deset - svaki put. Svaki put kada se oslanjam na
226
Pobeda
Hrista, umesto na sebe, bez obzira da li prvog ili poslednjeg dana svog
hrianskog ivota, kazaljka nee ak ni zatreperiti.
Boji cilj za nas je da nauimo da se [u potpunosti] oslanjamo na
Njega sve vreme. To je mogue za nas, kao to je bilo i za Hrista. enja
vekova, na strani 679 originala kae: On je znao da e ivot Njego-
vih vernih uenika biti kao Njegov, niz neprekidnih pobeda, koje ovde
nisu smatrane da su takve, ali e kao takve biti prepoznate u velikoj
budunosti.
ta donosi neprekidnu pobedu? Biti veran uenik. I samo dok ui-
mo da Ga poznajemo, moemo da nauimo da Mu verujemo sve vre-
me. Kada Mu verujemo i gledamo u Njega, pobeda je osigurana.
227
TEZA BROJ 88
Savrenstvo karaktera nije na posao.
To je Boji posao u nama.
Da li ste ikada kupili nov auto? Seate li se kakav je bio oseaj

kada ste ga odvezli kui prvi put, sa njegovom sjajnom spoljanjou i
besprekornim presvlakama? Kako ste se oseali kada je neko prvi put
ulubio va branik ili kada je neko od vae dece prosulo milkejk na
zadnje sedite?
U svakom ljudskom biu postoji uroen nagon za savrenstvom.
Mi eznemo za savrenstvom i razoarani smo kada se oteti neto sa-
vreno. Mi nismo voljni da platimo punu cenu za oteenu robu. Jo
kao deca uimo da, kada se jednom neka stvar pokvari, uivanje je
upropaeno. Nai roditelji nas teraju da se brinemo o svojim stvarima,
da to je mogue due odlaemo dan kada e se pohabati i vie nee
imati vrednost za nas.
Mi radimo na tome da zadrimo fiziko savrenstvo. Roditelji
se raduju savrenstvu svog novoroenog deteta i tuguju nad svakim
oiljkom, fizikim ili emocionalnim. Mi inimo sve to moemo da
prikrijemo dokaze starenja i uzdiemo nad borama, oputenom ko-
om, proreenom kosom, gubitkom okretnosti. eznemo za vreme-
nom proslavljenja, kada e taj proces biti ukinut i mi emo iveti u
savrenim telima.
Savrenstvo je vano svakome od nas a vano je i Bogu. On nam
je obeao venu mladost, bez bolesti i patnje, kao to ivimo za venost
u savrenom zdravlju i lepoti. Priao nam je o naem nebeskom domu,
savrenom do poslednjeg sitnice ak je i cvee tamo savreno i nee
venuti. Mi smo uvereni u savrenu sreu, jer nam On kae da nee vie
biti suza, alosti niti plaa.
Meutim, ne moramo da ekamo do Neba za jednu vrstu savr-
enstva. Bog je takoe obeao savrenstvo karaktera a to treba da
se razvije ovde. Bog je obeao savrenstvo, zapovedio je savrenstvo.
Njegova je volja za nas da budemo savreni!
228
Savrenstvo
Bog je rekao Avramu: Hodaj preda mnom i budi savren 1.

Mojsijeva 17,1 (KJV). Isus je rekao svojim sledbenicima: Budite vi
dakle savreni, kao to je savren Otac va nebeski Matej 5,48 (Ka-
radi). Pavle je napisao: Pohitajmo ka savrenstvu Jevrejima 6,1
(Sinod SPC).
Savrenstvo je vano; savrenstvo je mogue; savrenstvo je neop-
hodno za hrianina. Ali nikada ne zaboravite da je savrenstvo Boji
posao, a ne na. Obratite panju na neke od biblijskih izjava:
Bog je moja snaga i sila; i on ini moj put savrenim 2. Samu-
ilova 22,33 (KJV).
Bog je taj koji me opasuje snagom i ini moj put savrenim
Psalam 18,32 (KJV).
A Bog svake blagodati, koji nas je pozvao u venu slavu preko
Hrista Isusa, poto malo postradate, da vas uini savrenima, da vas
uvrsti, ojaa, utemelji 1. Petrova 5,10 (KJV).
A Bog mira, koji je krvlju venoga saveza izveo iz mrtvih velikog
pastira ovaca, Gospoda naega Isusa, da vas usavri (uini savreni-
ma KJV) u svakom dobru, da inite njegovu volju, tako da on ini u
nama ono to je ugodno pred njim - posredstvom (kroz KJV) Isusa
Hrista, kome slava u sve vekove. Amin Jevrejima 13,20.21 (arni).
Da li ste zainteresovani za savrenstvo karaktera? Moete da ga
imate. Dobra je vest znati da, ak i ako se naa fizika tela raspadaju,
a naa materijalna dobra, upotrebom, propadaju, na unutranji ivot
moe da se obnavlja iz dana u dan. Pogledajte 2. Korinanima 4,16.
Savren karakter nam je na raspolaganju na ovoj strani neba. Bog je taj
koji oblikuje nae ivote, sve dok ostajemo u odnosu sa Njim. A Nje-
govo delo je savreno 5. Mojsijeva 32,4 (KJV).
229
TEZA BROJ 89
Savrenstvo moe biti opasna tema,
ako usredsreuje nau panju na nas same
i naa sopstvena dela.
UPOZORENJE: Prouavanje teme savrenstva moe biti opa-

sno za vae duhovno zdravlje!
Ipak, ne bi trebalo da izbegavamo prouavanje savrenstva, jer je

savrenstvo biblijsko uenje. Ali to bi moglo da bude opasno proua-
vanje, ako fokusira nau panju na nas same. Svaki put kada je naa
panja na nama samima, umesto na Hristu, mi emo pasti, posustati
i zgreiti. Moemo bezbedno da prouavamo savrenstvo tek kada za-
pamtimo da je to Boje delo u nama, a ne nae sopstveno delo. A ako
je savrenstvo iskljuivo Boje delo, onda e prouavanje savrenstva
usredsrediti nau panju na Njega i skrenuti je sa nas.
Biblija opisuje tri vrste savrenstva. Moemo biti savreni po ro-
enju, savreni u rastu (uzrastanju) i savreni po karakteru. Ponekad
ujete ljude kako diskutuju o nekom tekstu kao to je Matej 5,48: Bu-
dite, stoga, savreni, kao to je savren va Otac koji je na Nebu (KJV).
I oni e rei: To ne znai savren, to znai zreo.
Meutim, zreo je jaa re nego savren1. Neka beba moe biti sa-
vrena beba, jer grgolji i gugue. Neko dete moe biti savreno dete, jer
sedi na trotoaru i brblja neto susedovoj deci prekoputa. Ali, kada bi se
i u 20. godini tako ponaali, bili bismo zabrinuti!
Biti savren po karakteru ne znai samo biti savren po roenju i
u rastu (tokom uzrastanja), ve i u zrelosti.
Matej 4,28 kae: Prvo stabljika, onda klas, posle toga ito ispuni
klas (KJV). Stabljika moe biti savrena stabljika; klas moe biti savr-
en klas. Ali ito u klasu podrazumeva da je i savreno i zrelo. Hristove
1 Savren krajnji (najbolji) na odreenom stepenu razvoja; postoji mogunost da-
ljeg rasta i daljeg savrenstva na viem stepenu rasta. Zreo u znaenju krajnje savr-
enstvo, posle koga vie ne postoji mogunost daljeg napretka vie, bolje i savrenije
od postignutog nije mogue prim. izdavaa
230
Savrenstvo
oigledne pouke, na strani 65 originala kau da moemo biti savreni u

svakoj fazi svog razvoja.
Dakle, Sveto pismo ui da je savrenstvo mogue. Sveto pismo ta-
koe ui da je savrenstvo Boje delo, a ne nae, kao to smo zapazili u
prethodnoj tezi. I Sveto pismo ui da nikada ne bi trebalo da tvrdimo
da imamo savrenstvo u stvari, takva tvrdnja bi dokazala da nismo
savreni! Jov 9,20: Ako se pravdam, moja sopstvena usta e me osu-
diti; ako kaem: savren sam, to e takoe dokazati da sam pokvaren
(KJV).
Niko ko tvrdi da je svet nije zaista svet. Oni koji su zabeleeni kao
sveti u nebeskim knjigama, nisu svesni te injenice i poslednji su koji
e se pohvaliti svojom sopstvenom dobrotom Vera po kojoj ivim,
str. 140 orig. Istinski pravedan ovek.... nesvestan je svoje dobrote i
pobonosti Posveen ivot, str. 11 orig. to se vie pribliite Hristu,
to ete izgledati vie krivi u sopstvenim oima; jer e vae zapaanje
biti jasnije i vaa nesavrenstva e se videti u upadljivoj i oiglednoj
suprotnosti sa Njegovom savrenom prirodom. Ovo je dokaz da su
sotonine obmane izgubile svoju mo; da vas ivotvoran uticaj Bojeg
Duha budi Put Hristu, str. 64 i 65 orig.
to se vie pribliimo Isusu, izgledaemo manje savreni po svojoj
sopstvenoj proceni, a onda savrenstvo nikada ne moe da pretenduje
da zaokupi nau panju, jer neemo znati kada smo ga primili. Naa
uloga u procesu savrenstva je da nastavimo da se pribliavamo Hristu
i zadravamo pogled na Njemu. On e se pobrinuti za ostalo.
Svako e imati blisku borbu da nadvlada greh u svom sopstve-
nom srcu. To je ponekad veoma bolan i obeshrabruju posao, zato to,
poto vidimo nedostatke u svom karakteru, mi nastavljamo da ih gle-
damo, onda kada bi trebalo da gledamo u Isusa i obuemo odeu Nje-
gove pravednosti Svedoanstva, 9. sveska, str. 182 i 183 orig.
Ali sve dok imamo na umu da je savrenstvo Boje delo za nas
i sve dok gledamo u Njega da ostvari ta god treba da se uradi u toj
oblasti, moemo bezbedno da prouavamo Njegova obeanja o tome.
Moemo da se radujemo izobilnom otkupu koji je uinio da nas vrati
iz greha.
231
TEZA BROJ 90
Isus je bio kao Adam pre pada, po tome to je
imao bezgrenu prirodu On nije roen odvojen
od Boga. Isus je bio kao Adam nakon pada u
fizikoj (telesnoj) snazi, mentalnoj (umnoj) moi i
moralnim vrednostima (jakom karakteru).
Ljudi ponekad postavljaju pitanje da li je Isus bio kao Adam pre

pada ili kao Adam posle pada. Odgovor je Da!
Da bismo razumeli odgovor, moramo da razumemo o kojim as-
pektima Isusovog ivota govorimo. Mogli bismo da podelimo Njegovu
linost, kao ljudskog bia, na etiri aspekta: duhovnu prirodu, fiziku
(telesnu) snagu, mentalnu (umnu) mo i moralne vrednosti ili jak ka-
rakter.
Isus je bio kao Adam pre pada, po svojoj duhovnoj prirodi. Hri-
stos se naziva drugim Adamom. U istoti i svetosti, povezan sa Bogom
i voljen od Boga, On je poeo tamo gde je i prvi Adam poeo. Voljno je
proao putem na kojem je Adam zakazao i otkupio je Adamov pad
S.D.A. Bible Commentary, vol. 7A, p. 650.
Hristos je bio u potpunosti ovek, ali u potpunosti bezgrean
jedino ljudsko bie, od Adama, koje moe tako neto da tvrdi. Neos-
porno je na kraju svoje slube mogao da kae: Ide knez ovog sveta, i
u meni nema nita Jovan 14,30 (Karadi). U Odabranim poruka-
ma, 1. knjizi, na strani 256 originala, pie: Ne bi trebalo da imamo
sumnje u pogledu savrene bezgrenosti Hristove ljudske prirode. A
u Biblijskim komentarima, 7. svesci, na strani 912, Elen Vajt kae: On
je trebalo da preuzme svoj poloaj na elu ljudskog roda, prihvatanjem
ovekove prirode, ali ne i ovekove grenosti.
Na prvi pogled moete ovde videti protivrenost, jer ima smisla
u tome da je Hristos uzeo na sebe nau krivicu, na greh i ak nau
grenu prirodu. Iako je uzeo nau krivicu, On nije postao krivac, inae
bi i Njemu bio potreban Spasitelj. Kada je uzeo nau grenu prirodu,
to nije Njegovu prirodu (misli se na Njegovu duhovnu prirodu, tanije
232
Isus
Njegov bezgreni um prim. izdavaa) uinilo grenom. On je uzeo

nau krivicu i greh, kao naa Zamena.
Kada je aneo doao da poseti Mariju sa vestima da e uskoro biti
roen Mesija, rekao je: Duh Sveti doi e na tebe, i sila Najvieg oseni-
e te; zato e i ono sveto to e se roditi od tebe biti nazvano Sin Boji
Luka 1,35 (kombinacija prevoda Karadi-KJV). Isus je roen druga-
ije od naina na koji se mi raamo. Niko od nas nikada ne bi mogao
biti nazvan onim svetim. Kao i Adam pre pada, Isus je imao ovekovu
ljudsku prirodu, sa mogunou da popusti pred iskuenjem. Ali, poto
On nikada nije popustio pred grehom, ostao je bezgrean. Pogledajte
enju vekova, str. 117 orig. Tako je On postao drugi Adam i otkupio
nas od pada prvog Adama. Pogledajte 1. Korinanima 15,21.22.
Meutim, Isus je bio roen drugaije i od Adama. Pre svega, On
je bio roen! Adam nije; Adam je bio stvoren! Ali Isus nije zapoeo sa
prednostima sa kojima je Adam zapoeo. Tokom etiri hiljade godina
ljudskom rodu je opadala fizika snaga, umna mo i moralna vrednost;
Hristos je uzeo na sebe slabosti degradiranog ljudskog roda. Jedino na
taj nain mogao je da spase oveka iz najveih dubina njegove degra-
dacije (ponienja) enja vekova, str. 117 orig.
Tako je Hristos prihvatio manju fiziku (telesnu) snagu nego to ju
je Adam imao. On nije bio tako visok kao Adam, jer su se ljudi stasom
smanjivali od vremena Stvaranja. Nije bio tako jak kao Adam. Umarao
se i bio Mu je potreban odmor onda kada Adamu verovatno ne bi
kao to je bilo one noi na jezeru i kod izvora u Samariji, kada su ak i
Njegovi uenici bili u stanju da nastave dalje.
Hristos kao ljudsko bie nije bio tako pametan kao Adam! Mu-
drost viena u Njegovoj slubi dola je iznad Njega, a ne iz Njega. On
nije koristio svoj boanski koeficijent inteligencije. On je zavisio od
svog Oca za mudrost i, ak, za svoje svakodnevne planove.
Hristos nije imao ni meru moralne vrednosti kakvu je Adam
imao. ta je moralna vrednost? Elen Vajt, koja je koristila taj izraz, nije
ga definisala. Ali moralna vrednost ima veze sa tim koliko jak karakter
ima neka osoba, koliko ima kontrole nad svojim ponaanjem. Ako je
Hristos imao manje moralne vrednosti nego Adam, onda je bio slabiji
233
od Adama, manje sposoban da se odupre iskuenju u svojoj ljudskoj

prirodi, odvojeno od sile odozgo.
Kakvo iskazivanje Boje ljubavi, da je On bio spreman da dozvoli
svom Sinu da doe i preuzme takav rizik u nae ime! enja vekova
nam kae da je Otac dozvolio Hristu da upozna ivotne opasnosti
svojstvene svakoj ljudskoj dui, da vodi borbu koju mora da vodi svako
ljudsko dete, izloen riziku od neuspeha i venog gubitka. Mi ezne-
mo da zatitimo nae voljene od sotonine moi. Ali Bog je dao svog
jedinorodnog Sina da se nae u jo eem sukobu i mnogo stranijoj
opasnosti, da bi ivotna staza za nau decu mogla biti sigurna. U ovo-
me je ljubav. udite se, nebesa! Divi se, Zemljo! str. 49 orig.
Tanije, imao je bezgreni a ne greni, telesni um. Po miljenju srpskog izdavaa

ove knjige (koje ne mora biti tano), pored umnih sklonosti ka grehu (grenih elja
tj. sklonosti ka zlu) postoje i telesne sklonosti ka grehu to su jednostavno prirodne
potrebe tela koje su u ovom grenom telu izopaene, grene tj. sebine i koje mue um
traei da ih po svaku cenu zadovolji.
Da bismo pokuali da pojasnimo ta je autor zaista mislio, s obzirom da on svojim
objanjenjem u nastavku knjige to nije uspeo da postigne, naveemo odlomak s po-
etka 17. predavanja knjige Poruka treeg anela Bilten GK 1895, A. T. Donsa:
to se tie Hrista koji nije imao iste strasti (sklonosti) kao mi: u celom Svetom
pismu On je, kao i mi, i s nama po telu. On je po telu Davidovo seme (potomstvo).
Doao je u obliju grenog tela (tela grehovnoga Karadi) Rim. 8,3. Meutim,
nemojmo ii predaleko. Jeste doao u obliju grenog tela, ali ne i u obliju grenog
uma. Ne uvlaite u to Njegov um. Njegovo telo je bilo nae telo, ali um je bio um
Isusa Hrista. Zato je napisano: Imajte u sebi isti um koji Hristos Isus ima (Filiblja-
nima 2,5 eng. prevod KJV). Ako je On uzeo na um, kako je mogao da nam bude
upuen poziv: Imajte u sebi isti um koji Hristos Isus ima? On bi ve bio takav. Ali,
kakav je zapravo na um? On je izopaen grehom (tj. grean, telesan um).
Jednostavno, smatramo da je autor mislio na Hristov um a ne telesnu prirodu. U
protivnom, izdavai se ne bi mogli sloiti sa tim stavom, niti ga podrati, ali smatraju
da to ne umanjuje izuzetnu vrednost ostalih Vendenovih stavova prim. izdavaa
234
TEZA BROJ 91
Isus nije imao prednost u odnosu na nas
u nadvladavanju iskuenja.
U dananjoj ekonomskoj situaciji, mnogi ljudi se suoavaju sa

finansijskim problemima. Ako se pronaete u toj grupi ljudi, moda
biste eleli da pohaate seminar pod nazivom Kako iveti u okvirima
svojih prihoda. Predavanja dri Don D. Rokfeler. Da li ste zaintere-
sovani? to se tie studenata, ta kaete na lekciju pod nazivom Kako
uraditi domai na lak nain. Predava ima koeficijent inteligencije
200. Ili vie volite neto iz oblasti sporta? ta kaete na as padobran-
stva poduava aneo Gavrilo.
Ako je Isus doao samo da bude na Spasitelj, onda moda ne bi
bilo tako vano kako je On iveo svoj ivot. Ali ako je doao da bude
na primer, da nam pokae kako da ivimo, onda i On mora da ivi i-
vot kao to mi treba da ivimo. U suprotnom, mi ne bismo bili u stanju
da izvuemo korist iz Njegovog primera.
U enji vekova, na strani 24 originala, pie: Ako bismo morali
da nosimo bilo ta to Isus nije podneo, sotona bi na toj pojedinosti
Boju silu prikazao kao nedovoljnu za nas.
U svim raspravama i polemikama koje se tiu Hristove prirode,
dve glavne take izazivaju najvie neslaganja: pitanje o tome ta znai
to da je Isus bio iskuan u svemu kao i mi, pa ipak nije zgreio (videti
Jevrejima 4) i kako je Isus mogao da bude roen bezgrean, a ljudskog
porekla. Nijedno od ovih pitanja nema direktnu primenu u naim i-
votima i jedno i drugo su pitanja za koja nam kau da su tajna, da
ne bi trebalo da troimo mnogo vremena pokuavajui da shvatimo.
Pogledajte Elen Vajt, Biblijske komentare, 5. sveska, str. 1128 i 1129.
S druge strane, izgleda da se skoro svi slau u vezi sa druge dve
vane take ove teme: da Isus nije imao prednost u odnosu na nas u
nadvladavanju iskuenja i da je nadvladao greh na isti nain na koji
moemo i mi to da uinimo. Ovo su praktina pitanja o kojima imamo
mnogo nadahnutih informacija.
235
ak ni jednom milju, Isus nije popustio pred iskuenjem i ista

ta pobeda moe da bude i naa. Pogledajte enju vekova, str. 123 orig.
Otkrivenje 3,21 kae da moemo da nadvladamo (pobedimo) na isti
nain na koji je i Isus nadvladao. Kroz Hristovu pobedu, iste predno-
sti koje je On imao, obezbeene su i za oveka; jer on moe da bude
zajedniar sile koja je izvan i iznad njega, ak i zajedniar boanske
prirode, kojom moe da nadvlada pokvarenost koja je prisutna u svetu
kroz poudu Elen Vajt, Znaci vremena, 16. januar 1896.
Dakle, Isus nije imao prednost nad nama u nadvladavanju greha;
stoga je On kvalifikovan da nam pokae kako da ivimo. On je doao
i iskusio potrebe i slabosti ljudskog roda, kako bi mogao da ponudi
pomo onima koji moraju da ive unutar ogranienja ljudskog roda.
Nema sumnje da je Isus posedovao sve vrste prednosti u odnosu
na nas, jer je On bio Bog, isto tako sigurno kao to je bio i ovek. Me-
utim, nikada nije iskoristio prednosti sa kojima je roen i sve dok ih
nije koristio, ba te prednosti su Ga stavile u isti ili nepovoljniji poloaj
u poreenju sa nama.
Na primer, Isus je imao pravu prednost u pogledu ponaanja, zato
to, poto nikada nije zgreio, nikada nije mogao ni da bude iskuan
da nastavi sa grehom intenzitet prestupa je neto to nas u najveoj
meri vue nadole. S druge strane, On je bio u nepovoljnom poloaju to
se tie odnosa sa svojim Ocem, jer je imao uroenu silu da ivi ivot
odvojeno od svog Oca a mi nemamo. Ko ima vee iskuenje da ivi
nezavisno? Onaj koji ima silu da ivi tako ili onaj koji je nema?
Elen Vajt u Biblijskim komentarima, 7. svesci, na strani 930, kae:
Bio je to teak zadatak za Kneza ivota da sprovede plan koji je preu-
zeo za spasenje oveka, zaodevajui svoju boansku prirodu ljudskom.
On je primio ast u nebeskim dvorovima i bio je upoznat sa apsolut-
nom moi. Za Njega je bilo teko da odrava nivo ljudske prirode, kao
to je i za ljude teko da se izdignu iznad niskog nivoa svoje izopaene
prirode i budu zajedniari boanske prirode.
Dakle, to se tie osnovnog pitanja o grehu i iskuenju a to je od-
vajanje od odnosa sa Bogom ne samo da Hristos nije imao prednosti
u odnosu na nas, On je zapravo bio u nepovoljnom poloaju. ovek
236
Isus
nije u stanju da sebe spase, ali Boji Sin bije njegove bitke za njega i
stavlja ga u povoljan poloaj, dajui mu boanske osobine Ellen G.
White, Review and Herald, February 8, 1898.
Isusov ivot je naa sigurnost da moemo da nadvladamo isku-
enje. Kao to je On stekao pobedu kroz [potpuno] oslanjanje na svog
Oca, tako i mi moemo da steknemo pobedu kroz [potpuno] oslanja-
nje na Njega. Mi danas moemo da budemo u povoljnom poloaju.
237
TEZA BROJ 92
Isus je nadvladao iskuenje na isti nain
na koji i mi moemo da ga nadvladamo:
silom odozgo, a ne silom iznutra.
Isus je naporno radio celog dana, uei i leei ljude. Kada je palo
vee, krenuo je sa svojim uenicima preko jezera. Bio je iscrpljen. Tek
to su zapoeli svoj put, On je zaspao u zadnjem delu amca.
Uenici su jedva primetili. Oni su bili ribari ne uitelji. itavog
dana Isus je radio svoj posao; sada je bilo vreme da oni rade svoj. Oni
su moda bili nespretni dok su pokuavali da slue ljudima kao to je
On inio, iako su uili [to da rade]. Meutim, to se tie onoga to ima
veze sa morem i brodovima, to je bila njihova oblast i oni su bili puni
samopouzdanja da mogu da se nose sa bilo im to bi moglo da se desi.
U poetku se nisu brinuli oko oluje. Videli su mnogo oluja, na-
roito na ovom moru1, i sve su ih prebrodili. Borba da odre kontrolu
nad brodom zaokupila je njihovu panju i, do vremena kada je oluja
bila na vrhuncu, oni su zapravo zaboravili da je Isus i bio u amcu. De-
luje neverovatno, zar ne? Mi se udimo kako su to mogli da zaborave.
Ali koliko puta mi zaboravimo Isusa? Da li vam se ikada to do-
godilo? Da li vam se nekada umalo dogodila nesrea na auto-putu, a
vi ste uhvatili sebe da se oslanjate na svoje vozake sposobnosti da vas
spasu, pre nego da zavapite za pomo odozgo? Da li ste ikada bili u
porodinim problemima, kada su strasti bile poviene i rei otre i vi
ste pokuali da smirite oluju a setili ste se da se pomolite posle toga?
Kada je jedno od vae dece rtva povrede ili iznenadne bolesti, koga
prvo zovete porodinog doktora ili Velikog Lekara? Mogue je da ak
i danas zaboravimo da je Isus u amcu, zar ne?
Iskustvo Isusa i Njegovih uenika te noi na jezeru je pria za nas
danas o tome kako je Isus nadvladao iskuenje. enja vekova, str. 336
originala, opisuje to na ovaj nain: Kada su probudili Isusa da se su-
1 U Svetom pismu se Galilejsko jezero nekad naziva morem; Videti Matej 15,29
prim. izdavaa
238
Isus
sretne sa olujom, On je bio savreno miran. Nije bilo ni traga straha

ni u reima ni u pogledu, jer nije bilo straha u Njegovom srcu. Meu-
tim, On nije poivao posedujui svemonu silu. Nije poivao u miru
kao Gospodar Zemlje i mora i neba. Tu silu je odloio, jer kae: Ja ne
mogu nita initi sam od sebe Jovan 5,30 (Karadi). On se uzdao u
Oevu mo. Isus je poivao u veri veri u Boju ljubav i staranje a
sila te rei koja je umirila oluju bila je Boja sila. Kao to je Isus poi-
nuo verom u Oevoj brizi, tako i mi treba da poinemo u brizi naeg
Spasitelja.
Elen Vajt nastavlja da povezuje oluju na moru i oluje iskuenja
koje dolaze na nas. Koliko je iskustvo uenika esto i nae iskustvo!
Kada se skupe oluje iskuenja i estoko sevaju munje, a talasi naviru
preko nas, mi se sami borimo sa olujom, zaboravljajui da postoji Onaj
koji moe da nam pomogne. Uzdamo se u svoju sopstvenu snagu dok
ne izgubimo nadu i gotovo ne izginemo. Onda se setimo Isusa i ako Ga
pozovemo da nas spase, na vapaj nee biti uzaludan. Iako sa alou
prekoreva nae neverstvo i samopouzdanje, On nikada ne proputa da
nam prui pomo koja nam je potrebna.
Dobra vest je da je Isus nadvladao na isti nain na koji i mi moe-
mo da nadvladamo. To je dobra vest zato to je On iveo ivot kakav
i mi treba da ivimo. On nije imao prednost u odnosu na nas to se
tie ivota zavisnosti od Oca. To je dobra vest zato to je On zadobio
pobedu a kroz Njega i mi moemo da je zadobijemo. Kroz Njego-
vu opravdavajuu blagodat, Njegova pobeda se uraunava nama, kada
Mu doemo za oprotaj. Ali On ini vie od toga to nam stavlja na
raspolaganje posredniku pobedu. Kroz Njegovu silu u naim ivoti-
ma, mi isto tako moemo iskustveno spoznati Njegovu pobedu. Isus
nije otkrio nikakve osobine, niti pokazao nikakve moi koje ljudi ne
mogu da imaju kroz veru u Njega. Njegova savrena ljudska priroda je
ono to svi Njegovi sledbenici mogu da imaju, ako budu u pokornosti
prema Bogu, kao to je i On bio Isto, str. 664 orig. A u prvoj knjizi
Odabranih poruka, nalazimo ove rei: On [Hristos] je izdrao iskue-
nje, kroz silu koju ovek moe da dobije. On se vrsto uhvatio2 za Boji
2 Lay hold (eng.) epati, zgrabiti prim. izdavaa
239
presto i nema osobe koja ne moe da ima pristup istoj pomoi kroz
veru u Boga. ovek moe da postane zajedniar boanske prirode; ne
postoji dua koja u iskuenju i nevolji ne moe da prizove pomo Neba.
Hristos je doao da otkrije izvor svoje sile, kako ovek nikada ne bi
morao da se oslanja samo na svoje ljudske sposobnosti, bez pomoi
drugih Isto, str. 409 orig.
Hristos je odloio svoju boansku mo kada je doao na ovu Ze-
mlju. Pa ipak, On je kroz boansku mo pobedio. On je prestao da
koristi svoju uroenu boansku prirodu i umesto toga se [potpuno]
oslanjao na silu iznad sebe. A ista sila je na raspolaganju i nama. Bo-
anska priroda moe da se spoji sa ljudskom u naim ivotima, kao to
je i u Njegovom, i postajui zajedniari boanske prirode, moemo
da nadvladamo (budemo pobednici) 2. Petrova 1,4.
240
TEZA BROJ 93
Isus je greh smatrao odbojnim. Dokle god se
oslanjamo na Boga, i mi greh smatramo odbojnim.
Poto je Isus itav svoj zemaljski ivot iveo u zavisnosti od svog

Oca, poto nikada nije popustio pred iskuenjem da se odvoji od svog
Oca, ak ni na trenutak, avo nije mogao da Ga kua gresima, u mno-
ini. On je grehe smatrao odbojnim.
Ova injenica se iznova i iznova iznosi u nadahnutim spisima. U
Jevrejima 1,9 o Hristu pie: Zavoleo si pravednost i omrzao si beza-
konje (arni). enja vekova, str. 111 originala: Svaki greh, svaka
nesloga, svaka oskrnavljujua pouda koju je prestup doneo, bila je
muenje za Njegov duh. Odabrane poruke, 1. knjiga, str. 322 origina-
la: Mrzei greh savrenom mrnjom, On [Isus] je ipak u svojoj dui
skupio grehe celog sveta. Ellen G. White Comments, S.D.A. Bible Co-
mmentary, volume 5, page 1142: Njegov karakter je otkrivao savrenu
mrnju prema grehu. Sedma sveska, str. 904: Hristos je uvek zadra-
vao najveu mrnju prema grehu. Sedma sveska, str. 927: Kad bismo
samo mogli da shvatimo znaenje rei da je Hristos stradao (patio)
bivajui iskuavan. Poto je bio slobodan od mrlje greha, istanani ose-
aji Njegove svete prirode inili su kontakt sa zlom neopisivo bolnim
za Njega. enja vekova, str. 88 originala: Isus je na svetu mrzeo samo
jedno, a to je bio greh. On nije mogao da bude svedok nekog loeg dela,
a da ne doivi bol koji je bilo nemogue sakriti. enja vekova, str.
700 originala: Isus je patio u srazmeri sa savrenstvom svoje svetosti
i mrnje prema grehu... Za Njega je bilo strano biti okruen ljudskim
biima pod vlau sotone.
Ponekad e ljudi pokuati da dokau da je Hristos bio iskuavan
zlom na isti nain na koji se i grean ovek iskuava kada ivi odvojeno
od Hrista. Oni kau da su gresi i iskuenja koje je avo ponudio Hristu
na ovom svetu Njemu bili privlani, ali da je stisnuo zube, ispravio ki-
mu i odbio da deluje onako kako su ga Njegove prirodne elje pozivale
da uradi. Nita ne bi moglo biti dalje od istine.
241
Druga teorija je da su Hrista privlaile loe stvari, da je On doi-

veo poudu i pohlepu i bes, ali zbog ljubavi prema svom Ocu, odbio je
da uini ono to bi inae bio srean da uini. Nadahnuti tekst ne po-
drava ni ovaj stav. Dok je istina da je Njegova ljubav prema Ocu bila
snana, Njegova mrnja prema grehu je takoe bila snana. On je greh
smatrao odbojnim, a ne privlanim.
Dok prouavamo ivot i prirodu Hrista, dobra vest je da je Njegov
pogled na greh i ono to je pogreno i nama na raspolaganju. Mi ne
treba da ivimo svoj hrianski ivot prieljkujui da moemo da se
pridruimo svetu u njegovim gresima, ali stisnemo zube i primoramo
sebe da to ne inimo. Mi ne treba da pokuavamo da razvijemo do-
voljno ljubavi prema Bogu, tako da smo spremni da poreknemo svoje
prirodne nagone, kako bismo Njega usreili. Mi moemo da iskusimo
istu vrstu pobede koju je Isus iskusio ne samo pobedu nad grenim
delima, ve i nad grenim eljama. Pobedu koja prevazilazi ponaanje,
do samih elja i ukusa srca. I mi moemo grehe smatrati odbojnim,
kao to ih je smatrao i Isus.
I ponovo, injenica u nadahnutim spisima je neosporna. Poruka
za mlade, str. 338 originala: Kada smo obueni u Hristovu praved-
nost, neemo nalaziti slast u grehu. ... Moda emo praviti greke, ali
emo mrzeti greh koji je izazvao patnju Bojeg Sina. Velika borba, str.
649, 650 originala: Iz svog vlastitog bolnog iskustva upoznali su zlo
greha, njegovu mo, njegovu krivicu, njegovu bedu; i sa odvratnou
su gledali na njega. Velika borba, str. 508 originala: U obnovljenom
srcu je mrnja prema grehu. Svedoanstva, 2. sveska, str. 294 originala,
govore o obraenoj osobi: Njen proli ivot ini [joj] se odvratnim
i mrskim. Ona mrzi greh. I enja vekova, str. 668 originala: Kada
upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga upoznamo, na
ivot e biti ivot stalne poslunosti. Kroz potovanje Hristovog karak-
tera, kroz zajednicu sa Bogom, greh e nam postati mrzak.
Da li se naslaujete gresima ili ih smatrate odvratnim i mrskim?
Razlika je u tome da li poznajete Boga, onako kako imate prednost
da Ga poznajete, ili ne. Vi ne mrzite greh, trudei se da mrzite greh.
Vi uite da mrzite greh, ulaui neophodan napor da upoznate Boga
242
Isus
i razgovarate sa Njim iz dana u dan. Bez obzira gde poinjete da

prouavate spasenje verom u Isusa Hrista, uvek zavravate na istom
mestu. Da li Ga poznajete? Poznavati Njega, osnova je svega onoga to
sledi. Poznavati Njega, to je veni ivot.
243
TEZA BROJ 94
Mi nikada ne moemo biti kakav je Isus bio,
ali moemo initi ono to je Isus inio.
Seate se kako ste pevali pesmu Kao Isus ja bih bio?
Pesma je moja, budi kao Isus,

Kod kue i gde god bio;
Svaki dan budi kao Isus!
Kao Isus ja bih bio.
Da li je mogue biti kao Isus? Ili je ta pesma pogreila? Da li je

mogue biti kao Isus na jedan nain, a na drugi ne?
Za poetak, znamo da postoji jedan nain na koji nikada ne moe-
mo biti kao Isus jer je On Bog, a mi nismo. On je na Stvoritelj, a mi
smo samo stvorenja. Mi moemo da postanemo zajedniari Njegove
boanske prirode kroz Njegovo stalno prisustvo u naim ivotima. Ali
mi nikada neemo biti nita vie od ljudskih bia. Dakle, u tom smislu,
mi nikada ne moemo da budemo kao Isus.
Hristovo utelovljenje je uvek bilo i uvek e biti misterija. Ono
to je otkriveno, to je za nas i nau decu, ali neka svako ljudsko bie
bude upozoreno da ne ini Hrista u potpunosti ovekom, kao jednim
od nas; jer to ne moe biti Ellen G. White Comments, S.D.A. Bible
Commentary, vol. 5, p. 1129.
Meutim, ak i kada ograniimo poreenje sebe sa ljudskim aspek-
tom Isusove prirode, mi i dalje nalazimo da nikada ne moemo biti ba
kao On. On je bio roen kao ono sveto, od roenja bezgrean1 po prirodi,
kao to smo zapazili u tezi 90. Mi smo roeni odvojeni od Boga, od roenja
greni po prirodi. Dokle god ivimo na ovom svetu, postojae ta razlika u
samim naim prirodama. Pogledajte Hristove oigledne pouke, str. 160 orig.
Drugi nain na koji nikada ne moemo biti kao Isus je naa grena
prolost. Mi imamo lou istoriju. Kroz venost emo uvek imati potre-
1 Videti endnotu u tezi br. 90 prim. izdavaa
244
Isus
bu za opravdavajuom i opratajuom Hristovom blagodau, da po-

krije nae prole grehe. Poto Isus nikada nije zgreio, On nikada nije
imao grenu prolost.
Meutim, jo uvek je mogue da budemo kao Isus! Mi moemo
da ivimo kao to je Isus iveo i da inimo kao to je On inio. Moemo
da imamo pobedu nad iskuenjima na isti nain kao to je i On imao,
kroz zavisnost od sile odozgo, a ne od sile iznutra. Moemo iveti u od-
nosu sa Bogom kao to je On iveo i tako ustanoviti da razlike izmeu
nas ne predstavljaju razliku!
Isus je iveo kao ovek. Tokom itavog svog ivota na ovoj Zemlji,
On nikada nije iskoristio svoju boansku silu, sve do jutra vaskrsenja.
Sva uda koja je Isus uinio podizanje mrtvih, leenje bolesnih,
ienje gubavih, isterivanje demona, hodanje po vodi, itanje ljudskih
misli sve to su inili i Njegovi sledbenici. Dela koja je Isus inio, bila
su dela uinjena od strane Njegovog Oca. Isus je tako rekao u Jovanu
14,10: Otac koji prebiva u meni, on (ta KJV) dela ini (Bakoti).
Knjiga enja vekova 11 puta spominje da je boanka priroda
bljesnula kroz ljudsku prirodu. Prvi put je to bilo kod prvog ienja
hrama, kada je, na trenutak, izgledalo da je veo ljudske prirode skli-
znuo i ljudski rod je na trenutak video boansku prirodu ispod toga.
Ali ak je i tu formulacija od velikog znaaja. Pie da je boanska pri-
roda bljesnula kroz a ne iz. ak i tada, Otac je imao kontrolu i bila je
to Oeva boanska priroda koja se otkrila kroz Njegovog Sina.
Meutim, ak vanija od uda koje je Isus inio, jeste pobeda koja
Mu je data u Njegovoj borbi sa neprijateljem. Kroz zajednicu sa svojim
Ocem, kroz zavisnost od svog Oca, On je stekao pobedu. A Njegova
pobeda moe da bude i naa. Kao to su se Oeva dela ispoljila u Isu-
sovom ivotu, tako i On moe da deluje u nama, da hoemo i inimo
ono to je Njemu ugodno Filibljanima 2,13 (KJV).
245
TEZA BROJ 95
Problem greha je naruen odnos
izmeu Boga i oveka. Cilj spasenja je
da obnovi odnos izmeu Boga i oveka.
Isus eli da se vena! Otkrivenje 19,6-9 nam govori o tome: I uh

neto kao glas mnogog naroda i kao um mnogih voda i kao grmljavi-
nu jakih gromova, kako govore: aliluja, jer se zacari Gospod Bog na,
Svedritelj. Radujmo se i kliimo i odajmo mu slavu, jer doe Jagnjeto-
va svadba i ena njegova pripremi se, i dade joj se da se obue u svetlo,
isto platno; jer je platno pravednost svetaca. I ree mi, Napii: Blago-
sloveni su oni koji su pozvani na svadbenu veeru Jagnjeta (kombina-
cija prevoda arni-KJV).
Odnos izmeu ljudskog roda i Boga bio je naruen u Edemu. Kada
su Adam i Eva zgreili, oni su se sakrili i vie nisu eljno dolazili da se
sretnu sa Bogom; vie nisu mogli da hodaju sa Njim u hladu veeri.
Adam i Eva su izabrali da nemaju poverenja u Onoga koji je jedini
bio dostojan poverenja i tako je odnos sa Bogom bio naruen.
Ali Bog nije hteo da se pria tu zavri. Zajednica sa Njegovom
stvorenom decom bila Mu je toliko vana da je bio spreman da ide na
krst, da bi obnovio taj narueni odnos. Lino je doao da hoda meu
ljudima, ovog puta pokriven velom ljudske prirode, da bi premostio jaz
koji je greh stvorio.
Poto je Isus doao da prebiva meu nama, znamo da je Bog upo-
znat sa naim iskuenjima i saosea sa naim alostima. Svaki Adamov
sin i erka mogu da shvate da je na Stvoritelj prijatelj grenika. Jer, u
svakoj nauci o blagodati, svakom obeanju radosti, svakom delu ljubavi,
u svakoj boanskoj privlanoj sili koja se pokazala u Spasiteljevom ivo-
tu na Zemlji, mi vidimo da je S nama Bog enja vekova, str. 24 orig.
A sada Isus eli da se vena. ta to znai venati se? To znai spojiti
se lino i trajno.
Na tokijskom aerodromu moja ena i ja smo jednom sreli vea-
nina koji je iao da se sretne sa svojom mladom u Seulu, u Junoj Ko-
246
Isus
reji. Oni se nikada [pre toga] nisu sreli. Mnogo su komunicirali putem
prepiske. Ali ovo je bio prvi put da e videti jedno drugo uivo. Razu-
mljivo je da je on bio eljan da je sretne. Jedva je ekao da se venaju,
jedva je ekao da se spoji sa njom lino i zauvek.
Kroz molitvu i prouavanje Njegove Rei, mi smo u prepisci sa
Isusom. Nauili smo da Ga volimo, zato to je prvi On zavoleo nas. Ali
moemo da Mu se pridruimo, radujui se braku, do vremena kada
emo moi da se sretnemo sa Njim, lino i zauvek.
Ponekad su ljudi zabrinuti da odnos iz dana u dan sa Hristom
postaje samo jo jedna zamka dela (zamka opravdanja delima). ALI
ODNOS NIJE JEDNOSTAVNO NEKO SREDSTVO ZA POSTIZA-
NJE CILJA. ON SAM JE TAJ CILJ! MI NEMAMO ODNOS SA HRI-
STOM, DA BISMO BILI SPASENI. MI SMO SPASENI, DA BISMO
MOGLI DA IMAMO ODNOS SA HRISTOM!
Poto kroz Hrista ulazimo u odmor (poinak), Nebo poinje
ovde. Mi odgovaramo na Njegov poziv; Doite, uite od mene i u tom
dolaenju otpoinjemo veni ivot. Nebo je neprekidno pribliavanje
Bogu kroz Hrista. to smo due u blaenstvu Neba, to e nam se sve
vie i vie otvarati slava; i to vie poznajemo Boga, utoliko e silnija
biti naa srea. Dok hodamo sa Isusom u ovom ivotu, moemo biti
ispunjeni Njegovom ljubavlju, zadovoljni Njegovom prisutnou. Sve
to ljudska priroda moe da podnese, moemo ovde da primimo. Ali
ta je to u poreenju sa onim to e biti posle? enja vekova, str.
331 i 332 orig.
Isus eli da se vena! elite li vi?
247
U PONUDI SU
I SLEDEE KNJIGE I BROURE
Pored knjige koju upravo itate u ponudi su i sledee knjige i broure

koje sadre samu sutinu ove jedinstvene poruke o opravdanju verom.
DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,

Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poru-
ka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i poverova-
ti. Boja milost je...beskrajno bolja nego to ste mislili.
Prvi put odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva
panju.
ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da ra-
zume znaenje Isusove verre i Hristove prirode.
MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostav-
ne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na spasenje
(Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbu-
njenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo sve-
tlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost
koji se ogledaju na duhovnom planu. Da li smo propustili
da sagledamo koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo
poverovali u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i pred-
stavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi irom
sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj
svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.
Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog lega-
lizma.
BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odba-
enim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI.
Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem ka srei
ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.
OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju mo-
litve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu 4, koja
je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristu-
panju Bojem prestolu?
RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi u
ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale milione
u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je u
svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovo-
riti na ovu enju.
ENA KOJA JE REKLA DA BOGU
Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog
hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapred-
stavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina
koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK

Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima leko-
vite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje u
svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one koji
su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne
u onom to inimo!
PREPORUUJEMO I SLEDEA IZDANJA:
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu go-
tovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom
i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je
izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim svojim suzama.
Robert J. Wieland istrauje ivotnu priu ove udesne
ene koja zauzima visoko mesto meu linostima o koji-
ma govori Sveto pismo.
U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onih osoba koje su se upu-
tile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog,
Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam otkriva kako
moemo stei svoje lino iskustvo na tom istom putova-
nju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera
svaki strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo
napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obrado-
vati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest koja
uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i Pronalae-
nje Bojeg mesta sigurnosti.
BEKSTVO KA BOGU, Jim Hohneberger

Bekstvo ka Bogu je knjiga koja govori o oajnikoj po-
trebi i traganju za Bojim prisustvom.
Autor Dim Honberger, u elji da pronae autentino
hrianstvo, seli se sa svojom porodicom u divljinu, nado-
mak Nacionalnog parka Glejer, na granici SAD i Kana-
de. Tu, u netaknutoj prirodi, oni dobijaju jasniju spoznaju
Boje ljubavi i navikavaju se da oslukuju Njegov glas u
svakodnevnim situacijama u kojima se svako od nas na-
lazi.
POBEDITI KROZ HRISTA, Bill Liversidge

Da li se borite sa iskuenjem i grehom? Pitate li se hoete li ikada
doiveti pobedu? Da li se odajete obeshrabrenju, mislei da ste izgubljen
sluaj? Da li vam je vera na niskom nivou? Da li ak pomiljate da ete
biti zadovoljniji ivotom ako se prepustite grehu? Oseate li da je Hri-
stov karakter za vas previsok i nedostian standard? Ljubav, radost, mir,
strpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost, samokontrola ne otkrivaju se
dosledno u vaem ivotu.
Ako je bilo ta od ovog istina, ne oajavajte! Jevanelje
nudi reenje ono je zaista dobra vest za vas! Autor ove
knjige propoveda i pouava o Jevanelju s jasnoom i si-
lom, pojednostavljujui ono to nam izgleda sloeno. Kad
proitate ovaj praktini vodi do pobede, zakljuite sami
u kojoj meri je u tome uspeo.
JEVANELJE U KNJIZI PROROKA DANILA,
Robert J. Wieland
U ovoj knjizi je objanjen lik iz Navuhodonosorovog
sna, sa svim zverima i simbolima, dani koji oznaa-
vaju godine, i tako dalje.
Ali to nije pravi cilj ove knjige. I drugi to lako mogu.
Ono to ovde elimo da shvatimo jeste ime to Dani-
lova knjiga danas osvaja ljudsko srce i podstie ljude da
se potpuno posvete Danilovom Spasitelju naem Gospodu Isusu Hristu
koji je preuzeo nau drugu smrt i umro umesto nas.
GALATIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Prouavanje Galatima poslanice, stih po stih. Vago-
nerova vizija udesne stvarnosti Hristovog krsta, zapra-
vo je istina za sadanje vreme. Prvobitno je objavljena
1900. a ovo je revidirana verzija koja se prvi put pojavila
1972. godine. Posle svih ovih godina njene poruke su jo
uvek svee i nita manje mone po svom uticaju.
RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Stih po stih kroz Rimljanima poslanicu. Komentari
koji su ovde izloeni nikad ranije nisu bili objedinjeni u
formi knjige. Ova detaljna studija Rimljanima poslanice
bila je u delovima objavljivana u asopisu Znaci vreme-
na (Signs of the Times), u periodu od oktobra 1895, do
septembra 1896.
DOBRA VEST SVAGDANJA 1. i 2. deo,

A. T. Jones & E. J. Waggoner
Autori A. T. Dons i E. D. Vagoner iznose osveava-
jue, podsticajne, motiviue ideje koje crpe iz Jevane-
lja. Ova knjiica je zamiljena kao tromesena duhovna
hrana po jedna stranica na dan, kao obrok koji siti
duu.
HRISTOS I NJEGOVA PRAVEDNOST,
E. J. Waggoner
Elet D. Vagoner objanjava ta je sila koja nas spasava.
Jevanelje otkriva da je sila koja je svetove dovela u posto-
janje, ista ona sila koja deluje u spasavanju oveanstva. U
knjizi se jasnim reima objanjava ono to moramo znati o
Hristovoj prirodi.
OTVORENI PUT DO
HRIANSKOG SAVRENSTVA,
A. T. Jones
Dons predstavlja Hrista u sve tri Njegove slube kao
Proroka, Svetenika i Cara. Knjiga smelo izlazi u susret
mnogim izazovima koji se danas postavljaju pred hrian-
stvo.
Jedan od njih je: Da li je hriansko savrenstvo karak-
tera mogue, uprkos injenici da smo smrtnici, roeni u grehu?
INDIVIDUALNOST U RELIGIJI,
A. T. Jones
Iako nas od autorovog vremena deli vie od jednog sto-
lea, on je u delu ije korice italac upravo gleda, gotovo
proroki aktuelan u svom obraanju nama ovde i sada:
Dolazi dan, i nije daleko, kada e autokratija, nadmo-
nost i krutost zakona vlasti, ujedinjena crkva i drava, pa i
same crkve, stajati svi ujedinjeni i pokretani istom milju,
pa e zahtevati pokornost i uniformnost u religiji; i unititi
svaku naznaku individualnosti u religiji i svaku vrstu prava na nju.
I upravo zato, imajui u vidu ono to uskoro treba da doe, objavljene
su ove studije.
BESMRTNOST DUE,
A. T. Jones
Broura odgovara na pitanje da li je ovo biblijska dok-
trina. Uz to, daje i biblijski odgovor koji baca svetlo na ono
to se dogaa posle smrti.
JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI,
E. J. Waggoner
- Kako Boja pravednost postaje moja?
- Na koji nain je Isus Hristos postao moja zamena?
- ta ja da inim da bi spasenje Boje donelo vidljive i
stvarne plodove u mom ivotu?
Na ova i mnoga druga pitanja, tako poznata svakom
hrianskom verniku, autor daje veoma neobine i goto-
vo sasvim neoekivane odgovore ak i za mnoge dugogodinje istraivae
Biblije.
JEVANELJE U POSLANICI RIMLJANIMA,

E. J. Waggoner
Nastojei da pronikne u logiku i sutinu Poslanice Ri-
mljanima, autor ove knjige pronalazi jednostavne i prak-
tine odgovore na teka i ivotno vana pitanja:
- Da li Bog vidi vrednost u nama uprkos naoj gre-
nosti?
- Da li Boja ljubav prema nama zavisi od onoga to
jesmo i to inimo?
- Da li na poloaj pred Bogom zavisi od nae poslunosti i dobrote?
- Da li je spasenje od greha pitanje vere ili naih dela?
- Da li se nae opravdanje, pomirenje, spasenje i posveenje zasnivaju
na onome to mi radimo ili na onome to je Hristos za nas uinio?
- Da li nam Boja blagodat (nezasluiva milost i naklonost) dolazi is-
kljuivo kao besplatan dar ili je moramo zaraditi, zasluiti, uiniti sebe
dovoljno dobrim za nju? Da li je primimo kao platu za svoju poslunost,
ispravno postupanje, dobrotu?
- Da li Bog ezne da sa nama ima najbliskiju vezu, zajednicu, odnos
ljubavi uprkos naem palom stanju?
Na sajtu www.najvaznijevesti.com, pored navedenih

knjiga i broura u elektronskom obliku, moete nai i mnoge
druge koje ovde nisu navedene a od kojih e neke biti tam-
pane u najskorije vreme.
CIP -
,
279.14-472
, ., 1932-2013
Upoznajmo Boga II : 95 teza o opravdanju verom : (Martine Lutere,
izvini!) / Morris L. Venden. - 1. izd. - Beograd : B. uri, 2017 (Beograd
: Apollo Graphic Production). - 247 str., [7] str. s tablama ; 21 cm
Prevod dela: 95 Theses on Righteousness by Faith / Morris L Venden.

- Tira
50. - Napomene uz tekst.
ISBN 978-86-920741-2-7
COBISS.SR-ID 230230540

Upoznajmo Boga II - 95 Teza O Opravdanju Verom - Morris Venden

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Upoznajmo Boga II - 95 Teza O Opravdanju Verom - Morris Venden

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Morris L.

Elektronska verzija knjige Upoznajmo Boga II 95 teza o opravdanju

1. Hrianin ini ono to je ispravno zato to je hrianin, a

8. Svako se raa grean (samoiv) zato to se svako raa odvojen

13. Najbolja definicija vere je poverenje. Poverenje znai zavisiti

17. Predaja znai odustajanje od sebe, a ne odustajanje od svojih

24. Obraenje je delo Svetog Duha, koji proizvodi promenu stava

27. Pokajanje je alost (tuga) zbog greha i odvraanje od greha.

35. Oprotaj je besplatan, ali nije jeftin. Kotao je ivota Bojeg

41. Ostajanje sa Isusom je isto tako vano kao i dolaenje k

47. Opravdanje verom je iskustvo, ne samo teorija. Filibljanima

55. Istinska poslunost je dar od Boga (odea je besplatna). Matej

60. Kada upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga

61. Svako ko pokuava da ivi hrianskim ivotom odvojeno

67. Vera raste po kvantitetu, a ne po kvalitetu. Rast se odraava u

71. Sotona nema mo da uini da oni koji se oslanjaju na Boga

75. Razlog zato Bog eli da mi svedoimo je prvenstveno zbog

80. Pravi problem u iskuenju je da li iveti ivot odvojeno od

82. Isus je bio iskuavan da ini ono to je ispravno, ali u svojoj

85. Pobeda nije neto to mi postiemo. To je neto to mi

88. Savrenstvo karaktera nije na posao. To je Boji posao u

93. Isus je greh smatrao odbojnim. Dokle god se oslanjamo na

Ovo se dogodilo tokom prvih nekoliko sedmica u jednoj novoj

1 SSP Savremeni srpski prevod

nio, i Hristos je ono rekao. Konano je neko predloio: Nazovimo ih

Moj glavni profesor na koledu otvorio je diskusiju u razredu na

1 Autor misli na dela Elen Vajt prim. izdavaa

mo pravednost da doemo kod Isusa i ostanemo s Njim. Tako bismo

Bio jednom jedan ovek koji je eleo da postane pekar. Oduvek je

Ali kako je to u hrianskom ivotu? Koliko je nas godinama pre-

Isus je osnova hrianstva. Tano je da Biblija govori o traenju

Jedan ena je kupila novi par kontaktnih soiva. Nedugo zatim,

Potom je on upitao: Koliko vas veruje da se spasavate na osnovu

Ako ne inite nita pogreno, onda inite ispravno tano? Po-

gija je bez ikakve vrednosti. Dakle, ma koliko spoljna dobrota bila

Bog nije protiv moralnosti! On ne ukorava Laodikejce u Otkrive-

moralnosti kao zamene za pravednost. On je hodao sopstvenim mo-

1 Carinik, u prevodu Vuka Karadia prim. izdavaa

Stareina A. T. Dons (A. T. Jones) bio je jedan od pobornika

ta je uzrok naeg spasenja? Znamo da to nisu naa dobra dela.

2 Parafraza stihova 3 i 4 prim. izdavaa

A isto je i sa gubitkom spasenja! Ponaanje nije demarkaciona3 linija za

3 Demarkaciona linija linija razdvajanja, razgranienja, granina linija prim. iz-

1 Egocentrian, sebian, usredsreen na sebe prim. izdavaa

2 Wicked (eng.) grenici, pokvareni, nemoralni prim. izdavaa

Jednoga dana, na autoputu u junoj Kaliforniji, saobraajni po-

u prilikama, niti su primila svetlost koju su njihovi roditelji s prezirom

1 Iskonski, praroditeljski, prvorodni greh Adamov grehu kom se, po tradicionalnoj

Ali Bog nas ne smatra odgovornim za na greh, bez obzira da li je

Jedna grupa studenata medicine dobila je zadatak da na svojim

Postoji razlika izmeu greha u jednini, ivljenja ivota odvojeno

1 Trust (eng.) imati poverenja, uzdati se prim. izdavaa

mena. Moguno je da i nekome ko traga za Bogom i zajednicom s Njim

Ako stvarni problem, kad je u pitanju greh, lei u oblasti odnosa,

Kad je re o uenicima, ispostavilo se da je upravo onaj za koga

Moda ste uli priu o oveku koji je na zategnutom uetu pre-

Izuzetno uspeni ljudi ne vole ideju o zavisnosti. Moe biti zastra-

Ba kao to nam deca plaui donose svoje slomljene igrake

Ali tada, umesto da ga ostavim

Na kraju sam ih zgrabio uzviknuvi:

Istinska vera, ili poverenje, se preputa. Ona se u potpunosti uzda.

na, a On kao da ju je vreao. Ipak, u Njegovom pogledu i tonu i dranju

Samo su dve stvari neophodne da biste u nekoga imali poverenja.

1 Da ne biste u nekoga imali poverenja engleski original prim. izdavaa