Gljive najee rastu krajem leta i u jesen, malo ree u prolee, dok

ih za dugih leta i zima ne treba uopte ni traiti. Kako im je za rast

neophodna vea koliina vlage, jedna jedina oluja, posle dueg sunog
razdoblja, nije dovoljna da izazove rast gljiva. Zato je mnogo uspenije
traganje za gljivama onda kada je vlaga stalno prisutna, kao to je to, u
naim krajevima, najee, sluaj u jesen.
Pre pojave nad zemljom gljivama je potrebno dva do 10 dana, no im
se prve pojave, dalji razvoj tee vrlo brzo.
Sasvim malim gljivama dovoljno je samo nekoliko sati da im se
razvije celo plodno telo, a veima, kao to su to vrganji, po pravilu je
potrebno jo nekoliko dana razvoja. Od krupnijih gljiva jedino ovojnjae
mogu predstavljati izuzetak, pa je mogue, kod pojedinih predstavnika
ovog roda, posmatrati kako se otvaraju i potpuno razvijaju za samo
nekoliko sati i to posle branja u toploj sobi.
Kada je vreme pogodno, plodna tela veine gljiva tvreg mesa
ostaju razvijena nekoliko nedelja, normalno, ukoliko ih do tada ne pojedu
insekti, druge ivotinje ili ih neko ne ubere. Tvrda plodna tela rupiavki
(posebno trudova) opstaju i vie godina, dok je rast pojedinih rupiavki,
koje se razvijaju na drveu sezonski, odnosno svake godine, na starom
mestu, poraste novi plodni sloj.
Svaka vrsta gljiva ima svoje vreme pojavljivanja i van tog vremena,
praktino, nemogue je pronai je. Postoje vrste i koje se javljaju dva puta
godinje, a mogua su i iznenaenja, pa se tipino jesenje vrste pojave u
prolee (posebno ukoliko je zima bila blaa) ako po vremenskim prilikama
prolee slii jeseni po temperaturi i koliini padavina. Postoje vrste koje se,
iz godine u godinu, javljaju na istom mestu i to esto u dva talasa, dok
postoje i vrste koje se javljaju sporadino, sa pauzama i po nekoliko godina
izmeu dva pojavljivanja.
Gljive treba traiti u rano prolee uz reke i potoke na niim
terenima, u prolee po livadama i vonjacima, posebno uz ljive i glog, te
na proplancima smrekovih i jelovih uma.
:) U kasnije prolee gljive treba traiti uz bor i hrast te na viim
umskim proplancima i planinskim livadama. Poetkom leta, uz pomenuta
stanita, gljive poinje da se javlja i u bukovim umama. Ukoliko je leto
suvo gljive je praktino nemogue pronai posle 15. jula, a ukoliko je leto
vlanije sezona se produava, s tim da u sezoni nastaje zastoj (manji ili
vei, to zavisi od padavina) od sredine jula do druge polovine avgusta.
Krajem leta i u jesen gljive moete traiti praktino bilo gde, ak i
ako nema dovoljno kie bie dovoljne i jutarnje izmaglice. Jesenja sezona
traje sve do prvih mrazeva, mada je i posle njih gljive mogue traiti po
borovim umama ili na drveu (posebno belogorici).
Gljive ne treba traiti uz bagrem (izuzetak su vlanije jeseni i
prolea kada se uz bagrem javljaju vrlo obilno urevaa u prolee i
srnada u jesen), a ako nema dovoljno dovoljno padavina gljive ne bi
trebalo traiti u polju ve samo po vlanijim umama. Kada je re o
mikoriznim vrstama (onima koje rastu u simbiozi sa drvetom) ampioni su
hrast, bor, bukva, jela i pitomi kesten.
Mesta na kojima treba traiti gljive su raznolika, iako su vrste
izbirljive po pitanju supstrata na kome rastu, njihova raznolikost prua
zadovoljstvo traenja i stalna iznenaenja ak i veoma iskusnom gljivaru.
:)

Prema supstratu na kojem uspj evaj~ , gljive se " dijeLe,

ukra tko, n a : arenicolne (na p ijesku) , tern eolne (zemljl),
carbonicolne
(uglju, pogoretinama) , humieolne (humusu), fimicolne
(dubrivu), lignieolne (drvetu) .

SMRCI
Ponegde ve aktuelni, drugde e tek biti. Smrci, Morchella sp. veliki
su izazov za gljivare i njihovo pronalaenje predstavlja nesvakidanju
sreu. Kinezi ih sa uspehom gaje, a njihova svestranost u kulinarstvu ini
ih traenim i skupim na tritu. Kako spadaju u kategoriju uslovno jestivih
gljiva, da bi se spreile ne ba bezazlene posledice, pre njihove
konzumacije neophodno je termiki ih obraditi ili dobro osuti.
Zato to su su tako samosvojni i skloni mimikriji, mnogi od nas muku mue
da im uu u trag. Sa tim u vezi, oni krajnje nesavesni pribegavaju i
nezakonitim metodama, pa ete sa vie strana, ja konkretno iz Crne Gore,
sa durmitorskih terena, uti kako se namerno izazivaju poari, da bi na tim
opoarenim lokalitetima narednih sezona smrci masovno rodili. umari i
inspektori tamo vode stalnu bitku, ali mislim da je zakonska regulativa
manjkava i da se ba na tome na ovim prostorima mora raditi istrajno i
multidisciplinarno. U suprotnom (ako ve i nije), naneta teta eko sistemu
bie nemerljiva i nenadoknadiva.
Smrci e se pojaviti odmah nakon poslednjeg snega, ja sam umela i da ih
vadim iz njega, oko 1.maja na mojim terenima na oko 1000 i vie metara
nad morem. Sezona im traje maksimalno mesec dana. A gde ih traiti,
pitaju se mnogi.
Pokuau da sa vama podelim nekoliko linih zapaanja sa meni poznatih,
planinskih terena, kao i iskustva mog gljivarskog prijatelja, Srana, iz
nizina. Na fotografijama ete videti kako iztgleda jedan planinski panjak,
ograen meovitom umom (bor, smra, neto breze i jasena). Po obodu
tog provodnjenog panjaka, pod slojem ute polegnute prologodinje
trave, kriju se i teko uoavaju sitni M. conica i M. elata. Ta trava, esto i
ostaci snega, valjda ih tite, pa stiete utisak kako im, jo uvek hladne noi
krajem 4. i poetkom 5. meseca na tim visinama iznad 1000 m i ne
smetaju.
A evo gde ih jo moemo potraiti, naravno bez zagarantovanog uspeha,

ali je dra u potrazi, a mogunost uvek postoji, ako je tu nada... :)

Opoarena mesta
Udoline uz potoke
Peani nanosi i nasipi iz reke
Vlana mesta u meovitim umama
Izmeu 600 i 1200 mnv smrevo-jelove sastojine
U nizinama, poseene topole
Stari vonjaci, posebno jabuke i posebno uz potoke
Papratita
Na dodue retkim lokacijama u borovim umama gde se guli kora sa
drvea...
Ali, nepredvidljivi i samovoljni, sreu se i po dvoritima, u ardinjerama, na
vlanim kartonima po pijanim tezgama, na gradilitima, pored
saobraajnica...
Za njih i na njih morate "izbadariti" oko, uvek biti budni i spremni. I ne
odustajati od potrage. elim vam (kao i sebi), uspeha u njoj.
U prilog ovom tekstu, stavljam jedan link sa Gljivoteka foruma o navodnim
uestalim informacijama o raznim negativnim posledicama konzumacije
ovih, ve predugo se smatra, delikatesnih gljiva, pa vi sami procenite da li
je i koliko ta pria osnovana...