7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Odreivanje tvrdoe

Mainstvo i
statikim dejstvom

sile
Odreivanje tvrdoe

Informacione
dinamikim dejstvom

sile

Tehnologije
Zavarivanje elik elezo i njegove

legure
Elektroluno

zavarivanje
Sadraj Literatura
LEKCIJE

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE

Pod pojmom elektrolunog zavarivanja podrazumevaju se postupci zavarivanja koji kao izvor toplote koriste elektrini
luk uspostavljen izmeu elektrode i osnovnog materijala, a dodatni materijal je sama elektroda (postupci sa
topljivom elektrodom) ili ica za zavarivanje (postupci sa netopljivom elektrodom). Konvencionalni postupci
elektrolunog zavarivanja su E (obloena elektroda), MAG/MIG (topljiva elektrodna ica u zatiti inertnog ili aktivnog
gasa), TIG (netopljiva elektroda i dodatni materijal oblika ice, u zatiti inertnog gasa), EPP (topljiva elektrodna ica
pod prakom) i zavarivanje punjenom elektrodnom icom u zatiti gasa ili bez nje (samozatitna ica). Svaki od ovih
postupaka koristi toplotu elektrinog luka za topljenje dodatnog i osnovnog materijala i odgovarajue izvore
elektrine struje (ureaje za zavarivanje). Topljenje dodatnog materijala i njegov prenos u metalnu kupku je praen
pojavom sila, kao to su elektromagnetna i gravitaciona, sile od strujanja i eksplozije gasova, sila od pritiska plazme
i sila od povrinskog napona, koje bitno utiu na proces zavarivanja.

ELEKTRINI LUK

Elektrini luk je stabilno elektrino pranjenje (usmereno kretanje elektrona) kroz jonizovani vazduh ili gas. Da bi
vazduh bio jonizovan u njemu moraju da postoje elektroni i joni, koji svojim usmerenim kretanjem obezbeuju protok
elektrine struje. Elektroni i joni u vazduhu nastaju kao posledica procesa koji se odvija pri uspostavljanju elektrinog
luka. Ovaj proces moe da se objasni u osnovnim crtama na primeru uspostavljanja luka kratkim spojem, to se
koristi kod E postupka (dodir elektrode i osnovnog metala, sl. 5.1). Zbog mikroskopskih neravnina na dodirnim
povrinama, sl. 5.1, kontakt i protok struje se uspostavlja na veoma maloj povrini, gustina struje je veoma velika,
pa se dodatni i osnovni materijal tope gotovo trenutno, a delimino i isparavaju. Dejstvom jakog elektrinog polja,
stvorenog naponom praznog hoda (ukljuen izvor struje, ali strujno kolo jo nije uspostavljeno), atomi metalnih para
gube elektrone koje privlai pozitivna elektroda (anoda), dok preostali deo atoma (pozitivni jon) privlai katoda, sl.
5.2. Istovremeno mehanizmom termike jonizacije katoda poinje da emituje elektrone, koji se kreu velikom brzinom
(10^4 cm/s) prema anodi. Pri kretanju elektroni se sudaraju sa okolnim atomima i molekulima, stvarajui tako nove
elektrone i jone, ije usmereno kretanje odrava elektrini luk. U meuvremenu elektroda se odmie na pogodno
rastojanje, proces uspostavljanja luka je zavren i postignuto je stabilno stanje u strujnom kolu koje ine izvor
struje, elektroda, luk i osnovni metal. Pri tom temperatura u elektrinom luku dostie (kod E postupka) 6000C,
odnosno oko 4200C (na anodi) i 3600C (na katodi), to obezbeuje efikasno topljenje osnovnog i dodatnog metala.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 1/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Da bi se ostvarila jonizacija vazduha potrebno je utroiti odreenu energiju, koja je za razliite materijale odreena
tzv. potencijalom jonizacije, tab. 5.1. Potencijal jonizacije je najnii za zemnoalkalne metale, a najvii kod gasova
kao to je azot (tab. 5.1). Zbog niskog potencijala jonizacije zemnoalkalni metali se dodaju oblozi elektrode da bi
stabilizovali elektrini luk kod E postupka.

S obzirom na karakteristian pad napona u elektrinom luku mogu da se uoe tri razliite oblasti: katodna (2), anodna
(4) i stub luka (3), sl. 5.3. Stub luka nije u direktnom kontaktu ni sa anodom ni sa katodom, ve je od njih odvojen
uarenim oblastima koje se zovu anodna i katodna mrlja, sl. 5.3, pozicije (1) i (5). U atmosferi stuba luka se nalaze
elektroni, kao i pozitivni i negativni joni, koji su ukupno elektrino neutralni. U oblasti katodne mrlje oslobaaju se
elektroni, potrebni za odravanje struje u stubu luka. Duina katodne mrlje je priblino 10-5 cm, anodne mrlje 10-3
cm, a vrednosti katodnog (Uk) i anodnog (Ua) pada napona su date u tab. 5.2. Na osnovu vrednosti katodnog i
anodnog pada napona za razliite metale, date za razliite jaine struje i gasne sredine, moe da se zakljui da
gasna sredina ima znatno vei uticaj od jaine struje, tj. da zatitni gasovi kao to su Ar i CO2 znaajno smanjuju
katodni i anodni pad napona.

Ukupni pad napona u luku, Ul, definisan je izrazom Ul= Uk+Usl+Ua (5.1) gde je Usl pad napona u stubu luka. Ukupni
pad napona i duina luka su povezani izrazom Ul=a+bl (5.2) gde je a koeficijent anodnog i katodnog pada napona,
koji ne zavisi od duine luka l, a b srednji pad napona po jedinici duine luka.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 2/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Elektrini luk se, u smislu zavisnosti napona luka od jaine struje, ne ponaa kao klasini provodnici, to znai da za
njega Omov zakon ne vai. Zbog toga je potrebno poznavati statiku karakteristiku elektrinog luka, odnosno
zavisnost napona od jaine struje, koja je na sl. 5.4 data za dve duine luka, l1 i l2. Znajui da je toplotna mo luka
proporcionalna naponu i jaini struje, moe da se zakljui da luk vee duine (l1) ima veu toplotnu mo. Zavisnost
napona od jaine struje pokazuje tri razliite oblasti u ponaanju luka - I oblast u kojoj napon opada sa porastom
jaine struje, II oblast u kojoj je napon priblino konstantan, i III oblast gde napon raste sa porastom jaine struje.
Nelinearna zavisnost napona luka od jaine struje je posledica razliitog ponaanja pojedinih oblasti luka pri porastu
jaine struje. Stabilnost elektrinog luka zavisi od vrste struje. Kod jednosmerne struje luk je stabilniji nego kod
naizmenine struje, jer nema cikline promene napona i jaine struje. Teorijski posmatrano, promena napona i jaine
naizmenine struje uslovljava gaenje luka pri svakom prolasku kroz nulu. Praktino se to ne deava zbog inercije
strujnog kola, ali je zato luk nestabilan. Da bi se postigla dovoljna stabilnost luka naizmenine struje koristi se vei
napon praznog hoda, to je mogue samo do nivoa koji je bezbedan za zavarivaa (60-70V). Stoga se u oblogu
elektroda ili praak kod EPP postupka dodaju hemijska jedinjenja na bazi K, Na, Ca i oksida Fe, koja smanjuju
potencijal jonizacije i time povoljno utiu na stabilnost luka. S druge strane, hemijska jedinjenja kao to je kalcijum-
fluorid, koja se dodaju oblozi (tipino za baznu oblogu) radi uklanjanja vodonika iz metala ava, poveavaju
potencijal jonizacije, pa se zavarivanje elektrodama sa baznom oblogom po pravilu izvodi jednosmernom strujom. Na
stabilnost elektrinog luka bitno utie i njegova temperatura. Hlaenje strujom zatitnog gasa (npr. CO2) moe da
ugrozi stabilnost luka, posebno zbog dodatnog oduzimanja toplote od luka usled disocijacije troatomnog gasa kao
to je CO2. Stoga se MAG postupak izvodi iskljuivo jednosmernom strujom, a sve ee se koriste ice punjene lako
jonizujuim materijama. Ovaj problem je manje izraen kod jednoatomnih gasova (Ar, He) jer kod njih nema
dodatnog oduzimanja toplote disocijacijom. Osim statike karakteristike i stabilnosti, bitna osobina luka je krutost,
pod im se podrazumeva njegova sposobnost da premosti prostor izmeu anode i katode bez bonog skretanja.
Bono skretanje je posledica pomeranja anodne ili katodne mrlje, strujanja okolnog vazduha i dejstva
elektromagnetnih sila. Od tri navedene pojave, najuticajnije je dejstvo elektromagnetnih sila, koje ponekad zahteva
primenu posebnih mera za spreavanje skretanja luka (videti #5.3.1).

PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ELEKTRINI LUK

Mehanizam prenosa dodatnog metala kroz elektrini luk je vrlo komplikovan i jo uvek nerazjanjen u potpunosti, ali
se zna da ukljuuje sledee bitne pojave: gravitaciju, povrinski napon, magnetno polje oko luka, pritisak od
strujanja gasova, pritisak plazme i eksploziju gasova. Gravitacija uvek deluje nadole, to znai da, osim u
horizontalnom poloaju, ometa proces prenosa dodatnog metala. Povrinski napon u poetnoj fazi tei da stvori
kapljicu sfernog oblika i spreava njeno odvajanje od elektrode, a kada se kapljica odvoji i doe u metalnu kupku
spreava njeno razlivanje, to pomae zavarivanje u prinudnim poloajima. Sila povrinskog napona zavisi od
viskoziteta rastopljenog metala. Magnetno polje oko elektrinog luka (provodnika), proizvodi elektrodinamiku silu. U
sluaju provodnika konstantnog preseka ova sila deluje samo u radijalnom pravcu, a u sluaju provodnika
promenljivog preseka, kakav je rastopljeni vrh elektrode, osim radijalne postoji i aksijalna komponenta. Smer dejstva

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 3/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu
radijalne komponente elektrodinamike sile je prema osi provodnika, to izaziva suenje preseka kapljice (tzv. "pin
efekt", sl. 5.5), dok aksijalna komponenta deluje u smeru prenosa dodatnog metala, a intenzitet sile je
proporcionalan kvadratu jaine struje, sl. 5.5. Stoga se poveanjem jaine struje pojaava pin efekt i olakava
prenos dodatnog metala, ali se takoe poveava i rasprskavanje dodatnog metala. Od pritiska plazme nastaje sila
koja utie na oblik metalne kupke i metala ava kod zavarivanja jednosmernom strujom. Naime, kada je elektroda na
negativnom polu ova sila deluje u pravcu prenosa dodatnog metala, stvarajui udubljenje u metalnoj kupki, i obrnuto,
kada je elektroda na pozitivnom polu, sila od pritiska plazme deluje suprotno kretanju dodatnog metala, stvarajui
ispupenje, sl. 5.6.

Pritisak od strujanja gasova (koji postoje ne samo kod MAG/MIG i TIG postupka, ve i kod E postupka - usled
isparavanja obloge) takoe deluje u smeru prenosa dodatnog metala, a utie i na obrazovanje ivica ava. Sila pritiska
je proporcionalna koliini gasova, odnosno debljini elektrode. Eksplozije gasova zarobljenih u kapljici dodatnog
metala po pravilu pomau prenos dodatnog metala jer izlaze iz kapljice na njenoj zagrejanijoj strani (prema
elektrodi), to stvara silu reakcije u pravcu kretanja kapljice. S druge strane, eksplozije gasova mogu da izazovu i
rasprskavanje dodatnog metala van metalne kupke. Osim navedenih sila, na rastopljenu kapljicu deluju jo neke
manje bitne sile, kao to su aerodinamika sila usled kretanja kapljice i sila pri neutralizaciji jona na katodi. Prenos
dodatnog metala se ostvaruje na razne naine, od kojih su najei prenos krupnim kapima u kratkom spoju (sl.
5.7a), prenos krupnim kapima bez kratkog spoja (sl. 5.7b), prenos sitnim kapima u mlazu (sl. 5.7c), i impulsni prenos
(sl. 5.7d).

Prenos krupnim kapima u kratkom spoju se odvija u vie faza: pod uticajem toplote na vrhu elektrode (ili elektrodne
ice) obrazuje se kap tenog metala, koja se izvesno vreme ne odvaja usled dejstva povrinskog napona, sl. 5.8a.
Poveanjem veliine kapi raste uticaj sila koje pribliavaju kap rastopu, uz primetno suavanje preseka usled

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 4/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu
delovanja povrinskog napona i elektrodinamike sile. Usled delovanja povrinskog napona kap se pri dodiru sa
rastopom odvaja od vrha elektrode, a neposredno pre odvajanja se izduuje i kratko spaja elektrodu sa rastopom,
prekidajui luk. Pri tome napon luka brzo pada do nule, a jaina struje raste, sl. 5.7a. Posle prelaska kapi u rastop,
luk se ponovo uspostavlja, napon luka brzo raste, a jaina struje opada.

Prenos krupnim kapima bez kratkog spoja je slian prethodnom, s tim da se kap odvaja od dodatnog metala pre
dodira sa rastopljenim metalom, sl. 5.7b. Promena napona i jaine struje je slina, ali manje izraena nego u sluaju
prenosa u kratkom spoju, sl. 5.7b. Oba naina prenosa krupnim kapima su karakteristina za tankoobloene elektrode
kod E postupka zavarivanja i za MAG/MIG postupka u zatiti aktivnog gasa. U sluaju prenosa krupnim kapima bez
kratkog spoja kod MAG/MIG postupka u zatiti aktivnog gasa javlja se znaajna reaktivna sila koja deluje odbojno na
kap, to se smatra modifikovanim nainom prenosa ukoliko ne doe do znaajnog rasprskavanja kapi. Prenos sitnim
kapima je karakteristian po sitnim i mnogobrojnim kapima, koje se pod dejstvom pritiska gasova kreu u mlazu
prema rastopu, sl. 5.7c. Promena napona i je mala, a jaina struje je praktino konstantna, sl. 5.7c. Kako je sila
gravitacije u ovom sluaju mala, prenos u mlazu je pogodan za prinudne poloaje zavarivanja, a s obzirom na velike
jaine struje koje koristi, ovaj nain prenosa je pogodan za deblje limove. Kod E postupka prenos u mlazu je
karakteristian za debeloobloene elektrode, sl. 5.8b, a kod MAG/MIG postupka za zatitu inertnim gasom. Impulsni
prenos je kombinacija prenosa krupnim kapima i prenosa u mlazu, a postie se namernim i velikim poveanjem struje
u kratkom vremenskom periodu, sl. 5.7d. Ovaj nain prenosa daje najbolji kvalitet zavarenog spoja i sve vie se
koristi kod MAG/ MIG postupka, jer je poslednjih godina razvijen niz novih, poboljanih varijanti, kao to je npr.
prenos kod koga dominira povrinski napon (STT - surface tension transfer). Osim etiri osnovna naina prenosa
dodatnog metala i ve pomenutih modifikacija, prema klasifikaciji MIZ postoji jo nekoliko varijanti naina prenosa,
kao to su rotirajui prenos, koji nastaje kod MAG/MIG postupka u zatiti inertnog gasa pri velikim jainama struje i
velikim slobodnim duinama elektrodne ice (videti #5.5.1) i prenos kroz rastopljeni praak kod EPP postupka (videti
#5.8.1). Pri rotirajuem prenosu dodatni metal ima veliku sklonost ka rasprskavanju, pa je njegov praktini znaaj
mali, posebno u novije vreme kada impulsni nain prenos pomou invertorskih ureaja postaje dominantna varijanta
primene MAG/MIG postupka.

VRSTE I IZVORI ELEKTRINE STRUJE ZA ZAVARIVANJE

Za elektroluno zavarivanje se koriste obe vrste struje - naizmenina i jednosmerna. Izvori naizmenine struje su
transformatori, a jednosmerne struje ispravljai i pretvarai. Izvori struje treba da obezbede neophodnu jainu struje
i napon luka u nekom radnom opsegu, kao i lako uspostavljanje luka i njegovu stabilnost. Osim toga, u nekim
sluajevima se postavljaju specifini zahtevi, kao to je impulsna struja kod MIG/ MAG postupka, uspostavljanje luka
bez dodira sa elektrodom i ispravljanje nesimetrije struje kod TIG postupka, to je detaljnije opisano u
odgovarajuim poglavljima. Osnovna karakteristika svakog izvora struje je zavisnost napona od jaine struje,
odnosno njegova spoljna ili statika karakteristika. Osnovni parametri statike karakteristike izvora struje su napon
praznog hoda (U0), koji nastaje kada je izvor struje ukljuen, ali se ne zavaruje (I=0), struja kratkog spoja (Ik), koja
nastaje kada je elektroda u dodiru sa osnovnim metalom (U=0), i radna taka (RT), definisana presekom statikih
karakteristika izvora struje i elektrinog luka, koja odreuje radni napon (Ur) i struju (Ir). Navedeni parametri su
prikazani na sl. 5.9a za sluaj strmopadajue statike karakteristike, koja se po pravilu koristi kod runih postupaka
zavarivanja (E, TIG), jer obezbeuje malu promenu jaine struje pri sluajnoj promeni duine luka. Za
poluautomatske postupke zavarivanja (MAG/MIG) po pravilu se koristi blagopadajua, odnosno konstantna

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 5/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu
karakteristika izvora, sl. 5.9b, koja obezbeuje efekt samoregulacije, dok se za EPP postupak koriste obe vrste
izvora.

Za ocenu mogunosti primene nekog izvora struje za zavarivanje bitna odlika je intermitencija, X, (radni ciklus), koja
je definisana kao kolinik vremena u kome je izvor optereen (efektivno vreme zavarivanja, tz) i ukupnog vremena,
koje osim efektivnog vremena zavarivanja ukljuuje i vreme pauze, to, potrebne npr. za zamenu elektrode, tokom
koje je izvor u praznom hodu: X=100tz/(to+tz) (5.3) Kada se odreuje intermitencija ukupno vreme to+tz nije
proizvoljno ve se uzima 10 minuta. Tipina vrednost intermitencije za izvor struje za E postupak je 50%, to znai
da je u ciklusu od 10 minuta izvor optereen najvie 5 minuta, a najmanje 5 minuta je u praznom hodu. Za
(polu)automatske ureaje izvori struje treba da imaju intermitenciju 100%. Na osnovu vrednosti intermitencije moe
da se odredi priblino i trajna jaina struje koju daje izvor, prema izrazu I100=InomX/10 (5.4) gde je I100 trajna
jaina struje, a Inom nominalna jaina struje.

Transformatori

Transformatori za zavarivanje se sastoje od jezgra od eleznih limova (1) - sl. 5.10, primarnog namotaja (2) vezanog
za mreu, sekundarnog namotaja (3) vezanog za strujno kolo u kome su radni komad (5) i elektroda (6), i regulator
jaine struje. Primarni i sekundarni namotaji smanjuju napon mree (380 ili 220 V) na napon praznog hoda (najvie
100V). Postoje razliiti naini regulacije jaine struje, a najee se koriste pomina kotva, prigunica i promenljiv
broj namotaja. Transformatori se uglavnom koriste za E postupak, pa se prave tako da daju strmopadajuu
karakteristiku. Kod transformatora sa pominom kotvom, pozicija (4) na sl. 5.10a, jaina struje se regulie podunim
pomeranjem, sl. 5.10b, ili zaokretanjem kotve, sl. 5.10c, a odgovarajue statike karakteristike (u rasponu minimalne
i maksimalne jaine struje) su date na sl. 5.10d. Ovi transformatori mogu da obezbede jaine struje do 1200 A, a
pomeranje kotve je runo ili automatsko.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 6/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Transformatori sa prigunicom u sekundarnom kolu, oznaka B na sl. 5.11, daju statike karakteristike slino
prethodnim. Prigunica je namotaj sa eleznim jezgrom (5), koji moe da regulie jainu struje kontinualno u opsegu
od I do II pomou kotve (6) koja se kree od poloaja I do II, ili stepenasto, nekim drugim konstruktivnim reenjem.
Ovi transformatori obezbeuju srednje i velike jaine struje i veoma su pogodni za rad na terenu jer nisu osetljivi na
promenu napona mree. Transformatori sa promenljivim brojem namotaja imaju nekoliko moguih poloaja sklopke
(pozicija 5 na sl. 5.12a), ime se menja ne samo jaina struje, ve i napon praznog hoda, sl. 5.12b. Ovi
transformatori daju relativno male jaine struje i visoke napone praznog hoda, i najee se koriste za kune
(neprofesionalne) aparate za zavarivanje.

Ispravljai i invertori

Ispravljai su komplikovanije konstrukcije, jer osim transformatora, imaju jo i ispravljake elemente i upravljaki
sistem. Ispravljaki deo moe da bude od selenskih ili germanijumskih ploa, odnosno od silicijumskih
(poluprovodnih) dioda. Ispravljai mogu da rade sa velikim jainama struje, pa se koriste za sve postupke
zavarivanja. Statika karakteristika moe da bude (strmo)padajua ili konstantna. Iako struja na izlazu iz ispravljaa
ima izvesnu talasavost (do 5%, to nema bitnog uticaja na stabilnost luka), ovaj izvor jednosmerne struje se znatno
vie koristi od pretvaraa, jer je jeftiniji i ne pravi buku. U novije vreme sve vie se koriste invertorski ispravljai, koji
su znatno laki, jeftiniji i pogodniji za upotrebu od ostalih izvora struje za zavarivanje. Prva faza rada invertorskih
ispravljaa je pretvaranje naizmenine struje gradske mree u jednosmernu struju, koja se zatim uvodi u invertorsko
kolo. U invertorskom kolu se jednosmerna struja pretvara u naizmeninu, ali se ujedno znatno poveava njena
uestanost (sa 50 Hz na 5-50 kHz). Ova struja se zatim svodi na potrebni napon i jainu pomou transformatora koji
je znatno manji od klasinog, jer radi pri visokoj uestanosti, sl. 5.13a. Transformisana naizmenina struja se zatim
ispravlja u jednosmernu struju uobiajenim elektronskim komponentama, a na kraju prolazi kroz induktor, koji je

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 7/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu
takoe znatno manji od konvencionalnog induktora, sl. 5.13b. Kontrola svih navedenih procesa zahteva dodatnu
elektroniku, to ne poveava znaajnije masu ureaja, a omoguava zadavanje proizvoljnog vremenskog ciklusa
napona i jaine struje i time prenos dodatnog metala po elji. Zahvaljujui tome invertorski izvor struje moe da
proizvodi razliite statike i dinamike karakteristike, to omoguava primenu jednog ureaja na vie postupaka
zavarivanja (npr. E, MAG/MIG i TIG). Dodatna prednost invertora je njihova poveana efikasnost jer su gubici u
bakarnim namotajima u transformatoru manji u odnosu na konvencionalne transformatore, pa je stepen korisnosti
invertora vei od svih ostalih izvora zavarivanja.

Pretvarai

Pretvarai se sastoje od mehaniki povezanih pogona (npr. elektromotor) i generatora koji proizvode jednosmernu
struju. U oba sluaja sastavni delovi su rotor i stator. Najea konstruktivna reenja su: pretvara sa nezavisnom
pobudom i diferencijalnim rednim pobudnim namotajem, pretvara sa sloenom diferencijalnom pobudom i pretvara
sa poprenim elektromagnetnim poljem. Konano, kao posebnu vrstu izvora treba pomenuti agregate, kod kojih je
motor sa unutranjim sagorevanjem pogon. U tab. 5.3 su date uporedne karakteristike izvora struje za zavarivanje.

Izbor vrste struje

Pri izboru vrste struje prvenstveno treba da se vodi rauna o stabilnosti i skretanju elektrinog luka. Kod jednosmerne
struje luk je po prirodi znatno stabilniji, jer nema promene polariteta struje, ali moe da se javi skretanje luka usled
magnetnih sila. Osnovni uzroci ovoj pojavi su asimetrini raspored magnetnih masa u odnosu na luk, sl. 5.14a,
prikljuak struje, sl. 5.14b i asimetrija masa usled prisustva ava, sl. 5.14c. Da bi se spreilo skretanje luka treba
ukloniti uzroke njegovog nastajanja ili neutralisati njegovo dejstvo, a ako to nije mogue, zavarivati naizmeninom

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 8/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu
strujom, kod koje je ova pojava zanemarljiva. Spreavanje pojave skretanja luka je prikazano na sl. 5.15a
(naginjanje elektrode prema veoj masi), sl. 5.15b (pripajanje pre zavarivanja i pogodan redosled zavarivanja) i sl.
5.15c (pokretni prikljuak struje).

RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE OBLOENOM ELEKTRODOM

Runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom (E) je postupak spajanja metala topljenjem obloene
elektrode i dela osnovnog metala u elektrinom luku koji se uspostavlja i odrava izmeu radnog komada (osnovnog
metala) i elektrode, sl. 5.16. Topljenjem jezgra elektrode obezbeuje se dodatni materijal za popunu leba, a
topljenjem, sagorevanjem i isparavanjem obloge obezbeuje se zatita metalne kupke od okolnih gasova i vazduha.
Istopljeni sastojci obloge se meaju sa rastopljenim metalom, pre nego to isplivaju na povrinu jer imaju manju
gustinu od metalne kupke, i ovrsnu u obliku troske. Troska titi metal ava od uticaja okoline i usporava njegovo
hlaenje, a posle zavarivanja se uklanja specijalnim ekiem.

S obzirom na jednostavno rukovanje i relativno nisku cenu ureaja i dodatnog materijala s jedne, a dobar kvalitet
spoja s druge strane, runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom je donedavno primenjivano vie od svih
ostalih postupaka zajedno. Njegovoj irokoj primeni doprinose jo i injenica da su ogranienja u vezi sa oblikom
predmeta i vrstom materijala koji se zavaruje, kao i poloajima zavarivanja, manja od svih ostalih postupaka
zavarivanja. S druge strane, zbog nedostataka E postupka u novije vreme se umesto njega sve ee koriste ostali
http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 9/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu
elektroluni postupci. Osnovni nedostaci E postupka su mala produktivnost usled este zamene elektroda i uklanjanja
troske (brzina topljenja dodatnog metala je 1-2 kg/h), komplikovana i dugotrajna obuka zavarivaa, uticaj zavarivaa
na kvalitet ava, bljetava svetlost i tetni gasovi nastali sagorevanjem troske.

Dodatni materijal i naini njegovog prenosa - obloena elektroda

Elektroda za E postupak zavarivanja ima metalno jezgro, koje je obloeno sem na slobodnom kraju, sl. 5.17. Jezgro
obloene elektroda kao deo strujnog kola prenosi struju (slobodni kraj je povezan draem elektrode za izvor struje),
a istovremeno slui kao dodatni materijal. Osnovne uloge obloge elektrode su: - zatita zone zavarivanja od okolnog
kiseonika, azota i vodonika; - stabilizacija i jonizacija elektrinog luka; - usporavanje hlaenja metala ava; -
preiavanje i legiranje metala ava; - omoguavanje zavarivanja u prinudnim poloajima.

Zatita zone zavarivanje od okolnih tetnih gasova (prvenstveno kiseonik, vodonik i azot) se ostvaruje gasovitim i
vrstim produktima topljenja i sagorevanja obloge. Ova uloga obloge se ostvaruje viestruko: - rastopljena kap
dodatnog materijala je zatiena troskom koja je okruuje pri njenom prelasku u metalnu kupku; - metalna kupka je
zatiena troskom koja pliva na njenoj povrini; - gasovi okruuju mesto zavarivanja i ne dozvoljavaju pristup
tetnim okolnim gasovima. Stabilizacija i jonizacija elektrinog luka se postie dodavanjem soli natrijuma, barijuma,
kalcijuma i kalijuma u oblogu, koje stvaraju gasove sa velikom sposobnou jonizacije, ime bitno poveavaju
sposobnost vazduha da provodi struju. Troska, obrazovana od ovrslih delova rastopljene obloge prekriva metal ava
i usporava njegovo hlaenje, jer ima znatno manju toplotnu provodnost. Posle zavarivanja troska se uklanja
specijalnim ekiem. Da bi se obavila dezoksidacija metala ava oblozi se dodaju elementi sa velikim afinitetom
prema kiseoniku kao to su Ti, Al, Si, Mn, a da se pri tom obrazovani oksidi lako uklanjaju iz metala ava.
Preiavanje ostalih neistoa metala ava se ostvaruje na slian nain kao dezoksidacija. Radi se prvenstveno o
uklanjanju vodonika iz metala ava, emu slui CaF2, zatim fosfora i sumpora, emu slue CaO i MnO, kao i svih
ostalih tetnih elemenata, npr. azota. Legiranje metala ava je potrebno da bi se nadoknadio sagoreli udeo pojedinih
elemenata ili da bi se poboljala svojstva metala ava. U tom cilju najee se dodaju Mn, Si i Ni. Uloga obloge u
omoguavanju prinudnih poloaja zavarivanja (npr. nadglavni) se ostvaruje poveanjem njene viskoznosti, to se
postie prvenstveno dodavanjem baznih i celuloznih sastojaka. Prema sastavu obloga je u metalurkom smislu
kisela, kiselorutilna, bazna, celulozna, oksidna i rutilna. Osim navedenih postoje i specijalne vrste obloge. Hemijski
sastav i osobine ovih obloga su dati u tab. 5.4. Prema odnosu ukupnog prenika (ukljuujui oblogu, sl. 5.18), D, i
prenika jezgra, d, elektrode se dele na tanko obloene (D/d< 1,2), srednje obloene (1,21,4).

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 10/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Na nain prenosa dodatnog metala kod E postupka najvie utiu debljina i vrsta obloge i jaina struje. Poveanjem
debljine obloge i dodavanjem sastojaka koji smanjuju povrinski napon pospeuju se prenos sitnim kapima. Jaa
struja takoe omoguava prelaz od krupnih ka sitnim kapima, jer pojaava dejstvo pin efekta i pritiska gasova.

Oznaavanje elektroda

Da bi se olakala identifikacija elektroda uvedeno je standardizovano oznaavanje, i to posebno za pojedine vrste

konstrukcionih materijala, tab. 5.5. Osim navedenih materijala, postoje i elektrode za zavarivanje drugih metala,
koje zasad nisu standardizovane. Sem standardne oznake elektroda treba imati u vidu i oznake proizvoaa (npr.
PIVA 150 B za debelo obloenu baznu elektrodu, namenjenu zavarivanju ugljeninih i niskolegiranih elika vrstoe do
510 MPa i sitnozrnih elika napona teenja do 380 MPa, oznaenu po JUS C.H3.011 kao E 515 B 120 262H). Pregled
oznaka, sastava, mehanikih svojstava, osnovnih karakteristika i primene obloenih elektroda FEP - PIVA je dat u
dodatku A, tab. A1-3.

Vrste i izvori struje, ureaji i oprema za E postupak

Ureaj za E postupak se sastoji od izvora struje, dovodnih i odvodnih kablova, draa elektrode, stezaljke za masu, a
u dodatnu opremu spadaju zatitna odea i maska zavarivaa i njegov runi alat. Za E postupak koriste se obe vrste
struje, jednosmerna i naizmenina, pri emu izbor prvenstveno zavisi od vrste obloge i obino je preporuen od strane
proizvoaa elektrode. U svakom sluaju koristi se izvor sa strmopadajuom statikom karakteristikom, koji
obezbeuje malu promenu jaine struje pri sluajnoj promeni duine luka, koja je neminovna kod runog zavarivanja.
Na sl. 5.17 je pokazano kako se menja jaina struje (Ir1 i Ir2) i napon (Ur1 i Ur2) pri poveanju duine luka (l1 na l2).
Kao to se vidi sa sl. 5.18, promena napona je znaajna, dok je promena jaine struje mala. Kako promena napona
ne utie bitno na ostale parametre zavarivanja, strmopadajuom karakteristikom je bezbeeno dovoljno kvalitetno
zavarivanje, jer se parametri procesa, koji najvie zavise od jaine struje, odravaju u uskim granicama.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 11/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Zatitna odea i maska zavarivaa, kao i druge mere zatite su bitne kod svih elektrolunih postupaka zavarivanja, a
posebno kod E postupka. Opasnosti pri elektrolunom zavarivanju su udar struje, prejaka svetlost, zagaena
atmosfera i prskanje troske i metala. Da bi se spreili udari struje ureaj mora da bude atestiran, uz strogu
periodinu proveru zatitne izolacije i uzemljenja. Zatitna odea se sastoji od specijalnog radnog odela, kecelje,
rukavica, potkolenice i nadlaktice, a najvaniju ulogu ima zatitna maska, bez koje elektrini luk ne sme da se gleda.

Tehnologija zavarivanja

Tehnologija zavarivanja obuhvata pripremu osnovnog materijala, izbor elektrode, izbor parametara i tehniku
zavarivanja. U pripremi osnovnog materijala najvanije je oblikovanje leba, a ponekad je potrebno i ienje okolnih
povrina do metalnog sjaja. Pri izboru oblika i dimenzija leba, osim o debljini osnovnog materijala, treba da se vodi
rauna o pristupanosti korenu, spreavanju pojave prokapljina, deformacijama zavarenog spoja i to manjem utroku
dodatnog materijala. Uticaj oblika leba na masu ava je prikazan na sl. 5.19, gde se vidi da ne postoji jedinstveno
reenje za najmanju masu ava, ve se za razliite debljine osnovnog materijala najmanja masa ava dobija
razliitim oblicima leba. Reenje sa najmanjom masom ava je po pravilu i reenje sa najmanjom deformacijom
zavarenog spoja, jer se unosi najmanje toplote. Pristupanost korenu i spreavanje pojave prokapljina zahtevaju
suprotne mere: u prvom sluaju razmak u korenu treba da bude to vei, a u drugom sluaju to manji.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 12/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Rubni av (tab. 1.2, prvi red) je pogodan samo za limove tanje od 2 mm i priprema se savijanjem i stezanjem ivica,
"I" leb je pogodan za limove debljine od 3 do 5 mm i priprema se ravnim odsecanjem ivica, a "V" leb je pogodan za
limove debljine od 3 do 20 mm i priprema se zakoenjem ivica, najee pod uglom 60. Razmak u korenu treba da
bude to vei da bi se omoguio pristup elektrodi, ali je ogranien zahtevom za minimalnom potronjom dodatnog
metala i to manjim deformacijama zavarenog spoja. Za predmete veih debljina koristi se "Y" leb, tj. "V" leb sa
zatupljenjem u korenu, ime se smanjuje opasnost od prokapljina. S druge strane, ovakvim oblikom leba se
poveava opasnost od ukljuaka troske u metalu ava, pa se po pravilu "Y" leb radi dvostrano, tako to se koren
ilebi, pa ponovo zavari sa druge strane. Takoe, za predmete veih debljina se koristi "X" leb, tj. dvostrani "V"
leb, ime se smanjuju deformacije, posebno ugaone, koje se inae javljaju kod debljih i duih limova sa "V" lebom.
Osim toga, povrina "X" leba je bitno manja od odgovarajueg "V" leba, pa su utede dodatnog metala znaajne.
Osnovne preporuke za izbor oblika i dimenzija lebova su date u tab. 1.2, zajedno sa preporukama o primeni
podlone ploice i/ili lebljenju korenog zavara. Prenik i vrste obloge elektroda se biraju prema osnovnom metalu i
specifinim zahtevima konkretnog problema zavarivanja. Prenici elektroda su standardizovani prema sledeem nizu:
2; 2,5; 3,25; 4; 5; 6; 8 i 10 mm, a biraju se tako da se uzima najvei prenik koji veliina leba dozvoljava. U sluaju
vieprolaznog zavarivanja, za koren ava se koriste elektrode prenika 2,54 mm, a za popunu leba se koriste
elektrode veeg prenika, zavisno od debljine osnovnog materijala. Osim osnovnih preporuka za izbor prenika
elektrode, treba uzeti u obzir vrstu struje, poloaj i redosled zavarivanja. Poloaj zavarivanja znaajno utie i na
izbor obloge elektrode. Za prinudne poloaje se uglavnom biraju elektrode sa tankom oblogom ili oblogom srednje
debljine, a da bi se spreilo curenje tenog metala ava koriste se rutilne ili celulozne obloge. Osnovne smernice pri
izboru obloge elektrode su sledee: - Ugljenini i niskolegirani elici: vrstoa metala ava treba da bude ista ili vea
nego kod osnovnog metala. Ako se trai posebno dobra ilavost koristi se bazna obloga, kao i u sluaju veih
debljina i krutosti konstrukcija. - Kombinacija ugljeninih i niskolegiranih elika: kod sueonih spojeva elektroda se
bira prema eliku manje vrstoe, a kod ugaonih prema eliku vee vrstoe. - Visokolegirani elici: metal ava treba
da ima vrstou bar kao osnovni metal. - Obojeni metal i legure: elektroda se bira prema osnovnom materijalu jer po
pravilu ne postoje razliite elektrode za jedan materijal. Pri izboru parametara treba imati u vidu prvenstveno vrstu,
polaritet, jainu i napon struje, duinu elektrinog luka, ugao nagiba i pravac kretanja elektrode i brzinu zavarivanja.
Vrsta struje se bira u zavisnosti od vrste obloge elektrode. Za kisele, rutilne i oksidne obloge najee mogu da se
koriste naizmenina ili jednosmerna struja direktne polarnosti (JSDP), dok se kod baznih, po pravilu, koristi
jednosmerna struja indirektne polarnosti (JSIP). Zavisnost oblika ava od vrste struje prikazana je na sl. 5.20, gde se
vidi da je dubina uvarivanja najvea za JSIP, a najmanja za JSDP, uticaj na nadvienje je obrnut, a na irinu ava
zanemarljiv. Pogrean izbor vrste i polariteta struje dovodi do greaka tipa poroznosti, nestabilnog elektrinog luka i
veeg razbrizgavanja dodatnog metala tokom zavarivanja.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 13/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Jaina struje znaajno utie na oblik ava i mehanike osobine spoja. Pri poveanju jaine struje nadvienje i dubina
uvarivanja se poveavaju, dok je irina ava praktino nepromenjena, sl. 5.21. Suvie velika jaina struja daje
grubozrnu strukturu metala ava i po-veava sagorevanje legirajuih elemenata, a nedovoljna jaina struja malu
dubinu uvarivanja i slabu vezu ava i osnovnog metala. U oba sluaju esta je pojava troske u ovrslom metalu ava,
kao posledica turbulencije rastopa i njenog povlaenja u dubinu kod suvie jake struje, odnosno lepljenja za stranice
leba kod suvie slabe struje. Stoga je pravilan izbor jaine struje od presudnog znaaja za dobijanje kvalitetnog
spoja. Pri zavarivanju u prinudnim poloajima jaina struje se smanjuje do 20%, dok se za visokoproduktivne
elektrode koristi jaa struja.

Poveanjem prenika elektrode poveava se odvoenje toplote i smanjuje gustina struje, to suava av i smanjuje
dubinu uvarivanja, sl. 5.22.

Poveanjem brzine zavarivanja smanjuje se koliina rastopljenog dodatnog i osnovnog metala, to utie na dimenzije
ava tako da se irina ava smanjuje, dubina uvarivanja raste do neke vrednosti, pa onda opada, a nadvienje prvo
opada, pa raste, sl. 5.22. Nedovoljna brzina zavarivanja uslovljava greke tipa nalepljivanja i ukljuaka troske, a
prebrzo zavarivanje daje preveliko nadvienje ava.

Napon luka, Ul (V), moe da se odredi preko jaine struje Iz (A): Ul=20+0,04Iz Napon luka ima mali uticaj na oblik
ava, posebno ako se ima u vidu mali raspon promene kod E postupka, 22-32 V. Poveanjem napona luka poveava
se irina ava, a promene dubine uvarivanja i nadvienja su neznatne. Poveanjem duine luka poveava se irina
ava, a dubina uvarivanja i nadvienje smanjuju, sl. 5.24. Suvie kratak luk "uranja" u rastop, poveavajui
turbulenciju tenog metala koji "bei" prema nezagrejanim povrinama leba, to daje lo kvalitet spoja sa grekama
tipa nalepljivanja i ukljuaka troske. S druge strane, predugaak luk je nestabilan i rasprskava do-datni metal. Stoga
je potrebno odrediti optimalnu duinu luka, prema sledeim preporukama: l=(0,91,1)de (sueoni spojevi ugljeninih
i niskolegiranih elika) (5.11a) l=(0,80,9)de (ugaoni spojevi ugljeninih i niskolegiranih elika) (5.11b) l=

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 14/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu
(0,80,9)de (sueoni spojevi visokolegiranih elika) (5.11c) l=(0,70,8)de (ugaoni spojevi visokolegiranih elika)
(5.11d) Treba imati u vidu i uticaj vrste obloge na izbor duine luka. Kod kiselih i rutilnih obloga preporuuje se
duina priblino jednaka preniku elektrode, a kod baznih obloga i kod elektroda od obojenih metala preporuuje se
dvostruko manja duina, uglavnom radi bolje zatite metalne kupke.

Nagib elektrode u ravni upravnoj na ravan predmeta koji se zavaruju utie prvenstveno na dubinu uvarivanja, a u
manjoj meri na irinu i nadvienje ava. Najvea dubina se postie pri uglu od 90, odnosno kada je elektroda
upravna na povrinu zavarivanja, sl. 5.25. Izbor nagiba elektrode zavisi od osnovnog materijala, obloge elektrode,
poloaja zavarivanja i vrste spoja.

Tehnika zavarivanja

Uspostavljanje elektrinog luka je osim dodirom i odmicanjem (sl. 5.26a), mogue i povlaenjem vrha elektrode, uz
prelazak na potrebno rastojanje (sl. 5.26b). Drugi nain ima prednost, jer se luk uspostavlja bez oteenja obloge, a
duina luka se regulie poveanjem, a ne njegovim smanjenjem, to je daleko lake.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 15/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Prekidanje elektrinog luka je najbolje izvesti povlaenjem elektrode unazad (sl. 5.27b) na ovrslu trosku i
udaljavanjem nakon toga. Pri direktnom podizanju elektrode (sl. 5.27a) moe da nastane greka u avu tipa
poroznosti.

Posebnu panju treba posvetiti nastavku prekinutog ava, s obzirom na krater koji moe pri prekidu da nastane na
kraju zavara. Da bi se izbeglo popunjavanje kratera "na hladno", primenjuju se posebne tehnike, zavisno od vrste
zavara (koreni ili popuna), kao to je u dve projekcije prikazano na sl. 5.28. U prvom sluaju (koreni zavar - sl.
5.28a), luk se uspostavlja na 15 do 20 mm od kraja zavara, na ve izvedenom korenom zavaru, posle ega se prelazi
u koren, radi popune leba. U drugom sluaju (zavar popune - sl. 5.28b), luk se uspostavlja na donjem delu
(prethodni zavar) ili na stranici leba, zatim se vraa nazad na aktuelni zavar i tek onda se nastavlja sa daljom
popunom leba.

esto se kod izvoenja E postupka koristi tzv. njihanje elektrode, tj. popunjavanje leba njenim poprenim kretanjem
(a ne samo podunim), sl. 5.29.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 16/17
7/22/2014 Biblioteka Mainskog fakulteta u Beogradu

Vrh strane

Unive rzite ta u Be ogradu, Mainsk i fak ulte t

sm e r: MIT (M a ins tvo i I nformac ione T ehnologije) pre dm e t:O W P (O s nove Web P rojektovanja)
k olsk a 2009/2010 | April 2010.

http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Materijali1/lekcija6.html 17/17