Dusan Pavlovic i Slobodan Antonic

KONSOLIDACIJA
DEMOKRATSKIH USTANOVA
U SRBIJI POSLE 2000. GODINE

Beograd, 2007
 SADRZAJ

Strana
Spisak crteza i tabela ...................................................................................... 9

Glava 1
UVOD

1. Neki licni razlozi za nastanak ove knjige .............................................. 11

2. Mogu li neistomisljenici pisati knjigu? ................................................. 16
З. Tri oЬlasti ................................................................. ·................................. 19
4. Kada ustanove obavezuju? ...................................................................... 27
5. Novi institucionalizam u drustvenim naukama ................................. З2
6. Struktura knjige ....................................................................................... З7

Glava2
DEMOKRATIJA I OCENE EVALUATORA

7. Koncept minimalne demokratije .......................................................... .41

8. Neki oЬlici minimalnog koncepta ........................................................ .45
9. Ustavna (predstavnicka) demokratija .................................................. 48 ·
10. Odgovornost u ustavnoj demokratiji ................................................. 54
11. Maksimalisticka_definicija demokratije .............................................. 57
12. Izborna demokratija u Srbiji р о svetskim evaluatorima .................. 59

Glava З
IZBORNI AUTORITARIZAM

.. 1З. IzЬorni autoritarizam- redukovani koncept .................................... 71

14. IzЬorni autoritarizam- definicija ...................................................... .78
15. Prethodni pokusaji klasifikacije Milosevicevog rezima ................... 82
16. IzЬorni autoritarizam u SrЬiji i990-200З, izЬori i mediji ................ 85
17. IzЬorni autoritarizam u SrЬiji 1990-200З, parlamentarizam .......... 91
18. IzЬorni autoritarizam u SrЬiji 1990-200З, sudstvo .......................... .97
19. Zakljucak ............................................................................................... 102

5
 Strana
Glava4
IZBORNA DEMOKRATIJA

20. Izborna demokratija- preliminarne napomene ............................. 105

21. Premakonsolidacф demokratije- izbori i medф
posle 2003. godine ................................................................................ 109
22. Prema konsolidaciji demokratije - parlamentarizam
posle 2003. godine ................................................................................ 112
23. Prema konsolidaciji demokratije- sudstvo posle 2003. godine .... 118
24. Prema konsolidaciji demokratije- oЬlast radiodifuzije ................ 120
25. Nedemontirani rezervisani domen- Sluzba drzavne
bezbednosti pre 2004. godine ............................................................ 124
26. Nedemontirani rezervisani domen- Sluzba drzavne
bezbednosti posle 2004. godine ......................................................... 135
27. ZaroЬljena drzava ................................................................................. 140
28. Zasto gubitnici nisu zakoCili? ............................................................ 145
29. Socijalna i ekonomska politika u Srbiji za vreme
i posle Milosevica .......................................'................................._. ........ 147
30 . Strategija alternacije i ravnoteza niskog nivoa ................................. 153
31. Zasto su dobitnici zakoCili? ................................................................. 155
32. Korupcija posle 2001. godine ............................................................. 164
33. Zakljucak ............................................................................................... 170

Glava 5
KONSOLIDACIJA DEMOKRATIJE I TIP RAVNOTEZE

34. Uvod...................................... :................................................................ 171

35. Jos jednom о ulozi izbora u izbornom autoritarizmu .................... 172
36. Promena rezima ili promena vlade? .................................................. 176
37. Ravnoteza u hiЬridnom rezimu ......................................................... 180
38. Demokratska konsolidacija i efikasnost vladanja ........................... 183
39. Demokratska konsolidacija i pristanak gubitnika .......................... 187
40. Zasto је koncept konsolidacije previse zahtevan? ........................... 191
41. Nestabilna ravnoteza posle 2000. godine ......................................... 193

·6
 Strana
Glava 6
PROMENLJIVE I PROTIVCINJENICE

42. Preliminarna pitanja ........................................................................... 199

43. Spisak nezavisno promenljivih ......................................................... 200
44. Protivcinjenice ..................................................................................... 203
45. Strukture i delatnici ............................................................................ 208
46. Ustav ...................................................................................................... 213
47. О ustavu iz jednog drugog ugla ......................................................... 217
48. Nacin izlaska iz prethodnog rezima- opsta razmatranja ............. 218
49. NaCin izlaska iz prethodnog rezima- slucaj Srbije ........................ 225
50. Teritorija, bezbednosni rizik i nacionalno pitanje ......................... 229
51. "Protivcinjenica 1": slucaj Hrvatske .................................................. 236
52. "ProtivCinjenica~": slucaj Gruzije ..................................................... 239
53. "ProtivCinjenica 3": slucajevi Estonije i Letonije .............................. 241
54. Zakljucak.............................................................................................. 244

Glava 7
RASCEPI I STRANACKI SISTEM

55. Postojanost demokratije i vrste rascepa ........................................... 249

56. Rascepi u Srbiji .................................................................................... 254.
57. Reformsko-gradanisticki krajnjasi .................................................... 259
58. Reformsko-gradanisticki umerenjaci .............................................. 264
59. Nacionalno-konzervativni umerenjaci ............................................ 267
60. Nacionalno-konzervativni krajnjasi ................................................ 269
61. Posledice i rasirenost rascepa ............................................................. 273
62. Buducnost rascepa u Srbiji .................................................................. 281

Glava 8
ZAKLJUCAK
63. Sabiranje nalaza ................................................................................... 287
64. Demokratski izbori kao najvaznija investicija ................................ 290
65. Demokratija i izbor ............................................................................. 292
Summaгy ..................................................................................................... 295

Citirana literatura ..................................................................................... 299

7
 Crtezi

Crtez 1. Osnovni kontinuum: nedemokratski i demokratski rezimi

Crtez 2. Osnovni kontinuum: nedmokratski poredak i izborna demokratija
Crtez З. Drustvena dilema. Matrica isplate za zajednice stocara i v~:)(:ara
i povrtara u prirodnom stanju
Crtez 4. Osnovni kontinuum: nedemokratski poredak, izborna demokratija,
liЬeralna demokratija

Crtez 5. Osnovni kontinuum nedemokratskih i demokratskih poredaka

Crtez 6. Indeks odgovornosti i slobode izrazavanja za odabrane zemlje i regione
Crtez 7. Indeksi regulatornog kvaliteta, efikasnosti vlade i vladavine prava
Crtez 8. Sartorijeva sema diferenciranja demokratije
Crtez 9. Instance demokratije i redukovani podtipovi demokratije
Crtez 10. Redukovani tipovi demokratskog poretka
Crtez 11. Dajmondova tipologizacija reiima (1)
Crtez 12. Dajmondova preured:ena tipologizac~a rezima (2)
Crtez 13. Merkelov koncept пkotvljene demokratije
Crtez 14. "Dolina tranzicije"
Crtez 15. Polozaj doЬitnika i guЬitnika u kontekstu parcijalnih
i sveobuhvatnih reformi
Crtez 16. Indeks kontrole korupcije prema studiji Governance Matters VI
iz 2007.
Crtez 17. AmЬivalencija manipulisanog izbornog procesa
Crtez 18. Sedlerov kontinuum
Crtez 19. Cvrstorukasi i "reformisti" u vlasti i radikali i umerenjaci
u opoziciji u oktobrп 2000. u SrЬiji
Crtez 20. Odnos nezavisnih promenЩvih i oЬlasti konsolidacije

9
 Tabele

Tabela 1. Teoretski koncepti demokratije i odgovarajuCi tipovi u empiriji

Tabela 2. Indeks odgovornosti i slobode izrazavanja za SrЬiju. Rangiranje
ро godinama

Tabela 3. Indeks politickih sloboda prema studiji Freedom in the World

Tabela 4. Indeks demokratije prema studiji Nations in Transit,
podaci za 2006.
Tabela 5. Sloboda medija u izabranim zem~ama u 2006.
Tabela 6. Indeks demokratije prema indeksu demokratije Economist
Intelligence Unit iz 2006.
Tabela 7. Bertlesmanov statusni indeks za 2003. i 2006.
Tabela 8. Makroekonomski indikatori i izabrani podaci za 2002. i 2006.
Tabela 9. Makroekonomski indikatori i izabrani podaci za 2002. i 2006.
Tabela 10. Kontingenti na trzistu rada 2006-2012.
Tabela 11. Ukupni prihodi od privatizacije za 2002. i 2003,
do 29. decembra 2003.
Tabela 12. Prihodi od privatizacije za period 2004-2005.
Tabela 13. Stecajni postupak u SrЬiji- poredenje sa zemljama u regionu
za 2005.
Tabela 14. Tranzicioni indikatori prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj
Tabela 15. Broj zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji
Tabela 16. Troskovi poslovanja u SrЬiji u 2005. i 2006.
Tabela 17. Ocene za korupciju za Srbiju i prosecna ocena za balkanski region
Tabela 18. Indeks percepcije korupcije prema Transparency International
Tabela 19. Indeks kontrole korupcije prema studiji Governance Matters VI
iz 2007.
Tabela 20. Dajmondovi Indikatori demokratske konsolidacije
Tabela 21. Ocene za politiCke i gradanske slobode i tip rezima za Estoniju,
Letoniju, Srbiju, Madarsku i Izrael u periodu 1991-1995.
Tabela 22. Strateske elite u savremenim drпstvima
Tabela 23. Strateske elite п Srblji

10
 Glava 1
UVOD

U ovoj glavi najpre iznosimo neke licne razloge za nasta-

nak ove knjige, kao i dileme sa kojima smo se susretali dok
smo је konceptualno uoЬlicavali i pisali. Potom otvaramo
tri glavna pitanja kojima se knjiga bavi - tipologija rezima,
konceptkonsolidacije demokratije, odnos konsolidacije de-
mokratije i nacionalnog pitanja- i objasnjavamo jos neke
teoretske pristupe koji su bitni za razumevanje mater~e iz-
lozene u knjizi (novi institucionalizam u drustvenim nau-
kama i teorija racionalnog izbora). Glavu zavrsavamo izla-
ganjem strukture knjige.

1. Neki licni razlozi za nastanak ove knjige

Postoji jedna znacajna razlika u akademskom svetu iz Miloseviceve

i post:-MiloseviCeve Srb~e koja је velikim delom zasluzna za zapoCinja-
nje ove studije: 1 objasnjenju tranzicije u MiloseviCevo doba daleko veCi
doprinos od politicara dali su naucnici. Od kada је u januaru 2001. go-
dine izabrana prva post-Miloseviceva vlada, doprinos naucnika u objas-
njenju proЬlema tranzic~e u Srbф naglo opada, а raste broj objasnjenj3:
koji dolazi iz oЬlasti politike. Na prvi pogled to moze da izgleda kao da
su politicari poceli da se bave naukom aktivnije nego pre 2000. godine.
Zakljucak, u stvari, treba da bude obrnut: naucnici su posle 2000. go-
dine poceli masovno da se bave politikom. Dok su se u periodu 1990-
2000. uglavnom kretali u naucnim krugovima i svoje ideje iznosili na
naucnim skupovima, u casopisima i knjigama. Posle 2000. godine ogro-
man broj naucnika nije odoleo iskusenju i, pored akademskih krugova,
usao је i u politicke (bilo u svojstvu Clanova stranaka, bilo u svojstvu
politickih analiticara). Politika је time malo dobila, а nauka mnogo iz-
gubila. Ne samo zbog toga sto politicki prostor cesto zloupotreЬljava
1 Slobodan AntoniC је svoj deo knjige pisao u okviru projekta br. 149005: Drustve-
ni akteri i drustvene promene и SrЬiji 1990-2010. godine, koji se radi na Institutu
za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu (rukovodilac Sreten
Vujovic), uz novcanu potporu Ministarstva nauke RepuЬlike Srblje. Dusan Pavlo-
vic је svoj deo napisao u okviru rada na projektu br. 149036: Podizanje kapaciteta
politickih ustanova (rukovodilac Vukasin Pavlovic) i u okviru FulЬrajt stipendije
(br. 68430302) koju је iskoristio za petomesecni naucno-istrazivacki boravak na
Univerzitetu Kornel (Itaka, SAD) u periodu februar-jul2007. godine.

11
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine

naucnike, i sto sedam godina nakon pada MiloseviCa nema studije о

tranzicф u Srbiji, vec i zbog toga sto је сео javni prostor (kako politicki,
tako i naucni) "zatrovan)) pogresnim razumevanjem pojmova kao sto
su demokratija, reforme, tranzicija itd. Ova studija predstavlja pokusaj
da se tranziciji u Srbiji pride iz jednog iskljuCivo naucnog ugla.
Knjiga koju drzite u rukama predstavlja sazetak sest godina razmis-
ljanja о onome sto se u Srbiji desavalo nakon 24. septembra 2000. godi-
ne, kada је Slobodan MiloseviC, porazen na predsednickim izborima,
bio primoran da side sa vlasti. Ideja о knjizi kao zajednickom preduze-
cu rodila se u avgustu 2002. godine, kada su autori u jednom razgovoru
jedan drugom spontano saopstili da nameravaju da pisu studiju о raz-
voju demokratije u Srbiji posle 2000. godine. Ispostavilo se da su оЬа
autora neko vreme samostalno razmisljali da pocnu sa pisanjem takve
studije. Obojica su imala slicne poglede i slicнu dilemu. Zajednicko gle-
diste bilo је da se za vreш.e prve post-Miloseviceve vladeu Srbiji, upr-
kos promeni politic!z.e elite i jos vecoj promeni vladiнe politike, zadrzao
obrazac vladanja koji је bio karakteristican za eru hiЬridnih ustanova,
za koju smo mislili da је iza nas. Srediнom 2002. godine- kada su neza-
koнito iz Skupstine Srbije izbacivani poslaнici i kada se krsenje zakona
i vladanje uredbama pravdalo priнcipima 5. oktobra, za koji smo mislili
da se desio zbog toga da se izbacivanje poslanika, zaobilazenje Skupsti-
ne i krsenje zakona vise ne bi dogadalo - Cinilo se da se Srbija ne po-
mera na skali razvoja i koнsolidacije demokratskih ustanova. Naprotiv,
u jednom trenutku ·izgledalo је kao da ona ponovo srlja u slican nede-
mokratski poredak iz koga se upravo izvukla.
Ako se mнogo sta nije promeнilo, da li је uopste imalo smisla zapo-
Cinjati studiju о konsolidaciji demokratije? Iako su mnogi dogadaji koji
su se desili 2002.i 2003Qgodine (izbacivanje poslanika iz Skupstine, ubi-
stvo premijera) ukazivali na suprotno, intuitivno smo ipak smatrali da
jeste. Cak i da se ispostavilo da је buducnost demokratije u Srbiji neiz-
vesnija od onoga sto mi tvrdimo u ovoj knjizi, smatrali smo da imamo
obavezu da objasnimo zasto је to tako.
Naredna dilema је bila to sta da se uzme kao tacka zavrsetka studije.
Smatrali smo daje nelogicno da pocnemo da pisemo bilo sta, ukoliko ne bi-
smo mogli da identifikujemo neku zaokruzenu celinu. Idealno, ta celina bi
trebalo da bude zavrsetak tranzicije. Tu su nastali proЬlemi. Vrlo brzo smo
uvideli da ne samo da нismo sigurni gde је kraj vec da је sporno i to koja
tacka moze da se uzme za pocetak tranzicije u Srbiji. Danas, Cini se, domi-
nira misljenje р о kome је tranzicija zapoceta tek posle 5. oktobra 2000. go-
dine (oCigledna posledica uticaja naucnika koji su posle 5. oktobra poceli
da se bave politikom). Mi, medutirn, tvrdimo da је i ekonomska i politicka

12
 Uvod ------------------------

tranzicija u SrЬiji pocela 1990. godine. Razlog za ovu tvrdnju је jednosta-

van: tranziciJ. а poCinJ· е kada se uvedu nove (nedemokratskom rezimu ne-
poznate) ustanove, а one su Ьile uvedene 1990. godine, kada su odrzani ((
prvi visestranacki izbori i kada је Ustav priznao postojanje privatne svoji- ~
ne (iako је prvi Zakon о privatizacф donesen tek 1991. godine). То su dve 1
ustanove koje Cine neizostavni deo institucionalnog paketa svakog demo-
kratskog reiima, а koje su Ьile nepoznate u Srbiji pre 1990. godine.
Misljenje р о kome tranzicija poCinje tek ako postoji nepobitno utvr-
den demokratski pedigre politicke elite pogresno је. Autoritarni vladari
takode mogu da uvedu demokratske ustanove, kao sto i demokratski
vladari mogu da priЬegavaju nedemokratskim procedurama za ostva-
rivanje politickih ciljeva. Takode, pogresno је i misljenje ро kome tran-
zicija nuzno znaCi tranziciju ka demokratiji. Zasto bi rezultat tranzicije
uopste bio demokratski poredak? То moze biti "demokratski poredak, ,
konfuzno stanje, rotacija tranzitnih vlada, ali i nova forma autoritarnog ,,
poretka. Tranzicijaje interval izmedu jednog politickog rezima i onoga
koji sledi iza njega" (Schmitter & O'Donnell1986, З, 6). Sledstveno to-
me, Cinjenica da se demokratski rezim u Srbiji nije ukorenio u narednih
deset godina nikako ne obara tezu о pocetku tranzicije 1990. godine.
Tranzicija u Srbiji posle 1990. godine predstavljala је tranziciju ka hi-
bridnom rezimu koji bi, s obzirom na to da је hiЬridni rezim imao pro-
Ьlema da se ucvrsti, najverovatnije evoluirao u neku vrstu sultanizma
(oЬlik nedemokratskog poretka). Ono sto se desilo 5. oktobra ne moze
da predstavlj а pocetak tranzicij е, vec ј ednu kriticnu fazu koja је preokre-
nula tok tranzicije. (О konceptu kriticne faze vidi odeljak 5.)
Dilema о tome gde poCinje tranzicija i nije bila stvarna dilema, vec
pre posledica politickog tumacenja pocetka tranzicije koj~ javnosti
i danas dominantna. Svaka politicka elita ima tendenciju da svoj dola-
zak na vlast proglasi pocetkom novog perioda u istoriji. Stvarna dilema,
medutim, bila је ta sta da uzmemo za kraj nase studije. Najlogicnije bi
bilo da se za kraj knjige uzme kraj tranzicije. Ali tada smo se suoCili sa
pitanjem da li је tranzicija u Srbiji okoncana. Autor koji је medu prvima
pisao о tome kada је tranzicija okoncana bio је Samjuel Hantington. Pro-
Ьlem sa okoncanjem tranzicije dolazi odatle, smatra on, sto nakon nje-
nog pocetka, ро pravilu, sledi razocaranje u demokratiju koje moze da
rezultira obrtom u politici vlade i pokusajem restitucije nedemokratskog
poretka. Razocaranje se generise saznanjem da demokratija nije svemoc-
na, niti је lek za sve proЬleme drustva, te da od najveceg broja gradana
iziskuje vece zrtve nego sto se isprva mislilo. Shvatanje demokratije koje
usvajamo u ovoj studiji detaljno iznosimo u glavi 2. Pod demokratijom 1/
podrazumevamo skup ustanova ogranicenog dometa, а ne stanje svesti ~1
\

13
 - - - - Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine

ili Zivotni kredo. Od demokratskih ustanova, za razliku od mnogih gra-

d:anai jednog brojanaucnikai politicara, imamo manja ocekivanja. Tran-
zicija bi, prema tome, mogla da se zavrsi kada narod uspe da prevazid:e
razocaranje demokratijom koje proizlazi iz njene nemogucnosti da resi
sva otvorena pitanja i sve proЬlen1e. Citiracemo jedan paragraf iz Han-
tingtonove knjige Third Wave ne samo zato sto nam on pokazuje kada
se tranzicija okoncava, vec zato sto objasnjava jedan aspekt demokratije
koj eg najveCi broj ljudi i teoreticara nij е svestan ili ga previd:a:
Ljudi poCinju da uce da demokratija poCiva na premisi ро kojoj
vlada moze da se smeni i da zbog toga moraju da postoje institucional-
ni kanali koji се to regulisati. Demokratija ne znaCi da се svi proЬlemi
biti reseni, vec samo to da је moguce smeniti vladu koja nema narod-
no poverenje; sustina demokratskog ponasanja је ovo drugo, zato sto је
nemoguce da se demokratijom postigne ono prvo. Razocaranje i mala
ocekivanja koje demokratija stvara Cine osnovu demokratske stabilno-
sti. Tranzicija se okoncava kada narod shvati da demokratija predstavlja
resenje proЬlema tiranije, i nista vise od toga (Huntington 1991, 262-3).
Naravno, prevazilazenje razocaranja jeste jedan indikator koji mo-
ze da nam kaze nesto о tome kakve su sanse da se demokratija ucvrsti,
ali nije od pomoCi ako zelimo da egzaktno utvrdimo gde је kraj tran-
zicije. Da bi se jos preciznije moglo reCi kada se tranzicija okoncava,
Hantington uvodi koncept konsolidacije. Tranzicija ka demokratiji
је okoncana kada se demokratija konsoliduje. Jedan kritrijum za kon-
solidaciju moze da bude test dve smene elita (the two-turnover test).
Ро tom testu, demokratija је konsolidovana kada politicka grupa koja је
preuzela vlast nakon sloma nedemokratskog reZima izgubi na izborima
i preda vlast mirnim putem, а potom se na vlast vrate snage starog (ne-
demokratskog) rezima, ра i one izgube vlast i predaju је mirnim putem,
odnosno vrate је onima koji su ih prvi put smenili (Ibid., 266).
Test dve smene elita nije isto sto i odrzavanje dva kruga izbora
(ili n krugova, kad smo vec kod toga). Ideja testa izrazava sledece: da
bi se demokratski poredak konsolidovao, nuzno је da se na vlast vrate
: snage starog reZima kako bi se videlo da li је njihovo ponasanje u druga-
Cijim uslovima drugaCije od ponasanja u onim uslovima u kojima је ne-
demokratski rezim propao. Razlog za takvu vrstu testa lezi u razliCitim
podsticajima koji dolaze iz razliCitih ustanova i situacija. Prilikom pro-
pasti starog rezima, ponasanje odlazece elite је pod pritiskom straha od
sankcije koji stvara opste narodno odusevljenje u trenutku kada posta-
ne jasno da је reZim mrtav. Vanserijska politicka atmosfera nakon pada
Berlinskog zida nije ostavljala tadasnjim komunistima mnogo izbora.
Svi su morali da odmah bezuslovno predaju vlast ili da sednu za sto sa

14
 Uvod

opozicijom о dogovore se о tome kako da to urade. Ali takva atmosfe-

ra brzo nestane, а umesto nje vrati se svakodnevica (normalno stanje)
u kojoj deluju drugaciji podsticaji. Da bi reZim bio konsolidovan nuzno
је da se vidi kako bi stara elita u takvim (normalnim) uslovima reago-
vala na istu situaciju - gubitak vlasti. Ako se odluCi da to spreCi, onda
znaCi da demokratija nije konsolidovana; ako se odluCi da preda vlast,
znaCi da jeste.
Hantingtonova ideja о duplom testu је navela neke autore da kazu
kako је ona neupotreЬljiva ili trivijalna. Volfgang Merkel, recimo, sma-
tra da је neupotreЬljiva, jer bi to znacilo da se demokratija u Nemackoj
konsolidovala tek 1982. godine, а u Japanu tek sredinom devedesetih,
zbog cega zakljucuje da "Hantingtonova merila nisu sistemski odabra-
na i ne udovoljavaju kompleksnosti procesa demokratske konsolidacije"
(Merkel1999, 128). Mi, naprotiv, smatramo da su ona jako dobro oda-
brana i u odeljku 41 pokazujemo zbog cega је za konsolidaciju demo-
kratije u Srbiji nuzno da se snage starog reZima vrate na vlast i prihvate
poraz na izborima. 2
Nakon toga smo smatrali da bi tacka koja zaokruzuje jednu celinu
mogla da bude novi Ustav usvojen u oktobru 2006. godine. Kako cemo
videti u odeljcima 46 i 47, i ta ideja ima svoje uteme~enje u tranzitolos-
koj literaturi i teoriji konsolidacije demokratije: kada se jednom donese
demokratski ustav (pod pretpostavkom da ga svi prihvataju) moze se
reCi da је jedna faza u razvoju tranzicije okoncana. Da bi ustav igrao ne-
ku ulogu, neophodno је da on obavezuje. Ali kada on obavezuje? Kako
cemo videti ubrzo iz odeljka 4, ustav moze da vas obavezuje tek ako su
prethodno zadovolj eni neki uslovi koji, da tako kazemo, stvaraju pogod-
nu klimu za postovanje ustanova u nacelu. Mi smatramo da u Srbiji tak-
va klima jos uvek ne postoji, а iz glave 6 i 7 се se videti zasto.
Sto smo vise razmisljali о tacki gde bi studija trebalo da se okonca, to
smo bili manj е sigurni sta Ы ona trebalo da predstavlj а. N а kraju smo ~za­
kljucili da tacke nema i definicionim dekretom odluCili da se knjiga zavrsi
zakljucno sa 2007. godinom. Jedan od razlogakoji је doprineo tom zakljuc-
ku је i taj sto nam је tranzicija u SrЬiji izgledala kao popravka automoЬila
2 Jedini poznat izuzetak od ovog pravila u novijoj istoriji predstavlja Pakistan.
U njemu је nakon sloma nedemokratskog rezima obav~en test dve smene elita, ali
su, uprkos tome, religiozni rascepi toliko duboki da se demokratija u Pakistanu ni
dok kraja 2007. godine nije konsolidovala. Praksa masovnih krsenja ljudskih pra-
va, brutalnih mucenja i silovanja zenskih zatvrorenika, kao i presuda ро kratkom
postupku predstavljaju normalnu pojavu. U izvestaju Freedom House Freedoms
in the World 2007, Pakistan је za politicka prava doЬio ocenu 6, а za gradanske slo-
bode ocenu 5 (najgora ocena u оЬа slueaja је 7). Status zemlje је: neslobodna.

15
 Konsolidacija demokratskih ustanova и SrЬiji posle 2000. godine

dok vozite. 3 Ako vam se pokvari automobil, vi cete ga odvesti kod mehani-
cara, а za to vreme cete koristiti taksi ili javni prevoz. U Istocnoj Evropi i
Srbiji to niste mogli da uradite. Sustina metafore је Ьila u tome da је tran-
zicija u Istocnoj Evropi karakteristicna р о tome sto, za razliku od, recimo,
tranzicija u Latinskoj Americi tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, nije
bilo moguce usredsrediti se samo na jednu cЉlast i u njoj obaviti reforme,
а sve drugo privremeno obustaviti, vec ste morali da reformisete sve oЬla­
sti i to odjedared. Sto је jos gore, ne samo da ste morali da sve oЬlasti re-
formisete odj ednom, vec ste istovremeno morali da koristite ono sto ste
reformisali. Umesto da ostavite automobil kod mehanicara, morali ste da
se u njemu vozite i da ga istovremeno popravljate. Metaforu pominjemo
zato sto smatramo da se ona vise odnosila na Srbiju i Balkanske zemlje
nego na ostatak Istocne Evrope. То se jos bolje vidi iz onoga sto је Klaus
Ofe identifikovao kao proЬleme koji su trebali da se rese u toku tranzicije.
U tekstu "Capitalism Ьу Design?" iz 1991. godine on tvrdi da su zemlje Is-
,, tocne Evrope morale da produ kroz trostruku tranziciju, odnosno da daju
odgovore na tri pitanja: teritorijalno pitanje, uspostavljanje demokratije i
transformacija privrede (Offe 1996, 35). Neke Zapadne demokratije su za
resavanje ovih pitanja imale na raspolaganju dvesta godina; mlade demo-
kratije na raspolaganju imaju jednu deceniju, а u nekim slucajevima i ma-
nje. Posto sva pitanja moraju simultano da se rese (ne mozete jedno odlozi-
ti da bi drugo resavali), pitanja neizbezno vode do uzajamne opstrukcije,
sto neprekidno stvara rizilz od propasti reformi u svim oЬlastima (IЬid.)
Тај proЬlem usko је povezan sa proЬlemom konsolidacije о kome sire ras-
pravljamo u glavi 5. Tamo cemo tvrditi kako koncept konsolidacije koji se
odnosi na tip ustavne (liЬeralne) demokratije moze u nekim slucajevima
da bude prezahtevan i kako, ukoliko se na njemu'insistira, moze da dove-
de do opste propasti reformi. U takvim slucajevima, bolje је insistirati na
! delimicnim reformama i delimicnoj konsolidaciji (koju mi nazivamo pot-
konsolidacijom), nego na sveobuhvatnim reformama, u kratkom roku i u
isto vreme, zahtevajuCi da se rezim savrseno konsoliduje.

2. Mogu li neistomisljenici pisati knjigu?

То
su bile slicnosti u razmisljanjima. Medu autorima ima i dosta raz-
lika. Pretpostavljamo da се najvise obrva podiCi Cinjenica da knjigu pot-
pisuju autori koji su, iako dele privrzenost demokratiji i vladavini prava,
ideoloski neistomisljenici. Dok је jedan sklon liЬeralnoj ideologiji, drugi
З Metafora је aluzija na metaforu iz naslova knjige Elstera, Ofea i Projsa о konsoli-
daciji demokratije u postkomunistickim drustvima iz 1998. godine- popravka
broda na otvorenom moru.

16
 Uvod

је Ьlizi konzervativizmu ili onome sto se u srbijanskoj izvedbi konzer-

vativizma naziva narodnjastvom. Da bi izbegli nesporazume koji proiz-
ilaze iz ovih razlika i omogпCili nastanak ove knjige, prihvatili smo dve
Veberove ideje- vrednosnu neutralnost i drustvenп konstrukciju. Prvo
znaCi da su vrednosna pitanja i evaluacije ovde ostavljene ро strani. Ovo
nije knjiga iz politicke filozofije ili istorije politickih ideja. Iako se autori
privatno, s vremena na vreme, zestoko raspravljaju oko vrednosno-poli-
tickih pitanja, njihove vrednosne orijentacije nisп predmet ove rasprave.
Zeleli smo da napisemo naucnu stпdiju, а ne politicki pamflet. I tu smo
prihvatili Veberovп idejп ро kojoj oni koji zele da se bave politikom tre-
ba da napuste univerzitetske amfiteatre i izad:п na trgove. N aucna anali-
za treba da citaoca dovede do tacke nakon koje се samostalno moCi da
odluCi koje stanoviste treba da zaпzme u zavisnosti od vlastitih ideala.
Naucnici se ne bave demagogijom, vec pustajп da Cinjenice govore same
za sebe. "Proroku i demagogu nije mesto za univerzitetskom katedrom.
Proroku је, kao i demagogп, receno: 'Idi na пliсп i govori javno'. Tamo,
dakle, gde је kritika moguca. U slusaonici, naprotiv, vladaju drugaCiji od-
nosi: profesor govori, а studenti cute" (Veber 1998, 83).
То је bio nas opsti stav prema drпstvenim naukama. Drпgi nacin
kojim smo prevazisli neslaganja bila је odlпka da izbegnemo kontroverz-
na pitanja. Tu spadaju ona pitanja kojima ljudi pocinju da se bave kada
postave neku dijagnozп. Mi se slazemo da su predmet drustvenih nauka
pojedinci (ili grupe) koji delaju na osnovп znacenja koje pripisuju dela-
nju (Veber 1976, 4). Znacenje, med:utim, ne mora nпzno da bude jedno:.. ·
znacno za sve delatnike. Prihvatamo idejп Bergera i Lukmana iznetu п
The Social Construction ој Reality (1967) р о kojoj delatnici koji med:u-
dejstvuju (ulaze u interakcije) objektima pripisпju sпbjektivna znacenja.
Takva znacenja se pridajппglavnom zbog toga sto ljudi svoje delanje za-
snivaju na onome za sta veruju da је istinito, а ne na onome sto је objek-
tivno istinito. Ро tom shvatanju, realnost је invencija koja nastaje kao
posledica mectudejstva pojedinaca koji zive u jednoj posebnoj kulturi ili
posebnom drustvп. Znacenje koje delatnici pripisпju nekom dogad:ajп
ili procesп, а koje nam se cesto cini objektivnim, posledica је ljudske in-
terpretacije i dogovoramed:пljudima. DrпgimreCima, drustvene Cinjeni-
ce postajп Cinjenice, jer su se ljпdi tako dogovorili (Searle 1995, 1).
Kako се
se videti iz glavnog toka argпmentacije, mi п ovoj stпdi­
ji precпtno pridajemo veliki znacaj drпstvenoj konstrпkciji, pogotovo
konstrпkciji javnog diskursa. Smatramo da se konstrukcijom javnog
diskпrsa, koja poCiva na definisanjп znacenja, konstruise i realnost.
Na primer, naCin na koji је definisana stvarnost п Memorandпmп

17
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srblji posle 2000. godine

Srpske akademije nauka i umetnosti 1986. godine sustinski је uticao

na stvarnost, odnosno politicki razvoj u Srbiji posle 1986. godine. Da је
stvarnost u Memorandumu bila drugaCije formulisana, razvoj dogad:aja
u Srbiji Ьi krajem osamdesetih verovatno iSJcь,u drugom pravcu. U ne-
koj drugoj kulturi, ili cak u istoj kulturi, ali u drugaCij em kontekstu ili
drugaCijem istorijskom periodu, znacenje jednog dogadaja ili fenomena
moze da bude potpuno drugaCije, jer bi ~udi mogli da se drugaCije do-
govore. U Srbiji na kraju 2007. godine postoji jedan skup kontroverznih
pitanja koja se jos uvek nalaze u periodu konstrukcije. Nismo zeleli da
se tim pitanjima bavimo na direktan naCin. Iako su Berger i Luk,~man
smatrali da su socijalni konstrukti cesto nenameravane posledice bez-
brojnih ljudskih interakcija, а ne posledica objektivnih drustvenih za-
kona, nasa namera nije da ucestvujemo u drustvenom konstruisanju
stavova koje smatramo kontroverznim. Ipak, dopustamo da је jedna od
nenameravnih posledica ove knjige upravo to. То је, Cini se, u drustve-
nim odnosima neizbezno.
Svaki zakljucak iznesen u ovoj knjizi potpisuju оЬа autora. Mislimo
da glavni nalazi izlozeni u ovoj knjizi, barem u ovom trenutku, predsta-
vljaju maksimum oko koga ljudi koji se ne slazu mogu da se sloze. Sloga,
med:пtim, podrazпmeva slogu oko zakljпcaka ili dijagnoze stanja, ne
i oko toga sta da se radi nakon sto se dijagnoza postavi. Knjiga se zavrsa-
va kada se dod:e do zakljпcka о tome na kom stepenп razvoja demokrati-
je se Srbija danas nalazi. Odnos ljпdi prema prirodnim i drпstvenim fe-
nomenima ne mora biti isti kao i odnos profesionalaca prema istim tim
fenomenima. Meteorolog koji najavljuje dпzi susni period mozda nenia
nikakav odnos prema sпsi. Nasuprot tome, neka poljoprivredna zajed-
nica koja zivotno zavisi od onoga sto је posejala moze da smatra da је
dugi period sпse kazna bogova zbog tog sto nisп bili dobri. Isto tako,
pretpostavimo da istraZivac utvrdi kako је u jednom drustvu 50% popu-
lacije siromasno. Da li iz toga moramo da zak~uCimo kako svi delatnici
na tu Cinjenicu moraju da reaguju identiCno? Apsolutno ne. Ako smatra-
te da је siromastvo odraz nepravde (losih zivotnih uslova п kojima su
se ljпdi nasli protivno svojoj volji), mozete da pokusate da ga smanjite
ili iskorenite. Obrnuto, ako smatrate da је siromastvo posledica ljudske
lenjosti, nemarnosti ili niza namerno propпstenih prilika, podatak о
50% siromasnih moze da vas ostavi potpuno ravnodusnim. Nema naCi-
na da se unapred kaze kako се svaki pojedinac reagovati na neki poda-
tak. Niti је za drпstveJle naucnike kao naucnike uputno da bilo kome
propisuju kako bi trebalo da reagпje. Ali ono sto nas dvojica kao autori
ove knjige delimo jeste sledece: cak iako bi pretpostavili da se ne slaze-
mo oko toga kako resiti (i da li uopste treba resiti) pitanje siromastva,

18
 Uvod

mi i daje delimo uverenje ро kome nas akademska cast obavezuje da

zakljuCimo kako u zem~i postoji 50% siromasnih.
N а kraju knjige biCe izneti neki zakljucci (dijagnoze) о stanju demo-
kratije u Srbiji u 2007. godini. Citaoci ne treba da na kraju ove knjige
ocekuju zeca iz sesira. Mi ne tvrdimo da znamo sta се se u Srbiji desiti
za nekoliko godina. Oni koji imaju takva ocekivanja od ove knjige mo-
gu odmah da prekinu da је Citaju. Ali knjigu mogu da prekinu da Citaju
i oni koji ocekuju da knjiga pruzi intelektualnu podrsku nekoj od politic-
kih opcija na srpskoj politickoj sceni. Zak~uccima ne zelimo da sugeri-
semo nikakvu politicku akciju. Izvesno је da politicki delatnici, Citaoci
ove knjige (ukljucujuCi i njene autore) imaju sopstvene zamisli oko toga
sta bi, jed)Q'm kada se jednom te Cinjenice ustanove, vlada trebafo da ra-
di, tj. kakvu politiku da vodi. Ti stavovi mogu da budu dijametralno su-
protni. Bez obzira na to, mi ne delimo Kontovo i Dirkemovo misljenje
ро kome nauka nuzno mora da bude u sluzbi ostvarivanja drustvenih
ili politickih ciljeva i posluZi reformisanju drustva. Naprotiv, opet deli-
mo Veberovo misljenje ро kome naucnik treba da ukaze na strukturu
izbora sa kojom је drustvo suoceno:
Mi [naucnici] vam mozemo jasno pokazati da је pred odredenim
vrednosnim proЬlemom moguce zauzeti prakticno razliCite stavove.
[... ] Kada se, dakle, zaпzme odredeni stav, tada prema naucnoj proce-
duri treba primeniti i odredena sredstva da Ьismo stav uspesno prime-
nili. Moguce је da sп ova sredstva takva da ih moramo odbaciti. Tada
moramo da Ьiramo izmedu cilja i nпznih sredstava koje ovaj zahteva.
Da li cilj opravdava sredstva ili ne? [Naпcnik] vam moze samo ukazati
na nuznost tog izbora. On ne moze uciniti vise ako se organicni na svo-
ju ulogu [naucnika] i ako ne zeli da postane demagog (Veber 1998, 91).
Ova studija nema nikakvu pozadinu osim naucne. Nas cilj је da po-
nudimo neka objasnjenja. Zelimo samo da ukazemo na prepreke konso-
lidaciji demokratije u Srbiji. Sta се politicari i javni radnici s tim da rade
ako nam veruju, to zavisi od njih.

3. Tri о Ьlasti

Ovom kп.jigom zelimo da kazemo nesto о temama о kojima do sa-

- da u drustveп.im naukama u Srbiji uglavnom nij е bilo reCi, ili ј е bilo
reCi na pogresan naCin. Stoga ona zadire u tri siroke oЬlasti:
• tipologija reZima;
• konsolidacija demokratije;
• odnos konsolidacije demokratije i nacionalizma.

19
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine

Politickoj javnosti koja bude Citala knjigu verovatno се najintere-

santn~a biti rasprava о tipologiji rezima. Ne samo zbog toga sto najveCi
deo javnosti na reZime gleda iskljuCivo iz ugla dihotomije demokrati-
ja/diktatura, vec i zbog toga sto se u samoj definiciji tipova rezima u
javnosti puno gresi. Sto је jos poraznije, oko ovih pitanja se cesto prave
greske i u akademskoj javnosti, i to na dva nivoa. Prvo, mnogi naucnici
ne razumeju bas najbolje u cemu је razlika izmedu, na primer, autori-
tarnog i totalitarnog rezima. cesto se termini koriste alternativno ili se
upotreЬljavaju da bi se njima opisao opsti pojam nedemokratskog rezi-
ma. Drugo, Milosevicev sistem је cesto pogresno klasifikovan. То је do-
prinelo ne samo tome da danas nije sasvim jasno kakav је to bio rezim,
vec i tome da se ne zna na koji naCin su ustanove tog rezima uticale na
razvoj demokratije nakon pada Milosevica, а to је upravo prvi proЬlem
kojim zelimo da se bavimo.
Jednim delom, razlog pogresne klasifikacije је taj sto u vreme ka-
da se u Srblji vodila diskusija о tome kojem tipu rezima pripada Milo-
seviCev sistem, hiЬridni reZim, kojeg mi uzimamo za tip rezima kojim
objasnjavamo Srb~u u periodu 1990-2003, nije bio u sirokoj upotrebi u
politickim naukama. Bilo kako bilo, jedan od nasih glavnih сЩеvа је da
pokazemo da је sistem ustanova karakteristican za hiЬridni rezim koji
se uzdigao podMilosevicem, preziveo Milosevicevpad, te da su one jed-
na od najznacajnijih promenljivih koja је uticala na demokratski razvoj
i konsolidaciju demokratije posle 2000. godine.
Druga velika oЬlast u koju zalazimo ovom stud~om је konsolida-
cija demokratije. Tek tu ima nerazпmevanja, pogotovo u politickoj jav-
nosti u kojoj se masovno veruje da demokratija postoji cim se пvedu
1\:\ demokratske ustanove. Ustanove ne podrazumevaju nuzno postojanje
1~
! poretka, vec poredak (bilo demokratski, bilo nedemokratski) postoji
samo ako је konsolidovan. Da bi se razumelo puno znacenje koncep-
ta konsolidac~e, neophodno је proCitati celu knjigu. Ovde ро prvi put
пvodimo koncept konsolidacije da bi postavili opsti okvir rasprave
uknjizi.
U tranzitoloskoj literaturi se od sredine devedesetih godina pojam
demokratije pojavljuje iskljuCivo zajedno sa pojmom konsolidacije.
Uglavnom vise niko ne govori о demokratiji ako istovremeno nema nes-
to da kaze i о konsolidovanoj demokratiji. Stvari mogu da se postave
otprilike ovako: ako stari (nedemokratski) rezim propadne, to svakako
znaCi da se krenulo u neku vrstu tranzicije. Tranzic~a podrazumeva
uvodenje demokratskih ustanova, tj. uspostavljanje tzv. organskih pravi-
la- izbornog zakona, strukture vlasti koja proizlazi iz izbora, slobodne

20
 Uvod -------------------------

medije i pristup njima, slobodu udruZivanja i politickog organizovanja,

itd.- za odrzavanje slobodnih izbora (Arato 2000, 68). Ali, u jednom si- i
rem smislu, tranzicija mora da se okonca. Kada је tranzicija okoncana, !1{
kazemo da је demokratija konsolidovana. Ј

Moguce је definisati nekoliko koncepata koji, manje-vise, imaju

isto znacenje. Tranzicija u sirem smislu је isto sto i druga faza demokra-
tije; druga faza demokratije је isto sto i okoncana (zavrsena) tranzicija
ka demokratiji; а okoncana tranzicija је isto sto i konsolidovana demo-
kratij а. Izmed:u ovih termina nета nekih znacajnih razlika. Otuda ih
mi cesto, barem u ovoj studiji, koristimo naizmenicno.
Zasto ne moze da se kaze "demokratija'' kad se kaze "tranzicija"?
Zato sto sa zapocetom tranzicijom jos uvek ne znamo kako се se cela
stvar zavrsiti. Da bi demokratija postojala, njene ustanove moraju da
se ukorene ili ucvrste. То је, u sustini, fenomen koji treba da izrazi kon- ј
cept konsolidacije. Jedna od najpopularnijih definicija konsolidacije de- [\
mokratije kaze da је demokratija konsolidovana kada ima malo sanse "
da propadne (Schedler 2001, 66). То nam ne kaze nista о tome kada је
demokratijakonsolidovana, alinam puno govori о tome da uvod:enje de-
mokratskih ustanova ne podrazumeva automatsku ukorenjenost demo-
kratij е, а demokratij а nij е vazna ako nij е ukorenj ena. Primera ima za
jedno i za drugo. Za prvo se danas kao klasican primer uzima Vajmar-
ska Nemacka. Posle Prvog svetskog rata u Nemackoj su odrzani mnogi
slobodni izbori na kojima је ucestvovalo vise stranaka. Ipak, kada је
Hitlerova stranka dosla na vlast na slobodnim izborima, ona је ukinula.
demokratske ustanove i zavela totalitarni rezim u kome nema opozicije,
slobodnih izbora, podele vlasti i postovanja ljudskih prava i sloboda.
PostojeCi sistem demokratskih ustanova u Vajmarskoj Nemackoj nije
bio konsolidovan, jer nije uspeo da spreCi delatnike da ga razmontiraju.
N а drugoj strani, postoj е i primeri u kojima su demokratske institu-
cije opstale, ali је od njih za konsolidaciju demokratije bilo malo koristi.
U Venecueli su, recimo, izborne manipulacije posle dolaska na vlast Hu-
ga Caveza 1998. godine, toliko narasle da opozicija jednostavno nema
sanse da pobedi na pravno valjan naCin (Ottaway 2003, 71-90). Slicno
tome, u decembru 2005. godine, kazahstanski lider Nursultan Nazarba-
ev је na predsednickim izborima 1991. dobio neverovatnih 95% glaso-
va, а na izborima 2005. godine 91%. (I pored tako velike popularnosti
parlament је u maju 2007. godine ukinuo ogranicenje mandata, tako
da N azarbaev sada moze da dozivotno ostane na funkciji predsednika
Kazahstana.) Mozemo li iz srpskog iskustva, gde su svojevremeno kan-
didati za predsednika dobijali 104% glasova, da intuitivno zakljuCimo

21
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine - - -

nesto о tome о kakvim se izborima radi? Naravno, gde god vidimo da

neki kandidat ili stranka pobeduju na izborima (ili ponovo pobeduju)
sa vise od 75% glasova, mozemo da pretpostavimo, bez tracenja vreme-
na na prikupljanje podataka, da su izbori i ostale demokratske ustanove
u takvoj drzavi sramota za demokratiju.
Uvodenje demokratskih ustanova nije dovoljno da bi demokratija
bila bezbedna, jer one mogu da propadnu. Da se to ne bi desilo, neophod-
no је da se proces tranzicije okonca. Tek је okoncana tranzicija ka demo-
~ kratiji konsolidovana demokratija (Linz & Stepan 1996, 3). Kako ideja о
1· okoncanoj tranziciji moze da se poveze sa ucvrsCivanjem demokratskih
ustanova? Gde moze da se vidi uzrocnost koja nam је potrebna da bismo
rekli kako okoncana tranzicija vodi do ukorenjivanja demokratije?
Uzmimo najpre u razmatranje jedno glediste koje se odnosi na eko-
nomsku tranzieij~. Ро tom gledistu, tranzicija је okoncana u trenutku
kada sa dnevnog reda nestanu proЬlemi koji su karakteristicni za tran-
ziciju. Definicija zvuCi pomalo cirkularno, ali ima dosta smisla ako se
shvati u jednom prenesenom znacenju. Primenjeno na oЬlast ekonomi-
je, koja stricto sensu nije predmet ove studije, to znaCi ovo. U socijali-
zmu su postojala socijalisticka preduzeca. Kako veCi broj tih preduzeca
nij е bio sposoban da se snade u trzisnoj privredi, najvazniji zadatak u
tranziciji bio је da se izvrsi transformacija tih preduzeca na takav naCin
da se ona osposobe za ucesce na trzistu na kome vlada konkurencija
bez patronata drzave ili vladajuce stranke. Ј edan (manji) deo tih predu-
zeca је to postigao unutarnjim preuredenjem, drugi (veCi) deo је to po-
stigao putem procesa privatizacije kojim је upravljala drzava. Tranzicija
је uopste karakteristicna ро tome sto se u njoj nalaze najmanje tri tipa
preduzeca: stara, restruktuirana i nova. Ako је jedan od glavnih ciljeva
ekonomske transformaciJe "destrukcija'' drustvenog i stvaranje privat-
nog sektora koji се, bez pomoCi drzave, moCi da opstane u konkurent-
skim uslovima, onda је tranzicija, ро ovom naCinu razmisljanja, okon-
cana kada ta raznolikost preduzeca nestane, tj. kada iz privrede nestane
drustveni (stari) sektor, а njega potpuno zameni privatni (bez obzira na
to da li је on restruktuiran ili potpuno nov) i javni sektor.
Osim toga, okoncana privatizacija uklanja jos nekoliko znacajnih
pitanja koja su karakteristicna za tranziciju. Kada nestanu drustvena
preduzeca, nestaju i drzavne subvencij е, drzavne banke vise ne moraju
da im pozajmljuju pogodne kredite, domace cene mogu da se dovedu
, na profitabilno isplativi nivo itd. Tranzicija је zavrsena kada drzava pre-
stane da se bavi odrzavanjem sistema drustvene svojine i svim proЬle~
mima koji iz tog odrzavanja proizilaze, tj. kada se ta pitanja skinu sa
dnevnog reda.

·22
 Uvod -------------------------

Kako da se ovaj naCin razmisljanja primeni na politicku tranzici-

ju? Pretpostavimo daneko kaze da је glavnakarakteristikanedemokrat-
skog rezima to sto u njemu gradani ne mogu da odlucuju ko се biti na
vlasti, koju се politiku vlada voditi i kada се oni koji su na vlasti morati
sa nje da sidu. Pocetak tranzicije znaCi da takva praksa mora da se ob-
ustavi. Ali glavna tranziciona dilema nij е u tome da se uvedu ustanove
- izbori, visestranacki parlament, slobodni mediji, nezavisno sudstvo
itd. - koje се omoguCiti promenu vlasti, vec dilema u pogledu toga da li
се nakon narednih izbora nekome pasti na pamet da te ustanove ukine
i pocne da uspostavlja ustanove poretka iz koga se upravo izaslo. Tran-
zicioni period је pun iskusenja; povratak u nedemokratski tip rezima
i slom demokratskih ustanova ј е moguC. Ј er, kako cemo videti iz nared-
riog odeljka о novom institucionalizmu u drustvenim naukama, da bi
ustanove pocele da daju neke efekte moraju prethodno da se zadovo~e
neki preduslovi, а ti preduslovi se u drustvima koj а prolaze kroz tran-
sformaciju ne moraju nuzno zadovoljiti.
Demokratska tranzicija је, prema tome, okoncana kada sa sigurnos-
cu mozemo da kazemo kako su ustanove koje su uspostavljene nakon '
sloma nedemokratskog rezima pocele da proizvode demokratske isho- i
'ј

de, odnosno kada је opasnost od povratka u nedemokratski rezim otklo-

njena. Tranzicija је okoncana kada smo sigurni da се demokratske usta-
nove proizvesti ishod ро kome се ili na vlast doCi akteri koji се nastaviti
da igraju р о demokratskim pravilima ili се, u slucaju da novoizabranim
aketrima na pamet padnu ideje о povratku u nedemokratski reZim, р о- .
stojati jake ustanove koje се ih u tome spreCiti. Da li neko razmislja о
tome sta се se nakon narednih izbora desiti u N orveskoj ili na N ovom
Zelandu? Da li bilo ko misli da medu Norvezanima ili Novozelandani-
ma nema ljudi kojima, s vremena na vreme, ne padne na pamet da bi im
bilo bolje pod nedemokratskim ustanovama u kojima za sprovodenje
svojih ideologija ne bi nikome podnosili racune? Naravno da ima, ali
u tim zemljama postoje ustanove koje stvaraju podsticaje za ponasanje
kojima se mobilizuju oni koji su protiv toga. Kada ste sigurni da се usta-
nove "obaviti posao", odnosno da се indukovati odredeno ponasanje ve-
Cine delatnika, onda znaci daje demokratija konsolidovana. Ona moze
da se srusy~i samo rusenjem tih ustanova, nikako pomocu njih.
Jedna izreka, koja је na neki naCin postala krilatica tranzicione lite-
rature, kaze da је demokratija konsolidovana kada postane "jedina igra
u gradu". Da Ы to Ыо slucaj, neophodno је da se ustanove konsolidu-
ju na atitudinalnom nivou (nivou stavova). Da bismo objasnili sta to
znaCi, potrebno је da se vratimo nekoliko paragrafa unazad gde smo

23
 Konsolidacija demokratskih ustanova и SrЬiji posle 2000. godine

pomenuli primer Vajmarske Nemacke (na koji cemo se vratiti jos jed-
nom u odeljku 41). Tamo smo rekli da postojeCi sistem demokratskih
ustanova nije bio ucvrscen zato sto nije uspeo da spreCi delatnike da ga
razmontiraju. Ustanove, razume se, same р о sebi ne mogu nista da spre-
ce ili omogпce. То mogп samo ljudi koji se u njima nalaze. Kada se kaze
da sп ustanove п jednom poretku toliko slabe da nisu u stanju da spre-
ce njegov slom, to је isto kao kada bi se reklo da ljudi koji se nalaze u
tim ustanovama ne veruju da su one legitimne i stoga ne treba da nasta-
ve da postoje. Zbog toga mnogi autori tvrde kako је najvazniji aspekat
konsolidacije demokratije atitudionalni aspekat- to је onaj aspekat koji
nam pokazuje koliko pojedinci i drпstvene grпpe veruju u demokratiju
i vrednosti koje su nuzne za njeno odrzavanje (Linz & Stepan 1996, б;
Diamond 1999, 64-117). Тај aspekt konsolidacije razmatramo u glavi 5,
gde cemo govoriti о ravnotezi koja је neophodna za odrzanje demokrat-
skog poretka i razlici izmedu bihevioralnog i atitudinalnog Cinioca.
Sada је, nadamo se, jasno u cemu је razlika izmedu tranzicije i kon-
solidacije. Najvaznije је da prihvatimo da tranzicija i konsolidacija nisu
ј edno te isto, te da, ako nam ј е stalo do demokratij е, moramo vise da bri-
nemo za konsolidac~п nego za tranziciju. Prelaz ka demokratiji ne znaCi
mnogo пkoliko ne rezпltira ucvrsCivanjem demokratskih ustanova.
Poslednja velika oЬlast u koju zalazimo pisanjem ove stud~e је od-
nos konsolidacije demokratije i nacionalizma (ili nacionalnog i drzav-
nog pitanja). Ispostavilo se da је nacionalno pitanje jedno od najvazn~h,
ali istovremeno i jedno od pitanja na koje se teorijski obratilo premalo
paznje u tranzitoloskoj literatпri (Linz & Stepan 1996, 16). О nacionali-
zmп је kod nas pisano mnogo, ali osim opsteg zakljucka da је nacionali-
zam dominantan п balkanskoj politici i da је on stetan za demokratski
razvoj, Cini se da se jos uvek n~e doslo ni do kakvog zakljucka о tome
kako zapravo treba da se razume relacija izmedп nacionalizma i konso-
lidacije demokratije.
Kako се
se videti iz glave 7, zaista tvrdimo (barem kada se radi
о slucajп Srbije) da postoji uzrocna veza izmedu nacionalizma, kako
pozitivnog ("tradicionalistickog") tako i negativnog C'modernizator-
skog"), i konsolidacije demokratije. Medutim, usled Cinjenice da је u
drustvenim odnosima о zakonitostima tesko govoriti na isti naCin kao
kada se objasnjavaju prirodni fenomeni, mi cemo se, umesto pokusaja
da пspostavimo opsti zakon р о kome nacionalizam utice na konsolida-
ciju demokratije, ograniCiti na pokusaj da ustanovimo jedan uzrocni
niz. Dakle, umesto da kazemo "Kada god postoji U 1, U2 , ... Un, desiCe se
D", utvrdiCemo uzrocni niz koji od U 1, U 2 , ... Un vodi do D .

. 24
 Uvod -------------------------

Тај mehanizam poznat је u drustvenim naukama pod kolokvi-

jalnim nazivom "otvaranje crne kutije" (Elster 2007, 32; 1999, 4-10).
Uzmimo jedan primer da bismo bolje razumeli logiku mehanizma.
Prepostavimo da neko tvrdi da postoji uzrocna veza izmedu visoke ne-
zaposlenosti i oruzane agresije, tj. da visoka nezaposlenost vodi do oru-
zane agresije drzave u kojoj је nazaposlenost niska na susednu (ili bilo
koju drugu vojno slabiju) zemlju. Ali da bismo pokazali kako izmed:u
ova dva fenomena ne postoji samo korelacija, nego i uzrocna veza, neo-
phodno је da pokazemo da li је to zbog toga sto је visoka nezaposlenost
uzrokovana visokom stopom nataliteta, ра su politicke vod:e zakljucile
kako napad na drugu drzavu moze populaciju da svede na razumnu
meru i tako resi proЬlem nezaposlenosti. Ili је mozda razlog za rat to
sto politicko vodstvo zemlje u kojoj је nezaposlenost visoka zeli vojnom
agresijom da osvoji nova trzista. Ili mozda veruje da се oruzanim suko-
bom podstaCi vecu proizvodnju u vojnoj industriji, ра се tako zaposliti
deo nezaposlene populacije itd. Mnostvo mogucnosti nas upucuje na
zakljucak ро kome ne mozemo govoriti о opstim zakonima, vec samo
о konkretnim mehanizmima. Veza izmedu nezaposlenosti i ratnog sta-
nja moze da postoji, ali razlozi za oruzani sukob mogu da budu razliCi-
ti od slucaja do slucaja. Dakle, biCe neophodno ustanoviti pojedinacan
mehanizam koji u slucaju Srbije moze da pokaze da izmedu nacional-
nog i drzavnog pitanja i demokratije postoji neka veza. Nacionalizam
ne mora nuzno da ima nikakve veze sa konsolidacijom demokratije, ali
objasnjenje u kome se tvrdi da ima veze dobija na krediЬilnosti u onom
obimu u kome su opsti zakoni izrazeni kroz uzrocni niz (Ibid. 2007, 35).·
Kako pokazuju primeri Svajcarske, Holandije ili Rusije, proЬlem terito-
rije, etnicki i kultпrni identitet, nacionalizam i drzavno pitanje, ne mo-
raju nuzno da vode ni do ucvrsCivanja, niti do slaЬljenja demokratije.
Ako neko zeli da tvrdi da to jeste tako u slucaju Srbije, onda је to jedino
moguce pokazati na osnovu kontekstualno-zavisnih uzrocnih mehani-
zama, sto mi Cinimo 11 glavi 6 i 7.
Veza izmedu nacionalizma i konsolidacije demokratije znacajna
је tim pre sto slпcaj tranzicije u Srbiji jednim delom izmice klasicnoj
tranzitoloskoj matrici (paradigmi) koja se u "tranzitoloskoj" literaturi
sa pocetka devedesetih godina proslog veka primenjivala na slucajeve
tranzicije kao sto su Poljska, Ceska, Madarska, Balticke zemlje itd. Susti-
na tranzicione paradigme, onako kako ju је definisao Tomas Karoters,
sastoji se u prihvatanju uhodanog puta tranzicije i reformi koje su zapo-
cele odmah ро раdп Berlinskog zida 1989. godine, а koje su poCivale na
"Vasingtonskom konsenzusu" i potpisivanju Evropskih sporazuma sa
Evropskom zajednicom pocetkom devedesetih godina.

25
 Konsolidacija demokratskih ustanova и SrЬiji posle 2000. godine

Sadamozemo da prosirimo metaforu о automobilukogamorateisto-

vremeno da popravljate i u njemu se vozite. Ona bi sada izgledala ovako:
dok је vas komsija morao da promeni limariju, vi ste morali da menjate
i tockove i gume. Sa havarisanom limarijom mozete da vozite. Mozete,
doduse, da vozite i sa losim tockovima i probusenim gumama, ali broj
stranputica koji vam se tom prilikom otvara је daleko veCi. Dok su se
sampioni tranzicije bavili suzbijanjem inflacije, otplatom dugova, priva-
tizacijom ili smanjenjem deficita na tekucem racunu, SrЬija је, zajedno
sa ostalim jugoslovenskim repuЬlikama posla drugim putem. Umesto di-
striЬutivnih pitanja koja su karakteristicna za tranzicionu paradigmu,
narodi bivse Jugoslavije su se bavili drzavnim i nacionalnim pitanjima.
Narodi Istocne Evrope nisu bili liseni tih pitanja, ali su ona brzo skinuta
sa dnevnog reda u trenutku kada је postalo jasno da Rusi nemaju name-
ru da spasavaju Istocni Ьlok. Posto је glavni proЬlem nacionalnog identi-
teta za Poljake, Cehe ili Estonjane bio da se oslobode Rusa, jednom kada
se videlo da је pretnja od ruske Cizme otklonjeпa, pitanje nacionalnog
identiteta је bilo reseno. То је tim пarodima omoguCilo da se odmah
prebace na distriЬutivna pitanja, koja su, kako detaljn~e objasnjavamo u
glavi 7, za koпsolidaciju demokratije Ьlagotvorпija od ostalih.
U bivsoj Jugoslav~i је пacionalno pitaпje bilo pod uticajem bezbed-
nosne dileme koja se tek otvorila i u sebe ukljucila sledeca tri aspekta:
teritorijalno pitanje, pitanje gradenja drzave i pitanje gradenja nacije.
Jugosloveпski narodi su dozivljavali jedni druge kao pretnju. Hrvatska,
sloveпacka i bosansko-muslimanska politicka elita odlucile su se za osa-
mostaljenje. Srpska politicka elita је, sa svoje straпe, smatrala da ima:
snage da zadrZi delove teritorije novonastalih drzava na kojima su Srbi
cinili veCinu. Bilo је iluzorno ocekivati da се nakon takvih odluka jugo-
sloveпskih elita, prve post-komunisticke vlade poceti da se bave resava-
пjem distriЬпtivnih proЬlema. Sto је glavno, mlade demokratske usta-
nove nisu bile ni od kakve koristi da se ta pitanja brze rese; naprotiv, te
пstanove su cak doprinele tome da se otvoreni proЬlemi jos vise zaos-
tre, а demokratski izbori Sll shvaceпi kao odobravanje ulaska U oruzani
sukob (Meпsfield & Snyder 2005).
Da li iz Cinjenice da su п Srbiji nacionalna i drzavna pitanja bila
dominantn~a od ekonomskih, odnosno da se п Srbiji raspravljalo о
nacionalnom i drzavnom identitetu i odnosima sa drugim narodima,
а ne о deficitu na tekucem racunu, moze da se zakljuCi nesto Ьlize о bu-
ducnosti demokratije u Srbiji? Mi smatramo da moze, i iz te Cinjenice
izvlaCimo пajvazпiji analiticki materijal koji nam pomaze da п glavama
6 i 7 dodemo do odgovora na glavno pitanje u ovoj kпjizi: da li је demo-
kratija u Srbф koпsolidovana i zasto.

26
 Uvod ---------------------------

Naposletku, zelimo da napomenemo i jednu oЬlast kojom se ovde

ne bavimo. То је medunarodni Cinilac. Analiticki okvir ove knjige је
unutrasnjepoliticki. Mi razumemo znacaj stranog Cinioca za konsoli-
daciju demokratij е, ali ne mozemo znati koliko ј е stvarno vlada neke
strane sile spremna da ugrozi ili pomogne konsolidaciju demokratije
u Srbiji zarad ostvarenja svojih interesa. Stoga, kao jedinicu analize mi
uzimamo srpsko drustvo i posmatram~ ga kao relativno autonomni
sistem, sa isto tako relativno autonomn®m akterima. Svesni smo svih
zamki takvog pristupa. Ali, dokle god smo svesni tih ogranicenja, nas
analiticki pristup moze da nam d:l zadovoljavajuce rezultate.

4. Kada ustanove obavezuju?

BuduCi da se pitanje konsolidacije demokratije svodi na konsolida-

ciju ustanova, ustanove4 i naCin na koji one funkcionisu glavni su pred-
met ove studije. Z]1_acaj ustanova primetan је'§{ na svakom koraku,
pogotovo ako se nalazite u drustvu u tranziciji i u stalnoj poseti ima-
te medunarodne organizacije koje vam pomazu da transformisete pri-
vredni, politicki i pravni sistem. Vera u ustanove se vidi iz dokumenata
Svetske banke ili UNDP koji obiluju preporukama koje zahtevaju da se
izgrade ustanove: uspostavite nezavisno sudstvo, zastitite vlasnicka pra-
va, ustanovite nezavisnu centralnu banku, pojednostavite birokratsku
regulaciju, uklonite prepreke za ulazak novih investicija i, kao rezultat
toga, promoteri institucionalnog inzenjeringa се vas nagraditi, demo-
kratski poredak се se vremenom ucvrstiti sam od sebe, а privreda rasti ·
р о stopi kao nikad pre.

Da је ovaknjiga pisana pre trideset godina ustanovama bismo prila-

zili drugaCije nego danas. Tada se smatralo da su ustanove epifenomen.
Ustanove same ро sebi ni na sta ne obavezuju delatnike i ne mogu da
sprece drzavni udar tako sto се se on, na primer, zabraniti ustavom.
Kroz njih moze samo da se izrazi moc koja se, u stvari, nalazi na nekom
drugom mestu- u privredi, vojsci, kontroli masovnih medija itd (Prze-
worski 2003, 2). Danas se, medutim, kaze da su ustanove vazne; da nije
isto sa njima i bez njih. Ako se primi osnovna pretpostavka о racional-
nosti pojedinaca, ро kojoj pojedinci teze da uvecaju licnu korist, а od-
redene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi
marginalne troskove, onda moze da se prihvati i propozicija ро kojoj
4 Odlucili smo da koristimo pojam ustanove, а ре institucije, iako razlike u znace-
nju zaista nema. Rec "institucije" kao osnovu koristimo samo kada ';>е ju је neop-
hodno staviti kao pridev, kao npr. "novi institucionalizam u drustvenim nauka-
ma" ili "institucionalni razvoj".

27
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srblji posle 2000. godine

ustanove oЬlikuju podsticaje, obezbeduju informacije, generisu ocekiva-

nja i indukuju norme. Osim toga, razliCite ustanove vode do razliCitih
ishoda. One predstavljaju autonoman Cinilac u drustvenim, politickim
i ekonomskim procesima, jer u zavisnosti od toga kakve ste ustanove
uspostavili, imacete i odgovarajuce ishode.
Uzmimo par ilustracija da bi se to bolje razumelo. U Srbiji se ро
putevima vozi kao na reliju. Za razliku od toga, u Americi se (ako se
izuzmu ogromni gradovi kao sto је Njujork) vozi kao ро iglama. Nisu
Amerikanci ро prirodi nista pitomiji vozaCi od Srba. Razlika је samo u
ustanovama (skupu nagrada i kazni) koje su primenjene i koje indukuju
racionalnu kalkulaciju vozaca. U Srbiji је polovinom 2007. godine ka-
zna za prekoracenje brzine jznosila oko 2.000 dinara (oko €25). То vise
deluje kao podsticaj, nego kao kazna. Takva ustanova omogucuje svima
koji su spremni da plate 2.000 dinara da kupe dozovolu za brzu voznju,
а ne da preispitaju svoje ponasanje i zakljuce da brzom voznjom ugro-
zavaju sebe i druge. (Mehanizam odlicno objasnjen u Levit i Dabner
2006, 33-38.) Za razliku od toga, u Americi, pored kazne koju morate
da platite za prekoracenje brzine, dobijate tackice u dosijeu (kada sku-
pite odredeni broj tackica oduzima vam se dozvola), naredni put kada
registrujete kola platicete vise za osiguranje, а procenat naknade za ste-
tu vam se smanjuje (jer osiguravajuce drustvo smatra da ste rizican vo-
zac). Americki vozaci, kao posledica dejstva drugaCijih ustanova, dobro
razmisle pre nego sto odluce da prekorace brzinu.
Primera u kojima mozemo da vidimo kako razliCite ustanove vo-
de do razliCitih ishoda ima i u ekonomiji i politici. Ako, na primer, u
privrednom sistemu ne postoji berza, preduzeca imaju na raspolaganju
jedan kanal zaduzivanja manje, а gradani jedan kanal stednje manje.
Ceteris pariЬus, posledica moze da bude slabija privredna aktivnost,
sporiji rast BDP i slabija srednja klasa (koja uobicajeno stedi i putem ula-
ganja na berzu). U Srbiji su izbori 1990. godine obavljeni ро veCinskom
sistemu. Socijalisticka partija Srbije је, zahvaljujuCi bas takvom izbor-
nom sistemu, sa 46% osvojenih glasova dobila 78% mesta u Skupstini.
Da је bio primenjen proporcionalni izborni sistem, ona bi, procentual-
no gledano, dobila u Skupstini malo vise mesta od onog broja koji је
dobila u glasovima biraca.
Као sto vidimo, razliCite ustanove proizvode razliCite ishode. Ali
ta propozicija poCiva na premisi da ustanove nuzno obavezuju, odno-
sno da се se pojedinci nuzno povinovati ustanovama i uskladiti svoje
delanje prema podsticajima koje one stvaraju Cim se pod njima nadu.
То, medutim, nije tako oCigledno. Evo par primera. Kada su Saveznici

28
 Uvod

napustili okupiranu Zapadnu Nemacku i Japan posle zavrsetka Drugog

svetskog rata, iza sebe su ostavili demokratske ustanove i ustanove tr-
zisne ekonomije. Те ustanove su uhvatile korena, i one i danas regulisu
politicke i ekonomske odnose u tim zemljama. Kada su Americke oku-
pacione snage napustile Haiti 1934. godine, iza sebe su takod:e ostavile
demokratske i trzisne ustanove (otelov~ene u Ustavu koga је napisao ni-
ko drugi do Frenklin Ruzvelt). Ipak, te ustanove nisu sprecile ~redsed­
nika Stenia Vensena da postane apsolutni diktator Haitija samo godinu
dana kasnije.
Kada, dakle, moze da se kaze da su ustanove vazne? Zamislimo
izbore u kojima se nadmecu dve stranke, А i В. Stranka А dobije malo
vise glasova i pobedi stranku В. Stranka В је u dilemi: da li da ode ku-
Ci, prihvati vladu stranke А i saceka naredne izbore za cetiri godine, ili
pokusa da na vlast dod:e drzavnim udarom? Pitanje na koje novi insti-
tucionalizam izveden iz teorije racionalnog izbora ima nesto da kaze је
pod kojim uslovima stranka В ide kuCi, а pod kojim organizuje drzavni
udar. Pretpostavimo da rukovodstvo stranke В odluCi da ode kuCi i ce-
ka svoju sansu na narednim izborima. Da li to radi zato sto tako propi-
suju ustanove (recimo, ustav) ili zato sto se stranka В plasi sankcija za
nelegalno preuzimanje vlasti?
Zamislimo da је stranka В izgubila na izborima i da је nakon toga
zakljucila da nema sanse da uopste ikada pobedi. Recimo, zato sto usta-
nove nisu nepristrasne- mediji ih bojkotuju, а policija maltretira samo
zato sto su pripadnici stranke В. Tada stranka В mozda lako moze da
zak~uCi kako su pravila (ustanove) pod kojima se odrzavaju izbori ne-
postena i kako ne treba da ih postuje. Pokusaj dolaska na vlastisilom se
tada Cini pitanjem dana. То bi znacilo da је sistem ustanova u kome se
odvija izborna utakmica nepravedan. Zamislimo, med:utim, da stranka
в zak~uCi kako, ipak, ima sanse da jednom dod:e na vlast, za cetiri ili
osam godina. Tada ona moze da zak~uCi da је, iako је mozda cekanje
na sledecu priliku dosadno i neprijatno, upotreba sile, sa svim rizicima
koje nosi, jos neizvesnija i opasnija. I stranka В odluCi da ceka. То zna-
Ci da se radi о demokratskim ustanovama. Od presudnog znacaja је to
kako ustanove tretiraju stranku В i kako ih ona percipira. Tu sada dola-
zimo do kljucne razlike izmed:u demokratskih i nedemokratskih usta-
nova i njihovih razliCitih efekata, odnosno naCina na koji oni motivisu
delatnike na podvrgavanje. Demokratske izborne ustanove daju podjed-
naku sansu svima da dod:u na vlast; nedemokratske samo nekima. Ako,
prema tome, stranka В koja neprekidno gubi na izborima zakljuCi da su
ustanove pravedne i da је razlog za poraz na izborima los politicki pro-
gram ili nedostatak neophodnih resursa (npr. neharizmaticne vod:e),

29
- - - - Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine

onda се ona cekati jos cetiri godine. То је prednost demokratskih usta-

nova ·о kojima ovde pisemo: one gubitnike podsticu da cekaju, umesto
da ih motivisu da uzmu oruzje i skidaju vlast silom.
То је jedna prednost demokratskih ustanova koja indukujW?pona-
sanje. Meёl:utim, ona nije dovoljna. Iako moze da se pokaze kako su de-
.mokratske ustanove pravednije od svih ostalih, to jos uvek ne mora da
spreCi stranku В da pokusa da vlast obori silom. Da bi se delatnici pod-
vrgavali ustanovama, moraju da se zadovolje jos najmanje dva uslova.
Prvi је ekonomski; drugi је preduslov resenog nacionalnog pitanja.
Demokratske ustanove tesko mogu da propadnu ako se primene
u bogatim zemljama. Statistika nije zabelezila slucaj u kome\aemokra-
tija propala ako јој је BDP bio na nivou od $6.000 ро glavi stanovnika
(Przewo;ski 1995; Przeworski et al. 2000). Oko 35 bogatih demokratija
provelo%' periodu 1950-2000. oko 1000;godina u demokratskom poret-
ku, а da ni jedna nije propala. One su prezivele ratove, skandale, privred-
ne i parlamentarne krize itd. U isto vreme oko 70 demokratija propalo
је u zemЧama gde је BDP ро glavi stanovnika bio nizi od $6.000. Sto је
zemlja siromasnija, to је manje izvesno da се se delatnici podvrgavati
ustanovama, ma koliko da su one prav'a.ne.
Uzmimo dva slucaja kao ilustraciju. U Kosta Rici su 1948. godine
organizovani izbori u kojima је rezultat izmeёl:u dva kandidata bio sko-
ro neresen. Kosta Rika је tada imala BDP od $1.500 ро glavi stanovni-
ka. Svako је svakog optuZivao za kraёl:u, tako da је bilo skoro nemoguce
da se utvrdi ko је, u stvari, pobedio. Nije cak ЬЉ ni jasno ko bi о tome
trebalo da donese odluku. Nakon nekog vremena izbio је graёl:anski
rat u kome је poginulo 3000 ljudi. Ј edna strana је konacno do vlasti
dosla oruzjem.
Nekih pedesetak godina kasnije, odrzani su izbori u Sjedninjenim
Americkim Drzav~ma. Rezultat је bio skoro isti: оЬа predsednicka kan-
didata su dobila 16 skoro identican broj glasova. Svako је svakog optuzi-
vao za kraёl:u tako da је bilo skoro nemoguce da se utvrdi ko је, u stvari,
pobedio. Nije cak bib ni jasno ko bi о tome trebalo da donese odluku.
Nakon nekog vremena, Sud, Cijih је nekoliko Clanova nominovao otac
jednog od kandidata, doneo је odluku da је pobednik onaj koji је dobio
nesto malo manje glasova. А potom su akteri koji su se zustro raspra-
vljali, umesto da dohvate puske, seli u svoje luksuzne automobile i od-
vezli se kucama da okopavaju baste. NajveCi broj aktera је posedovao
luksuzne automobile i kuce sa bastom, jer је BDP ро glavi stanovnika u
trenutku izbora iznosio $20.000. Evo kako argument ekonomskog uslo-
va sazima Adam Psevorski, nastavljajuCi se na pomenutu ilustraciju:

30
 Uvod

Koji god bili razlozi za podvrgavanje [compliance], te Cinjenice

nam govore da се politicke stranke raditi kako im ustanove nalazu ako
је zem~a bogata, dok one to mozda hoce, а mozda i nece, ako је zem~a
siromasna. Primetimo da su ustanove, barem na nekom nivou apstrak-
cije, Ъile iste u оЬе zemlje. Imali smo izbore, pobedinici је trebalo da
budu oni koji osvoje veCinu, а presudu је donela jedna druga ustanova.
Razlika је bila u Cinjenici da је u jednoj zemlji @.DP ро glavi stanovnika
Ъiо $1.500, а u drugoj $20.000. Otuda zakljucujem da su [za podvrgava-
nje ustanovama] vazni preduslovi, ne ustanove (Przeworski 2003, 10).

Drugi preduslov koji treba da se zadovolji da bi ustanove proizvo-

dile podvrgavanje jeste zavrseno gradenje nacije i drzave. U drustvima
u kojima је nivo ekonomskog Ьlagostanja dovoljno visok, podvrgavanje
ustanovama jos uvek nije obezbed:eno ukoliko u zajednici nije reseno
pitanje nacionalnog identiteta i drzavne teritorije. Drustva u kojima је
neki aspekat nacionanog i drzavnog pitanja sporan (teritorija, pravo
na nacionalno samoopredeljenje), demokratske ustanove ne mogu da
se ucvrste. То otuda sto proces grad:enja nacije, u situacijama u kojima
postoje idealni uslovi za bezbednosni rizik, odnosno ugrozenost nacije,
moze da bude suprotstavljen izgradnji demokratskih ustanova. Тај pred-
uslov su prvi put ozbiljnije u razmatranje uzeli Linc i Stepan kada su ga
izdvojili kao jednu od nezavisnih promenljivih koja moze da utice na
konsolidaciju demokratskih ustanova. Oni pisu:
Pod kakvim se empirijskim uslovima mogu podudariti politika ko-
ja ima za cilj gradenje nacije i politika koja ima za cilj gradenje drzave?
Sukoblizmedu te dve suprotne politike mogu da se umanje ako se em-
pirijski skoro svi stanovnici drzave poistovete sa jednom subjektivnom
idejom nacije, а ta nacija је prakticno podudarna sa drzavom. Ti uslovi
mogu da se ispune samo ako ne postoji znacajna iredenta van granica
drzave, ako u drzavi postoji samo jedna (probudena) nacija i ako unutar
drzave postoji niska kulturna diverzifikovanost. Prakticno samo pod ta-
kvim okolnostima vode u takvoj drzavi mogu da istovremeno grade de-
mokratiju i nacionalnu drzavu. [...] Та podudarnost empirijski uklanja
najvec~ deo proЪlema drzave [stateness] i moze se smatrati kao podrska
konsolidaciji demokratije. Medutim, u modernim vremenima postoji
tek nekoliko nedemokratskih drzava koje Ъi pod takvim uslovima mo-
gle da zapocnu demokratsku tranziciju (Linz & Stepan 1996, 25).
Nacionalno heterogena drustva u kojima nije reseno nacionalno
pitanje su drustva u kojima dominira tip rascepa koji је cesto suprosta-
vljen izgradnji demokratskih ustanova. Drпstva koja su pocepana ро
pitanjп sadrzaja identiteta, п kojima dominira politika simbola, kojB ј>Е?'
suocen® sa bezbednosnim rizikom ne mogп da ucvrste demokratske

31
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine

ustanove pre nego sto se ta pitanja rese. u glavama 6 i 7 iznecemo de-

taljniju argumentaciju kojom pokazujemo pod kojim uslovima izgrad-
nja nacije i demokratije nisu spojivi i na koji naCin struktura rascepa u
post-komunistickoj Srbiji utice na konsolidaciju ustanova. Ovde samo
zelimo da zakljuCimo da ustanove deluju, odnosno da се im se delatnici
podvrgavati, ako su zadovoljena dva pre}4duslova- ako је drustvo do-
voljno bogato i ako је na odgovarajuCi naCin reseno drzavno, teritorijal-
no i nacionalno pitanje.

5. N ovi institucionalizam u drustvenim naukama

Interes za ustanove је u drustvenim naukama obnovljen krajem

80-ih godina proslog veka. Prethodno је u politickim naukama domi-
nirao stari pristup izucavanju ustanova koji је ustanove video kao ma-
terijalisticke strukture. Strukturalizam је stajao u osnovi starog insti-
tucionalizma, а ustanove su shvatane doslovno. Otuda, ako bi naucnik
bio sposoban da ustanovi najvaznije aspekte strukture koja se nalazi u
osnovi nekog politickog rezima, smatralo se da bi on mogao da predvi-
di ponasanje tog rezima.
Izucavanje ustanova se vezivalo za formalno-pravnu analizu koju
danas nazivamo "stari institucionalizam" za koga se smatralo da је pre-
vise ateorijski, deskriptivan i parohijalan (Lecours 2005, 3). U ustanove
su se ubrajala pravna pravila (ustavi i zakoni), kabineti, parlamenti, bi-
rokratije, sudovi, vojske, federalna ili lokalna samouprava itd (IЬid., 6).
Neki od tipicnih zakljucaka do kojih је dolazio stari institucionalizani
(koji su bili trivijalni, ali nista manje pogresni) је, na primer, da se pred-
sednicki sistem razlikuje od parlamentarnog zato sto ima drugaCiju
strukturu izvrsne vlasti (Peters 2005, 2).
Kasnije se doslo do zakljucka da institucionalizam ne treba da se
bavi ustanovama u uzem smislu, vec pravilima igre. OdlucujuCi proboj
napravila је knjiga Rediscovering Institutions Marca i Olsena u kojoj se
u ustanove ubrajajuju pravila, rutine, vrednosti, verovanja i drust3ene
norme (1989). Ustanova, kako vidimo, ро ovom shvatanju moze pojed-
nako da bude jedno ustavno pravilo (iza koga stoji pravna sankcija i
vojna sila), kao i drustvena norma (iza koje stoji drustvena sankcija).
Ustanove su postale toliko siroko shvacene da је u njih pocelo d~kбraja
. sve sto podstice ili ogranicava ljudsko delanje dokle god је to ogranice-
nje konvencionalnog karaktera, tj. dokle god nije prirodno. (Recimo,
moze da se kaze da i genetski sastav pojedinca ogranicava delanje, ali
to је prirodno ogranicenje.) Od pojave knjige Marca i Olsena, novi in-
stitucionalizam poCinje da se grana u najmanje sest razliCitih pravaca

·32
 Uvod

(Peters 2005, 18-20). U nameri da objasnimo tranziciju u Srbiji, mi ce-

mo se u ostatatku ove knjige osloniti samo na onaj pravac novog institu-
cionalizma koji је izveden iz teorjje racionalnog izbora. Njegova osnov-
na karakteristika је da ustanove predstavljaju okvir regulisan pravilima
koja stvaraju podsticaje koji omogucuju ili sprecavaju pojedince da uve-
caju sopstvenu korist (Weingast 2002).
Postoji nekoliko koncepata koji su razvijeni unutar novog instituci-
onalizma izvedenog iz teorije racionalnog izbora, а koji su znacajni za
objasnjenje tranzicije u Srbiji kojom se bavimo u ovoj knjizi. Dva najzna-
canija koja se pominju u glavi 2 su model principala i agenta (poverenika
i poverilaca) 5 i teorija igara, а pogotovo iz nje izveden koncept podvrgava-
nja (compliance). U osnovi modela agenta i principala је ideja da u svakoj
organizaciji postoji poverilac koji ovlascuje poverenika da za njega ura-
di neki posao. U demokratskom poretku poverioci su gradani (demos),
а poverenik vlada. Teorija racionalnog izbora smatra da interesi principa-
la i agenta ne moraju nuzno da se podudaraju, te da agent ponekad moze
da dela suprotno interesima principala. Zamislimo da gradani povere
vlast skupstinskim predstavnicima, koji potom biraju vladu koja treba
da trosi javne resurse u interesu poverilaca. Јedan ministar tada odluCi
da sklopi ugovor sa preduzecem koje proizvodi vojnu opremu, а kojim
rukovodi Clan stranke iz koje dolazi i sam ministar (koji pri tom moze
· da bude i njegov rodak). Ugovor obavezuje ministarstvo da kupuje vojnu
opremu iznad trzisne cene. Preduzece pokupi masan profit, а ministar
koji је sve to omoguCio biva nagraden donacijom preduzecakojom се ka- .
snije izgraditi bolnicu u sopstvenom vlasnistvu. Time је poverenik zlou-
potrebio polozaj, javna dobra i javne resurse. Zloupotreba polozaja rada
korupciju, sto ide na stetu poverilaca. Institucionalizam bi se u ovom
slucaju fokusirao na proЬlem gradenja takvih ustanova koje bi sprecile
zloupotrebu polozaja koje zauzima poverenik (odeljci 9 i 10).
Као i model principala i agenta, i aspekat institucionalizma koji је
izveden iz teorjje igara najvise paznje poklanja konceptu podvrgavanja,
odnosno mogucnosti da se delatnici podvrgavaju ustanovama, umesto
da delaju izvan njih. Razlika izmedu ova dva aspekta institucionalne te-
orije lezi u tome iz kog';{. se ugla konceptu podvrgavanja prilazi. U mode-
lu principala i agenta on se poglavito konceptualizuje kroz pravila koja
stvaraju podsticaje i kazne. Takav pristup је, medutim, tesko primenjiv
u onim slucajevima u kojima nema nikakvih ustanova ili u kojima su
5 Pojmovima principala i agenta odgovaraju pojmovi poverenika i poverioca. Iako
је nаша Ьlizi drugi par, prvi se vec odomaCio u ekonomskoj nauci (vidi npr. Bego-
vic 2007, 36 i dalje), ра stoga dva para koristimo naizmenicno.

33

iiiiJi,wwnм·;-·њ rt 'S' Ј tr мег 'нйtiAЫIIJil.ii .. ......,... · ь .................... tt ···, cst

 Konsolidacija demokrai·skih ustanova и SrЬiji posle 2000. godine

ustanove slabe (neukorenjene, tj. nekonsolidovane), а tranzic~a ponekad

moze da bude пpravo takav slпcaj. Kada nema пstanova, podvrgavanje
se postize uspostavljanjem poverenja koje је generisano ravnotezom sna-
ga i uzajamnim pristankom na podvrgavanje pravilima (odeljak 39).
Novi institucionalizam povezan је i sa konceptom putne zavisnosti
(path dependency) i kriticne tacke (critical juncture) s kojima se srece-
mo п prvom delu glave 5. Analizom tih koncepata dolazimo do zakljuc-
ka da пstanove јеsп vazne, ali opet пslovno. Uslovi sп, med:пtim, malo
drugaCijeg karaktera od onih koje smo naveli u prethodnom odeljkп.
Recimo, prema konceptu putne zavisnosti smatra se da jednom kada us-
postavite neke ustanove, one nastavЏajп da indukпjп delanje subjekata,
cak iako је moguce пspostaviti efikasnije пstanove. Pogotovo protdzom
vremena. То otuda sto sп troskovi povratka na staro ili пkidanja ustano-
va i пspostavЏanja novih visoki. Tako ustanove nastavljaju da postoje,
cak iako nisu potpuno funkcionalne. Klasican primer је cuvena prica о
QWERTY tastaturi nazvanoj ро pocetnim slovima na standardnoj tas-
tatпri za kucanje. QWERTY је пsао u upotrebu kada se ustanovilo da
su na dotadasnjim tastaturama najcesce koriscena slova bila u sredini
i mogla se brzo kucati kaziprstom i srednjim prstom. Ali su se batiCi
na mehanickim pisaCim masinama cesto zaglavljivali. Pisace masine sa
QWERTY tastaturom su se, med:пtim, mnogo red:e zaglavljivale, sto је
dovelo do njihove dominacij е. Ipak, kada ј е izmislj ena elektricna pisaca
masina, nije vracen stari raspored slova. Citava daktilografija utemelji-
la se na QUERTY tastatпri, а korisnici sп stekli naviku da se sluze tim
rasporedom. Slicno se dogodilo i nakon izuma racunara.
Stavise, postoje slucajevi gde superiornosti i posebnih razloga na
pocetku nema, ali putne zavisnosti i dalje ima. Uzmimo primer voznje
levom stranom u Engleskoj i desnom stranom u ostatku sveta. N ema
posebnog razloga da se tvrdi kako је uzrok za nastanak takvog pravila
u tome sto је taj naCin voznje superiorniji. Ipak, pravilo leve strq.ne op-
staje (uprkos Cinjenici da о tome ne postoje cak ni saobracajni propisi.)
Pпtna zavisnost, dakle, ukljucuje nepredvidivost isto koliko i kontigent-
nost (Lecours 2005, 9). Drugim reCima, nastanak nekih пstanova moze
biti posledica slucaja. То u isto vreme razЬlazuje i potvrd:uje tezu ро
kojoj sп ustanove vazne zato sto stvarajп podsticaje koji motivisu delat-
nike na odred:eno ponasanje.
Ostaje jos jedna tacka kојп u sklopu ove diskusije treba rasvetliti, а
vazna је za koncept demokratije na kome poCiva ova studija. Novi insti-
tucionalizam koji је izveden iz teorije racionalnog izbora zasniva se na
ideji da se politicki sistem sastoji od pojedinaca koji delaju na osnovu

34
 Uvod

zelje da uvecaju licnu korist. Pojedinci teze da uvecaju licnu korist, а od-
redene ·postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi
marginalne troskove. Ne verujemo da se politikom bave andeli i altrui-
sti, i smatramo da su vrednosti i ideali u politici proizvod potrebe da se
mobilisu organizacije i drustvene grupe, jer је u politici сЩеvе moguce
postiCi iskljuCivo kolektivnom akcijom. Konacno, i sam koncept demo-
kratije koji smo usvojili u ovoj studiji izveden је upravo iz Cinjenice da
su pojedinci racionalni uvecavaCi sopstvene koristi, i da demokratija
predstavlja skup pravila koja pojedince i grupe sprecavaju da sopstvene
сЩеvе ostvaruju nanoseCi stetu drugima.
Medutim, mi ne smatramo da је teorija racionalnog izbora, samo
zato sto insistira na racionalnoj racпnici pojedinaca, i sto smatra da po-
jedinci gledajп isk~пCivo sopstveni interes, zasnovana na krutom inde-
terminizmu, apsolпtnoj slobodi pojedinca, odnosno donosenjп odlпka
п praznom prostorп. (U stvari, ako bi se bas dosledno drzali osnovnih
propozicija teorije racionalnog izbora ро kojoj pojedinci morajп da uve-
caju korist svaki рпt kada im se za to ukaze prilika, pre bi moglo da se
tvrdi kako је ta teorija zasnovana na nista manje krutom determinizmп
od, recimo, funkcionalizma.) То nije tako ni u ekonomiji iz koje је racio-
nalni izbor iznikao. (,,То" se odnosi na tvrdnjп da se odluke donose п
praznom prostorп, ne na to da pojedinci gledajп samo kako da пnaprede
sopstvene ineterese.) Istina је da ekonomija i teorija raciona~og izbora vi-
de pojedinca kao maksimizatora licne koristi, ali daleko od toga da se ta
maksimizacija odigrava п praznom prostorп. ,,Ekonomija је naпka ogra- ·
•v • ь о .31- •v tDf'.Тl ll, ~;J-A.V:{ Ј.(" k . t. 1 d . d.
niCenog IZ ora. rпue ogranrcene 0f>t+ffi3.-l·Iz.:aaJe se опs 1 za а роЈе 1-
nac koji donosi odlпkп pokпsava da napravi najbo~i (optimalan) izbor,
пzimајпсп п obzir sva moguca ogranicenja koja tom prilikom mogп da
пtiСп na taj izbor" (Besanko & Braeпtigam 2006, 5). "Optimalan" ovde
jasno пkаzпје na to da izbor nije sasvim slobodan, ра se otпda izbor po-
trosaca п ekonomiji i naziva ogranicena optimizacija (constrained opti-
mization). Ne znamo sta се tacno potrosac da kпpi (slododan је da bira),
ali znamo da prilikom izbora morajп da postoje organicenja (npr., potro-
sacevlicni bпdzet). То је isto kao kada kazete da se izbor vrsi п nekom
institпcionalnom okrпzenjп. Ne znamo tacno sta се politicki delatnici
пraditi (imaju izbor), ali svaki izbor ima institпcionalno ogranicenje.

Jedino gde prihvatamo роtрпnп slobodп п delanjп delatnika (i ve-

liku indeterminisanost) је koncept kriticne tacke ili faze (critical jun-
cture). U njemп strпktпre i пstanove igrajп malп ili nikakvп пlоgп, ali
bi se tesko moglo reCi da i tп delatnici u svojim postпpcima imaju pot-
punu slobodu volje. Evo jedne ilпstracije. Zamislimo da је aпtoritarni

35
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine

vladar upravo izgubio na izborima na kojima је mislio da се pobediti.

Opozicija је dobila ubed~ivo vise glasova od vladajuce koalicije i nika-
kvo naknadno stimovanje rezultata ne moze da pomogne. Opozicija је
vec na ulicama i zahteva priznanje izbornih rezultata u roku od 24 casa.
U suprotnom, ona се nasilno pokusati da preuzme vlast.
Zbog svoje uverenosti u izbornu pobedu i, uopste, zbog verovanja
da mu је vlast zagarantovana, autoritarni vladar se oslanjao i imao bez-
granicno poverenje u dva generala- policije i vojske. Policijski general
se iznenada razboleo, а njegov zamenik vladaru nije ulivao poverenje.
Ostao је jos vojni general. Njemu vladar izdaje komandu da pobije par
stotina demonstranata, а potom се se ostali _vec sami skloniti sa ulica.
Strukturalisticko objasnjenje (vidi ode~ak 45) bi tvrdilo kako general
nuzno mora da poslusa vladara, jer mu to nalaze uloga koju obavlja.
Teorija aktera bi, medutim, usled takvog sklopa okolnosti stigla do dru-
gaCijih zakljucaka, odnosno tvrdila da general moze, ali i ne mora da
poslusa naredenje pretpostavljenog u. komandnom lancu, odnosno po-
litickoj strukturi. Razloga moze d~itria bezbroj. General moze da ima
drugaCiju procenu situacije od vladara. On, recimo, moze da smatra ka-
ko nista vise ne moze da se uradi ро pitanju Ciscenja demonstranata
s ulice. Ili, general bi u normalnim okolnostima poslusao vladara, ali
mozda voli da popije, раје nakon par casica potpuno izgubio osecaj za
realnost i isk~uCio mobilni telefon. Na kraju, mozda је general procenio
da је moguce skloniti demonstrante s ulice, ali da mu na raspolaganju
stoje alternative koje su daleko manje rizicne. Naprotiv, neke od alter-
nativa mogu da mu izgledaju kao nagradujuce. General stoga odluCi da
igra na sigurno i nekoliko sati pre isteka ultimatuma opozicije promeni
stranu i pride opoziciji. Opoziciji је оЬесао da се vojska ostati u kasarna-
ma pod uslovom da mu ona garantuje ne samo zastitu, vec i poziciju u
novom poretku kad dode na vlast.
Kako vidimo, u ovakvoj situaciji, koja nije nimalo nerealna, struk-
ture i ustanove igraju veoma malu ulogu. То samo potvrduje jedno sta-
ro pravilo do koga su, studirajпCi propast nedemokratskih rezima u
Latinskoj Americi, dosli Odonel i Smiter.
Kada studiramo ukorenjene politicke rezime, mozemo da se po-
uzdamo u relativno stabllne privredne, socijalne, kulturne i politicke
strukture koje nam sluze za identifikaciju, analizu i evaluaciju identite-
ta i strategija delatnika koji pokusavaju da odbrane, odnosno promene
status quo. Verujemo da ta "metodologija normalne nauke" nije odgova-
rajuca u brzo promenjivim situacijama u kojima se parametri politicke
delatnosti nalaze u promenama. То ukljucuje i tranziciju iz autoritar-
nog rezima (O'Donnell & Schmitter 1986, 4).

36
 Uvod

Prema оvош_ gledistu, pad vladajuce elite u nekom nedemokratskom

poretku moze bukvalno da zavisi od jednog coveka i njegove procene о
tome sta је za njega isplativije da uradi, а ta procena moze da zavisi od
neke slucajnosti. Ali sta god uradio, cini se da to malo zavisi od njego-
ve drustvene uloge, odnosno strukture ili ustanove pod kojom deluje.
U takvim slucajevima presudnп ulogu mogu da igraju neodredenost
(indeterminantnost), neocekivani dogadaji, nedostatak informacija, brzi
i smeli izbori, zbunjenost u pogledп motiva i interesa, kao i talenat i licne
osobine politickih delatnika da donose odlпke u vremenskom tesnacu
i procene sta Ьi bilo dobro da пrade pod pretpostavkom da је suprotna
strana najavila s·ta се uraditi (IЬid., 5). Takvi Cinioci konstituisu kriticnu
fazu koju definisemo kao momenat krize п kojoj jedna ili vise odluka
koje donose politicki delatnici ima znacajan (iako ne i jedini) uticaj na
buducnost rezima, odnosno njegov dalji institucionalni razvoj.
Iako kriticne faze imaju znacajan uticaj na razvoj dogadaja, taj пti­
caj ne mora da traje-Ъeskonacno dugo, ра se na scenu ponovo vracajп
drпstvene struktпre. U periodu izmedп kriticnih faza kljucnп ulogп
igrajп dпgorocni strпkturni Cinioci koji uspostavljajп parametre nasle-
da prethodnih politiCkih struktпra koje se prenose п novo okrпzenje
(Wheatley 2005, 11). Bitno је samo da se podvпce kako kriticnu fazu
predstavlja skпp indeterminisanih dogadaja koji odreduju politicki raz-
voj u jednoj zemlji. Takav period mozemo da nazovemo zgusnuta istori-
ja. U takvim periodima uzrocni пticaj strukturnih Cinilaca na politicke
dogadaje је zanemarljiv u odnosu na kontigentne Cinioce. Ali nakon ре-.
rioda zgusnute istorije dolaze, da tako kazemo, mirniji periodi u kojima
strukturni Cinioci ponovo poCinju da uticп na tok dogadaja. U slucajп
Srbije postoj~ nekoliko takvih kriticnih faza (Pavlovic 2001, 153-221;
AntoniC 2001). Ona koja nas ovde interesпje desila se 5. oktobra 2000.
godine. о njoj cemo sire govoriti u odeljcima 35 i 45.

6. Struktura knjige

Knjiga је izde~ena п osam glava. U glavi 2 definisemo tri koncepta

demokratije- minimalnu, пstavnu i maksimalnu. То radimo u name-
ri da пspostavimo jedan tipoloski okvir koji bi omogпCio da se Srbija \
posle 2003. godine klasifikпje kao tip izborne demokratije koji је izve- :~:.
den iz koncepta minimalne demokratije. Kljпcna karakteristika tog оЪ- :!
lika demokratije је da se u njemu odrzavajп posteni i slobodni izbori
i da је Cinjenica njihovog odrzavanja dovo~na da se kaze kako је pore-
dak demokratski (iako jos ne i konsolidovan). Da bismo podrzali tezu,

37
 - - - - Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine - - -

u drugom delu glave pozivamo se na uporednu analizu nekih od svet-

ski priznatih evaluatora demokratije (Freedom House, World Bank,
Economist Intelligence Unit i Bartelsman Foundation) u nameri da po-
kazemo da su i ohi dosli do istih zak~ucaka. Osim toga, koristeCi baze
podataka i indekse organizacija na koje se pozivamo, Srbiju smestamo
. u jednu uporednu perspektivu, poredeCi је sa zemljama koje su tokom
devedesetih godina 20. veka imale slican reZim kao Srbija. Razlog za to
је sto се se neki od tih slucajeva javiti kao podloga za protivcinjenicnu
argumentaciju о tome sta је glavna prepreka konsolidacij4 demokratije
u Srbiji koju izlazemo u glavi 6.
Glava 3 klasifikuje politicki rezim u Srbiji za vreme i nakon Milo-
seviCa (1990-2003) kao oЬlik hЉridnog poretka koji nazivamo izborni
autoritarizam. Glava sadrZi detaljnu analizu naCina na koji је vlast u
Srbiji posle 2000. godine uticala na izbore, rad pravosшia, parlamenta
i medija. Osnovna tvrdnja glave jeste to da vidljiva prekretnica u pogle-
du prirode reZima u Srbiji nije bila 2000, vec 2003. godina. Tek nakon
izbora u decembru 2003. godine Srbija se vise nije mogla smatrati obli-
kom izbornog autoritarizma, vec oЬlikom izborne demokratije. Na taj
oЬlik prelazimo u glavi 4. Izborna demokratija, med:utim, jos uvek ni-
je oЬlik konsolidovane, vec podkonsolidovane demokratije. Da bismo
objasnili zbog cega izborna demokratija u Srbiji ima poteskoca da se
1
razvije u konsolidovanu demokratiju, uvodimo koncept defektne demo-
' kratije koga upotreЬljava Volfgang-Merkel (Merkel 2003). Za razliku
1
:i od izbornog autoritarizma, za defektnu demokratiju centralni рrоЬlещ
' vise nije izborna krad:a, vec fenomen rezervisanog domena. Uopsteno
govoreCi, rezervisani domen nastaje tako sto neki akteri- npr. vojska,
gerila, milicija, preduzetnici, (tajkuni, oligarsi), zemljoposednici ili mul-
tinacionalne korporacije - preotimaju odred:ene politicke domene iz
ruku demokratski izabranih predstavnika i onemogucuju da u njima
vlada sprovodi svoju politiku. U slucajп Srbije rec је о delovima sluzbe
drzavne bezbednosti i nekim privrednim monopolima koji predstavlja-
ju temu ove glave.
U glavi 5 razmatramo dva pitanja. Iako prihvatamo koncept konso., .
lidacije demokratskog poretka (koji poCiva na horizontalnoj i vertikal-
noj konsolidaciji, sto је u sustini koncept izgradnje ustanova), razvija-
mo koncept potdkonsolidacije. Тај koncept пvodimo kako bismo izneli
tvrdnju da se demokratija u Srbiji nakon decembarskih izbora 2003.
godine moze smatrati konsolidovanom, ali na jednom nizem nivou.
Podkonsolidovana demokratija znaCi da delatnici prihvataju izborni
proces i neizvesne ishode, barem na bihevioralnom nivoп. Као glavni

38
 Uvod

razlog za nepotpunu konsolidaciju identifikujemo odsustvo ravnoteze

neopho.dne za koncept konsolidovane demokratije. Iako је Srbija ро
mnogim standardima danas izborna demokratija, izborni proces nije
sasvim stabilan. U odnosu na izborne ustanove postoji ravnoteza, ali
је njena priroda protivrecna. Dok jedna grupa aktera vidi podvrgava-
nje demokratskim ustanovama kao svoj strateski interes, druga grupa
moze to posmatrati samo kao taktiku. Glava 5 se zavrsava zakljuckom
da је, zbog nedostatka normativnog konsenzusa о demokratskim i iz-
bornim institucijama, Srbiju na kraju 2007. godine )~ moguce definisati ('
kao tip izborne demokratije koja pati od nedostataka karakteristicnih '
za izborni autoritarizam, za koga је tipicno odsustvo potpune ravnote- '
ze u pogledu izbornog procesa.
U glavama 1-5 smo se bavili opisom stanja demokratije u Srbiji u
periodu 1990-2007~;(fglavi 6 poCinjemo da objasnjavUst"a su uzroci to-
me. U njoj testiramo jedan skup promen~ivih kojima se moze objasniti
demokratski razvoj u Srbiji posle 1990. i 2000. godine. Ovde se, nadamo
se ро poslednji put, vracamo na raspravu о odnosu delatnika i struktu-
ra. U analizu uvodimo jos neke prornenljive о kojima је do sada u nauc-
nim raspravama bilo manje reCi. Dok smo u glavi 3 i 4 vec razmotrili
nezavisne promenljive ustanova starog reZima i politicke ekonomije, u
ovoj glavi razmatramo promenljivu naCina napustanja starog reZima,
ustava i nacionalnog i drzavnog pitanja. Pokazujemo da su nacionalno
i drzavno pitanje, kao nezavisna promenljiva, od presudnog znacaja za
objasnjenje spore konsolidacije demokratije u Srbiji posle 1990. ~o"!l~' _
U glavi 7 prosiruj ето argumentaciju izlozenu u glavi 6. Zelimo da
ispitamo do koje mere i na koji naCin pozitivni i negativni nacionalizam
predstavljaju prepreku za politickп transformac~u u Srbiji. Tvrdimo da
glavni razlog za sporu konsolidaciju lezi u dominaciji simbolickih rasce-
pa koji su se vratili na politicku scenu Srbije sredinom osamdesetih go-
dina 20. veka. Sustina tih rascepa bilo је drzavno i nacionalno pitanje.
Dominacija simbolickih rascepa proizvela је tip politike gde se glasaCi
uglavnom mobilisu preko mitova i simbola, пmesto ekonomskim i soci-
jaln~m programima. Dominacija ovih rascepa, nasuprot ocekivanjima,
nastavljena је i u post-milosevicevskoj Srbiji, pogotovo zato sto su slede-
ce vlade bile prinud:ene da nadu resenja za pitanja koja su nasled:ena iz
MiloseviCevog doba- Kosovo, saradnja sa Hagom i odnosi sa Crnom
Gorom. Usled jaCine simbolickih i ideoloskih rascepa (patriote/izdajni-
ci, snage starog rezima/reformatori, nacionalisti/Evropejci, tradicionali-
sti/modernizatorЏtd.) koji jos uvek dominirajl.l socio-ekonomskim ras-
cepima, partijsld sistem Srbije је ostao duboko polarizovan, ukljucпjпCi

39
 Konsolidacija demokratskih ustanova и Srbiji posle 2000. godine

i postojanje antisistemskih partija. Postojanje antisistemskih partija, uz

duboku polarizaciju i nemogucnost prve dve postmiloseviCevske vlade
da sa dnevnog reda skinu simbolicka pitanja, dovelo је do rizika da se
u ime simbolickih pitanja u drugi plan gura postovanje demokratskih
procedura.
Glava 8 sazima nalaze iz glava 3-6 i izdvaja tri kljucne promenljive
kojima se objasnjava usporena konsolidacija demokratije u Srbiji posle
2000. godine. Prvo, identifikovali smo tip rezima u Srbiji kao kombina-
ciju izbornog autoritarizma i izborne demokratije, ukazujuCi na odsu-
stvo normativnog konsenzusa i fenomen rezervisanih domena. Drugo,
pokazali smo kako naCin smene elita utice na konsolidaciju demokrati-
je i stvaranje rezervisanog domena. Trece, utvrdili smo da u postmilo-
sevicevskoj Srbiji simbolicki rascepi i dalje potiskuju distriЬutivne, stva-
rajuCi plodno tle za nastanak antisistemskih partija, koje sa svoje strane
nepovoljno uticu na stvaranje normativnog konsenzusa о demokratiji,
а time i na konsolidaciju demokratije u Srbiji.
Knjigu zavrsavamo pitanjem da li hiЬridne ustanove, rezervisani
domen i polarizovan stranacki sistem moze da podrije konsolidaciju
demokratije. Provizorni zakljucak је ovaj: nacionalno i drzavno pitanje
је najznacajnija promenljiva u Srbiji koja utice na sporu konsolidaciju
demokratije od 1990. godine. Ipak, smatramo da su ustanove izborne
demokratije - slobodni i posteni izbori - k~ucna investicija za buduCi
demokratski razvoj. Verujemo da cesti izbori, ukoliko su slobodni i pos-
teni, moraju vremenom da dovedп do cestih promena elita na vlasti, а da
је ta promena elita neophodan пslov za punп konsolidaciju demokratije .

. 40