VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA - POŽAREVAC

ELEKTIČNE MAŠINE I
TRANSFORMATORI
LAZAR SIKIMIĆ

Požarevac, 05.12.2014.
 2. PRINCIP RADA IDEALNE PRIGUŠNICE

U cilju što potpunijeg razumevanja opšte teorije transformatora poželjno je najpre razmotriti princip rada
prigušnice koja u navedenom slučaju predstavlja feromagnetno jezgro u obliku prstena na koje je gusto
namotano N1 navojaka po celokupnom obodu prstena, kao što je to prikazano na Sl.2.1a.

Da bi se što potpunije shvatile fizičke pojave koje se dešavaju u prigušnici i izvele odgovarajuće jednačine
uvedena su odgovarajuća pojednostavljenja (zanemarenja) kao što su:
 aktivna (omska) otpornost namota se može zanemariti (R=0),
 magnetna otpornost feromagnetnog jezgra se može zanemariti (Rm=0; Fe→∞),
 sav magnetni fluks se zatvara kroz magnetno jezgro prigušnice, odnosno nema rasipanja m. fluksa,
 kriva prvobitnog magnećenja feromagnetnog jezgra ima oblik kao na Sl.2.1b,
 gubici u željezu magnetnog kola i bakru namota su zanemarljivo mali ( PFe=0; PCu=0).

Sl. 2.1 – Prigušnica sa feromagnetnom jezgrom i kriva magnećenja feromagnetnog jezgra

Radi jednostavnijeg razmatranja pretpostavka je da se vrednost magnetne indukcije, odnosno fluksa u

feromagnetnom jezgru nalazi na linearnom delu krive magnećenja, sa konstantnom magnetnom
permeabilnosti. Ako je jezgro magnetno nezasićeno (oblast 1 na Sl.2.1b) tada je fluks direktno
proporcionalan pobudnoj struji I, odnosno postoji linearna zavisnost:

  k  I    L I (2.1)

U području zasićenja feromagnetnog jezgra (oblast 2 na Sl.2.1b) gore navedeni izraz ne vredi, nego
zavisnost fluksa od pobudne struje sledi krivu magnetiziranja čiji se opšti oblik u zasićenom delu ne može
predstaviti analitički.
Ako se na namot sa N navojaka priključi prostoperiodični napon konstantne efektivne vrednosti U i
učestanosti f, definisan relacijom

u1  U1m sin t  2  U1 sin t (2.1a)

kroz namot će proteći izmenična prostoperiodična struja i iste učestanosti f. Kako je struja i promenljiva u
vremenu to će i magnetni fluks koga ona stvara, kroz površinu ograničenu provodnom konturom takoĎe biti
promenljiv. Taj fluks koji obuhvata namot prigušnice naziva se sopstveni magnetni fluks konture. Obzirom
da se sopstveni magnetni fluks menja kroz površinu ograničenu namotom to će se u namotu indukovati
elektromotorna sila samoindukcije, koja je definisana izrazom

d
eL   N  (2.2)
dt

1 / 68
Smer elektromotorne sile eL odreĎuje se u odnosu na referentni smer struje duž konture. Saglasno
Lencovom zakonu indukovana elektromotorna sila eL se suprotstavlja uzroku svog nastanka, što znači da
pri porastu struje kroz konturu elektromotorna sila samoindukcije ima smer suprotan smeru struje i obratno,
pri opadanju struje kroz konturu, smerovi elektromotorne sile samoindukcije i struje se poklapaju.
Shodno drugom Kirhofovom zakonu u namotu deluju dve električne veličine, te vrijedi da je:
d
u  eL  0  u  eL  U m sin t  N  (2.3)
dt
Gornja relacija može se napisati u obliku:

Um
d  sin t  dt (2.4)
N
Primenom integralnog računa gornja jednačina može se izraziti na sledeći način:

Um Um 1 U 

N  sin t  dt  N
 ( cost )   m cost   m  sin(t  )
 N 2
(2.5)
S

Dakle, stvoreni magnetni fluks u jezgru je prostoperiodična funkcija vremena, te zaostaje za naponom koji
o
ga je posredno stvorio za 90 (Sl.2.1c).
Maksimalna vrednost magnetnog fluksa u feromagnetnom jezgru definisana je izrazom:

Um 2U
m   (2.6)
N 2f  N

Magnetni fluks je direktno srazmeran priključenom naponu a obrnuto srazmeran frekvenciji i broju zavoja
namota. Poslednja relacija pokazuje da vrednost fluksa Φm u jezgru ne zavisi od vrste materijala od
koga je izraĎeno jezgro. To znači da bi se pri istom priključenom naponu razvila ista vrednost fluksa Φm i
da je navedeni namot bio bez željezne jezgre, ali bi za to bila potrebna znatno veća struja kroz namot.
Iz poslednje relacije (2.6), može se postaviti i suprotno pitanje: Koliku vrednost napona je potrebno
priključiti na namot sa definisanim brojem navojaka da bi se proizveo ţeljeni fluks Φm? Da bi se u
magnetnom jezgru proizveo željeni fluks Φm na namot sa N navojaka potrebno je priključiti napon koji je
definisan relacijom:

N1 m 2
U  f  N   m  4,44  f  N   m (2.7)
2 2

Imajući u vidu korelaciju izmeĎu magnetnog fluksa i magnetne indukcije prstenastog jezgra (  m  Bm S Fe ),
konačni izraz za vrednost napona koji je potrebno priključiti na krajeve namota sa N navojaka da bi se dobio
željeni fluks Φm definisan je relacijom:

U  4,44  f  Bm  S Fe  N  N  Enav; Enav  4,44  f  Bm  S Fe (2.8)

Pri čemu Enav predstavlja vrednost indukovane elektromotorne sile po navojku namota.

E nav  4,44  f  Bm  S Fe (2.8a)

Na kraju navedenih razmatranja postavlja se ključno pitanje: Kolika vrednost struje je potrebna da
protekne kroz namot sa N navojaka da bi se proizveo ţeljeni fluks Φm? Struja potrebna za stvaranje
magnetnog fluksa Φm, odnosno magnetne indukcije Bm odreĎuje se primenom zakona o cirkulaciji vektora
jačine magnetnog polja (Amperov zakon) na zatvorenu konturu C, koji za navedeno kolo glasi:

H m  l sr
 H  dl  
C
I  H m  l sr  N  I m  I m 
N
(2.9)
C

2 / 68
Struja potrebna za magnetiziranje prstenastog jezgra, odnosno stvaranje potrebne magnetne indukcije
definisana je izrazom:

Im H m  lsr
I  (2.10)
2 2N

Ako se ima u vidu pretpostavlka da je je jezgro magnetno nezasićeno (oblast 1 na Sl.2.1b) onda vredi
linearna zavisnost:

Bm    H m  0  r  H m (2.11)

Ako se sa SFe označi poprečni presek prstenastog jezgra, vredi da je:

m m
Bm   0  r  H m  Hm  (2.12)
S Fe  0   r  S Fe
što kad se uvrsti u relaciju (2.10) daje konačni izraz za struju potrebnu za stavranje fluksa u prstenastom
jezgru:
 m  l sr Bm  l sr
I  (2.13)
2   0   r  N  S Fe 2  0  r  N

Imajući u vidu da su veličine N, lsr i SFe konstantne, tada se iz poslednja relacija može zaključiti da intenzitet
struje potreban za stvaranje željenog fluksa Φm, odnosno magnetne indukcije Bm u poprečnom preseku
prstenastog jezgra zavisi samo od vrednosti magnetne permeabilnosti µr materijala od koga je izraĎeno
jezgro.
m Bm
I  k  (2.14)
0  r 0  r

Što je veća vrednost magnetne permeabilnosti materijala jezgra µr to je manja magnetna otpornost Rm
jezgra duž koga se zatvaraju linije magnetnog polja, odnosno potreban je manji intenzitet struje kroz namot
koji se nalayi na jezgru da bi se stvario željeni magnetni fluks Φm,.

U slučaju da se namotu sa N navojaka izvuče feromagnetno jezgro, tada bi se linije magnetnog polja
zatvarale kroz vazduh magnetne permeabilnosti µ0. Ako pretpostavima da se u vazduhu linije magnetnog
polja zatvaraju kroz isti poprečni presjek vazduha (S=SFe), tada bi struja potrebna za stavranje fluksa u
zamišljenom vazdušnom jezgru bila definisana relacijom:
 m  l sr Bm  l sr Bm
Io   k (2.15)
2  0  N  S 2  0  N 0

Ukoliko meĎusobno podijelimo relacije (2.14) i (2.15) dobija se sljedeći odnos:

Bm
k
I 0  r 1 I0
   I (2.16)
I0 Bm r r
0
Poslednja relacija pokazuje da ako namot sa N navojaka ne bi imao feromagnetno jezgro, za postizanje iste
vrednosti magnetnog fluksa Φm bila bi potrebna struja znatno većeg intenziteta (nekoliko stotina puta),
odnosno onoliko puta koliko iznosi magnetna permeabilnost materijala jezgra.

3 / 68
Navedena analiza pokazuje ako bi namot na koji je priključen konstantan napon (konstantne učestanosti)
bio bez jezgra (u zraku) magnetni fluks bi ostao nepromjenjen, dok bi struja koja protiče tim namotom i stvara
željenii fluks Φm, rasla obrnuto srazmerno magnetnoj permeabilnosti materijala od koga je izraĎeno jezgro.

max
B

poc

Sl. 2.2 – Kriva magnećenja jezgra od feromagnetnog materijala

Za tačno odreĎivanje magnetne indukcije u pojedinim tačkama feromagnetnog jezgra neophodno je

poznavati krivu magnećenja materijala od koga je jezgro izraĎeno. U tu svrhu pretpostavimo da je za
feromagnetik od koga je izraĎeno jezgro poznata zavisnost permeabilnosti od jačine magnetnog polja =f(H).
Zavisnost permeabilnosti =f(H) prikazana je na Sl. 2.2. Grafik zavisnosti =f(H), pokazuje da magnetna
permeabilnost raste od početne vrednosti p (za H=0) do maksimuma a zatim opada do neke stacionarne
vrednosti po zasićenju feromagnetika.

3. PRINCIP RADA IDEALNOG TRANSFORMATORA

Transformator se definiše kao statički elektroenergetski ureĎaj koji na principu zakona elektromagnetne
indukcije vrši preobražaj napona i struje jednog namota (ili više njih) na druge vrednosti napona i struje
drugog namota (ili vise njih) pri istoj učestanosti.
Najelementarniji oblik transformatora sastoji se od dva namota, kao što je prikazano na Sl.3.1. Namot
transformatora čiji se krajevi (priključci) priključuju na izvor izmeničnog napona naziva se primarnim
namotom, a namot na čije se krajeve priključuje potrošač koji dobija napon iste učestanosti ali drugog
apsolutnog iznosa, naziva se sekundarni namot. Pri tome treba imati u vidu da su oba namota izolovana od
magnetnog kola na koje su postavljeni a takoĎe i meĎusobno izolovana.
Da bi se što potpunije shvatile fizičke pojave koje se dešavaju u transformatoru i postavile najbitnije
jednačine transformatora poželjno je uvesti pojam “idealnog transformatora”. Za neki transformator kažemo
da je idealan ako ispunjava sledeće uslove:

 aktivne (omske) otpornosti primarnog i sekundarnog namota se mogu zanemariti (R1=R2=0),

 magnetna otpornost u željezu magnetnog kola je zanemarivo mala ( Rm=0; Fe→∞),
 sav magnetni fluks se zatvara kroz magnetno jezgro transformatora, odnosno obuhvata oba namota
(1=2 (nema rasipanja magnetnog fluksa),
 gubici u željezu magnetnog kola i bakru namota su zanemarivo mali (PFe=0; PCu=0).

Gore navedenoj idealnoj slici se veoma približavaju veliki transformatori ako nisu u konstruktivnom smislu
suviše štedljivo dimenzionisani.

4 / 68
 Sl. 3.1 – Princip rada idealnog transformatora

Posmatrajmo princip rada idealnog transformatora (Sl.3.1a) čiji je primarni namot priključen na izvor
izmeničnog napona, a sekundarni namot otvoren. Budući da na krajeve sekundarnog namota nije priključen
nikakav potrošač (impedansa), navedeni režim rada idealnog transformatora odgovara takozvanom “radu u
praznom hodu”. Princip rada idealnog transformatora u praznom hodu je praktično identičan radu
prigušnice koja je opisana u prethodnoj lekciji. Razlika je utoliko što idealni transformator ima sekundarni
namot u kome se u skladu sa zakonom elektromagnetne indukcije indukuje elektromotorna sila kao i u
primarnom namotu, meĎutim namot sekundara ne utiče na rad transformatora budući da kroz njegov namot
ne teče nikakva struja.

Ako se na primarni namot priključi prostoperiodični napon, kroz namot će proteći prostoperiodična struja i1.
Kako je struja i1 promenljiva u vremenu to će i magnetni fluks primara1 koga ona stvara (koji se po
pretpostavci u potpunosti zatvara kroz magnetno jezgro) takoĎe biti promenjiv. Obzirom da promenjivi
magnetni fluks 1 u potpunosti obuhvata oba namota, to će se u njima, u skladu sa zakonom
elektromagnetne indukcije indukovati elektromotorne sile i to:
U primarnom namotu će se indukovati elektromotorna sila samoindukcije, koja je definisana izrazom

d1
e11   N1  (3.1)
dt
a u namotu sekundara će se indukovati elektromotorna sila međuindukcije, koja je definisana izrazom

d1
e12   N 2  (3.2)
dt
U navedenim izrazima prvi indeks označava struju koja stvara promenljivi magnetni fluks (u ovom slučaju
struja i1) a drugi indeks označava mesto, odnodno namot u kome se javlja elektromagnetna indukcija.

Indukovana elektromotorna sila e11 u primarnom namotu je “kontraelektromotorna sila” jer se suprotstavlja
uzroku svoga nastanka, dok je elektromotorna sila e12 indukovana u sekundarnom namotu po svom
karakteru ista u odnosu na primarnu sruju, ali će njen karakter u odnosu na sekundarni namot biti nešto
drugačiji, što če se razjasiniti kasnije.
Dakle, u primarnom namotu idealnog transformatora u praznom hodu, deluje napon u1 na koji je priključen
primarni namot i indukovana elektromotorna sila samoindukcije e11 koje su u svakom trenutku meĎusobno
uravnotežene, shodno II Kirhofovom zakonu:

d1
u1  e11  0  u1  e11  u1  N1  (3.3)
dt

5 / 68
Primenom diferencijalnog računa gornja jednačina može se izraziti na sledeći način:

1
d1   u1dt (3.4)
N1
Ako se pretpostavi da je prostpoperiodični napon primara definisan relacijom

u1  U1m sin t  2  U1 sin t (3.5)

Tada se primenom integralnog računa na gornju jednačinu, dobija izraz za magnetni fluks primara
uvremenskom domenu:

1 U 1m U 1m 1 U
1 
N1  u1  dt  N1  sin t  dt  N1
( cos t )  1m ( cos t )
   N1
(3.6)

 1   1m  cos t   1m  sin(t  )
2
Magnetni fluks primara koga stvara struja primara, koja je pak posledica priljučenog napona na krajevima
o
primara, kasni za naponom primara za 90 .
Iz relacije (3.6) može se izračunati maksimalna vrednost magnetnog fluksa u feromagnetnom jezgru:

U 1m 2U 1
 1m    m (3.7)
  N1   N1
Obzirom da je priključeni napon primara, učestanost i poprečni presek jezgra stalne veličine, to će shodno
relaciji (3.7) biti konstantan iznos magnetnog fuksa kao i njegova gustina po poprečnom preseku jezgra
transformatora. Na dalje, iz toga proizilazi da je za stalnu vrednost magnetnog fluksa neophodna stalna
vrednost magnetnopobudne sile Ni.

Ukoliko se u izraz (3.1) uvrsti izraz (3.6) za magnetni fluks primara, dobija za izraz za ems samoindukcije e11
primarnog namota u vremenskom domenu:

e11   N1 
d
 1m  cost   N11m  sin t   E1m sin t (3.8)
dt
Ems samoindukcije e11, nastala kao posledica promene magnentnog fluksa primara 1, kasni za datim
fluksom za 90, odnosno suprotnog je smera u odnosu na priključeni napon primara u1, što se može zaključiti
analizom relacija (3.5) i (3.8), a što je posledica Lencovog zakona.

Iz poslednje relacije (3.8), može se odrediti vrednost indukovane kontraelektromotorne sile E1 u namotu
primara:

E1m N1 m 2
E1    f  N1   m  4,44  f  N1   m  U 1 (3.9)
2 2 2
Efektivna vrednost indukovane ems samoindukcije jednaka je efektivnoj vrednosti primarnog napona
obzirom da je zanemarena omska otpornost primarnog namota.

Imajući u vidu korelaciju izmeĎu magnetnog fluksa i magnetne indukcije jezgra (  m  Bm S Fe ), konačni
izraz za vrednost indukovane ems samoindukcije E1 je u namotu primara definisan je relacijom:

E1  4,44  N1  f  Bm  S Fe  N1  Enav; Enav  4,44  f  Bm  S Fe (3.10)

Shodno relaciji (3.2), te primenom gotovo identičnog postupka izvoĎenja, dolazi se do konačnog izraza za
vrednost indukovane elektromotorne sile E2 u namotu sekundara:

6 / 68
 e12   N 2 
d
 1m  cost   N 2 1m  sin t   E 2m sin t
dt (3.11)
E 2 m  N 2  1m  2 E 2  E 2  4,44  N 2  f  Bm  S Fe  N 2  E nav

MeĎusobnim delenjem relacija (3.10) i (3.11) dobija se izraz za prenosni odnos, odnosno odnos
transformacije idealnog transformatora u praznom hodu:

E1 N1
  m12 (3.12)
E2 N 2
Iz izraza odnosa transformacije idealnog transformatora može se konstatovati da transformator
transformiše vrednost napona proporcionalno broju zavojaka primarnog i sekundarnog namota. Iz
navedenog izraza može se zaključiti, da pošto se elektromotorne sile primara i sekundara odnose
proporcionalno broju nihovih navojaka, to se pri odreĎenom primarnom naponu transformatora, birajući broj
navojaka sekundarnog namota, može postići željeni sekundarni napon.
Na dalje potrebno je razmotriti šta se dešava u idealnom transformatoru kada se priključci sekundarnog
namota kratko spoje komadom bakrenog provodnika zanemarljive omske otpornosti. Navedeni režim rada
idealnog transformatora odgovara takozvanom “radu u kratkom spoju”, koji nije prirodan režim rada
transformatora I nije dozvoljen u normalnim uslovima rada.

Budući da na krajevima namota sekundara djeluje već pomenuta elektromotorna sila meĎuindukcije e12
(koja je nastala kao posledica promene primarne stuje) to će pod djelovanjem elektromotorne sile e12, u
trenutku kratkog spajanja krajeva sekundarnog namota, kroz njegove navojke proteći će struja i2 koja se
naziva struja sekundara. Struja sekundara i2 je u svakom trenutku suprotna struji primara i1, kako bi se
održala električna ravnoteža. U ovom trenutku nećemo se baviti intenzitetom navedene struje (vrlo velike
vrednosti), jer je u navedenom slučaju to irelevantno sa aspekta principa rada idealnog transformatora.

Struja sekundara i2 stvara magnetni fluks  koji je suprotnog smera u odnosu nan a fluks primara  koji
ga je posredno proizveo (ako su namoti motani u istom smeru).

Kako je indukovana elektromotorna sila meĎuindukcije e12 u sekundarnom namotu prostoperiodična funkcija
vremena, to će i struja sekundara i2 takoĎe biti prostoperiodična funkcija vremena, kao i magnetni fluks 
koji ona stvara.
Imajući u vidu ranije navedene pretpostavke za idelani transformator, to će se i prostoperiodični magnetni
fluks sekundara  u potpunosti zatvarati kroz magnetno jezgro transformatora a time i kroz namote primara i
sekundara.

Obzirom da promjenjivi magnetni fluks sekundara  u potpunosti obuhvata oba namota, to će se u njima
pored već postojećih elektromotornih sila uzrokovanih fluksom  u skladu sa zakonom elektromagnetne
indukcije indukovati elektromotorne sile i to:
U primarnom namotu će se indukovati elektromotorna sila međuindukcije, definisana izrazom

d 2
e21   N1  (3.13)
dt
a u namotu sekundara će se indukovati elektromotorna sila samoindukcije, definisana izrazom

d 2
e22   N 2  (3.14)
dt
Prema tome, kada se idealni transformator nalazi u kratkospojnom režimu rada, u primarnom namotu pored
priključenog napon u1 deluju indukovane elektromotorne sile e11 i e21 koje su u svakom trenutku meĎusobno
uravnotežene, shodno II Kirhofovom zakonu:

7 / 68
 u1  e11  e21  0  u1  e11  e21 (3.15)

Do datog izraza dolazimo polazeći od jednačine II Kirhofovog zakona (uab=e) pri čemu se u sumi sa
pozitivnim predzakom uzimaju one elektromotorne sile koje su u smeru sa strujom. U slučaju primarnog
namota, sila e11 se suprotstavlja struji i1 te se uzima sa negativnim predznakom dok silu e21 uzimamo sa
pozitivnim predznakom jer je u smeru sa strujom i1. Zašto?

Naime, saglasno zakonu elektromagnetne indukcije struja i2 je suprotna struji i1 jer je struja i1 uzrok njenog
nastanka. Kako elektromotornu silu meĎuindukcije e21 uzrokuje struja i2, a obzirom da se ona u skladu sa
Lencovim pravilom suprotstavlja uzroku svog nastanka a to znači struji i2, to će ona biti u smeru sa strujom
i1, koja je suprotna struji i2.
Relacija (3.15) pokazuje da bi se održao konstantan magnetni fluks u feromagnetnom jezgru, potreban za
indukovanje električnih sila u namotima po uspostavljanju struje u sekundarnom namotu, neophodno je da
poraste primarna struja. Ovaj priraštaj primarne struje obezbeĎuje elektromotorna sila meĎuindukcije e21 jer
deluje u smeru sa strujom i1.

Poslednja relacija (3.15) može se pisati u obliku:

d1 d 2
u1  N1   N1  0 (3.16)
dt dt
U istom trenutku u sekundarnom namotu deluju indukovane elektromotorne sile e12 i e22 koje su takoĎe u
svakom trenutku meĎusobno uravnotežene, shodno II Kirhofovom zakonu:

e12  e22  0  e12  e22 (3.17)

to se poslednja relacija (3.16) može pisati u obliku:

d1 d 2
 N2   N2  0 (3.18)
dt dt
Ako je fluks koji prati amper zavoje primara N1i1, afluks koji prati amper zavoje sekundara N2i2, kao
što je prikazano na Sl.3.1b, tada je zajednički magnentni fluks u magnetnom kolu idealnog transformatora
definisan izrazom:

 m  1   2 (3.19)

s tim što predznak” +” treba shvatiti uslovno obzirom da su fluksevi i  meĎusobno suprotni.

Iz pretpostavke da je magnetna otpornost magnetnog kola zanemarljivo mala (Rm=0), odnosno da je

magnetna permeabilnost materijala magnetnog kola beskonačno velika (Fe→∞) proizilazi da je ukupna
magnetopobudna sila potrebna da uspostavi zajednički magnentni fluks u magnetnom kolu jednaka nuli:

N1  i1  N 2  i2  0 (3.20)

iz koje se može definisati odnos struja primara i sekundara:

i1 N i1 1
  2  m21   (3.21)
i2 N1 i2 m12

Koji takoĎe pokazuje da su smerovi struja primara i sekundara, u svakom trenutku, meĎusobno suprotni. Iz
izraza odnosa transformacije idealnog transformatora može se konstatovati da u praznom hodu
transformatora postoji samo ravnoteža napona, a da se pri kratkom spoju ovoj pridružuje i ravnoteža struja.
Polazeći od koncepcije sopstvene i meĎusobne induktivnosti namota primara i sekundara to se fluksevi koji
se obuhvataju sa njima mogu izraziti kao posledice struja i1 i i2:

8 / 68
 1  L1  i1  M  i2
(3.22)
 2  L2  i2  M  i1

gde su L1 i L2 sopstvene induktivnosti primara i sekundara respektivno, a M meĎusobna induktivnost. U

gornjoj relaciji članovi L1i1 i
L2i2 predstavljaju flukseve koji su posledica struja u namotima primara i
sekundara i koji se obuhvatajusa istim namotima. Članovi Mi1 i Mi2 predstavljaju flukseve koji su posledica
struja u jednom namotu a obuhvataju se sa drugim namotom.
Time se konačno dobija sistem jednačina naponske ravnoteže idealnog tranformatora za kolo primara i
sekundara u obliku:

di1 di
u1   L1 M 2
dt dt
(3.23)
di di
0   M 1  L2 2
dt dt

Obzirom na pretpostavku da je zanemareno zasićenje magnetnog kola vredi da su svi koeficijenti

samoinduktivnosti i meĎuinduktivnosti konstantne vrednosti, te kako je napon primara prostoperiodična
funkcija vremena, to su i sve indukovane ems kao i struje u kolu primara i sekundara takoĎe
prostoperiodične veličine. Kako su sve veličine prostoperiodične funkcije vremena može se primeniti
kompleksni račun, fazorski dijagrami i uvesti efektivne vrednosti. Time se jednačine idealnog transformatora
defiisane relacijom (3.23) mogu izraziti u kompleksnom obliku:

U 1  jL1  I 1  jM  I 2
(3.24)
 jM  I 1  jL2  I 2  0

9 / 68
 4. PRINCIP RADA REALNOG TRANSFORMATORA

Za razliku od idealnog transformatora, realni transformator (Sl.4.1a) je transformator koji ispunjava sledeće
uslove:
 aktivne (omske) otpornosti primarnog i sekundarnog namota imaju konačne vrednosti (R1≠R2≠0),
 magnetna otpornost u feromagnetnom jezgru ima konačnu vrednost (Rm≠0), odnosno magnetna
permeabilnost feromagnetnog jezgra ima konačnu vrednost (Fe≠0),
 vrednost magnetnog fluksa u feromagnetnom jezgru nalazi na linearnom delu krive magnećenja,
odnosno na pravolinijskom delu date krive sa konstantnom magnetnom permeabilnosti (Sl.2.1b),
 gubici u željezu feromagnetnog jezgra su zanemarljivo mali (PFe=0).

Kada su ispunjeni gore navedeni uslovi, govorimo o realnom transaformatoru sa linearnim magnetnim
jezgrom. U tom slučaju magnetni fluks se ne zatvara isključivo kroz feromagnetno jezgro transformatora,
nego postoje i fluksevi rasipanja γ (Sl.4.1b), odnosno fluksevi koji se zahvataju samo sa pojedinim
namotima. Ovo praktično znači da ukupni fluksevi koji obuhvataju namote primara i sekundara nisu
meĎusobno jednaki.

Sl. 4.1 – Princip rada realnog transformatora

Ako se na krajeve sekundarnog namota realnog transformatora priključi potrošač koji je predstavljen
ipmedansom Zp, kroz sekndarni namot će proteći struja sekundara i2 usled delovanja elektromotorne sile
meĎuindukcije e12 (koja je nastala kao posledica promene primarne stuje). Struja sekundara i2 će stvoriti
magnetni fluks koji je shodno Lencovom zakonu suprotan fluksu  koji je uzročnik sekundarne struje.
Imajući u vidu činjenicu da aktivne (omske) otpornosti primarnog i sekundarnog namota imaju konačne
vrednosti (R1≠R2≠0), to će jednačine naponske ravnoteže za kola primara (3.15) i sekundara (3.17) realnog
transformatora u vremenskom domenu biti oblika:

u1  e11  e21  eR1  0  u1  e11  e21  eR1

 e12  e22  eR 2  u2  0  u2  e11  e21  eR 2 (4.1)

Dakle, u kolima primara i sekundara pojavljuju se elektrootporne sile eR1 i eR2 koje predstavljaju padove
napona na namotima usled postojanja električnih otpornosti namota ( R1i1, R2i2). Osi toga, na krajevima
sekundarnog namota pojavljuje se nova električna veličina, napon sekundara u2 koji je u režimu praznog
hoda jednak ems meĎuindukcije e12, a u režimu opterećenja umanjen za pad napona na namotu i delovanja
ems samoindukcije e22.

10 / 68
Budući da transformator u principu predstavlja spregnuto električno kolo, to se na njega može primeniti opšta
teorija spregnutih elelktričnih kola, te shodno provedenoj analizi na idealnom transformatoru, sistem
jednačina naponske ravnoteže kola primara i sekundara realnog transformatora bit će definisan relacijama:

di1 di
u1  L1  M 2  R1  i1
dt dt
(4.2)
di di
u 2   L2 2  M 1  R 2  i 2
dt dt

Obzirom na pretpostavku da je zanemareno zasićenje magnetnog kola to su koeficijenti samoinduktivnosti i

meĎuinduktivnosti konstantne vrednosti, te kako su svi naponi i struje u primara i sekundara
prostoperiodične veličine, to se na gornji sistem jednačina može primeniti kompleksni račun, tako da se
sistem jednačina realnog transformatora defiisan relacijom (4.1) može izraziti u kompleksnom obliku:

U 1  jL1  I 1  jM  I 2  R1  I 1
(4.3)
U 2   jL2  I 2  jM  I 1  R2  I 2

Imajući i vidu dobro poznate relacije iz “osnova elektrotehnike”:

X 1  jL1 ; X M  jM ; Z 1  R1  jL1  R1  jX 1

(4.4)
X 2  jL2 ; Z 2  R2  jL2  R2  jX 2

To se kompleksni sistem jednačina realnog transformatora može iskazati u obliku:

U 1  Z 1  I 1  jX M  I 2 (4.5)

U 2  Z 2  I 2  jX M  I 1 (4.6)
U2  Z p I2 (4.7)

Zamenom izraza (4.7) u jednačinu (4.6) nalazi se izraz za struju sekundara:

X M  I1
Z p  I 2   Z 2  I 2  jX M  I 1  I 2   j (4.8)
Z2 Z p

Zamenom izraza (4.8) u jednačinu (4.5) nalazi se izraz za struju primara:

U1
I1  (4.9)
X M2
Z1 
Z2 Z p

Dakle, kada su zadani parametri transformatora (Z1, Z2 i XM), zadan primarni napon U1 i impedansa
opterećenja Zp, moguće je odrediti struje u namotima primara i sekindara, kao i napon na krajevima
sekundara. Posmatrajući sa tog aspekta može se reći da je navedenim sistemom jednačina teorijski problem
rada realnog transformatora u potpunost rešen.
MeĎutim, u praktičnim uslovima rada transformatora feromagnetno jezgro je uvek zasićeno (gornja analiza
provedena pod pretpostavkom da je magnetno kolo linearno), tada parametri transformatora (X1, X2 i XM) u
velikoj meri zavise od zasićenja, odnosno magnetne indukcije Bm u feromagnetnom jezgru, koja pak zavisi od
odnosa struja primara i sekundara, a ove od primarnog napona. Iz navedenih razloga gore navedeni izrazi
za struje primara i sekundara se ne mogu direktno koristiti u proračunu transformatora.

11 / 68
Da bi gore definisane jednačine za struje primara i sekundara, koje su u osnovi tačne, mogle koristiti u
praktične svrhe, odnosno za proračun transformatora potrebno je izvršiti njihovu transformaciju na način koji
će biti opisan u narednom delu izlaganja.

5. SVOĐENJE SEKUNDARNIH VELIČINA TRANSFORMATORA NA PRIMAR I OBRATNO

Pri formiranju vektorskih dijagrama transformatora crtaju se vektori primarnih i sekundarnih električnih
veličina koji pri istoj razmeri i odnosu transformacije znatno većem od jedinice ( m>1) mogu meĎusobno da
se značajno razlikuju po dužini.

U slučaju transformatora koji podiže napon a ima odnos transformacije m=20, tada bi vektorski dijagram
primarnih napona bio 20 (dvadeset) puta veći od vektorskogdijagram sekundarnih napona. Ovo isto važi za
druge električne veličine transformatora (elektromotorne sile, struje, padovi napona).
Da bi eliminisali navedeni problem neadekvatnih meĎusobnih razmera primarnih i sekundarnih veličina
uobičajeno je da se električne veličine oba namota, koji imaju različit broj navojaka, svode na isti broj
navojaka. Najčešće se vrši svoĎenje električnih veličina sekundara na primarni namot, zbog činjenice da
kroz dati namot protiče struja praznog hoda.
Pri svoĎenju električnih veličina sa jednog namota na drugi i obratno, mora se voditi računa da režim rada
transformatora nakon izvršenog svoĎenja veličina mora ostati nepromenjen.

Da bi pri svoĎenju elektromotorne sile E2 koja se indukuje u sekundarnom namotu sa N2 navojaka dobili tu
istu elektromotornu silu svedenu na primarni namot koji ima N1 navojaka, potrebno je imati na umu da se
režim transformatora neće promeniti insukovana ems po navojku ostane stalna i jednaka za oba namota.
Dakle, ako je indukovana sekundarna elektromotorne sila E2 srazmerna broju navojaka N2, tada je svedena
sekundarna elektromotorne sila na primar srazmerna broju navojaka N1, odnosno vredi da je:
E2
E 2  N 2  E nav ; E nav 
N2
(5.1)
E
E 2'  N1  E nav  E 2'  N1  2  m12  E 2
N2

Pri svoĎenju struja mora se voditi računa da unutrašnja prividna snaga stvarnog sekundara i prividna snaga
sekundara svedenog na primar mora ostati nepromenjena, jer tada režim rada transformatora ostaje isti,
odnosno vredi da je:
E2 1
E 2'  I 2'  E 2  I 2  I 2'   I2  I 2'   I2 (5.2)
E 2' m12

Pri svoĎenju aktivnih otpornosti mora se voditi računa da gubici u bakru stvarnog sekundara i gubici u bakru
sekundara svedenog na primar moraju ostati nepromenjeni, odnosno vredi da je:
2
2 I 
R2'  I 2'  R2  I 22  R2'  R2   2'   R2'  m12
2
 R2 (5.3)
 I2 
Pri svoĎenju induktivnih reaktansi mora se voditi računa da reaktivna snaga stvarnog sekundara i reaktivna
snaga sekundara svedenog na primar moraju ostati nepromenjene, odnosno vredi da je:
2
2 I 
X ' 2  I 2'  X  2  I 22  X ' 2  X  2   2'   X ' 2  m12
2
 X2 (5.4)
 I2 

12 / 68
 6. GUBICI SNAGE U TRANSFORMATORU I STEPEN ISKORIŠTENJA

Kao što je već rečeno u transformatoru se na principu zakona elektromagnetne indukcije vrši preobražaj
električne energije jedne vrednosti napona i struje u električnu energiju druge vrednosti napona i struje pri
istoj učestanosti. Pri tim procesima se deo energije nepovratno pretvara u toplotu i dovodi do zagrevanja
transformatora. Deo energije koji se nepovratno pretvara u toplotu smatramo izgubljenim, a pojedine
komponente te izgubljene energije nazivamo gubicima.
Nezavisno od režima rada u kojem radi transformator, u njemu postoje tri vrste gubitaka:
a) magnenti gubici (gubici u feromagnetnom jezgru),
b) električni gubici snage (Džulovi gubici) u namotima transformatora,
c) dielektrični gubici (prisutni kod transformatora visokih napona).

6.1 Gubici snage u feromagnetnom jezgru transformatora

Gubici snage u feromagnetnom jezgru transformatora (magnenti gubici) javljaju se kao posledica vremenski
promenljivog magnetnog polja u kome se nalazi feromagnetno jezgro. Relativno mali deo gubitaka snage
javlja se u ostalim željeznim delovima transformatora, kao što su stjenke transformatorskog suda, kroz koje
se zatvaraju linije rasutog magnetnog fluksa primarnog i sekundarnog namota.
Ako se ima u vidu da su magnentna indukcija i rezultantni magnetni fluks u feromagnetnom jezgru
transformatora konstantni pri priključenom konstantnom primarnom naponu i frekvenciji, onda će i magnetni
gubici u feromagnetnom jezgru biti pribliţno konstantni tokom rada transformatora pri bilo kom
opterećenju od praznog hoda do nominalnog opterećenja.
Analitički izrazi za računanje gubitaka u željeznim jezgrama električnih strojeva su poznati i ne razlikuju se
bitno izmeĎu autora u klasičnoj literature. U klasičnom pristupu računanja gubici u željezu se svrstavaju u
dve kategorije:
1) magnetni gubici usled histereze,
2) magnenti gubici usled vrtložnih struja.
Magnenti gubici se obično računaju za industrijske frekvencije 50 Hz, odnosno 60 Hz ili za frekvencije bliske
njima. Pri tome su za proračun tih gubitaka vrlo bitni podaci koji se dobivaju od proizvoĎača magnetskih
materijala od kojih su izraĎena feromagnetna jezgra transformatora.
Magnetni gubici usled histereze javljaju se kao posledica naizmeničnog magnećenja feromagnetnog jezgra,
odnosno navedeni gubici tokom jednog ciklusa srazmerni su površini histerezisne petlje magnetskog
materijala od kojih je izraĎeno feromagnetno jezgro transformatora.
U materijalu izloženom izmeničnom magnetskom polju u jednom ciklusu magnetiziranja dio energije se
predaje materijalu, a dio energije se vraća iz materijala u polje. Odatle sledi da je površina zatvorena petljom
histereze jednaka energiji po jedinici zapremine izgubljenoj za svaki ciklus magnetiziranja, što predstavlja
takozvane gubitke usled histereze. Za pokrivanje tih gubitaka potrebna je komponenta struje magnetiziranja
irh u fazi sa naponom (Sl.6.1.1b).

13 / 68
 Sl. 6.1.1 – Predaja i povrat magnetske energije za vreme jednog ciklusa magnetiziranja feromagnetskog
materijala i tok struje magnetiziranja

U praksi se gubici usled histereze računaju približnom formulom koja uzima u obzir da su gubici srazmerni
broju ciklusa magnetiziranja u jedinici vremena, odnosno frekvenciji magnetskog polja f i nekoj potenciji
maksimalne vrednosti indukcije. U jedinici vremena ima se snaga gubitaka koja je f puta veća od snage
gubitaka tokom jednog ciklusa:

PH  f  PH 1 (6.1.1)

Za definisanje magnetnih gubitaka usled histereze koristiti se pojednostavljeni izraz poznat kao Štajnmecov
(Steinmetz) izraz:

PH  K H  f  mFe  Bmx  K H  f  Bm2  mFe (6.1.2)

gdje je:
f – frekvencija napajanja u [Hz],
Bm – tjemena vrijednost magnetske indukcije u [T],
KH – Štajnmecov koeficijent koji zavisi od vrste magnentnog materijala jezgra
mFe – masa magnetskog materijala (željeznog lima) jezgra u [kg],
x – eksponent koji varira u opsegu 1,7 – 2,2, a zavisi od vrste magnentnog materijala jezgra i
vrednosti magnetne indukcije Bm. U pravilu većim vrednostima indukcije odgovara već x. Vrednost
x=2 je prikladan za većinu modernih magnetskih materijala.

Permeabilnost magnetnog matrrijala od koga je izgraĎeno jezgro transformatora zavisi o radnoj točki i kreće
se u opsegu od najveće nezasićene vrijednosti μFe=0,01 Vs/Am do minimalne μFe=μ0=4π 10 Vs/Am
. -7

(zasićena vrednost).

14 / 68
 Sl. 6.1.2 – Zavisnost magnetnih gubitaka magnetnih limova u funkciji magnetne indukcije

Struja magnetiziranja transformatorskog lima izrazito raste pri većim vrednostima magnentne indukcije u
limovima feromagnetnog jezgra, pa se obično transformator projektuje tako da magnentna indukcija ne
prelazi iznos od 1,8 T pri nazivnom naponu. Razlog izbora nižih vrednosti magnentne indukcije može biti
zahtev za smanjenom bukom transformatora, no time se povećavaju dimenzije transformatora.
Petlja histereze ovisi o hemijskom sastavu i kristalnoj strukturi materijala. Zbog obrade transformatorskog
lima (štancanje ili lasersko rezanje) te slaganja u jezgru, pri čemu se na spojevima limova javljaju neznatni
zračni procepi, petlja histereze transformatorske jezgre se razlikuje od petlje histereze limova od kojih je
sačinjena.
Budući da je površina petlje histereze proporcionalna gubicima u materijalu pri izmjeničnom magnetiziranju,
petlja histereze feromagnetskog lima mora biti uska s malim iznosom koercitivne sile Hc (Sl.6.1.3a).

Sl. 6.1.3 – Petlja histereze (a), Kriva prvog magnetiziranja (b), Ovisnost relativne permeabilnosti o magnetnoj
indukciji za transformatorske limove (c)

15 / 68
Magnenti gubici usled vrtložnih struja obrazuju se u svim delovima feromagnetnog jezgra transformatora.
Vremenski promenljiva struja primara stvara vremenski promenjivo magnetno polje u kome se istovremeno
nalazi feromagnetno jezgro, (Sl.6.1.4a), koga možemo zamisliti kao mnoštvo zatvorenih provodnih kontura, u
njima će se indukovati vremenski promenjive elektromotorne sile i njima odgovarajuće struje. Ove vremenski
promenjive struje koje se indukuju u feromagnetnom jezgru (koje je provodni material) nazivaju se vrtložne
ili vihorne struje.
Vrtložne struje su neminovni pratilac vremenski promenljivog magnetnog polja kako unutar feromagnetnog
jezgra transformatora tako i provodnika namota primara i sekundara. Shodno Lencovom pravilu, nastale
vrtložne struje suprotstavljaju se uzroku svoga nastanka, odnosno teže da spreče promenu fluksa kroz
poprečni presek kako feromagnetnog jezgra tako i provodnika namota primara i sekundara.
U celoj zapremini feromagnetnog jezgra postoji tok vrtložnih struja, pri čemu strujne linije leže u ravni koja je
normalna na pravac magnetnog fluksa odnosno na pravac vektora magnetne indukcije jezgra. Nastale
vrtložne struje stvaraju svoje sekundarno vremenski promenljivo magnetno polje.
Zbog postojanja sekundarnog magnetnog polja koje stvaraju vrtložne struje, rezultantna magnetna indukcija
u jezgru se smanjuje, odnosno ona više nije homogena po poprečnom preseku jezgra. Kako je magnetno
polje indukovanih vrtložnih struja najveće u sredini jezgra tu će i slabljenje rezultantnog magnetnog fluksa biti
najveće. Rezultantna magnetna indukcija koja potiče od magnetne indukcije primarnog namota i magnetne
indukcije vrtložnih struja, najveća je na površini jezgra, a opada idući ka njegovoj unutrašnjosti odnosno ka
njegovoj osi. Kao posledica vrtložnih struja dolazi do pojave snage gubitaka u feromagnetnom jezgru,
izazivajući njegovo dodatno zagrevanje.

Sl. 6.1.4 – Mere za smanjenje gubitaka usled vrtložnih struja

Kako se magnetna kola transformatora izraĎuju od feromagnetnih materijala koji su relativno dobri
provodnici, u njima bi se indukovale vrtložne struje velikog intenziteta. Zbog toga se u jezgru trafoa razvija
toplota koja ga zagreva i smanjuje njegov stepen iskorištenja. Da bi se smanjili gubici usled vrtložnih struja,
kao i neravnomernost raspodele fluksa po poprečnom preseku jezgra, ista se prave od tankih meĎusobno
izolovanih limova debljine (0.23-0.35) mm kao što je prikazano na Sl.6.1.4c. Tada se indukovane vrtložne
struje zatvaraju duž preseka pojedinih limova, obuhvatajući manji magnetni fluks. Time se znatno smanjuje
gustina vrtložnih linija u limu u odnosu na feromagnetno jezgro iz jednog komada.
Lameliranjem feromagnetnog jezgra povećava se ukupni električni otpor jezgra zbog porasta prelaznog
otpora izmeĎu limova što doprinosi smanjenju intenziteta vrtložnih struja. Da bi postupak lameliranja
feromagnetnog jezgra doprineo smanjenju vrtložnih struja, očigledno je da limovi moraju biti postavljeni tako
da vektor magnetne indukcije bude paralelan površini lima a nikako normalan na nju (Sl.6.1.4c).
Kako su vrtložne struje proporcionalne promeni magnetne indukcije (fluksa) i frekvencije, a gubici snage
kvadratu struje, onda je očigledno da su gubici snage usled vrtložnih struja srazmerni kvadratu magnetne
indukcije i kvadratu frekvencije. Gubici snage usled vrtložnih struja, saglasno eksperimentalnim
istraživanjima, mogu se sa dovoljnom tačnošću opisati relacijom oblika:

16 / 68
 PV  KV  f 2  Bm2  mFe (6.1.3)

gde je KV koeficijent vrtložnih struja koji zavisi od vrste magnetnog materijala od kog je izgraĎeno jezgro,
dimenzija i električnih osobina magnetnih limova jezgra:

 2  a2 a2
KV   1.64 (6.1.4)
6  Fe  Fe

gde je:

ρFe – specifični otpor magnetskog materijala (željeznog lima) jezgra u [Ωmm 2/m],
a - debljina limova jezgra u [mm],
Da bi koeficijent vrtložnih struja KV imao što nižu vrednost jezgro transformatora se gradi od što tanjih
magnentih limova izmeĎu kojih se stavlja odgovarajuća izolacija.
Iz izraza (6.1.4) sledi da je smanjenje debljine lima najefikasniji način za smanjenje vrtložnih struja i gubitaka
koje one izazivaju. Na primer, ako debljinu lima smanjimo na 50%, obuhvaćeni magnetski tok Φ smanjit će
se na 50%, prvobitne vrednosti, a otpor strujne linije Rs će se povećati 2 puta, čime se gubici smanjuju 4 puta
(Sl.6.1.4c). Zbog toga za potrebe energetskih transformatora najčešće koristimo limove debljine od 0,23 mm
do 0,35 mm.
Budući da feromagnetski materijal ima i električnu vodljivost, izmjenično (dinamičko) magnetsko polje će u
materijalu indukovati vrtložne struje koje stvaraju dodatne gubitke i svojim vlastitim poljem se suprotstavljaju
polju koje ih je izazvalo. Ako se u jednom ciklusu magnetiziranja uzmu u obzir obe vrste gubitaka, onda se
statička petlja histereze zamjenjuje dinamičkom petljom koja je nešto šira, a u talasnom obliku struje se
pojavljuje dodatna radna komponenta struje irv koja pokriva gubitke zbog vrtložnih struja (Sl.6.1.5b).

Sl. 6.1.5 – Grafička konstrukcija za određivanje struje magnetiziranja iz dinamičke petlje histereze

17 / 68
Na osnovu svega rečenog proizilazi da su ukupni magnetni gubici u feromagnetnom jezgru transformatora
definisani relacijom:

 
PFe  PH  PV  K H  f  KV  f 2  Bm2  mFe  p Fe 1  Bm2  mFe (6.1.5)

Izraz u zagradi predstavlja specifične jedinične magnetne gubitke, odnosno magnetne gubitke koji se imaju
pri masi magnetnih limova od 1 kg i pri magnetnoj indukciji Bm=1 T.

p Fe1  K H  f  KV  f 2
(6.1.6)

Koeficijenti KH i KV se odreĎuju u laboratorijskim uslovima mjerenjem na uzorku magnetnog materijala, od

koga je izraĎeno jezgro transformatora, pri naizmeničnom magnentom polju (pulsirajuće) u Epsteinovom
aparatu. ProizvoĎači transformatora se još uvek oslanjaju na rezultate klasičnih mjerenja gubitaka
Epsteinovim aparatom, a povećanje gubitaka u magnetskom kolu transformatora nadomeštaju korekcionim
faktorima.
Ako se uzme u obzir da je frekvencija transformatora konstantna veličina, to shodno izrazu (6.1.5) gubici u
feromagnetnom jezgru transformatora zavise samo od kvadrata magnetne indukcije.
Osim navedenih uticaja, u transformatorima treba računati s tim da se kao posledica pogoršanja
karakteristika magnetskog materijala u procesu mehaničke obrade limova štancanjem ili laserskim rezanjem
stvaraju dodatni gubici koji nisu obuhvaćeni u osnovnim formulama za računanje. Ovi gubici zavise od
tehnologije obrade. Što je ona lošija, to su oni veći. Navedeni uticaji zbog obrade mogu povećati gubitke 30–
40 % u odnosu na one izmerene na uzorku materijala.

6.2 Gubici usled promene opterećenja (gubici snage u bakru namota) transformatora

Električni gubici snage uzrokovani promenom opterećenja su gubici koji se pre svega javljaju u namotima
transformatora kao posledica proticanja struja, uzrokujući zagrevanje namota i ostalih delova transformatora
putem transformatorskog ulja. Obzirom da najvećim delom navedeni gubici nastaju u namotima
transformatora koji se uglavnom izraĎuju od bakra, to se se navedeni gubici zajedničkim imenom nazivaju
“gubici snage u bakru” transformatora.
Gubici usled opterećenja predstavljaju gubitke u namotima i konstrukcijskim delovima transformatora zbog
proticanja struje, a jednaki gubicima izmjerenima u ogledu kratkog spoja. Gubici usled opterećenja mogu se
uopšteno podeliti u tri grupe:
a) Džulovski gubici u namotima transformatora,
b) dopunski gubici usled porasta otpora namota nastali kao efekat potiskivanja struje koji dovodi do
neravnomjerne raspodele struje po presjeku provodnika namota čime se povećava otpor namota i
radni gubici,
c) dodatni gubici zbog vrtložnih struja indukovanih u konstrukcijskim delovima (steznici, kotao, stezne
motke) transformatorima.

Džulovski gubici koji postoje u primarnim i sekundarnim namotima transformatora su proporcionalni kvadratu
struje opterećenja koja protiče kroz namote i prvom stepenu omske otpornosti namota. Navedeni gubici su
definisani relacijom oblika:


PCu  PCu1  PCu2  q1  k F1  R1  I12  q2  k F 2  R2  I 22  (6.2.1)

gde je:

kF1 i kF2 - Fildovi sačinioci rasipanja za primarni i sekundarni namot ponaosob,

18 / 68
 q1 i q2 - broj faza primarnog i sekundarnog namota ponaosob,
U navedenom izrazu R1 i R2 su omski otpori namota primara i sekundara kada bi kroz njih proticala
jednosmerna struja. Pri proticanju naizmenične struje kroz date namote, zbog efekta potiskivanja struje
nastalih kao posledica rasutih flukseva oko provodnika, dolazi do neravnomerne raspodele struje po
poprečnom preseku provodnika namota.
Neravnomerna raspodela struje po poprečnom preseku provodnika ekvivalentna je smanjenju efektivne
površine poprečnog preseka provodnika, što znači da se omski otpori namota R1 i R2 povećaju u odnosu na
omske otpore namota kada je kroz njih proticala jednosmerna struja. Da bi se nastala pojava uzela u obzir to
se omski otpori R1 i R2 namota primara i sekundara kada bi kroz njih proticala jednosmerna struja množe sa
koeficijentima kF1 i kF2 (Fildovi sačinioci rasipanja) koji se mogu izračunati za svaki od namota ponaosob.

Na osnovu iskustava iz prakse može se konstatovati da porasti otpora usled neravnomerne gustine struje po
poprečnom preseku provodnika namota iznose svega nekoliko procenata, to se za približne i brze
proračune gubitaka opterećenja često vrši njihovo zanemarenje.

Ako se uzme u obzir da je broj faza primara i sekundara isti ( q1=q2=q), te ako se struja i otpor primara svedu
na sekundar, tada se Džulovski gubici primara i sekundara mogu izraziti jednačinom oblika:


PCu  q  k F1  m12
2
 R1''  m21
2
  
 I1''2  k F 2  R2  I 22  q  k F1  R1''  k F 2  R2  I 22  q  Rk  I 22 (6.2.2)

gde je:

Rk – ekvivalentni omski otpor transformatora,

Otpori namota se obično preračunavaju na pogonski toplo stanje transformatora. Uobičajena radna
o
temperatura transformatora je ϑ=75 C. Promena otpora s temperaturom za namote sa bakrenim
provodnicima definisana je izrazom:

235  
R  R 0 (5.2.3)
235  0

gde je:

Rϑ – otpor namota transformatora pri temperaturi ϑ (topli otpor),

Rϑ0 – otpor namota transformatora pri temperaturi ϑ0 (hladni otpor),
Vrednost 235 je konstanta za bakar pri 20 °C, dok konstanta za aluminij iznosi 225.
Pri nominalnom prividnom opterećenju

Sn  q U n  I n (6.2.4)

pojavit će se nominalni gubici u bakru transformatora koji su definisani relacijom:

PCun  q  Rk  I n2 (6.2.5)

Nominalni gubici u bakru transformatora odreĎuju se eksperimentalno u ogledu kratkog spoja, kada se
praktično drugi gubici mogu zanemariti.
Pri nekom prividnom opterećenju

S  q U n  I (6.2.6)

pojavit će se gubici u bakru transformatora koji su definisani relacijom:

PCu  q  Rk  I 2 (6.2.7)

Ako se meĎusobno podele relacije (6.2.6) i (6.2.4) dobija se izraz oblika

19 / 68
 S q U n  I S I I
    ;    S    Sn (6.2.8)
Sn q U n  I n Sn I n In

Gde β predstavlja relativno opterećenje transformatora u odnosu na nominalno opterećenje.

Ako se meĎusobno podele relacije (6.2.7) i (6.2.5) dobija se izraz oblika:
2
PCu q  Rk  I 2 PCu  I 
     PCu   2  PCun
PCun  I n 
(6.2.9)
PCun q  Rk  I n2

Zameni li se relacija (6.2.8) u relaciju (6.2.9) dobija se izraz pomoću kojeg je moguće odrediti gubitke u bakru
transformatora pri bilo kom prividnom opterećenju transformatora:
2 2 2
PCu  I  PCu  S   S 
      PCu  PCun   
PCun  I n  PCun  S n   (6.2.10)
 Sn 
Ukupni električni gubici snage uzrokovani promenom opterećenja su jednaki gubicima izmjerenim u ogledu
kratkog spoja, a mogu se izraziti relacijom oblika:

Pk  PCu1  PCu2  Pdod  3R1  I k2  3R2'  I k2  3Rdod  I k2  3Rk  I k2 (6.2.11)

Izmereni otpor Rk je nešto veći od omskih otpora namota R1 i R'2 izmerenih U-I metodom zato što su u
izmerenim gubicima Pk sadržani i dodatni gubici Pdod u transformatoru. Otuda za trofazni transformator vredi
da je Rdod ekvivalentni otpor kojim se uzimaju u obzir dodatni gubici u transformatoru uzrokovani vrtložnim
strujama u konstrukcionim delovima transformatora.
Dodatni otpor se smanjuje sa porastom temperature zbog toga što su amplitude vrtložnih struja koje indukuje
rasipno polje proporcionalne ekvivalentnom indukovanom naponu, to jest promeni ulančenog rasipnog
fluksa, a obrnuto proporcionalne ekvivalentnom otporu željeza kroz koje teku. Sa porastom temperature
2
povećava se i otpor pa se stoga dodatni gubici smanjuju (Pdod=E ekv/Rekv). Budući da se dodatni gubici
računaju kao gubici na ekvivalentnom otporu Rdod spojenom u seriju s otporom namota, to sa porastom
temperature otpor Rdod se mora smanjivati da bi se ispravno uzelo u obzir ono što se fizikalno dogaĎa u
transformatoru.
Gubici u konstrukcijskim delovima transformatora koji su najčešće izraĎeni od čelika nastaju zbog delovanja
rasipnog fluksa namota koje u njima indukuju vrtložne struje. Radi smanjenja tih gubitaka u većim
transformatorima se ugraĎuju ekrani (zasloni) s unutrašnje strane kotla transformatora koji su izraĎeni od
magnetskih limova s ciljem da na sebe privuku rasipno polje namota i time smanje pojavu vrtložnih struja u
kotlu (Sl.6.2.1a).

Lokalno zagrevanje konstrukcijskih delova energetskog transformatora postaje sve veći problem s
povećanjem snage transformatora. U zadnjih nekoliko desetljeća snage energetskih transformatora u
prenosnim mrežama kontinuirano su rasle. Gubici zbog rasipnog magnetskog polja ovakvih jedinica postaju
relativno sve veći deo ukupnih gubitaka transformatora. To dovodi do većeg zagrevanja metalnih delova, a
time i smanjenja životnog veka transformatora.
Da bi proizvoĎač transformatora bio konkurentan na tržištu potrebno je smanjiti troškove materijala pri
konstrukciji transformatora. Ovo najčešće dovodi do smanjenja dimenzija transformatora. Dimenzije
transformatora takoĎe su ograničene zbog transporta. Može se zaključiti da s vremenom zahtevana snaga
jedinica raste, dok zapremina ostaje ograničena. Zbog toga gustoća elektromagnetske energije u
transformatoru postaje sve veća. Ovo dovodi do porasta iznosa vrtložnih struja, a time i gubitaka u metalnim
delovima stvorenih rasipnim magnetskim poljem.
Rasipni magnetski tok stvaraju namoti i vodiči niženaponske (NN) strane transformatora. Često, gubici
vrtložnih struja u metalnim delovima transformatora su zanemarivi u odnosu na ukupne gubitke u
transformatoru. No, u slučaju velike gustoće gubitaka, u ovim dijelovima može doći do velikih zagrevanja

20 / 68
koja mogu ugroziti normalan pogon transformatora. Ovako zagrevanje najčešće se javlja na kotlu i poklopcu
transformatora, te steznom sistemu jezgra transformatora. Prevelika zagrevanja mogu dovesti do pojave
pirolize (oslobaĎanje gasova) u ulju. Tako se smanjuje vek trajanja izolacije, a time i vek trajanja celog
transformatora.

Sl. 6.2.1 – Dodatni gubici u konstrukcijskim delovima trafoa uzrokovani proticanjem struje

Područja najčešćih mjesta lokalnih pregrevanja u transformatoru prikazani su na Sl.6.2.2. Primer lokalnog
zagrevanja koji se često analizira u praksi jest zagrevanje metalne ploče u blizini vodiča kroz koje protiču
struje od nekoliko kiloampera (Sl.6.2.2a). Kod prvih transformatora udaljenosti vodiča od metalnih delova na
niženaponskoj strani bile su odabrane prema električnim i mehaničkim ograničenjima. Razvojem industrije i
porastom potrošnje energije, rasle su i snage transformatora što je uzrokovalo velike vrednosti struja na
niženaponskoj strani, a time i opasnost od zagrevanja na kotlu.
Vodiči niženaponske strane transformatora kroz koje protiču velike struje stvaraju probleme i na izlazu iz
kotla, najčešće na poklopcu transformatora (Sl.6.2.2b). Ovakav problem lokalnih gubitaka i zagrevanja, osim
kod transformatora, susreće se i kod električnih mašina i rasklopnih postrojenja. Zbog toga se ovakve
konfiguracije najčešće istražuju u problematici lokalnih zagrevanja.
Ostali uzroci lokalnog zagrijanja specifični su za svaki električnu mašinu ovisno o načinu izvedbe i smeštaja
metalnih konstrukcijskih delova. Područje spoja poklopca i kotla (Sl.6.2.2c) transformatora, zbog
diskontuiniteta u električnoj vodljivosti i magnetskom otporu, mesto je velikih gustina vrtložnih struja, a time i
velikih lokalnih gubitaka. Ovi delovi nisu u potpunosti izloženi ulju što ih čini slabije hlaĎenim od kotla ili
poklopca transformatora.
Uz vodiče velikih struja, lokalno zagrevanje može uzrokovati i rasipno polje namota. U ovom slučaju najčešći
slučaj je zagrevanje vlačnih motki (Sl.6.2.2d) koje čine dio steznog sistema jezgre transformatora. Zbog
velike relativne permeabilnosti jezgre, rasipni tok namota upada okomito na vanjske pakete jezgra, a time i
na vlačne motke koje su smještene uzduž stupa jezgre. Iako su u ovom slučaju gubici veoma mali u odnosu
na ostale gubitke u metalnim delovima, zbog visokih vrednosti indukcije i slabog hlaĎenja, lokalno
zagrevanje može dostići velike vrednosti. Rasipno polje namota i niženaponski vodiči mogu uzrokovati
lokalno zagrevanje i u stezniku jezgre. Ovaj metalni deo smešten je uzduž jarma jezgre. Mali magnetski
otpor magnetskog lima jarma uzrokuje povećanje količine rasipnog fluksa u njegovoj okolini.

21 / 68
 Sl. 6.2.2 – Uzroci lokalnog zagrevanja u transformatoru

Lokalne gubitke i zagrevanje u metalnim delovima moguće je smanjiti na tri načina:

 smanjenjem magnetskog toka u metalnim delovima ugradnjom magnetskih ili elektromagnetskih
(bakrenih ili aluminijskih) zaslona,
 povećanjem udaljenosti metalnih delova od izvora rasipnog fluksa,
 pravilnim odabirom konstrukcijskih materijala (magnetski ili nemagnetski čelik).

U slučaju NN vodiča u blizini metalne ploče najčešće se iznos lokalnog zagrevanja može smanjiti
povećanjem udaljenosti vodiča i ploče ili korištenjem zaslona. Dio poklopca u blizini prolaska vodiča kod
energetskih transformatora izraĎuju se od nemagnetskog čelika. Ukoliko postoji opasnost od zagrevanja u
području spoja poklopca i kotla potrebno je razmotriti odabir materijala u spoju ili zaslanjanje
elektromagnetskim zaslonima radi smanjenja fluksa u tom području. Gubici u steznicima i vlačnim motkama
mogu se smanjiti korištenjem drugih materijala (nemagnetskog čelika).

6.3 Stepen iskorištenja transformatora

Stepen iskorištenja transformatora je odnos korisne snage P2 (izlazne snage) i utrošene aktivne snage P1
(ulazne snage). Razlika tih snaga predstavlja ukupne gubitke snage ∑Pg koji se bespovratno pretvaraju u
toplotu koja zagreva delove transformatora. Na osnovu navedene analize stepen iskorištenja transformatora
može se izraziti u obliku:

P2 P2 P1
   (6.3.1)
P1 P2   Pg P1   Pg

Za transformator se kao nominalna veličina daje nominalna prividna snaga Sn. U tom slučaju, ako je trafo
opterećen nominalnom snagom tada će aktivna snaga zavisiti od faktora snage cosφ.

Kada je struja I2 različita od nominalne I2n definiše se relativno opterećenje:

I2 U I S
  2n 2   S    Sn (6.3.2)
I 2n U 2n  I 2n S n

22 / 68
Korisna snaga P2 transformatora može se izraziti preko prividnih snaga u obliku:

P2  S  cos    S n  cos (6.3.3)

Zamenom poslednje relacije u izraz za stepen iskorištenja (5.3.1) dobija se relacija u obliku:

P2 P2   S n  cos
   (6.3.4)
P1 P2   Pg   S n  cos  PCu  PFe

Gubitke u bakru transformatora može se izraziti u obliku:

PCu  q  Rk  I 22  q  Rk    I 2n   q    Rk  I 22n    PCun

2
(6.3.5)

Zamenom izraza (5.3.5) u izraz (5.3.4) dobija se relacija za stepen iskorištenja u obliku:

  S n  cos   S n  cos
  (6.3.6)
  S n  cos  PCu  PFe   S n  cos   2 PCun  PFe
Stepen iskorištenja kao funkcija veličine β ima maksimalnu vrednost pri vrednosti koja se odreĎuje iz uslova:

d
0 (6.3.7)
d
Prvi izvod stepena iskorištenja po veličini β definisan je relacijom:

 
S n cos S n cos   2 PCun  PFe  S n cos S n cos  2PCun 
0
S 2
(6.3.8)
n cos   PCun  PFe
2

Odakle sledi da je:

 
S n cos S n cos   2 PCun  PFe  S n cos S n cos  2PCun   0 (6.3.9)


S n cos  S n cos   2 PCun  PFe  S n cos  2 2 PCun  0  (6.3.10)

Sn cos  P Fe 
  2 PCun  0  P
Fe 
  2 PCun  0   2 PCun  PFe (6.3.11)

Dakle, maksimalni stepen iskorištenja transformatora postiže se kada je ispunjen uslov:

PFe PFe
  S    Sn  S  Sn  (6.3.12)
PCun PCun

odnosno kada gubici u bakru postanu jednaki gubacima u gvožĎu.

Podešavanjem odnosa gubitaka u gvožĎu u nominalnih gubitaka u bakru namota može se podesiti da
stepen iskorištenja transformatora bude najveći pri nominalnom ili ma kom drugom opterećenju. Za
transformatore koji trajno rade pod punim opterećenjem očigledno je da se maksimalni stepen iskorištenja
transformatora postiže pri β=1. Za distributivne transformatore koji rade pod punim opterećenjem nekoliko
časova dnevno, maksimalni stepen iskorištenja transformatora postiže pri β<1. Dakle, stepen iskorištenja
energije će biti bolji ako maksimum stepena iskorištenja transformatora ne nastupi pri nominalnom, već pri
nekom manjem opterećenju (pri β<1).

23 / 68
 7. MAGNETOPOBUDNE SILE, STRUJE I FLUKSOVI REALNOG TRANSFORMATORA

U slučaju idealnog transformatora, iz pretpostavke da je magnetna otpornost feromagnetnog jezgra

zanemarljivo mala (Rm=0; Fe→∞) proizilazi da je ukupna magnetopobudna sila (NI) potrebna da uspostavi
zajednički magnentni fluks u feromagnetnom jezgru idealnog transformatora jednaka nuli, što je definisano
relacijom (3.20). TakoĎe, odnos struja primara i sekundara (3.21), definisan iz prethodne relacije pokazuje
da su smerovi struja primara i sekundara, u svakom trenutku, meĎusobno suprotni, što uslovljava poništenje
magnetnog fluksa u feromagnetnom jezgru. Dakle, primarna magnetopobudna sila (N1I1) idealnog
transformatora će po faznom stavu biti suprotna sekundarnoj magnetopobudnoj sili N2I2 (koja je odreĎena
prirodom opterećenja) a po vrednosti jednake.
U slučaju realnog transformatora magnetni fluks se ne zatvara isključivo kroz feromagnetno jezgro
transformatora, nego postoje i fluksevi rasipanja  (Sl.4.1b), odnosno fluksevi koji se zahvataju pojedinačno
sa namotom primara, odnosno namotom sekundara. Ovo praktično znači da ukupni fluksevi koji obuhvataju
namote primara i sekundara nisu meĎusobno jednaki.
Primenujući napred rečeno na slučaj realnog transformatora, jasno da nije moguće stvoriti magnetni fluks a
da ne postoji rezultantna magnetopobudna sila, odnosno za održavanje magnetnog fluksa u jezgru
transformatora potrebno je da postoje magnetopobudne sile koje taj fluks stvaraju.

Sl. 7.1 – Princip razlaganja magnetopobudnih sila i struja realnog transformatora

Pri radu transformatora pod opterećenjem (Sl.7.1a) postoje mps primara (F1=N1I1) i mps sekundara (F2=N2I2)
koje su meĎusobno skoro u protiv fazi, kao što su struje primara i sekundara u svakom trenutku meĎusobno
suprotstavljene, a njihova rezultanta je zajednička magnetopobudna sila:.

F  F 1  F 2  F  N1  I 1  N 2  I 2 (7.1)

Kada transformator nije opterećen (I2=0) ne postoji mps sekundara (F2=N2I2=0), a obzirom da fluks u
feromagnetnom jezgru mora ostati približno konstantan, to će fazor mps primara (Fo=N1Io), pasti u pložaj
rezultantne mps, odnosno mps primara će u režimu praznog hoda realnog transformatora biti jednaka
rezultantnoj magnetopobudnoj sili (Sl.5.1b):

F  Fo  F o  N1  I 0 (7.2)

Kombinacija prethodnih relacija daje konačni izraz za odnos magnetopobudnih sila za rad realnog
transformatora pod opterećenjem:

F 0  F 1  F 2  N1  I 0  N1  I 1  N 2  I 2 (7.3)

Iz prethodne relacije može se izraziti mps primara realnog transformatora u režimu opterećenja
transformatora u obliku:

N1  I 1  N1  I 0  ( N 2  I 2 ) (7.4)

24 / 68
Deleći relaciju (7.3) brojem navoja primara N1, prelazi se sa jednačine magnetopobudnih sila transformatora
na jednačinu struja realnog transformatora:

N2
I 0  I1  I2  I 0  I 1  I '2 (7.5)
N1
'
Gde je I 2 struja sekundara svedena na primarnu stranu.
Budući da je jednačina magnetopobudnih sila transformatora deljena samo sa brojem navoja primara N1 ,
onda je dijagram struja transformatora identičan dijagramu magnetpopobudnih sila realnog transformatora
(Sl.7.1d).
Provedena analiza magnetopobudnih sila i struja realnog transformatora provedena je, kao što je to više
puta naglašeno, pod pretpostavkom da:

 magnetna otpornost u feromagnetnom jezgru ima konačnu vrednost ( Rm≠0), odnosno vrednost
magnetnog fluksa u feromagnetnom jezgru nalazi na linearnom delu krive magnećenja (Sl.2.1b),
tako da su su posmatrane veličine napona i struja prostoperiodične funkcije vremena
 gubici u željezu feromagnetnog jezgra su zanemarljivo mali ( PFe=0).

Kada su gubici u gvožĎu feromagnetnog jezgra transformatora zanemarljivo mali, struja praznog hoda Io je
čisto reaktivna (zaostaje za naponom primara /2). Ako se uzmu u obzir gubici u gvožĎu feromagnetnog
jezgra, onda struja praznog hoda Io nije čisto reaktivna (zaostaje za naponom primara manje od /2), te se
kao na Sl.7.1d,e može rastaviti na dve komponente: struja magnetiziranja I (koja je čisto reaktivna) koja
stvara rezultantni magnetni fluks transformatora i aktivnu kopmponentu sruje praznog hoda Ipo koja vrši
pokrivanje gubitaka snage u feromagnetnom jezgru.

Dosadašnja analiza pokazuje da zajednička magnetopobudna sila (Fo=N1Io), odnosno struja praznog hoda Io
transformatora stvara rezultantni magnetni fluks . MeĎutim, ako se uzmu u obzir gubici snage u
feromagnetnom jezgru, tada rezultantni magnetni fluks  stvara reaktivna komponenta struje praznog hoda,
odnosno struja magnetiziranja I. Rezultantni magnetni fluks zatvara se kroz feromagnetno jezgro te namote
primara i sekundara. MeĎutim, deo struje primara [ I 1  I 0  ( I 2' )] i struja sekundara I2, protičući kroz
svoje namote takoĎe stvaraju flukseve koji se delom zatvaraju kroz feromagnetno jezgro (u kom su suprotnih
smerova), a istog su smera u prostoru izmeĎu namota primara i sekundara. Dakle delovi fluseva koji se
zatvaraju u prostoru izmeĎu namota nazivaju se rasuti fluksevi. Znači deo primarne struje [ I 1  I 0  ( I 2' )]
stvara rasuti fluks primara , a sekundarna struja rasuti fluks . Rasuti flukevi su u fazi sa strujama koje
ih stvaraju te se mogu predstaviti grafički kao na Sl.7.2a.

Iz svega rečenog proizilazi da se namot primara obuhvata sa dva stvarna fluksa: zajedničkim (rezultantnim)
fluksom i rasutim fluksom , koji se mogu meĎusobno vektorski sabrati (Sl.5.2a.) stvarajući rezultantni
fluks primara:

1rez      1 (7.6)

Na isti način namot sekundara se obuhvata sa dva stvarna fluksa: zajedničkim (rezultantnim) fluksom i
rasutim fluksom , koji se mogu meĎusobno vektorski sabrati (Sl.7.2b.) stvarajući rezultantni fluks
sekundara:

 2rez      2 (7.7)

Da bi se odredio udeo mps primara i mps sekundara u stvaranju zajedničkog magnetnog fluksa , može se
rezultantni fluks rastaviti na dve komponente (Sl.7.2b.):

25 / 68
    f1   f 2 (7.8)

Fluksevi f i f nazivaju se “fiktivnim fluksevima”, a u stvarnosti ne postoje obzirom da u jednom
magnetnom kolu može da postoji samo jedan fluks a to je zajednički fluks . Fiktivni fluks primara fje
fluks koji bi odgovarao udelu ukupnog magnetnog fluksa primara (kad bi on sam postojao) koji se obuhvata
sa namotom sekundara. Fiktivni fluks sekundara f2je fluks koji bi odgovarao udelu ukupnog magnetnog
fluksa sekundara (kad bi on sam postojao) koji se obuhvata sa namotom primara. Dakle, zajednički magnetni
fluks može se posmatrati kao zbir dva fiktivna fluksa koje bi stvarala mps sila primara kada ne postoji mps
sekundara i obratno, a kada je reluktansa magnentnog kola jednaka onoj na koju nailazi zajednički magnetni
fluks.

Rezultantni magnetni fluks primara 1rez i rezultantni magnetni fluks sekundara 2rez jednaki su vektorskom
zbiru odgovarajućeg fiktivnog i rasutog magnentnog fluksa:
1rez   f 1    1
(7.9)
 2 rez   f 2    2

UvoĎenje fiktivnih flukseva omogućava definisanje koeficijenata rasipanja, kojima se definiše mera koliki se
udeo ukupnog fluksa odgovarajućeg namota obuhvata sa drugim namotom, a koliki udeo samo sa
sopstvenim.

Sl. 7.2 – Dijagram magnetopobudnih sila i flukseva realnog transformatora

26 / 68
Heylandov koeficijent primarnog rasipanja τ1 i sekundarnog rasipanja τ2 definišu se kao odnosi rasutih i
fiktivnih flukseva:

 1  2
1  ; 2  (7.10)
 f1 f2

Hopkinsonov koeficijent primarnog rasipanja υ1 i sekundarnog rasipanja υ 2 definišu se kao odnosi zbira
odgovarajućih rasutih i fiktivnih flukseva prema fiktivnom fluksu :

 1   f 1  1
1   1  1   1;
 f1  f1
(7.11)
 2   f 2  2
2   1  1 2
f2 f2

Na osnovu razmatranja magnetopobudnih sila i flukseva transformatora vrši se razmatranje električnih sila i
celokupn rad transformatora. U daljoj analizi rada transformatora razmatrat će se samo rezultantni magnetni
fluks  i rasuti fluksevi primara  i sekundara , jer je taj način posmatranja rada tranformatora realan, a
njime se dobija bolja fizička predstava, posebno ako se ima u vidu da su rezultantni magnetni fluks  i rasuti
fluksevi primara  i sekundara  stvarni, odnosno stvarno postoje u transformatoru, za razliku od drugih
gore navedenih flukseva koji ustvari ne postoje.
Treba naglasiti da se kombinovanjem raznih fluksva mogu stvarati različiti načini posmatranja rada
transformatora, vodeći pri tome računa da se po uzimanju jednog fluksa ne smeju vise uzimati u obzir
njegove komponente. Na primer ako se posmatra rezultantni fluks primara 1rez, onda se ne mogu vise
uzimati u obzir rezultantni magnetni fluks  i rasuti fluksevi primara  i sekundara , buduću da u
magnetnom kolu može postojati samo jedan magnetni fluks stvoren zajedničkim delovanjem više mps.

27 / 68
 8. VEKTORSKI DIJAGRAM ELEKTRIČNIH SILA TRANSFORMATORA

Da bi se razmotrili stavovi pojedinih već pomenutih električnih sila u namotima primara i sekundara
transformatora, kao i njihova veza sa pojedinim magnetnim fluksevima, za osnovu razmatranja uzima se
dijagram magnetopobudnih sila i magnetnih flukseva prikazanih na Sl.8.1. Naime, razmatrat će se samo
rezultantni magnetni fluks  i rasuti fluksevi primara  i sekundara , jer navedeni fluksevi stvarno
postoje u transformatoru, za razliku od drugih flukseva koji ustvari ne realno postoje.
Najprije će se izvršiti analiza električnih sila koje postoje u kolu primara kada je transformator priključen na
stalni napon U1 i opterećen stalnom strujom opterećenja sekundara I2.

Prostoperiodični rezultantni magnetni fluks, koji istovremeno obuhvata namote primara i sekundara, indukuje
u namotu primara zajedniču elektromotornu silu, čiji je izraz već ranije izveden:

E1   j 4,44  N1  f1   (8.1)

koja kasni za datim fluksom za četvrtinu periode, što je posledica Lencovog zakona (E1=–d/dt), odnosno
na fazorskom dijagramu (Sl.6.1a) fazor ems E1 pomeren je za /2 u odnosu na fazor zajedničkog fluksa.
Data sila E1 se u električnom kolu primara ponaša kao kontraelektromotorna sila i drži ravnotežu
priključenom naponu.

Kada su zanemareni gubici u gvožĎu feromagnetnog jezgra, tada je struja praznog hoda Io jednaka struji
magnećenja I, te se zajednička elektromotorna sila primar E1 može se izraziti pomoću meĎuinduktivnosti
transformatora i struje magnećenja I u obliku:

E1   jM  I    jX M  I  (8.2)

MeĎutim, zbog postojanja gubitaka u gvožĎu struja praznog hoda nije čisto reaktivna kao što je prikzano na
Sl.5.1d, tada će indukovana ems E1 zaostajati za strujom praznog hoda I za ugao (/2+), pri čemu ugao 
zavisi od gubitaka u praznom hodu, tada se elektromotorna sila E1 izražava u obliku:

E 1  Z m  I 0 (8.3)

Prostoperiodični rasuti magnetni fluks primara, koji se obuhvata samo sa namotom primara, indukuje u
namotu primara elektromotornu silu usled rasipanja E koja koja zaostaje za rasutim fluksom 1 za /2, a
definisana je izrazom:

E  1   j 4,44  N1  f1    1   jX  1  I 1 (8.4)

gde je X reaktansa usled rasipanja primarnog namota.

Pored gore navedenih električnih sila u namotu primara postoji i elektrootporna sila Ej1 koja je suprotnog
smera u odnosu na primarnu struju, odnosno radi se o padu napona na namotu primara zbog postojanja
omske otpornosti namota R1, a definisana je izrazom:

E j1   R1  I 1 (8.5)

U cilju formiranja jednačine naponske ravnoteže za namot primara, primenjuje se II Kirhofov zakon:

(Vul  Vizl )   E  0 (8.6)

Kako se namot primara ponaša kao prijemnik električne energije, njegov ulazni napon je viši od izlaznog, to
će izrazi u zagradi biti pozitivni, te vredi da je:

U 1  E1  E  1  E j1  0 (8.7)

Prebacivanjem električnih sila na desnu stranu, gornja jednačina postaje oblika:

28 / 68
 U 1   E1  E  1  E j1 (8.8)

Koristeći relaciju (6.8) vrši se fazorsko sabiranje električnih veličina čime se dobija fazorski dijagram
električnih sila primara prikazan na Sl.6.1a.

Ako se u relaciju (6.8) zamjene već definisani izrazi za električne veličine E i Ej1 jednačina naponske
ravnoteže postaje oblika:

U 1   E1  R1 I 1  jX  1 I 1   E1  Z 1 I 1  Z m I o  Z 1 I 1 (8.9)

gde je Z 1  R1  jX  1 , imedansa primara.

Sl. 8.1 – Dijagram električnih sila, struja i flukseva realnog transformatora

Na gotovo identičan način dešavaju se pojave u namotu sekundara. Budući da rezultantni magnetni fluks
istovremeno obuhvata i namot sekundara, to će se u namotu sekundara indukovati zajednička
elektromotorna sila:

E 2   j 4,44  N 2  f1   (8.10)

koja kasni za datim fluksom za četvrtinu periode, odnosno na fazorskom dijagramu (Sl.6.1b) fazor ems E2
pomeren je za /2 u odnosu na fazor zajedničkog fluksa. Data sila E2 se u električnom kolu sekundara
ponaša kao ektromotorna sila jer pod njenim delovanjem dolazi do proticanja struja I2 u datom kolu.

Kao i u prethodnom slučaju, zajednička ems sekundara E2, kada su zanemareni gubici u gvožĎu
feromagnetnog jezgra, može se izraziti pomoću meĎuinduktivnosti i struje magnećenja I u obliku:

E 2   jm 21 M  I    jm 21 X M  I  (8.11)

U cilju dobijanja podesnijeg crtanja fazorskog dijagrama električnih sila sa aspekta razmere, to će se sve
električne veličine sekundara svoditi na primar, množeći ih sa odnosom transformacije m12.

Kako je m12·m12=1, zajednička ems sekundara svedena na primar E’2 iznosi:

E ' 2   jm12 4,44  N 2  f1     jX M  I  (8.12)

29 / 68
Kao što je već rečeno, kada se uzmu u obzir gubici u gvožĎu zajednička ems sekundara svedena na primar
E’2 izražava se u obliku:

E ' 2  Z m  I 0 (8.13)

Rasuti magnetni fluks sekundara, koji se obuhvata samo sa namotom sekundara, indukuje u tom namotu
elektromotornu silu usled rasipanja E koja koja zaostaje za rasutim fluksom 2 za /2, a definisana je
izrazom:

E  2   j 4,44  N 2  f1    2   jX  2  I 2 (8.14)

gde je X reaktansa usled rasipanja sekundarnog namota.

Svodeći je na primar, elektromotorna sila usled rasipanja sekundara E’ postaje oblika:

E  2   jm12 4,44  N 2  f1    2   jm12 X  2  I 2 (8.15)

U kolu sekundara deluje i elektrootporna sila Ej2 koja je suprotnog smera u odnosu na struju sekundara, a
definisana je izrazom:

E j 2   R2  I 2 (8.16)

Odnosno svedena na primar iznosi:

E ' j 2  m12  E j 2  m12  R2  I 2 (8.17)

Kako se namot sekundara ponaša kao generator električne energije, njegov izlazni napon je viši od ulaznog,
to će veličine u zagradi izraza (8.6) biti pozitivni, te vredi da je:

U ' 2  E ' 2  E ' 2  E ' j 2 (8.18)

Koristeći relaciju (6.18) vrši se fazorsko sabiranje električnih veličina čime se dobija fazorski dijagram
električnih sila sekundara prikazan na Sl.8.1b.

Ako se u relaciju (8.18) zamjene već definisani izrazi za električne veličine E’ i E’j2 jednačina naponske
ravnoteže kola sekundara postaje oblika:

U ' 2  E ' 2 m12 R2  I 2  jm12 X  2  I 2  E ' 2 m12 ( R2  jX  2 )  I 2 (8.19)

odnosno

U ' 2  E' 2 m12 Z 2  I 2  E' 2 Z ' 2 I ' 2  Z m  I 0  Z ' 2 I ' 2 (8.20)

o
Ako se dijagram električnih sila sekundara sa Sl.8.1.b obrne za 180 tada se dobije dijagram električnih sila
ka na Sl.8.1.d koji se inače najčešće koristi u analizi rada transformatora.

Sa fazorskog dijagrama električnih sila transformatora može se uočiti da se struje primara i sekundara
meĎusobno neznatno razlikuju u faznom stavu, kao posledica struje praznog hoda, TkoĎe će se kao
posledica padova napona na reaktansama rasipanja pojaviti fazna razlika izmeĎu napona primara i napona
sekundara.
Kod stvarnih transformatora padovi napona na reaktansama rasipanja iznose (2 - 4) % nazivnog napona, a
struja praznog hoda kreće se u opsegu (4 - 10) % nazivne struje, zavisno od snage transformatora. Kod
većih transformatora ti iznosi su niži.

30 / 68
 9. EKVIVALENTNE ŠEME TRANSFORMATORA

Budući da transformatoe predstavlja elektromagnetnu spregu namota primara i sekundara, to se shodno

“teoriji električnih kola” navedene magnetne sprege mogu zameniti odgovarajućim električnim vezama, koje
u pojedinim slučajevima pružaju mogućnost jednostavnijeg razmatranja, odnosno analize rada
transformatora.
Primenom numeričkih metoda, moguće je vršiti izučavanje pojava u transformatoru predstavljajući ga
odgovarajućim ekvivalentnim kolima, odnosno postoji mogućnost da se transformator kao relativno složen
elektroenergetski ureĎaj predstavi uprošćenom ekvivalentnim kolom koje se približno ponaša kao stvarni
transformator. Zavisno od uslova rada, kao i svrhe korištenja transformator je moguće predstaviti različitim
oblicima ekvivalentnih kola, o čemu će i biti reči u navedenom izlaganju.
Treba imati u vidu da električne veze koje se formiraju u ekvivalentnim kolima, koja predstavljaju ponašanje
transformatora, moraju u potpunosti zameniti magnetne sprege izmeĎu namota i omogućiti kvantitativne
analize izmeĎu pojedinih električnih veličina transformatora koje se imaju pri stvarnim uslovima rada
transformatora.
Za izučavanje odnosa električnih veličina koje postoje u transformatoru koristi se ekvivalentno kolo koje je
posledica električnih veličina kao što su naponi, struje i impedanse.
Jedan od načina formiranja ekvivalentnog kola transformatora je teorijsko rešavanje već ranije definisanih
osnovnih jednačina transformatora
U 1  E 1  Z 1 I 1  Z m I o  Z 1 I 1 (9.1)

U 2  E 2  Z ' 2 I 2   Z m  I 0  Z 2  I 2
' ' ' ' '
(9.2)

I 0  I1  I 2
'
(9.3)

U2  Z p I2
' '
(9.4)

Polazeći od činjenice da je napon mreže U1 na koju je priključen transformator konstantan, te da su poznati

parametri transformatora kao i impedansa opterećenja Zp koje je priključeno na sekundar, cilj je odrediti
primarnu struju I1 uzrokovanu opterećenjem na sekundaru i izraziti je u funkcoji je napona mreže U1 i
poznatih parametara (impedansi) transformatora.
U tom cilju, poželjno je jednačinu (9.1) naponske ravnoteže kola primara izraziti u obliku:

 I  Io
U 1  I 1  Z m o  Z 1  ; ? (9.5)
 I1  I1

Uvrsti li se jednačina struja tranfsormatora (9.3) u jednačinu naponske ravnoteže kola sekundara (7.2) dobija
se relacija oblika:
'

U 2  Z m  I 1  I 2  Z 2  I 2
'
 ' '

'
 '

U 2   Z m  Z 2  I 2  Z m  I1
'
(9.6)

Ukoliko se napon sekundara izrazi kao funkcija impedanse opterećenja, odnosno relacijom (9.4), gornja
jednačina naponske ravnoteže kola sekundara postaje oblika:
' '

Z p  I 2  Z m  Z ' 2   I 2  Z m  I 1  Z m  Z ' 2  Z p  I 2  Z m  I 1  '
(9.7)

Iz gornje jednačine (9.7) izrazit će se odnos struja primara i sekundara u obliku:

I2
'
Zm
 (9.8)
Zm  Z2  Z p
'
I1

Deleći jednačinu struja transformatora (9.3) primarnom strujom I1 dobija se izraz oblika:

31 / 68
 '
Io I
 1 2 (9.9)
I1 I1
Ako se u modifikovanu jednačinu struja transformatora (9.9) odnos struja primara i sekundara zamjeni
relacijom (9.8) dobija se relacija oblika:

Z2  Z p
'
Io Zm I
1  o  (9.10)
Zm  Z2  Z p I 1 Z m  Z '2  Z p
'
I1

Uvrsti li se modifikovana jednačina struja transformatora (7.10) u modifikovanu jednačinu naponske

ravnoteže kola primara (9.5) dobija se relacija oblika:


 Z2  Z p
'

  
 Z m  Z '2  Z p  

U1  I1  Z m     1   I 1  Z ekv

 Zm  Z2  Z p
'
Z 1


I 1 

Zm  Z2  Z p

'

Z


(9.11)

Provedena analiza pokazuje da se rešavanjem sistema jednačina transformatora na gore navedeni način
dobija konačna jednačina u kojoj je napon primara izražen kao funkcija struje primara i neke ekvivalentne
impedanse Zekv. Navedena ekvivalentna impedansa Zekv predstavlja rednu vezu primarne impedanse
transformatora Z1 i impedanse koja predstavlja paralelnu vezu impedanse Zm (koja odgovara struji praznog
hoda) i redno vezanih impedansi (Z’2+Zp), što se može prikazati u obliku ekvivalentne šeme (Sl.9.1a).
Ekvivalentna šema sa Sl.9.1a u potpunosti zadovoljava osnovne jednačine transformatora i to: kolo
A-1-2-X odgovara jednačini (9.1), kolo a-1-2-x odgovara jednačini (9.2), a čvor 1 odgovara jednačini (9.3).

U nevedenoj ekvivalentnoj šemi samo poprečna impedansa Zm zavisi od zasićenja magnetnog kruga, dok su
impedanse Z1 i Z’2 konstantne veličine. a impedansa Zp zavisi od opterećenja transformatora.

U cilju što potpunijeg fizičkog razumevanja ekvivalentne šeme transformatora korisno je najpre razmotriti
šematsku predstavu magnetnog kola i namota jednofaznog transformatora pri opterećenju kao što je
prikazano na Sl.9.1b.
Šematsku predstavu magnetnog kola i namota jednofaznog transformatora prikazanog na Sl.9.1b. može se
zameniti šemom prikazanoj na Sl.9.1c. Naime, realni jednofazni transformator može se zameniti “idealnim
transformatorom” čiji su namoti bez omskih otpora i rasutih flukseva a obuhvataju se samo sa zajedničkim
fluksom, sa kojima su na red vezane omske otpornosti R1, R2 i induktivne reaktanse X i X (koje
odgovaraju rasutim fluksovima primara i sekundara). Postojeći idealni transformator može se zameniti
zajedničkom elektromotornom silom E1=E2 (koje su svedene na isti broj navojaka) koja je posledica
delovanja zajedničkog magnetnog fluksa koji se u potpunosti obuhvata sa oba namota transformatora
Ukoliko je idealni transformator sa linearnim jezgrom i zanemarenim gubicima u gvožĎu, tada se impedansa
magnećenja može iskazati u obliku Zm=jωLm=jXm, odnosno zajedničke elektromotorne sile E1=E2 (koje su
svedene na isti broj navojaka) kao posledica delovanja zajedničkog magnetnog fluksa definisane su izrazom
E1=E2= jXm· I, što ima za posledicu postojanje samo struje magnećenja u grani praznog hoda (poprečna
grana), te se ekvivalentna šema sa Sl.9.1c može zameniti ekvivalentnom šemom prikazanom na Sl.9.1d.

MeĎutim, ako se radi o transformatoru sa feromagnetnim jezgrom koji posjeduje histerezisne gubitke i
gubitke usled vrtložnih struja, tada su zajedničke elektromotorne sile E1=E2, kao posledica delovanja
.
zajedničkog magnetnog fluksa, definisane izrazom E1=E2=Zm·Io=(Rm+jXm) Io, te se dobija ekvivalentna šema
kao na Sl.9.1e.

Kod transformatora sa feromagnetnim jezgrom kod koga se uzimaju u obzir gubici gvožĎu, tada se struja
praznog hoda Io može rastaviti na dve komponente: struja magnetiziranja I (koja stvara rezultantni
magnetni fluks transformatora) i aktivnu kopmponentu sruje praznog hoda Ipo (koja vrši pokrivanje gubitaka
snage u feromagnetnom jezgru), pri čemu one prolaze kroz dve paralelno vezane otpornosti R i X.

32 / 68
 Sl. 9.1 – Ekvivalentne šeme realnog transformatora

Omska otpornosti R odabire se tako da njegovi džulovski gubici budu jednaki gubicima i gvožĎu
transformatora:

E12
PFe  (9.12)
R
a reaktansa magnećenja računa kao količnik zajedniče elektromotorne sile i struje magnećenja:

33 / 68
 E1
X  (9.13)
I

Time se dobija potpuna ekvivalentna šema jednofaznog transformatora prikazana na Sl.9.1e. Navedena
ekvivalentna šema se naročito koristi u slučaju kada se pri razmatranju rada transformatora u obzir uzima
činjenica da otpornosti R i X zavise i menjaju sa zasićenjem magnetnog jezgra.

Sl. 9.2 – Ekvivalentne šeme realnog transformatora

Odnosi izmeĎu parametara impedansi Zm i Z u grani magnećenja izmeĎu tačaka 1 i 2 ekvivalentnih šema sa
Sl.9.2 definisani su na sledeći način:

E 1   Z m  I 0 ; Z m  Rm  jX m
R  jX  (9.14)
E 1  Z   I 0 ; Z    Z  Zm
R  jX 

R  jX  R  jX  R  X 2 R2  X 
Z    j
R  jX  R  jX  R  X 2 R  X 2
R  X 2 R2  X 
Z   Z m  Rm  jX m  j  (9.15)
R  X 2 R  X 2
R  X 2 R2  X 
Rm  ; Xm 
R  X 2 R  X 2

34 / 68
 11. REŢIMI RADA TRANSFORMATORA (RADNE OSOBINE TRANSFORMATORA)

Rad transformatora pri bilo kom opterećenju moguće je analizirati pomoću već ranije definisanih osnovnih
jednačina transformatora:
U 1  E 1  Z 1 I 1  Z m I o  Z 1 I 1
U 2  E 2  Z ' 2 I 2   Z m  I 0  Z 2  I 2
' ' ' ' '
(11.1)

I 0  I1  I 2
'

U2  Z p I2
' '

Postoje dva granična slučaja rada transformatora pod opterećenjem, a to su režim praznog hoda i režim
kratkog spoja.
Prazan hod transformatora predstavlja takav granični režim rada pri kojem su priključci primarnog namota
priključeni na mominalni napon, a priključci sekundarnog namota su otvoreni (na njih nije priključeno
opterećenje; Zp=∞ ).

Kratak spoj transformatora predstavlja drugi granični režim rada pri kojem su priključci primarnog namota
priključeni na napon (nominalni ili sniženi), a priključci sekundarnog namota su meĎusobno kratko spojeni
(Zp=0).

Analiza graničnih režima rada transformatora značajna je kako sa teorijskog tako i praktičnog aspekta.
Naime, sa teorijskog aspekta, svaki opteretni režim rada transformatora možemo posmatrati kao meĎurežim
izmeĎu dva navedena granična slučaja njegovog rada, odnosno željeni režim rada transformatora dobiti kao
superpoziciju režima praznog hoda i kratkog spoja transformatora. Sa praktičnog aspekta, režim praznog
hoda i kratkog spoja transformatora su značajni zbog činjenice da se iz navedenih režima rada može odrediti
niz električnih veličina koje su značajne za eksploataciju transformatora, kao što su gubici u željezu i bakru
namota, napon kratkog spoja transformatora, reaktanse rasipanja itd.
U navedenom slučaju analiza režima rada praznog hoda i kratkog spoja transformatora kao graničnih
slučajeva bit će izvršena na osnovu već ranije definisanih osnovnih jednačina transformatora (11.1) koje
važe za sva radna stanja transformatora.

11.1 Prazan hod transformatora i ogled praznog hoda

Principijelna šema praznog hoda jednofaznog transformatora prikazana je na Sl.11.1.1a. Kao što je već
rečeno, u režimu praznog hoda priključci A - X primarnog namota su priključeni na nominalni napon, a
priključci a - x sekundarnog namota su otvoreni (impedansa opterećenje je beskonačno velika Zp=∞ ), tako
da kroz sekundarni namot ne teče struja. Posmatrano sa primarne strane, transformator se ponaša kao
prigušnica, odnosno samoinduktivnost sa gvozdenim jezgrom. Imajući u vidu da su feromagnetne osobine
jezgra promenjive (permeabilnost Fe nije ni konstantna ni jednoznačno definisana), to se proučvanju režima
praznog hoda transformatora posvećuje posebna pažnja. Pod delovanjem prostoperiodičnog napona
učestanosti f, kroz primarni namot će proteći struja Io koju nazivamo strujom praznog hoda. Struja praznog
hoda stvara magnetopobudnu silu (Fo=N1.Io) koja u feromagnetnom jezgru transformatora stvara glavni
magnetni fluks i rasuti magnetni fluks koji se zatvara izvan jezgra i ulančen je samo sa namotom
primara.

35 / 68
Glavni magnetni fluks indukuje u primarnom i sekundarnom namotu elektromotorne sile E10 i E20 koje
kasne za datim fluksom za četvrtinu periode. Elektromotorna sila E10 se ponaša kao kontraelektromotorna
sila i drži ravnotežu priključenom naponu. Rasuti magnetni fluks primara indukuje u namotu primara
elektromotornu silu usled rasipanja E koja koja zaostaje za rasutim fluksom 10 za /2. U režimu praznog
hoda rasuti magnetni fluks iznosi oko 0,5% glavnog magnetnog fluksa, te se i elektromotorna sila E10
razlikuje od napona primara U10 za oko 0,5% (U10≈E10).
U namotu primara deluje i elektrootporna sila Ej10 koja je suprotnog smera u odnosu na primarnu struju,
odnosno radi se o padu napona na namotu primara zbog postojanja omske otpornosti namota R1.

Sl. 11.1.1 – Principijelna šema spoja trafoa u praznom hodu (a), ekvivalentna šema (b) i vektorski dijagram
transformatora u praznom hodu (d)

Rad transformatora u režimu praznog hoda može se opisati pomoću već ranije definisanih osnovnih
jednačina transformatora (11.1), koje sada poprimaju oblik:
U 10  E 10  Z 1 I 10  Z m I 1o  Z 1 I 10  Z 1  Z m   I 10 (11.1.1)

U 20  m21  Z m  I 0
'
(11.1.2)
U 10
I 0  I 10  (11.1.3)
Z1  Zm

36 / 68
Na osnovu navedenih jednačina nacrtan je vektorski dijagram električnih sila transformatora u režimu
praznog hoda (Sl.11.1.1d). U cilju poreĎenja, na Sl.11.1.1c je prikazan i vektorski dijagram električnih sila
transformatora u normalnom režimu rada. U režimu praznog hoda transformator se ponaša kao prigušnica
sa feromagnetnim jezgrom.

Sa vektorskog dijagrama na Sl.11.1.1e može se zapaziti da struja praznog hoda Io nije čisto reaktivna, te se
može rastaviti na dve komponente: struja magnetiziranja I (čisto reaktivna) koja stvara rezultantni magnetni
fluks transformatora i aktivnu kopmponentu sruje praznog hoda Ipo koja vrši pokrivanje gubitaka snage u
feromagnetnom jezgru. Budući da aktivna kopmponenta sruje praznog hoda Ipo iznosi oko 10 % struje
praznog hoda Io to se praktično može smatrati da je I =I.. Za transformatore velike snage struja praznog
hoda Io iznosi oko (0,01 - 0,03)In a za transformatore srednje snage struja praznog hoda Io iznosi oko 0,05In.

Odnos transformacije transformatora u režimu praznog hoda može se definisati meĎusobnim deljenjem
jednačina (11.1.1) i (11.1.2), čime se dobija relacija oblika:
U 10 Z1  Z m
 ; Z m  Z 1  Z1  Z m  Z m (11.1.4)
'
U 20  m21  Z m

Kako je impedansa magnećenja Zm znatno veća od impedanse primara Z1 (nekoliko stotina puta), to se
impedansa primara Z1 u broiocu izraza (11.1.4) može zanemariti, te se dobija konačana izraz za odnos
transformacije transformatora u režimu praznog hoda:
U 10 Z1  Z m 1 U 10 N1
  ;  m12  ; (11.1.5)
'
U 20  m21  Z m m21 '
U 20 N2

Procedura izvoĎenja ogleda praznog hoda transformatora definisana je tačkom 11.5 standarda IEC 60076-
1/2011. Mjerenje struja i gubitaka praznog hoda vrši se pri nazivnom naponu i nazivnoj frekvenciji sa strane
nižeg napona pri čemu je namotaj višeg napona otvoren. Shodno tački 11.5 standarda IEC 60076-1/2011, za
trofazni transformator, izvor napajanja bira se tako da proizvodi simetričan i sinusoidalan napon na sva tri
namota. Ispitivanje gubitaka praznoga hoda izvodi se na mrežnom naponu. Ispitni krug za merenje
električnih veličina režimu praznog hoda transformatora prikazan je na Sl.11.1.2.

Za formiranja ekvivalentne šeme transformatora iz ogleda praznoga hoda mogu se odrediti sledeći
parametri:

 impedansa magnećenja Z0=U0/I0,

 otpor magnećenja Rm=Z0 cosφ0
.

 faktor snage cos φ0 u praznom hodu,

 reaktansa magnećenja Xm.

Ispitni napon se meri pomoću dva voltmetra od kojih jedan meri srednju vrijednost napona U0sr, a drugi
voltmetar meri efektivnu vrijednost U0ef. Voltmetri se priključuju izmeĎu linijskog voda i zvezdišta
transformatora. Ispitni napon ima zadovoljavajući oblik ako se izmerene vrijednosti napona U0sr i U0ef ne
razlikuju za više od 3%.
Snaga gubitaka u praznom hodu može se meriti pomoću dva vatmetra u Aronovom spoju ili sa tri vatmetra
sa veštačkom nul-tačkom. U slučaju direktnih merenja preporuka ja da se merenje napona, struja i snaga
praznog hoda vrši trofaznim digitalnim analizatorom snage. Ako je ikao moguće, pri navedenim merenjima
potrebno je izbegavati naponske i strujne merne transformatore, obzirom da oni unose dodatne pogreške. Iz
tih razloga se merenje obično vrši na niženaponskoj strani transformatora. Ukoliko nije moguće direktno
merenje električnih veličina onda se ipak moraju koristiti merni transformatori, ali je u tom slučaju neophodno
poznavati njihovu krivu kalibracije za celu skalu, ugaonu grešku i grešku prenosnog odnosa za opterećenje
koje predstavlja vatmetar, ampermetar ili voltmetar. Obzirom da je faktor snage praznog hoda transformatora
vrlo mali, veoma je važno poznavati ugaonu grešku mernih transformatora.

37 / 68
 Sl. 11.1.2 – Ispitni krug za trofazno mjerenje struje i snage praznog hoda transformatora

Kod trofaznih transformatora zbog različitih dužina magnetnog kola pojedinih faza razlikuju se i magnetni
otpori jezgra, zbog čega će kroz svaku od njih proticati različite vrednosti struje praznog hoda. Zbog toga se
struja praznog hoda izračunava kao srednja aritmetička vrednost pokazivanja ampermetara u sve tri faze:

I 0 A  I 0 B  I 0C
I 0 sr  (11.1.6)
3

38 / 68
Kod trofaznih transformatora gubici praznoga hoda su zbir pokazivanja vatmetara u sve tri faze:

P0 A  P0 B  P0C
Pm  (11.1.7)
3
Ako su izmereni gubici snage praznog hoda transformatora označeni sa Pm tada su korigovani gubici
praznog hoda označani sa Po i iznose:

P0  Pm  (1  d ) (11.1.8)

gde je:

U 0 sr  U 0ef
d (11.1.9)
U 0 sr '

Gubici snage usled histereze zavise od srednje vrednosti napona napajanja, a gubici snage usled vrtložnih
struja zavisi od efektivne vrednosti napona napajanja.
Za bi dobili pravu sliku o prilikama zasićenja u jezgru nije dovoljno izvršiti samo merenje struje praznog hoda
za nazivni napon, već je poželjno snimiti nekoliko točaka, obično u opsegu (0,7 - 1,1)Un. Sa tako dobivenim
podacima merenja može se nacrtati karakteristike praznog hoda: I0 = f1(U0), P0 = f2(U0) i cosφ0 = f3(U0), čiji
su graficii prikazni na Sl.11.1.3a.

U režimu praznog hoda transformator ne vrši nikakav koristan rad. Snaga P koju transformator uzima iz
mreže troši se na pokriće gubitaka u režimu praznog hoda. U režimu praznog hoda javljaju se gubici u
željezu transformatora (gubici u feromagnetnom jezgru) i Džulovi gubici u bakru primarnog namota (u
sekundarnom namotu nema gubitaka u bakru obzirom da kroz njega ne protiče struja).:
P0  PFe  PCu10 (11.1.6)

Kako je struja praznog hoda znatno manja od nazivne struje (I0=0,03In), kvadrat struje praznog hoda obično
je toliko malen to se gubici u bakru primarnog namota mogu zanemarit u odnosu na gubitke u željezui:
PCu10  q  R1  I 02  0 (11.1.7)

Kod transformatora manjih snaga, gde je udeo struje praznog hoda u odnosu na nazivnu primarnu struju
znatno veći, navedene gubitke treba uzeti u obzir, a kod transformatora velike snage oni su zanemarivo mali
u odnosu na gubitke u gvožĎu (iznose 1,5 - 2% gubitaka u željezu), te praktično vredi da je:
P0  PFe (11.1.8)

Sl. 11.1.3 – Krakteristike praznog hoda transformatora

39 / 68
Ako se ima u vidu da se impedansa Zm u grani magnećenja na ekvivalentnoj šemi sa Sl.11.1.1b može
izraziti u obliku:
Z m  Rm  jX m (11.1.9)
Tada se gubici praznog hoda mogu iskazati jednačinom:
P0  q  R1  Rm   I 02  q  Rm  I 02  PFe ; Rm  R1  ( R1  Rm )  Rm (11.1.10)

Faktor snage praznog hoda transformatora izračunava se na osnovu izmerenih vrednosti snage i srednjih
vrednosti faznih napona i struja praznog hoda:
P0
cos 0  (11.1.11)
q U 0  I0

Iz jednačine (11.1.2) može se izračunati impedansa magnećenja Zm:

'
U 20 m U' U
Zm   12 20  0 (11.1.12)
m21  I 0 I0 I0

Nakon toga moguće je se izračunati otpor magnećenja Rm koji odgovara gubicima snage u gvožĎu:

Rm  Z m  cos 0 (11.1.13)

Kao i reaktansu magnećenja:

X m  Z m2  Rm2  Z m  sin  0 (11.1.14)

Na Sl.11.1.3b prikazana je promena impedanse magnećenja Zm i otpor magnećenja Rm u funkciji napona

praznog hoda. Sa slike je vidljivo da date veličine jako zavise od zasićenja magnentog kola transformatora.
Gubici praznog hoda transformatora, odnosno gubici u željezu, su mali u poreĎenju sa nazivnom snagom
transformatora i oni ne zavise o opterećenju transformatora. Oni su prisutni svo vreme dok je transformator
priključen na mrežu, nezavisno o tome da li je transformator opterećen ili u praznom hodu. Za stalni pogon
transformatora poznavanje tih gubitaka veoma je važno. S druge strane, električna energija se u prenosu od
izvora do potrošača transformiše nekoliko puta, te ako ne provedemo mere za ograničavanje gubitaka, oni
mogu vrlo nepovoljno delovati na elektroenergetski sistem.

40 / 68
 11.2 Kratak spoj transformatora i ogled kratkog spoja

Kao što je već rečeno kratak spoj transformatora predstavlja režim rada pri kojem su priključci primarnog
namota priključeni na napon (nominalni ili sniženi), a priključci sekundarnog namota su meĎusobno kratko
spojeni (Zp=0). Treba razlikovati dve vrste kratkog spoja:
 režim kratkog spoja transformatora u eksploataciji (udarni kratki spoj),
 režim kratkog spoja transformatora pri sniženom naponu napajanja (ogled kratkog spoja).
Ako je primar transformatora priključen na nominalni napon napajanja pri kratkospojenom sekunadarnom
namoru, u namotima transformatora pojavit će se struje koje su 15-20 puta veće od nazivnih struja, jer su
ograničene samo impedansama namota koje su relativno male. Eksplatacioni kratki spoj predstavlja veliku
opasnost za transformator kako zbog pojave velikih elektrodinamičkih sila tako i zbog nedozvoljeno velikih
zagrijavanja namota koje mogu dovesti do razaranja transformatora.
Principijelna šema kratkog spoja jednofaznog transformatora prikazana je na Sl.11.2.1a. Kao što je već
rečeno, u režimu kratkog spoja priključci A - X primarnog namota su priključeni na sniženi napon, a priključci
a - x sekundarnog namota su meĎusobno kratkospojeni (impedansa opterećenje je jednaka nuli Zp=0 ).
Ekvivalentna šema transformatora u režimu kratkog spoja prikazana je na Sl.11.2.1b. Pod delovanjem
prostoperiodičnog sniženog napona, kroz primarni namot će proteći struja I1k koja je jednaka nazivnoj
primarnoj struji I1n transformatora, a kroz namot sekundara protiče struja I2k koja je jednaka nazivnoj
sekundarnoj struji I2n.

U režimu kratkog spoja pri sniženom naponu napajanja kratkospojne struje primara i sekundara dostižu
svoje nominalne vrednosti pri primarnom naponu napajanja čija je vrednost 15 do 20 puta manja od
nominalnog napona napajanja Uks=(0,05 - 0,10)U1n. Imajući u vidu meĎusobnu zavisnost napona napajanja i
rezultantnog fluksa, jasno je da će pri tako niskoj vrednosti napona napajanja i rezultantni fluks k koji se
zatvara kroz jezgro transformatora biti relativno mali (iznosi oko 2,5% do 5% vrednosti rezultantnog
magnetnog fluksa za nominalni režim rada). To praktično znači da je u režimu kratkog spoja i struja
magnećenja koja stvara rezultantni fluks zanemarivo mala, a feromagnetno jezgro transformatora je potupno
nezasićeno. Obzirom da je struja magnećenja zanemarivo mala, to su primarna i sekundarna kratkospojna
struja meĎusobno u opoziciji (Sl.11.2.1e) stvarajući relativno mali rezultantni magnetni fluks k koji se
zatvara kroz magnetno jezgro.
Obzirom da struje primara i sekundara u režimu kratkog spoja sa sniženim naponom imaju nominalne
vrednosti to i rasipni fluksevi primara i sekundara takoĎe imaju pune vrednosti. Raspored linija rasutih
flukseva prikazan je na Sl.11.2.1a, sa koje se vidi da se smerovi rasutih fluseva meĎusobno podudaraju u
prostoru izvan jezgra, a da su im smerovi u magnetnom jezgru meĎusobno suprotni. Budući da rasipni
fluksevi većinom prolaze kroz ulje i vazduh, odnosno kroz sredine sa konstantnom magnetnom
permeabilnosti, može se smatrati da su rasipni fluksevi primara i sekundara k i k proporcionalni
odgovarajućim strujama primara i sekundara i u fazi su sa njima.

Glavni magnetni fluks kindukuje u primarnom i sekundarnom namotu elektromotorne sile E1k i E2k koje
kasne za datim fluksom za četvrtinu periode. Elektromotorna sila E1k se ponaša kao kontraelektromotorna
sila i drži ravnotežu priključenom naponu. Rasuti magnetni fluksevik primara i k indukuju u namotima
elektromotorne sile usled rasipanja Ek, odnosno Ek koje zaostaju za svojim rasutim fluksovima za /2. U
namotima primara i sekundara deluju i elektrootporne sile Ej1k i Ej2k koje su suprotnog smera u odnosu na
nominalne struje namota.

41 / 68
 Sl. 11.2.1 – Principijelna šema spoja trafoa u kratkom spoju (a), ekvivalentna šema (b) i vektorski dijagram
transformatora u kratkom spoju (e i f)

Rad transformatora u režimu kratkog spoja pri sniženom naponu može se opisati pomoću već ranije
definisanih osnovnih jednačina transformatora (11.1), koje sada postaju oblika:
U 1k  E 1k  Z 1 I 1k  Z m I 0k  Z 1 I 1k (11.2.1)

0  E 2k  Z 2 I 2k  0  Z 2 I 2k  m21  Z m  I 0k (11.2.2)
I 0k  I 1k  I 2k
'
(11.2.3)

Shodno uslovima neophodnim za režim rada transformatora u kratkom spoju pri sniženom naponu prikazana
je adekvatna ekvivalentna šema transformatora (Sl.11.2.1b,c) iz koje se može odrediti ekvivalentna
impedansa kratkog spoja:

Z Zm
'
U 1k U ks
zk    Z1  '2 ; Z m  Z 2  Z2  Zm Zm
' '
(11.2.4)
I 1k I 1n Z2  Zm

Kako je impedansa magnećenja Zm znatno veća od impedanse sekundara Z2 (nekoliko stotina puta), to se
impedansa primara Z2 u broiocu izraza (11.2.4) može zanemariti, te se dobija konačan izraz za ekvivalentnu
impedansu kratkog spoja:

z k  Z 1  Z 2  ( R1  R2' )  j ( X  1  X ' 2 )  rk  jX k
'
(11.2.5)

42 / 68
gde veličine
rk  R1  R2'  R1  m12
2
 R2
(11.2.6)
X k  X  1  m12
2
 X2

predstavljaju ekvivalentni omski otpor kratkog spoja i ekvivalentnu reaktansu kratkog spoja usled rasipanja.
Na osnovu gore navedenih jednačina nacrtan je vektorski dijagram električnih sila transformatora u režimu
kratkog spoja pri sniženom naponu (Sl.11.2.1d). U cilju poreĎenja, na Sl.11.1.1c je prikazan i vektorski
dijagram električnih sila transformatora u normalnom režimu rada.
o
Ako se dijagram električnih sila sekundara svedenih na primar (Sl.11.2.1d) obrne za 180 onda se ems
sekundara svedena na primar E’2 poklopi sa kontra ems primara E1, te se dobije dijagram električnih sila
kao na Sl.11.2.1e. Sa Sl.11.2.1e se vidi da su fazori elektrootpornih sila i elektromotornih sila usled rasipanja
meĎusobno paralelni jer su struje primara i sekundara u režimu kratkog spoja meĎusobno u opoziciji
(zanemarena je struja megnetiziranja). Time se praktično dobija trougao kratkog spoja električnih veličina,
odnosno trougao kratkog spoja impedansi ili trougao kratkog spoja napona, u zavisnosti šta se razmatra.
Ogled kratkog spoja transformatora pri sniženom naponu izvodi se u skladu sa tačkom 11.4 standarda
IEC 60076-1/2011. Ogled kratkog spoja transformatora pri sniženom naponu izvodi se tako što se stezaljke
sekundara transformatora kratko spoje, a primar se napaja sniženim naponom tolikog iznosa da namotima
proteku nazivne struje (Sl.11.2.2a). Shodno tački 11.4 standarda IEC 60076-1/2011 mjerenja električnih
veličina u režimu kratkog spoja se moraju izvesti brzo, tako da ne bi nastale značajnije greške mjerenja zbog
porasta temperature. Razlika temperatura ulja pri vrhu i dnu kotla mora biti dovoljno mala da se može tačno
odrediti srednja temperatura namota transformatora.
Niženaponska strana transformatora priključena je na sekundare tri jednofazna regulaciona ispitna
transformatora (čiji su su primarni namoti meĎusobno spojeni u trougao i priključeni na mrežu), dok je
višenaponska strana transformatora kratkospojena (Sl.11.2.2a). Na sekundarnim namotima regulacionih
transformatorima vrši se podizanje napona sve do dok kroz niženaponske namote transformatora u kratkom
spoju ne protekne naznačena struja.
Kratak spoj namota transformatora izvodi se što kraćim i debljim kablom ili profilnim bakrom. U slučaju velikih
transformatora omski otpor kratkospojne veze se ne može zanemariti jer je usporediv s otporom namota, te
je nužno obaviti korekciju njegovih gubitaka (otpora). Što je niži napon sa namota na kome se izvodi kratak
spoj i što je veća snaga transformatora, to su manje vrednosti impedance, te je neophodno paziti da izvedba
kratkog spoja bude što bolja i da kratkospojnik ima što manji otpor.
U kratkospojenom namotu se ne vrše merenja jer otpori ampermetara i strujnih grana watmetara mogu biti
znatni u odnosu na impedansu transformatora, što bi dovelo do pogrešnih rezultata merenja.
Prije izvoĎenja ogleda kratkog spoja neophodno je izvršiti merenje omskih otpornosti namota primara i
sekundara primenonom jednosmerne struje.
Tokom ogleda kratkog spoja transformatora mere se sledeći električni parametri:

 napon napajanja Uks pri kojm se postiže nazivna struja u primarnom namotu pri kratkospojenom
sekundaru,
 struja primarnog namota pri kratkospojenom sekundaru (I1k =I1n),
 snaga koju transformator uzima iz mreže u režimu kratkog spoja – snaga kratkog spoja Pk.
 Da bi dobili pravu sliku o prilikama u jezgru transformatora kao i meĎusobnim zavisnostima pojedinih
električnih veličina u režimu kratkog spoja transformatora pri sniženom naponu nije dovoljno izvršiti
samo merenje sniženog napona pri kojem kroz niženaponski namot protekne nazivna struja I1n pri
kratkospojenom višenaponskom namotu, već je poželjno snimiti nekoliko vrednosti sniženog
napona, obično u opsegu (0,8 - 1,1)I1n. Sa tako dobivenim podacima merenja može se nacrtati
karakteristike kratkog spoja: Ik = f1(Uk), Pk = f2(Uk) i cosφk = f3(Uk), čiji su graficii prikazni na
Sl.11.2.2b.

43 / 68
 Sl. 11.2.2 – Ispitni krug za trofazno mjerenje struje i snage kratkog spoja transformatora

U ogledu kratkog spoja sniženog napona napajanja i njemu odgovarajuće kratkospojne struje započinje pri
.
najvećoj struji (1,1 I1n) koja se na dalje smanjuje u koracima u opsegu (1,1 - 0,8)I1n. Ogled kratkog spoja
započinje s najvećom strujom zato što se pri većoj struji namot brže zagreje, a zbog velike toplotne
vremenske konstante transformatora će pri smanjenju struje dodatno zagrevanje namota biti sve manje pa

44 / 68
će temperature namota ostati praktički konstantna. Time se postiže ujednačen iznos otpora namota pri svim
izmerenim iznosima struje.
Kod trofaznih transformatora zbog različitih dužina magnetnog kola pojedinih faza razlikuju se i magnetni
otpori jezgra, zbog čega će kroz svaku od njih proticati različite vrednosti kratkospojnih struja. Zbog toga se
struja kratkog spoja izračunava kao srednja aritmetička vrednost pokazivanja ampermetara u sve tri faze:

I 1kA  I 1kB  I 1kC

I 1k sr   I ks  I 1n (11.2.7)
3
Srednja vrednost napona pri kojima se postiže željene vrednosti struje kratkog spoja izračunava kao srednja
aritmetička vrednost pokazivanja voltmetara (fazne vrednosti) u sve tri faze:

U 1kA  U 1kB  U 1kC

U 1k sr   U 1k  U ks (11.2.8)
3
Kod trofaznih transformatora gubici snage kratkog spoja su zbir pokazivanja vatmetara u sve tri faze:

PkA  PkB  PkC

Pk  (11.2.8)
3
Iz ogleda kratkog spoja transformatora mogu se odrediti sledeći parametri:

 ekvivalentna impedansa kratkog spoja Zk=Uks/Iks,

 faktor snage cosφk u kratkom spoju,
 napon kratkog spoja uk= Uks/U1n,

Na osnovu izmerenih vrednosti sniženog faznog napona kratkog spoja Uks i struje kratkog spoja Iks može se
izračunati ekvivalentna impedansa kratkog spoja:

U 1k U ks U ks
zk    (11.2.9)
I 1k I ks I 1n

Faktor snage kratkog spoja transformatora izračunava se na osnovu izmerenih srednjih vrednosti snage i
srednjih vrednosti faznih napona i struja kratkog spoja:
Pk Pk
cos k   (11.2.10)
q  U ks  I ks q  U 1k  I 1n
Imajući u vidu da je magnetno kolo transformatora u režimu kratkog spoja nezasićeno, to je karakteristika
struje kratkog spoja u funkciji sniženog napona kratkog spoja Iks = f(Uks) prava linija, pa će shodno relaciji
(11.2.9) faktor snage transformatora u režimu kratkog spoja imati konstantnu vrednost (cosφk=const).
Uz već odreĎenu impedansa kratkog spoja zk i faktor snage cosφk, moguće je izračunati ekvivalentni omski
otpor kratkog spoja i ekvivalentnu reaktansu kratkog spoja usled rasipanja po fazi transformatora:
rk  z k  cos k ;
(11.2.11)
X k  z k  sin  k

Ovako izmeren omski otpor odgovara ukupnim gubicima transformatora usled struje optrećenja, tako da je
on veći od otpora namota izmernog jednosmernom strujom. Otuda mu i naziv ekvivalentni otpor.
Ekvivalentna impedansa kratkog spoja, ekvivalentni omski otpor kratkog spoja i ekvivalentna rasipna
reaktansu kratkog spoja koji su izmereni na ovaj način, predstavljaju ukupne vrednosti za oba namota
zajedno, redukovane na broj namota one strane na kojoj se vršilo merenje

Poznavanje iznosa ukupne rasipne reaktanse Xk transformatora važno je za odreĎivanje induktivne

komponente napona kratkog spoja ux%. Napon kratkog spoja je reda veličine nekoliko postotaka nazivnog
napona U1n i odgovarajuća struja magnetiziranja za taj mali napon je zanemariva pa može uzeti da sva struja
koja teče kroz primarni namot istovremeno teče i kroz sekundarni namot (redukovana recipročnom

45 / 68
vrijednošću odnosa transformacije). To znači da se u ekvivalentnoj šemi transformatora kod ogleda kratkog
spoja može izbaciti poprečna grana (koju čine glavna reaktansa i ekvivalentni otpor za gubitke u željezu).
Shodno Tabeli br. 1 standarda IEC 60076-1/2011, dopuštena odstupanja u odnosu na naznačene vrijednosti
za impedansu kratkog spoja zk iznose ±10%.

Kako se u ogledu kratkog spoja transformatora struje u kolu primara i sekundara kreću u opsegu (0,8 - 1,1)In
to će doći do zagrevanja namota primara i sekundara što će uzrokovati promenu njihovih omskih otpornosti.
U cilju dobivanja što tačnijih rezultata i mogućnosti formiranja jedinstvenog kriterija ocenjivanja, standardom
IEC 60076-1/2011 (tačka 11.1) je predviĎeno da se omski otpori a time i snaga gubitaka svodi na referentnu
temperaturu koju namoti obično imaju u normalnim uslovima rada. U skladu sa tačkom 11.1 standarda
o
IEC 60076-1/2011 kao referentna temperature za uljne transformatore uzima se 75 C.
Da bi se moglo izvršiti preračunavanje pojedinih električnih parametara transformatora na referentnu
o
temperaturu 75 C tokom ogleda kratkog spoja meri se temperatura ϑ namota primara i sekundara. Za
namot izraĎen od bakrene žice, ekvivalentni omski otpor namota na referentnoj temperaturi 75 °C definisan
je relacijom:
235  75 310
rk 75  rk  rk (11.2.12)
235   235  
Kako ekvivalentna reaktansa kratkog spoja ne zavisi od temperature, to ekvivalentna impedansa kratkog
spoja preračunata referentnu temperaturu 75 °C iznosi:

z k 75  rk275  X k2 (11.2.13)

Faktor snage kratkog spoja preračuna na referentnu temperaturu 75 °C iznosi:

rk 75
cos k 75  (11.2.14)
z k 75

Relativni napon kratkog spoja uk% definisan je kao odnos sniženog napona kratkog spoja Uks (U1k) pri kojem
kroz namot protiče struja kratkog spoja jednaka nazivnoj struji i nominalnog napona transformatora U1n:
U 1k U z I
uk %   100  ks  100  k 1n  100 (11.2.15)
U 1n U 1n U 1n

Relativni napon kratkog spoja uk% predstavlja važan podatak za transformatore kako za odreĎivanje
promene napona transformatora pri raznim opterećenjima tako i za odreĎivanje mogućnosti paralelnog rada
dva ili više transformatora.

Ako je poznata vrednost relativnog napona kratkog spoja uk% i faktor snage kratkog spoja cosφk, moguće je
odrediti aktivnu komponentu relativnog napona kratkog spoja ur%:
rk  I 1n
u r %  u k %  cos k   100 (11.2.16)
U 1n

Reaktivna komponenta relativnog napona kratkog spoja ur% iznosi:

X k  I 1n
u x %  u k %  sin  k   100 (11.2.17)
U 1n

Na osnovu gore izvedenih relacija, relativni naponi kratkog spoja meĎusobno su vezani relacijom:

u k %  u r2%  u x2% (11.2.18)

U uvodnom delu ovog predavanja napomenuto je da u režimu kratkog spoja struje primara i sekundara
dostižu svoje nominalne vrednosti pri naponu napajanja čija je vrednost znatno manja od nominalnog
napona nUks=(0,05 - 0,10)U1n. Pri tako niskoj vrednosti napona napajanja i rezultantni fluks k koji se
zatvara kroz jezgro transformatora će biti relativno mali (iznosi oko 2,5% do 5% vrednosti rezultantnog

46 / 68
magnetnog fluksa za nominalni režim rada). Srazmerno tome će i magnetna indukcija Bm u jezgru
transformatora imati znatno niže vrednosti. Obzirom da su gubici snage u željezu srazmerni kvadratu
2
magnetne indukcije (B m), to praktično znači da se gubici snage u željezu transformatora pri ogledu kratkog
mogu zanemariti.

Snaga Pk koja se meri tokom ogleda kratkog spoja transformatora je snaga koju transformator uzima iz
mreže u režimu kratkog spoja a predstavlja snagu gubitaka, jer transformator u režimu kratkog spoja ne vrši
nikakav koristan rad.
Izmerena snaga gubitaka Pk tokom ogleda kratkog spoja transformatora može se iskazati u obliku:

Pk  PCu 1  PCu2  Pdod  PCu  Pdod (11.2.19)

Izmereni gubici kratkog spoja Pk transformatora sastoje se od:

a) Džulovih gubitaka u bakru namota primara PCu1 i sekundara PCu2, odnosno gubitaka na omskim
(radnim) otporima namota,
b) "dodatnih gubitaka" Pdod usled vrtložnih struja (uzrokovanih rasipnim fluksevima) u konstruktivnim
delovima transformatora,
c) "dodatnih gubitaka" Pdod u bakru namota usled vrtložnih struja (uzrokovanih rasipnim fluksevima),
odnosno gubitaka usled skin efekta i efekta blizine (potiskivanje struje) koji dovode do neravnomerne
raspodele struje po preseku provodnika namota, što uzrokuje porast otpor namota.

Na osnovu praktičnih iskustava može se konstatovati da "dodatni gubici" Pdod usled vrtložnih struja
uzrokovanih rasipnim fluksevima iznose 5% - 10% ukupnih gubitaka Pk te se kao takvi u ovom razmatranju
mogu zanemariti:

Pk  q  U ks  I ks  cos k  PCu  q  rk I ks2 (11.2.20)

Ukupni Džulovi gubici u bakru transformatoru se računaju na osnovu srednje vrednosti izmerenih omskih
otpora namota (mereni jednosmernom strujom) pre ogleda kratkoga spoja koji su izmereni pri nekoj
temperaturi namota ϑ:

Ra  R b  R c
R1 sr 
3
(11.2.21)
R  R B  RC
R2 sr  A
3
Poznato je da se radni otpor povećava s povećanjem temperature, dok se “dodatni” otpor smanjuje s
porastom temperature. Do smanjenja dodatnog otpora s povećanjem temeprature dolazi zbog toga što su
dodatni gubici posledica rasipnih flukseva koji u konstrukcijskim delovima transformatora (steznici, kotao)
uzrokuju vrtložne struje. Amplitude vrtložnih struja su proporcionalne ekvivalentnom indukovanom naponu,
odnosno promeni ulančenog rasipnog tfluksa i obrnuto proporcionalne ekvivalentnom otporu željeza kroz
koje teku. S porastom temperature raste i ekvivalentni otpor željeza pa se stoga dodatni gubici smanjuju
2
(Pdod=E ekv/Rekv). Budući da se dodatni gubici računaju kao gubici na ekvivalentnom otporu Rdod spojenom u
seriju s otporom namota (Pdod = I2k·Rdod), to se sa porastom temperature “dodatni“ otpor Rdod mora smanjivati
da bi ispravno uzeli u obzir ono što se fizikalno dogaĎa u transformatoru (pad dodatnih gubitaka Pdod s
porastom temperature). Na nekvivalentnoj šemi dodatni otpor je predstavljen kao deo otpora R'2.

47 / 68
 11.3 Promene napona transformatora

Jedna od važnijih karakteristika transformatora kada je priključen na elektroenergetsku mrežu je pad napona
na transformatoru koji izaziva opterećenje priključeno na njegov sekundarni namot.

Ukupna promena napona transformatora ΔU2 je algebarska razlika izmeĎu sekundarnog napona u režimu
praznog hoda U20 i sekundarnog napona pri nominalnom režimu rada U2 i zadatom faktoru snage:

U 2  U 20  U 2 (11.3.1)

Relativna promena napona transformatora u je odnos izmeĎu ukupne promene napona transformatora ΔU2 i
sekundarnog napona u režimu praznog hoda U20:

U 2 U 20  U 2 U
u  1 2 (11.3.2)
U 20 U 20 U 20

Relativna promena napona transformatora u% izražena u procentima je:

U 2 U U2
u%   100  20  100 (11.3.3)
U 20 U 20

Najčešće radno stanje transformatora se nalazi izmeĎu dva granična režima rada, režima praznog hoda i
režima kratkog spoja, odnosno kada se optrećenje na sekundaru transformatora menja u granicama
(0<Zp<∞). Obzirom da je za bilo koje opterećenje transformatora napon primara stalan, obično se analizira
kako se menja primar struja i napon sekundara u funkciji promene optrećenja Zp na sekundaru, odnosno
promene struje sekundara.

Proračun promene napona transformatora pri bilo kom opterećenju moguće je analizirati pomoću već ranije
definisanih osnovnih jednačina transformatora (11.1):
U 1  E 1  Z 1 I 1  Z m I o  Z 1 I 1 (11.3.4)

U 2  E 2  Z ' 2 I 2   Z m  I 0  Z 2  I 2
' ' ' ' '
(11.3.5)

I 0  I1  I 2  I1  I 0  I 2
' '
(11.3.6)

U2 Z p I2
' '
(11.3.7)

Ako se jednačina (11.3.7) uvrsti u jednačina (11.3.5) dobija se nova relacija oblika:

Z p  I 2  Z m  I 0  Z 2  I 2  ( Z p  Z 2 )  I 2  Z m  I 0
' ' ' ' '
(11.3.8)

iz koje se može izraziti struja praznog hoda:

 Z2  Z p
'

I0  (11.3.9)
Zm

Ako se nešto izmenjena jednačina (11.3.6) uvrsti u jednačina (11.3.4) dobija se novi oblik jednačine
naponske ravnoteže za kolo primara:

U 1  Z m I o  Z 1 I 1  Z m I o  Z 1  ( I 0  I 2 )  (Z m  Z 1 )  I o  Z 1 I 2
' '
(11.3.10)

čijim daljim sreĎivanjem dobijamo relaciju oblika:

Z2  Z p
'

U 1  (Z m  Z 1 )  I o   ( Z m  Z 1 )  Z1I2
' '
Z1I2
Zm (11.3.11)

 Z m U 1  ( Z m  Z 1 )(Z 2  Z p )  Z 1 Z m I 2
'
 '

48 / 68
iz koje se može izraziti sekundarna struja svedena na primar:

Z mU 1 U1
I2  
'
(11.3.12)
Z1 Z1
Z m (1  )(Z 2  Z p )  Z 1 (1  )(Z 2  Z p )  Z 1
' '

Zm Zm

Kako je

Z1 Z1
Z m  Z 1  0  (1  ) 1 (11.3.13)
Zm Zm

dobija se izraz za sekundarnu struju svedenu na primar u funkciji primarnog napona i impedanse
opterećenja:

U1 U1
I2  
'
(11.3.14)
Z1 
'
Z2 Zp zk  Z p

Ako se izraz (11.3.14) uvrsti u relaciju (11.3.7) dobija se izraz za sekundarni napon sveden na primar u
funkciji primarnog napona i impedanse opterećenja:

Z p U 1
U2 Z p I2 
' '
(11.3.15)
zk  Z p

Na osnovu jednačina (11.3.14) i (11.3.15) moguće je formirati uprošćenu ekvivalentnu šemu za sekundar
transformatora (Sl.11.3.1a) koja je nastala kao posledica zanemarenja odnosa Z1/Zm (Zm=∞), odnosno
zanemarenje struje praznog hoda u osnovnoj ekvivalentnoj šemi realnog transformatora (Sl.9.1a).
Zanemarenjem struje praznog hoda, struje primara i sekundara su meĎusobno tačno u opoziciji. Navedeno
stanje je tačno pri kratkom spoju, a približno je tačno pri nominalnom opterećenju. Što je opterećenje
transformatora manje, odnosno što smo bliži režimu praznog hoda, ova pretpostavka je sve manje tačna.

Sl. 11.3.1 – Uprošćene ekvivalentne šeme (a, b) i vektorski dijagram transformatora pri promeni napona (c)

49 / 68
Ako se izraz za struju praznog hoda (11.1.3) i izraz za svedenu sekundarnu struju (11.3.14) uvrste u relaciju
ravnoteže struja (11.3.6) dobija se izraz za primarnu struju u funkciji primarnog napona i impedansi
transformatora:

U1 U1  1 1  1
I1  I 0  I 2      U 1  U 1
'
(11.3.16)
Z 1  Z m z k  Z p  Z 1  Z m z k  Z p  Z ekv

gde je

1 1 1
  (11.3.17)
Z ekv Z1  Z m zk  Z p

Na osnovu relacije (11.3.16) može se formirati nova uprošćena ekvivalentna šema kao na Sl.11.3.1b.
Novoformirana uprošćena ekvivalentna šema sa Sl.11.3.1b razlikuje se u odnosu na osnovnu ekvivalentnu
šemu realnog transformatora (Sl.9.1a) time što je impedansa Z1 prebačena u granu magnećenja i u
sekundarno kolo transformatora, pa su oba meĎusobno vezana paralelno.
Iz uprošćene ekvivalentne šeme sa Sl.11.3.1a može se napisati jednačina naponske ravnoteže
transformatora:

 U 2  U 1  z k  I 2  U 1  (rk  jX k )  I 2
' ' '
(11.3.18)

Na osnovu relacije (11.3.18) nacrtan je fazorski dijagram električnih sila prikazan na Sl.11.3.1c.

50 / 68
 11.4 Izračunavanje promene napona i relativne vrednosti promene napona

Izračunavanje promene napona transformatora se svodi na izračunavanje razlike intenziteta fazora napona
primaraU1 i sekundarnog napona U’2, a započinje crtanjem fazorskog dijagrama sa relativnim vrednostima.
o
Fazorski dijagram električnih sila sa Sl.11.3.1c je zakrenut za 90 u smeru kazaljke tako da je fazor
sekundarnog napona U’2 bio na apscisnoj osi kao što je prikazano na Sl.11.4.1a. Na Sl.11.4.1b prikazan je
fazorski dijagram sa Sl.11.4.1a, izražen u relativnim jedinicama, uzimajući da je U1=1,0.

Sl. 11.4.1 – Određivanje relativne promene napona transformatora

Posmatrajući fazorski dijagram sa Sl.11.4.1b, izražen u relativnim jedinicama, može se pisati da je:

u2'  a  u1  cos (11.4.1)

Sa fazorskog dijagram sa Sl.11.4.1b vredi da je:

u2'  u1  u (11.4.2)

Ako se relacija (11.4.2) uvrsti u relaciju (11.4.1) dobija se jednačina relativnih napona u obliku:

u1  u  a  u1  cos (11.4.3)

Iz koje se može iskazati izraz za relativnu promenu napona transformatora:

u1  u1  cos  a  u (11.4.4)

odnosno vredi da je

u  u1  u1  1  sin 2   a (11.4.5)

Iz fazorskog dijagram sa Sl.11.4.1b vredi da je:

b
sin   (11.4.6)
u1

51 / 68
Za male vrednosti ugla θ vredi da je:

sin 2  1 b2
1  sin 2   1   1  2 (11.4.7)
2 2 u1

što kad se uvrsti u relaciju (11.4.5) daje konačnu jednačinu za odreĎivanje relativnu promenu napona
transformatora:

1 b2 1 b2
u  u1  u1  (1   2 )  a  u  a   (11.4.8)
2 u1 2 u1
Sa fazorskog dijagrama električnih sila transformatora vredi da je:
a  u r  cos  u x  sin 
(11.4.9)
b  u x  cos  u r  sin 
Ako fazor primarnog napona izrazimo u procentualnom iznosu ( u1=100), relacija (11.4.8) postaje oblika

1 b2 b2
u%  a%   %  u%  a%  % (11.4.10)
2 100 200
U mnogim praktičnim slučajevima, posebno kada su u pitanju induktivna opterećenja (što je većinom slučaj) i
transformatori velikih snaga, može se zanemariti drugi član relacije (11.4.8), te vredi da je:

u%  a%  ur  cos  u x  sin  (11.4.11)

Na osnovu poslednje relacije može se zaključiti da se relativna promena napona transformatora može
jednostavno odrediti ako je poznat pravougli trougao (katete ur i ux) kratkog spoja i fazni ugao opterećenja φ.

52 / 68
 12. TROFAZNI TRANSFORMATORI

12.1 Osnovni pojmovi o trofaznim transformatorima

Potreba za primenom trofaznog sistema struja uslovila je i porebu za trofaznim transformatorima. Prvi način
formiranja trofaznih transformatora bio je da se tri jednaka jednofazna transformatora povežu u trofazni spoj
sa višenaponske i sa niženaponske strane (Sl.12.1.1a). Ovako formiran trofazni transformator sastoji se od
tri odvojene jedinice, od kojih svaka ima odvojeno magnetno kolo, odnosno odvojene magnetne flukseve.
Trofazni transformator formiran na taj način naziva se “transformatorskom grupom“ ili “grupni
transformator“. Ovakav način formiranja trofaznih transformatora i danas se zadržao u USA.

Sl. 12.1.1 – Principijelna šema trofaznog grupnog (a), trostupnog (c) i petostupnog transformatora (d)

Nakon toga započeta je gradnja trofaznih transformatora kao jedinstvene celine, sa ciljem da se iskoristi
činjenica da je zbir trenutnih vrednosti uravnoteženih magnetnih flukseva u sve tri faze jednak nuli
(Sl.12.1.1b). Dakle, drugi način konstrukcije trofaznih transformatra je gradnja trofaznog transformatora kao
jedinstvene celine čije se magnetno kolo nalazi u jednoj ravni, a sastoji od tri jezgra (stuba) i dva jarma
(Sl.12.1.1c). Ova izvedba transformatora naziva se “trofazni jezgrasti transformator“ sa trosubnom
jezgrom. Ova izvedba transformatora, koja se inače koristi u evropskim zemljama, je mogo praktičnija i
jednostavnija za izvedbu.
Uočava se da su u slučaju trofaznog grupnog transformatora magnentni fluksevi pojedinih faza potpuno
nezavisni jedan od drugog, a dužine magnetnih linija (prikazane isprekidanim linijama) sve tri faze su
meĎusobno jednake (Sl.12.1.1a)., tako da dovoĎenjem simetričnog trofaznog napona na ovaj tip
transformatora, dobija se simetričan sistem struja praznog hoda, indukovanih napona i magnetnih flukseva
sve tri faze (Sl.12.1.1b).
U slučaju trofaznog jezgrastog transformatora (Sl.12.1.1c)., dužine linija magnentnih flukseva pojedinih faza
nisu identične, odnosno u navedenom slučaju postoji magnetna nesimetrija, jer srednje jezgro nema jarma.
Kako je dužina linije magnetnog fluksa srednje faze B najmanja, to će i njen magnetni otpor biti najmanji, a
time i struja magnećenja srednje faze (struja praznog hoda) koja ga stvara će biti manja od struja krajnjih
faza transformatora (A i C).

53 / 68
Ako se na priključke trofaznog jezgrastog transformatora dovede trofazni simetrični napon, dobija se
nesimetričan sistem struja praznog hoda, indukovanih napona i magnetnih flukseva. MeĎutim, ovo ne igra
veliku praktičnu ulogu u radu transformatora, jer se već pri malom opterećenju ova nesimetrija struja izgladi.
Grupni transformator sastavljen od tri jednaka jednofazna transformatora je skuplja varijanta u odnosu na
trofazni trostupni transformator iste snage, takoĎe ima manju korisnost i zauzima više mesta. Prednost mu je
što svaki jednofazni transformator, koji čini grupu, je manjih dimenzija (zapremine) i mase, te je jednostavniji
za montažu i transport u odnosu na trofazni trostupni transformator iste snage. Za grupni transformator je
kao rezerva dovoljna samo jedna faza, odnosno samo jedan jednofazni transformator (trećina snage grupe),
jer je istovremeno oštećenje dvije faze grupnog transformatora malo verovatna. U slučaju trofaznog
jezgrastog transformatora u rezervi treba imati isti takav transformator, što je znatno skuplje rešenje.
Ako se uporede magnetna kola trofaznog grupnog i jezgrastog transformatora očita je ušteda u
feromagnentom materijalu. Kod jezgrastog transformatora količina materijala aktivnog dela je za oko 15%
manja od količine materijala aktivnog dela trofaznog grupnog transformatora. Pri tome treba imati u vidu da
cena materijala aktivnog dela transformatora čini približno polovinu cene transformatora. TakoĎe je i količina
materijala potrebnog za izradu transformatorskog suda (kotao) manja u slučaju trofaznog jezgrastog
transformatora, kao i broj provodnih izolatora.
Kod trofaznog jezgrastog transformatora spajanje namota pojedinih faza izvodi se u samom kotlu (u ulju)
tako da se na poklopcu transformatora imaju po tri višenaponska i tri niženaponska provodna izolatora (ako
nema izvoĎenja zvezdišta). To takoĎe predstavlja izvesnu uštedu u odnosu na trofazni grupni transformator,
a pored toga pojednostavljuje se spajanje transformatora na daleovodne linije prenosne mreže.
Kada se sve gore navedeno uzme u obzir, cena trofaznog jezgrastog transformatora u odnosu na trofazni
grupni transformator je oko 20% niža.
Kod trofaznih jezgrastih tranformatora najvećih snaga, zbog problema transporta, pojavljuje se potreba za
ograničenjem visine transformatora, odnosno visine njegovog magnetnog kola. Da se što više smanji visina
transformatora vrši se smanjenje visine jarma. Da ne bi došlo do povećanja magnetnog otpora, odnosno da
ne bi porasla indukcija u jarmu (a time povećali gubici ugvožĎu), dodaju se još dva stuba (četvrti i peti), radi
lakšeg zatvaranja magnetnog fluksa (Sl.12.1.1d). Ako se uzme da je magnetna indukcija ista u jarmu i u
stubovima transformatora, proračun pokazuje da presek jarma u slučaju jezgrastog transformatora sa
petostubnim jezgrom iznosi 58% preseka glavnih stubova na kojima se nalaze namoti. Presek krajnjih
stubova (četvrti i peti) jednak je preseku jarma. Dakle, visina jarma petostubnog transformatora iznosi 58%
visine trostubnog jezgra, te će se time smanjiti visina celokupnog transformatora. Visnina petostubnog
transformatora iznosi 2/3 visine normalnog trofaznog trostubnog transformatora.

54 / 68
 12.2 Sprege trofaznih transformatorima, označavanje namota i sprega

Prema tački 3.3.1 standarda IEC 60076-1/2011, namot transformatora se definiše kao skup navojaka koji
čine električno kolo koje je priključeno na napon za koji je transformator predviĎen. U slučaju trofaznog
transformatora namot transformatora se definiše kao skup tri fazna namotaja.
Prema tački 3.3.3 standarda IEC 60076-1/2011, fazni namot transformatora se definiše kao skup navojaka
koji čine jednu fazu trofaznog namotaja transformatora.
Da bi se omogućilo ispravno spajanje transformatora, uvedeno je označavanje krajeva namota i priključaka
transformatora. Jedan kraj namota se označava kao “početak“ (ili “ulaz“), a suprotni kraj namota se
označava kao “završetak“ (ili “izlaz“). Pri tome se oznake “početak“ i “završetak“ ne odnose na početak i
kraj namatanja namota nego se u većini slučajeva uzimaju proizvoljno. Kada se definišu “početak“ i
“završetak“ za jedan namot, onda su automatski definisani i krajevi ostalih namota.
Početni izvodi višenaponskih namota trofaznih transformatora označavaju se velikim slovima U, V, W (ranije
oznake A, B, C), a završni krajevi višenaponskih namota označavaju se velikim slovima (X, Y, Z).
Ispred slovne oznake za pojedinu fazu se stavljaju brojčane oznake za označavanje visine napona
namotaja: broj "1" za višenaponski namotaj, "2" za niženaponski namotaj kod dvonamotajnih transformatora,
i "3" za niženaponski namot kod tronamotajnih transformatora.

Krajevi namotaja označavaju se brojnim oznakama "1" za početak i "2" za kraj (svršetak), i to posle slovne
oznake, npr. 1U2 za svršetak VN namotaja prve faze. Uz krajeve potrebno je definisati i smer motanja
namotaja oko stuba ("desni" ili "levi").
Izvod neutralne tačke višenaponskog namota trofaznih transformatora označava se velikim slovom 1N, a
izvod neutralne tačke niženaponskog namota označava se malim slovom 2N.

Kod jednofaznih transformatora od kojih se formira “grupni trofazni transformator“ krajevi višenaponskih i
niženaponskih namota imaju iste oznake kao i krajevi namota trofaznih transformatora. U svim ostalim
slučajevima krajevi višenaponskih namota jednofaznih transformatora označavaju se velikim slovima D i Q, a
krajevi niženaponskih namota označavaju se malim slovima d i q.
Shodno tački 3.10 standarda IEC 60076-1/2011, fazni namoti transformatora mogu se spajati (sprezati) u
sledeće sprege: spoj u zvezdu (sprega Y), spoj u trougao (sprega D), spoj u otvoreni trougao i “cik-cak”
sprega (“slomljena zvezda”).
Postoji potpuna sloboda da se izabere bilo koja sprega za primar i za sekundar, nezavisno od već izabrane
sprege primara.
Shodno tački 3.10.1 standarda IEC 60076-1/2011 “sprega namota u zvezdu” je sprega kod koje je
odgovarajući kraj svakog faznog namota trofaznog transformatora vezan u zajedničku tačku (neutralna
tačka), a drugi kraj namota je priključen na odgovarajući linijski priključak (Sl.12.2.1a).
Prema tački 3.10.2 standarda IEC 60076-1/2011 “sprega namota u trougao” je sprega kod koje su fazni
namotaji trofaznog transformatora vezani na red tako da formiraju zatvoreno kolo (Sl.12.2.1b).
Prema tački 3.10.3 standarda IEC 60076-1/2011 “sprega namota u otovreni trougao“ je sprega kod koje
su fazni namotaji trofaznog transformatora ili namotaji istog naznačenog napona jednofaznih transformatora
koji čine grupni transformator, vezani su na red bez zatvaranja trougla u jednom od njegovih vrhova
(Sl.12.2.1c).
U skladu sa tačkom 3.10.4 standarda IEC 60076-1/2011 “cik-cak sprega namota“ je takva da se namot
svakog stupa (jezgra) podeli na dve jednake polovine pri čemu se jedna polovina veže u zvezdu a preostali
izvodi te polovine namota spajaju se sa izvodima druge polovine namota koji se nalaze na susednim
stubovima. Time se dobija rezultantni fazni napon jedne faze kao razlika dva polovična napona sa dva
različita stupa (Sl.12.2.1d).

55 / 68
 Sl. 12.2.1 – Izvedbe sprega namota trofaznog transformatora i nihove oznake

U skladu sa tačkom 6. standarda IEC 60076-1/2011 sprege namota trofaznih transformatora označavaju se
slovnim oznakama i to za višenaponske namote velikim slovnim oznakama, a za niţenaponske namote
malim slovnim oznakama. Za niženaponski namot sprega namota u zvezdu označava se malim slovom
“y”, sprega namota u trougao malim slovom “d”, a “cik-cak“ sprega označava se malim slovom “z”.
Za višenaponske namote sprega namota u zvezdu označava se velikim slovom “Y”, sprega namota u
trougao velikim slovom “D”. Na višenaponskoj strani namoti se ne vezuju u spregu cik-cak.

Ako su na višenaponskoj strani namoti spojeni u zvezdu sa izvedenom nultačkom, tada se označavaju sa
slovnom oznakom “YN”. Ako su na niženaponskoj strani namoti spojeni u zvezdu ili u cik-cak spregu a imaju
izvedenu nultačku, tada se označavaju sa slovnim oznakama “yn”, odnosno “zn”.

U skladu sa tačkom 6. standarda IEC 60076-1/2011 “otvoreni namot” u trofaznom transformatoru (trofazni
namot čiji se svi krajevi (6 kom) faznih namota izvode na poklopac preko provodnih izolatora) označava se
slovnom oznakom “III” na višenaponskoj strani, odnosno slovnom oznakom “iii” na niženaponskoj strani.

Da bi se smanjio broj izvoda (stezaljki) iz kotla na poklopac transformatora, svi mogući spojevi izmeĎu
namota trofaznih transformatora vrše se unutar kotla, a višenaponski i niženaponski namoti imaju izvedena
na poklopac transformatora samo tri ili četiri izvoda.
Na poklopcu trofaznih transformatora nalaze se priključci (izvodi provodnih izolatora) koje se označavaju
abecednim redom idući s leva na desno, posmatrano sa višenaponske strane (Sl.12.2.2a). Ako postoji, izvod
neutralne tačke transformatora nalazi se sa leve strane izvoda prvog namota (A, a) bilo da se radi o
višenaponskoj ili niženaponskoj strani (takoĎe posmatrano sa višenaponske strane). Imajući u vidu ovo
pravilo, moguće je odrediti redosled izvoda na poklopcu transformatora čak i kada oni nisu označeni.
Fazni pomak napona niženaponskog namota u odnosu na napon višenaponskog namota zavisi od:
a) smera namatanja namota,
b) načina označavanja stezaljki (izvoda) namota,
c) tipa izvedene sprege transformatora.

56 / 68
 Sl. 12.2.2 – Oznake izvoda na poklopcu trofaznog transformatora (a) i dijagram vektora napona u funkciji
namatanja i oznaka namota
Uticaj prva dva faktora mogu se objasniti na primeru jednofaznog transformatora (Sl.12.2.3b,c). Ako su oba
namota koji su motani u istom smeru i nalaze se na istom stupu, obuhvaćeni istim magnetnim fluksom, u
njima će se indukovati elektromotorne sile istog smera (Sl.12.2.3b). Ako su namoti motani u suprotnim
smerovima u njima će se indukovati elektromotorne sile suprotnog smera (Sl.12.2.3c). Ako uz nepromenjen
smer namatanja kao na Sl.12.2.3a promenimo označavanje sekundarnog namota (Sl.12.2.3d), odnosno
zamenimo mesta njegovih stezaljki u njima će se indukovati elektromotorne sile suprotnog smera.
Ovaj primer pokazuje da fazni pomak izmeĎu napona primara i sekundara jednofaznih transformatora može
o o
biti 0 ili 180 .
Uz sprege namota potrebno je definisati “grupu sprege” (“satni broj”), odnosno fazni pomeraj (fazni stav)
izmeĎu napona višenaponskog i niženaponskog namota istoimenih faza. Termin satni broj je uveden zbog
analogije sa satom (fazori se obeležavaju kao kazaljke sata).
U skladu sa tačkom 3.10.6 standarda IEC 60076-1/2011 fazor napona višenaponskog namota uzima se kao
referentni, a fazni pomak bilo kog drugog namota (srednji i niski napon) u odnosu na referentni označava se
satnim brojem, odnosno satom na koji pokazuje fazor niženaponskog namota kada je fazor višenaponskog
namota postavljen na “12 sati” (rastući brojevi znače veće zaostajanje). Kako se kod trofaznih transformatora
o
fazni pomak menja u skokovima od 30 , fazni pomak u električnim stepenima dobija se množenjem satnog
o o
broja sa 30 (n ⋅30 , gde je n ceo broj od 0 do 11).

U suštini, fazni pomak (fazni stav) predstavlja vreme za koje fazor napona niženaponskog namota kasni iza
fazora višenaponskog namota iste faze.
Pri odreĎivanju faznih stavova, odnosno satnih brojeva izmeĎu pojedinih sprega transformatora korisno je se
pridržavati sledećih pravila:
 fazor faznog napona faze “1U“ višenaponskog namota stavlja se u položaj “12 sati“, bez obzira na
njegovu spregu (postoji li on fizički ili ne),
 svi namoti na istom jezgru imaju isti fazni stav napona, a smer im je pozitivan ako im se homologni
krajevi podudaraju,
 satni broj niženaponskog namota odreĎuje se položajem faznog napona faze “2U“ (bez obzira
postoji li on fizički ili ne).

Shodno tački 6. standarda IEC 60076-1/2011 oznaka sprege dvonamotnog transformatora označava se tako
da se najpre navede slovna oznaka sprege višenaponskog namota, zatim slovna oznaka sprege
niženaponskog namota i na kraju (“satni broj”), uzevši fazor faznog napona višenaponskog namota kao
referentni (Primer: YNd5; Yz5; Dy11; Yzn5; ).

57 / 68
Oznaka sprege transformatora sa više od dva namota označava se tako da se najpre navede slovna oznaka
sprege višenaponskog namota, iza koje slede u redu slovne oznake sprega ostalih niženaponskog namota
namota s pripadajućim satnim brojem (redajući ih po naponskim nivoima “na dole“, uzevši fazor faznog
napona višenaponskog namota kao referentni (Primer: YNyn0d5; Yyn0d11; Dd0y5 ).

58 / 68
 13. PARALELAN RAD TRANSFORMATORA

Paralelan rad dva ili više transformatora ostvaruje se kada su istoimeni izvodi primarnih namota svih
transformatora priključe na odgovarajuće faze zajedničkih sabirnica jednog naponskog nivoa, a istoimeni
izvodi sekundarnih namota takoĎe priključe na odgovarajuće faze zajedničkih sabirnica niženaponskog nivoa
(Sl.13.1).

Sl.13.1 – Električna šema paralelnog rada transformatora

Iako je u osnovi ovo rešenje skuplje nego izbor jednog transformatora veće snage, njemu se pribegava iz
više razloga:
a) ekonimičnosti u eksploataciji, posebno u doba znatnog smanjenja opterećenja električne mereže
(nakon završetka radnog vremena ili u noćni satima),
b) potrebe za većom pogonskom sigurnošću koja se ogleda u držanju rezervnog transformatora za
slučaj kvara jednog od transformatora (drugi trafo treba da obezbedi delimično ili pak potpuno
snadbevanje potrošača).
c) snabdevanje dodatnih potrošača koji ranije nisu bili predviĎeni,
d) napajanjem povremenih dodatnih opterećenja (palniranog ili neplaniranog rasta konzuma),
e) etapne izgradnje trafostanica ili novog industrijskog pogona.
Transformatori koi rade u paralelnom radu su pravilno odabrani ako:
 dele meĎusobno opterećenja srazmerno svojim nazivnim snagama,
 ne stvaraju nepotrebne gubitke,
 nema pojave struja izjednačenja večih iznosa koje bi mogle izazvati havarisko stanje.

59 / 68
Uslov za paralelan rad transformatora je da se izmeĎu njih ne pojave struje izjednačenja koje uzrokuju
nepravilnu raspodelu opterećenja pojedinih transformatora u odnosu na njihove nazivne snage. Struje
izjednačenja u paralelnom radu nastaju kao posledica razlike napona izmeĎu istoimenih priključaka
transformatora. Razlika napona može nastati kao posledica razlike intenziteta napona istoimenih priključaka
namota, razlike u faznim stavovima napona istoimenih faznih namota ili jedno i drugo istovremeno. Razlika
intenziteta napona nastaje zbog različitih padova napona na pojedinim transformatorima, a razlika u faznim
stavovima napona nastaje zbog različitih grupa sprege.
Da bi transformatori mogli raditi u paralelnom radu potrebno je ispuniti sledeće uslove:
a) prenosni odnosi, odnosno odnosi broja zavoja (m12=N1/N2) pojedinih transformatora moraju
biti meĎusobno jednaki, a nazivni naponi transformatora takoĎer trebaju biti jednaki ili približno
jednaki. Dakle, nazivni naponi transformatora se mogu neznatno razlikovati (±2,5%), ali prenosni
odnosi broja zavoja moraju biti jednaki. Razlika prenosnih odnosa (odnosa broja zavoja)
transformatora koji rade u paralelnom radu treba da bude manja od 0,5%. Nejednakost prenosnih
odnosa broja zavoja uzrokuje pojavu struja izjednačenja koje teku izmeĎu samih transformatora, dok
eventualna nejednakost nazivnih primarnih napona ima za posledicu da će jedan od transformatora
imati povećanu struju magnetiziranja (transformator koji ima niži nazivni primarni napon). Pri tome
treba imati u vidu da su transformatori graĎeni tako da može izdržati pogon sa naponom koji je do
5% viši od nazivnog napona.
b) sekundarni naponi tranaformatora moraju biti u fazi, odnosno transformatori moraju pripadati
istoj grupi spoja. To znači da se na istu sabirnicu paralelno mogu spojiti istoimeni priključci
transformatora istog satnog broja. Ako su transformatori različitih satnih brojeva (naprimer: 6 i 11 ili 0
i 5) tada se pri paralelnom spoju na istu sabirnicu sekundarne strane, ne spajaju zajedno istoimeni
priključci transformatora, nego različito (zavisno od grupe spoja) kako bi se postigao navedeni uslov.
c) naponi kratkog spoja pojedinih transformatora trebaju biti meĎusobno jednaki, odnosno mogu
se razlikovati najviše do 10% u odnosu na srednju vrednost napona kratkog spoja svih paralelno
spojenih transformatora. Ukoliko je razlika napona kratkog spoja veća od dozvoljenih 10%, tada
transformator manje snage mora imati veći napon kratkog spoja i obratno, jer relativno opterećenje
preuzima transformator koji ima manji napon kratkog spoja.
d) odnos nazivnih prividnih snaga transformatora ne smije biti veći od 3:1. Jednakost padova
napona svih paralelno vezanih transformatora bit će postignuta i po iznosu i po fazi samo ako odnos
R/X svih transformatora jednak. Taj uslov je ispunjen kod transformatora koji imaju približno jednake
nazivne snage.

60 / 68
13.1 Paralelan rad transformatora pri različitim odnosima transformacije

Kao što je već napomenuto, odnosi broja zavoja (m12=N1/N2) pojedinih transformatora moraju biti
meĎusobno jednaki, a nazivni naponi transformatora takoĎer trebaju biti jednaki ili približno jednaki. Nazivni
naponi transformatora se mogu neznatno razlikovati (±2,5%), ali prenosni odnosi broja zavoja moraju biti
jednaki.
U cilju objašnjenja navedene pojave pretpostavka je da posmatrani trasformatori u paralelnom radu imaju
ispunjene sve uslove, izuzev što su im odnosi transformacije meĎusobno različiti. Radi jednostavnije analize
pretpostavka je da paralelno vezani transformatori rade u praznom hodu, te da su transformatori istih
nazivnih snaga (SnI=SnII) i podjednakih napona kratkog spoja ( ukI=ukII). Neka je odnos transformacije prvog
transformatora veći od odnosa transformacije drugog transformatora:

U10,I U10, II
m12, I  m12,II   (13.1.1)
U 20, I U 20,II

Ako su primarni namoti transformatora u paralelnom radu priključeni na iste sabirnice, to znači da su im
primarni naponi meĎusobno jednaki (U10,I = U20,II), te prethodna relacija postaje oblika:

1 1
  U 20, I U 20, II (13.1.2)
U 20, I U 20, II

odnosno sekundarni napon prvog transformatora je niži od sekundarnog napona drugog transformatora.
Dijagram sekundarnih napona paralelno spregnutih transformatora može se formirati u odnosu na zajedničko
kolo transformatora ili u odnosu na spoljašnje kolo (u odnosu na potrošača). Zavisno od načina posmatranja,
struja izjednačenja koja se javlja kao posledica nejednakih sekundarnih napona imat će različite uloge na
posmatrane transformatore. Posmatrano u odnosu na zajedničko kolo transformatora sekundarni naponi
pojedinih istoimenih faza su meĎusobno u opoziciji, a ako se posmatraju u odnosu na spoljašnje kolo,
sekundarni naponi pojedinih faza su meĎusobno u fazi. U navedenom slučaju dijagram sekundarnih napona
paralelno spregnutih transformatora formiran je u odnosu na spoljašnje kolo (Sl. 13.1).

U zajedničkom sekundarnom kolu dva paralelno spregnuta transformatora javlja se razlika sekundarnih
napona istoimenih faza (ΔU2=U20I - U20II), odnosno sekundarna kola navedenih transformatora se ponašaju
kao da su u kratkom spoju pri naponu ΔU2. Pod uticajem razlike napona ΔU2 javlja se struja izjednačenja Iiz
koja protiče kroz sekundarne namote oba paralelno spregnuta transformatora. Kao posledica sekundarne
struje izjednačenja pojavit će se i odgovarajuća struja izjednačenja kroz primarne namote tih transformatora.
Ako se zanemare aktivne otpornosti sekundarnih namota paralelno spregnutih transformatora, struja
izjednačenja definiše se izrazom:

U 2 U 2
I iz   (13.1.3)
z kI  z kII x kI  x kII

Razlika sekundarnih napona istoimenih faza ΔU2 u odnosu na drugi transformator je u istom smeru sa
sekundarnim naponom U20II., a u slučaju prvog transformatora je suprotnog smera u odnosu na sekundarni
napon U20I (-ΔU2). Struja izjednačenja Iiz koja teče kroz prvi transformator kasni π/2 za naponom (-ΔU2), a
kroz drugi transformator teče struja izjednačenja koja kasni π/2 za naponom (+ΔU2). U principu, radi se o
istoj struji izjednačenja kroz oba transformatora ali su joj uloge različite.

U odnosu na prvi transformator sa nižim sekundarnim naponom struja izjednačenja Iiz prednjači naponu
U20I, te je ona kapacitivna u odnosu na prvi transformator. U odnosu na drugi transformator sa većim
sekundarnim naponom struja izjednačenja Iiz kasni za naponom U20II, te je ona induktivna u odnosu na drugi
transformator.

61 / 68
Struja izjednačenja protičući kroz namote paralelno vezanih transformatora stvara rasipne flukseve koji
o
indukuju ems usled rasutog fluksa, koji zaostaju za tim fluksevima za 90 , odnosno za strujom izjednačenja
koja ih stvara:

EI   jx kI  I iz ; EII   jx kII  I iz (13.1.4)

Struja izjednačenja stvara ems usled rasutog fluksa EγI čiji je smer u smeru sa nižim sekundarnim naponom
U20I prvog transformatora, težeći da ga poveća. U isto vreme struja izjednačenja kroz drugi transformator
stvara ems EγII čiji je smer suprotan smeru višeg skeundarnog napona U20II, težeći da ga smanji (Sl.13.1.2a).
Iz ove analize proizilazi da je smer struje izjednačenja kroz pojedine paralelno spojene transformatore takav
da kroz sekundar sa nižim sekundarnim naponom stvara ems usled rasutog fluksa Eγ koja nastoji povećati
taj napon, a kroz sekundar sa većim sekundarnim naponom stvara ems usled rasutog fluksa Eγ koja nastoji
smanjiti taj napon, sve dotle dok se ne postigne zajednički sekundarni napon paralelno spregnutih
transformatora, što i jeste njena uloga (Sl.13.1.2a).

Kako je usvojena pretpostavka da su paralelno vezani transformatori istih nazivnih snaga (SnI=SnII) i napona
kratkog spoja (ukI=ukII), tada tačka “A” na Sl.13.1.2b deli odsečak ΔU2 na pola.

Sl.13.1.2 - Fazorski dijagram sekundarnih velčina pri paralelnom radu transformatora pri različitim odnosima
transformacije i ostalim ispunjenim uslovima i pretpostavci (SnI=SnII i ukI=ukII).

Budući da je struja izjednačenja izravnala sekundarne napone paralelno spregnutih transformatora, to će se

struje opterećenja (u ovom slučaju struje praznog hoda) izmeĎu oba transformatora rasporediti ravnomerno,
imajući u vidu već navedene pretpostavke (SnI=SnII i ukI=ukII). Ako struje opterećenja (InI i InII ) pojedinih
paralelno spregnutih transformatora geometrijski zbrojimo sa strujom izjednačenja, dobijaju se rezultantne
struje (I2I i I2II ) koje teku kroz pojedine transformatore (Sl.13.1.2d). U navedenom slučaju kroz namote
transformatora u paralelnom radu će zbog pojave struje izjednačenja proticati različite struje I2I i I2II. Uočava
se da je rezultantna struja I2I prvog transformatora manja od njegove nominalne struje opterećenja InI, dok je
rezultantna struja I2II drugog transformatora veća od njegove nominalne struje opterećenja InII. To praktično
znači da ako je prvi transformator nominalno opterećen onda je drugi transformator preopterećen. Budući da
se ne sme dozvoliti preopterećenje transformatora u dužem vremenskom period, očigledno je da jedan od
paralelno vezanih transformatora nije dovoljno iskorišten. Iz provedene analize sledi zaključak da se pri
različitim odnosima transformacije paralelno spregnutih transformatora javlja struja izjednačeja koja ne
dopušta da se transformatori potpuno opterete shodno svojim snagama.

Pri većim razlikama odnosa transformacije može se pojaviti velika struja izjednačenja, čija vrednost može
dostići vrednost nazivne struje transformatora, budući da je ona ograničena samo impedansama
transformatora. Zbog toga je vrlo važno da odnosi transformacije budu što tačnije izmereni. Shodno

62 / 68
standardu IEC 60076-1/2011 dozvoljeno meĎusobno odstupanje odnosa transformacije paralelno vezanih
transformatora ne smije biti veće od ±0,5%, ili najviše onoliko procenata koliko iznosi 0,1 procentualnog
napona kratkog spoja (pri nominalnoj struji), zavisno od toga koja je od ove dve vrednosti manja.

Sl.13.1.3 – Fazorski dijagram sekundarnih velčina pri paralelnom radu transformatora pri različitim
odnosima transformacije i ostalim ispunjenim uslovima i pretpostavci (SnI>SnII i ukI=ukII).

Na Sl.13.1.3 prikazan je naponski fazorski dijagram paralelno spregnutih transformatora kada nisu
zanemarene aktivne otpornosti sekundarnih namota, uz pretpostavku da su transformatori istih napona
kratkog spoja (ukI=ukII), a nazivna snaga prvog transformatora je veća od nazivne snage drugog
transformatora (SnI>SnII). U slučaju paralelnog rada transformatora pri različitim odnosima transformacije i
različitih snaga transformatora potrebno je da transformator manje snage ima veći odnos transformacije, jer
su pri induktivnom opterećenje (što je gotovo uvek slučaj) uslovi rada transformatora povoljniji.

Kada su transformatori istih nazivnih snaga ( SnI=SnII) i podjednakih napona kratkog spoja ( ukI=ukII) onda su
trouglovi kratkog spoja meĎusobno podudarni, a tačka A se nalazi tačno na sredini izmeĎu vrhova fazora
sekundarnih napona U20I i U20II.

Ako su paralelno vezani transformatori istih nazivnih snaga ( SnI=SnII), jednakih napona kratkog spoja
(ukI=ukII), onda su im i impedanse kratkog spoja meĎusobno jednake ( zkI=zkII). U tom slučaju izraz (13.1.3) za
struju izjednačenja može se iskazati u obliku

U 2 U 2
I iz   (13.1.5)
zkI  zkII 2  zk

Impedansa kratkog spoja transformatora definisana je izrazom:

U ks z I uk %  U 2n
uk %   100  k 1n  100  zk  (13.1.6)
U1n U1n 100  I 2 n
Procentualna razlika sekundarnih napona definisana je izrazom:

U 2 U 2n  U %
U 2%   100  U 2  (13.1.7)
U 2n 100

Ako se izraz (13.1.7) za procentualnu razliku sekundarnih napona uvrsti u izraz (13.1.5) za struju
izjednačenja, dobija se novi izraz za struju izjednačenja u obliku:
U 2 n  U 2%
U 2 100 U  U 2 %
I iz    2n (13.1.8)
2  zk 2  zk 2  100  z k
Ako se izraz (13.1.6) za impedansu kratkog spoja transformatora uvrsti u novodobijeni izraz (13.1.8) za
struju izjednačenja, dobija se konačni izraz za struju izjednačenja u obliku:

63 / 68
 U 2 U 2 n  U 2% U 2 n  U 2% U 2%
I iz     0,5  I 2n (13.1.9)
2  zk 2  100  z k uk %  U 2n uk %
2  100 
100  I 2 n
Za što jednostavnije razumevanje uticaja razlike sekundarnih napona na vrednost struje izjednačenja
poslužit će sledeći primer. Ako procentualna razlika sekundarnih napona iznosi ΔU2%=1%, u slučaju
paralelno vezanih transformatora koji imaju meĎusobno jednake napone kratkih spojeva koji iznose
ukI+ukII=5%, tada će struja izjednačenja iznositi:
U 2% 1
I iz  0,5  I 2n  0,5  I 2n  0,1  I 2n (13.1.10)
uk % 5
odnosno struja izjednačenja iznosi 10% nazivne struje jednog transformatora.

13.2 Paralelan rad transformatora pri nejednovremenim sekundarnim naponima

Sekundarni naponi tranaformatora moraju biti u fazi, odnosno transformatori moraju pripadati istoj grupi
spoja. To znači da se na istu sabirnicu paralelno mogu spojiti istoimeni priključci transformatora istog satnog
broja. Ako su transformatori različitih satnih brojeva (naprimer: 6 i 11 ili 0 i 5) tada se pri paralelnom spoju na
istu sabirnicu sekundarne strane, ne spajaju zajedno istoimeni priključci transformatora, nego različito
(zavisno od grupe spoja) kako bi se postigao navedeni uslov.
U cilju objašnjenja navedene pojave pretpostavka je da posmatrani trasformatori u paralelnom radu imaju
ispunjene sve uslove, izuzev što su im grupe spoja različite. Najmanji fazni pomak izmeĎu sekundarnih
o
napona paralelno vezanih transformatora je 30 , odnosno 1 sat. U tom slučaju pojavljuje se razlika
sekundarnih napona istoimenih faza (ΔU2) u zajedničkom sekundarnom kolu dva paralelno spregnuta
transformatora (Sl.13.2.1), reda veličine faznih napona pojedinih transformatora. Pod delovanjem razlike
napona ΔU2 javlja se struja izjednačenja Iiz koja može biti i nekoliko puta veća od nazivnih struja paralelno
vezanih transformatora, jer su impedanse u krugu struje izjednačenja relativno male.
Radi jednostavnije analize pretpostavka je da paralelno vezani transformatori rade u praznom hodu, te da
su transformatori istih nazivnih snaga (SnI=SnII) i podjednakih napona kratkog spoja (ukI=ukII).

Sl.13.2.1 - Fazorski dijagram sekundarnih velčina paralelno vezanih transformatora

pri različitim grupama spoja

U cilju što potpunijeg razumevanja ostavrenja uslova pripadnosti istoj grupi spoja, odredit če se iznos razlika
sekundarnih napona istoimenih faza ΔU2 za najmanji fazni pomak od 30 izmeĎu sekundarnih napona
o

paralelno vezanih transformatora (Sl.13.2.1). U navedenom slučaju vredi da je:

64 / 68
 U 2  U 2 Ix  U 2 IIx  U 20I  sin 15o  U 20II  sin 15o  2  U 20  sin 15o  0,52  U 20 (13.2.1)

odnosno razlika sekundarnih napona istoimenih faza ΔU2 iznosi 52% sekundarnog napona jedne faze.
Kako su impedanse transformatora relativno male, nastale struje izjednačenja bile bi nekoliko puta veće od
nazivnih struja transformatora, što bi moglo dovesti do oštećenja transformatora ako ne bi bili adekvatno
zaštićeni odgovarajućim zaštitnim relejnim ureĎajima.

13.3 Paralelan rad transformatora pri različitim relativnim naponima kratkog spoja

U cilju objašnjenja navedene pojave pretpostavka je da posmatrani trasformatori u paralelnom radu imaju
ispunjene sve uslove, izuzev što su im nazivne snage i ekvivalentne impedanse kratkog spoja (relativni
naponi kratkog spoja) meĎusobno različiti.
Neka su tri transformatora meĎusobno spojena u paralelan rad pri čemu vredi da je:

m12 I  m12 II  m12 III

S nI  S nII  S nIII (13.3.1)
z kI  z kII  z kIII

Kada su ovakva tri transformatora priključena meĎusobno paralelno uspostavlja se zajednički napon na
sekundaru U2. Za navedeni slučaj paralelnog spoja može se nacrtati ekvivalentna šema transformatora kao
na Sl.13.3.1. U odnosu na primarnni napon U1 tri transformatora su vezana paraleno čiji su padovi napona:

U 2  z kI I I  z kII I II  z kIII I III  z ke I 2e (13.3.2)

pri čemu se na sekundarnoj strani ima zajednički napon U2. Na osnou relacije (13.3.2) mogu se definisati
meĎusobni odnosi struja i ekvivalentnih impedansi kratkog spoja pojedinih paralelno spojenih transformatora:

II z II z I II z
 kII ;  kIII ;  kIII ; (13.3.3)
I II z kI I III zkI I III zkII

Iz navedene relacije proizilazi da su struje paralelno spojenih transformatora obrnuto srazmerne

ekvivalentnim impedansama kratkog spoja transformatora.

Sl.13.3.1 – Ekvivalentna šema paralelno vezanih transformatora pri različitim relativnim

naponima kratkog spoja i nazivnih snaga

65 / 68
Ako su paralelno spojeni transformatori jednakih snaga, oni će u paralelnom radu deliti opterećenje
podjednako ako su njihove impedanse kratkog spoja meĎusobno jednake.
Ako su paralelno spojeni transformatori različitih snaga, onda impedanse kratkog spoja (relativni
naponi kratkog spoja) moraju biti obrnuto srazmerni nazivnim snagama transformatora.
Relacija (13.3.2) može se napisati i u obliku:

z kI I I  z ke I 2e; z kII I II  z ke I 2e; z kIII I III  z ke I 2e (13.3.4)

iz koje se mogu izraziti struje pojedinih paralelno spregnutih transformatora u funkciji rezultantne struje I2e:

z ke z ke z ke
I I  I 2e ; I II   I 2e ; I III   I 2e (13.3.5)
z kI z kII z kIII

Za kolo prikazano na Sl.13.3.1a vredi da je:

n
1 1 1 1 1
    (13.3.6)
z ke z kI z kII z kIII i  I z ki

Prividne snage pojedinih paralelno spregnutih transformatora definisane su izrazima:

S I  U 1 I I ; S II  U1 I II ; S III  U1 I III ; (13.3.7)

Kako su svi transformatori priključeni na isti primarni napon U1 to se pojedinačne snage paralelno spregnutih
.
transformatora mogu izraziti u funkciji ukupne snage Se (Se=U1 I2e).

Ako se odgovarajuće relacije (13.3.5) uvrste u relaciju (13.3.7) čime se dobija sistem jednačina:

z ke z S I z ke
S I  U 1 I I  U 1  I 2 e   S e  ke  
z kI z kI S e z kI
z ke z S II z
S II  U 1 I II  U 1  I 2e   S e  ke   ke (13.3.8)
z kII z kII Se z kII
z ke z S III z
S III  U 1 I III  U 1  I 2e   S e  ke   ke
z kIII z kIII Se z kIII

Iz navedene relacije proizilazi da su snage paralelno spojenih transformatora obrnuto srazmerne

ekvivalentnim impedansama kratkog spoja transformatora. Ako su paralelno spojeni transformatori
različitih snaga, onda ekvivalentne impedanse kratkog spoja transformatora moraju biti obrnuto srazmerne
nazivnim snagama transformatora.
Impedansa kratkog spoja pojedinih paralelno spregnutih transformatora može se izraziti preko relativnog i
procentualnog napona kratkog spoja:
U ks z I u k % U 1 1 100 I n
uk%  100  k n 100  zk    (13.3.9)
U 1n U1 100 I n z k u k % U 1

Radi jednostavnijeg pisanja jednačina, u navedenom slučaju oznaka uk predstavlja procentualni napon
kratkog spoja uk%.

Ako se poslednja relacija (13.3.9) uvrsti u relaciju (13.3.6) dobija se izraz:

1 1 1 1 100  I nI I I 
      nII  nIII  (13.3.10)
z ke z kI z kII z kIII U 1  u kI % u kIII % u kIIII % 

66 / 68
Uopštavajući poslednju relaciju vredi da je:

1 100 n I ni U1 1
   z ke   n
(13.3.11)
z ke U 1 i 1 u ki % 100 I
 u ni
i 1 ki %

Iz relacije (13.3.9) se može definisati impedansa kratkog spoja prvog transformatora u obliku:
1 100 I nI
 (13.3.12)
z kI u kI %  U 1
Kada se relacije (13.3.11) i (13.3.12) uvrste u relaciju (13.3.8) dobija se konačan izraz snage prvog
transformatora u funkciji ukupne snage Se:

S I z ke 100 I nI U1 1 U I 1 S 1
     1 nI  nI  n (13.3.13)
S e z kI u kI %  U1 100 n
I u kI % n
U I u S
 u ni  u1 ni kI %  u ni
i 1 ki % i 1 ki % i 1 ki %

Kako je suma  S ni / u ki % konstantna za posmatranu snagu transformatora i njihov raspored poslednja se

relacija može iskazati u obliku:

SI S 1
 nI  K ; K n (13.3.14)
S e u kI % S
 u ni
i 1 ki %

Poslednja relacija pokazuje da je relativno opterećenje prvog transformatora u paralelnom radu

obrnuto proporcionalno njegovom relativnom naponu kratkog spoja.

Ako su relativni naponi kratkog spoja svih paralelno spojenih transformatora meĎusobno jednaki tada
jednačina (13.3.13) postaje oblika:

S I S nI 1 S
  n
 nI (13.3.15)
S e u kI 1 Sn

u kI i 1
S ni

Ako paralelno spojeni transformatori imaju jednake relativne napone kratkog spoja, tada se
opterećenje meĎu paralelno spojenih transformatorima deli proporcionalno njihovim nazivnim
snagama, zbog čega je transformatore moguće opteretiti ukupnom snagom koja je jednaka zbiru nazivnih
snaga pojedinih transformatora.

Zaključak je da se pri ma kom opterećenju Se, svaki od paralelno spojenih transformatora prenosit će
deo snage koji je srazmeran njegovoj nominalnoj snazi. To praktično znači da kada transformatori
jednakih snaga imaju različite relativne napone kratkog spoja, tada će njihova relativna opterećenja biti
različita. Transformator koji ima manji relativni napon kratkog spoja bit će više opterećen.

A ako naponi kratkog spoja pojedinih paralelno spojenih transformatora nisu meĎusobno jednaki, tada je
povoljnije da transformator manje nazivne snage ima veći napon kratkog spoja, jer relativno veće
opterećenje preuzima transformator koji ima manji napon kratkog spoja.

Iz tih razloga paralelno spojeni transformatori ne bi trebali imati različite relativne napone kratkog spoja,
ili ako se to pak desi tada razlika relativnih napona kratkog spoja ne sme biti veća od 10% srednje
vrednosti svih relativnih napona kratkog spoja. MeĎutim, takva kombinacija transformator nije opravdana
kao trajno rešenje iz ekonomskih razloga, jer nije moguće iskorištenje njihove ukupne snage (koja
predstavlja zbir nazivnih snaga pojedinih trafoa u paralelnom radu).

67 / 68
Jednakost padova napona u svim paralelno spojenim transformatorima i po iznosu i po fazi bit će postignuta
samo ako je količnik R/X svih transformatora meĎusobno jednak, a ovaj uslov je ispunjen samo u slučaju da
transformatori imaju približno jednake nayivne snage.

Ako je odnos nazivnih snaga veći od 1:3, postojat će velika razlika količnika R/X meĎu pojedinim paralelno
vezanim transformatorima i pored toga što su im relativni naponi kratkog spoja meĎusobno jednaki, te će se
struja izjednačenja pojaviti već u praznom hodu tako paralelno spojenih transformatora.

Dopušteno opterećenje n paralelno spojenih transformatora Sdop definisano je izrazom:

n S ni
S dop  u k min   (13.3.16)
i 1 u ki

Opterećenje pojedinog transformatora Si koji radi u paralelnom radu definisano je izrazom:

S ni
S i  u k min  (13.3.17)
u ki
gdje su:

uki - napon kratkog spoja i-tog transformatora

ukmin - napon kratkog spoja transformatora s minimalnim uk

Opterećenje pojedinog transformatora Si u slučaju kada se ukpuno opterećenje Se paralelno spojenih trafoa
razlikuje od dopuštenog opterećenja Sdop paralelno spojenih transformatora, definiše se izrazom:

S ni
Si  Se  n
(13.3.18)
S
u ki   ni
i 1 u ki

68 / 68