1) ee ee ee) CASOPIS ZA VAZDUHOPLOVSTVO, ASTRONAUTIKU I ISTRAZIVANJE BUDUCNOSTI 380 godina jugoslovensk _ vazduhoplovstva Covels na praxu besmartmoOsti aS : Od mozga do kompjutera en, !MAGLIVA .TRIFID”, U SazvEzoU . STRELCA: Ova svetla maglina ima preénik 5 es en ee ete : ee nee oi ge Oe: : ae : x : +CASOPIS ZA VAZDUHOPLOVSTVO, ASTRONAUTIKU | ISTRAZIVANJE BUDUCNOSTI ledge rows wns pnuzte DuBk” 11000 Baoga, Vakontena 8 Telli: 337-342 (redo), 387-341 (oretpata) ier [MLADEN STOANOWE jail | egw wei GAVRILO WUOKONG retake) ogy Nenad Broo, Tanase Gavanon, Born Hue, Esad Japon, Mian Knefené, Bons Raduno, Bogojub Samaré stv save wo. d atom Ande, prot Paola Ards, 2ka Bogdan oolesta.Yje Colravié pula . tr Ruth Debjed, pot. dr load haokots, po, Duan Kanan, wo. Dranen Popo pro dr Len Rand, ng, ado Riba, Spl ing ah ental Rohr, ‘Stag Stan publicist, Miorad ‘Sivar pom. de SUC. io, Wan Tabor tech ure ‘DUSAN . ARANDUELOWG ange ‘CGP DELO 1000 tole, Teva costa 35 RUKOPIS! SE NE YRACAJU vellata (2 ZEMLJE ~ NA 220 RAC 608-1-185-1 Za fein godtaw ~ E000 2a Sest mesexi ~ 30,0 din. 1 sreacra — wx OED AACN 09 ub omar S708. 72 ei goto: OOD sat (ewan) 5 a at) 28 mae (0M)? tata O88) 26 sa fra tn} 8 ate tones) / ge et) 4 de hae 18 he 48 sen 17 See SADRZAJ Uvodnik 4 Trenutak istine 4 EKOLOGYJA Istaknuti ekolozi govore za ,Galaksiju™ 6 ASTRONAUTIKA -ORION? u poseti Mesecu 2 Najduii let w svemir 6 ASTRONOMIJA Galaksije = kéeri kvazara 20 -Prugasti” dain Jupiter 2 VAZDUHOPLOVSTVO Bezbedan vazdusni pros Kontrolor letenja ~ profesija poverenja 28 NAUCNA FANTASTIKA Rodier Di: NEPOZELJNI STANAR 32 M. Rejnolds i F. Braun MRACNI INTERMECO 34 ASTROBIOLOGIJA Zivot zemaljskog i Zivot nezemaljskog tipa 38 RADIOASTRONOMIJA, Da li smo vasionski robinsoni? 40 VIZIJE I HIPOTEZE Stare legende i zapisi 2 PALEONTOLOGIJA Najstaniji stanovnik Evrope 4a ELEKTRONIKA Horizonti mikroelcktronike KIBERNETIKA Od mozga do kompjutera FUTUROLOGYA Tzmedu nade i skepse MEDICINA Na pragu besmrtnosti ARHITEKTURA Najraonalniji grad na svetu GALAKSIJA ZA MLADE al SI Sl B® BPiSe: dr Dugan Kanazir je nije samo prosta repro- dukcia Zivota, nego i njegovo stalno usavrsa- Yanje u_strukturalnom. i funkcionalnom Ssmislu i da evolucija predstavia stalnu borbu 22 opstanak. Prema tome, biolosks evolucija je surova, ona odbacue i eliminige sve ono to nije u‘stanju da se prilagogi uslovima koji vladaju u Bivotno} sredini. Covek je posta ominantno biée zahvaljujuti biolosko} evo- Tucti, Koja je dovela do nastanka intelekta, Misao i govor su omoguéili nastajanje kul- ture, a ova je pomogla Goveku da prezivi sve Uslove surove selekcije. Medutim, baé ta kulturna evolucija po kazala je de éovek jlno biée i da su potrebna uvek nova Usovrdavanja u tom smislu — usaveSavanja koja treba da se ostvare kroz dae tokove kulturne evolucie. Taj proces i Fan, on se odigrava postepeno, sm starih | pojavom novih sistema ideja. Posie magie, teologije i metafizike, danas postaje dominantan sistem nauénin’ idea, 0 jest nauéna misao. Ako pokuiemo nauéno da analiziramo taj evolutivni put éoveéenstva, jefemo da. je. ljudsko drustvo stalno kroz krize: propadale su velike {edna 2a drugom, éitave civilizacije su bile uniftene, Evolucija je bila surova i bona, ali ako se posmatra globaino, onda se ipak vidi napredak. Istorija nas uéi da je Svaki novi -napredak u_ evolucili_ drustve Proizlazio iz novih ideja, novin. znanja i nithove promene. NA PRAGU SAMOUNISTENJA, Na Zalost, izgleda da je na tom svom evolutivnom putu Coveganstyo danas stiglo ‘na sam prag samounistenja. Zivimo, naim 1 najkritignijem dobu_psinosocijaine evo: lucie, U dod kada sve aktivnosti vode Eoveganstvo direktno ka njegovom unilte- rju. Pabrojmo samo neke od tin problema ije se resenje danas jos ne vidi: tka u aoruzanju; ‘eksploatacija prirodnih sirovina; san_ porast.stanovnitva na nafoj planeti jotne sredin lost, duhovno siromastvo. Coveéanstvo se suodilo s@ problemima koji, ako se ne rede, mogu dovesti u pitanje dalju biolosku i piihosoeijalnu evoluciju. Ako ne sprecimo fuklearni rat, unistiemo Zivot na nafoj planeti, Ako ne budemo u stanju da kontro- Tigemo eksplozivni porast stanovnist rigemo i unititi prirodne resurse i zivotnu sredinu. Ova) problem je slozen ne samo ‘20g ekonomskih implikacija, veé u prvom ‘edu 260g njegovog psinoloskog | socijalnog 4Covek i evolucija _nagenja, jer nagli porast stanovnistve moze ovesti do antisocijalnog ponasanja jedinki. Kako reiiti ovaj problem? Kako pre- vazigi moraine, religiozne i Ideolotke otpore prilikom refavanja ovog problema, za koji se ‘matra_da_predstavija ,rak ranu’* dalje evolucije nage planete? “To su pitanja na koja Coveganstvo danas nije u stanju da da edgovor. Kada Govek potne da razmislja 0 eksplozivnom porastu stanovnistva naie pla- rete, onda mu se nuzno nameée jedno fundamentaino pitanje: sta je smisao posto- jaja Coveka? Bez obzira na odgovor Koji se mote dati na ovo pitanje, jedno je sigurno — 2 porast stanovnistva vodi ka genetskoj egeneraciji, @ od genetske osnove za dalle bioloske evolucija. Savremena biologija smatrada je vee vreme da se pocne razmidlati 0. tome kako da se pobolite rsledna osnova Goveganstva, to jest kvalitet raleda. Kako retiti taj akutni problem nade bioloske evolucije? Da li smo, s obzirom na nie etiéke principe i psiniéku konstt soremni da pribegnemo eugenici? Da Ii je moralno, i kako. primeniti metode euge nike? Kakav treba da bude taj eventuaino ‘novi bolji Covek? Na ova pitanja odgovora ‘nema: momentaino je jedino jasno da je koalitet nasleda od primordijainog znaéaja 2adalju sudbinu Covetanstva, SPASJE U NAUCI U to} Kompleksnoj, gotovo bezizlazno} situa jedina ohrabrujuéa Cinjenica je da 5 TRIBINA Kosmos, kao tems, izuzetno je priviatan za nauénike — ali, naravno, i za umetnike, Jer, kad videnje Eovekovih uspeha u osvajaniu svemira boleze matine, one pamte samo suve Einjenice, dok emocionalni utisak i skriveno znagenje spadaju u domen umetnika ‘ pesnika. Ovo videnje Coveka-astronauta suoéenog sa beskrajnim Kosmosom delo je slikara ‘Micela Dejmisona, a nasiov like je Larva”. danas svima nama postaje jasnou kolikoj ‘meri dalja sudbina Goveks, nate planete Zavisi od novih znanja | novih ideja, Covek danas mora stvoriti novi operativni sistem ideja, koji de usmeriti tok evolucije i ‘omoguéiti sledeéu fazu psihosocljaine evo- lucie, a to treba da bude evolucija huma- nnizma. Ako analiziramo dosedainji evalu. tivni put Ijudskog druftva, onda Gemo videt! da je sve ono 80 bi se moglo nazvati napretkom zavisilo od novosteéenog znanj ‘od brzine rasta znanja i od novog poveziva. ‘ja tog znanja‘u odredene "sisteme idea Takode je jasno da evolucija potiva na principima povratne sprege: evolucija pro- izvodi nova znanja | ideje, @ one ubrzavaju tok evolucije. A to dalje znati da dangin drustvo jo8 intenzivnije mora razvijati nauku i stalno podizati stepen obrazovanja, ‘Savremena nauka se mora orijentisati na kompletnije izuéavanje nateg drustvenog ivota, nakih misli, natih oseéanja — jednom Teti, potrebno je da upoznamo detalnije sopstveni unutrainji Zivot. To bolje upozna- vanje psihe treba da koriguje mnoge devije- cije u nage dufevnom | drustvenom Zivotu, dda ubladi nate antisocijalne instinkte. Prosto reéeno, bolie upoznavanje psihe tr jot vise socijalizuje 1 humanizuje: mi mora- mo korigovati sebe, kako bismo omoguéili dalju psiho-socijainu evoluciju. Kroz praviino usmereno obrazovanje mo- +a se stvaratiIntegraina liénost, koja Ge lakse shvatiti da naga dalja sudbina zavisi od nat samih. Odnosno, obrazovanje danas postaje sastavni deo evolutivnin mehanizama. Edu- keacija | nauka pomoti ée nam da shvatimo da Eoveéanstvo predstavija integralnu bio- Jokku celinu, da ono mora stvoriti globalnu politiku za dallu psihosocijalnu evolucijy ojoj se moraju prilagoditi | podrediti sve ojedinaéne ekonomske, nacionalne i soc! jaine politike, Vizijatakvog druswa_pruta dovolino nade da je moguée na¢i izlaz iz danasnje gotovo beziziazne situacife i kritigne 29 dau evoluciju Zivota na nato} planet. Covek, misaono bige, sluéajni produkt bioloske evolucije na nafoj planeti, podinje da ze tuzima danas kijuéno mesto u kosmigkom je i dakao_aktivni kreator tutige na njen dalji tok i sudbinu planete na kojoj Zivi. Covek postsje danas, kako to Gete kaze: ,prilika botansiva, Ko je Casa tog osetila vetne istine blizinu, Mog nije- 0vog intelekta uvela ga je u tajne prirode, 1 prirode tok, Sto drznuh se da budem kao bboa,, kao on da stvaram, sad sar KaZnjen sto". ‘Mo%da, bat zbog toga treba da budemo zabrinuti, Jer je nduka ucinila Goveka ,,moé- fim’ pre nego Sto je on u psihosocijalnom smislu postao Govek.EKOLOGIJA PiSe: JOVAN ANGELUS (Od svih nauénih dosijea koje ,GALAK- najsudbonosniji sa stanovista opstanks ¢o- vekove vrste. Koliko god bio porazan po _ukupnoj | porukama koje nam. saopétava, toliko je m2bilizatorski po jedinojalternativi koju nam nudi — po pozivu na bezuslovnu akeiju. ‘Na marginama tog dosijes mitska svest modernog éoveka kao da neprestano osiu- Ekuje potmuli topot Konja ona cetir sablas ra biblijska jaheCa Apokalipse. To, n fije ni malo sluéajno, ser, od svih koje je Govek sam upatio svom opstanku, (va) poslednji, Koji sobom nos! naga tehno- Toska era, vie je od svi prethodnih posekao krrila_svakoj optimistiénoj viziji Covekove buduénost. Tek Sto smo se malo ,,ohladili” od svoje zaslepljenosti i divijenja tehniékim i tehno- loskim Gudima koje smo sami stvorli, a pred ‘nama je vee svojim otrovnim jezikom potela palaca Kobra zagadene tivotne sredine. Covek je jo8 jednom, ovog puta sudbonost dda 6e mu se ta opasha nesmotrenost vratit kao bumerang u glavu. ‘Tako se rodila i nova nauka 0 2ivotno} sredini — EKOLOGHA — koja udruzenim prove sam izmisio vate | tako posse prvi oval je zanadio planet Kandidat, smrti: ZEMLJAN™ OD REZIGNACIJE DO AKCIJE rnaporima svih nauénih disciplina treba da ppruzi odgovor na egzistencijaino ,,biti il" ne biti” modernog Eoveka: kako ‘ovw nabu, lastitom rukom zatrovanu plenetu, sa koje smo vee nepovratno istrebili mnoge Bivotin}- ske ibiline vise, uéiniti ponovo naseljivom | ogodnom za zivot? ‘Nauénici su brizniji nego ikada pre. Oni se sa dubokom skepsom pitaju da li smo vet danas sa nasim nekontrolisanim tehnoloskim razvojem stavili peéat_na svoju buducu sudbinu; da Ti smo ves souseni sa bliskoSéu nepouradne katatofe2vog svete ne planet Covek zacelo nije na putu svog "kate danas uted znamenitl mikrobiologlje na Rokfelerovom univerzi- ‘etu u Njujorku, i dodaje: — On je u stanju dda se gotovo na sve prilagodi: Uveren sam da emo se uskoro prilagoditi na svu prevsti= ru, zagadenost | buku jednog Njujorka, Seo Paola ili Kalkute. | upravo u tome Sto smo u stanju da se beskonaéno prilagodavamo lezi nnafa najveta tragedija. Jer ~ prilagodavajuéi se, mi prihvatamo sve gore i gore stanje a da U sustini ne shyatamo da svako dete rodeno i ‘edgojeno u takvo} zivotno sredini nema bas rikakvu Sansu da razvije svoje_ukupne fizigke i mentalne potencijale. Stoge je suBtasveno vazno da se sa ovim problemima suogimo i kao druitva i kao narodi, ne zato Sto nam neposredno preti unigtenje ve pre svegazbog toga So Ge nam se, ako ne budemo shvatili Sta je uw stanju’ da nam poéini Bivotna sredi ‘gore od unigtenja ~ ‘ubrzana degradeci kevaliteta ljudskog Bivota Kako ée onda, ko se proces vota nastavi u nedogled, izgledati ‘nal potomei u bliskoj buduénosti? ‘Svaka iole realistiénija vizija naseg po- tomka neke 2000 te godine mora biti nalik nna jednu od onih zastraSujucih karikatura iz 1aée popularnog arsenala ,,crnog humora'. l2ko je tog naieg diénog ‘potomka nazvao HOMO EFFLUVIENS” i ovako nam gs dogarao: vie» OB) Zagadenog Coveka su priliéno velike — tako da vidi kroz maglenu tamu; ansparentni unutarnji kapak, nazvan nictat- rajuéa membrana, iti supersenzitivi re- tinu oka od kiselinskih i drugih sitnih éestica “1 araku ..« Njegovo jedno uvo, degenerisano pod terorom zraénin Gekiéa, automobilskih Sirena i Joe Cockers, moralo se. zaBtiti jednim poklopcem ... Nos jednostavno nije bio u stanju ca se probije roz sav taj Zagadeni zrak, pa je bio zamerit 1 sistemom sta — koja polako dolazi do detoksinac rnovih, jo8 nepoznatih encima u pi lugima je bila neophodna pomo¢ da U- stanju usisati bar malo. kiseonika iz zagadenog zraka: zbog toga je pluéni kaps- citet vie nego udetvorostruéen ... lzgleda dda je smog” uzrok steriinosti jer Stakori keoligini smoga. Kojo] je izloten saobre¢ajac, pokazuju_znatajno smanjenje stope razmnozavanja. Zbog toga ‘su testisi zagadenog éoveke, da bi dalje ‘mogliispunjavati svoju duznost, morali da narastu Zapamtite gal (Ovakve prognoze, kau nauénicl koji su otkrili naligje 21votne sredine u kojoj Zivimo, vile ne spadaju u domen nauéne fantasti ‘One su nepobitno zasnovane na utvrdenim odacima 0 Stetnim i otrovnim hemijskim Supstancama v vazduhu Koji difemo, u vodi koju pijemo, u hrani koju uzimamo. One su, praktiéno, vee potele da se ostvaruju u Tekarskim ordinacijama irom sveta u kojim neduini Ijudi, hroniéno oboleli od bronhi- tise, astme, emfizema, rake ne plutima, vapiju za pomoé i plaéaju ceh za ono sto nazivaju svojim prosperitetom. A da li ba’ oni treba da plate ceh? — Kad bi raéun za zagadenost bio vraéen ‘vorcima zagadenosti, da ga oni plate — kaze La Montkol, profesor ekologije na Kornel Univerzitetu'~ veoma bi brz0 mogli da Ustanovimo iznenadujuce pobolifanje kvali- teta vazduha koji difemo. Medudim, hteo bh. da istaknem da bilo kakav_ sistem drustvene intervencije podrazumeva mnogo vige politiéku i moralnu spremnost jednog rustva nego &isto tehnoloske mere... o svojoj savesti, znanju i umenju, odlucii 2a borbenost i akciju u ime zaftite nase Bvotne sredine. | to sa jasnim.ciljem: da svako plat ‘opainost koja nam preti bude u 221 ukupsimn olitinama radlosktvnih Matera Koje sm vodom pice i hranom nose uorpanizam na ‘snow Imoguenost Srraavana Orgenzams ‘redine mote e akljuei de sono histo nase 2emije ie 22 sod ug eno radiosktivnim mateioms 1 Koliko smo, po vasem mit Jjenju, spremni da se uhvatimo 1 koitae 59 ovom novom bi drom koja se nednosi nad ne- fom biosferom? = Mi kao drutto nismo dovolino sngatovent bor 2a sastity vot Eivne.propie, Potrabre je aes Bvotne fadiew bilan predusion 23 ‘Suvanje sara | blootkin poten hala nareda | Unapregens produc tiunost titave drutvene zajenee @ Gde ta zattita treba da potne i ko treba da je spro: vodi? svi eedni judi Tu svat | bow 9 oweb zattite stvaxne sedine tabs Ssaaivati fof od osnowne shale Grganizowant deo. mate orultven rust, nos punu odgovorost 22 Suen 1 28 Buduénosnatog eke Sisteme, 2at0 bi draitvo moralo da Slosr mnogo site napors za pro Bvotne sedine ae Paradoks fabri¢kih dimnjaka: do jude simboli industrijskog prosperitets, danas vee ‘w2nisimboll degradaciie Zivog sveta na zemiji. U Zagrebu je poetkom mar ta odrZano vrlo. znatajno save tovanje 0 sudelovanju_ jugosl- venskih institucija na ostyarenju projekata UNESCO-2 ,,Covek i biosfera”. Ovo. savetovanie or- ganizovao je Republicki savet za -nauéni tad SR Hrvatske u saradnji sa jugosiovenskom ko- Imisijom organizacije Ujedinje- nih naroda za prosvetu, nauku i kultura (UNESCO) i Konteren- cijom ,,Nauka i drustvo". U wvodnom referatu 0 pro- jektu ,,Covek i biosfera” — profesor dr Milan Metrov, ;predsednik Inicijativnog odbora. ‘0vog projekta za Hrvatsku, pre- neo Je Ucesnicima ovog saveto- Vanja osnovni cilj. programa UNESCO-3 i odredio njegove najvaznije zadatke: Opti je cilj programa ~ rekao je profesor dr Milan Me- Hrrov — da utvrdi znanstvenu ‘osnovy unutar prirodnih i dru §tvenih nauka za racionalno ko- riftenje | oduvanje bogatstva biosfere i za poboljsanje global- filh odnosa izmedu covjeka i okoline, da se olakés djelotvor- nije upravijanje prirodnim bo- gatstvima i omoguét predvide- ja posijedica svog_ sadainjeg djelovanja na sutradni svijet... Posto je naveo 13 raspisanih tema progrgma_ UNESCO-vog pprojekta ,,Covek i biosfera” dr Mestrov’ je izneo i nekoliko vabnih Ginjenica koje bez dile- ‘me ukazuju na to da Jugostavija treba organizovano da se pri: kljugi medunarodnim naporima ‘Uostvarenju ovog programa: = Jugosiavija je specifigno Podrudje u pogledu svoje bio- sfere — rekao je on. ~ To se obituje, prije svega, u geograf- skom poloaju ove zemlje i u ‘geomorfoloskim prilikama s ob- Zirom na raznolikostrejefa, 80 Je uvjetovalo posebne klimatske au prodlost i prirodnopovjesne faktore za razvoj njene faune, flore i vegetacije vrio slotenog sastava | rasprostranjenja Ekosistemi ovog naseg podrugja isu po8tedeni od narufavanje. Naprotiv, U pojedinim obla- stima dotio je do njihove degre dace u Sirim razmjerama jos u biizoj pa i daljo} protlosti, a jos COVEX | BIOSFERA™ vile u danainje vrijeme ubrzar Industrijalizacije, urbanizaci intenzivne obrade zemljsta, is: koriStavanja Suma, borbe protiv Stetodina, razvoja turizma i 73- gadivanjaatmosfere, kopnenih ods i mora razligitim polutan- tima ... Sve veéom krizom bio- sfere pod utjecajem Ijudske-dru: Stvene djelatnosti javjate se iu nas sve lzrazitija kriza Covjek: njegova zdravlja, narogito u Urbanim ekosistemima, izrazi- tija kriza svestrane 1 efikasne moguénosti koritenjaprirod: nh resursa biosfere | tim u vezi demografski problemi Birih razmjera.. Posle diskusije o referatu pro: fesora dr Medtrova i informaclia © _-medunarodno} _ aktivnosti ‘SFRJ u vezi problematike Gove- ka i njegove okoline koje je ‘vom .skupu_preneo_savetnik Savezniog sekretarijata za ino- strane posiove Moméilo Peles, i predioga za konkretnu akciju ‘na medurepubliékom i medu- rnarodnom planu koje je izneo dr Fedor Abafi, doneti sui zakljuéc! sa ovog radnog saveto- Vanja 0 sudelovanju jugosioven- skih_institucija_ na ostvarenju UNESCO vo9 programs, Covek i biostera” Usesnici ovog skupa jedno- dusno su podriali,revidirani program projekta ,,Covek i bio- sfera” kao osnovu 7a programi- ranje istrazivaékog rada u Jugo- slaviji iz tog podruéja. Jugos Vija 6e, kako se kaze u zakljud- cima, realizaciji tog programa Driéi’ sa_aspekta opétejugosio- vvenskin interesa. Tako je ova) veoma plodan i konstruktivan rani skup preko stotine uéesnika iz cole zemlje praktiéno otvorio novo poglay- Hje-w istrazivanju i zaitti Zivot- ne sredine u Jugoslavi ‘Opojine brezove Su rinice visokih koncentracija, kiseonika koji ivot znati, ostaée u bliskoj budluénosti samo 1na ovim lepim slikama ‘3 kojih éemo moéi ‘da osvezavamo oti ‘ali ne i pluda.... 8- Koliku cenu plaéamo zraviju FXOLOZ GOVORE ZA .GALAKSLIU" x nb | Vi ste, doktore Felikse, na ‘evory nepobitno utvrdenih po- ataka koji vas cine kompetent him de nam kadete: Kolika je ‘cena koju u zdraviiu Jugosio- veni placaju natem tehnolo- Skom razvoju zbog sve zagade- nije sredine u kojoj Zve? = Nata dosadainjaistrativenje ne skin rojonima mote a Jano vide ‘Sn oriizno minimaini gue og ‘eroragadenia nose prak 20 mi ‘aerozagadenjem, kao sto su hronient Bronhits, konjoktvts, asta trie plués, pokacuju da. su. spectigne ope morbisitet odnonng’ mortal: »Galaksija” poéinje neposrednu akciju protiv sve veée opasnosti modemog doba — zagadivanja Zivotne sredine. Prvo u nizu angazovanih suoéavanja s nasim nauénicima kojima na savesti lezi buduénost nage biosfere, posvetili smo dr Radmilu Feliksu, Sefu higijenske sluzbe Saveznog zavoda 2a zdravstvenu zastitu. rojonima grada ge je serozapadenje | najvife ugrodten dejstvam otpad- ee, U opttini Savaki venae.poane: | ‘nih materlia opasnih po zdrav- {6} be zopadenost na 1000 stanoy. | 7 nike 50 je oboteio"od hroniénog_| Me Dronhitian’ U'eitim detovi “. § obtirom na vatnort vazdho 19 Dr0j ne plas! 10, Siiéna Krewe | u_#ivow coved, ae rapaiso snriont ob ake | Maugroten 155.850 nalts SE Sache eet Seracee eh tet othe San SE rafal Maerker Sats bnat Paine so sete eae ars TOA WAN EW? | EP lie de atc «Koji je od egrancjninm | 200 ete. eiemanatanaeg dele bowore |» Koji ay nati industigh contr nate "sagedon latins ‘arate ry 0 valu SER Kone ere Mire sg Pa da Poe et Naha ate Se Sa ai a canin eeina Sede ese nal a Ei Sat sme inate So nant woo ten Sin otto ean Ge cana SR Mec atthe, Se enact ems Sede eg os ‘el i aid ge Senet a Bo, Sel Seed Se. Prema isptvenjma.u_ Beogrady koja se odnom no tagedenost vas tduha "iz mororn vos ‘mote a ia etn ike desetina putal Ne primer, Kon convacja seotnog oksida Kod So. ‘eane stupitine bia Je 12 puta veco ‘2d maksimalne dozvoljene; Koncer {rocla ogienmanonsiae Kod Lon: done” bila jew jednom trehthy $00" puta vaca od maesimaino do: olen Shop saiment tok Jdnog ‘dana na kredretnom metry powrine ne najuprofenio) tek & eogradu ‘bio jt $9 puta ved Sintec simpordiokida: 30 bute Yeti od donvalone 3 etl putaveel Dd one u London od’ koje Je ‘Angatovani borac za zastitu ‘nate Zivotne sredine ~ ‘dr Radmilo Feliks, ct higenske sluzbe Saveznog zavods za zdravstvenu zat Godina ranje urrio 4000 tea, Me- Stim, ovakve stusce nije Sugo {Wojla pa je poslednjem tvenutke ‘Soepnta Kaeroto 2 Mozete li nesto odredenije ‘roti da li sta sudbina Coka | nag vodeni ekosistem, nate reke i jezera, koja so od jedinstveniy rirodnih blaga i lepota vee pretvaraju u deponije | kanale ‘otpadnih vods? Veliki beoj veka uw Jugosloi vee je pretvoren kanal etpadnih Naagusenije su Borses ek, Mura, Savin, Drevay tim Bosna, Lava, Vows, Tis, Sava, Kolubors 1 Stir: Ove ree nays {ogadene is Indust postrojnie ‘na svojim obsloma, Unekim od fh ‘is vopte nema skvatiekog tots? (pre su praktigna mrive rex U Sti, “Savin Borsko) tect vile ne dustin postojenja koja zepadu Iu vode reka | Jezera, a somo u SR Sie fe 617. Nave broy indus) Skin abjekaia kaj zopadufa vod Drlpada) metsno| | “prekrambeno} ist, 8 rekorde © rgedivant rie Zonic, Bor, Viskore u Loz no io je porsbarajuce | Ho mors Se nas rari 1 fd ei ‘age nemo uredae | postrojnje t, Dretiséevanje vous. Isao ge 20 {ehve ponrolenjeIaradne (Wik: @ Da ti su ikad, doktore, preduzete bilo kakve sankcije rotiv zagadivaca natih vada? ~ Tokve kaznene mere sy pre ‘Sonaio“ do mane jedi ad move liu (sues) Vrowsor Mecutim, ve ksane su veoma tage posodaj somo race orgameaci | eoma se spore ini AND WAS WAPADA BOA’ (@ Nauénici tvrde doje cover sve vite izlozen pogubnom dej- stw buke u velikim gradovima, ‘ade ,.zvséni EokiCi” zadaju sve Dolnije uderce naiem orga. nizmu. Koliko smo. izlozeniCoe Pra Ta et ote 141 | eer i seat aaa al coerpartiamenee nist aco ens eT ae Peorerareraraneet or ary PION DAN aren Leareometelar crested eee enon peer enantio eee ra Peeaeee carer ed peer neni eee ern eerie ein en anier ents Parca ineretty ee eat pepo Eoaren eseca eenia Lear eesti aera rier ena eee earns poor saree reas eae ee ne Perera een ere kareena eetie Reece ements Pees ad Pee heer arenes ee ieeeensaresid Poe ne nee a Poo Peeper eent cy et er aC Pare ane ta) eon cola) Peo ae Pee Ee are res ret! paneer Ore cen ee eer eerie meee Poche ph lnciiva ocr ent Creer try Paponronmne ering peraeonry sree enc Peete i i aria reaper oer ee Neen eee nner aera Pee nee E Pere teen Parr ate Peery cerns eee aetna Parner Pernt earning Se ene eet ety pipierernteng arraeerie tet Corer nee ered ami own omanamana, ate eer erate poorer gt ee ere ea nee) ieee eri Fore aren crete pone een cn ae ire en eae reese paneer ee Bee ke anna Rar ULte Cte Ieey Pecrianinociie si ken een ber oae aru a Cees beac e ar ean e amare ts Pee abc PCr utero beter narena eters erty penta Oe ees as eee Ekologija (oT ae eee cA Oa be CARS beet a ie eas Rusa crn rca Prete Baas kt a FAM CREAN etd CTY eae RT Si sca TN Cl Poe le UH. VODU. ZASTITA POCINJE | rnogo manje vode nego kuparjem Pepa Gua eter erie USE CI) a et eae esa no Loc aT STL Cm er neuer a Maia poo al Pee SOE CIM a eM ROR Gr) ieee Cee atom Lar orerrteery Lanne eas ce eee ents Samer ie eae ere erect etic ceeds beer earermaerertrtet Poo een tion Laem tieanier pen Pere Cc ec Taras eoeane arr rena ra pe eremiery Sh aL neo Ee ene nan re Dacca Cl Te aco Perera ener rar UG cs ar ahas Paani a crapeay pS Sino a ae Panes Cen ed et can ee septate er net ais Cn Nc ern eer a ee ere rete eee eo ara coe’ Cee : 10Gat Pcie eters Ro onecar nts Preeti r eee a ousted aaa ass Breen aN ears pee mens erry Gorani se Paes rar Prema [recon] Ceo ae parece nee seen pierenia irre Sree rr cre ce ea eae eee res cee aries pee ere nL cee eer a ete eee ear ee cetera arr TT pee er rs Ere ena Ort nT pera erit t TT ee aes cena ee tects pare ene res ee ee rape ser cine} porate Ca Pe eee cece eee peter epee ty Pee eeret ratty lies Rom ead eee ion rs earn re ee eer mr ey Pee eee ath Pare eet rc ay eee ets era er peer tar ene] ,Galaksije” Cee eer eer ae aa cee Ce ay Ce ce ee Petrescu ran Ce aia te) Patan Peer are eae) ree a Med recent ars Seaman Smee ee ee aT Petrone tet ee ey oes ey eee esc ae Porn ey COT cd Peat aa Ree oe eer aren Retest reese Pe eee Bora otkrila su jo8 jedan zastra: Prana rc! Coe ee RR a ees tr en Petes acre eer RioM meee ered Ceti etre pn ed Perr ens kontrolisanog i bezobzirnog de- Ce eed Er ace ee eae ey Oar em merry eee eres me er eT Pra eater es ae ae Prone retinas es ove kukuruza i glavice kupusa atari Pree ay su sad do te mere zagadene i Corr eC cd Ce ona eee oor ee ean) za njihowu sudbinu, termoelek enc ry Poaceae oy Pre Soret a rece rrs ey eae Eee Cerner ane Pe ene ray uae es cca) Prete eerie industrjskog rejona. Za rele- Cece Cre me ter Peon oe Nee mee ay Se ee) or te Pree ino aia za opstanak Zivog sveta u nasim ee COU oa mec Roe ne ts Pees a Baars ra ene eve i stig PEO eee Lors Peon co Perens eres ees PMNS GT aU et Neer reas Eran ones eas Pe ae a atari sa nekad plodnih oranica Cee erates Pee ae em eer ete ta Cem ca Ueto? ee Ere ce eee tM mR ci a ee ees Pe ae sae eer ee ce a es Sr Creel Cate ne ee eer ee eo ee mcd era at pclae okoline Pangeva beznadezno | dejstvom ,amoga” izgubili su svoj orp are eae rea era a Re aoe ue ee mers oa ea ee enero ea is ee eon en at jedne stedine. jednog zahvata, ie oe ce ter ae DR ens Scot se nalazi na rubu terito- ae Cen aren ee) ote ote ‘meno kada ista opitina gradi i nao ies Err ne ene og ore et rater aca Peron po ee eens ee re eee OL Lee tnt oie es Pera Ce Emm LC UL CE aN Na iad PCB as ets SCN ee ooASTRONAUTIKA POSADA SVEMIRSKOG BRODA .ApOLO-16” JUDr| (steva): Dzon Jong, komandent, Carls Djuk, pilot Mesecevog modula | Tom Metingli, pilot komandnog modula, MISIJA ,,APOLO -16“ we Tal? Upravo u vreme izlaska ovog broja ,Galaksije", Apolo-16" krenuée na svoju dvanaestodnevnu kosmitku misiju, Dnevna stampa ée 0 tome, kao i obiéno. donositi redovne informacije. Za nase Sitaoce pripremili smo nesto iscrpniji tekst s detaljima programa i raznim aspektima misije. POSADA: Astronaut Dion Jang (ohn Young), 41 godins, komandant; astronaut Tomas Metingli (Thomas Matingly), 36 godina, pilot komandnog modula ,,Kasper"” {koji je Ime dobio prema dobroéudnom duhu iz ertanih filmova) i astronaut Carls Djuk (Charles Duke), 36 godina, pilot lunarnog modula ,,Orion‘ (ime dobio prema ‘ajsjinijem i najlepiem sazvezdu); ‘TRAJANJE MISIJE: 12 dana, 2 €asa i 36 minute; Lansiranje: 16. aprila 1972, u 18.54 asove po jugoslovenskom vremenu, sa Kelp Kenedia; Spuitanje na Mesec: 20. aprila u 21.41 as; Unletanje s Meseca: 22. aprila u 22.39 ase Spuitanje u Pacifik: 28. aprila u 21.30 eaxova, Glavni ciljevi misije Dopuniti | prosiriti saznanja 0 Mesecy, i iti osmeteanja Zemlje | svemirskin feno- ‘mene (to je glavni zadatak posade .,ApO- 0-16"). Tokom glavnih istrativanja, astro — kstoiti podrugjem Dekart na Mesecu, snimati | apitivaéitav taj rein, prikupljat kamenje, prafinu | delove stenja | doneti ‘dredent KoliGnu tog biranog materiela na Zemiiu, — iti naune eksperimente na Mesec = postavtiautomatske maune instru mente, = 58 Meseéeve orbite vrsiti posmatranja, snimanja i nauéne ekeperimente, Mesto spuitanja: Region Dekart, jugo- istogno od contra Mesecevag diska koji se Vii sa Zemlje. Ovo podruéie je najjuznije od svih rejona koje je Eovek do sada posetio na Mesecu, i spada u najvige oblasti na Mesoée: vo} strani koja je (uvek) okrenuta ka Zem\j Veruje se da su stone u tom regionu starje ‘od kamenja koje su prikupili astronauti wApole11" i ,Apola-12" u Mesecevim ‘morima", ali rlade od uzoraka koje su prikupile posade ,,Apola-14” j,,Apola-15 na Meseéevim planinama, Podaci koji se budu dobili proutavanjem uzoraka iz podrucja Dekart_mozda Ge popuniti praznine koje nnedostaju iz jednog vatnog perioda Mese eve istorie Najvaizniji aspekti istrazivanja 1 Apolo-16" snabdeven je nizom savreme- nih istraBivackih uredaja_ i instrumenata. Surha misije je da se prosire i prodube feksperimenti i saznanja zapoéeti ranijim Apolo" misiiama, To se u prvom redu ‘odnosi na. instalranje prve astronomske opservatorije na Mesecu, i detektora za otkrivanje kosmigkih zraka koje dejstvuju na Meseéevu povrsinu (ovaj instrument ée se vwratiti na Zemiju). Najzd, od novin nauénih ‘eksperimenata valia pomenuti i odnofenje u blizinu Meseca kelonije mikroba, koji ée tamo biti izlozeni dejstvu slobodnog sve mira, a zatim vrageni na Zemiju MESTA SPUSTANJA LETELICA ,,APOLO”: Prema programu, osada letelice ,Apolo- 16" treba da istrazi vis Dekart, Gok je cljleta ,,Apolo-17", koji ée bit Iansiran u decembru 1972, godine, More spokojstva. Uertani su ‘ ciljev'ranijib letova, 0 kojima detalnije podetke abjavliujemo na kraj teksts. fe ccs 8 Lo! » ‘Baad PALMETO ieSta ée Metingli raditi na meseéevoj orbiti [Neto manje od fest dana ,,Apolo-1 krutiti oko Meseca i istrativati ga. svim sredstvima. Polovinu tog vremena komandni modul ée ostati na Meseéevoj orbiti i u niemu ée se tada nalaziti samo Metingl Astronauti Jang i Djuk provesée 72 asa i 58 rminuta na Meseéevoj poveini Mada_manje spektakularan od poslova Janga i Djuka, Metinglijev rad é¢ verovatno dat isto tako znaézjan doprinos naucl. Jang i Djuk ée biti u stanju da istrazuju somo malo podruéje, dok e Metingli i njegovi ingtrumenti prousavati Sirok pojas prostora koji se proteze oko Mesoca. On ée to ciniti relativno male udaljenosti iznad Mesedeve povrSine, od oko 112 kilometara. U tome ée mu 2naéajnu pomoé pruzati TV kamera u PRVA MESECEVA OPSERVATORUA eee ibegremeenr reer tears 1g Sree carte eee eee renee ee aes See na an on i ian bliziai, * s rs ceo epee ceee Serie rect eee ocean tater acd Soe een een sesh aera ceenaen nt eer ores Ee irene neces Eb, tyeatae Winco a Wi kroz nih, ares Pe ed See ena oe ora ree, Sesto ine regione nebe bez ine Zerit i mje boi, filmska kamera i dve obiéne kamere sa razliitim soivima, Pomotu laserskog alt metra, Metingli €e kontrolisati svoju visinu lanad Meseca se preciznoféu od desetak centimetara. Svaka devijecija visine moze ‘ukazati na postojanje takozvanih ,maskona”” (koneentracija mase i2vesnih jedinjenja) is od Meseéeve poveline, Laserskim alti metrom moti ée da se meri i visina Meseéevin neravnina, Merenja visine auto- matski se povezuje sa fotografisanjem od- govarajuéih oblasti na Mesecu, koje ¢e snimatipanoramska kamera i kamera za kertografisanje, koje se nalaze u specijalnom odejku komandnog modula namenjenog za auéne instrumente (SIM — modul 2a ‘nauéne instrumente) Metingli 6© tekode kontrolisati 1 druge nauéne instrumente koji otkrivalu I analizi- 13 raju razna zraGenja koja Mesec emituje ili reflektuje. Spektrometar za gama-zrake, flu orescentni detektor X zrakova | spektro: metar za alfaestice beleze radijacije iz Meseéevih elemenata ili oni koji dospevaju fod Sunca. Mas—spektrometar otkriva retke Gestice gasova iznad Meseca, ‘Suoje radno vreme i spavanje Metingli ée koordinirati sa odgovarajuéom aktivnoséu i fodmaranjem svojin kolega na Mesecu. Kada mu se budu pridru2ili u komandnom brodu, onda ¢e sa trojica dva dana uéestvovati u MESTO SPUSTANJA: Crted prikazuje puta niu eta, Apota-16” (deblfa crtana lnija) do ‘mesta spustanja (LS) na visinskom regionu Dokart. MESECEVO VOZILO: DZon Jang, desno, 7 Carls Djuk snimljeni u vozilu ,.Rover”, 1na polju koje je sliéno povrsini Meseca, Rover” ée, sa ukliutenim TV kamerama, biti ostavjen na Mesecu, tako da 0 gledaoci videti uzletanje Mesecevog ‘modula po zavrietku izleta na Mesec. rnauénim istrazivanjima sa orbite, dok ne zapotne put povratka na Zemlju, a Sta Jang i Djuk na mesecu Za vreme dvansestog obrta oko Meseca, Jang i Djuk 6 seu lunarnom moduld odvojiti od komancinog brode i spustit se na»ORION” u poseti mesecu Mesesevu povrsinu, Zatim ¢e kroz prozor ‘modula snimati okolinu mesta aluniranja, a zatim zapoteti prvi od tri sedmotasovna inlet Posle kontrolnog obilaska modula, Jang i Djuk ée i2vuci ,,Rover"’ iz modula, postaviti automatsku laboratoriju (paket instrume- rata za eksperimente) i druge uredaje, megu kojima | teleskop kameru, koja treba da bude prva astronomska opservatorija na rnekom nebeskom telu, Astronauti ée uz put uzeti i uzorke kamenja i prasine, @ ako im veeme bude dozvolilo, krenuée i u kratak VESTACKI SATELIT MESECA ad se Jang | Djuk wrate v komandnl modu! rnepotradno. pred polasak prema: Zemij, tojiee Seroneuto lense fedan mall satellt na orbits (ko. Meswcs.Sotlt ce zpatanjoupuctatl na Zemiju mots godinu dane, ‘obilazak rejona oko mesta spustania. O&e: kuje se da Ge u toku tog prvog boravka van ‘modula astronauti prevaliti oko 3,5. kilo- smetara lamedu te prue i sledeée vanbrodske aktivnosti, Jang | Djuk ée jesti, spavati ili se fodmarati, i zameniti kiseonik i rashladnu teénost u skafandrima, Odmor ée trajati cosam éatova, Po jugosiovenakom| Proteko vreme od - Wemenu | _ulotanje Eua/min 13.56 09.00 1506 one 227 0233 2123 74829 as0 9808 nat 847 Peta 0134 102.40 Biv 2334 12440 ‘Subow Ee 23.34 148.40 Neda 2239 ras 2Sapht 032 338 Sra Een 01.18 7221 28. apni 21.30 290,28 FOTO-DIJAGRAM TRI PLANIRANA nIZLETA (I, I, Il) NA MESECU: Oznaceno je 17 mesta zedréavanja, ‘a navedeni su i nazivi tazaka na povrsiny. Astronauti Don Jang i Carls Djuk treba, prema planu, de provedu na Mesecu priblignc 21 €as (tr puta po sedam) van svoje letelice. Ovu forogratijy natinila je letelica,, Apolo-14” pritikom svog eta iavrfenog u february 1977. godine. Za vreme druge vanbrodske aktivnost, astronauti ée svojim kolima krugnom puta ‘jor preéi 10,9 kilometara i zaustaviti se na rnekoliko mesta za koja budu smatrali da su u nauénom pogledu interesantna. Prikupli: 6e kamenie i vrSiti lunoloska istrazivania, Posle drugog odmaranja, jela, spavania i rnovog popunjavanja zaliha astronauti ée poti ra treéu ekspediciju. Ovaj put ée biti sligan rethodnom, ali Ge se preduzeti u drugoj oblast, a bide dug 13,3 kilometara. Na kraju ‘ovog obilaska, pre no Sto poslednji put udu u_-modul, astronauti ¢e TV kameru na Roveru” postaviti tako da mote snimati Uzletanje se Mesoca — dude no ito je to do sada bio sludaj (ovog puta kamerom ée se Upravijati sa Zemlje), U nedelju 23. aprila u 22.30 éasova Jang i Djuk 60 uzleteti s Meseca u uzletnom stepenu meseéevog modula i prikliuditi se Metingliju Ostatak misie ,,Apolo-16" proteti ée na Uuobiéajeni nagin do petka 28, aprila u 21,30 Gasova, kada Se se kapsula_komandnog broda spustiti u Pacifik KOSMICKI IZLET MIKROBA esl posudema Komandnom modulu. ise ih ok0"80,milona, Poradenih u oaam sloleva, » prestaviace ornovs Bolotkog eksperimonte eli Je avanieni naclv “Reagovonje mikrobe Usverstoj sein Bakterje, virus gljvice bice amettene ne postutaynits, oo ih ce svek mat! 280 Komors, Spromijentnsenzorima 28 temperatura! reac Prilieom povratka es Mesaca, Kad ee komandai ‘podul buge nelerio na oko 160000 Klometara od Zemie, Metingle'malkontjrer = mikrobime prievstit na” spoljnom zidy Totlice, Posie deset ‘nuts vatiee go vkabing Tikrobl ce so po povratku na Zemijv uporedt s,adgovarajueim ‘ontoinim rmikroorgantemime, 4a bree wera bite keke azika ~ ako portal 1“-20" uspesno izwrsi ja zadatak Sa meseceve planine - Godiny i po dana posle uspeine misije automatske stanice ,,Luna-16", prvog robota Koji je doneo primerke Mesecevog tla na Zemiju, sovjetski nauénici su krajem febru a2 ove godine izvriili sliénuoperaciju | [Cuna:20” donela je nove primerke tla — ‘voga puta ne iz Mesedevin mora", vee iz niegovih planina, Do sada Suna Mesecu bila istrazivana samo ,,mora”, koja se po sestavu i starosti razlikuju od pianina naseg prirodnog satelite Selenoloz! se, razumijivo, isu zadovolili istrabivanjem ‘samo. jednog tips Meseceve povrsine. Proucavajuei, na velikom broju snimaka, medusobni odnos planina i mor skih” kompleksa, nauénici su dosti do 22 kliveka da su planine starije — nastale u najranijoj etapi form: Na osnove snimaka koje je ,Luna-20” posiala na Zemiju, odabrano Je mesto 2a ueimanje obrazaca Meseéevog ta. Na snimku se vidi mali deo povrsine u neposrednoj bliin’ alunirajuceg stepena Lune20". U desnom delu je mali ‘tvor (ograniten belim okvirom), hastao raciom busilice. U sredini je poluga s busilicom, ‘odbaéenom posle butenja informacije 0 sastavu Moseéevih planina omogle bi svestranijem i dubliem shvatanju mmehanizma diferencijacije Meseceve materi Uopite, prirode process Koji se razvijaju u niegovoj Unutragnjosti — a mozda i poimaniu rastanka ne samo Meseca, vec | naie planete. ‘Zbog veoma velike ispresecanosti reljeta kontinenata” na Mesecu, sletanje kosmié: iinaparata na njih teiko je i riskantno. Zbog toga su obrasei MeseGevog tla uzimani samo in njegovih mora”. ,,Luna-20" je prva automatska letelice koja je izbegla tu ,prak: {", Stoga je razumijivo da uzorci Koje je ‘donela na Zemiju izazivaju narocito intere 5 na ZEMLJU ‘Automatska staniea ,,Luna-20" meko se spustila, 21. februara, na planinski zemijouz Koji razdvaja More kriza od Mora izobilja. Stanica je bez ikakvih ofteGenje slunirala na nnekoliko Kilometara od grebena kratera ‘Apolonij C, éija je dubina oko 1 km. Seleno: fozi smatraju da je material iz tog kratera za vreme njegovog stvaranja izbaéen na vee Tastojanje, pa nije iskljugeno da se pod hhogama robota nalazilo tlo istog sastava kao ha dubini od 1 km, Orugim regia, materijal Koji je .-Luna.20” donela moze nauénicima da. prikaze jedan mnogo raniji stadijum evolucije Meseca Posle provere rada sistema stanice nakon sletanja, pomocu komandi sa Zemije uklju Geni 80 Uredaji za ,osmatranje’” povrdine Meseca — telefotometri; trebalo je odabrati mesto 22 butenie. ‘Analizirauct sliku na televiziskom eka fw zemaliskog centra, nauénici su odsbrali mmesto budenja, Odmah zatim stavljen je ‘pogon uredaj 22 pokretanje busilice Nauénike je iznenadilo Sto je tvrdota tla bila znatna: 0 tome su podatke pruzili meraéi energije koju je busilica trosila. Sta Vie, ona se nekoliko puta i zaustaviala, Ipak, najzad je stigla do predvidene dubine ‘Sa iskopanin tlom, busilica je uvuéena u svoje kueiste, Zatim su pokreti mehanike ‘Kosmonaut Aleksej Leonov i umetnik-fantast Andre} Sokolov inaslikali su start Kosmitke rakete ‘MesecZemija sa prijavorsive povrsine nakeg najblideg suseda Tuke ponovijeni, ali obrnutim redosledom: dragoceni tovar ubaéen je u Kontejner kap sule, namenjene 28 povratak na. Zemiju, vratanca kontejnera su se hermeticki zatvo tila 2, sada nepotrebna, busilica je odbacena Kapsula je 25, februara meko sletela ne costrvce ureci Karakingir, oko 40 km ze padno od grada Dzezkazgan. Specijalne ek pe, vodene helikopterom koji je primao pozivne radio-signale iz kapsule, pronasle su je i poslale u Moskvu, ‘Kapaa stanice ,Lune20” ‘posle povratka na Zemljueg eM Ty 4 ee oy TRS Pee Meee LTC] o eer el) om elie ar uae Ec CLE d Merry Te eee cen Aleem c=) od Rees e-em OLA Oem emer ue eie) ecm oe eee Ome een a zatim da se uputt eee Ce ele IC«Pionir-10" leteée brie 1 dospeti dal liednog predmeta koje je Covek ikada uputio Lu svemir — pa je opravdano pretpostaviti da 0 se susretatisa opasnostima koje se danas tek nejasno mogu sagledat n je pomosu rakete Atles-Kentaur Kenediju direktno u ‘od Meseca, osam puta ‘od Marsa i vile od pet puta dalji od ‘Sunca, KROZ ASTEROIDNI POJAS Trasa lta ,,Pionira-10 iznosi oko 800 miliona kilometara. Tu veliku daljinu on 6° brzinom od 62 000 km/éas prevaliti za oko {600 dana ii stii 6e do Jupitera verovatno krajem decembra 1973. godine. Tamo ée se pribliziti dZinovskoj planeti na 160000 kilometara i, ne ulazeéi na orbitu oko nije, u toku Getiri dana proletanja izvriti dvadese- tak nausnih zadataka 2 zatim se udaljiti u dubine svemira. Da bi stigao do tog regiona ,,Pionir-10" morace da prode i kroz pojas asteroida,sirok oko 240 kilometara, u kojem se nalaze milljarde Gestica materije i na hiljade krupni ih asteroida i meteora. Ipak, oGekuje se da 62 automatski i2vidad: bez znatajnih ofteée- ja uspetno savladati taj deo svoje ogromne putanje. Jedan od njegovih zadatka je i provera gustine materije I raspodele krupni- ih asteroida, &to bi, kasnije, pomoglo kon- struktorima svemirskih brodova da planiraju dugotrajne misije u buduénosti. $ obzirom da se putanja ,,Pionira-10” nalazi suprotno od Sunca, on se nete napajati energijom iz baterija koje sunéevu energiju pretvaraju u elektriénu, (posto je Sunéeva svetlost kod Jupitera 27 puta slabija nego na Zemiji), vee 6 koristiti energiiu iz nuklearnih generatora, napunie- nih plutonijum-dioksidom 238, Signali auto- matske stanice emitovate se snagom od 8 vata, 2 da bi stigli do Zemlje biée im Potrebno 45 minuta, Putem kompjutera ti se komponovati u celovite podatke PORUKA VANZEMALJSKIM CIVILIZACIJAMA = 8 aki sluts) vanzemaliskim civilizacije- ma do kojih 6e, moda, u dalekoj buduéno- sti ste, ” Poruka je utisnuta na pozlaéenu alumini- jumsku ploticu veliéine 152 x 229 mm, koje je priévrséena za antenu automatske stanice i zaBtigena od korozije i erozije. Poruka je izrazena pomotu slike koju svako inteligent- ‘no biée moe razumet, Zrakaste linij, s leve strane, predstavjaju pozicije 14pulsara(kosmitkin.izvors radio- ‘energije) poredanih tako da ukadu na to da nage Sunce (Ciji je polotaj u centru zrakastih linija) zavigajna zvezda civilizecije koja je izveilalansiranje, Uz linije se nalaze binarni brojevi (sa ‘osnovom dva), izrazeni pomotu vodoravnin i Uuspravnih ertica — simbola za ,nula”, fodnosno ,, jedan — koji prikazuju frekven- clje pulsara u vreme lansiranje. To je neka vista ,kosmitkog kalendara’” koji Ge, 5 obzirom na pravilnost pulsacija th svemir- skin objekta, eventuainim bicima prutiti Informaciju 0 vremenu kada je. lansiran Pionir-10". Vodoravna crtica, jedan”, Dredstavija talasnu duzinu atoma vodonika (21cm), koji je, pretpostavlja se, poznat eventualnim bicima u svemiru — zbog toga So je taj element u vasioni najéesi. Radi identifikacije, vodonik je predstavljen u gornjem levom uglu crteza i obelezen usprav- ‘nom erticom {,,jedan”). 'S desne strane zemaljskog para, binarnim brojem jedar-nula-nule-nula (dakle, osam) predstavljena je visina Zene: osam talasnih ‘duzina vodonika iznosi 168 em. Likovi mu- Skarca i Zene, na desnoj strani, dati su u srazmeri sa svemirskom letelicom, Mu8karac je podigao ruku, u 2nak pozdrava i dobre volje. Na dnu slike prikazane su planete, potev MONTAZA.,,PIONIRA-10”: Tehnitar vie poslednje podesovenie na letelici, u jednojfabrici 22 mantatu & Keliforniji. Ocekuje se da de ,Pioni-10” | zakrivion pojassvernr@ {ugaéak 1000 miliona kilometara koi! se pruta od Zemijine orbite do Jupitera, Let éetrajati 20 mesec, medutim, ameriéki nauénic!kazu da bi, Pionir” mogao funkcionisati ak sedam godine, ‘odletet ize Suna etavin 2400 milione Klometare.(od Sunca pa nadalje, dok je putanja svemir- ske letelice ,,Pionit-10" predstavljena kako skre¢e pored Marsa i prolazi kraj Jupiter PRETHODNICA »VELIKOG PUTOVANJA’ ,Pionie-10", ka0 i,Pionit-G", koji ée biti lansiran aprila iduée godine, predstavljaju prethodnicu za ,,Veliko putovanje" (Grand tour) koje se planira za 1977, | 1979. go- dinu, Tada ée, predvida se, Amerikanci Uuputiti automatsku stanicu takode prema Jupiteru, da bi ,katapultirana’” od njega — dejstvom njegove moéne gravitacione sile — dospela do Saturna (1981. godine). Koristeti Saturnovu gravitacionu silu stanica ée dobiti novo ubrzenje da bi, oko 1986. godine, stigla do najudalienie planete nafeg Sunge- vog sistema — Plutona, Druga automatska stanica lansiraée se 1979. godine i prema planu i na sli¢an nagin obiéi Ge planete Jupiter, Uran i Neptun, Kod oba putovanja prema velikim spol rim planetama koristige se, u stvar, njihova izuzetno povoljna Konstelacija_ (medusobni ppolozaj) kakva 60 se ponoviti tek kroz 175 godinal Razume se, obe stanice emitovace ‘na Zemlju snimke | razne informacije o planetama koje budu obilazile, Nauénici oGekuju da Ge putem tih informacija saznati stvarnu istiny 0 planetama, 0 kojima sada postoje nepotpuni i éesto kontroverzni podeci 050-1, ,orbitaine Sunteva observatori Orbiting’ Solar Observatory), prvi iz serite satelita Ci je zadatak pracenje aktimnosti na Suncu. PORUKA ZEMLJE SVEMIRU: Ova) simboliéni ertez, ii je autor Linda Sagan, supruga uvenog nauénika Karla Sagana, izraden je na pozlaéenoj aluminijumskoj plocici. Na osnovu ovih ,hijeroglifa”, kako veruju naueici, neka vanzemaljska clvilizaciia ‘mogia bi saznati da ,Pionir” poti¢e sa Zomlje NAJNOVIJI SI U PROSLOM BROJU ,,GALAKSIJE” OB- JAVILI SMO OPSIRNII! CLANAK O LE- TU NA MARS AUTOMATSKIH LETELICA (MARS2", MARINERS"; , MARS”. U VREME KAD SU LETELICE STIGLE DO CILIA, TAMO SU VLADALE BURE, PA .SLONOVSKA KOZA”: Marsova povrsina ‘zgleda kao izborana slonova koza — takav utisak stvara ovaj snimak, nacinjen {2 visine od 800 kilometara. ‘Strunjaci ameritkog istrazivackog centra 1 Pasadeni smatraju da duzina ,kanala’” ‘na Mersu dostite po vise ‘storing kilometara, KANJON NA MARSU: Fotografia rikazuje ogromnu pukotinu dugacky ‘ko 500 /Siroku oko 120 kilometara, koja se nalaziu jezeru Titonius, otprilike 500 kilometara juzno od ekvetora. Ovakva konfiguracija rezultat je evoluciie 1a, o€igledno svojstvene samo Marsu. Jedan naucnik pretpostavija da je javesnu ulogu modda odigrata i vada inimak je napraviien 12. januara, ‘2 udaljenosti od 1977 kilometara, pomocu televiziske kamere,IMCI MESECA JE BILO ONEMOGUGENO PRAVLIENJE JASNIJIH SNIMAKA, U MEDUVREMENU, BURE SU SE SMIBILE, | NA ZEMLJU SU POCELI DA STIZU NOVI SNIMCI PLA- NETE MARS. OBJAVLJUJEMO DVA SNIMKA KOJE JE NACINIO ,MARI- NERS’ Povodom Svetskog dana avijacije astronautike Jedanaest godina KOSMICKE ERE Nauka je tokom istorije belezila bezbro} pobeda Ijudskog razuma: kako je Covek audio da govori, kako je ovladao vatrom, rausio da pile, pokorio stihiju... Jedan (04 tih prelomnih trenutaka ljudskeistor svakako je prvi Govekov let u svemir 12, april 1961. godine. Od tog dana, sva ranija | novija dostignuée nauke i tehnike, kao pritoka velike reke, slivaju se u tu nowy, veliéanstvenu pobedu oveka — osvajanie sverira, Jurij Gagarin nije _dugo boravio wu kosmos — manje od dva asa — ali je zapoteo nov ert u istoriji Coveéanstva Sve ono © Cemu je Covek milenijumima mastao, Ho s¢ Cinilo nestvarno dalekim, tog dana je postalo stvarnost. Covek je izvojevao novu, kosmiéku pobedu, Vostok-1, brod kojim je Jur Gagarin ievrSio prvi let u kosmos. Podsetimo se:_12. aprila 1961. godine sovjetska agencija TASS objavila je: U9 Gasova i 7 minuta po moskovskom vremenu: ,Kosmitki brod ,Vastok” majorom Jurijom Aleksandroviéem Gagar- nom poleteo je u kosmos”; 1 10 Basova i 25 minuta: ,Ukljudeni su Uredali z koéenje i poéela je faza aterirs nia": 1 10 Easova i 55 minute: ,,Kosmigki brod ,, Vostok” sreéno je sleted u planira: ‘nom Fejonu_u Sovjetskom Savezu. Pilot +kosmonaut Gagarin ose¢a se dobro’ Uskoro su usledili novi letovi sovjetskih i ameri¢kih astronauta. Covek je. zatim ‘owvojio Mesee, automatske letelice postao a Veneru i Mats, a nedavno i prema Jupiteru. Podvig Jurija Gagarina bio je samo poetak unizu Govekovih prodora i, Od kojih itavo covetanstvo i: plodovi_ svemirskih_istrazivana, koja su sinteza raznih nauénih i tehniékih Far, nar au med stereo flektronici i kibernetici,_satelitskim felekomunikacijama, transport, televzi Dan poletanja u_svemir prvog éoveks, Jurija Gegarina, 12. april, proglagen_ je Svetskim danom avijacije | astronautike. vu odluku donela je 61. generaina konfe- rencija Medunarodne vazduhoplovne fede racije (FAI), odrzana novembra 1968. go- dine u Londonu, Zbog vel Gagarina, konferencija je od njegovu East ustanovi specijaina medalja, + rjegovim likom. Ova zlatna medalja do- doljuje se svake godine, po odiuci FAI, pilotimaastronautima za najistaknutije re 2ultate u osvajanju svemiraASTRONOMUA Nova saznanja o kosmiékoj energiji U trazenju Kljuéeva za razja&njenje porekla i prirode kosmickog zraéenja, astronomi sve dublje prodiru u tajne vasione. Bez sumnje ta moéna energija krije u sebi objasnjenje kako nastaju galaksije, a saznati to — zna¢i pribliziti se razja8njenju i samog Univerzuma, GALAKSIJE - KCERI K Gde i kako nastaje energija kosmickog aratenia? Astronomi pokutavaju da nadu objat njenje pomoéu poznatih i pretpostaviienih pojava — od anihilacje materije santimateri: Jom, do lanéane eksplozije evezda. Medutirn, nijedna shema ne zadovoljava, jer u naj boljem sluéaju one mogu da objasne samo zracenja ¢ija je energija nekoliko desetina ‘Puta manja nego kod kosmickog, Otkriée kvazara (kvazi zvezdanih radio-z vora), 1963. godine, dovelo je pod znak pitanja dobar deo astronomskih postulata, Snaga zraGenja tih ,,2vezda", koje su od Zemije udaljene maogo miliona, pai milijar: di syetlosnin godina, stotinama puta je veea ‘ snaga zraCenja galaksija. O kvazarima se rajpre _govorilo kao 0 jedinstveno} pojavi koja nema nigeg zajedni¢kog sa svim onim 50 je astronomija do tada otkrila. Medutim, misljenje se ubr20 izmenilo: pokazalo se da 1 takvi supermodni i2vori zraéenia veoma Fasprostranjeni u vasioni, pa eak i da ih vecina galaksija krije u svom jezgru. Razlika jemedukvazara i drugih nebeskih objokata nije toliko kvalitativne, Koliko kvantitativne rirode, COTKRIVENE ,.CRNE JAME” Po svemu sudeti, naunici Hoklns 1 Gibons, «9 lngtnsta za toretsku setronomju, Kembrigieg univerzita oti! su pu od” moan teoretskt Dradskazivanin yernih fama’ kosmoau: Mad st tT reione cork ere Epalon Aur, Pod olmom rma Jams" agtronomiy 3 podtasume- ‘iu oerinnn, Ugalone everde u krjnferm sooo. mu kemprimiceny, Jo Kojeg dolae! ued amano ‘Dpstoney graltsionog pais. 1 objet vila ne Eitujo setort ni bilo kakva drugo raéenje, One f=, naased, skjueie” le svemira.Astronom Got se Prinstonsiog universitete otk je J Gre {ztra ame", sveudonim sstomime HO 176318 iio Toaass, Ulastema dvottruke zvexde Epalion Aurige, sation primarne sveede, Loje ime oko” 36 mass ‘oleg Sunes, sakih 27" godlna‘oslaiiene jez Polovinu evoo aja’ — kao. da je zaklonia nek Blots. Ret je 0 Jenom potpuno tamom tela od ‘a suncave mace kompaktnih i2vora 2raéenja. U centr tog problema su objekti dije prouéavanje moze Imati presudnu ulogu: takozvane galaksije Sajferta, koje su otkrivene jo$ 1943. godine, dvadeset godina pre otkriés kvazara, Tada se saznalo da su jezora nekih galaksija i2vori zragenja moéne energije. Ti objekti izdvojeni Suu posebne kategorije i na nijih se zaboravilo, Tek akon otkriéa kvazara, te rneobiéne galaksije ponovo su privukle paz nju astronoma, lzmedu nih i kvazara postoji slignost, A smatra se gotovo sigurnim dai u centru nase Galaksije dejstuuje i2vor kosmic: og zraéenja istogtipa U vreme otkrivanja gataksija Sajferta astro Romi su raspolagali samo optiékim sred- sivima za posmatranje kosmickih objekata, Pomoeu nih otkriveno je da jezgra oko ava ‘odsto spiralnih galaksija zrace onoliko svet losne energie koliko éitav ostali, znatno vedi deo galaksija. Izvor energije nie tada mogao da se otkrie, s obzirom da teleskopi nisu bili dovolino snazni, Spektralna analiza zratenja cotkrila je izuzetno interesantne o:obenosti izvora energije u galaksijama Sajferta: brzina kretenja atoma nepoznatog iavora veoma je velika — od 1000 do 10.000 km/sek — 3 Da li seu ovom zvezdanom mnostvu ‘rije neka ,crnajama”? (Na sci: ‘maglina , Severna Amerika") »NEVIDLJIVO“ JEZGRO ASE GALAKSIJE Istrazivanja galaksija Sajferta, obnoviiena posle otkriéa kvazara, pokazuju da one $ romenljivim intenzitetom izbacuju okolni kosmicki prostor ogromne kolicine gasova koji se u vidu kosmickin oblaka fire oko izvora zraéenja. Primena radio-teleskopa, | ‘metod prougavania infracrvenog zracenja tih galaksija doneli su nova saznanja: registro: Vane su ogromne promene u_ intenzitetu zratenja. Takode, saznalo se i da su razmere ivora zraGenja u galaksijama Sajferta deset puts veée od Citavog Suncevog sister: Prougavanje _infracrvenog _(toplotnog) zravenja kvazars potvidilo je njihovu sie ost $9 galaksijama Sajferta. Ti objekti takode, vei deo svoje energije Iuée u vids infracevenog zraéenja, | oni su, u odnosu na sje izvanredno snazno zraGenje, relativno mali kosmicki objekti, U.cemu je razlika izmedu kvazara i galaksija Sajferta? Kvazari se nalaze na znatno veéo) udalenosti od nas, 8 zraéenje im je stotinama puta jace od zratenja galaksija Sajferta, Najzad, @ to je MOCNA ENERGIJA IZ JEZGRA GALAKSIJA lea. toge krije se problem koji, ini se, predstavlja kijué za shvatanje prirode mno: ih kosmickih. objekata: nastajanje ultra smasa_njenog jezara dostize izmedu 100 ‘miliona i jedne milijarde masa naseg Sunca! U spirainim galaksijama takvog tipa postoje stotine miljardi zvezda, sto. znaci da je jezgro, koje zrati isto onoliko. energije koliko i Gitay ostali deo galaksije, po sv0j0j ‘masi stotinu i hiljadu puta manie. veoma vazno, iavor zragenja galaksiie Saj ferta je jedro u samom jezgru galaksija, dok je takav ivor zratenja kod kvazara ~ itav objekst, Priblizivsi te dve vrste kosmickih objekata, astronomi su dosli do saznanja da je jez9ro 20MEDVEDU: Ona pruza jednu (od najlepsin sik strukture gelaksija uopste. Spoljni rukavei ‘aiélanjavaju se u pojedinaéne _2vezdle, Jasno se vidi | interstelarna materia, ka0 | skupine zverds. VAZARA OZINOVSKA SUNCEVA ERUPCIIA istrativanje Sunca,080.7" naveniel Ameritkog {Sdinowske sunteve arupcle, od njenogizbhianja do gaia Sumatran somone eben jo wom 1971. godine, dokumentovans je srjom foros, peoujenihsvakin 11 minuta. Snimepokosu oko se stub usiane aeme, 615 milona Kilo Ietora dugséak. postopeno ‘rattura u obke, Ertedosetok puto vece 0d Zomif, ol se breinon | 231000 hitemetare u sakundt ra maduplanetor | im prostorom | nate galaksie izvor zratenja istog tipa! Zasto to ranije nije otkriveno? Centar nase galak sije nedostupan je za obiene teleskope prekriva_ga mnogo kosmickih objeksta, pa fvetlosno. zracenje galaktickog jezgra’ ne stize do Zemlje, Medutim, radio-teleskapi su fotkrili njegovo snazno zracenje. Primeceno je i da je ono veoma aktivno: ogramnom brzinom” staino izbacuje dzinovske mae {gasovite materje u okolni Kosmicki prastor Istrazivanja su pokazale, takode, da je centar nae galaksije izvor veoma. snaznog infra fervenog zracenja, sa svim pratecim osobi Namece se zakljucak: neka, | iainjena pojava izaziva neobiénu. koneen: | tac energie na malom (u odnosu.ne | koliginu eneraije) prostoru, Periodiéno dola | 2ido oslobadanja energie, u vidu dzinovskih frupeija, izbacivanja ogromnih masa mate rij. Zatim se proces Koncentrisanja eneraije Ponavija do sledeée erupcije Taj vid ,yulkanske"” aktivnosti w vasioni raspolaze, “po svemu ‘sudati, kolosalnim rezervama, Mnoge 2verde koje su se pojavile kao posledica luéenja te energije i izbaci Vanja masa materi, rolativno su mlade. To, kao { stalna aktivnost galaktiékih jezgara, pribligava nas pretpostavei da je burni Zivot Salaksijatrajna pojava, i da stvaranie zvezda nije nistaizuzetho | neponoviiva. jo8 neraz 2 SPIRALNA MAGLINA U VELIKOM | ANTIMATERIJALNI | SVETOVIU SVEMIRU Od mnogih hipoteza koje se postedniih godina iznose na kongresima | simpo Zijumima astronoma, jedna priviséi narocita paznju. To je teorija a antimateriji, Po misijeniumnogihnauenika, ons bolje od Grugih. hipotezs objasnjava pojavu super izvora” energie. Od svih poznatih reakeiia, | anihitacija meterije i antimaterie oslobads Najvede “koligine energije. Medutim, anti materja je sve doskora bila okruzena zidom fantastiénog. Postojanie anticestica bilo je dokazano, ali o antimaterii su. postojae samo pretpostavke. Nisu postojali dokazi da | s© anticestice mogu sjedinjavati u atome i molekule pod. istim’ uslovima kao kod | obiene materie Medutim, sovietski fiziGari nedavno su stvorili antijezgro atoma helijuma, Od tada | sere sumnja u postojanje antimaterie Evo jedne od interesantnjih hipoteza: u pplamenoj’" lopti nebeskog tela koje ae tek Stara, temperatura je toliko visoka da materia ,postoji" samo u obliku eracenia roblem supersnaznih izvors kose | kao problem galaksije. Medutim, rec jg °| | ‘Ako je svet 2vezda relativn dabra proueen njegow mehanizam shvacen 1 objasnien, of ne postoje zadovoljavajuca objasnjenja 2a galakticke pojave. "| upravo 2b09 Ggalaksije Sajferta nalaze seu centeu intereso Yanja astronoma. Ninogi od nih smateajy ih jednim od stadijumau_procesu evolucije alaksija. Neki autor, medu niima, narocio, | oznati sovjetski astronom VA, Amber feumnjan, smatraju da stvaranje galaksia zapo- inje aktivnocu jezgara, Ako je tako. onda se proces evolucie galcksie raza od | kvazara_(svojevrsnog superiezgra galaksiia koje se radajub, preko gelaksijesojfertovskog tipa, do raznin vsta .obiénih” galaksija. |NI ZVEZDA - NI PLANETA ‘Jupiter je najveéa enigma Sunéevag sistema, Vet | debeli oblaéni pokrivaé koji ga je obuhvatio predstavlja zagonetku, jer je saginjen od raznobojnih pojaseva, strogo paraleinih u odnosu na ekvator. Sta predstavija famozna velika crvens pega, Koju astronomi vet sto godina osmatraju i odgonetaju? Zasto Jupiter zraGi vise toplote nego Sto je prima od Sunea? Ima lina njegovoj povrsini Gvrstog tla, da bi se mogle spustiti bilo kakve sonde? »PRUGASTI“ dzin J © najveto| planeti Sunéevog sistema koju neki astronomi nazivaju ,,zvezda koja to nije Uspela da postane", mnogovekovnim posma- tranjem poneito se, logiéno, saznalo. Njegov ‘ekvatorijaini preénik (140 600 km) 11 pura je veei od Zemijinog. Po svojoj masi, Jupiter Di se mogao izjednatiti' sa 318 ,kepeca'” velikih kao naée planeta, au njegovvolumen stalo bi 1300 kugli veligine Zomlje. Ta ‘ogromna gromada, (po masi dvostruko pre- matuje sve ostale planete Sunéevog sistema ‘="zajedno $ njihovim satelitima. Tolikom ‘¥ojam masom i gravitacionom silom Jupiter Zznatnije utiée | na Sunce. Astronomi s ppravom dovode u vezu 11-godisnji ciklus sunéeve aktivnosti sa 11,87-godiinjom side rijskom (zvezdanom) godinom Jupitera, ist Gusi: ,Ked na Jupiteru sevne munja, na Suncu Udaraju gromovi »2IVI MOLEKULI’ NA JUPITERU? Sfere gravitacionog uticaja Jupitera za hvata oko polovinu Sunéevog sistema. On 2 komete s@niihovih trajektorija, «ka ‘asteroide, a veruje se da je on svojom ‘ravitacionom silom unistio hipotetignu ple etu Faeton (Asteroidiju) i okruzio se minijaturnim ,,Sunéevim sistemom" — svi tom od 12 setelita, od kojih su 4 yeéa od planete Merkur, @ za 4 so smatra da su kradena" Protuberance -dokaz postojanja planeta Poznat atronomi A. Vogen i H. Zin osmatrali su poslednin "godine. preko 160 ‘zvezda, po epee bath Suck Otel dav nov fpaktrime. posto line aktivnih stoma heljume Boje su arakteristicne 20" 2racenjo.suncovin Drotuberanei, 12 toge.proizaal dose ina tim Everdama seievju srupelie signe suntevimn. tm Berea rein feo, peters Dlonete nemece se zakluGek da fe zveede ima fhojeplanetake sistem. (Ove dtinowska buktina Sune ‘ze 4, juna 1846, plikom jedne od najoain ksplocls Woje su do Sonce sapotera Gre seu taku ove sta razvia do visine 81 500 000 kiometars, pee nag Ste Heezls piter Ove crteze planete Jupiter 1napravio je Bovani Domeniko Kasini (1625-1712), profesor astronomije na Bolonjskorn ‘univereitetu: levi je hnatinjen 1672, a desni 1677. godine. 'Na obs je vet vidljve velika crvena pega Na osnovu registrovanja signala prirodnog ‘moénog radio-izvora, koji se verovatno na: Tazi_na Evrstom tly, odreden je period rotacije Jupitera: 9 éasova, 55 minuta | 30 sekundi. Medutim, taj iavor radio-talasa Dredstavija veliku zagonetku, jer je njegova energija ‘sijavanja ravna snazi Koja bi se dobila kad bi svake sekunde eksplodirala H:bomba od jednog megatona Atmostera Jupitera sliéna je prvobitno} atmosferi Zemije u kojoj su se pojavili ivi organizmi”. Ty uzbudljivu hipotezu izneo je famericki nauénik Sagan pre deset godina Ako se pretpostavi"” — kate on — da fekat isparavanja obezbeduje na Jupiteru temperatury. od. 20° C, karakteristiénu za Zemiju, onda je potpuno verovatno da je hregde u ogromnim okeanima te planete nastao Zivot", Po tumacenjima savremene biologije, ultraljubiéasti zraci Sunca,pro- diruéi kroz prvobitnu atmosferu Zemije pre rrekoliko milijardi godina, izazvali su hemij- Ske reakcije izmedu metana, amonijaka i slobodnog vodonika (a tim gasovima obiluje atmosfera Jupitoral, stvarajuci_ prosta, a zatim sve slozenije organska jedinjenje, sve dok se najzad nisu pojavili prvi ,zivi ‘molekuli“. Drugi egzobiolozi ne dele takvo rmisljenje, pa je zagonetka 0 postojanju Fivota na Jupiteru ostala otvorena, CRVENA PEGA - LEBDECE OSTRVO? Veoma primamijiva na povrsini planete, cervena pega ima oblik ogromne elipse, preénicima od 50 000, odnosne 20.000 km, Primecena je prvi put 1878. godine: pote je iznenada da siaji crvenom svetloiu, l2dvajajuci se na svetlom fonu.juzne tropske zone Jupitera. Poga periodiéno menja boju do ruzigaste i ima svoju sopstvenu brzinu rotacije, Koja se takode neregularno menja NNajpre ‘se smatralo da je pegs dZinovski blak izbagen vulkanskom erupcijom, ali danas preoviaduje hipoteza da se pega sastoji 2od poluévrste, ili éak porozne materije ~ ‘modda sliéne stvrdnuto| lavi ~ koja je toliko aka da se moze odr2ati u visim siojevima atmosfere, sliénoogromnom —ploveéem 'Neki nauenici Sarenilo pojaseva Jupite rove atmostere i postojanje velike crvene ege dovode u vezu s8 postojanjem organ Skih molekula u ajima, ‘Americki naucnici Siril Ponamperuma i Fric Fouler modelirali su atmosferu Jupi tere, nastojeéi de objasne boje u nienim pojasima iu velikoj pagi. Oni su u istraziv kom centru podvegli smesu metana | amon jaka dejstvu elektriénih praznjenja pri ni Skim temperaturama, Rezultat: stvorena ci janovodoniéna kiselina kondenzovala seu ferveni polimerni material. Taj eksperiment moze da objasni postojanje velike crvene pege, ali on implicira i zakliucak da pod gustim amonijacnim oblastima Jupiterove Btmostere postoji vod. U njoj, uz doste visoku temperatury koja temo viada, mogs nastati i razvijati se prosti organski molekuli | sunce ima ,polame kalote” Kan, Zama | Mars, unc takode, ime. moe iftrumo, sundeve Kalote miu kaos pokiopet” ns ‘wima ‘planeteme Made, Proceso se de Je ‘inove temperatura oko. millon steper. 2 £0 Je Polovina, sormeine”foplate"Sunea, odnoane Eeeurtina taplowe uzonsma turbulencte i onset de emperture jase ari venir epee |, reagujuci uzajamno, stvarati sve krupnije molekule — prapretece Zivota, ‘Svojim egromnim dimenziiama isa svojih 12 satelita, Jupiter podseéa na zvezdu oko koje se vrtinjen planetarni sistem, Utvedeno je da on zraci triput vise topiote nego Sto je prima od Sunes, Otuda pretpostavka 0 ostojanjuvisokih temperatura u njegovo) Lnutrasnjosti ili @ snaznom komprimiranjy jegove mase, Podacis ,Pionira-10" i oni dobijeni pomoéu novi, usavréonih radio-teleskopa tuneée, nadajmo so, vige svetlosti u svettajni keojima se okruzio daleki din Jupiter, 2 KOMETAMA ZaSto komete imaju ,,re (od partiveka Komete a pale ude. Svremens a wbme, bes ikalvog eslednay vaviona, neka omets bi se pojvia na nebu: meta fe ook Fos fine Bio sian ilo kojem drugom nebeskor tela gia ferme ogtoman smn! wag, bez ostin vce: {ap Podaao. a rnp, ured Fonsi redken Po. gosovitom omotaeu ~ koma — Gemetaye dobil soje ime, ‘Godin 1980, holandsx stronom Jan Ort izneo je tea do. oko Sunes. mosdo krute miljorse Dianatoida ne razdalini od Jeane svetlosne goaine ‘on su hiljedy puta dejo od Plutona inajudalenie Planet 2009 t060"—uprkos svojo}mnow: brojnonti ~ porpune nevidjv, Povremeno, motde hog gravitacone se” ngpliin Tverd,” ponekd Cpaca prems Suneu.Pojedin’ bi prod dubok slncev ‘stem \okretai 20" oko. Sunce na relnewne” malo} razaajin’ od “nekolko. milione ‘mijn planetoich drtai by re neko veeme nove ‘rote rade bi nebeska ‘ela koje poz Jomo kao komo, ‘Ne Ontovu hipotecu_nastavjju #8 proueavania ‘amerigkog setronoma Frac Vipin, Proms sjemo, Komete su sartavjone uglavnom od biog kijualu Sih” supstoncl kao” sto su. amonijak 1 metan, Kombinovonih sa Komadieime steno: kometscor ‘otaku ako Je suse udaljen oo Suna, amonink, Imetan I rag material ae emezovala Wests Davie, Cvets suture. Kometa stabing je w ‘Ste se donada Kea moka od ‘Sin Uspos!kretanje pri! se Suneu? S obairom pre toot a Gunca,ie potine Komaiél tena, Rezultat ton procesa Je oblae pratine 1 pare, kot opkolove st komete, Sto Je ometa bite Suneu, para postoe gses, “Gance’e-ivor ne samo. toplote wee — izmedy vauneavog vetras on sui U Him fraveimna iu siven je kreanjerubstomakth Sexton, Rineov vet predstavijo. snags mnogo veGu od ‘Snbaine geavitacione ile Kometa."Stogo so obiak Grating "pare" oko Komete inal pod. Purim Udarom suntevog veto: ios kometa vise Bibi Sncur strujene njegovog vetra je snagnie | blak 8 retin | pare saddle v rep, uvek u praveu Kometa Mikus Halejeva kometa DR ISAK ASIMOV, UGLEDN! BIOHEMICAR, ASTRONOM | PISAC NAUCNE FANTASTIKE, POZNAT JE PO KON U SVOJIM NAUCNO-POPULARNIM KOMENTARIMA. OBJAV- LJWJEMO NJEGOV KRATAK, AL! SVEOBUHVATAN TEKST O VZNOSTI ‘Slotico je Kometa bite Sunce, Norovno. Komete ne five dugo kad jednom udu us Suntey ‘stem, Sraki prlezak pored usarene Savini presets "Zemijinaatmosteru nasane pom'se Tako wotwalu. Bimenzie glave Ko pj wroliko du U Sunéev sistem, pored devet planets ‘ asteroidnog pojasa, spada i veiki bro} kkometa. Na Semi je, k20 primer, prikazana putanja Halejeve konvote 0 Sunce, 1 Merkur, 2 — Venera, 3 = Zemija, 4 — Mars, § — asterordni pojas, 6 — Jupiter, 7 ~ Saturn, 8~ Uran, 9 Neptun, 10 ~ Pluto. stu se od 10 do 15 Sunes, komete se, oyu podelit'y ove sup rv) "su- perodiene ‘oto. 209, eperiodiéne as oko 280" dcsxd Nijposnata je Fsljeva RomerVAZDUHOPLOVSTVO INTERVJU SA MILOVANOM DJOKANOVICEM, DIREKTOROM SAVEZNE UPRAVE ZA CIVILNU VAZDUSNU PLOVIDBU BEZBEDAN VAZDUSNI PROSTOR ‘Na molbu nage redakcije, Milovan Djokanovié, direktor Savezne uprave za civilnu vazdusnu plovidbu odgovorio je na vige aktuelnih pitanja iz oblasti jugoslovenskog civilnog vazduhoplovstva. Ovo je prva izjava Milovana Djokanovica, otkako je stupio na novu duznost. ‘@ Nad vazduini saobra¢aj je u_stalnoj ekspanziji i beledi jednu od najvaéih stopa porasta u svetu, Kako ocenjujete sadainj ‘wenutak naieg civilnog vazduhoplovstva? = Za postednjih deset godina sve kompo- nente civinog vazduhoplovstva (prevozioci, vazduina flota, sluzba vodenia vazduhoplova F aerodromi) zabelezli su jednu od najvesin orasta u svetu, Evo samo nekin pokazatelja, Dok smo 1962. godine imali samo. jedan ‘manji aerodrom sa betonskom pistom, sada je nafa zemlja isprepletena mrezom moder fih medunerodnih aerodroma na koje slecu avioni najvedin svetskihvazduhoplavnin kompanija, Godine 1962. u vaedusnom saobraéaju prevezeno je 552 568, a samo 10 godina kasnije, 1971, — 3.738 165 putnika, gotove sedam puta vile. Od ukupnog broja utnika domace vazduhoplovne kompanije revoze proseéno preko 80 odsto. Po struk: tur, nae vazdusne flota spada medu svetski savremeno opremljene vazduhoplovne kom: panije, Od 44 aviona za prevor putnika i robe, 23 su najmodernije mlazne maine, Ze Poslednjih dest godina bro} aviona koji Dreleéu aS vazdusni prostor povetao se za 342 odsto, Ove cifre ubedijivo govore 0 impozantnom porastu. Ovakav ubrzani raz: vo}, Koji nije mogao nika da predvidi, nije pak zatekao nespremnu Saveznu upravu za Civilny vazduinu plovidbu, ali su flote vazdusnih prevozilaca i obim letenja stavili pred nas nove zadatke, po obimu i po kealitetu, '# Govori se da je nal vazdusni prostor, nnarogito u pojedinim vremenskim interva- lima, postao tesan? = To je yooma slozeno i kompleksno pitanje, 2a Gije je razumevanje potrebno poznavanje savremene tehnike vodenia vaz Suhoplova, vazduhoplovne navigacije i vaz- uhoplovstva uopite. TaGno je da u poled nim vremenskim intervalima dolazi do pre- ‘opteredenosti | zaguéenosti_vazdusnih. pu teva. Nedovolino upuéeni smatraju da je vazdusni prostor veliki, neograniéen, i da ‘vioni mogu da lete slobodno. Medutim, nile ‘ako. Colokupni vazdusni saobraéaj u nas, iu ccelom svetu, obavlja se po odredenim vaz- dusnim putevima materijalizovanim elektro ‘magnetskim poljima koja stvaraju razni Fadionavigacioni Uredaji — radioferovi, VOR Sistemi, OME uredaji i mnogi drugl. Nag vazdu8niprostor je. ispresecan vazdusnim putevima u ukupnoj duzini od oko 7000 km koji_medusobno cine 27. raskrsnica na kojima se ukrStaju avioni iz raznin pravaca i ‘na raznim ivoima ete. Na primer, na medunarodnom vezdu8nom putu ,,Plavi-1” Koji pocinje na severozapadnom delu Irske, nna ostrvu Iglu, proteze se preko Engleske, Zapacine Evrope, Jugoslavije i Groke, nalaze Sei nasa dva VOR-a: Zagreb i Sremska Mitrovica, Prema podacima Medunarodne organiza ile civilnog vazduhoplovstva (ICAO), a} veei bro} aviona koje opsiutuje stanice VOR. Zagreb i Sremska Mitrovica u istorn momen: tu iznosi do 27, Sto ih prema optereéenosti svrstava na peto mesto U Evropi, odmah iza ina u Belgiji, Limogesa u Francuskoj i Frankfurta u Zapadno} Nemaékoj, ‘9 Sta Ge Uprava utiniti da se ne smanji ‘obim vazduinog saobraéaja? = Nalim vazdusnim prostorom koriste se 18 stranin kompanija za redovni i 41 za povremeni — Garter saobraéaj. Preko 30 kompanija obavija pojedinagne letove za jedan od natin serodroma (prevo2 specija: Milovan Dokanovie, direktor Savezne Uuprave 2a civinu vaedusnu plovidbu. nih tereta, robe i putnika), a vite od 200 kompanija | privatnih viasnika iz 48 zemalia, sa svih pot Kontinenata, obavija prelete nase toritorije, bez sletanja. Proseéno 135 aviona U toku jednog dana prelate nafu zemlju, a 290 poieti ili sieti na jedan od 14 modu: hnarodni 1 4 sezonska aeradroma, Sav ovaj saobreéaj_odobravaju, obezbeduju | prate blasni | aerodromski centri Kontrole letenia Savezne uprave 2a civilnu vazdusnu plo Vidbu. Nijedan avion ne moze da ude u vazdusni prostor Jugoslavije, niti da slet ili poleti 2 nasin aerodroma a da prethodno hije dobio odobrenje kontrole letenja. Kako strane tako | nage vazduhopiovne kompanije lete s najsavremenijim tipovima aviona ~ od karavela” do_,,déambodzetova”” — pa je Svejedno da Ii jedan ,,boing” leti od Cikaga 2a Njujork ili iz Ljubljane 2a Beograd, jer je potrebna ista tehnologija | ista tehnika 2a hjegovo praéenie i vodenie Upravo iz ovin razloga dolazl do zaguie: nosti nafeg vazdusnog prostora. Ili, jof konkretnije: od ukupno 7000 km agin vazduinih’ puteva oblasne kontrole letenja Beograd i Zagreb kontroligu radarom svega 700 km ili oko 10 odsto, a prema medu: harodnim normama kontrola. letenja bez radarskog vodenja mora odreavati rastojanje fod -najmanje 10 minuta leta izmedu dva vazduhoplovstva na istom vazdusnom putu, Sto za savremene avione iznosi u najboljem slugaju 150 km. U_ isto. vreme kontrole letenja susednihy zemalja, narocito Austrije, koriste se radarskim i takozvanim brzinskim razdvajanjem, koje omoguéava da rastojanje izmedu dva Uzastopna aviona iznosi svega 8 ‘milja (B km). Time je Kepacitet austrijskih vvazdusnih puteva znatno vee od. nati. ‘Zbog ovoga nasi Kantrolori letenja mora ju vazduhoplove koji, na malom rastojaniu, dolaze iz vazdusnog prostora susednin zem: ja da uklope”” u_ naga. -konvencionaina rastojanja koja iznose 150 kilometara. Da bi nnata kontrola letenja prihvatile i obezbedila fovako veliki vazdusni saobraéaj treba da 28izvrdi promene nivos leta, veliki bro} preseca: nia putanja drugih vazduhoplova i s. To sve zahtevaposebne napore i odgovornost od Ijudi koji rade u konteoi letenja, ‘Savezna uprava 2a civilnu vazdusnu plo- vidbu je jo 1968, godine, imajuéi u vidu ovakvu situaciiu, prediogila program moder. flzacije.slutbe ‘bezbednosti _vazdusne plo vidbe, Taj program je predvidao nabavku najsavremenije radarske | kompluterske teh: nike | obuku ljudstva. Najmodernija tehnika, UU vrednasti od preko 6 miliona dolara, ve je kupliena. Jedan deo je prispeo u zemiu, ali nedostaju sredstva za montazu i dovrdenje objekata u Kojima Ge se smestiti ovi uredji Uprava je prediogila Saveznom izvrénom vecu dopunus Zakona 0 obezbedenju sed: tava 2a finansiranje programa modernizacije sluzbe bezbednosti vazduine plovidbe. O6e- kujemo da ée dodatna sredstva, koja nisu mala, biti obezbedena. Sa montatom naj- favremenije Kompjuterske tehnike i radara Jugoslavija Ge se uvrstiti ured tehniGki ‘najopremijenijih zomalja sredstvima 22 bez- bednu vazdusnu plovidbu. Medutim, sve dok se ne izvr8i montada ove opreme Uprava ce ‘morati da uvodi razne restrikeje Cia je svrhe Dezbednost vazdusne plovidbe. ‘© Savezna_uprava za civilnu vazduiou plovidbu izgradila je mredu medunarodnih aerodroma. U novim uslovima organizacije saveznih organa uprava je oslobodena eko- rnomskih funkelja, pa nee moéi ni da ulaze sredstva za igradnju novih aerodroms. Kako obezbediti ekspanziju vazduhoplovne pr vrede i izgradnju sekundarne mreze aero- roma? = legradnja mrete medunarodnih aero: ddroma uglavnom je zavrsena. Nju saGinjave 44 velikin vazdusnih luka: Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje, Pula, Titograd, Fijeks, Zadar, Split, Dubrovnik, Tivat, Pri: sina i Ohrid, ‘Bite karakterstike ‘ovih serodroma su: osposoblienost za medu- nerodni sa0bra¢aj, opremijenost 2a gotovo fe tipove savremenin aviona, poletno-sietne stare od 2500 do 3300 metara duzine. U skledus novim ustavnim amandmanima, Saveznoj upravi nije stavljeno u zadatak da finansira iggradnju sekundarnih aerodroma, Posto postoji veoma veliko interesovanje i ‘opravdani ekonomski i drugi razlozi 2a iagradniu ove nove mreze aerodroma, Koli bi ovezivali industrijske | turistiéke centre sa Brimarnom mrezom aerodroma, Uprave po- draulja nastojanja da se pristupi realizacji | fove etape i2gradnje aerodromske mreze. Megutim, mada bez rezerve podrzavam razvoj vazduhoplovne privrede, treba realno ‘oeeniti da li nafe drustvo moze da ulodi toliko veliks sredstva U ove svthe. Planira se iagadnja aerodroma u Nisu, Kragujeveu, Derdapu, Zlatiboru, Kopaoniku, Osljeku, Benjaluei, Tuli, Ivangradu, Zabljaku, Mari- bor, Hvaru, Plitvicama, | Koréuli,’ Visu, Rabu, Losinju, Portorazu, Bledu i Novom Sedu. Od planiranih 20 novih aerdoroma za 9 a vee izgradeni projekti. Obezbedenje edstava 2a izgradnju acrodroma, treba de bude obavezs zainteresovanih politiéko-ter- torijalnih zajednica i privrede. Pitanje i2gradnje mreze sekundarnih aero- ‘drama veome je Kompleksno. Ovo pitanje je fazi proudavanja, jer su na pomolu neka hove reéenja, na primer izgradnja aerodroma 22 STOL avione (avioni 2a sletanje | poleta- 25 fj s kratkih staza) itd. Ovo bi mogao biti ppredmet jednog posebnog razgovors, '# | po novim ustavnim amandmanima federacija obezbeduje bezbednost vazduine plovidbe, preko Savezne uprave za civilnu Vazduin plovidbu. U emu je suftina bezbednosti vazdusne plovidbe i kako ovu funkelju sprovodi Uprava? = Osnovni zadaci Savezne_uprave za civilnu vazdusnu plovidbu proisticu iz ustav nil amandmana i Zakona’o saveznim orga- fhima i organizacijama kao i iz medunarodne Konveneije @ civiinom vazduhoplovstvu, U poslove iz oblasti bezbednosti vazduine Plovidbe, izmedu ostalog, spadaju: vodenje svih civiinih vazduhoplova u natem vazdus nom prostoru, to jest kontrola letenja, kao i danonoéni nadzor da svi domaci i strani vazduhoplovi lete po vazdusnim putevims pridréavajuéi se medunarodnih normi ogledu visine, vremenskog | bocnog raz ‘vajanja, Radi izvrdenja ovin posiova Uprava ‘na svim aerodromima ima svoje organe ontrole letenja, tehniske slusbe i inspek. ciju. Funkcija_vazduhoplovne inspekcije fobuhvata: Kontrol izrade i izdavanje uve- ‘enje_ 0 plovidbenosti vazduhoplova, inspek- ilu i poveravanje letackin. | zdravstvenih sposobnosti celokupnog letackog osoblj, inspekciju aerodroma, izdavanje.lete¢kin dovola i dokumenata 0 upotrebijivorti aeradroma, kao i izvidanje vazduhoplovnih Udesa i postupak u veri sa vazduhoplovnim prekréajima domadih i stranih vazduhoplova, Obimne posiove obavlja Uprava i iz domena Uupravno-pravne i normativne delatnosti vaz- duhoplovnog prava i propisa. Od 1947. go dine, od osnivanja, krivicom il greskom sluzbi Saveane uprave 2a civilnu vazdusnu plovidbu nije doslo ni do jednog udesa ili katastrofe. To. pokazuje visoki stepen bez bednosti letenja u nasem vazdusnom pro- storu, Uostalom, da nije tako, jugoslovenski vazdusni prostor ne bi vatio 2a jedan medu najbezbednijim u Evropi, pa iu svet. U 1971. godini prevezeno je 3738 165 putnika. Na sic: ‘grupo tirista na aerodromu ,,Beograd”30 GODINA RATNOG VAZDUHOPLOVSTVA I PROTIVVAZDUSNE ODBRANE SNAZAN I SAVRE Dvadeset prvog maja, na’e Ratno vazduhoplovstvo Zanskim ustovima ratovenja. Sa i protivvazdusna odbrana proslavija 30-godisnjicu svg stvaranja, ‘anle Okdiiats Baer eee uspesnog razvoja i borbenog osposobijavanja. Njegovi pripadnici ée teliskim gamnizonims, na kojoj tim povodom sagledati predeni put, sumirati do sada postignute 4 parzaaa etal bil na rezultate i evocirati uspomene na ratne dane od pre tri decenije, epi By uapebvo deitoowl kada je Narodnooslobodilaéka vojska Jugoslavije dobila postituéi doduie male mater jalne rezultate, ali zato velike moraine efekte. U periodu od oktobra 1943, do. oktobra 1944, godine, u rnaioj _zemiji dejstvuju vedo i svoja krila | poéela tuéi neprijatelia i iz treée dimenziie. je poznato do se ijedno | sletanju dotekao 1 mehaniéar-| Luii Palanke 1 zapalll avion vezduhoplovstvo u svetu stve | ‘streloc iviea Mitraic, Koji je | Eranje Kloss: koji ie bio Talo\u'takvim uslovima wu kake | pritupio NOP potsikom fe-| steel uicasom es ans vim je nastalo i razvialo so nase | bruara 1942. godine. On je kes. | “Bio eto pores pertisenske | s8Vfemenije organizovane samo: RV i PVO. Rodeno u ratnom | nije, kao strelacmehaniar, le- koji je trajao do polo- | stalne avijacijske jedinice NO\ vihoru drugog svetskog rata, u | teo zajedno sa Franjom Kluzom | vine oktobra 1943. godine, ke. | Prva i drugs vazduhoplovna Lslovims NOB nsrode Jugosi- | na i2vienje borbanih zadatoka, | a" je°'u Livnar (Go, naredbi | Kadrila.{formirana Ww Afr) vii ono je 24 tri decenije | Pripreme za prelet prin partt-| Vehovnog Stabe: formirane Prvo| Zatim eskadrila 2a veeu Vehow- ‘zraslo.u moénu snagu, spremnu | zanskih pilota vrSio je Mesni | vazduhoplovna. baza, Koja je | NOg Staba i eskadrila za vazdus- 49 u okviruoruzanihsnaga | Komitet KFS u Banjluci | at: | Odigale vio znatajna ulogu | nu bodriku Kole je pripadala V SFRJ, sigurmo zatitl nase slo: | vist simpatizer’NOR-2 +2 | okuplianju vescutoplovecet | Korbusu NOBs- Bodno nebo Danjaluékog aerodrome formiranu_prvin-vazcubopiow: | Tek po osobodenju Beoorado, KLUZ ICASAVEC - | S272 deieti dane po site: | nih jedinien.Pored Franie Kiu- | oxtobre 1984, godine, storent PIONIRI Fed es Seen desea | 8 NOR sow zn vera PARTIZANSKE 2. Mitra. levtavaju pri | ale zemlje dejtvovai su parti | femol Mele, vezduhoplovstva, AVIJACIJE borbeni zadatak ~ bombarduju | zanskievion u Dalmaciji jedan | Kol ¢odlarlo veoma znacainu Kao-dan rastonkanaieg Rat. | ustasky elon Kod Dulce | hidromign (it, u Lie! wi | WoW ¥, Borbama na srmskor 09 vazduhoplovstva uzima se | Istog dana, izréevajui borbeni | avione (Storh, Biker Jungman i | Ont) mawsim opereciams Zor latz godine, kade ay | Zadatak uv ejonu Banjluke, | Kaproni) u Sivenil jedan av | rani gy Stab vezdunopioystve i pilot vazduhopiovsva. kisi | pilot Rudi Gajovee. morao. ie | on (Sam dive vazduhoplovne dive: je ke NDH Franjo Kiuz i Rudi | prinudno. da slet, posto je | ZIMA IA ULOGA | na tovacka va tr lovacke vars Cajavec, avionima ,,potez-25" i | ranjen od protivavionske vatre. | U ZAI NIM 1@ puka i jedna jurisna sa _brege-i7" sa aerodrome Zalu: | On' njegov pratiae Mita Jarbec | OWA WOR 2 puka Pristupio se ni Kod Banjaluke preletelina | poginuli” su. tom. prilkom u | MQortarteer pte potrizanske | svestenjem: ospotoblioveniu artizensko letelste' Unie kod | nerevnopravnoj borbi sa Eetni | avjacie, ako ‘kratkowjany | wassunoplownog, Kode, ve Priedora. Tada je na sobodnu | cima. Posie mesee | po dana | predstevjeoje osobencstNOPs | vom reds letaca, U periodu ot tertoriu, 38 Rudijem Cajave- | borbi, 17 jule 1942. godine | Sugostavje to je jedan oa-ret. |Jonuara do. maje 194 godine, com, preleteo i mehanicarstre. | Nemci su prone improvizo- | iin jedinswenin primera dela. | ove neds. vexduhoplovee. ed tae usin Jezbec. Njih Je pri | vani-partizanski aerodrom kod | vanja avijocje-u fracito part | nice, ue pomoe sovjation aie Trojka ,jastrebova’’u letu ienad JadranaMIEN VID ORUZANIH SNAGA ciiskih jedinice, iaveile su 1038 | kuje opremijeno najsavremeni- | nog periods poklanjala se velika | nju, gadanju, raketiranju i bom Borbenih:letova, pri emu su | jim avionima, naoruzanjem i | paznja. Jer, nijedna savremena | bardovanju; ,jastreb"” — lovac: Unigtile dest tenkova, 462 mo- | elektronskim uredajima. borbena tehniks, pogotovo vaz- | -bombarder, "namenjen za po- torna ‘vozila, 42 topa, 437 | Tom skupocenom tehnikom, | duhoplovna, ako njome ne ru- | drsku kopnene vojske, gadanje, Zapretnih vozila, 177 Zelezni¢- | koja je u vecem delu zaiti¢ena i | kuje visoko osposoblien tehnié- | raketiranje i bombardovanje. kin vagona, 15 fokomotiva, 10 | smeitena u podzemnim objek- | ki kadar, nece dati Zeliene re- | Kao i galeb", koji poleée i ontonskin mostova i preko | tima, rukuje borbeno visoko | zultate. U vise skola | akademija | sleée na travnate poletno-sletne 7000 neprijatelskin. oficira i | obuéen kadar, prete2no madi | Skoluju se danas mlade staresine | staze; ,..kraguj” — laki borbent Vojnika. U borbama je poginulo | ljudi, koji suu gkolama i akade- | RV i PVO, koje u vrSenju svoje | avion 2a podrsku kopnene voj- est natih pilota | Cetir strelce: | mijama osposobljeni da upo- | duznosti ispoljavaju elan | stru- | Ske i dejstva po zemaljskim Jetada, {rebljavaju tehriku koja im je | éna znanja Koja su. na nivou | cillevima gadanjem, raketira- USPON poverena i uspeino obavijaju | vremena i sredstava kojima ru- | njem i bomberdovanjem s malin UPOSLERATNOM | *2ie duznosti_u avijciskim, | kuju. Sistem skolovenja zadovo- | visina, viuelno, danju inoéu,u PERIODU Faketnim, padobranskim i jedi | ljava potrebe-modernog vre- | Planinskim predelima. | on, kao RIOD, cvaino te: | nicama VOAIN (vazdusno osma- | mena, brzog razvoja i promene | | gale | jastreb”, metalne je Fane ee er erovsing {2 | tran, javjanje tnavodenje). | nauénih | tehniekin dostignucs | Konstrukeje, = neuvlacecim Naéeinik Generalgtaba nasih | usvetu. Iz makin akademija | stainim trapom; ,utva” — laki 1a, nafe vezduhoplovstvo uspelo je’ da u_svom punom sastavy uzme uéeiéa uratu vee od Pre te nee er ecard Pea ema ear Pace hae mek ee ener er Neo Ope ae ee Eee ing] Roth cet a eer at Eon Soe ieee naInteligencija pilota i astronauta Cd sn tin bie cove nstete sesnol ide ye Vaeoresne ‘aysoletje tia ato Tesi gach Te lsomale histo wenatons sol wre takundans, Kaas oe ‘Srwenise) worse da je to njego¥8 intaigenca Staje inteligencija Fojan Intlgnncie cea w po- cee sraromor. nhgancl ie"putcodce onbine Govt, Sareduje se eer fora abrase- santo je va aden seta, Oo ogee asta setenn spo. tok ts “oapretionen “Umar tran pono do saa tava i Sed za stinory delatnose, Pokaaual iatlgence ws objet font raudwanar autos! too, Tomohichra nade novos Pinenien't vel cogovorner tntelgeneye. = “je ta uni taney Nena 0° kone okt ‘et men, pen namo ima” i interesima, Pornavanje 20: Ste prode't ebjtavn® ashore {amie judtog cuts pores Inde polio tana ua EGe" bring prmene ‘hana, im trenucima.” Savremena. var Slozene samo 20 onajanje | Korie ie, vee prenos! toveks u druge hekomfore usiove v_Kojima je rad tnogo ti 9 potrebno. je mis mnogo beds." Gite reagovenie: ne obijeny intormaciu shat: po ‘obit dragocene sekunde usako) ‘peri, 8 drugo = odrtovat vie erune centre u spremnostt 25 8a Vanje neocekivanin slotenth 2. Soroka U kodtac sa nepredvidljivim vardunoplownokosmigha teh: rks, “bes "obsira na sotenort rlanstvo, se apsaiutno sgurne | - {varalnke predetave raster vor Bale, 2009 toga pilot. mora do Fnpoiate ogromsory rezervorn 205° rj, koje feveea od one za vebovanie ‘bienin | normainin problems. pr Mnogi problemi 2 vreme_ lets avlonaci koumithog broda rela fe aposobnost svaraisckog obezbe- ‘enja rad tehaieion secatava ov ‘onm i Koumiesag broda. Prilixom ‘Sbuke, pict 1 Kowmonait morse Staudt ‘Sa brz0 donos.retena, Dhaiaze se u neodekivenc| atch 2boq nedostatka vremena, "Sedan od nating samakontrole je ‘vatenjeautomobiia Prvino oeenh peueti 3. sormalnom: prema brads informacie Vaina uloga predskolskog i dkolsko} obrazovanja ‘aja be od najsposobniin | nazdravt [ihe Neuka nam okazuje puteve 29 fngatovanje "reser inteligencie. Pahoton se bove problemima gts lenin moguenost i nemoguenost Eovetijeg mozga". po godinams raz oja ienon Gubstak veemena r0 Somizanje snivos intelgercje. 20 CSdreden! uzrast anata ae ae. ne. ovratn! gubitak, Zbog topo ste no formiranje enost, bogus Bi Dredbolskog | Sholskog ‘brazove- iajstrewvo w piloticaniu dosite se parpunin usoglasavanjem eoveks ‘udev prema tehnict i poverenie uy ‘ttm wewrtésju se Tetaekom Sakom, 2 stiey u mladost preko Sviommodelretva, Sutemebitams, Fadioometertva i drugih vests te hlgkin sportova. U-to. doba se i avriave proces odivéWven misdog Eoueka uv inboru 2wvotne profes suranaio ferultat je iskustva One janja vazdusnog. prostransiva po- ‘motu wiona 2a omjanje Kosmos mie potrebna samo. nove tehnika, ee Prov tvaltew samog Govek Kuitiieane th alters | marowne priprame’intelektuainin resus po- frepnisu 24 dali noveno-tehni NASA SKOLA LETENJ Koja je najveéa odlika koju pilot treba da ima? Neki vazduhoplovci ée od. ‘mah reéi da je to osetaj mekote i bide u pravu, jer svako voli da leti mirno, bez: bacakanja. Isto ako, ima’ pilota koji smatraju da j¢ najvaznija odlika pravilno prilazenje i neino (meko) sle- tanje. Uz ove dve osobine sve- Kako treba uvestiti sposobnost letenja po zadatoj _putanji (marsrutil, taéne zaokret ‘akrobatiku j solidno letenje po instrumentima, ‘Svaka od ovih osobina je ono to $e ‘ati od pouzdanog pi lata. Ali, mi ovde govorimo 0 Ijudima koji se tek spremaju da to postanu, Neki od niih, na primer, mogu prilikom polaga- hla ispita uspesno i2veiti sve postavijene zadatke; sve izuzev jednog. To ée kod instruktora, Raravno, stvoriti utisak kandi lie, bag kao Sto bi ga kontrol sa0 |i instruktor keda bi sedeo pored nega. Na taj natin pilot ‘moze postati ekspert ¢ak ako je samostaino ete samo 50 easova, ‘Ako elite da saznate neito vide 0 tome proéitajte sledeti rhastavak u kome pifemo 0ZANIMUIVOSTI USTAJ LENJIVCE! Poznata, francuska firma jaar groves rome icf tgoveraju reme reel. Sva- kib Getvrt Casa, na primer, oni fjudskim aso” Seopstavaju {ano vreme.. Casovniel se mogu podesit | tako de u odredone vere dana ii noth saopstavalu I razne fruge ret, Zapite na magne {ofonsko) traci. Fitma, sole strane, prolate da Casovnik uv? Eazove ujutro iu neko drugo ‘rema) glan6 izgovorsledece upozorenje: ,Usta,lenlivee, wet boon * ,BUBANJE* “SAMO USNU seiieieorems Gomie cae e Fea ‘Ro su njihovi roditelji postizali: te eee 62 bez problema usvajati za =anaueeeis : FPimonaemakog cova sa ‘vreme najdubljeg sna u stanju da prima spoljne utiske. Danas ‘@ vee zna_da_u_ podsvesti eee eee Shen aera Bokazao je neobitne rezuitate, Folazricl kursaatomiste suse teko priori 23 dplmste Lspeino jh polodll {Endond "se ve ramitie 0 tome da se na tol snow otvare ometiialn nastaynl cant O CEMU UDZBENICI CUTE STA SU TAHJONI? SVOJIM SADRZAJEM UDZBENICI SREONJIH SKOLA NE OBUHVATAJU SVA DOSTIGNUCA SAVREMENE NAUKE. AKO SE IMA U VIDU BRZINA NJENOG. RAZVITKA, TO JE SHVATLJIVO. NASTQJACEMO STOGA DA NA OVOM MESTU DONOSIMO INFORMACIJE S KRACIM OBJASNJENJIMA ONOGA STO. NASE MLADE CITAOCE INTERESUJE, A NE MOGU DA NADU U SVOJIM UDZBENICIMA, Doskora se smatralo da nema nigeg brieg od svetlosti, Nedavno je, medutim, Herald Fajnberg, profesor sa'Kolumbij- skog univerziteta, izjavio da se tahjoni kreéu brie od svetlosti. Da li je to moguée? |, Sta su tabjoni Iz Ajnitajnove specijaine teorije rela- thitta sed dja aa ena tle tk) Voted teat oul bene econ ad Hino ences 8 AIT at | abe tye, 20 908 epee Brzine sretost kom tlumore karst ivoaltomagn pr ipek, JORIS 6 manag rit hat ste ede ele brsine mete, Neka fe nogovs Gung Tons alta fig | nee eet tretnom od. 300000 km/sek "dake tenet ‘bine wetontoa_enor! 500 000 km/sck Akos riment Ajay nova jedntins,pokazae tg Co thet tade mat! tezinu raveu VF kgf Quzing od AVATeom. ter poveeanis Saar cee Seo ca Sow Re TOO OS i Len Se cae pli cengsionoey Smouonieh Coagen ttiog baw rat rr oe Nog tla Na i ese Srotlont, erezavete se ~ gore! ferh foo mausueter =u hails ong kama. Mine poxnajemo natin pomotu Kofee bl se mogl stat! presedhe prod Sono quan | aauieee erin rave Breton pat Pentavk’ da tol recon prada [roto ne posta ‘Meduthn, 1967. godine Heald Fajr berg tom itn pri nono nati ies fe solutes on =o OF pov nae} aiden furs Ge oe pivanje tet Koj seat nap nor gachechoon” of ake sy ge ‘amaelcerigr su Vedont Une oe pace Fajnberg je estice brée od svetlosti,s prividnom masom i duginom nazvao fahjoni* (na grékom ,,tah’’ znaéi brzi). Da Iie tahjoni, Sie $2 postojanje moze Dretpostaviti, zadovoljavati zahteve Ajn- Htajnove jednatine iu drugim odnosima? Po svemu sudeéi — hote. Fajaberg je mogao da pokate da se Gitava Vasiona mode predstaviti kao masa sastavljena od tahjona koji se kreéu brie od svetiosti, a da pri tom zadovoljavaju zahteve teorije relativiteta, Pri tom se mora imati v vidu dda ée za tahjone veza izmedu energije brzine biti obrnuta u odnosu na onu na koju smo navikl U nao} ,sporoj” Vasioni nepokretno telo ima nultu energiju, ali po meri cuveéavanja energije, kreée se sve brie i brie; pri beskonatno} energiji njegove brzina je ravna brzini svetlost. U ,brz0j" Vesioni, tahjoni — éija je energija ravna ‘uli — kreéu se beskonatnom brzinom, a njihova steéena energija usporava njihovo kretanje. Pri beskonaénoj energii, tahjo- nl se usporavaju do brzine svetlosti, U ato} ,,sporoj” Vasioni telo se ne mote kretati brie od svetlost. U ,br20j" Vasioni tahjoni se ne mogu kretati sporije |. Brzina svetlosti predstavlja granicu izmedu te dve Vasione i ona se ne moze preci. Da Ii tahjoni uopste postoje? Fain berg tvrdi da postoje i nada se da ée se to moti utvediti. On smatra da kretanje tahjona kroz vakuum, brzinom veéom od brzine svetlosti, treba da bude propre: Geno svetlim tragom koji se mode regi- strovati. Razume se, vetina tahjona kre- ‘taée se krajnje brz0, milion puta brie od svetlosti. Samo izvanredno mali broj tah- jona velike energije prolaziée mimo nas toliko spore kao svetlost, a i onda ée se vveoma tetko mo¢i registrovat,tm LEONARDO DA VINGI dan od najvecih umovs renezans, Leonardo de Vines, kar, var, amitekt pronalszoe. ‘ik misliac radio = 1452. gocine kod Empalija Toukani (taal, elo jou Fitenel Kod tikara t Vajra. Andrea’ del Varokija, sara cnaivde u Firenci Mllanu't uno u Ambosau (Frencuska 1518. godine. Za Leonard da Vinee s# $ pravom kate da je po swe) enijanost Bea nekaliko vekova pre ‘remena koje Bl moglo da shat rihvatl rjegove ia oronletke Mad feu mol edi vat Keo sto 5u Mone Liza, Bogorosies u peti, Tans ‘eter | Sveta Ana (od vajarsxih dla mu sijegno. Iie eacuvene, ‘Unonardo je danonoena regio ne jen mating Yoruba. U soje Prnogebrojne beletice, Koje se danas uvaju Bo Imuzglima kao najveca erapocenost, on Je. unosio rajrazentje amis ir fake, heme, mebenike, Plano #9 lstom pronslzaka | iia, Koj Je patio Lodowike Stove, tadajem usurpatr iiana 1¢"kome mum oye tehniéke use, Tesito,povorl "8 "da Vindjerornvesloche Temi, bogs njegouh ses prevent eaovba gen 2Pr0, rappolatom sredswvima — Kale seu pina "20 evedu vaoma Takin mostove, KO 2 {Ednbno mogu tensportovat 9 imam 1 Suge, Koji oipor! ne potsr, | uber! seme mos Stat, oko se mogs eemontrets i opet mon FRespolter | arecsvime 20 unstene neprte skin mostova vatrom. "Drug, prt opsad ekog ‘esta mogu peprstellu da spratim deved vode, a" iaadim. besbro}_jursinit momova, drugih Koja idu ur takav pout ‘rovotene, + Kojima we mogu ipalivat sapalive aombe, Znerh | Kako sa ingredujupodzemee potine Y keiwuavt "agedujemsigumns, nepovre: RKO Je potrgono, meg So onstruiters merzere, bombarde i druga rains Sreastva, Koo sto su katopult, Boca, balls | drug reas amogu 9 iaradi | rand eadstva 2 Borba mara, kako U nopedu, ko u eebrani To). spisok ratnih.sredstova, gle sy skie i planovi Mokoliko vokova. pretekll starnu felis: hu primens, Leonardo. de Vinel Je" z0juelo Facimat (U. mirnedopskim godine moge de Fadim'u Bragevinarsva, Kako! na_ovniny ako? Drivatnim zgredaria, pa | ne vodovodnim instal Jama. Mogoo. bin ca racim mermery, brongs int ks0, var, @ mogao bih da radim 1 kao [Ne bi se moglo rath da je stevjane si ustuga na poseanje mesto fom pine hokihratno-kenjuskeurnihrazioga, On nie ‘starenje. ojegovin” anova ie. teko. mnogo neti Opnesie, mu jo ola ne ‘Wojratvo su 2a njoga, tint se ill somo sredetvo Zaradivane stedstova 29 Svot sonar je lcaio urbe plan Mana sevtemenim rafenjom -steltaxin« nisl, Niegove ‘hice va iradu eperita moter zovene fo ek Erimenom armirenog betons, 8 project ze Kena Zou oateren! sue natim gradavima | domovime, govoro: .Niledno iatazivanie wnavesim ako ne kort) rmawematieke metose.” Projektovao je Kompletne brodove « pogonom 1g toeak #9 Topaticome, Koj sy igradeni tek pose ‘300 godina, kao | Kompietnu gnjurseku aprerhu rs Luniienje brodova, leradio je planeve | Brodove ‘dvostrukim com, Kole treba da Sti brodove od jrace. Projektovao Je turing, koje | ‘Sunes, pod narivom Peltonevs turbine, Kone U Slaktranama, Ne crtezu ~ Kol we danes Kort & Uidibenicimo —prikazao je prelamanje svetiosnih rakovau ledubljenom ogledalu, vi sugredani au ge cen, lh siegove is svat, PrviSerodinamigki projekt ‘vetu "onto je neorvaren, kao. | proj [Gara rake, earn ath mati | veboy Poste svgavanja Sforce radio je ivesno vreme 0 Mie blonove eo igrodnj grad (project EhUErenove, ger, vodanie), kom skiiae olen! hij dokozano a fo Loonardo pote. ‘Medutim,seljoci bu gocinomaprepricavall dogses| Keir 30" aojim obi vice: eliea bela pte Poletela je a paninakog vio, i je admah zatim Festla'v podnodlu plaine.” Leonardo, kot Jeu Frolim beleskama eijumfaino nagovertio “ie, nt Eade'vite mie 0 tome nists napnas Savi usared Brojektoveo je padobron, Koj be uprkos razr Srevton|ima ‘donee priznaje Kao” njegov pro. nanrae le tog peiods poléu éuvane slike Mona Lizs Boperocicau petina Ke Mona ti Poslednje godine svog zivots_valki_ genije budutnost pefuaa ey Tet) sercencii fos shop irae France fy Ambocsu ee ie Rad koji je nudno iavrsiti da bi se tog ‘mase jednog kilograma bacio na Mesec iznosi 63 miliona njutonmetara. Toliki rad obavi dizalica premestivsi 630 ton cigle na visinu od 10 metara, Tehniéka moguénost radio veze sa nebeskim tolima bila je dokazana 10. je rnuara 1946, godine kada su ka Mesecu Usmereniradarski talasi. Posle 2,5 se- unde prijemnik na Zemiji registcovao je odbijene talase. Preimuéstvo rakete nad klasiénom ar tiljeriom jasno se uotava na. primeru ndebele berte", najveteg tops upotreblje- hhog u prvom svetskom ratu, i rakete V-2. Domet za teskog 120 kg bio je 120 kilometars, top je tezio 75 tons, dok mu je cev bila dugacka 34 metre; ona se posle svakih 50 ispaljenih metaka morals menjati. Raketa V-2 bila je est puta Jak&a, imala je dva i po puta veci domet, 2 nijeno bojevo zrno bilo je teze preko ‘osam puta, Na putanji vettaékog satelita tempera- tura apsolutno me kugle, koja se brzo okreée oko ose uprayne na sunceve zra- ke, iznosi pribligno plus 3 stepens. Dvadeset drugog aprila 1944, godine, na aerodromu kod Benina, formirana je vazduhoplovna eskadrila Narodnoosiobo- dilagke vojske Jugoslavije. Eskadrila je mala lovaéke avione tipa , spitfaer” Prve praktiéne oglede na stvaranju twénog raketnog motora vesio je jo8 1895, godine Peruanac Pedro Paulet. Prema projektu firme ,,Martin’, pplozija malih nuklearnih kapsula (s8 ek: valentom od 10 tona trotila) unutar komore preénika 40 metara treba de, isparivéi 835 tona vode, dovede ne puta. nju oko Zemije teret od 13.000 tone. ‘Ako bi za jednu sferiénu bateriu bill ispunjeni svi uslovi razmnozavanja za 36 Gasova ona bi izgradila neprekidnu skra- mu. od 500 miliona kvadratnih. kilo- metaraMalazabavna |ZAGREBACKA enciklopedija |ZVJEZDARNICA ‘Svakodnevno se susreéemo s monuklearne reakeie utroti vo- | _ Ako so Tigo Republiko kronate godine se organizira_ljetni kam, ‘rovim pojmo eddovom Ulcom't proses Toot egaje Ut mort, go a0 mereorl vm poimovia, je znatedniéno goo i'u enom | Rime” was" 2's‘ oon our fje-nam nije uvek poznato, U jezgru_stvori ,djaks", tj, heli | Gamjom gradu: ot par Koraksdaje Bo ‘prje par. gos redowna. ae Foderue wae buke le Lapis, putovslo ul Pimosten,& posed Zelda natin, preteino mia: jum, Koji nalasi pod we | iijeay mgacahon laces Suey 'mie, & im, éitaocima pomognemo u —vetim pritiskom i temperatu- | sho produtite rayno sth cate’ erejatne i ovoge fe riceg ge, Berra pored vans. stedernes ede ra) Eason upoznavaniutakvih pojmova, rom (10000 000 stepeni cl. | Ma"sate®, "Se wense Feros anes ,ccveweuen eye et eon okreéemo ow malu rubriku, Pod takvim uslovima heijum se | wlesrae jedve se naz tvjetdel_ Sy potso jo to 600 armjerase, 3 pra restovenom viicom melee Gangs st Warngo 70000 a. natrn | Prikijuite oznakama (1-10) pretvara_u te#e elemente — | Yprne xaoranm Jerk for2000 ‘ne eserantu | Bravia objainjenja (na primer, kiseonik, ualjenik, neon itd, |" fenjemo se co drusos spre, Foznat Je lvan graicy sugosin preano owvarome vata'na Kolms Gln’ dradmie Gabrie!-Dijanowe 70, Sh itd). (Resenje zadatka Konaéno, zvezda ierpluje sm | Somme sian sevjessarnice Hiatt Ye posorao rave prath el doneéemo u sledeéem broju.) svoju energiu, Komprimira se i | Soy prradosGinog duis", Wort ok jag suadn te Exton potemiere ly iy ener. Komen Eels limanem gine preci. Pokatso som mu pra bro| Gola eksplodira, odnosno pretuarase_| 4 repuno) pronto napatime fei pao ge dy se bet Konkuren {i Supernove Koja i2vesno vre-_| bis Kerakam proutimo okrrnani_ je. Ragrott, blo ms ye saga ca 1. ALKALOIOI ‘vacant Aj ooo crete nese ime ia hiodoma pute jt 1 elfecan ta Ege 2.osMoza cd normalnh verdes ington tae SeARURUNCTURA nn eee ‘i suPeRNOVA ., sgamints 2ueaurg, STERN La 1 Pane win woe Seen 8, HOLESTERIN re ert wena ee Se, Bt teats 7, ENDOSKOP 2id {na primer, Zivotinjsku KO- |S letong tkrabies u. KOju {veckanje. stomskim bombama nad 8. TRANSPIRACUA Ful Kall razevaia diva restore, | revo oes altomites) on ett, Gaboke hurnona po Seiad 9) Organake baxe koje postoje | Sekt, tne er ae Botte OP 10. HITIN u neki biljkama, Utiéu na | Sprovitelja Zejezaarnice, A 10n, kao" Sdn. "se.sprome proslava dezdh- i'imevezguch 18 godine, smio. me gadiinice 2ujesdornies. aut fo so hace Uvoagovor, Tako fgieda tie, Hivaliko. naraosiowna, drust Briendarnics sake veear Wo" poduzelo je sabiru aki t 53 'Skudene mogucnost Zvierdarni- trotkom ‘oa 562 sustroke keane cx nit indioka stu dovolineProsloMaboullo Relnfelder-ov etraktor od Jfauni_naieéa) iz estronomie. | 36cm sa sartinom dajinom 194 cm | tronsutike prjvilo w 200 sagre: (danas ew! po welein) Jug backth trecnoskalaca, deset pula Sou» Glan! pokrtae. akcie Bl Vide nego Ro sane uvnaivecsrizpo. jvc legendsent papal jus Odrdavaju"se | Todih nauka Kod nas dr Oton Ku 28 gfadenstvo, su gr ‘2 meduoniima Koji su cal a} U telu Eoveka i Zivotinja delatnost_mozga i kiémene | BY ucts, Bote te, 9am | Stina le sanils no tapclagone Siroko rasprostranjeni_mono- mozdine. Neke od njih spadaju | madi ‘A. 0 'pozivima iui *Popox aan mS asa atomni alkohol, Kod arterio: uy najjage otrove, ali pri strue- mee en eekowes, es dhovtasalues Adtoacge pe ee skleroze se njegova jedinjenia oj upotrebi su dragoceni medi ‘ima'na desetke, posnati zagrebacki arhitekt Ment talode na_unutratnjima zido- kamenti (kinin, kokain, morfin, Pacer! suaben, “pots se pometo.uzaiano of sign vt gona) aroma sn 1 oom akon vima artes stropin de) Breast of gone Nowen dao. a apm, Me uhh 1) Ubadanje dugackin,tankin | fits e"prleia.sa nanaukom ops enn ell sme tani, sabe ih elenis | Une ations, sk ae ra" Kotho gil ic wet ote ‘anu to rad anexenranjat | Siar nfnttcs ts altel state lecenjabolest najpreprimenje- | base. urolt, A Sostvohacs ina blo povaan zo pepuarsbtu ats SeeSinc Vis Matra ha rome. ge" je im meee toot 6) Ureda 28 posmatrnje tp nO Kod Kineza | Jpanoca, | Sse nagu marjoram rman ina tel, 25 ae asst “ncletnea'ramih fosters sronomi su prebucen, Aina eh 1) Najnits mogucs tempera- | fafe’aacg drain oxplnns "yearn u usm ura (273,16 sepeni C), pri | swig ull gorneoarade agar tora Je pono necite 4) Azotsti glen’ hidrat, {U2 (7273:16 stepent Cl. Bri | see re ecg Lolokwa, jevoj- Masih eriuchass,slomom sec sigan celular, srtavni deo or. KOTO sistem esice ima na | xp Nia upucuu se uresfeane hols ate anizma insekatai rakove, kao i Mani moguéy enersiu. Sem | Si Sus Smpnive eye, vx. Kueeri tleskp ovo oz Zidova cei iva, Nerasvoliv BesRicnoMior slcrautca fore pene, wtehnear mor ame i otporan prema hemikaliama, b) Veliki Krug nebeske stere po kome Sunce prividno naéini krug u toku godine, helijuma, sve druge supstance se ‘na to} temperaturi nalaze u vrstom kristalnom stanju. rr Fon je novim. Zetovis lst. ‘Orgeizione su ntutne ekgpedi- pom, ‘pak, sawn ear Jeu mai cic rapvomntase pomtiva Suseofeteskopims Sto, seston a tera ¢) Takozvana .Nova zvezda". _j) Kod éoveka i zivotinia | fa, Avvaic u Tursoj ine Pomovay tor vt nom, rode Nastaje kada se u normainoj znojenje, @ kod biljaka ispara- | pe fotografie. ad Kolin tu neke na sstrono cH. aruzal a isainons pistead Gk ees Thi Mil protelonsinh ave: Rekateg ama Ta Te RSP Moma, ako sur email madiel Cunt iren Can Zerbeekeone | feiitin’Seeinnt gimnan"Srake Suni vores 62