Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Galaksija Broj 4-Juni 1972.godine

    Uploaded by

    stipsa592
    26 views64 pages
    Galaksija Broj 4-Juni 1972.Godine, naučni časopis SFR Jugoslavije

    Original Title

    Galaksija Broj 4-Juni 1972.Godine

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Galaksija Broj 4-Juni 1972.Godine, naučni časopis SFR Jugoslavije

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    26 views64 pages

    Galaksija Broj 4-Juni 1972.godine

    Uploaded by

    stipsa592
    Galaksija Broj 4-Juni 1972.Godine, naučni časopis SFR Jugoslavije

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 64
    core Te ae a net ra rains cn . ‘ SOJUZ | APDLG: u 7a eC MISIJt SVET U KOME ZIVIMO _ lelozba crteza mladih jugoslovenskih umetnika GALAKSUA @ 3-5 CASOPIS ZA VAZDUHOPLOVSTVO, ASTRONAUTIKU | ISTRAZIVANJE BUDUCNOSTI 4/72 lade NOvINSKO WZOAWAEKO PREDUZECE uBR "000 Bead, Vakovcea @ Tellon: 397-342 (atc), 387-341 (prelate) rekon (MLADEN STOUANOWIE a | odgron regi Gavia vubKowe redakeit klum Nenad Beaver, Tanase Gavanvé, Goran Huse, Eat Jakupove, Mian Knetew, Boris Radunvi Bogolub Samar sti savet prot dr Tatomir Anji, po. dr Raaslr Andus,Zika Boganovic publecista, Voja Colanovic publcista, oe. dr Rud Deja. pet dr Mlrad Janko, pot de Dutan Kanai, pol. Dragan Popo, prot dr Leo Rand, ng, Vago Rar, til in. ath Vencesav Rohe, Slane Stan publicist, Mlorad ‘Siar pom, delta sy, peo an Tabakons twink wren DDUSAN 0, ARANDUELOW Stampa GP DELO 61000 Lblana, Tova cesta 35 UKOPIS! SE NE WRACAAU rang soa aya noe 3) 50 ‘le gitie rotate (2 ZEMLJE — NA 20 AGUA 608-1-169-1 Za joi godin ~ 60,0: 1a Ses meseni ~ 3000 dn ar ty 00 8 68 80- Thee M4 Sh 17 Se SADRZAJ Uvodnik 4 Tesna planeta 4 Grad ili klopka 6 ASTRONAUTIKA Sojuz i Apolo u zajednickoj misiji 10 ERGONOMIJA. Sistem govek-masina B ASTRONOMIJA Novo nebo nad nama 15 VAZDUHOPLOVSTVO Leteca porota protiv vazdusnih pirata 20 Predivel pi isu tora : % NAUCNA FANTASTIKA B 30 Diek Luis: KOP PLAGIRA 32 VIZIJE | HIPOTEZE Tajne drevne Indije 34 EKOLOGIJA Jugoslavija i svetska kriza Zivotne sredine 37 FUTUROLOGIJA Neiserpno blago svada oko nas 2 Sansa za pstanck: Sinteti¢ka hrana 4 TEHNOLOGYA 0 Gde je tanko ~ ne Kida se % BIONIKA Od Qala do savrSenih masina 52 STAMPARSTVO Kompjuteri u savremenoj Stampi 36 GALAKSIJA ZA MLADE 58 PISMA ‘Kao St0 smo najavili u proslom broju, ‘dajomo ree éitaocima koji su nam ‘2 aul okom lelaska prea tri broja 1Galaksije”. Narayno, ne svima: Jer do danas nam je stiglo {ne ra€unaiuti porudébine knijiga i siénu ,,tehnigku” korespondenciiu) ved nekliko stotina pisama sa renin prediozima, primedbama i sugestijama. Objaviiviuéi ove tzvode, napominiemo dda Gemo u granicama nakih moguénosti hnastojati da udovoljimo Zeljama citalca, Sizuzetkom Zelje Viadana Vukotiea, TT tohnigara ie Boograda, koji u opsirnom pis pozdrauja, leladenje ,,Galaksije™, all kritikuje _njen iroki raspon tema iz raznib oblasti nauke, zahtevajuci da, shodno podnaslovu, pige gotovo iskljucivo (0 vazduhoplovstvy, astronautici graniénim oblastima nauke. Ta Zeliane samo da ne odgovara ‘koncepeill Easopisa, veé ni Zeljama vetine Gitalaca, koji su ,,Galaksiia”” ‘i pritvatil kao jedno glasilo. 23 popularizacju nauke u najsirem ‘emis te ree Pristupajuéi ovo} javnoj razmeni ‘mitlonja, redakeria umoliava Citaoce da ubuduée bud rigorazniji 4 svojim sudovima, da govore 110 nedostacima a ne samo 0 velinama list, Jer bezmalo sva pisma intonirana su tako panegiricki da je redakciji gotovo zazorno da ih citira ~ St0 se moze vided i prilozenog: KASUMOVIC MUHAMED, NASTAVNIK (2 PRACE, 08,0. BATINIC”: -Pokretanje ovakvog Casopisa ‘6ekivao sam odavno i zato njegovo skrStenje pozdravijam. On ée dobro doc i vaspitno-obrazovnom procest: ‘Jer su u njemu koncentrisana odgovaraiuta znanja. Za njih bi se nage ‘material godinama morao prikupljat. Prosyjetni sam radnik ~ nastavnik geogratiie ~ i zato s odusevijenjem ‘Gekujem ovaj list” Nastavak na 62. strani DEMOGRAFUA Deset hiljada godina istorije stanovnistva sveta Tesna””” DEMOGRAFSKA EKSPLOZIJA POSTAJE SVE AKUTNIJI PROBLEM COVECANSTVA, JER STOPA PORASTA STANOVNISTVA NA NASOJ PLANET! POPRIMA DRAMATIC. NE RAZMERE. O TOME GOVORI DR MILOS MACURA, NAUCNI SAVETNIK U EKONOMSKOM INSTITUTU, BEOGRAD, DONEDAVNO DIREKTOR POPULACIONOG ODELIJENJA WEDINJENIH NACIJA U NJUJORKU, lznenadujuée je ali taéno da. covek uuprkos napretku -nauke i akumuliranom znanju, jos uvek malo zna 0 sebi i svom agregatu — stanovnistvu. Udaljena pai Skorija istorija stanovnistva nejasna je 2bog rredostatka osnovnih obavestenja. Sadasnja demografska situacija nedovoljno je poznata 20g oskudne statistike u mnogim krajevima sveta. Buducnost je neizvesna 2b09 sabe Soe ee ee eiatem fertilitetu i smrtnosti. Ipak, | pored svih ovih, ograniéenja, éovek je oduvek bio | ostao fnauéno radoznao do sezna sta se desilo U proslost' sta ga o€ekuje u budusnosti Kar Saunders, Vilkoks i Durand procenji: vali su veiginu i porast svetskog stanovnistva 22 razdoblie od kraja stednjeg veka, a drugi ‘nauéniei su pokusall da to ubine za istorljski Ldaljeniia razdoblja. Ujedinjene nacie ulazu kontinuelan napor da ocene tekuéa kretanja stanovnistva, Posle vise pokusaja pojedinih nnautnika, one su uzele na sebe | nezahvalnu llugu da projiciraju stanovnistvo sveta i njegovih glavnih podruéja. Ma koliko hipo- totigne, ocene proslih demogratskih kretanja i njinove projekeije u buducnost ipak daju predstavu "0 promenamastanovnistva. 2a Faspon od $000 godina. Tih devet mileni juma_predstavliaju mali iseéak istorje i Tazvoja oveka i beznaéajan delié istoriie rate planete SKOKOVIT RAST Proutavanja udaljene istorije stanoyniswva I njegove buduénosti mogia su da dadu samo priblizne rezultate i predstavu 0 redosledu veliéina. Od pojave Coveka pa kroz stotine hiljada godina tesko da se moglo govoriti 0 stanovnistvu onako kako ga danas shvatamo. zmedu 7000. | 6000. godine pre nage ere stanovnistvo sveta moglo je da broji negde jzmedu 5 i 10 miliona, To je bilo doba kads je poljopriveeda postala trajniji oblik iudske elatnosti i kad su zadeti prvi oblici gradske Ciilizacije. Za8tita Coveka od dejstva nepo- voljnog uticaja prirode postala je trainija i efkasnija. Raéuna se da je u doba Rimskog carsva, na pogetha nate ere, stanovniwo svat brojaa iemed 200 1 400 miions, Do {akon povetania moglo je doei somo zahve livjuepobolsanju. metode poljoprivredne Broizvodnie 1 bojim.2ivotnim Uslovima U Sredozemiu iu predelime.antike Kine Loin ckonomske i sciaine price koje pratleraxpadanje. Rimskog arsta, seobe Stanovnista, rato i epidemije niu pogo dovall porsity stanovniivs, Cen! st da Je ‘oko 1680. godine stanownstvo sete broalo ne vile od 460 do 545 milion samo jedan ek kasi irmed 628 961 milion dus 9 pedeset godina ita tog (1200, govine) do: Riglo bio) medu. 813 11125. milona Tama ‘stor sednieg veka mogle bi do blast razioge 2 spor pore stenovnit, 4 napredak nauk | tenike sa ekonomi Socialnim pobolfanima vezonim tind Striskurevalulju Korene povoliniih usowe 2 porast stanounttve. Procenjje 30 dae 1880, godine wersko.stanovniswo. trol izmadiy 1128 1 1402 milions, a na preokreta ‘eka, 1900. godine, rmed 1950. 1762 milion. 25 1950. godin respolazemo pri ino taénim procenams, koje tanore 2405 miliona. Samo. dvadeset godine. kai, 1970. godine, sanovnistvo svete dosti je brojk od 3682 mitona ‘Sto se buduenort tee, procene evetskog stanovnltva opet se kree anatnim raipo hima. Projekeie Ujedinjenin.nacia zo 2000, godin daju nekoliko variant, Sree nis. ienos! 6494 miiona. stove, 1 #2 njom se abiéno rabuns, Donia rani boje ‘anovnilta je procenjena na 3918 milons aornja na 7103 milion. Maris eiavesnost © wlizinistanounista svete kroz. tdest godine tznos 1200 miliona lca, One se v snow javja 209 nelevesnost © budvcem koto nataltea '0 tome u kaj} Ge mer on iti pod utisjem svesne Kontrol ra6a nia Fenomen demogratske ekepioaiie mote se ‘objasiti somo. bitnim promenama dnosima natalteta | mortalitet, Landi je Satu swrha ponudio tworju demogatske Fevolucje, a Tompson, Notestan. drug teorjy demograske tronzcij. U aut, obe 4 se slazu u tome da jeu uslovima zaostalosti keda su i mortalitet i natalitet neregulisani, priraitajstanovnistva minimalan. Sa boliganjem ekonomskih I socijalnih pri prosveéenosti i 2dravstvenog stanja opada hnajpre mortalitet, a zatim natalitet, so rezultira_u_veéem prirastaju_stanovnista. ‘Ako je vremenski razmak lzmedu uspeine ‘a5taj stanovnistva raste. U krajnjo} instanci, kontrola prirodnih snaga koje uti¢u na demografske procese dovodi ponovo do smerenog priraitaja stanovnistva ZASTRASUJUCA PROGRESIJA U istoriji stanovnistva bile su_mnoge demogratske tranzicije, koje su omogutile porast stanovnistva. pak, najenagajnija je Bila ona koja je evropsko ahvatila krajem 18. voka. Od nje tim, bila mnogo burnija tranzicija stanov- nistva u nerazvijenim zem\jama posle drugog fetskog rata. Niu karakteri8e uspeina kon: rola smrti i nagli pad mortaliteta, ali i neefikasna kontrola Fadanja i veoma visok hatalitet. Time se objainjava da je stope porasta svetskog stanovnidtva kroz duge Yekove i milenijume bila blizu nule, ada je sada preko 2 procenta godine. Komunikativno dejstvo porasta stanov- rigtva dovelo je do ubreanja kome nema slignog niu jednoj bioloskoj poputecj Covetanstvu je trebalo osam milenijuma da dostigne prvu milijardu stanovnistve. Tre- palo mu je sto godina da doda drugu miljardu, 1 oko etedeset godine ze trecu. Oéekuje se da ée stanovnistvo sveta dobiti Getvrtu milijardu 2a 15 godina, petu milijar- du za 12 godina, a Sestu miljardu za svege 40 godina. Ovakvo ubreanie porasta stanov- nigtva nikad nije zabelezeno. Ono postavija bbrojne ekonomske, socijaine, ekoloske, orga nizacione i politiéke probieme, kojih jo8 rismo ni svesni. Ono. postavlia u centar ppagnje buduénost Covetanstva, jer sa 2000. godinom porast stanovnistva nece sta 4i, Naprotiv, neki proraéuni pokazuju da ce wee oko 2050. godine stanovniltvo sveta preei 11 milijardi. KRATKOVIDOST I NEZNANJE Upozorenja, ako ne i zvona na uzbunu, veoma su ozbiljna i ne tiéu se samo nekih grananauke, viada, medunarodnih organi: ‘acija, veé i svakog pojedinca. Dete koje se ada. danas biée sedamdesetogodisnjak kad ‘na Zemiji bude Zivelo 10 milijadi dusa. Da li je Covetanstvo spremno za takvu radikalnu Radomir Rejié: Porodaj majke Zemije promenu? Hote i biti dovoline rane, Eistog vazduha | vode? Doveljne sirovina 23 roizvodnju osnovnih potrebs? Moze Ise Eovekov organizam adaptirati za 70 godine rnovim uslovima koje ée prenaseljena Zemija Moti" da nui? Ima I izlaza na drugim fHrenama? To su pitanja koja esto dobiaju dramatiéne adgovore, ali se jot Geiée | ne postavjalu, zbog kratkovidost ‘Situacija je doista dramati¢na, Ona zasi- fujestrogu mauénu a refonja, dalekosetnu politiku i koordiniranu akciu. Nauka je u tome odgovorna podjed: ‘ako kao | viada i pojedinac. Treba se nadati a. Ge ta odgovornost preovladati i de 62 ovedanstvo nati puta i nating da predupre: di opasnost Koja se java. Radikalno sme. Djenje prraitaja starovnistva | univerzano Usvajanfe Kontrole radanja Kombinoveni 33 brzim ekonomskim i seijalrim napretkom nerazvijenog ‘eta. otvaraju. put na jedno] Strani. No drugo) strani postavie se zahtev korenitog preispitivanja naGina proizvodnie Zvota koje industjski Zaped. namece, i ‘xmiljvanje nauénog i tehnickog napreta. Viznad sega Zale. i spremnost daa

    You might also like