Prirucnik Za Platni Promet Sa Inostranstvom

PRIRUČNIK
ZA PLATNI PROMET
SA INOSTRANSTVOM
I SPECIFIČNOSTI PLATNOG PROMETA SA

INOSTRANSTVOM - INSTRUMENTI PLAĆANJA
I NAJZNAČAJNIJI TRENDOVI U PRAKSI
II PRAKTIČNA PRIMENA PROPISA KOJIMA
JE UREĐENO DEVIZNO POSLOVANJE
III MODELI UGOVORA
DOMINUS ILLUMINATIO MEA! - THE LORD IS MY LIGHT!

Bog je moja svetlost - Bog me vodi.
Beograd, novembar 2014.

Izdavači: PARAGRAF Co d.o.o.
11000 Beograd
Takovska 42
Tel: 011/3290-498
PARAGRAF LEX d.o.o.
21000 Novi Sad
Jovana Boškovića 5
Tel: 021/457-421
Direktor: Bratislav Milovanović
Glavni i odgovorni urednik: Mara Cvetković
Redakcija: dr Marina Protić,
Dušan Pavlović, Marko Jekić
Sekretar redakcije: Lidija Bogojević
Autor izdanja: kompanija Paragraf, www. paragraf.rs
Autor časopisa
Carinski instruktor: Pjevač Pejović Ljiljana
Tehnički urednik: Srđan Roslavcev
Dizajn: Srđan Roslavcev
Štampa: Beograf, Nova Pazova
Copyright © kompanija Paragraf, www. paragraf.rs
NE ŠTAMPATI
CIP I BAR KOD
SADRŽAJ Priručnik
SADRŽAJ
Autor: mr Radmila Gaćeša

PRVI DEO
SPECIFIČNOSTI PLATNOG PROMETA SA
INOSTRANSTVOM - INSTRUMENTI PLAĆANJA I
NAJZNAČAJNIJI TRENDOVI U PRAKSI
1. POGLAVLJE
Međunarodna trgovina
1. MEĐUNARODNA TRGOVINA KAO PREDUSLOV RAZVOJA

PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2. POJAM, SUŠTINA I ZNAČAJ IZVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Vrste spoljnotrgovinskih aktivnosti i modaliteti izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Institucionalni okviri spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Izvozni podsticaji u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3. POJAM I SPECIFIČNOSTI UVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Carinski instruktor • april 2014. 3

Priručnik SADRŽAJ
Osnovne karakteristike uvoza robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Osnovni elementi kupoprodajnog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
4. REEKSPORT - KUPOVINA ROBE U INOSTRANSTVU

RADI NJENE PRODAJE U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Carinski i devizni aspekt direktnog reeksporta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Kupovina i prodaja robe koja prelazi preko carinskog područja Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Postupak carinskog skladištenja robe kupljene u drugoj državi radi otpreme
sa teritorije Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AKTIVNOG I PASIVNOG

OPLEMENJIVANJA ROBE SA SPOLJNOTRGOVINSKOG ASPEKTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Aktivno oplemenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Pasivno oplemenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
6. KOMPENZACIONI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
2. POGLAVLJE
Finansiranje izvoza
1. SOPSTVENA SREDSTVA, KREDITI FONDA

ZA RAZVOJ RS I BANKARSKI KREDITI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Sopstvena sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Krediti odobreni od strane Fonda za razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Bankarski krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Lizing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Faktoring i forfeting . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
2. AGENCIJE ZA OSIGURANJE IZVOZA - PODRŠKA IZVOZU

PUTEM OSIGURANJA I KREDITIRANJA IZVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Međunarodne agencije za osiguranje i kreditiranje izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Domaće agencije za osiguranje izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
4 Carinski instruktor • april 2014.

SADRŽAJ Priručnik
3. POGLAVLJE
Instrumenti platnog prometa
sa inostranstvom
1. NAJZNAČAJNIJI INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . 45

Bankarska doznaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Ček . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Inkaso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Instrumenti finansiranja trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
2. ČEK KAO INSTRUMENT MEĐUNARODNOG PLATNOG PROMETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Najznačajniji elementi čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Mehanizmi naplate čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Razlozi za vraćanje i odbijanje čeka od strane banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Rizici koji se odnose na korišćenje čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Putnički i poštanski čekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Čekovno poslovanje u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Trendovi u čekovnom poslovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
3. MENICA KAO INSTRUMENT PLAĆANJA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . . 57

Prednosti korišćenja menice kao instrumenta plaćanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Nenaplativa menica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Bitni elementi menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
4. DOKUMENTARNI INKASO KAO INSTRUMENT NAPLATE IZVEZENE ROBE . . . . . . . . . . . 60

Učesnici i dokumenta u inkaso poslu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Vrste inkaso transakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Rizici i prednosti prihvatanja inkasa kao instrumenta naplate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
5. DOKUMENTARNI AKREDITIV - NAJPOUZDANIJI

INSTRUMENTSPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Aktivnosti i nadležnosti najznačajnijih učesnika u akreditivnom poslu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Propisi kojima su uređeni dokumentarni akreditivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Prednosti akreditiva u odnosu na druge instrumente plaćanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Kriterijumi za podelu dokumentarnih akreditiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Međusobni odnosi učesnika kod dokumentarnog akreditiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Dokumenta u akreditivnom poslu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Najčešće zablude koje se odnose na dokumentarni akreditiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Primer Swift Format Naloga za otvaranje akreditiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Priručnik SADRŽAJ
SWIFT FORMAT NALOGA ZA OTVARANJE DIREKTNOG AKREDITIVA

/ NALOGA ZA OTVARANJE KONFIRMIRANOG AKREDITIVASWIFT FORMAT MT 700 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
6. GARANCIJSKO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Vrste garancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Bitni elementi i procedura izdavanja bankarske garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Supergarancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Kontragarancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Loro garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
7. POJAM I SPECIFIČNOSTI STENDBAJ AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
8. OVLAŠĆENJE/PISMO ZA NAPLATU
KAO PRAVNI I FINANSIJSKI INSTRUMENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
9. NOVI INSTRUMENT U SPOLJNOTRGOVINSKOM

POSLOVANJU - BANKARSKA PLATNA OBLIGACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Specifičnost dokumentarnog akreditiva - pregled akreditivnih dokumenata
i stavljanje rezerve na isplatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Karakteristike Bankarske platne obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Uslovi za korišćenje Bankarske platne obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
4. POGLAVLJE
Konfirmirani instrumenti
platnog prometa
1. ZNAČAJ KONFIRMIRANIH INSTRUMENATA

U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Zahtev za obezbeđenje konfirmiranog akreditiva, konfirmiranog stend baj akreditiva
ili konfirmirane garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Prihvatanje konfirmacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
2. NOVI TRENDOVI U FINANSIRANJU MEĐUNARODNE TRGOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Evropska banka za obnovu i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Međunarodna finansijska korporacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Inter - američka banka za razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Azijska razvojna banka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Mehanizam pružanja podrške međunarodnih razvojnih banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

SADRŽAJ Priručnik
5. POGLAVLJE
Swift
1. ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE GLOBALNE MREŽE ZA

KOMUNIKACIJU IZMEĐU FINANSIJSKIH INSTITUCIJA - SWIFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Glavni segmenti prema vrstama instrumenata poslovanja
pokriveni mrežom SWIFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Opcije troškova prilikom izvršenja naloga za plaćanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Realizacija Strategije 2015 - mogućnost smanjenja troškova
korišćenja usluga SWIFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Kontinuirana edukacija za članice SWIFT mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Organizovanje godišnje Konferencije - SAJBOS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
2. NAJZNAČAJNIJE I NAJČEŠĆE KORIŠĆENE SWIFT PORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
3. IZVRŠENJE NALOGA ZA PLAĆANJE

I PRENOSI DEVIZNIH SREDSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Osnovi po kojima se vrše prenosi deviznih sredstava
sa jednog na drugi račun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Izvršenje naloga za prenos sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Prednosti kliringa međunarodnih plaćanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123
Uslovi za uključenje poslovnih banaka u Kliring sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
4. IZVRŠENJE PRILIVA IZ INOSTRANSTVA

U ZAVISNOSTI OD ODABRANE OPCIJE TROŠKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Troškovi na teret nalogodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Troškovi na teret korisnika i troškovi na teret nalogodavca i korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
5. FUNKCIJA I ZNAČAJ MEĐUNARODNOG

BROJA BANKARSKIH RAČUNA - IBAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Uslovi za primenu IBAN-sistema označavanja bankarskih računa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Primena IBAN standarda u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
6. NAJNOVIJA FAZA UNIFICIRANJA KORIŠĆENJA

VALUTE EUR U PREKOGRANIČNIM PLAĆANJIMA - SEPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Međubankarski platni sistem za prekogranična plaćanja
u okviru Eurozone - TARGET 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Sistem SEPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Aktivnosti u Republici Srbiji koje se odnose na međunarodni platni promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

Priručnik SADRŽAJ
6. POGLAVLJE
Rizici u poslovanju
1. RIZICI I NAČINI NJIHOVOG PREVAZILAŽENJA

U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Vrste rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Rizici u spoljnotrgovinskoj razmeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2. USLUGE KREDITNOG BIROA

UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Nemački kreditni biro - Šufa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Kreditni biro Udruženja banaka Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Prilog: Zahtev za izdavanje izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
3. ZNAČAJ BONITETA PRAVNIH LICA KOJA

OBAVLJAJU SPOLJNOTRGOVINSKU DELATNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Elementi na osnovu kojih se utvrđuje bonitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Ocena boniteta pravnih lica u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
4. MEĐUNARODNI KREDITNI REJTING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Korišćenje rejtinga od strane izdavalaca hartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Postupak utvrđivanja rejtinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Lista podobnih agencija za rejting . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
5. NAPLATA POTRAŽIVANJA IZ INOSTRANSTVA

I UGOVARANJE KLAUZULE O REŠAVANJU SPORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Provere potencijalnog partnera pre zaključenja spoljnotrgovinskog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Rešavanje problema putem suda ili arbitraže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
6. ARBITRAŽA KAO NAČIN REŠAVANJA SPOROVA

U MEĐUNARODNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Osnovni elementi arbitraže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Međunarodna trgovinska komora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Komisija Ujedinjenih nacija za pravo međunarodne trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Spoljnotrgovinska arbitraža Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

SADRŽAJ Priručnik
7. POGLAVLJE
MTK, platne usluge i elektronska plaćanja
1. AKTIVNOSTI MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

Izdanja Međunarodne trgovinske komore koja se objavljuju u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Prilog: Obrasci MTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
2. NASTAVAK IMPLEMENTACIJE REŽIMA PLATNIH USLUGA

EVROPSKE UNIJE U PRAVNI OKVIR REPUBLIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Direktiva o platnim uslugama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Direktiva o osnivanju, poslovanju i prudencijalnoj superviziji institucija koje izdaju elektronski novac . . . . 163
Direktiva o konačnosti poravnanja i platnim sistemima i sistemima hartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . 164
3. SPECIFIČNOSTI ELEKTRONSKIH NAPLATA

I PLAĆANJA U PROMETU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
4. FUNKCIJA I ZNAČAJ SISTEMA „UPOZNAJ SVOG KLIJENTA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Procedura „Upoznaj svog klijenta” u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Procedura „Upoznaj svog klijenta” prema zahtevima američkih regulatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
5. MONITORING, SANKCIJE I EMBARGO

U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Važeći zahtevi koji se odnose na segment spoljnotrgovinske razmene i platni promet sa inostranstvom . . . . 172
Aktivnosti američke Agencije za kontrolu stranih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Vodič za pravna lica i druge entitete a koji su u vlasništvu osoba čija je imovina blokirana . . . . . . . . . . . . .176
Postupak za deblokadu odnosno oslobađanje blokiranih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
6. NEOPHODNOST USKLAĐIVANJA PROPISA U REPUBLICI SRBIJI

SA PROPISIMA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Lica i institucije na koje se primenjuje Zakon o usaglašenosti poreza
po osnovu računa čiji su nosioci strana lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Najznačajniji elementi modela za implementaciju propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Obaveze institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
Posledice neuključenja stranih finansijskih institucija u primenu FATCA propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Priručnik SADRŽAJ
Autor: Branka Đorđević

DRUGI DEO
PRAKTIČNA PRIMENA PROPISA KOJIMA
1. POGLAVLJE
Spoljnotrgovinsko poslovanje
1. UGOVORI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

Ugovori kroz odredbe Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Elementi ugovora u spoljnoj trgovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
2. SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET USLUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

Tretman usluga sa aspekta spoljnotrgovinskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Tretman usluga sa deviznog aspekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
3. OBAVLJANJE PRIVREDNE DELATNOSTI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . 194

Spoljnotrgovinsko poslovanje i obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Obaveze domaćih lica koja obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Devizni aspekt obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Obaveze po osnovu obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu,
u smislu podzakonskih propisa o deviznom poslovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
4. POSLOVANJE OGRANKA I PREDSTAVNIŠTVA

STRANOG PRAVNOG LICA U REPUBLICI SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Ulaganja stranih lica u Republici Srbiji - zakonske definicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Ogranak i predstavništvo stranog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
2. POGLAVLJE
Finansiranje kroz posao faktoringa
1. PRIMENA ZAKONA O FAKTORINGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

SADRŽAJ Priručnik
Predmet uređivanja i definicije pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Uslovi za obavljanje faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Vrste faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Ugovor o faktoringu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Prodaja i naplata potraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Prava, obaveze i odgovornosti učesnika u poslu faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Nadzor nad obavljanjem poslova faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
Prelazne i završne odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
Zakon o faktoringu i budžetski korisnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
2. PODZAKONSKI PROPISI KOJIMA JE UREĐENO OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA . . . 212

Pravilnik o sadržini Registra faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Pravilnik o bližim uslovima i načinu izdavanja odobrenja za obavljanje posla faktoringa . . . . . . . . . . . . . . 213
3. PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

Zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje posla faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
3. POGLAVLJE
Devizno poslovanje
1. ZNAČAJ UGOVORA U OBAVLJANJU DEVIZNIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

Ugovori kod obavljanja tekućih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
Ugovori kod obavljanja kapitalnih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Značaj i uloga ugovora u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Depozitni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Menjački poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .228
2. ALTERNATIVNI NAČINI IZMIRENJA OBAVEZA U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . 229

1. PREBIJANJE DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA U DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
2. PRENOS DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA NASTALIH U DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
3. DEPOZITNI POSLOVI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

1. DRŽANJE DEVIZA NA RAČUNU U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
2. DEVIZNI RAČUNI REZIDENATA U REPUBLICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
3. REGISTAR DEVIZNIH RAČUNA REZIDENATA - PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
4. NEREZIDENTNI RAČUNI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
4. OBEZBEĐENJE PO KREDITNIM POSLOVIMA I GARANCIJSKI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . 254

1. SREDSTVA OBEZBEĐENJA U DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
2. GARANCIJSKI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

Priručnik SADRŽAJ
5. OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

1. REGULATIVA PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
2. POSEBNI POSLOVI U PLATNOM PROMETU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
3. USLOVI I NAČIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA
PREKO STRANE INSTITUCIJE ELEKTRONSKOG NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
4. PLAĆANJE, NAPLAĆIVANJE, UPLATE I ISPLATE U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
5. LIČNI I FIZIČKI PRENOSI SREDSTAVA PLAĆANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
6.PLATNI PROMET IZMEĐU REZIDENATA I IZMEĐU REZIDENATA
I NEREZIDENATA U REPUBLICI U DEVIZAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
6. KREDITNI POSLOVI I OBAVEZA IZVEŠTAVANJA NBS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291

1. KREDITNI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
2. FINANSIJSKI KREDITI IZ ČLANA 21. STAV 2. ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
3. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM U DINARIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
4. OBAVEZA IZVEŠTAVANJA O KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
7. IZVEŠTAVANJE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315

1. OBAVEZA IZVEŠTAVANJA U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
2. IZVEŠTAVANJE O STRANIM DIREKTNIM INVESTICIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
3. DOPUNSKA UPLATA STRANOG OSNIVAČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
4. DIREKTNE INVESTICIJE REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
5. PORTFOLIO VLASNIČKA ULAGANJA REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
6. ULAGANJE U DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336
7. IZVEŠTAJ O IZVOĐENJU INVESTICIONIH (GRAĐEVINSKIH) RADOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
8. IZVEŠTAJ O STАNJU I PRОMЕTU NА RАČUNIMА RЕZIDЕNАTА
U INОSTRАNSTVU I NА KОNTОKОRЕNTNIM RАČUNIMА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340
4. POGLAVLJE
Usklađivanje sa propisima Evropske unije
1. USKLAĐENOST DOMAĆE REGULATIVE

DEVIZNIH POSLOVA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
Obaveze Srbije u odnosu na liberalizaciju kretanja kapitala
u oblasti tržišta nekretnina i kratkoročnog kretanja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
Stepen usklađenosti domaće regulative deviznih poslova sa propisima EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
2. SLOBODA KRETANJA KAPITALA U EVROPSKOJ UNIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347

Ugovorom definisani principi slobode kretanja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347
Direktivom 88/361/EEZ definisani principi slobode kretanja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349

SADRŽAJ Priručnik
TREĆI DEO
MODELI UGOVORA
A. FAKTORING
UGOVOR O FAKTORINGU - OTKUP POTRAŽIVANJA

OD STRANE BANKE (SA IZJAVOM DUŽNIKA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352

OD STRANE PRIVREDNOG DRUŠTVA BEZ PRAVA REGRESA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359

OD STRANE PRIVREDNOG DRUŠTVA SA PRAVOM REGRESA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
UGOVOR O DOBAVLJAČKOM (OBRNUTOM) FAKTORINGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
B. FORFETING
UGOVOR O FORFETINGU (SA UGOVOROM O CESIJI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380
C. GARANCIJE
GARANCIJA ZA OZBILJNOST PONUDE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE . . . . . . . . . . . . . . . . 385
GARANCIJA ZA OBEZBEĐENJE PLAĆANJA CARINSKOG DUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387
UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE ZA OBEZBEĐENJE

PLAĆANJA U DEVIZAMA (ČINIDBENE GARANCIJE U DEVIZAMA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389

Priručnik SADRŽAJ
UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE ZA OBEZBEĐENJE

PLAĆANJA U DINARIMA (ČINIDBENE GARANCIJE U DINARIMA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398
OBRAZAC: GARANCIJA ZA UČEŠĆE NA LICITACIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407
OBRAZAC: GARANCIJA ZA POVRAĆAJ AVANSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
OBRAZAC: GARANCIJA ZA DOBRO IZVRŠENJE POSLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409
OBRAZAC: GARANTNI LIST/VARANT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410
OBRAZAC: GARANCIJA ZA OSLOBAĐANJE GARANTNOG DEPOZITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI DA IZDA GARANCIJU

ZA UČEŠĆE NA LICITACIJI NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412

ZA POVRAĆAJ AVANSA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413

ZA DOBRO IZVRŠENJE POSLA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI

DA IZDA GARANTNI LIST/VARANT NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . 416

ZA OSLOBAĐANJE GARANTNOG DEPOZITA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . 418
D. AKREDITIV
UGOVOR O OTVARANJU NOSTRO DOKUMENTARNOG AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420
UGOVOR O OTVARANJU STENDBAJ AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425

SADRŽAJ Priručnik
E. PREDUGOVORI I SPORAZUMI
PREDUGOVOR SA STRANIM PRAVNIM LICEM (eng. Mandate Letter) . . . . . . . . . . . . . . . . 434
SPORAZUM O NEOBELODANJIVANJU POVERLJIVIH INFORMACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437
UGOVOR O PRERADI („LON POSAO”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
F. PREBIJANJE I PRENOS
DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA
IZJAVA O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU

KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444
UGOVOR O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA

PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA . . . . . . . . . . . . . . 445
IZJAVA O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU

REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . 446
SPORAZUM O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU

REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . 447
UGOVOR O NAPLATI ILI PLAĆANJU NEREZIDENTU RAZLIČITOM U ODNOSU

NA NEREZIDENTA KOME REZIDENT DUGUJE ILI OD KOGA POTRAŽUJE . . . . . . . . . . . . . . 448

Priručnik MEĐUNARODNA TRGOVINA
Autor: mr Radmila Gaćeša

PRVI DEO
SPECIFIČNOSTI PLATNOG PROMETA SA
INOSTRANSTVOM - INSTRUMENTI PLAĆANJA
I NAJZNAČAJNIJI TRENDOVI U PRAKSI
1. POGLAVLJE
Međunarodna trgovina
1. MEĐUNARODNA TRGOVINA
KAO PREDUSLOV RAZVOJA
PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM
M eđunarodna trgovina predstavlja razmenu kapitala, roba i usluga u prekograničnom

prometu. Bez međunarodne trgovine države odnosno narodi bi bili u prilici da koriste
isključivo robu (i usluge) proizvedenu i stavljenu na raspolaganje u sopstvenim zemljama.
Pri tome međunarodna trgovina se prema motivima koji je pokreću ne razlikuje bitnije
od trgovine unutar zemlje. Sasvim sigurno domaća trgovina je sa stanovišta troškova po-
voljnija u odnosu na međunarodnu trgovinu, s obzirom na to da je međunarodna trgovina
praćena dodatnim troškovima kao što su: carinski troškovi, uvećani troškovi transporta
i osiguranja, troškovi pribavljanja dozvola, atesta, certifikata najčešće na strani uvoza ali
ponekad i na strani izvoza. Pored navedenih neophodno je imati u vidu i troškove struk-
turno vezane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova u koje spadaju prevodilački poslovi,
troškovi marketinga i troškovi koji nastaju s obzirom na razlike sistemske prirode kao što
su pribavljanja raznih uverenja, dozvola i slično.
16 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

MEĐUNARODNA TRGOVINA Priručnik
Globalna lista zemalja najvećih izvoznika
Red. Vrednost realizovanog izvoza

Zemlja Godina
br. u hilj. milijardi USD
1 Sjedinjene Američke države 3,880 2013.
2 Kina 3,867 2013.
3 Nemačka 2,575 2013.
4 Japan 1,684 2013.
5 Holandija 1,247 2013.
6 Francuska 1,243 2013.
7 Velika Britanija 1,165 2013.
8 Južna Koreja 1,067 2013.
9 Italija 988 2013.
10 Hong Kong 952 2013.
Globalna lista zemalja najvećih uvoznika
Red. Vrednost realizovanog uvoza

Zemlja Godina
br. u hilj. milijardi USD
1 Sjedinjene Američke države 1,020 2013.
2 Nemačka 540 2013.
3 Kina 470 2013.
4 Velika Britanija 454 2013.
5 Francuska 380 2013.
6 Japan 310 2013.
7 Pakistan 273 2013.
8 Singapur 250 2013.
9 Španija 230 2013.
10 Južna Koreja 214 2013.
Globalno posmatrano najfrekventnije stavke na strani izvoza odnosno uvoza su:

1) Nafta i zemni gas
2) Električni uređaji i oprema
3) Mašine, nuklearni reaktori, grejači i dr.
Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 17

4) Sva vozila osim vozova i lokomotiva

5) Plastika i proizvodi od plastike
6) Optički, tehnički, foto, medicinski i drugi uređaji
7) Farmaceutski proizvodi
8) Gvožđe i čelik
9) Organske hemikalije
10) Biseri, drago kamenje, metalni novac itd.
Svaka zemlja ima svoju „trgovinsku strategiju” utoliko što definiše strategiju koja će najbo-
lje odgovarati interesima same države. Takva strategija istovremeno treba da ispunjava ciljeve
države u smislu aktivnog i efikasnog uključenja u međunarodnu podelu rada, dobara i kapita-
la. Pri tome strategija treba da na dugi rok omogući uspostavljanje sistema, standarda i ciljeva,
koji će realno moći da se ostvare.
Strategija trgovine može obuhvatiti različite elemente, kao što su: ukidanje ograničenja ili
limita u pogledu količina koje su predmet robne razmene sa inostranstvom, uvođenje raznih
vidova liberalizacije tržišta i drugo. Istorijski posmatrano brojni su primeri uvođenja slobod-
nih trgovinskih zona, carinskih unija, slobodnih ekonomskih zona i sličnih oblika direktne
ili indirektne podrške nacionalnog ili regionalnog ili lokalnog razvoja. U najčešće korišćene
oblike trgovinskih barijera spadaju takozvane tarife, koje predstavljaju poreze na proizvode
kojima se trguje preko granice.
Glavni ciljevi komercijalne politike jesu:
- uvažavanje trgovine sa drugim zemljama,
- zaštita domaćeg tržišta,
- povećanje izvoza određenog proizvoda koji će pomoći širenju domaćeg tržišta,
- sprečavanje uvoza određene robe u cilju zaštite novih industrijskih grana ili razvoja glavnih
industrijskih grana ili obezbeđivanje uštede deviza,
- podsticanje uvoza kapitalnih dobara za ubrzavanje ekonomskog razvoja zemlje,
- ograničenje uvoza robe koji stvara nepovoljnu platno bilansnu poziciju zemlje,
- podsticaj ili sprečavanje izvoza ili uvoza robe i usluga sa ciljem postizanja željenog deviznog
kursa,
- podsticanje zaključivanja trgovinskih sporazuma sa određenim državama sa ciljem stabili-
zacije spoljne trgovine.
Neke zemlje nastoje da zaštite sopstvenu industriju trgovinskim strategijama koje oslo-
bađaju uvoznike značajnog ekonomskog pritiska, što ima za posledicu uključenje domaćih
proizvođača robe i usluga pod mnogo konkurentnijim uslovima u odnosu na već prisutne i po-
sebno nove potencijalne kompanije iz inostranstva. Zemlje koje češće međusobno trguju, či-
me identifikuju komplementarnost u pogledu robe i usluga, odnosno ekonomskih interesa za
saradnju, često se odlučuju na zaključenje trgovinskih sporazuma. Spoljnotrgovinska politika
prvenstveno predstavlja sredstvo u službi nacionalnih interesa svake zemlje i rukovođena je
potrebom zaštite i razvoja domaće privrede u odnosu na inostranu konkurenciju. Zaključe-
njem međunarodnih sporazuma (kao što je npr. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije,
sa druge strane - „Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008), odnosno generalno
stupanjem u međunarodne organizacije (npr. Svetska trgovinska organizacija) svaka država
članica uređuje svoje trgovinske odnose sa drugim zemljama na bilateralnom i multilateral-
nom nivou. Konkretnije rečeno spoljnotrgovinskom politikom se reguliše broj i veličina uče-
snika, stepen slobode pojedinačnih učesnika, pitanja prava i ovlašćenja za bavljenje spoljnotr-
govinskim poslovima, kao i neka druga organizaciona pitanja.

Pojam „slobodne trgovine” podrazumeva stanje na međunarodnim tržištima pri kome vla-
de zemalja učesnica u prometu robe/usluga nisu uvele nikakva ograničenja/restrikcije u vezi
sa izvozom odnosno uvozom. Kao primeri sporazuma o slobodnoj trgovini mogu se navesti
sledeći: Evropska unija (eng. European Union - EU) ili Severnoamerički sporazum o slobod-
noj trgovini (eng. North American Free Trade Agreement - NAFTA), u kome izvorno učestvuju
SAD i Kanada, kao i neke druge države (npr. Meksiko) u skladu sa posebno zaključenim aran-
žmanima. Kao primer multilateralnih asocijacija koje dozvoljavaju slobodnu trgovinu može
poslužiti primer Svetske trgovinske organizacije (eng. World Trade Association - WTO). Pored
brojnih sporazuma o slobodnoj trgovini odnosno asocijacija i dalje je prisutna primena odre-
đenih ograničenja i elemenata zaštite (npr. lokalnog tržišta rada ili zaštite prirodnih izvora i
drugih). Pored toga postoje brojni primeri uvođenja uvoznih kvota, poreza i drugih modela
zaštite domaćih tržišta.
Primarni ciljevi slobodne trgovine jesu:
- trgovina robom i uslugama bez taksi ili drugih trgovinskih barijera (npr. kvota, utvrđenih
limita u pogledu količina određene robe na strani izvoza ili na strani uvoza);
- pristup određenim tržištima bez posebne regulacije;
- trgovinski sporazumi koji podstiču slobodnu trgovinu.
Međunarodna trgovina je generalno praćena propisima koji se odnose na sledeće segmen-
te:
• Carinski: naplata carina i drugih direktnih dažbina po osnovu prekograničnog kretanja robe,
• Bezbednost: bezbednost, kontrola protiv krijumčarenja robe; prekogranični promet opa-
snih materija/robe; kontrola svih vozila, a posebno vozila koja služe za prevoz robe; pra-
ćenje i sprovođenje viznog režima; kontrola kretanja osoba-putnika u smislu sprečavanja
i suzbijanja nedozvoljenog izlaska iz zemlje (emigracija) odnosno nedozvoljenog ulaska u
zemlju (imigracija).
• Elementi zaštite čovekove sredine, kao i zdravlja potrošača: fito-sanitarna, veterinar-
sko-sanitarna, zdravstveno-sanitarna kontrola robe koja je predmet prekograničnog pro-
meta i dr.
Paralelno sa procesom pristupanja Evropskoj uniji (EU) Repubika Srbija vodi pregovore o
pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). EU je 1.3.2012. godine donela odluku da
Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU. Od Srbije, kao kandidata, se očekuje ispunje-
nje određenih uslova koji, pored ostalog, treba da doprinesu poboljšanju investicione klime,
donošenju mera liberalizacije u spoljnotrgovinskoj politici i drugo.
Prijem Srbije u punopravno članstvo u EU će imati za posledicu definisanje odnosno svo-
đenje carina na nivo koji primenjuju zemlje članice EU. Budući da je EU sa preko 50% ukupne
razmene već sada najznačajniji trgovinski partner Srbije, to neće značiti neke značajnije pro-
mene u ovom segmentu. Svakako treba imati u vidu činjenicu da, pored carina, EU primenju-
je i druge regulatorne elemente, kao što su npr. kvote odnosno definisane količine za uvoz
određenih proizvoda iz pojedinačnih zemalja u EU. Ipak, najveći problem za srpske izvoznike
predstavljaju brojne necarinske mere, najčešće u vidu rigoroznih standarda i tehničkih zahte-
va kojima EU štiti proizvođače iz zemalja članica EU.
Drugi po značaju trgovinski partner Srbije je Ruska Federacija, utoliko što na strani srp-
skog uvoza Rusija učestvuje sa preko 15% od čega najveći deo čini uvoz energenata, dok na
strani srpskog izvoza ta država učestvuje sa oko 5%. Pri tome treba imati u vidu i sledeće
činjenice: Rusija je članica STO, Srbija je, pored Crne Gore, jedina evropska zemlja koja sa Ru-
sijom ima Sporazum o slobodnoj trgovini. Članstvo Srbije u EU bi značilo prestanak važnosti
Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Po obimu spoljnotrgovinskog prometa koji Srbija ostvaruje sa CEFTA-zemljama, u koje

spadaju Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija i UNMIK u ime KiM (Hrvatska do 1.7.2013. godi-
ne odnosno do prijema u EU), ovaj region je na trećem mestu. CEFTA-region se kao trgovinski
partner Srbije izdvaja po tome što Srbija ostvaruje pozitivan saldo u razmeni, što nije slučaj sa
ostalim najznačajnijim zemljama partnerima odnosno regionima. Pri tome članstvo Srbije u
EU će neizostavno značiti istupanje Srbije iz CEFTA-Sporazuma, kao i iz svih ostalih međuna-
rodnih trgovinskih sporazuma. Postoje prilično realne pretpostavke i očekivanja da bi Srbija
mogla postati članica EU u isto ili približno isto vreme kada to bude slučaj sa BiH, Crnom
Gorom i Makedonijom, što se tretira kao prednost za Srbiju budući da se radi o tradicionalno
veoma značajnim izvoznim tržištima Srbije. S obzirom na već postignut visok stepen libera-
lizacije spoljnotrgovinske politike Srbije, ulazak u EU kao i STO, neće za Srbiju predstavljati
značajniju promenu.
Uspešna realizacija spoljnotrgovinske razmene podrazumeva, pored ostalog, permanen-
tno praćenje propisa i procedura i to:
• propisa Republike Srbije i
• inostranih propisa i procedura, u koje pre svega spadaju propisi doneti od strane Međuna-
rodne trgovinske komore sa sedištem u Parizu (eng. International Chamber of Commerce
- ICC), Međunarodne telekomunikacione mreže za razmenu poruka između banaka i drugih
finansijskih institucija - članica SWIFT-a, kao i specifičnih institucija nadležnih za praćenje
podobnosti poslovanja pojedinačnih pravnih lica iz svih zemalja, a koje su predmet poseb-
nog interesovanja, i u koje spadaju pre svega: Institucija nadležna za kontrolu naloga za pla-
ćanje odnosno transfere koji glase na USD-valutu (eng. Office of the Foreign Assets Control
- OFAC) i mnoge druge.
Pažnje je vredna činjenica da je članom 43. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pred-
viđeno da će Srbija postepeno prilagoditi sve državne monopole trgovačkog/komercijalnog
karaktera kako bi obezbedila da, do isteka tri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma,
više ne postoji diskriminacija između državljana država članica EU i državljana Srbije u po-
gledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje. U tom smislu se pod državnim monopo-
lima podrazumevaju privredni subjekti koji uživaju isključiva prava nabavke ili prodaje robe
u Srbiji. Istovremeno, pojam monopola se ne odnosi na privredne subjekte kojima je država
dala zakonsko pravo distribucije duvanskih proizvoda na malo, ako država ne utiče na izbor
dobavljača za ove trgovce.
Zbog svog sistemskog značaja međunarodna trgovina je predmet regulisanja, stalnog pra-
ćenja i iznalaženja uslova za unapređenja. Neposredna realizacija međunarodne trgovine se
ostvaruje korišćenjem brojnih instrumenata platnog prometa sa inostranstvom. Razume se,
pored brojnih prednosti i neposrednih ili posrednih koristi koje spoljnotrgovinska razmena
može pružiti pojedinačnim zemljama, fenomen spoljnotrgovinske razmene je praćen i ode-
đenim rizicima i problemima. Upravo zbog svog značaja i mogućih posledica po pojedinačne
kompanije kao učesnike u spoljnotrgovinskoj transakciji (mikro-plan), kao i po zemlju u celini
(makro-plan) rizici u poslovanju sa inostranstvom zaslužuju da budu sveobuhvatno predstav-
ljeni u odvojenom prikazu.

2. POJAM, SUŠTINA I ZNAČAJ IZVOZA
Z a razumevanje specifičnosti i obima spoljnotrgovinske razmene robe i usluga neophodno

je imati u vidu sledeće karakteristike: preko 8 milijardi ljudi živi u 193 države, od toga je
157 država članica Svetske trgovinske organizacije (eng. World Trade Organisation - WTO).
Upravo na bazi ovih činjenica moguće je zaključiti da danas preovladavaju ekonomije otvo-
renog tipa (eng. Trading Nation). Za razliku od njih postoji veoma mali broj ekonomija koje
spadaju u zatvorene ili izolovane ekonomije i tu se po pravilu radi o zemljama koje su predmet
međunarodnih sankcija, embarga ili drugih restriktivnih mera. Istorijski posmatrano često
se kao primer dobrovoljno izolovane ekonomije navodi NR Kina, koja se nekoliko decenija
20-tog veka razvijala po modelu samodovoljnosti, uz učešće izvoza i uvoza koji su imali sim-
bolične razmere.
Vrste spoljnotrgovinskih aktivnosti i modaliteti izvoza

Globalnu spoljnotrgovinsku razmenu roba i usluga čini nekoliko vrsta veoma složenih ak-
tivnosti:
- izvoz (engl. export),
- uvoz (engl. import),
- reeksport - izvedena vrsta izvoza,
- barter aranžmani i dr.
Navedene aktivnosti mogu obuhvatati veoma različite modalitete, kao što su u slučaju
izvoza:
- prodaja,
- pošiljka koja sadrži probne uzorke koji su poslati na testiranje,
- pošiljka koja sadrži sajamske eksponate,
- prodaja robe stranim putnicima koji borave u zemlji (roba namenjena za lične potrebe),
- zamena robe za vraćenu robu (nadoknada škarta, robe koju ne prihvata kupac - uvoznik),
- izvoz robe radi oplemenjivanja, uz povraćaj u matičnu zemlju radi ugradnje, prodaje i slično,
- izvoz robe radi popravke i neophodnog servisiranja od strane proizvođača u drugoj zemlji
i dr.
U osnovi se pod izvozom podrazumeva isporuka roba i usluga izvan zemlje prodavca -
izvoznika. Izvoz obuhvata kako prodaju roba i usluga u komercijalne svrhe tako i izvoz odn.
isporuku roba u smislu poklona, donacija, ali i nedozvoljenog iznošenja robe iz zemlje (kri-
jumčarenje i slično).
Institucionalni okviri spoljnotrgovinske razmene

I izvoz i uvoz na makro planu, dakle na nivou nacionalne ekonomije, predstavljaju pred-
met praćenja i evidentiranja od strane zvaničnih institucija zemlje. Tu se pre svega misli na:
carinu, kao i na institucije koje se bave statističkim praćenjem pojava i trendova u sferi proi-
zvodnje i trgovine, a u Srbiji je to Republički zavod za statistiku. Prikupljene informacije pred-

stavljaju značajnu osnovu za donošenje odluka od strane Vlade odn. resornih ministarstava u
smislu unapređenja politike i podrške određenim privrednim granama, što svakako doprinosi
stvaranju boljih uslova za proizvodnju i snabdevanje lokalnog stanovništva, podsticanje odre-
đenih segmenata prerađivačke industrije i posebno izvoza.
Najznačajnije aktivnosti države koje se odnose na izvoz:
- stvaranje regulatornog okvira, donošenjem propisa koji se primenjuju u zemlji,
- podsticaj za razvoj određenih privrednih grana,
- podsticaj za izvoz proizvoda iz određenih privrednih grana,
- razvoj domaće proizvodnje radi substitucije roba iz uvoza,
- zaključenje trgovinskih aranžmana sa određenim zemljama,
- učlanjenje u određene ekonomske asocijacije (Svetska trgovinska organizacija, CEFTA i dr.),
- zaključenje aranžmana o oslobađanju od dvostrukog oporezivanja sa pojedinačnim zemlja-
ma,
- definisanje mera za direktan podsticaj odn. finansiranje izvoza (formiranje specijalizovanih
agencija),
- preporuke u pogledu izbora instrumenta platnog prometa kao faktora zaštite interesa izvo-
znika,
- određivanje limita i kvota kako na strani izvoza tako i na strani uvoza,
- uvođenje licenci za izvoz i uvoz,
- učlanjenje u slobodne trgovinske zone,
- učlanjenje u carinske unije,
- formiranje slobodnih carinskih zona na sopstvenoj teritoriji u smislu stimulacije stranih in-
vestitora da organizuju proizvodnju upošljavanjem domaće radne snage, instaliranjem ka-
paciteta za proizvodnju i izvoz robe,
- zaštita prava intelektualne svojine,
- podrška u osiguranju robe za izvoz - formiranje specijalizovane agencije za osiguranje izvo-
za,
- tretman nacionalne valute u poslovima izvoza-uvoza,
- podrška uvođenju valute određene zemlje za koju se, na bazi temeljnih analiza, očekuje da će
predstavljati prednost prilikom realizacije izvoza (npr. uvođenje ruske rublje na kursnu listu
Narodne banke Srbije odn. poslovnih banaka u Srbiji oktobra 2012. godine),
- definisanje roka naplate izvezene robe (trenutno 365 dana, decenijama je bio 90 dana),
- definisanje mogućnosti za izvoz robe u okviru kreditnih aranžmana sa inostranstvom.
Institucionalni okviri spoljnotrgovinske razmene definisani su: na globalnom pla-
nu od strane Svetske trgovinske organizacije i Međunarodne trgovinske komore (eng.
International Chamber of Commerce - ICC). Obe organizacije višestruko doprinose unapređe-
nju poslovanja u segmentu globalne razmene roba i usluga utoliko što se inicira i permanen-
tno radi na definisanju pravila i normi poslovanja između entiteta iz različitih država. Tu se
pre svega radi o definisanju pojedinačnih instrumenata platnog prometa odn. garantovanja
u poslovanju sa inostranstvom, sagledavanju potreba za unapređenjima i inovacijama, orga-
nizovanju i održavanju obuka i drugih vidova permanentne edukacije na globalnom nivou
kao i na nivou pojedinačnih zemalja članica Međunarodne trgovinske komore (MTK) a preko
Nacionalnih odbora MTK. Angažovanje eksperata na regionalnom nivou i nivou pojedinačnih
zemalja je stalna praksa, kao i organizacija foruma i drugih oblika godišnjih skupova koji omo-
gućavaju razmenu mišljenja i iskustava, što sve zajedno doprinosi poboljšanju poslovne klime
uz smanjenje rizika u poslovanju.
Kao posebno značajan aspekt delovanja treba svakako spomenuti Arbitražu pri
MTK, odn. arbitraže pri Nacionalnim odborima MTK. Cilj ovih institucija je u iznalaženju reše-

nja za mirno i sporazumno rešavanje nesuglasica odn. problema koji nastaju u vezi sa realiza-
cijom spoljnotrgovinskih poslova. Ovaj nivo garantuje angažman eksperata za međunarodne
trgovinske relacije, efikasnost i objektivnost u pristupu, što predstavlja najbolju moguću ga-
ranciju za uspeh takvih misija.
Izvozni podsticaji u Republici Srbiji

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije - SIEPA je 25.3.2013.
godine objavila poziv za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih izvozno orijenti-
sanim preduzećima za aktivnosti koje podstiču konkurentnost na inostranim tržišti-
ma. Do sada je objavljeno ukupno 13 poziva, a sredstva su odobrena u korist više od 1.400
privrednih subjekata koji su ispunili sve utvrđene zahteve. Navedene aktivnosti su bile pra-
ćene odobrenjem sredstava u ukupnom iznosu od 544 miliona dinara. U tekućoj godini ovaj
program je namenjen izvoznicima, kao i izvoznicima početnicima i poslovnim udruženjima.
Srbija već nekoliko godina nema definisanu strategiju za podršku izvozu, već samo poje-
dinačne inicijative manjeg obima. Sasvim je izvesno da će sveobuhvatna analiza efekata izvo-
za realizovanog poslednjih godina odn. decenija, kao i izvoznih potencijala biti od ogromnog
značaja za sagledavanje realnih pravaca razvoja ovog izuzetno značajnog segmenta privrede.
Kao primere neposrednog delovanja agencije SIEPA navode se neke od aktivnosti, među
koje svakako spadaju sledeće i to:
- negovanje postojećih tržišta,
- stvaranje uslova za aktiviranje novih ili povratak na „stara” tržišta, zbog atraktivnosti takvih
tržišta, kao i mogućnosti približavanja nekim tržištima u regionu,
- stimulisanje aktivnosti posebno propulzivnih industrijskih grana, kao što je na primer pro-
izvodnja nameštaja,
- proširenje liste subvencionisanih poljoprivrednih proizvoda za izvoz.
Zbog posebnog značaja koji ima sistem finansiranja, ukazuje se na osnovne elemente za
sagledavanje finansiranja izvoza, utoliko što u Republici Srbiji finansiranje može biti bazirano
na sledećim izvorima, i to iz:
• sopstvenih izvora firme koja se bavi proizvodnjom robe namenjene izvozu (izvoz realizuje
u svoje ime i za svoj račun) ili firme koja se bavi pretežno ili samo izvozom (u svoje ime a za
račun proizvođača),
• kredita odobrenih od strane Fonda za razvoj odn. Banke za razvoj,
• bankarskih kredita,
• faktoringa, forfetinga i lizinga.
Faktoring
Faktoring predstavlja skup različitih usluga koje uključuju: naplatu potraživanja
pre roka dospeća, finansiranje, zaštitu od kreditnog rizika i vođenje evidencije dospe-
lih potraživanja. Suština ovog mehanizma za kompanije predstavlja obezbeđenje likvidnosti
bez uzimanja kredita kod banke. Sam pojam faktoring dolazi od engleske reči factor koja zna-
či: agent, zastupnik, posrednik, komisionar. Razvoj faktoringa počeo je šezdesetih godina XX
veka u vidu komisione prodaje od strane evropskih a posebno engleskih proizvođača tekstila
na tržištu SAD-a. Predmet faktoringa mogu biti novčana potraživanja po osnovu prodatih roba
ili usluga bilo u zemlji ili inostranstvu.
Bitni preduslovi faktoringa su da potraživanje mora biti:
- postojeće ili buduće nedospelo potraživanje (obično sa rokom dospeća do mak. 180 dana),

- nesporno i nesumnjivo potraživanje - bez pravnih opterećenja,

- prenosivo potraživanje.
Na međunarodnom tržištu postoje dve specijalizovane institucije koje preko sopstvenih
elektronskih platformi povezuju ponudu i tražnju u segmentu faktoringa. Radi se o: Factors
Chain International sa sedištem u Holandiji i International Factors Group sa sedištem u Belgiji.
Računa se da je prosečan godišnji obim prometa faktoring usluga oko 1.000 milijardi EUR-a
pri čemu se čak 70% realizuje u Evropi.
Učesnici u faktoringu su: prodavac - nosilac potraživanja, faktor - posrednik u transakciji
(banka ili drugo pravno lice) i dužnik - kupac robe/usluga.
Faktoring može biti:
- bezregresni u slučaju da faktor preuzima rizik nesolventnosti ili neurednosti plaćanja od
strane dužnika ili
- regresni u slučaju da prodavac garantuje faktoru uredno izmirivanje ustupljenog potraživa-
nja ukoliko se kupac pokaže kao insolventan ili izbegava plaćanje obaveze.
Procedura faktoring transakcije obuhvata sledeće postupke:
1) Prodavac isporučuje robu/izvršava uslugu kupcu i ispostavlja račun/fakturu,
2) Prodavac predaje faktoru original računa/fakture zajedno sa zahtevom za izvršenje fak-
toringa,
3) Faktor proverava bonitet kupca,
4) Faktor uplaćuje prodavcu avans u visini od 70 - 95% nominalnog iznosa računa/fakture,
što predstavlja umanjenje za dogovorenu naknadu koja pripada faktoru.
Visina naknade faktoru zavisi od boniteta kupca, od veličine prometa sa istim kupcem,
veličine konkretne transakcije, od nekih dodatnih saznanja do kojih faktor može doći putem
svojih izvora i drugo. Faktoring je, posebno u novije vreme, praćen implementacijom poseb-
nih IT sistema odn. aplikacija za računovodstveno vođenje. Faktoring je praćen posebnom vr-
stom rizika utoliko što u Republici Srbiji trenutno ne postoji jedinstveni registar potraživanja
koji bi omogućavao eliminisanje verovatnoće da je prodavac zaključio ugovore o ustupanju
potraživanja sa većim brojem faktora.
Motivi za angažovanje faktora su veoma konkretni: prihodi po osnovu naknada i kamate
na sredstva isplaćena pre naplate potraživanja od kupca su gotovo bez izuzetka viši od priho-
da ostvarenih po osnovu kratkoročnih plasmana banaka.
Propisi kojima se uređuje faktoring - s obzirom na postojanje zainteresovanosti i pro-
davca i faktora za realizaciju transakcije nameće se pitanje zašto faktoring nije ranije bio
atraktivan za aktere. Faktoring je bio godinama dozvoljen po osnovu sledećih propisa: Zako-
na o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89,
„Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja), Zakona o deviznom
poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012) i dvema uredbama koje
su prestale da važe 24.12.2012. godine (Uredba o bližim uslovima i načinu naplate, odnosno
plaćanja i drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu - „Sl. glasnik RS”, br. 112/2006
i Uredba o bližim uslovima i načinu prenosa potraživanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgo-
vinskim poslovima rezidenata - „Sl. glasnik RS”, br. 112/2006).
Zakonom o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 91/2010), članom 4. tačka 9)
propisano je da banka može, u skladu sa zakonom, obavljati i kupovinu, prodaju i naplatu
potraživanja (faktoring, forfeting i dr.).
Zakonom o faktoringu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013, primenjuje se od 24.7.2013. go-
dine) definisane su sve pojedinosti od značaja za uslugu faktoringa, učesnike u tom poslu, te
sankcije po osnovu eventualnog nepridržavanja odredbi samog zakona.
Sasvim je izvesno da se faktoringom može baviti svako pravno lice koje ispunjava odre-
đene uslove. U tom smislu Odlukom o dostavljanju Narodnoj banci Srbije statističkih po-

dataka o imovini i obavezama privrednih društava koja se bave poslovima faktoringa i

forfetinga („Sl. glasnik RS”, br. 35/2012 i 28/2013) određeno je da „Faktoring i/ili forfeting
kompanijom, u smislu ove odluke, smatra se privredno društvo čija je delatnost finansiranje dru-
gih pravnih lica preko faktoringa i/ili forfetinga, odnosno otkupa postojećih i budućih potraži-
vanja nastalih prodajom robe i/ili usluga na domaćem i stranom tržištu”.
Ugovorom o faktoringu definišu se sledeći bitni elementi:
- predmet ugovora - definisanje aktera u poslu, ugovora o kupoprodaji, faktura koje su
predmet preuzimanja potraživanja,
- prenos (cesija) potraživanja - autentičnost dokumentacije koja prati transakciju,
- postupak dostavljanja faktura i naplate potraživanja,
- vođenje knjigovodstva od strane faktora,
- finansiranje transakcije,
- naknada za izvršenu transakciju: za kamate i troškove avansa, za knjigovodstvene uslu-
ge, za poslove oko same naplate potraživanja i dr,
- uzajamna odgovornost ugovornih strana,
- trajanje, produženje i raskid ugovora,
- rešavanje sporova i dr.
Veoma bitni aspekti faktoringa su: valuta u kojoj će biti realizovana isplata od strane fak-
tora, minimalan iznos otkupa potraživanja (učesnici se mogu dogovoriti da su predmet pre-
uzimanja pojedina ili sva potraživanja prodavca od jednog kupca ili sva potraživanja od svih
kupaca), model isplate sredstava, kamatna stopa, sredstva obezbeđenja (menice prodavca,
menično ovlašćenje prodavca, kao i druga sredstva obezbeđenja koja su prihvatljiva za fak-
tora).
Pre ukazivanja na forfeting u pojedinostima sledi prikaz najznačajnijih razlika između fak-
toringa i forfetinga kao instrumenata. Razlog za to je činjenica da su mnogi skloni da razliku
vide samo u pogledu rokova dospelosti plaćanja po osnovu isporučene robe odn. izvršene
usluge.
Najznačajnije razlike između faktoringa i forfetinga
Forfeting Faktoring
Uvek 100% iznos fakture bez prava regresa Može biti sa pravom ili bez prava regresa
Na bazi instrumenata: menica, Promissory
Isključivo na bazi fakture za plaćanje
Note, akreditiv sa odloženim plaćanjem i dr.
Po pravilu za kapitalna dobra odn. opremu ili
Po pravilu za robu široke potrošnje
izgradnju objekata po principu „ključ u ruke”
Srednjoročni rokovi dospeća: od 6 meseci do Isključivo kratkoročni rokovi dospeća: pro-
5 i više godina sečno od 45-120 dana
Instrument može biti prodat na sekundar- Nema mogućnosti za prodaju na sekundar-
nom tržištu nom tržištu
Ne isključuje poslovanje sa visoko rizičnim Po pravilu isključuje mogućnost poslovanja
tržištima sa visoko rizičnim tržištima
Finansiranje često zavisi od bankarske ga-
rancije ili avala izdatog od strane banke uvo- Faktoring ne uključuje garanciju
znika

Forfeting Faktoring
Transakcija se po pravilu ugovara pre zaklju-
Transakcija može biti aranžirana u svakom
čenja ugovora o izvozu, te se trošak forfetira-
trenutku, uz uslov da naplata nije dospela
nja uključuje u cenu robe/usluga
Transakcija praćena sledećim troškovima
Transakcija praćena sledećim troškovima na
na teret prodavca/izvoznika: provizija za
teret prodavca/izvoznika: naknada i kamat-
odobrenje, naknada za diskont, provizija za
na stopa
obradu
Forfeting
Sam pojam forfeting nastao je od francuske reči „forfait” koja znači „sve uključeno”. Forfe-
ting je nastao 50-tih godina XX veka kao oblik finansiranja između ekonomija Zapada i Istoka.
Računa se da forfeting učestvuje sa 3% u ukupnoj svetskoj trgovini. Danas se najčešće koristi
za finansiranje trgovine sa zemljama u tranziciji. Godine 1999. formirano je Udruženje forfe-
ting institucija (IFA - International Forfaithing Institutions), u kome najaktivniju ulogu imaju
predstavnici zemalja najvećih izvoznika kao što su: Švajcarska, Nemačka i Velika Britanija.
Učesnici u transakciji su:
- domaći izvoznik, koji istovremeno može biti i proizvođač robe odn. pružalac usluga,
- inostrani uvoznik - kupac,
- banka ili drugo pravno lice kao forfeter koji preuzima potraživanje od uvoznika - kupca,
s tim da u transakciju mogu biti uključeni još: banka uvoznika - kupca i banka posrednika
sa sedištem u inostranstvu.
Kod poslova forfetinga potraživanje može biti
preneto na jedan od sledećih načina:
• putem ugovora o cesiji, pri čemu dolazi do zamene poverioca, dok samo potraživanje
ostaje neizmenjeno - prvobitni poverilac odgovoran je samo za postojanje potraživanja
(istinitost, veritet), ali ne i za naplativost istog (bonitet),
• na osnovu otkupa meničnog potraživanja (što je najčešći model u međunarodnoj
bankarskoj praksi),
• prenosom prenosivog dokumentarnog akreditiva (Letter of Credit) sa odloženim
plaćanjem, čime prodavac - izvoznik prenosi na forfetera akreditiv otvoren u korist sa-
mog prodavca - izvoznika. Forfetiranje omogućava naplatu potraživanja za prodavca
- izvoznika pre roka dospelosti potraživanja čime izvoznik ranije dolazi do novčanih
sredstava.
Razlika između forfetinga i poslova kreditiranja - činjenica je da forfeting ima odre-

đene sličnosti sa nekim bankarskim poslovima kao što su: kreditiranje i eskont hartija od
vrednosti i drugih potraživanja pre roka dospelosti, s tim da se forfeting istovremeno i zna-
čajno razlikuje od navedenih poslova. Naime, osnovna razlika između forfetinga i poslova kre-
ditiranja se ogleda u tome da kod ugovora o forfetingu, za razliku od ugovora o finansijskom/
bankarskom kreditu, forfeter ne daje svom komitentu novčana sredstva u kreditnom obliku,
dakle uz obavezu vraćanja i plaćanja kamate, već definitivno otkupljuje potraživanje i isplaću-
je njegovu nominalnu vrednost umanjenu za nedospele kamate, uključene troškove i proviziju
za svoje angažovanje.

Razlika između forfetinga i poslova eskonta hartija od vrednosti i potraživanja pre

njihove dospelosti se ogleda u tome da posao eskonta predstavlja opšti bankarski posao, pri
čemu je posao forfetinga varijanta specifičnog posla koji je praćen određenim karakteristika-
ma. Pre svega forfeting se odnosi na poseban tip potraživanja nastalog po osnovu spoljnotrgo-
vinskih poslova (ugovor o isporuci opreme, ugovor o kompletnom inženjering-sistemu „ključ
u ruke”, ugovor o izvođenju investicionih radova i dr). Značajno je da su ovakva potraživanja
po pravilu osigurana od svih rizika, izuzev rizika postojanja samog potraživanja. Sam tekst
ugovora o forfetingu sadrži iste elemente navedene u segmentu ugovora o faktoringu, s tim
da je ugovor o forfetingu, po pravilu, daleko jednostavniji utoliko što se odnosi na samo jednu
konkretnu transakciju.
Činjenica je da je nekada forfeting bio znatno prisutniji na ovom tržištu i u regionu, po-
sebno u vezi sa angažovanjem firmi koje su obavljale investicione radove u inostranstvu ili
izgradnju brodova i slično.
Lizing
Pojam lizing potiče od engleske reči „to lease” koja znači iznajmiti, rentirati, uzeti u zakup.
Pod lizingom se podrazumeva ugovor o uslovima najma i isti se zaključuje između jednog da-
vaoca i jednog primaoca lizinga. Ugovor o lizingu se zaključuje na određeni vremenski period
i, po pravilu, ne može biti otkazan pre isteka ugovorenog roka. Lizing kao forma finansiranja
omogućava preduzetniku da umesto novčanih sredstava pozajmi stvarni kapital i da ga koristi
pod određenim uslovima i u definisanom roku.
Praksa poznaje različite vrste lizinga:
• prema davaocu lizinga
- lizing proizvođača i
- lizing koji pruža lizing društvo - pravno lice specijalizovano za pružanje lizing usluga;
• prema dužini vremena trajanja ugovora o lizingu
- operativni lizing i
- finansijski lizing;
• prema objektu lizinga
- lizing postrojenja/opreme i
- lizing robe široke potrošnje.
Glavne prednosti sistema prodaje i finansiranja putem lizinga vezane su za poreski i ca-
rinski sistem.
Zakonom o finansijskom lizingu („Sl. glasnik RS”, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i
99/2011 - dr. zakoni) Narodnoj banci Srbije je poveren nadzor nad poslovanjem davalaca
finansijskog lizinga.
Odlukom o dostavIjanju Narodnoj banci Srbije statističkih podataka o imovini i oba-
vezama davalaca finansijskog lizinga („Sl. glasnik RS”, br. 102/2012) je definisana obave-
za davalaca lizinga sa ciljem da se kroz taj vid nadzora ostvari permanentno praćenje kreta-
nja u segmentu finansijskog tržišta. Izveštaj Odeljenja za nadzor nad poslovanjem davalaca
finansijskog lizinga za period 1.1-31.3.2013. godine pokazuje da na tržištu posluje ukupno 16
kompanija koje pružaju ovu vrstu usluga. Na strani korisnika dominiraju pravna lica, s tim da
na strani fizičkih lica dominira jedan osnov lizinga - lizing automobila.
Suština finansijskog lizinga je da davalac lizinga zaključuje dva odvojena ugovora i to:
- ugovor o isporuci sa isporučiocem predmeta lizinga, a po osnovu koga stiče pravo svoji-
ne nad predmetom lizinga,

- ugovor o finansijskom lizingu sa primaocem lizinga, a kojim na primaoca lizinga prenosi

ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme. Po tom osnovu prima-
lac lizinga ima obavezu plaćanja ugovorene naknade.
Davalac finansijskog lizinga može biti privredno društvo koje ima dozvolu NBS - a za obav-
ljanje finansijskog lizinga. Primalac lizinga može biti pravno lice (privredno društvo, ustanova
i sl) ili fizičko lice. Zakonodavac je definisao određena ograničenja kao što su:
• nabavna vrednost predmeta lizinga ne može biti manja od EUR 2.000,00;
• rok na koji se zaključuje ugovor o lizingu ne može biti kraći od dve godine;
• visina učešća odn. iznosa koji primalac lizinga plaća davaocu lizinga, i to:
- za pravna lica ne postoje ograničenja,
- za fizička lica ograničenja postoje ukoliko je ugovor zaključen na rok do 10 godina i to tako
da je: primalac u obavezi da davaocu lizinga uplati učešće od minimum 20% iznosa bruto na-
bavne vrednosti predmeta lizinga i ukupna zaduženost primaoca lizinga ne može biti manja
od 30% ukupnih redovnih primanja tog lica.
Veoma bitna karakteristika ovog instrumenta je da pravo svojine nad predmetom lizinga
tokom trajanja ugovora o lizingu pripada davaocu lizinga. Ugovorom o lizingu može se predvi-
deti mogućnost odn. pravo otkupa predmeta lizinga od strane korisnika lizinga.
Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, te
predstavlja alternativu sopstvenim sredstvima. Upravo ova dimenzija je od posebnog značaja
za proizvodnju robe i izvoz robe, otuda sve veće interesovanje potencijalnih korisnika finan-
sijskog lizinga.
S tim u vezi je i dodatna prednost ovog instrumenta utoliko što Agencija za privredne regi-
stre Republike Srbije vodi registar finansijskog lizinga u skladu sa zakonom.
Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS”, br.
99/2011) se od 1.10.2013. godine primenjuje za Registar finansijskog lizinga. Davalac lizin-
ga je u obavezi da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu u registar podnese u
roku od sedam dana od datuma potpisivanja takvog ugovora. Svrha postojanja registra i
upisa ugovora u registar je dostupnost podataka o zaključenom ugovoru o lizingu utoliko što
su na taj način treća lica upoznata sa postojanjem konkretnog ugovora.
Osiguranje predmeta lizinga je zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim što davalac li-
zinga može preuzeti tu obavezu na sebe. Naknada štete u osiguranom slučaju se isplaćuje
davaocu lizinga.

3. POJAM I SPECIFIČNOSTI UVOZA
I zvoz i uvoz predstavljaju dva najznačajnija segmenta spoljnotrgovinskog poslovanja. Za ra-

zliku od izvoza, uvoz sa spoljnotrgovinskog aspekta predstavlja isporuku odn. transfer roba
i usluga od strane izvoznika - rezidenta jedne zemlje odnosno carinske teritorije do uvozni-
ka - rezidenta druge zemlje ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima. Uvoz je u
slučaju prometa između rezidenata pravnih lica po pravilu baziran na postojanju potpisanog
ugovora ili potpisane porudžbine. U novije vreme sve je više ugovora o kupoprodaji odnosno
porudžbina koje se zaključuju putem interneta, često između partnera koji se nikada nisu
sreli.
Uvoz karakteriše kretanje robe od izvoznika do uvoznika preko najmanje jedne granice, s
tim da se u zavisnosti od vrste i karakteristika robe, vrednosti, kao i udaljenosti između izvo-
znika i uvoznika, roba može prevoziti svim transportnim sredstvima.
Osnovne karakteristike uvoza robe

Uvoz robe može biti organizovan po osnovu: prodaje, kompenzacionog ili barter aranžma-
na, poklona i drugih osnova.
Sa stanovišta tretmana robe koja je predmet uvoza u jednu zemlju postoje sledeće opcije:
- slobodan uvoz - uvoz bez ograničenja u pogledu količina odn. vrednosti uvezene robe i dr,
- uvoz na bazi određenih dozvola i saglasnosti,
- uvoz na bazi kvantitativnih ograničenja i
- uvoz na bazi tarifnih kvota (količinske kvote i stope carine).
Uvoz robe u većini slučajeva je praćen obavezom plaćanja određene carine. Mnoge zemlje
odnosno regioni su potpisnici trgovinskih aranžmana, koji predviđaju mogućnost uvoza ro-
ba pod specijalnim uslovima, bez carine ili pod nekim posebnim tretmanom koji stimuliše
uvoz iz pojedinih zemalja, ili uvoz konkretnih roba ili komponenti za proizvodnju ili sklapanje
određenih roba i sl.
Generalno posmatrano uvoz se planira i realizuje sa ciljem da se ostvari određeni profit/
marža i može se podeliti na sledeće tipove:
- uvoz robe radi prodaje u zemlji uvoznika ili prodaje uz izvoz robe na druga tržišta,
- uvoz robe u cilju obezbeđenja povoljnijih/jeftinijih izvora snabdevanja,
- uvoz robe od strane velikih multinacionalnih kompanija, koje imaju svoje subsidijare ili fili-
jale u većem broju zemalja širom sveta, a u sklopu globalnih strategija snabdevanja kao što
su kanali snabdevanja (supply chain).
Kao modaliteti uvoza razlikuju se dva osnovna:
- direktan uvoz od strane uvoznika koji često ima svoju veleprodajnu i maloprodajnu mrežu i
- indirektan uvoz, koji podrazumeva postojanje uvoznika i korisnika kao dva različita entiteta
utoliko što uvoznik praktično predstavlja isključivo posrednika u transferu robe iz zemlje
izvoznika u zemlju korisnika uvoza. Razlozi za postojanje odvojenih entiteta uvoznika i kori-
snika najčešće leže u činjenici koja može biti sistemske prirode, što država propisuje uslove
po osnovu kojih neko pravno lice može biti isključivo posrednik ali ne i korisnik i obrnuto.
Pravilo je da razvijene tržišne ekonomije pružaju veliku slobodu izbora pravnog lica u po-

gledu procene sopstvenih mogućnosti da organizuje svoju delatnost u smislu ciklusa uvoza,
prerade, dorade, prodaje na domaćem tržištu, prodaje odn. izvoza na druga tržišta i sl.
Uvozne aktivnosti se mogu grupisati u najširem smislu na sledeći način:
• kupovina robe i usluga,
• prijem pošiljke koja sadrži probne uzorke koji su poslati potencijalnom uvozniku na testi-
ranje,
• prijem pošiljke koja sadrži sajamske eksponate, uz mogućnost konačnog carinjenja posle
završenog sajma ili vraćanja eksponata u zemlju izvoznika,
• prijem robe koja se isporučuje kao zamena za vraćenu/reklamiranu robu iz uvoza (nado-
knada škarta robe koju nije prihvatio kupac - uvoznik), uvoz robe radi oplemenjivanja, do-
rade i slično uz povraćaj u matičnu zemlju - zemlju izvoza radi ugradnje, prodaje i slično,
• uvoz robe radi popravke i neophodnog servisiranja od strane proizvođača, posle čega se
predmetna roba vraća kupcu u inostranstvo i drugo.
Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom

Kako su izvoz i uvoz komplementarne aktivnosti, u realizaciji predmetnih poslova se kori-
ste potpuno identični instrumenti platnog prometa sa inostranstvom, i to:
- Bankarska doznaka - nalog za plaćanje,
- Inkaso,
- Međunarodni ček,
- Menica,
- Dokumentarni akreditiv (L/C),
- Stend baj dokumentarni akreditiv (SBLC),
- Bankarska garancija (L/G),
- Obaveza plaćanja od strane banke (BPO).
Pri tome je izvesno da i izvoznik i uvoznik imaju svoje motive:
- izvoznik želi da izveze i uredno naplati robu/usluge,
- uvoznik želi da uveze naručenu robu/usluge a posebno ukoliko je robu/usluge platio una-
pred.
Osnovni elementi kupoprodajnog ugovora

Poznato je da prilikom planiranja spoljnotrgovinskog posla treba razmotriti eventualne
rizike. Stoga je veoma bitno da se potencijalni partneri unapred i pre zaključenja ugovora do-
govore o svim elementima i pojedinostima posla. Ugovor o izvozu-uvozu robe/usluga sadrži
sledeće osnovne elemente:
1. Opis robe/usluga uz navođenje svih elemenata u smislu: vrste robe/usluga, opisa uz navo-
đenje svih elemenata identifikacije, oznaka, skraćenica i sl,
2. Količinu robe/usluga uz navođenje jedinice mere, skraćenice jedinice mere,
3. Pojedinačne i ukupne cene,
4. Oznaku valute (pun naziv valute i međunarodno prihvaćena oznaka valute),
5. Vrstu pakovanja i tačan broj pojedinačnih pakovanja,
6. Težinu robe koja je predmet isporuke,
7. Datum otpreme: najraniji i/ili poslednji datum za isporuku,
8. Vrstu prevoza - preporučuje se što detaljniji opis uz navođenje npr. naziva broda, naziva
luke utovara, pretovara odn. istovara i drugo, a sve u zavisnosti od odabrane vrste prevoza,

što je uslovljeno sledećim elementima: vrsta robe, eventualni sezonski karakter robe, vrsta
ambalaže, veličina/dimenzije/težina pošiljke, dozvoljenost delimičnih isporuka, udaljenost
prodavca i kupca, postojanje odnosno nepostojanje alternativnih vrsta prevoza i drugi,
9. Dozvoljenost delimičnih isporuka - u slučaju da je predviđena navesti maksimalan broj is-
poruka, ukoliko je to moguće predvideti,
10. Dozvoljenost pretovara robe,
11. Mesto otpreme - mesto pretovara - mesto istovara,
12. Partitet isporuke robe,
13. Osiguranje robe,
14. Posebni zahtevi u pogledu atesta, certifikata, dozvola i drugih dokumenata, u vezi sa koji-
ma se uvek preporučuje da budu što egzaktnije definisana uz striktnu naznaku institucije
koja je nadležna za izdavanje (ilustracije radi definisanje pojma atest bez navođenja nad-
ležne/prihvatljive institucije kao izdavaoca atesta, može značiti da izvoznik pripremi atest
na svom memorandumu, što akreditivna odnosno konfirmirajuća banka moraju prihvatiti
kao uredno prezentiran dokument za naplatu),
15. Datum plaćanja,
16. Avansno plaćanje: delimično ili u potpunosti,
17. Odloženo plaćanje,
18. Modalitet plaćanja - instrument plaćanja,
19. Dokumenta:
- neophodna za postupak naplate/plaćanja
- koja prate robu i koja su neophodna za carinjenje i eventualne kontrole robe u toku tran-
sporta,
20. Ko plaća bankarske troškove: izvoznik, uvoznik ili oba partnera uz preciziranje modela,
21. Mogući razlozi za raskid ugovora,
22. Mesto nadležnosti suda u slučaju spora,
23. Jezik komunikacije između partnera i dr.
Izvoznik i uvoznik treba da nastoje da definišu sve elemente od značaja za realizaciju ugo-
vora, kako bi na taj način izbegli svaku mogućnost nastanka nesporazuma i drugih problema.

4. REEKSPORT - KUPOVINA ROBE U INOSTRANSTVU

RADI NJENE PRODAJE U INOSTRANSTVU
P osebnu vrstu spoljnotrgovinskog posla - kombinaciju uvoza i izvoza predstavlja reeksport. Reek-
sport obuhvata kupovinu robe u inostranstvu od strane kupca - uvoznika radi prodaje te iste robe
drugom kupcu koji ima sedište takođe u inostranstvu, dakle u trećoj zemlji.
Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon
i 88/2011), odredbama člana 39. propisano je da rezident pravno lice koji kupi robu u drugoj državi ili
carinskoj teritoriji nije u obavezi da predmetnu robu uveze, ukoliko se roba, na osnovu ugovora izme-
đu prodavca i kupca, neposredno isporučuje u treću državu ili carinsku teritoriju. Predmetna roba ne
podleže obaveznom stavljanju u slobodan promet unutar zemlje sedišta uvoznika, ukoliko se ta roba
nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije u treću
zemlju, u kojoj sedište ima drugi kupac.
U slučaju reeksporta, prema propisima Republike Srbije, razlikuju se dva modaliteta:
• kupovina i prodaja robe koja ne prelazi preko carinskog područja Republike Srbije i
• kupovina i prodaja robe koja prelazi preko carinskog područja Republike Srbije.
Carinski i devizni aspekt direktnog reeksporta

Odredbama Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) uređena su opšta pra-
vila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.
U slučaju kada se roba neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju, a roba ne prelazi
preko carinskog područja Republike Srbije, ne postoji obaveza sprovođenja carinskog postupka.
Uputstvom za sprovođenje Odluke o bližim uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa
inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008,
38/2010, 92/2011 i 62/2013) uređeni su uslovi i način obavljanja platnog prometa sa inostran-
stvom po tekućim i kapitalnim poslovima. Šifarnikom osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom
prometu sa inostranstvom, koji je kao Prilog 2 sastavni deo ovog uputstva, predviđena je šifra osnova
priliva i odliva 312, čiji je opis:
Plaćanje za robu kupljenu u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju, a koja se na osnovu ugovora
neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju, i koja obuhvata:
- plaćanje za robu kupljenu u inostranstvu koja se trajno locira u drugoj državi ili carinskoj teritoriji a
ostaje u vlasništvu rezidenta,
- plaćanje kupljene robe koja se nabavlja u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo, od-
nosno naplata po tom poslu.
Po osnovu obavljanja poslova reeksporta, u slučaju naplate robe neposredno isporučene u ino-
stranstvu, odnosno plaćanja kupljene robe koja se kupuje u inostranstvu i neposredno isporučuje u
inostranstvo, u rubriku broj 12 - Podaci za statistiku nalogu za naplatu (slog 60), odnosno u rubriku
broj 7 - Podaci za statistiku naloga za plaćanje (slog 70) unosi se šifra osnova priliva, odnosno odliva
- 312.
Kupovina i prodaja robe koja prelazi preko

carinskog područja Republike Srbije
U slučajevima kada rezident pravno lice kupuje robu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji i pri
tome se predmetna roba na osnovu ugovora isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju uz pre-

lazak preko carinskog područja Republike Srbije, postoji obaveza sprovođenja carinskog postupka
tranzita u skladu sa odredbama čl. 118. do 124. Carinskog zakona.
Shodno Aktu Uprave carina, br. 148-03-030-01-86/2012 od 26.4.2012. godine, postupak tranzita
(TP - pravi tranzit) omogućava kretanje strane robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog
područja Republike Srbije, koja roba pri tome ne podleže plaćanju uvoznih i drugih dažbina ili me-
rama trgovinske politike.
To znači da se roba prijavljuje carinskim organima prilikom ulaska na carinsku teritoriju Repu-
blike Srbije, gde se podnosi tranzitni dokument po kome se roba upućuje do odredišne (granične)
carinske ispostave radi istupa sa teritorije Republike Srbije.
Carinska deklaracija (JCI) za sprovođenje carinskog postupka tranzita popunjava se u skladu sa
odredbama čl. 6. i 7. Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaraci-
ja i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010, 100/2010,
56/2011, 66/2011, 14/2012, 94/2012, 97/2012, 102/2012, 120/2012, 12/2013, 39/2013,
56/2013, 109/2013, 115/2013, 8/2014, 58/2014, 79/2014 i 116/2014 - dalje: Pravilnik). Prili-
kom popunjavanja JCI za postupak tranzita posebno treba obratiti pažnju na popunjavanje sledećih
rubrika:
- treća podela rubrike 1 (Deklaracija) upisuje se šifra „TP” za tranzit od carinarnice ulaska do
carinarnice izlaska (pravi tranzit),
- u rubriku 8 (Primalac) upisuju se podaci o ino-primaocu iz fakture (F01) koju izdaje domaće
lice,
- u rubriku 22 (Valuta i ukupan iznos iz fakture) upisuje se valuta i iznos iz fakture koju domaće
lice izdaje ino-primaocu iz rubrike 8 („F01”),
- u rubriku 44 (Priložene isprave i dodatne informacije), pored šifre „F01” za fakturu domaćeg
lica po kojoj se roba prodaje ino-primaocu upisuje se i šifra „F93” (druge fakture iz poslova posre-
dovanja u spoljnotrgovinskom prometu) - broj fakture koju izdaje ino-pošiljalac domaćem licu,
kao i šifra „I93” (druge izjave iz poslova posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu) za izjavu
koju daje domaće lice, odnosno nosilac posla, da se radi o robi koja je kupljena u drugoj državi ili
carinskoj teritoriji i isporučuje (prodaje) se u drugu državu ili carinsku teritoriju, pri čemu roba
samo prelazi preko carinskog područja Republike Srbije.
Postupak carinskog skladištenja robe kupljene u drugoj

državi radi otpreme sa teritorije Republike Srbije
U slučaju kad se roba kupljena u drugoj državi ili carinskoj teritoriji unosi u carinsko područje
Republike Srbije radi smeštaja nakon čega bi se otpremala kupcima u drugoj državi ili carinskoj
teritoriji sprovodi se postupak carinskog skladištenja.
Jedinstvena carinska isprava (JCI) za postupak carinskog skladištenja se popunjava u skladu sa
čl. 11. do 13. Pravilnika, s tim što se u:
- rubriku 24 JCI (Vrsta spoljnotrgovinskog posla) upisuje šifra 11 (kupovina/prodaja),
- treću podelu rubrike 33 (Šifra propisane jedinice mere iz Kodeksa šifara) kao i rubriku 41 (Do-
punska jedinica) upisuje količina robe u jedinici mere iz treće podele rubrike 33.
Strana roba stavljena u postupak carinskog skladištenja može biti predmet uobičajenog postu-
panja koje se obavlja radi očuvanja robe, poboljšanje njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme
za tržište ili dalju prodaju. Uobičajena upotreba obuhvata radnje propisane u Prilogu 24 Uredbe o
carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 i 63/2013), koji je njen
sastavni deo. Prilikom otpreme robe sa teritorije Republike Srbije podnosi se JCI za ponovni izvoz
koja se popunjava u skladu sa odredbama čl. 8, 9. i 10. Pravilnika.

5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AKTIVNOG

I PASIVNOG OPLEMENJIVANJA ROBE
SA SPOLJNOTRGOVINSKOG ASPEKTA
P ostupak oplemenjivanja uređen je Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i
111/2012), kao jedan od propisanih carinskih postupaka.
Aktivno oplemenjivanje
Aktivno oplemenjivanje robe, koje se često u praksi naziva dorada, predstavlja vrstu spolj-
notrgovinskog posla po osnovu koga pravno lice - rezident u Republici Srbiji kao izvršilac po-
sla dobija od naručioca posla - nerezidenta kompletan repromaterijal, koji po svom kvantitetu
i kvalitetu, omogućava izradu ugovorene količine definisanog proizvoda. Ova vrsta spoljnotr-
govinskog posla se često naziva i „Lon posao”, a taj naziv dolazi od nemačke reči „lohn”, koja
znači prazan, prazno utoliko što s obzirom na kompletni isporučeni repromaterijal fabrika
ulaže samo „prazan” rad odnosno „ruke”, kako se to u zanatskom žargonu kaže. Proizvod se pri
tome izrađuje u potpunosti u skladu sa skicama, crtežima, specifikacijama i drugim elementi-
ma identifikacije proizvoda i to tako da izvršilac posla priprema uzorke, upućuje ih naručiocu
posla radi ocene, prihvatanja i potvrđivanja, posle čega otpočinje serijska proizvodnja.
Činjenica je da je nekada tekstilna industrija počivala na ovakvim aranžmanima, s tim da
se danas češće ovi poslovi zaključuju u segmentu obrade drveta ili nekih drugih materijala.
Ugovori o aktivnom oplemenjivanju odnosno doradi obavezno podrazumevaju utvrđiva-
nje nekih bitnih elemenata, kao što su: utrošak materijala po jedinici proizvodnje uz anga-
žovanje/korišćenje postojećih mašina i/ili alata za proizvodnju, s tim da iskustvo sa takvim
poslovima nalaže veliku preciznost i ponavljanje postupka, izračunavanje srednjih vrednosti
ili prosečnu vrednost budući da ista može značajno odstupati od informacija koje naručilac
posla može naznačiti na bazi proizvodnje koju je realizovao u sopstvenim pogonima ili nekim
drugim tržištima.
Pored navedenog takođe je veoma značajno pre ulaženja u konkretnije komercijalne raz-
govore sa potencijalnim poslovnim partnerom veoma egzaktno utvrditi sve carinske aspekte
sa specifikacijama sa tarifnim brojevima, radi izbegavanja mogućih problema ili rizika.
Ponekad se u toku realizacije posla događa da naručilac posla odustane od preuzimanja
celokupne ili delimične količine koju je naručio, te izvršilac posla može imati problem sa pla-
smanom proizvedene robe. Naime, aktivno oplemenjivanje uvek podrazumeva izričite proce-
dure: uvoz repromaterijala, proizvodnju, kao i izvoz gotovih proizvoda istom partneru od ko-
ga je ostvaren privremeni uvoz i to u rokovima koje odobri carinski organ. Svako eventualno
odstupanje od navedenog postupka podrazumeva obavezu izvršioca posla da blagovremeno
reaguje te od carinskog organa zatraži preinačenje postupka carinjenja utoliko što privremeni
uvoz mora biti tretiran kao definitivan uvoz, a što će imati za posledicu plaćanje carine i pore-
za na dodatu vrednost.
Dakle, ova vrsta spoljnotrgovinskog posla je veoma egzaktno strukturirana, te nikako ne
postoji mogućnost isporuke gotovih proizvoda drugom kupcu, ukoliko je naručilac posla odu-

stao od porudžbine, pre nego što se okonča spomenuta procedura izmena u carinskim rad-
njama.
Poslovi aktivnog oplemenjivanja odnosno dorade su regulisani:
- Carinskim zakonom, čl. 143. do 156;
- Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr.
zakon i 88/2011), članom 17;
- Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr.,
61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. za-
kon), član 24. stav 1. tačka 7).
Pasivno oplemenjivanje
Za razliku od aktivnog oplemenjivanja, pasivno oplemenjivanje predstavlja carinski postu-
pak, u okviru koga se roba privremeno izvozi iz carinskog područja, a radi oplemenjivanja u
inostranstvu. Proizvodi dobijeni u postupku pasivnog oplemenjivanja se mogu staviti u slobo-
dan promet sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od uvoznih dažbina. Na robu koja ima
napred naznačeni tretman se primenjuju mere komercijalne politike i druga spoljnotrgovin-
ska ograničenja.
I za ovaj poseban carinski postupak nadležan carinski organ izdaje odobrenje na osnovu
podnetog zahteva. Ponovni uvoz dobijenih proizvoda se mora izvršiti u roku koji odobri ca-
rinski organ, s tim što se rok može produžiti na osnovu blagovremenog i opravdanog zahteva
nosioca odobrenja.
Iznos uvoznih dažbina se utvrđuje tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za
dobijeni proizvod koji se stavljaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi
bile obračunate u istom danu po osnovu privremeno izvezene robe, ukoliko bi se ta ista roba
uvozila iz države u kojoj je obavljeno oplemenjivanje i to po propisima koji važe na dan prihva-
tanja deklaracije za pasivno oplemenjivanje.
U okviru postupka pasivnog oplemenjivanja predviđa se poseban institut pasivnog ople-
menjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene, što praktično znači da se u postupku
pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod može zameniti za uvozni proizvod koji se mora
svrstavati u istu tarifnu oznaku, biti istog kvaliteta i imati iste tehničke karakteristike kao i
dobijeni proizvod.
Ovaj posebni institut carinski organ može odobriti, ako se radi o popravci domaće robe u
inostranstvu, pa se utvrdi da se takva roba ne može opraviti. Pri tome radi potrebe ubrzanja
postupka i omogućavanja nesmetanih privrednih tokova, carinski organ može odobriti da se
proizvod za zamenu uveze pre privremenog izvoza robe. Nije dozvoljen privremeni izvoz radi
pasivnog oplemenjivanja nove robe, već ona mora pre toga biti korišćena, a i proizvod za za-
menu takođe mora biti korišćen.
U slučaju prethodnog uvoza roba za privremeni izvoz mora se izvesti u roku od dva me-
seca od dana kad je carinski organ prihvatio deklaraciju za stavljanje proizvoda za zamenu u
slobodan promet.
Kad se radi o prethodnom uvozu proizvoda za zamenu, radi utvrđivanja carinskog duga
primenjuje se isti mehanizam kao i u ostalim slučajevima pasivnog oplemenjivanja, s time što
se iznos koji se odbija utvrđuje na osnovu elemenata za obračun koji za privremeno izvezenu
robu važe na dan prihvatanja deklaracije kojom se roba stavlja u postupak pasivnog opleme-
njivanja.
Poslovi pasivnog oplemenjivanja uređeni su odredbama čl. 172. do 187. Carinskog zakona.

6. KOMPENZACIONI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM
K ompenzacioni poslovi predstavljaju posebnu vrstu spoljnotrgovinskih poslova koji su

regulisani Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno
uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005 - dalje: Odluka).
Postupak zaključenja i realizacije ugovora o kompenzaciji obuhvata, između ostalog, ele-
mente koje određuje nadležno ministarstvo.
Domaćem licu se može odobriti da robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i usluge u spoljnoj
trgovini plati, odnosno naplati u robi ili uslugama (dalje: kompenzacioni poslovi), na osnovu
podataka dostavljenih u skladu sa odredbama ove odluke, i to:
1) ako se izvozom robe i usluga plaća zakup opreme, uvoz opreme, repromaterijala i sirovina
namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga za izvoz;
2) ako se izvozom robe i usluga plaća uvoz opreme, repromaterijala i sirovina koji se ne proi-
zvode ili se ne proizvode u količinama dovoljnim za snabdevanje domaćeg tržišta;
3) kada se usluga oplemenjivanja naplaćuje, odnosno plaća u robi koja je predmet oplemenji-
vanja, odnosno oplemenjenoj robi;
4) ako se plaća uvoz ili zakupnina opreme, sirovina i repromaterijala koji se koriste u sopstve-
noj proizvodnji ako se na drugi način ne mogu platiti, odnosno naplatiti.
Ako u izvršenju kompenzacionog posla učestvuje više domaćih lica, nosilac posla može
biti jedno domaće lice koje učesnici u tom poslu odrede, bez obzira na broj učesnika u poslu.
Ako je kompenzacioni posao izvršen u količinama, odnosno vrednostima manjim od onih
koje su odobrene rešenjem o tom poslu, domaće lice kome je odobren kompenzacioni posao
podnosi nadležnom ministarstvu zahtev za svođenje tog posla na nivo izjednačenja realizova-
nog uvoza, odnosno izvoza, a višak realizovanog uvoza, odnosno izvoza ima tretman redovnog
uvoza, odnosno izvoza.
Ako domaće lice odustane od odobrenog kompenzacionog posla dužno je da nadležnom
ministarstvu podnese zahtev o ukidanju rešenja o odobrenom kompenzacionom poslu, u ro-
ku od 15 dana od dana odustajanja od posla.
Ako je realizovan samo uvoz, odnosno izvoz, podnosi se zahtev za ukidanje rešenja o odo-
brenom kompenzacionom poslu pri čemu realizovani uvoz, odnosno izvoz ima tretman re-
dovnog uvoza, odnosno izvoza.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine), prestao
je sa radom Devizni inspektorat, s tim da je poslove iz nadležnosti Deviznog inspektorata
preuzela Poreska uprava Republike Srbije. Shodno navedenim izmenama prestala je obaveza
rezidenata i nerezidenata da, u kontekstu posredne kontrole deviznog poslovanja, dostavljaju
obračun o izvršenju kompenzacionog posla, koji se dostavljao na Prilogu br. 4, u roku iz reše-
nja o odobrenom kompenzacionom poslu, u elektronskoj formi.
Međutim, shodno tački 5. Odluke ostala je obaveza domaćeg lica kome je odobren kom-
penzacioni posao da dostavi Ministarstvu finansija obračun o izvršenju tog posla i dokumen-
taciju na osnovu koje je obračun sastavljen prema Obrascu br. 4, koji je odštampan uz ovu
odluku i čini njen sastavni deo, u roku od 30 dana od dana završetka odobrenog posla.

FINANSIRANJE IZVOZA Priručnik
2. POGLAVLJE
Finansiranje izvoza
1. SOPSTVENA SREDSTVA, KREDITI FONDA

ZA RAZVOJ RS I BANKARSKI KREDITI
S pecifičnost spoljnotrgovinskih poslova, a posebno izvoza, ogleda se pre svega u sledećem:

- postojanje regulative na stranim tržištima koja je po pravilu drugačija od nacionalne regu-
lative posebno u segmentima kao što su: limiti ili kvote za uvoz robe, carinske propozicije
odn. ograničenja, obaveza prezentovanja certifikata o poreklu, atesta, dokaza u vezi sa poli-
tikama i procedurama sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma i dr;
- komercijalni rizici uslovljeni činjenicom da se roba proizvodi za izvoz uz obavezu obezbeđenja
kvaliteta, dizajna, ambalaže, rokova isporuke i brojnih drugih zahteva koje postavlja kupac;
- rizici povezani sa transportom i drugim logističkim aspektima (utovar, pretovar) u smislu izbo-
ra vrste transporta, izbora špeditera odn. prevoznika i mogućnosti da se udovolji specijalnim
zahtevima koje kupac, posebno u slučaju prvog izvoznog posla, može postaviti u odnosu na
izvoznika;
- rizici naplate izvezene robe, koji mogu biti veoma delikatni, s tim da izvoznik mora pažljivo
proučiti ponudu odn. elemente ugovora kojima se definišu predmetni aspekti, te neizostavno
konsultovati svoju poslovnu banku. Idealno bi bilo obaviti konsultacije sa bankom pre otpoči-
njanja pregovora, a najkasnije pre prihvatanja porudžbine i zaključenja ugovora. Cilj je sagleda-
vanje svih realnih i potencijalnih rizika i izbor instrumenta naplate ili kombinacije instrumenta
naplate i instrumenata obezbeđenja, koji će najoptimalnije omogućiti prevazilaženje rizika i
- posebno značajan aspekt finansiranja izvoza.
Prilikom predstavljanja suštine i značaja izvoza u fokusu su bile brojne aktivnosti sa stano-
višta jedne države, dakle na makro planu, ovde će pažnja biti posvećena aktivnostima pojedi-
načnog izvoznika, dakle na mikro planu. Razume se, oba nivoa se međusobno prožimaju pri če-
mu primena propisa, uz uvažavanje svih relevantnih preporuka, mišljenja odn. instrukcija koje
dolaze od nadležnih institucija (agencija, fondova, ambasada i dr.) kao i asocijacija privrednih
subjekata, a pre svega Privredne komore Srbije odn. gradova i opština, predstavljaju pouzdane
okvire za uspešnu realizaciju izvoznog posla.
U Srbiji mogu biti korišćeni sledeći modeli finansiranja:
• Sopstvena sredstva firme koja se bavi proizvodnjom i/ili izvozom,
• Krediti odobreni od strane Fonda za razvoj Republike Srbije,
• Bankarski krediti, koji mogu biti:
- Krediti na bazi sopstvenih sredstava poslovnih banaka
- Subvencionisani krediti od strane države koji se plasiraju preko poslovnih banaka
- Kreditne linije zaključene između poslovnih banaka i međunarodnih finansijskih
institucija,
• lizing,
• faktoring i forfeting.

Priručnik FINANSIRANJE IZVOZA
Sopstvena sredstva
Sopstvena sredstva mogu biti u funkciji izvoza utoliko što proizvođač angažuje takva sred-
stva u proizvodnji robe odn. aranžiranju usluga namenjenih izvozu, te realizuje takav izvoz
u svoje ime i za svoj račun ili izvoznik, u dogovoru sa proizvođačem, realizuje izvoz u svoje
ime a za račun proizvođača. Sopstvena sredstva predstavljaju materijalnu sigurnost za svako
pravno lice koje se bavi ili ima nameru da se bavi proizvodnjom robe za izvoz odn. izvozom.
Sopstvena sredstva, pored neposrednog angažovanja u vezi sa aktuelnim i potencijalnim izvo-
znim projektima, mogu, u slučaju potrebe, poslužiti i kao instrument obezbeđenja kod uzima-
nja kredita od banke.
Krediti odobreni od strane Fonda za razvoj

Generalno posmatrano razvojna institucija u smislu fonda za razvoj ili banke za razvoj,
predstavlja finansijsku instituciju koja se bavi finansiranjem aktuelnih i posebno novih pro-
jekata.
Same razvojne institucije koriste sledeće izvore sredstava:
• domaće, a to su pre svega sredstva iz budžeta, prihodi koje ostvaruje sama razvojna institu-
cija, kao i krediti uzeti od poslovnih banaka u zemlji i
• strane izvore, koji najčešće predstavljaju kredite pribavljene od međunarodnih finansijskih
institucija ili stranih poslovnih banaka.
Razvojne banke se mogu podeliti na: međunarodne (globalne) banke, regionalne
banke i nacionalne razvojne banke. Najznačajnije su globalne razvojne institucije, koje su
već angažovane u finansiranju projekata u Srbiji: Svetska banka, Međunarodni monetarni
fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i KfW - Nemačka banka
za obnovu i razvoj. Od nacionalnih razvojnih banaka u okruženju daleko najaktivnija razvojna
banka je HBOR - Hrvatska banka za obnovu i razvitak, utoliko što finansira projekte u toj zem-
lji, kao i značajan broj izvoznih projekata, od kojih su neki realizovani u Srbiji.
Fond za razvoj Republike Srbije (dalje: Fond) deluje u skladu sa Zakonom o Fondu za
razvoj Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010 i 119/2012 - dalje: Zakon).
Ciljevi Fonda su:
- podsticanje privrednog razvoja i
- podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja.
Na osnovu člana 10. stav 4. Zakona i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Sl. glasnik RS”, br.
55/2005, 71/2005 - ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 - odluka US i 72/2012)
Vlada je donela Uredbu o uslovima za podsticaj i razvoj privrednih društava i preduzetniš-
tva u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave u 2013. godini („Sl. glasnik
RS”, br. 31/2013, stupila na snagu 6.4.2013. godine - dalje: Uredba).
Članom 1. Uredbe predviđeno je da se ovom uredbom uređuju uslovi i način za podsticaj i
razvoj privrednih društava i preduzetnika u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samo-
uprave, koji su registrovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak registracije pri-
vrednih društava i preduzetnika u Agenciji za privredne registre (dalje: korisnici kredita). Cilj
ulaganja je podsticanje: ravnomernog regionalnog razvoja, poslovanja privrednih subjekata,
konkurentnosti i likvidnosti privrede i zapošljavanja u 2013. godini (dalje: krediti).
Članom 2. Uredbe je propisano da se sredstva u iznosu od 4.500.000.000,00 dinara za
propisane namene obezbeđuju iz sredstava Fonda.
Član 9. Uredbe sadrži odrednice u pogledu namene kredita i to: krediti za izgradnju,
rekonstrukciju i nabavku opreme (dalje: investicioni krediti) će se odobravati sa ro-

kom otplate do šest godina i periodom počeka od jedne godine za privredna društva.
Investicioni krediti odobriće se sa rokom otplate od četiri godine i periodom počeka od
jedne godine za preduzetnike. Krediti za trajna obrtna sredstva za privredna društva
i preduzetnike će se odobravati sa rokom otplate do dve godine i periodom počeka od
jedne godine.
Minimalni iznos kredita/garancije je 2.000.000,00 dinara za pravna lica, 500.000,00 za
preduzetnike, a maksimalni iznos za kredite/garancije po jednom klijentu (uključujući i po-
vezana lica) je 100.000.000,00 dinara za mala privredna društva, 200.000.000,00 dinara za
srednja privredna društva, 300.000.000,00 dinara za velika privredna društva i 5.000.000,00
dinara za preduzetnike.
Bankarski krediti
Zakonom o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 91/2010), članom 4. stav 2. je ure-
đeno da banka može, između ostalih navedenih poslova, obavljati kreditne poslove (davanje
i uzimanje kredita).
Niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim
ako je za to ovlašćen zakonom.
Svi pravni subjekti registrovani kod Agencije za privredne registre, suda i nadležnog mi-
nistarstva (primer: trenutno posebno aktuelna poljoprivredna gazdinstva u nadležnosti Mi-
nistarstva poljoprivrede) registrovani na osnovu akta o osnivanju ili na osnovu zakona mogu
biti razvrstani na sledeći način:
- mikro klijenti
- poljoprivredna gazdinstva
- pravna lica, u koja spadaju MSP - mala i srednja preduzeća i velika privredna društva, kao i
lokalna samouprava (opštine) i javna preduzeća osnovana od strane lokalne samouprave.
Navedeno segmentiranje podrazumeva različit pristup u pogledu kreditiranja, posebno sa
stanovišta definisanja kreditne sposobnosti u funkciji opredeljenja instrumenta obezbeđenja
kredita, kao i drugih atributa kredita kao što su: maksimalni iznos kredita, rok otplate, rok po-
čeka odn. grejs (grace) perioda u kome korisnik kredita nema obavezu otplate kredita i drugi.
Svojom Poslovnom politikom svaka poslovna banka definiše pravila i procedure
koje se odnose na sve vrste poslova koji se obavljaju sa pravnim licima. Banka ne može
odobriti kredit pravnom licu koje nema otvoren tekući račun, što je definisano odgovarajućom
procedurom od strane NBS, odn. poslovne banke. Za razliku od klijenata fizičkih lica, kod kojih
se kreditna sposobnost utvrđuje na osnovu odnosa ličnih primanja koja se odobravaju preko
tekućeg računa koji se vodi kod poslovne banke i obaveza koje fizičko lice ima po osnovu
kredita koje koristi kod poslovnih banaka, kao i garantovanja odnosno jemstava koje fizičko
lice ima po osnovu zaduženja drugih fizičkih lica kod poslovnih banaka, postupak određivanja
kreditne sposobnosti pravnih lica je znatno složeniji. Valja napomenuti da je Kreditni biro
pri Udruženju banaka Srbije zvanični izvor informacija u pogledu kreditne zaduženosti kako
fizičkih tako i pravnih lica.
Bankarski krediti se po ročnosti, tj. intervalu u okviru koga klijent ima obavezu da u
potpunosti izvrši otplatu glavnice kredita, kao i kamate i naknada koje prate ugovor o kreditu,
dele na:
• kratkoročne sa rokom otplate do 12 meseci,
• srednjoročne sa rokom otplate od 13-24 meseca,
• dugoročne ili investicione sa rokom otplate najčešće do 60 meseci.
Najznačajniji i ujedno standardni elementi ugovora o kreditu su:

• namena
- finansiranje obrtnih sredstava
- finansiranje tekuće likvidnosti
- finansiranje izvoza
- refinansiranje obaveza i kredita u drugim bankama
- unapređenje energetske efikasnosti
- overdraft odn. krediti za prekoračenje obima sredstava na računu kod banke
- revolving odn. okvirno obnovljivi krediti
- druge namene;
• namena kod investicionih kredita:
- kupovina opreme, mašina, vozila
- kupovina, izgradnja poslovnog prostora
- refinansiranje investicionih kredita u drugim bankama
- refinansiranje sopstvenih investicija
- legalizacija izgrađenih objekata
- druge namene;
• valuta: najčešće RSD (sa valutnom ili bez valutne klauzule) i EUR (devizni kredit);
• iznos: u zavisnosti od kreditne sposobnosti klijenta i ponuđenih instrumenata obezbeđenja;
• poček (eng. grace period) u zavisnosti od visine i roka otplate kredita;
• način otplate kredita: mesečne ili tromesečne rate/anuiteti;
• NKS - Nominalna kamatna stopa: u zavisnosti od statusa klijenta, stepena saradnje sa
bankom i ocene finansijske situacije klijenta, a najčešće po modelu referentna stopa NBS
uvećana za određeni % godišnje, pri čemu ista može biti promenljiva ili fiksna;
• EKS - Efektivna kamatna stopa;
• instrument obezbeđenja: obezbeđenje zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Kao pri-
hvatljivi instrumenti obezbeđenja sa stanovišta propisa NBS navode se: novčana sredstva
u depozitu kod poslovne banke, garancija druge poslovne banke, hipoteka na nepokretnim
stvarima u svojini korisnika kredita i drugi.
KREDITI NA BAZI SOPSTVENIH SREDSTAVA POSLOVNIH BANAKA - raspoloživost sop-
stvenih sredstava pruža mogućnost poslovnoj banci da, uz poštovanje procedura definisanih
od strane Narodne banke Srbije i poslovne politike banke, opredeli uslove kreditiranja kojima
će diferencirati i stimulisati određene privredne grane, određene regione ili profile klijenata i
to pod uslovima koje definiše sama banka.
SUBVENCIONISANI KREDITI - se praktikuju u gotovo svim ekonomijama, a isti se po pra-
vilu češće sreću u zemljama u razvoju i slaborazvijenim zemljama. Zemlje u tranziciji redovno
koriste takvu vrstu kredita kao podršku transformaciji privrednog ambijenta i posebno kao
podršku start-up kompanijama. Već nekoliko godina uredbama Vlade Republike Srbije defi-
nišu se uslovi za subvencionisanje kamata na kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje
obrtnih sredstava i izvoznih poslova. Takvom uredbom za 2012. godinu odobravani su krediti
na 18 meseci, uz grejs period od 5 meseci te rok otplate od 13 meseci. Krediti za održavanje
likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava su odobravani u dinarima, kao i uz primenu valut-
ne klauzule. Krediti kojima su finansirani izvozni poslovi odobravani su isključivo uz primenu
valutne klauzule. Kao posebno atraktivan uslov kod predmetnih kredita definisana je kamat-
na stopa za kredite odobrene u dinarima u visini referentne kamatne stope Narodne banke
Srbije, dok je za kredite koji se odobravaju uz primenu valutne klauzule kamatna stopa izno-
sila 3,5% na godišnjem nivou. U toku 2012. godine ovom programu je pristupilo 12 banaka.
KREDITNE LINIJE SA STRANIM FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA - kreditni aranžmani sa
inostranstvom predstavljaju najsloženije poslove sa inostranstvom. Reč je o veoma dobro po-

znatom mehanizmu podrške razvoju privrede a posebno strateških infrastrukturnih i pro-

izvodnih objekata. Faktore koji su od posebnog značaja prilikom utvrđivanja mogućih kre-
ditnih linija grupišemo na: makro-nivo (rejting zemlje i dr) i mikro-nivo (vlasnička struktura
banke, struktura klijenata banke, iskustvo u realizaciji kreditnih aranžmana sa inostranstvom
i dr). Aktuelne kreditne linije se realizuju na dva načina:
- direktnim zaključivanjem ugovora između banke i strane finansijske institucije ili
- zaključivanjem tripartitnog aranžmana, u kojem pored banke i stranog kreditora učestvuje i
Narodna banka Srbije kao agent.
Generalno posmatrano ovakvi aranžmani zahtevaju veoma detaljno sagledavanje, ocenu
isplativosti kako za potencijalne klijente tako i za banke. Posebno je značajan segment defini-
sanja profila klijenta koji je podoban za finansiranje konkretne namene za koju su predviđena
sredstva, što definiše kreditor. Takođe definisanje valute na koju glasi ugovor zahteva poseb-
nu pažnju, utoliko što ugovor koji po pravilu glasi na stranu valutu sadrži i obavezu banke
da vrši odobrenje kredita pojedinačnim klijentima uz deviznu klauzulu, tako što se klijentu
skreće pažnja na činjenicu da bi svaka značajnija promena kursa između strane valute i dinara
bila na njegov teret (posledica je porast nominalnog iznosa rate za otplatu). Pored toga takvi
ugovori sadrže liste privrednih grana odn. delatnosti u koje ne smeju biti plasirana sredstva iz
ugovora o kreditu, a ponekad sadrže i neka druga ograničenja, koja moraju biti striktno uvaža-
vana. Po pravilu ovakvi ugovori su dugoročni, sa rokovima otplate od 5-7 godina uz određeni
grejs period i za istima vlada veliko interesovanje.
Lizing
Lizing predstavlja specifičnu formu ili oblik eksternog finansiranja. Pod lizingom se
podrazumeva ugovor o uslovima najma/zakupa koji je zaključen između jednog davaoca i
jednog primaoca odn. korisnika lizinga i to za određeni vremenski period. Po pravilu ugovor o
lizingu ne može biti otkazan pre isteka ugovorenog roka. Lizing posao predstavlja alternativu
za korisnika. Naime, korisnik bira jednu od opcija: finansiranje kupovine sopstvenim sredstvi-
ma ili pozajmljenim sredstvima - kreditom uzetim od banke, dakle u oba navedena slučaja ko-
risnik angažuje novčani kapital za kupovinu opreme. Kod lizinga, umesto novčanog kapitala,
korisnik pozajmljuje stvarni kapital (na primer opremu - mašinu), koju će koristiti pod tačno
definisanim uslovima i na određeno vreme.
Faktoring i forfeting
Zakonom o bankama, članom 4. alineja 9. je propisano da banka može, u skladu sa zako-
nom, obavljati i kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.).
U našim uslovima novijeg datuma je primena modela finansiranja izvoza putem lizinga,
kao i faktoringa i forfetinga.

2. AGENCIJE ZA OSIGURANJE IZVOZA

- PODRŠKA IZVOZU PUTEM OSIGURANJA
I KREDITIRANJA IZVOZA
P od agencijom za osiguranje izvoza (eng. Export Credit Agency - ECA) podrazumeva se

institucija osnovana od strane države ili privatnih akcionara sa ciljem da podrži izvoz
pojedinačnih kompanija kao i izvoz na nacionalnom nivou u smislu srednjoročne ili du-
goročne strategije. Ovakva podrška izvoza može obuhvatiti kombinovano osiguranje i
kreditiranje izvoza. Generalno posmatrano kreditiranje od strane agencije se realizuje kroz
kredite koji po ročnosti mogu biti: kratkoročni - do dve godine, srednjoročni - od dve do pet
godina i dugoročni - preko pet godina.
Međunarodne agencije za osiguranje i kreditiranje izvoza

Najznačajnije agencije za osiguranje i kreditiranje izvoza mogu se grupisati na sledeći način:
- multilateralne razvojne banke: Razvojna banka Azije, Razvojna banka Afrike i dr.
- međunarodne finansijske institucije: EIB - Evropska investiciona banka, EBRD - Evropska
banka za obnovu i razvoj, MIGA - Agencija za garantovanje u okviru Svetske banke i dr.
- međunarodne regionalne banke: KfW - Nemačka banka za obnovu i razvoj, USAID - Američ-
ka agencija za međunarodni razvoj i dr.
- izvozne kreditne agencije osnovane od strane pojedinačnih zemalja izvoznica: nemačka
HERMES, francuska COFACE, italijanska SACE, američka EXIM banka, kineska Export Import
Bank of China i dr.
Prve agencije za kreditiranje izvoza osnovane su početkom 20-tog veka i to u Velikoj Britaniji
i Nemačkoj, da bi pravi „bum” bio zabeležen posle II svetskog rata.
Udruženje izvoznih agencija pod nazivom Berne Union danas broji preko 50 članica
Primarni principi u delovanju udruženja su:
- promocija najbolje prakse,
- razmena saznanja i iskustva od značaja za unapređenje opšteg nivoa usluga,
- koordinacija između članica,
- saradnja sa najznačajnijim međunarodnim organizacijama, kao što su Svetska banka i re-
gionalne razvojne banke, kao i Međunarodnom trgovinskom komorom,
- definisanje maksimalnih rokova kreditiranja, koje sa stanjem na kraju aprila 2014. godine
izgleda kako sledi:
EUR 15.000 - EUR 40.000 2,0 godine
EUR 40.000 - EUR 70.000 2,5 godina
EUR 70.000 - EUR 110.000 3,0 godine
EUR 110.000 - EUR 150.000 3,5 godina
EUR 150.000 - EUR 225.000 4,0 godine
EUR 225.000 - EUR 300.000 4,5 godina
EUR 300.000 - EUR 3.000.000 5,0 godina
EUR 3.000.000 - EUR 5.000.000 6,0 godina
EUR 5.000.000 - EUR 7.000.000 7,0 godina
EUR 7.000.000 - EUR 10.000.000 8,0 godina
EUR 10.000.000 - EUR 15.000.000 8,5 godina
EUR 15.000.000 i više 10,0 godina.

U uslovima globalne finansijske krize raste rizik od nenaplativosti potraživanja. Rizik te

vrste pre svega zavisi od visine pojedinačnog potraživanja, rokova plaćanja, ekonomskih i
političkih uslova zemlje uvoznika koji dominantno opredeljuju rejting zemlje, kao i od boni-
teta i kreditne sposobnosti samog uvoznika. Izvoznici i njihove poslovne banke se stoga veoma
detaljno informišu o svim navedenim aspektima pre otpočinjanja pregovora sa novim klijentima na
poznatim tržištima a posebno u slučajevima izlaska na nova tržišta. Upravo su to okolnosti koje na-
lažu izvoznicima podrobne konsultacije sa agencijama za osiguranje izvoza, te poštovanje instruk-
cija u pogledu mogućih ili planiranih poslovnih aktivnosti. Analize boniteta potencijalnog partnera
u drugoj zemlji odnosno zemlje u kojoj takav partner ima sedište imaju za cilj donošenje odluke
o mogućoj investiciji, kao i definisanje tarife koja će biti primenjena na takav poslovni aranžman.
Pored toga izvozne kreditne agencije po pravilu zahtevaju ili sugerišu osiguranje od strane specija-
lizovanih agencija za osiguranje izvoznih poslova.
Agencije za osiguranje izvoza praktikuju dva tipa aranžmana:
- zaključenje okvirnih ugovora (General Agreement) sa odabranim poslovnim bankama u zemlja-
ma uvoznika, preko kojih se usmeravaju budući konkretni poslovni aranžmani i
- uključenje vodećih poslovnih banaka iz zemalja izvoznika koje zaključuju okvirne ugovore
sa odabranim poslovnim bankama u zemlji uvoznika, preko kojih se usmeravaju budući kon-
kretni poslovni aranžmani.
U oba slučaja konkretni aranžmani se realizuju po osnovu pojedinačnih ugovora o finansiranju i
osiguranju uvoza (eng. Individual Loan Agreement - ILA) utoliko što se istima konkretizuju elementi
koji prate određenu transakciju uvoza. Ugovor zaključuju: inostrana banka kao kreditor i banka
kupca/uvoznika kao zajmoprimac. Standardna praksa, koja počiva na preporukama OECD ze-
malja podrazumeva sledeću strukturu finansiranja:
- 5% vrednosti ugovora uz plaćanje unapred (eng. down payment) od strane kupca/uvoznika,
- 10% vrednosti ugovora uz plaćanje unapred od strane kupca u dogovorenim terminima,
- 85% vrednosti ugovora uz finansiranje od strane poslovne banke izvoznika i plaćanje pu-
tem dokumentarnog akreditiva.
Pored nominalnog iznosa ugovora kreditom se obuhvataju i određene provizije, koje se odnose
na mogućnost odustajanja kupca odnosno poslovne banke kupca ili na mogućnost delimičnog rea-
lizovanja ugovora i slično tome.
Vrednost ugovora se 100% osigurava od strane agencije za osiguranje izvoznog kredita. Takvo
osiguranje je neophodno budući da banke izvoznika po pravilu nisu spremne da prihvate garancije
izdate od strane banaka uvoznika zbog slabijeg rejtinga ili nepostojanja rejtinga tih banaka ili same
zemlje uvoznika, te neophodnosti eliminisanja rizika nenaplativosti.
Otplata 85% vrednosti kredita uvećana za ugovorenu maržu, najčešće definisanu na bazi šesto-
mesečnog Euribora ili sve ređe Libora, i drugih troškove finansiranja, po pravilu se vrši u 10 polugo-
dišnjih rata uz određeni period počeka (grejs period), koji može iznositi 1 ili 2 godine, a u zavisnosti
od visine ugovora, eventualnih prethodnih iskustava sa uvoznikom i slično.
Ovakvi aranžmani su po pravilu praćeni zahtevima za angažovanjem specijalizovanih
pravnih savetnika koji poznaju lokalna tržišta na kojima se realizuje izvoz ili koji sarađuju
sa pravnim savetnicima sa lokalnih tržišta, u cilju izbegavanja bilo kakvog rizika po izvo-
znika i banku izvoznika. Ovakvi aranžmani bez izuzetka predviđaju primenu prava/jurisdikciju
zemlje izvoznika, što potencijalni uvoznici pokušavaju da u toku pregovora sa izvoznicima odnosno
bankama izvoznika promene, u uverenju da će tako postići bolje uslove i bolju zaštitu sopstvenih
interesa.
Domaće agencije za osiguranje izvoza

U našim prostorima 1979. godine je osnovana Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonom-
sku saradnju - JUBMES banka kao pravni sledbenik Fonda za kreditiranje i osiguranje izvoznih po-
slova. Kao nacionalna izvozno-kreditna agencija, prva i jedina institucija takvog profila u regionima
Istočne, Centralne i Jugoistočne Evrope do početka 90-tih godina, JUBMES banka je bila ovlašćena
da pruži podršku jugoslovenskim preduzećima u realizaciji projekata u inostranstvu u čijem su fi-

nansiranju učestvovale međunarodne i razvojne finansijske institucije kao što su: Grupacija Svetske
banke (IBRD, IDA i IFC), Inter - Američka banka za razvoj, Afrička banka za razvoj i Saudijski fond.
Banka je imala zaključene sporazume o saradnji sa vodećim agencijama za osiguranje izvoza u sve-
tu. Transformacijom JUBMES banke u poslovnu banku 1997. godine prestala je da postoji specijali-
zovana banka za finansiranje i osiguranje izvoznih poslova.
Uz pomoć Svetske banke i italijanske vlade a u skladu sa posebnim zakonom usvojenim 2002.
godine osnovana je Agencija SMECA (eng. Serbian and Montengero Export Credit Agency), koja je
otpočela sa operativnim poslovanjem 28.8.2003. godine. Predmetna agencija je imala sledeće funk-
cije: osiguranje izvoznih kredita i odobravanje kredita i izdavanje garancija za osnovna sredstva, s
tim da je vremenom uključila faktoring usluge.
Donošenjem Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije („Sl.
glasnik RS”, br. 61/2005 i 88/2010) formirana je Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Re-
publike Srbije (dalje: Agencija), poznata pod skraćenim nazivom AOFI u čiji sastav je nešto kasnije
ušla agencija SMECA.
Primarne aktivnosti Agencije su:
• direktno kratkoročno kreditiranje izvoznika, za koje mogu aplicirati pravna lica sa ostvarenim
izvozom preko EUR 300.000,00 na godišnjem nivou, uz ispunjavanje dodatnih uslova (npr. status
pretežnog izvoznika, postojanje zaključenog ugovora o spoljnotrgovinskom poslu sa ino-kupcem,
učešće robe domaćeg porekla od min. 51% i dr.),
• sufinansiranje sa poslovnom bankom klijenta,
• refinansiranje preko poslovne banke klijenta,
• faktoring.
Posebno značajna aktivnost Agencije predstavlja osiguranje kratkoročnih potraživanja
u inostranstvu. U tom smislu ove aktivnosti obuhvataju dva segmenta, i to osiguranje:
- kratkoročnih potraživanja od komercijalnih rizika, utoliko što su predmet osiguranja kratko-
ročna novčana potraživanja osiguranika po osnovu izvoza robe ili usluga i za koje je izvoznik ispo-
stavio fakture uvozniku sa rokom naplate do 180 dana. Ovim proizvodom osiguranja pokriveni su
rizik insolventnosti kupca i rizik produženog neplaćanja duga u odnosu na ugovorom i fakturom
definisanog roka plaćanja (klasičan slučaj izbegavanja plaćanja od strane uvoznika bez postojanja
pravog objašnjenja) i
- kratkoročnih potraživanja u inostranstvu od nekomercijalnih rizika kao što su: neplaćanje
duga u roku od šest meseci od ugovorenog roka plaćanja ukoliko je dužnik država ili neki državni
entitet; politički događaji, nemiri ili ratno stanje u zemlji uvoznika; opšti moratorijum (prestanak)
plaćanja; nemogućnost konverzije lokalne u konvertibilnu valutu u cilju izvršenja obaveze plaća-
nja izvozniku; zabrana uvoza robe od strane države ili državnih entiteta te time prouzrokovana
nemogućnost plaćanja izvozniku i dr.
Sveobuhvatna saznanja kojima raspolažu agencije za osiguranje izvoza
i intenzivna koordinacija između samih agencija predstavljaju okvir
u kome se definišu strategije za poslovanje sa pojedinačnim zemljama
U tom smislu se određuju limiti mogućeg rizika odnosno izloženosti (eng. Exposure) koji su
agencije pojedinačno i ukupno spremne da preuzmu u odnosu na određene zemlje, s tim da
ima zemalja, u kojima agencije ne podržavaju izvozne aktivnosti. Agencije takođe, u dogovoru
sa bankama izvoznika, definišu limite za pojedinačne uvoznike, uz veoma selektivan pristup. Pri
tome, svako odstupanje od ugovora u pogledu dinamike otplate kredita, dinamike povlačenja
odn. preuzimanja ugovorene robe ili saznanja o eventualnoj nameri uvoznika da raskine ugovor
u celosti ili delimično veoma se pomno prate i proveravaju, te se konsekventno reaguje u cilju
zaštite interesa izvoznika i banaka izvoznika. Očigledno je da je reč o instrumentu koji pruža
najbolju moguću zaštitu izvozniku, te je stoga i praćen veoma značajnim obimom troškova, koji
padaju na teret uvoznika. Otuda se nameće zaključak da su ovakvi aranžmani podesni isključivo
za uvoz opreme i osnovnih sredstava velike materijalne vrednosti, bez kojih je nemoguć ozbilj-
niji privredni razvoj, posebno manjih ekonomija. Ovakvi dugoročni krediti su takođe podesni za
izgradnju infrastrukturnih objekata, kod kojih se, kao nosilac može pojaviti država ili vlada ili
lokalna samouprava na čijoj teritoriji je planiran projekat koji je predmet finansiranja.

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM Priručnik
3. POGLAVLJE
Instrumenti platnog prometa
sa inostranstvom
1. NAJZNAČAJNIJI INSTRUMENTI
PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM
S vet u kome živimo obeležen je sledećim karakteristikama: preko 8 milijardi ljudi živi u 193
države, od toga je 157 država članica Svetske trgovinske organizacije (eng. World Trade Organi-
sation - WTO). Uz to je sve izraženija globalizacija u sferi proizvodnje, kao i razmene roba i usluga,
što bi bilo nezamislivo bez uređenog međunarodnog platnog prometa.
Platni promet sa inostranstvom (eng. International ili Global Transaction Banking) predstav-
lja sistem izvršenja naloga u korist odnosno po zahtevu pravnih i fizičkih lica. Takvi nalozi su
istovremeno predmet regulisanja zemlje sedišta nalogodavca i zemlje sedišta primaoca sredstava,
odnosno predmet ugovaranja primene prava zemlje sedišta jednog od ugovornih partnera ili izbo-
ra prava neke treće zemlje. U zavisnosti od specifičnosti samih naloga, kao i valute na koju glase na-
lozi za plaćanje, u nekim slučajevima nalozi su predmet regulisanja i/ili monitoringa trećih država
koje direktno ili indirektno učestvuju u izvršenju naloga, o čemu će naknadno biti više reči. Poseb-
no treba imati u vidu značaj koji u pogledu definisanja uslova i regularnosti, te standardizacije i
unapređenja poslovanja odnosno korišćenja pojedinačnih instrumenata platnog prometa imaju
Međunarodna trgovinska komora sa sedištem u Parizu (eng. International Chamber of Commerce -
ICC), kao i Svetska asocijacija za međubankarsku finansijsku komunikaciju a sa sedištem u Briselu
(eng. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication - SWIFT).
Sa stanovišta aktuelne prakse u Republici Srbiji predmetna materija regulisana je, pre svega,
sledećim propisima:
- Zakonom o platnom prometu („Sl. list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS“, br. 43/2004,
62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011),
- Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012),
- Odlukom o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“,
br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010),
- Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji se kupuju i prodaju na deviznom
tržištu („Sl. glasnik RS“, br. 98/2012),
- Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa
sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008,
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013).
Sasvim je izvesno da je jedna od posebno značajnih karakteristika platnog prometa sa
inostranstvom upravo učešće strane ili stranih valuta. Narodna banka Srbije definiše valute u
kojima se može obavljati platni promet, utoliko što je navedenom odlukom, pored postojećih,
ozvaničeno uvođenje nove valute, a to je u ovom slučaju ruska rublja (RUB). S tim u vezi konsta-
tujemo da su u toku konsultacije nadležnih institucija a koje imaju za cilj sagledavanje potreba i

Priručnik INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM
opravdanosti za uključenje još jedne valute u Kursnu listu Narodne banke Srbije odnosno poslov-
nih banaka. Reč je o kineskoj valuti Renminbi ili Juan sa internacionalnim oznakama RMB ili CNY.
Poznate internacionalne banke (Global Players) permanentno rade na diversifikaciji svoga
poslovanja, uz uključenje što većeg broja stranih valuta. U tom smislu radi se o tzv. platforma-
ma koje aktuelnim i potencijalnim klijentima omogućavaju da unapred saznaju kurseve između
vodećih i egzotičnih valuta, kako bi se na taj način izbegle višestruke konverzije, koje su po pravi-
lu praćene visokim troškovima, što ima za posledicu umanjenje iznosa plaćanja.
Najznačajniji instrumenti platnog prometa sa inostranstvom su:
- Bankarska doznaka
- Ček
- Dokumentarni inkaso
- Dokumentarni akreditiv
- Tend baj akreditiv
- Bankarska garancija
- Bankarska obaveza plaćanja - BPO
Pravnim i fizičkim licima su na raspolaganju doznaka i ček, a svi ostali instrumenti na koje će
se ukazati u nastavku teksta mogu biti korišćeni isključivo od strane pravnih lica.
Stepen poznavanja aktuelnog ili potencijalnog trgovinskog partnera, kao i eventualna
negativna iskustva odnosno saznanja, bilo da su ista rezultat neposrednih komunikacija
ili da dolaze kao preporuka ili instrukcija od strane ambasada, privrednih komora ili naci-
onalnih komiteta Međunarodne privredne komore, mogu predstavljati veoma značajan, a
ponekad i ključni momenat opredeljivanja za instrument platnog prometa. U novije vreme,
a posebno od izbijanja globalne ekonomske krize 2008. godine, kao jedan od značajnijih faktora
koji može uticati na opredeljenje u pogledu instrumenta platnog prometa pojavljuje se ocena me-
đunarodnog kreditnog rejtinga ili skraćeno rejting. Naime, promena odnosno pad rejtinga zemlje,
rejtinga banke ili rejtinga pojedinačne firme/kompanije može biti signal za oprez kod uspostav-
ljanja ili nastavka saradnje, ili kod izbora konkretnog instrumenta platnog prometa koji može biti
praćen instrumentom obezbeđenja u cilju maksimalnog smanjenja rizika u poslovanju.
Globalni pregled učestalosti korišćenja instrumenata
Izvor: SWIFT Watch 2012.

U nastavku se daje pregled najznačajnijih karakteristika pojedinačnih instrumenata.

Bankarska doznaka
Bankarska doznaka ili Doznaka (engl. Payment Order ili Open account) predstavlja sva-
kako najjednostavniji i najmasovnije korišćen instrument međunarodnog platnog prometa.
Posebno se mnogo koristi za plaćanje nerobnih transakcija, plaćanje avansa za uvoz robe,
plaćanje avansa po kreditnim poslovima sa inostranstvom i dr.
Doznaka predstavlja i instrument koji je praćen najvećim rizikom za uvoznika/
kupca koji je izvršio plaćanje unapred, pre dobijanja naručene robe. Zaštita od rizika
za uvoznika je pribavljanje garancije za povraćaj unapred plaćenog iznosa (avansa).
Rizik korišćenja doznake kao instrumenta ide na teret izvoznika ukoliko je otpremio
robu a prethodno nije primio naplatu iz inostranstva. U cilju zaštite svojih interesa
izvoznik može zahtevati da primi plaćanje unapred (avans) ili garanciju za plaćanje
robe po izvršenoj isporuci (Performance Bond Guarantee). Rizik koji prati doznaka kako
na strani izvoznika tako i na strani uvoznika postaje sve češća pojava u uslovima masovnog
korišćenja interneta kao kanala za komunikaciju i zaključenje kupoprodajnih ugovora, bu-
dući da se partneri ne poznaju niti lično sreću.
Zbog činjenice da se u našim uslovima kompletno poslovanje sa inostranstvom u smislu
naplata odnosno plaćanja odvija striktno uz posredovanje banaka, koje su sve u obavezi
da koriste SWIFT-tehnologiju, ukazuje se da se nalog za plaćanje odnosno nalog za naplatu
putem doznake identifikuje kao MT 103, što odgovara tipu SWIFT-poruke koju banka na-
logodavca upućuje banci korisnika sredstava kao nalog za odobrenje računa korisnika sa
određenim datumom (datum valute). Moguć je i nešto drugačiji slučaj u kome pored banke
nalogodavca i banke korisnika priliva u transakciji učestvuje i treća banka, koju uključuje
banka nalogodavca, u slučaju kada nema direktnu komunikaciju sa bankom korisnika, ili ka-
da to zahteva banka korisnika upućujući svoje instrukcije direktno ili predajom istih svom
klijentu, korisniku sredstava čije se prispeće iz inostranstva očekuje.
Doznake se mogu podeliti po više osnova, i to:
• prema pravcu kretanja sredstava:
- Nostro - plaćanje prema inostranstvu,
- Loro - naplata iz inostranstva;
• prema osnovu/predmetu plaćanja:
- robne,
- nerobne;
• prema postojanju uslova:
- uslovne,
- bezuslovne.
Ček
Ček (engl. Cheque) predstavlja strogo formalnu hartiju od vrednosti, kojom trasant - iz-
davalac čeka daje nalog trasatu (banka, pošta, kod koje trasant ima pokriće na računu) da
plati tačno određeni iznos po viđenju naznačenom korisniku (remitentu, osobi koja je u po-
sedu čeka) ili donosiocu čeka (ček na donosioca) ili nekom drugom licu po naredbi korisni-
ka (remitenta). Kao instrument bezgotovinskog plaćanja ček je potisnuo upotrebu gotovog
novca, te pruža značajne prednosti.
Ček mora da sadrži bitne elemente propisane zakonom:
- oznaku da je ček,

- naredbu da se plati tačno određeni iznos,

- ime odn. naziv trasata (lica koje treba da plati),
- datum i mesto plaćanja,
- datum i mesto izdavanja čeka,
- ime ili naziv nalogodavca (trasanta) i potpis istog,
- ime korisnika (remitenta) - u slučaju čeka na donosioca ova se odrednica izostavlja.
Upotreba čeka koji glasi na stranu valutu sreće se i u domenu isplate akontacije za
službeno putovanje u inostranstvo a po osnovu naloga za službeno putovanje. Pri tome su
način obračuna i isplate akontacije troškova službenog putovanja propisani Uputstvom, u
odeljku pod nazivom „Posebni poslovi“. Naime, shodno tač. 35. i 36. Uputstva, akontacija
troškova službenog putovanja se obračunava u devizama, a može biti isplaćena na jedan od
sledećih načina:
- nostro čekom,
- putničkim čekom koji je izdat od strane neke strane banke ili institucije ovlašćene za
izdavanje čekova, na primer American Express Travellers Cheques,
- u efektivnom stranom novcu ili
- po osnovu korišćenja biznis platne kartice.
Trasat se uvek potpisuje u donjem desnom uglu čeka. Po propisima velikog broja zemal-
ja ček može biti vučen samo na banku ili drugu finansijsku instituciju koja je registrova-
na za obavljanje ovakve vrste finansijskih transakcija. Pojam vučen podrazumeva obavezu
naznačene institucije da primi na naplatu ček, te da na bazi instrukcija koje su naznačene
na samom čeku, a u okviru pokrića koje nalogodavac za izdavanje čeka ima na računu, izvrši
isplatu naznačenog iznosa.
Upravo momenat postojanja pokrića u momentu prezentacije čeka na naplatu
predstavlja veoma delikatan momenat tako što nepostojanje pokrića ima za posledi-
cu nemogućnost isplate po čeku, čime je korisnik čeka doveden u nepovoljnu situa-
ciju utoliko što banka trasat nema obavezu plaćanja umesto izdavaoca čeka. Banka
izdavaoca čeka kojoj je predmetni ček prezentiran na naplatu ima obavezu da odmah oba-
vesti remitenta ili banku koju je remitent ovlastio da izvrši naplatu, o tome da nema uslova
za isplatu po čeku (honorisanje čeka). Većina banaka izdavalaca čeka vraća ček po kome je
pokušana naplata, s tim da takav ček ne može ponovo biti upućen na naplatu.
Postupak naplate po čeku koji glasi na stranu valutu podrazumeva obraćanje koris-
nika čeka ili donosioca čeka banci, koja pristupa:
• otkupu čeka od klijenta, isplati nominalne vrednosti čeka u stranoj valuti ili u pro-
tivvrednosti u domaćoj/lokalnoj valuti uz naplatu provizije banke;
• preuzimanju čeka od strane banke na tzv. polog uz izdavanje potvrde klijentu ko-
jom se potvrđuje preuzimanje čeka uz navođenje svih elemenata istog. Potom banka
otpočinje postupak naplate po čeku, pri čemu postoje dve mogućnosti i to:
- banka upućuje ček banci na koju je ček vučen, koja je naznačena na samom čeku, uz in-
strukcije da za protivvrednost čeka odobri račun same banke kod konkretnog korespon-
denta - banke u inostranstvu uz umanjenje za troškove angažovanja banke na koju je vučen
ček,
- banka sklapa poseban aranžman sa bankom u inostranstvu kojoj će upućivati sve čekove
na naplatu uz instrukciju za odobrenje računa u jednoj ili različitim valutama.
Vodeće američke banke su, motivisane masovnim korišćenjem čeka kao instrumenta
plaćanja na tom tržištu kao i širom sveta, inicirale donošenje „Zakona o čeku 2“ kao čeku za
21. vek (The Check Clearing for the 21st Century Act), a koji je stupio na snagu 28.10.2004.
godine. Reč je o veoma pouzdanom i praktičnom rešenju koje predviđa formiranje elek-

tronske kopije čeka, na osnovu koje se vrši naplata po čeku bez rizika gubljenja odnos-
no falsifikata istog. Sam postupak naplate je daleko brži i jednostavniji uz manje troškove,
pri čemu velike banke - provajderi snabdevaju banke korisnike odgovarajućim tehničkim
sredstvima neophodnim za reprodukovanje čekova uz sve elemente zaštite, te eliminisanja
rizika kako za banke tako i za klijente banaka.
Inkaso
Inkaso (engl. Inkasso) predstavlja naplatu potraživanja nastalih iz ugovornog od-
nosa i to predajom određenih dokumenata trasatu - banci. Dokumenta koja prate
ovakav tip transakcije mogu biti:
• finansijska: menice, čekovi, promisori note - neopoziva ovlašćenja,
• komercijalna: fakture, transportna dokumenta kao tovarni list, konosman i dr, certifikat
ili polisa o osiguranju i dr.
Inkaso poslovi su definisani Jednoobraznim pravilima za inkaso, Publikacija MTK
br. 522 (The Uniform Rules for Collection 1995 Revision, ICC Publication No. 522). U slučaju
neplaćanja i/ili neakceptiranja dokumenta, inkaso banka mora nastojati da utvrdi razloge
za neplaćanje, mora obavestiti banku od koje su primljene instrukcije u vezi sa dostavljenim
dokumentima, s tim da banka remitent mora dati nove instrukcije za postupak sa dokumen-
tima u roku od 60 dana od datuma obaveštenja o neplaćanju /neakceptiranju dokumenata.
Ukoliko inkaso banka ne primi instrukcije u roku od 60 dana, može vratiti dokumenta.
Pored inicijalne mogućnosti izbora inkasa kao instrumenta naplate, ovaj instru-
ment se takođe sreće u slučajevima neuspele naplate po prethodno otvorenim akre-
ditivima. Naime, prezentacija dokumenata od strane izvoznika posle isteka važnosti akre-
ditiva, a u odsustvu spremnosti uvoznika - nalogodavca da produži važnost po istom akre-
ditivu, ili prezentacija dokumenata u roku važnosti akreditiva, ali za koja se tokom pregleda
utvrdi da odstupaju u odnosu na akreditivne uslove (npr. u pogledu količine ili težine robe,
deklarisane vrednosti ili u pogledu opisa ili oznake robe itd) mogu predstavljati osnov za
odbijanje akreditivne banke da izvrši isplatu po akreditivu. U tom slučaju rešenje je da se
formiraju dokumenta koja se šalju akreditivnoj banci (banci uvoznika) sa instrukcijom za
plaćanje. Akreditivna banka ima obavezu da izvesti uvoznika o prispeću dokumenata po
osnovu inkasa. Uvoznik odlučuje o plaćanju, s tim da može odlagati plaćanje te time ugroziti
rok za naplatu koji ima izvoznik. S tim u vezi se ukazuje da je shodno važećem Zakonu o
deviznom poslovanju rok naplate izvezene robe 365 dana, pri čemu neizvršenje naplate u
navedenom roku ima za posledicu da predmetni posao dobija tretman kreditnog posla sa
inostranstvom, što znači obavezu evidentiranja kod NBS.
Odbijanje uvoznika da plati po osnovu dokumenata prezentiranih na inkaso
može imati za posledicu podizanje tužbe u mestu sedišta uvoznika ili obraćanje
Međunarodnoj trgovinskoj arbitraži pri Međunarodnoj trgovinskoj komori u Pari-
zu. Takvi sporovi su upravo zbog angažovanja međunarodno priznatih eksperata praćeni
izuzetno visokim troškovima, što je neophodno imati u vidu pre upućivanja zahteva za
angažovanje.
Instrumenti finansiranja trgovine

Instrumenti koji slede spadaju u instrumente platnog prometa sa inostranstvom, s tim
da su isti istovremeno i instrumenti Trade Finance tj. finansiranja trgovine, te će zbog svoje
složenosti i značaja biti posebno obrađeni. Ovom prilikom dajemo samo načelne napomene
u vezi sa istima.

Dokumentarni akreditiv (engl. L/C - Letter of Credit) svakako spada među najznačajnije
i najpouzdanije instrumente koji se koriste u spoljnotrgovinskom prometu. Regulisani su
Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive, izdanje 2007, Publicati-
on ICC NO. 600 UCP 600. Naglašava se da se u slučaju spora primenjuju odredbe navedenih
normi samo ukoliko se u samom tekstu akreditiva nalogodavčeva/uvoznikova banka poziva
na primenu istih, u suprotnom sporovi i problemi se moraju rešavati nekim drugim putem.
Bankarska garancija ili Garancija (engl. L/G - Letter of Guarantee) predstavlja instru-
ment obezbeđenja a ne instrument platnog prometa. Međutim, garancija istovremeno prati
mnoge transakcije u platnom prometu, te kao takva zaslužuje da bude posebno detaljno
predstavljena. Osnovni tipovi garancija su:
• licitacione,
• za dobro izvršenje posla,
• za povraćaj avansa,
• carinske i dr.
SBLC - Stand-by Letter of Credit po svom nazivu predstavlja akreditiv ali je po svojoj
suštini garancija. Ovaj instrument se otvara sa namerom da ne bude korišćen, dakle ima
funkciju obezbeđenja. Republika Srbija nije potpisnik Konvencije - Pravila za međunarodnu
praksu po stand-by akreditivima (International Standard Practice - ISP98), već primenjuje
odredbe UCP 600 uz isključenje određenih članova koji nisu primenljivi na stand-by akre-
ditive.
Bankarska platna obaveza (engl. Banking Payment Obligation - BPO) je potpuno novi
instrument, koji je u funkciji počev od 2010. godine. Predmetni instrument se koristi samo
između banaka direktno a po osnovu kupoprodajnih ugovora koje zaključuju partneri iz
različitih zemalja.

2. ČEK KAO INSTRUMENT

MEĐUNARODNOG PLATNOG PROMETA
Č ek (eng. Cheque, američki engl. Check, franc. Cheque, nemač. Der Scheck) predstavlja strogo
formalnu hartiju od vrednosti, kojom trasant - izdavalac čeka daje nalog trasatu (banka)
da plati tačno određeni iznos po viđenju naznačenom korisniku - remitentu ili donosiocu čeka
ili nekom drugom licu po naredbi korisnika. Centralna banka Engleske (eng. The Bank of En-
gland) je 1717. godine po prvi put predstavila formu čeka odštampanog na specijalnoj vrsti
papira u cilju izbegavanja mogućnosti falsifikovanja dokumenta. Kao instrument bezgotovin-
skog plaćanja ček je u značajnoj meri i to u dugom vremenskom periodu potisnuo upotrebu
gotovog novca, što je bila primarna namera prilikom uvođenja tog instrumenta u upotrebu.
Ček istovremeno može predstavljati instrument kreditiranja nalogodavca od strane korisnika
čeka, utoliko što je naplata po čeku praćena sledećim fazama: slanjem čeka od strane nalogo-
davca na adresu korisnika čeka, prezentacijom čeka od strane korisnika čeka kod poslovne
banke, slanjem čeka od strane banke korisnika na adresu banke izdavaoca čeka direktno ili na
adresu korespondentske banke, koja će, u zavisnosti od okolnosti, ček proslediti banci izdava-
ocu čeka ili eventualno uključiti još jednu banku sa istim ciljem.
Najznačajniji elementi čeka

Najznačajniji elementi čeka su:
1. Oznaka na dokumentu da je reč o čeku,
2. Ime osobe ili naziv pravnog lica korisnika čeka,
3. Naziv banke kod koje ček može biti naplaćen (honorisan),
4. Ime osobe ili naziv pravnog lice koje izdaje ček,
5. Oznaka valute i iznos na koji glasi ček,
6. Potpis izdavaoca čeka,
7. Datum izdavanja čeka.
Specifičnosti čeka kao instrumenta platnog prometa sa inostranstvom su:
- naplativost čeka, trenutak naplate i ukupan trošak naplate nisu unapred poznati,
- izgled, format, pravni okvir i način korišćenja variraju od zemlje do zemlje,
- radi naplate ček mora neizostavno biti upućen u zemlju u kojoj je izdat, što predstavlja ne-
dostatak samog instrumenta i upravo je to bio razlog za unapređenje modela, o čemu će
naknadno biti više pojedinosti.
Mehanizmi naplate čeka

Postupak naplate po čeku otpočinje prezentacijom čeka od strane korisnika čeka kod po-
slovne banke. Posle sprovedene identifikacije korisnika čeka, poslovna banka se opredeljuje
za jedan od raspoloživih mehanizama naplate, koji mogu biti: cash clearing i collection.
CASH CLEARING - odobrenje pod rezervom odmah po prijemu čeka, s tim da banka izda-
valac čeka definiše koji je maksimalan rok posle koga se ček smatra konačno naplaćenim. Ovaj

model je praćen relativno niskim provizijama, ali istovremeno i rizikom da se naknadno utvrdi
da ček nije naplativ, te da korisnik čeka mora da plati troškove kao što su: provizija banke kod
koje je ček prezentiran radi naplate, provizija banke koja posreduje između banke korisnika
i banke izdavaoca, provizija banke izdavaoca za obradu čeka, kao i provizija po osnovu utvr-
đivanja naplativosti čeka, te troškove eventualnog povraćaja nenaplativog čeka. Sve banke u
tarifama imaju i tarifne stavove za minimalne provizije. Ponekad se događa da i pored prime-
ne minimalnih provizija ukupna vrednost provizija prevazilazi nominalnu vrednost čeka, što
predstavlja problem za korisnika čeka.
COLLECTION - naplata čeka putem inkasa, s tim da banka izdavalac čeka vrši odobrenje
računa banke koja je prezentirala ček tek pošto se konačno utvrdi da je ček naplativ. Ovaj mo-
del se bitno razlikuje od prethodnog u svim aspektima: rizik naplate, visina provizije i ukupno
vreme naplate. Uprkos prednostima koje pruža i ovaj model je praćen rizikom od falsifikata.
Preduslovi za urednu naplatu po čeku su:
- Ček mora biti prezentiran u originalu, tj. nije moguća naplata po osnovu fotokopije čeka,
budući da bi takav postupak bio praćen rizikom po banku,
- Ček mora biti uredno ispunjen i potpisan,
- Ček ne sme biti zastareo,
- Ček mora glasiti na valutu koja predstavlja nacionalnu valutu u zemlji u kojoj banka na koju
je vučen ček ima svoje sedište tj. ček koji glasi na USD a vučen je na neku banku u Francuskoj
ne može se tretirati kao uredno naplativ, sem ukoliko banka na koju je predmetni ček vučen
ne preuzme rizik naplate.
U zavisnosti od masovnosti čekovnog poslovanja banke se opredeljuju za jedan od mo-
dela komunikacije sa stranim bankama i to:
• upućivanjem svakog pojedinačnog čeka banci na koju je ček vučen, uz instrukciju toj
banci da za protivvrednost čeka odobri račun banke kod druge banke u inostranstvu
- ovaj model zahteva mnogo manuelnog rada, korespondenciju sa bankom koja je izdala ček,
kao i sa bankom kod koje treba da bude odobren račun banke nalogodavca, i praćen je zna-
čajno većim troškovima;
• zaključivanjem aranžmana sa bankom u inostranstvu kojoj će biti upućivani svi če-
kovi - ovaj model ima prednosti u odnosu na prethodni utoliko što omogućava aranžiranje
povoljnijih tarifa, kao i dinamike realizacije pojedinačnih transakcija.
Korisnici čekova po pravilu od poslovnih banaka pre prezentacije čeka na naplatu zahte-
vaju sledeće informacije:
- visinu troškova naplate i
- vreme trajanja postupka naplate.
Zbog brojnih specifičnosti ovog instrumenta postupak naplate je praćen sledećim segmen-
tima tarife, koji se na primeru jedne od globalno najaktivnijih banaka u poslovanju sa čeko-
vima, mogu ilustrovati kako sledi:
1. Osnovni trošak po 1 komadu čeka min. EUR 1,00
2. Trošak SWIFT poruke MT 450 EUR 7,75
3. Poštarina za povraćaj čeka kao nanaplativog EUR 30,00
4. Obaveštenje o povraćaju čeka EUR 7,75
5. Troškovi angažovanja trećih banaka min. EUR 40,00
6. Troškovi istraživanja i reklamacija:
- u roku od 2 meseca od prezentacije EUR 25,00
- u roku od 2-6 meseci od prezentacije EUR 75,00
- po proteku roka od 6 meseci EUR125,00.

Razlozi za vraćanje i odbijanje čeka od strane banke

Postojanje pokrića na računu nalogodavca za izdavanje čeka u momentu prezenta-
cije čeka na naplatu predstavlja preduslov isplate. U slučaju nepostojanja pokrića, ban-
ka izdavaoca nema obavezu plaćanja umesto izdavaoca čeka. Banka izdavaoca čeka ima
obavezu da odmah obavesti remitenta ili banku koju je remitent ovlastio da izvrši naplatu, o
tome da nema uslova za isplatu po čeku. Većina banaka izdavalaca čeka vraća ček po kome
je bezuspešno pokušana naplata, s tim da takav ček ne može ponovo biti upućen na naplatu.
Ukoliko je ček odbijen od strane banke na koju je vučen, onda se za takav ček umesto izraza
odbijen (declined) koristi specifičan izraz sa značenjem nenaplativ (bounced). U Engleskoj i
Velsu se u slučaju nepostojanja ili nedovoljnog pokrića ček vraća uz napomenu da korisnik
čeka treba da kontaktira osobu ili pravno lice koje je izdalo ček radi dobijanja objašnjenja
zašto ček nije naplaćen. Takva vrsta instrukcije je uvedena posle brojnih prigovora klijenata
na bankarsku praksu, na osnovu čega su sudovi donosili presude da kvalifikacija „nedovoljno
pokriće“ nepovoljno utiče na reputaciju izdavaoca čeka, što je ocenjeno kao nedopustivo.
Pored nedostajućeg pokrića razlog za odbijanje čeka može biti činjenica da je iste-
kao rok važnosti čeka. Naime, većina čekova ima odštampanu oznaku roka važnosti (eng.
„void after date“). Shodno američkim zakonima banke nemaju obavezu da vrše isplatu čeka
koji je prezentiran šest meseci posle datuma izdanja istog. Ukoliko na čeku nema takve ili
slične napomene preporučuje se komunikacija sa bankom izdavaoca čeka u cilju neophodnih
provera.
Rizici koji se odnose na korišćenje čeka

Od svih instrumenata međunarodnog platnog prometa ček se smatra instrumentom koji je
praćen najvećim rizikom. Radi se o sledećim vrstama rizika:
• rizik naplate koji obuhvata:
- protek roka posle koga ček nije naplativ,
- nepostojanje pokrića na računu nalogodavca u momentu prezentacije čeka na naplatu;
• regulatorni rizik:
- rizik pranja novca i finansiranja terorizma;
• rizik falsifikata:
- generalno raste rizik od prevara i falsifikata,
- falsifikat se detektuje naknadno, najčešće pošto je transakcija naplate čeka okončana.
Odgovornost za prevenciju rizika u poslovanju čekom
Nalogodavac je odgovoran utoliko što mora brižljivo voditi računa o čekovima koje po-
seduje, kontrolisati sopstvenu evidenciju, striktno sprovoditi procedure vezane za dualno
potpisivanje čekova i drugo.
Banka nalogodavca je odgovorna u tom smislu što mora striktno postupati u pogledu pri-
jave pokušaja falsifikata ili druge vrste prevarne radnje, te odmah kontaktirati banku koja
je prezentirala sporan ček.
Za razliku od drugih instrumenata međunarodnog platnog prometa koji su standardizo-

vani i tipizirani po osnovu zajedničkih aktivnosti Međunarodne trgovinske komore, SWIFT-a
i Međunarodne asocijacije za standarde, kod čeka kao instrumenta plaćanja se uočava bitno
drugačija situacija. Naime, pored procedura za postupak naplate, koje su unificirane za sve banke
članice SWIFT-a (s tim da treba imati u vidu da globalno postoji veliki broj posebno manjih ba-

naka koje nisu članice SWIFT-a), na čekove se primenjuju nacionalna prava zemalja izdavalaca
čekova. To praktično znači da je neophodno poznavati regulativu i specifičnosti zemlje izdanja
čeka pre nego što se prihvati naplata čeka. S tim u vezi se preporučuje provera svih raspoloživih
informacija preko Nacionalnog odbora MTK-a i drugih dostupnih kanala.
Imajući u vidu orijentisanost Republike Srbije i višestruku povezanost fizičkih i pravnih lica
sa zemljama Evropske unije (dalje: EU) treba imati u vidu činjenicu da Evropska unija inten-
zivno radi na unifikaciji regulative koja se odnosi na čekovno poslovanje. Do sada su definisani
određeni aspekti tarifa banaka, s tim da se i dalje primenjuje nacionalna regulativa u pogledu
modela naplate, rokova, zastarelosti i slično.
Prema podacima koje publikuje SWIFT u Evropi se 5% svih plaćanja odvija putem čeka, a od
toga čak 90% se realizuje u Francuskoj. Pri tome Francuska i Španija imaju zakone shodno kojima
banka može prihvatiti zahtev za storno naplate po čeku po osnovu naknadno utvrđenog falsifika-
ta najkasnije u roku od 60 dana od datuma isplate. U mnogim zemljama taj rok iznosi 30 godina,
što predstavlja ekstreman rizik za svakog učesnika u transakciji a posebno korisnika.
Putnički i poštanski čekovi

Pored klasičnih odn. standardnih bankarskih čekova postoje i tzv. putnički čekovi (traveller‘s
cheque) koji su koncipirani tako da omogućavaju veliku slobodu kretanja turistima. Pri tome ova
vrsta čekova je praćena i dodatnom pogodnošću utoliko što su isti u slučaju gubitka ili krađe
zamenljivi, uz uslov da se korisnik striktno pridržava instrukcija provajdera. Među najfrekvent-
nije korišćene spadaju čekovi u izdanju kuća: Thomas Cook i American Express. Danas većina glo-
balnih provajdera/izdavalaca čekova omogućava on-line pristup poslovnim bankama sa kojima
sklapa aranžmane, u cilju provere autentičnosti čeka koji je prezentiran od strane korisnika kod
dotične banke.
Takođe postoje specijalne vrste čekova izdatih od strane pošta, banaka ili velikih trgovinskih
lanaca, koji u osnovi znače mogućnost poklanjanja čeka drugoj osobi u svrhu plaćanja roba i uslu-
ga ili podizanja gotovine. Takvi čekovi se zovu Novčani nalozi ili Poštanski nalozi ili uputnice (eng.
Money order ili Postal order) i posebno se mnogo koriste u SAD-u, kao i u Indiji, Japanu i drugim
azijskim zemljama.
Zanimljivo je čekovno poslovanje u Velikoj Britaniji, gde je 1990. godine zabeležen apsolutni
rekord od 4 milijarde naplaćenih čekova. U međuvremenu su vršene brojne izmene u regulativi,
tako je npr. maksimalan iznos čeka kojim se mogu platiti roba/usluge ograničen na GBP 50 odn.
GBP 100 u slučaju kada se ček potpisuje neposredno na blagajni. Bilo je i mnogo inicijativa za
potpuno ukidanje čekova, čemu se posebno suprotstavila starija populacija.
Čekovno poslovanje u Republici Srbiji

Čekovno poslovanje u Republici Srbiji je regulisano Zakonom o čeku („Sl. list FNRJ“, br.
105/46, „Sl. list SFRJ“, br. 12/65, 50/71 i 52/73, „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. list SCG“, br.
1/2003 - Ustavna povelja). U Republici su u korišćenju isključivo čekovi koji glase na RSD. Pro-
daja robe/usluga uz plaćanje čekovima građana na odloženo predstavlja odstupanje od načela
korišćenja čeka u smislu prezentacije čeka koji je ispravno popunjen, što znači, da pored ostalih
elemenata mora biti upisan i datum izdavanja čeka. Trgovci, motivisani željom za ostvarenjem
veće prodaje, prihvataju sledeće opcije:
- blanko potpisan ček, na kome naknadno upisuju datum u dogovoru sa izdavaocem - kupcem ili
- ček na kome je naznačen datum u budućnosti (neki se trgovci javno reklamiraju odloženim
plaćanjem putem čeka sa rokom dospeća od 300 i više dana).

Pravna i fizička lica mogu u prometu sa inostranstvom koristiti čekove shodno Uputstvu za
sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl.
glasnik RS“, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011
i 62/2013), i to: tačka 18. za naplatu čekom i tačka 31. za plaćanje čekom.
Kao najčešći osnovi za plaćanje prema inostranstvu putem čeka uočeni su:
- kotizacije za kongrese i seminare i
- podnošenje aplikacija za studije na stranim (američkim) univerzitetima i drugo.
Trenutno neke banke imaju aranžmane sa stranim bankama o agentskoj prodaji čekova u
izdanju stranih banaka.
Pažnje je vredna inicijativa globalnih banaka koje posluju sa bankama u Srbiji u vezi sa iz-
davanjem čekova na osnovu SWIFT-naloga, te obezbeđenog pokrića na računu banke u Srbiji.
Naime, ino-banka prihvata takvu instrukciju utoliko što preuzima na sebe da odštampa ček
koji u roku od 1-2 dana dostavi na adresu korisnika čeka. Ovaj model je posebno atraktivan u
slučaju korisnika u Francuskoj, Belgiji, Izraelu i još nekim zemljama koje su lideri po masovnosti
korišćenja čekova u svetskim okvirima.
I pored značajnog učešća platnih kartica i brojnih modela elektronskog
prenosa sredstava SAD i dalje predstavljaju zemlju u kojoj se ček masovno koristi
U toku 2011. godine naplaćeno je oko 19 milijardi čekova u ukupnoj vrednosti od 21.000 mi-
lijardi USD, što znači da su čekovi učestvovali sa 15% u ukupnom bezgotovinskom prometu.
Razlozi za to su:
- USD je najfrekventnije korišćena valuta na planeti,
- tradicija u korišćenju ovog instrumenta, posebno kod starije populacije,
- veličina američke populacije,
- američka populacija je rekorder u pogledu turističkih putovanja i
- mnoge banke ne naplaćuju provizije za izdavanje čekova.
Vrste čekova koji se najviše koriste u SAD-u su:
- Ček po naredbi (eng. An order check) predstavlja najfrekventnije korišćen tip čekova koji je
naplativ samo od strane imenovanog korisnika ili lica koje korisnik ovlasti iIi trećeg lica uko-
liko takav ček nosi naznaku „platiti u korist (ime osobe)“ (eng. „Pay to the order of (name)“).
- Ček na donosioca (eng. A bearer check) je plativ svakoj osobi koja je u posedu originala tak-
vog čeka, a to znači da je ček plativ: i ukoliko na čeku nije naznačeno ime korisnika, ili ukoliko
na čeku stoji samo naznaka „donosilac“ („bearer“) ili „u gotovu“ („cash“) ili „po nalogu u go-
tovom“ („to the order of cash“), ili čak ukoliko nije naznačen nijedan od prethodno navedenih
modaliteta za identifikaciju modela isplate, već samo stoji npr. „srećan rođendan“ („Happy
Birthday“).
- Šalterski ček (eng. A counter check) predstavlja ček koji se stavlja na raspolaganje osobi
koja je ostala bez čekova nekim sticajem okolnosti, te se na ovaj način toj osobi isključivo
omogućava podizanje gotovine.
Trendovi u čekovnom poslovanju

Trendovi uočeni u čekovnom poslovanju:
- SAD su pre tri godine pokušale da izglasaju Zakon o ukidanju čeka kao sredstva plaćanja,
ali bez uspeha;
- pre dve godine uočen je značajan pad broja realizovanih čekova u SAD, kao i da mnoga
tradicionalna mesta plaćanja (npr. benzinske pumpe) više uopšte ne prihvataju plaćanje putem
čeka;
- čekovi u izdanju Ministarstva finansija SAD (US Treasury Cheques) u velikom broju
slučajeva odnose se na penzije i druga socijalna davanja. Za razliku od čekova u izdanju

komercijalnih banaka ovi čekovi imaju poseban žig, koji znači da takav ček može biti naplaćen u
roku od pet godina od datuma izdanja naznačenog na samom čeku. Korisnici američkih penzija
su godinama primali čekove, s tim da je pre dve godine otpočeo proces preinačavanja modela
isplate na plaćanje putem doznake.
Vodeće američke banke su, motivisane brojnim specifičnostima čeka kao instrumenta
plaćanja, inicirale donošenje „Zakona o čeku 21“ kao čeku za 21. vek (eng. The Check Clea-
ring for the 21st Century Act), koji je stupio na snagu 28.10.2004. godine. Reč je o veoma pouz-
danom i praktičnom rešenju koje predviđa konvertovanje vizuelnog identiteta/imidža čeka u
smislu zamene originalnog čeka u papirnom izdanju elektronskom verzijom istog. Original čeka
u papirnoj formi se arhivira kod banke kojoj je predat na naplatu. Ukoliko ta banka nema neo-
phodne tehničke mogućnosti za naznačeni proces, ista ima obavezu da ček prenese drugoj banci
opremljenoj za proceduru. Prednosti ovog modela naplate čeka su u anuliranju rizika gubljenja
odnosno falsifikata istog. Sam postupak naplate je daleko brži i jednostavniji, pri čemu velike
banke - provajderi snabdevaju banke korisnike odgovarajućim tehničkim sredstvima - specijalno
kodiranim kompjuterima neophodnim za reprodukovanje čekova uz sve elemente zaštite poda-
taka. Računa se da već sada oko 97% svih međubankarskih čekova u SAD-u realizuje uz „migraci-
ju“ iz papirne u elektronsku formu. Sledeći iskustva američkih banaka neke od vodećih evropskih
banaka su se takođe uključile u proces inoviranja modela naplate.
Posebno je značajno imati u vidu da su neke globalne banke ponudile predmetni ser-
vis bankama koje posluju u Srbiji uz spremnost da stave na raspolaganje specijalno ko-
diranu opremu/ kompjutere. Funkcionalnost predstavljenih sistema, kao i troškovi koji prate
njihovu implementaciju moraju biti sagledani sa aspekta realnog i očekivanog prometa čekova u
međunarodnom platnom prometu u kojima učestvuju zainteresovana fizička i pravna lica.
Veličina populacije iz Srbije koja povremeno ili privremeno boravi u inostranstvu, „gastar-
bajteri“ koji tradicionalno pružaju značajnu materijalnu podršku članovima porodice i prijatel-
jima u matičnoj zemlji, kao i ekonomska situacija u zemlji predstavljaju značajne faktore generi-
sanja potrebe za korišćenjem čekova u međunarodnom platnom prometu. Istovremeno postoji
značajan prostor za unapređenje modela poslovanja sa čekovima, u cilju smanjenja troškova i
rokova za naplatu.
Prilog:

3. MENICA KAO INSTRUMENT PLAĆANJA

U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
B ankarska menica (eng. Bill of Exchange ili skraćeno B/L ili samo Bill ili Draft) pored funkci-
je instrumenta plaćanja u zemlji, može biti korišćena i kao instrument plaćanja po osnovu
spoljnotrgovinskih poslova. Naplata menice je u osnovi najsličnija naplati putem čeka u zemlji
izdanja čeka, utoliko što podrazumeva fizičko slanje menice, isto kao i u slučaju čeka, na banku
koja je izdala instrument. Menica je naplativa po pozivu kao i ček, s tim da se menica razlikuje
od čeka utoliko što je menica izdata od strane banke lišena rizika izdavaoca čeka, budući da
banka mora platiti na osnovu prezentirane menice, nezavisno od stanja na računu svog klijen-
ta u momentu prezentiranja menice.
Prednosti korišćenja menice kao instrumenta plaćanja

Zbog prednosti koje menica pruža mnogi uvoznici regulišu obavezu plaćanja upravo ku-
povinom menica od svoje banke i slanjem istih na adresu izvoznika/prodavca koji pristupaju
naplati preko svoje banke, čime menica ispunjava funkciju odloženog plaćanja odn. instru-
menta kreditiranja.
Plaćanje putem menice predstavlja prednost za izvoznika kao korisnika menice utoliko
što menica može biti diskontovana, dakle naplaćena pre roka dospeća. Diskont menice može
biti ostvaren prodajom menice banci uz određeno umanjenje iznosa u odnosu na nominalnu
vrednost menice, s tim da se o samom procentu umanjenja odlučuje na bazi preovlađujućih tr-
žišnih uslova, kao i statusa odn. reputacije koju klijent - korisnik menice ima kod svoje poslov-
ne banke. Prednost korišćenja menice kao instrumenta plaćanja na strani uvoznika - dužnika
postoji utoliko što plaćanje može biti izvršeno kao odloženo, i to samo u slučaju da menica nije
menica plativa po viđenju (eng. sight bill).
Menica je prenosivi instrument plaćanja. Ukoliko korisnik menice želi da istu iskoristi za
plaćanje trećem licu, neophodno je da na poleđini menice napiše instrukciju odnosno indosira
menicu i tako će menica postati plativa za treće lice koje dobija istu na raspolaganje. Indosi-
ranje menice je moguće obaviti na još jedan način u smislu navođenja tačno određenog lica
- entiteta - kompanije na koju se predmetna menica prenosi.
Posle izdavanja menice od strane banke, ta menica može biti poslata direktno od strane
izvoznika - dužnika uvozniku - poveriocu, ukoliko je isti dobro poznat izvozniku. Ukoliko to
nije slučaj, izvoznik može uputiti menicu banci uvoznika koja će predmetnu menicu zajedno
sa ostalom dokumentacijom, na primer po osnovu dokumentarnog inkasa, uručiti uvozniku
radi akceptiranja menice ili plaćanja po menici.
Nenaplativa menica
Pojam nenaplaćene menice ili nenaplative menice označava menicu koja nije pla-
ćena na dan dospeća. U takvom slučaju izvoznik ima pravo na protest menice koji će
realizovati obraćanjem notaru - u zemlji u kojoj notari imaju takvu vrstu ovlašćenja ili

advokatskoj kancelariji, koja će, posle slanja opomene, preduzeti pravne radnje u
cilju naplate postojećeg duga, budući da menica kao instrument obezbeđenja odn.
naplate nije omogućila urednu naplatu.
Ukoliko kupac - dužnik nije u prilici da izvrši plaćanje po menici, on ima obavezu da
o tome odmah obavesti svog dobavljača - poverioca u pisanoj formi. Ukoliko kupac nije
platio menicu niti je dobavljača/prodavca obavestio o tome da nije u mogućnosti da izvrši
dospelo plaćanje, dobavljač se u pisanoj formi obraća kupcu pre nego što izvrši protest
menice. S tim u vezi neophodno je obratiti pažnju na izraz na engleskom jeziku „refer to
drawer” koji znači da banka vraća menicu izdavaocu. Ovaj isti izraz se koristi i kada banka
vraća nenaplaćenu menicu prodavcu/dobavljaču. Protest menice podrazumeva obraćanje
advokatskoj kancelariji u cilju naplate drugim putem, na primer utuženjem, ukoliko plaća-
nje nije izvršeno u dogovorenom roku.
Menica koja je plativa posle viđenja, dakle ne neposredno posle prezentacije (eng. „af-
ter date” ili „after sight”) može biti plaćena na određeni dan ili u toku određenog broja dana
koji je specificiran na samoj menici. Stoga menica koja nosi oznaku „30 dana posle viđenja”
(eng. „30 days after sight”) znači da menica može biti plaćena 30 dana posle datuma pre-
zentacije iste, dakle ne ranije ni jedan jedini dan.
Bitni elementi menice

U Velikoj Britaniji se menice koje su izdate po osnovu poslovanja sa inostranstvom, i to
u slučaju pravnih lica ili u slučaju potreba fizičkog lica koje se trajno ili privremeno nalazi
u inostranstvu, nazivaju „strane menice” (eng. „foreign bills”) za razliku od menica koje se
koriste samo unutar zemlje i koje se nazivaju „menice u zemlji” (eng. „inland bills”). Menica
koja se upućuje na naplatu samostalno, dakle bez ikakvih transportnih dokumenata naziva
se „čista menica” (eng. Clean bill).
U zemljama Komonvelta, a pre svega Velikoj Britaniji, SAD, Australiji, Kanadi, kao i ne-
kim drugim zemljama, menica se i danas često koristi. Budući da se radi o zemljama sa
kojima pravna i fizička lica iz Republike Srbije ostvaruju intenzivnu komunikaciju odnosno
saradnju, ukazuje se na najznačajnije karakteristike ovog instrumenta plaćanja.
• Menica predstavlja bezuslovan nalog u pisanoj formi koji ispostavlja jedno lice
drugom licu, uz potpis lica koji ispostavlja dokument, a kojim se od osobe kojoj se izdaje
zahteva da plati po pozivu neposredno ili na određeni dan koji će tek nastupiti i to tačno
određeni iznos sredstava u valuti koja je izričito naznačena i to po nalogu tačno određene
osobe ili osobi koja je posebno naznačena ili donosiocu menice.
• Ček se definiše kao „menica koja je vučena na tačno određenu banku” i koja je pla-
tiva na prvi poziv.
• Definiše „ovlašćenje za plaćanje” (eng. Promissory notes) kao „bezuslovno obećanje u
pisanoj formi a koje je upućeno od strane jedne osobe drugoj osobi, potpisano od strane
izdavaoca, koji se angažuje u smislu plaćanja na prvi poziv, ili na tačno određeni dan koji
će nastupiti u budućnosti i to tačno određeni iznos sredstava ili će platiti po nalogu odre-
đene osobe ili po nalogu donosioca”.
Najznačajniji elementi menice su:
1. Oznaka da se radi o menici (eng. Bill of Exchange, B/l, Bill, Draft, Clean Bill)
2. Broj menice (eng. Bill of Exchange No....)
3. Datum izdavanja (eng. Date)
4. Izdata od strane (eng. drawer)

5. Izdata u korist kompanije, banke ili lica...(eng. drawee)

6. Model naplate (eng. payable):
- po viđenju (eng. at sight)
- kod dokumentarnog inkasa uz navođenje broja dana u odnosu na transportni dokument
kao dokaz da je isporuka robe izvršena (eng. Documents against Payment after Bill of
Lading)
7. Iznos u valuti na primer USD... (eng. the sum of...USD).
8. Menica vučena na banku kod koje istu treba prezentirati radi naplate... (eng. drawn un-
der...)
Primer popunjene menice:

4. DOKUMENTARNI INKASO
KAO INSTRUMENT NAPLATE IZVEZENE ROBE
P risutna globalizacija i posebno sve veće angažovanje pravnih subjekata iz Republike Srbije
u spoljnotrgovinskim transakcijama sa partnerima iz Azije i posebno Dalekog istoka pra-
ćeni su porastom korišćenja inkasa kao instrumenta plaćanja odnosno naplate. Upravo zemlje
iz navedenih regiona, kao i neke geografski mnogo bliže zemlje, kao na primer Rumunija, tra-
dicionalno koriste ovaj instrument.
Inkaso spada u dokumentarne instrumente naplate po osnovu spoljnotrgovinskih poslo-
va. Kao takav predstavlja jednostavan i u pogledu troškova relativno povoljan instrument. Po
pravilu se koristi za naplatu potraživanja po osnovu izvoza - uvoza koji se realizuje između
partnera koji se dobro poznaju i neguju uzajamno poverenje.
Učesnici i dokumenta u inkaso poslu

Dokumenta koja se koriste kod inkasa se mogu svrstati u dve podgrupe i to:
• finansijska dokumenta: menice, čekovi, promisori note (ovlašćenje/pismo za naplatu);
• nefinansijska odn. komercijalna dokumenta: transportna dokumenta, fakture, polise ili
certifikati o osiguranju robe i druga.
Dokumentarni inkaso podrazumeva istovremeno korišćenje i finansijskih i komercijalnih
dokumenata. Čisti odn. clean inkaso podrazumeva samo finansijska dokumenta.
Učesnici u inkaso poslu su:
- Trasant (eng. Principal) - izvoznik, prodavac,
- Banka izvoznika (eng. Remitting Bank) - banka izvoznika koja prosleđuje dokumenta i prati
postupak naplate po osnovu istih,
- Banka uvoznika (eng. Presenting ili Collecting Bank) - po pravilu banka kupca/uvoznika,
- Trasat (eng. Draweee) - uvoznik, trasat, dužnik.
Vrste inkaso transakcija

Sve inkaso transakcije se sa aspekta izvoza odn. uvoza mogu podeliti na:
- nostro inkaso (naša obaveza plaćanja) i
- loro inkaso (mi očekujemo naplatu iz inostranstva).
Inkaso transakcije se, prema instrukciji za uručenje dokumenata uvozniku, mogu
podeliti na:
• inkaso uz plaćanje - Documents against Payment (D/P) koji se naziva i menica po viđenju
(eng. Sight Draft) ili plaćanje po osnovu dokumenata (eng. Cash against Documents - CAD).
Ovaj model podrazumeva obavezu plaćanja od strane kupca pre nego što banka kupca (eng.
Collecting bank) isporuči odnosno uruči specificirana dokumenta.
• inkaso uz akcept menice - Documents against Acceptance (D/A). Kupac prihvata menicu
koja glasi na određeni rok, uz obećanje da će platiti robu na neki nastupajući datum. Praksa

nekih zemalja Dalekog Istoka je da prodavac izdaje menicu sa sopstvenim logom uz poziv
kupcu da takvu menicu indosira, tj. potvrdi sa svoje strane da će izvršiti plaćanje. Posle pri-
hvatanja menice specificirana dokumenta se uručuju kupcu.
Za razliku od dokumentarnog akreditiva (Documentary Letter of Credit - L/C) u slučaju
inkasa banka uvoznika nema nikakvu obavezu da izvrši plaćanje po osnovu prezentiranih do-
kumenata. Banka se isključivo mora pridržavati instrukcija banke trasata u smislu obavešta-
vanja uvoznika o izvršenoj isporuci, prezentaciji dokumentacije, a iz koje proizilazi obaveza
plaćanja. Dakle, činjenica da uvoznik ne želi da izvrši dospelo plaćanje ili nije u prilici da izvrši
dospelo plaćanje ne proizvodi obavezu plaćanja za banku uvoznika.
Rizici i prednosti prihvatanja inkasa kao instrumenta naplate

S obzirom na činjenicu da je obaveza plaćanja od strane uvoznika definisana veoma fleksi-
bilno, odnosno bez imperativa, otvara se pitanje u kojim uslovima je izvoznik zainteresovan za
prihvatanje inkasa kao instrumenta naplate. Generalno posmatrano inkaso se može smatrati
prihvatljivim instrumentom:
- ukoliko se prodavac i kupac veoma dobro poznaju, odnosno već poseduju dobro poslovno
iskustvo,
- ukoliko ne postoji nikakva sumnja u pogledu volje i mogućnosti kupca da izvrši plaćanje,
- ukoliko su politički i ekonomski uslovi u zemlji kupca stabilni,
- ukoliko zemlja uvoznika ne primenjuje restriktivne mere u pogledu plaćanja prema ino-
stranstvu.
Uz pretpostavku da su navedeni aspekti nesporni, inkaso obezbeđuje sledeće prednosti
za partnere:
- jednostavan postupak naplate koji nije praćen značajnijim troškovima,
- generalno brz postupak naplate i
- prodavac zadržava pravo vlasništva nad robom do prijema plaćanja odnosno iskupa
menice ili drugih finansijskih dokumenata.
Istovremeno treba imati u vidu da ni inkaso, kao nijedan drugi instrument plaćanja/na-
plate nije lišen određenih rizika odnosno nedostataka. Ukoliko uvoznik izbegava ili odbija da
plati, izvozniku ima određene mogućnosti koje su praćene značajnim troškovima, odnosno
izvoznik može da:
- pronađe novog kupca,
- zahteva povraćaj robe što podrazumeva da plati troškove povraćaja u zemlju izvoza,
- odustane od daljeg nastojanja da izvrši naplatu izvezene robe, što praktično znači da je robu
poklonio kupcu/uvozniku,
- zahteva od kupca izdavanje bankarske garancije, kojom će banka kupca preuzeti obavezu
plaćanja na prvi poziv umesto kupca,
- zahteva da banka kupca avalira menicu.
U slučaju neplaćanja i/ili neakceptiranja inkaso banka treba da na svaki način nastoji da
utvrdi razloge neplaćanja odn. neakceptiranja menice ili drugog instrumenta za naplatu i da
bez odlaganja obavesti banku od koje su primljene instrukcije. Banka remitent mora dati nove
instrukcije za postupak u vezi sa dokumentima i to najkasnije u roku od 60 dana od datuma
obaveštenja o neplaćanju/neakceptiranju. Ukoliko banka ne primi nove instrukcije ni nakon
isteka roka od 60 dana od datuma isteka obaveštenja o neplaćanju, inkaso banka može vratiti
dokumenta uz zahtev da banka kojoj su dokumenta upućena potvrdi njihov prijem. Postupa-
nje banke kupca je uvek uz izričitu napomenu „bez obaveze po nas” u svakoj komunikaciji i to
kako sa svojim klijentom tako i sa bankom od koje je primila dokumenta.

Kod inkasa postoji jedna specifičnost, koja se ne sreće kod ostalih instrumenata platnog
prometa. Naime, u slučaju isporuke robe putem aviona avionski tovarni list (eng. Air
Waybill - AWB) predstavlja dokaz da je roba upravo utovarena, te kao takav taj doku-
ment ne može biti iskupljen, odnosno kupcu nije neophodan avionski tovarni list da
bi mogao da preuzme robu, što praktično znači da kupac može da preuzme robu bez
plaćanja. Da bi se izbegla ovakva situacija, neophodno je da avionski tovarni list uvek i isklju-
čivo glasi na banku kupca kako bi se sprečilo preuzimanje robe pre nego što banka kupca izda
Potvrdu avio prevozniku da može osloboditi robu. Banka može postupiti na navedeni način
tek kada kupac izvrši plaćanje ili akceptira menicu.
Postupak prilikom realizacije inkaso posla:
1. Kupac/uvoznik i prodavac/izvoznik postižu dogovor o svim elementima ugovora o
kupoprodaji, pri čemu se kao instrument plaćanja navodi dokumentarni inkaso,
2. Izvoznik, preko svog špeditera/vozara organizuje isporuku robe do luke/aerodro-
ma,
3. Špediter/vozar isporučuje robu na destinaciju koja je saopštena od strane kupca
prodavcu i priprema svu dokumentaciju koja je zahtevana instrukcijama primljenim
od izvoznika,
4. Dokumenta o izvršenom izvozu kao i instrukcije za postupanje u vezi sa predmet-
nim dokumentima se dostavljaju banci izvoznika od strane samog izvoznika ili od
strane špeditera/vozara koga je angažovao izvoznik,
5. Sledeći instrukcije koje je primila od izvoznika, banka izvoznika prosleđuje izvo-
zna dokumenta banci kupca,
6. Banka kupca odmah po prijemu dokumenata od banke izvoznika, kontaktira kup-
ca u vezi sa primljenim dokumentima i zahteva instrukcije u vezi sa plaćanjem ili
prihvatanjem menice,
7. Posle izvršenog plaćanja ili prihvatanja menice, dokumenta se uručuju kupcu, a
koji ih koristi za preuzimanje robe,
8. Banka kupca vrši plaćanje preko banke prodavca u korist prodavca ili obaveštava
da je menica prihvaćena,
9. Po prijemu priliva po osnovu izvezene robe banka prodavca odobrava račun pro-
davca odnosno izvoznika.
Inkaso poslovi su detaljno regulisani Jednoobraznim pravilima za inkaso, Izdanje Među-
narodne trgovinske komore u Parizu br. 522 (Uniform Rules for Collections 522 Publication
1995) iz 1995. godine.

5. DOKUMENTARNI AKREDITIV - NAJPOUZDANIJI

INSTRUMENT SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA
S am pojam akreditiv izveden je od francuske reči „accreditation” što znači „ovlašćenje da

se nešto uradi”, s tim da je taj pojam izveden od latinskog pojma „acrreditivus” koji znači
„poverenje”.
Pod dokumentarnim akreditivom (engleski: Letter of credit, francuski: Le credit docu-
mentaire, italijanski: Lettera di credito, nemački: das Akreditiv) se podrazumeva instrument
plaćanja, kojim se banka izdavalac akreditiva (akreditivna banka) obavezuje da po na-
logu svog klijenta-nalogodavca a na osnovu ugovora između kupca i prodavca roba/
usluga izvrši plaćanje ili ovlasti drugu banku - svoju korespondentnu banku da izvrši
plaćanje korisniku akreditiva.
Od svih instrumenata plaćanja odnosno naplate dokumentarni akreditiv (eng. Documen-
tary Letter of Credit ili samo Documentary Credit) se smatra najpouzdanijim, pa stoga najpre-
poručljivijim instrumentom u obavljanju spoljnotrgovinskih transakcija. Po definiciji, doku-
mentarni akreditiv predstavlja obavezu banke da plati prodavcu za robu ili usluge određeni
iznos uz uslov da prodavac prezentira stipulisana, tačno navedena dokumenta koja potvrđuju
isporuku robe ili izvršenje usluge u okviru unapred određenog roka i prema unapred defini-
sanim uslovima. Striktni zahtevi određuju strukturu dokumentacije koja se koristi kod napla-
te izvoza instrumentom akreditiva. Za korisnika akreditiva je od izuzetnog značaja da zna da
će naplata po akreditivu biti moguća samo ukoliko su dokumenta u bezuslovnom slaganju sa
zahtevanim uslovima i rokovima, te da isplatna banka može da odlučuje isključivo po osnovu
prezentiranih dokumenata. Osnov za donošenje stava i odluke o usaglašenosti dokumenata
je definisan Jednoobraznim pravilima i praksom za dokumentarne akreditive (eng. Uniform
Customs Rules - UCR).
Pri tome treba imati u vidu da se akreditiv ne koristi isključivo za naplatu izvoza ispo-
ručene robe odnosno izvršenih usluga. Akreditiv može biti korišćen i za druge svrhe (npr. u
slučaju projektovanja i izvršenja projekata/investicionih radova na principu „ključ u ruke”
(eng. entire turn key projects)).
Postoji nekoliko opcija za klasifikaciju akreditiva. Jedna od mogućnosti je podela akre-
ditiva na opozive i neopozive. Pri tome svi neopozivi akreditivi mogu biti grupisani na
nekonfirmirane i konfirmirane. I premda se neopozivi akreditivi mnogo češće sreću u prak-
si od opozivih, činjenica je da i dalje postoji praksa otvaranja opozivih akreditiva, posebno u
slučajevima kada je to predviđeno zaključenim ugovorima. A primarna prednost koja prati
otvaranje opozivog akreditiva je da plaćanje po opozivu akreditiva može biti obavljeno znatno
brže doznakom, često i avansno, dakle i pre izvršene isporuke ili usluge, što ne bi bilo moguće
po osnovu neopozivog akreditiva, koji bez izuzetka podrazumeva prezentaciju dokumenata o
izvršenoj isporuci odnosno usluzi, a u skladu sa uslovima akreditiva.
Ukoliko se radi o nekonfirmiranom akreditivu, od ogromnog je značaja činjenica da kori-
snik mora znati gde je odnosno kod koje banke je akreditiv raspoloživ, odnosno koja banka
će izvršiti plaćanje po osnovu prezentiranih i usaglašenih dokumenata. Akreditiv može biti
raspoloživ kod:

• Akreditivne banke, odnosno banke koja je otvorila akreditiv a to je banka kupca - u ovom
slučaju izvoznik mora uzeti u obzir minimalno potrebno vreme za slanje zahtevane doku-
mentacije na adresu te banke, uz uvažavanje proteka vremena od poslednjeg roka za utovar
robe, te roka za prezentaciju dokumenata u odnosu na datum isporuke odnosno datum to-
varnog lista ili drugog transportnog dokumenta, a sve to u okviru važnosti akreditiva. Postu-
panje suprotno dinamici predviđenoj akreditivom predstavlja osnov za stavljanje rezerve
na dokumenta, čime se odlaže rok plaćanja po akreditivu i isti u potpunosti zavisi od volje i
saglasnosti uvoznika;
• Nominovane banke odnosno banke koju je odredila i ovlastila akreditivna banka i takva
banka se nalazi u zemlji korisnika akreditiva - postupak naplate se odvija tako što nominova-
na banka može da vrši pregled dokumentacije koja prati isporuku robe i da vrši plaćanje po
osnovu prezentiranih dokumenata odmah ili da preuzme dokumenta te ista čuva do datuma
plaćanja koji je određen opcijom „odloženo plaćanje” (eng. deferred payment) ili do momen-
ta akceptiranja menice. Nominovana banka nema obavezu da postupa na opisani način i što
je još važnije nema obavezu da izvrši plaćanje posle pregleda prezentiranih dokumenata.
Ovo je posebno važno znati u slučaju postojanja klauzule odloženog plaćanja, budući da tre-
ba imati u vidu mogućnost da nominovana banka odbije da izvrši plaćanje čak i u slučaju da
su dokumenta preuzeta i upućena akreditivnoj banci. Plaćanja po osnovu nekonfirmiranog
akreditiva se veoma često izvršavaju upravo od strane nominovane banke uz uslov da je ista
primila pokriće od akreditivne banke. Naime, po prijemu informacije od nominovane banke
a o prispeću dokumenata za isplatu, akreditivna banka treba da izvrši prenos nominalnog
iznosa za plaćanje u skladu sa prezentiranim dokumentima i to na jedan od sledećih načina:
- odobravanjem računa koji nominovana banka ima kod akreditivne banke,
- odobravanjem računa koji akreditivna banka ima kod nominovane banke,
- odobravanjem računa koji nominovana banka ima kod neke treće banke.
Činjenica je da svaka od angažovanih banaka ima pravo na naplatu svoje provizije po stan-
dardnoj tarifi ili po nekoj posebnoj tarifi koju primenjuje na neku od banaka koje su uključene
u pojedinačnu transakciju. Pri tome u postupku regulisanja provizije posredničkih banaka
postoje dve opcije:
1. p rovizija se odbija od nominalnog iznosa prezentiranih dokumenata - ovo je opcija
koju banke generalno preferiraju, utoliko što na taj način vrše naplatu jednokratnih troš-
kova po osnovu konkretne transakcije i time u potpunosti završavaju svoje angažovanje;
2. nominalni iznos prezentiranih dokumenata se odobrava računu banke korisnika
odn. samom korisniku u celosti, dok se provizije posredničkih banaka naplaćuju naknadno
utoliko što svaka posrednička banka dostavlja svoj obračun provizije, zahtev za plaćanje i
instrukciju u pogledu broja računa i banke kod koje se isti nalazi i na koji treba usmeriti
plaćanje. S tim u vezi treba imati u vidu i činjenicu da se ponekad događa da sve posred-
ničke banke ne koriste istu valutu, odn. valutu na koju glase prezentirana dokumenta, već
veoma često, a pre svega zbog navike, koriste i neke druge valute, što dodatno obavezuje
sve banke da prate sve postupke u vezi sa kompletiranjem procesa plaćanja troškova svih
banaka učesnika u transakciji.
U dokumentarnom akreditivu obavezno učestvuju sledeća pravna lica:
1) klijent-nalogodavac koji svojoj poslovnoj banci daje nalog za otvaranje akreditiva po
osnovu uvoznog posla,
2) akreditivna banka koja na zahtev svog klijenta otvara akreditiv,
3) korisnikova banka i
4) korisnik akreditiva - izvoznik.
Moguće je uključenje i jednog ili istovremeno više dole navedenih pravnih lica:

- drugog korisnika - u slučaju da je akreditiv otvoren kao prenosiv ili naknadnom izmenom
postao prenosiv,
- avizirajuće banke - koja će prema instrukciji akreditivne banke obavestiti banku korisnika
o otvaranju akreditiva i saopštiti kompletan tekst otvorenog akreditiva, ali bez bilo kakve
svoje obaveze u pogledu istog,
- konfirmirajuće banke - koja će prema instrukciji akreditivne banke obavestiti banku kori-
snika o otvaranju akreditiva uz izričitu naznaku da je na poziv akreditivne banke preuzela
obavezu da izvrši plaćanje ili plaćanja po osnovu prezentiranih dokumenata koja su u sagla-
snosti sa akreditivnim uslovima ukoliko tu i takvu obavezu ne izvrši nalogodavac-uvoznik.
Aktivnosti i nadležnosti najznačajnijih

učesnika u akreditivnom poslu
U nastavku se ukazuje na aktivnosti i nadležnosti najznačajnijih učesnika u akreditivnom
poslu.
1. N ALOGODAVAC - eng. Applicant postupa na sledeći način:
• upućuje akreditivnoj banci zahtev za otvaranje akreditiva uz navođenje svih neophodnih
elemenata (uslova i odredaba) koji treba da budu ispunjeni da bi plaćanje po akreditivu bilo
moguće;
• prezentira akreditivnoj banci dokumentaciju za otvaranje akreditiva (zahtev i nalog za izda-
vanje akreditiva, kupoprodajni ugovor i eventualno neka dodatna dokumenta);
• zaključuje ugovor o otvaranju akreditiva sa akreditivnom bankom, kojim se, pored ostalog,
definišu sredstva i način obezbeđenja sredstava neophodnih za plaćanje po akreditivu (di-
narsko ili devizno pokriće.....).
2. A KREDITIVNA BANKA - eng. Issuing Bank postupa na sledeći način:
• otvara akreditiv na zahtev nalogodavca/kupca;
• izvršava instrukcije nalogodavca;
• kontroliše dokumenta sa dužnom pažnjom;
• izvršava obavezu plaćanja ukoliko su dokumenta od strane izvoznika/prodavca prezentira-
na kod iste i to u skladu sa uslovima akreditiva.
3. A VIZIRAJUĆA BANKA - eng. Advicing Bank postupa na sledeći način:
• obaveštava korisnika o otvaranju akreditiva na zahtev akreditivne banke (avizira odn. saop-
štava kompletan tekst akreditiva);
• proverava autentičnost akreditiva po izgledu sa razumnom pažnjom;
• zahteva od akreditivne banke da dostavi neophodne informacije u slučaju nejasnih i nekom-
pletnih instrukcija;
• proverava da li podneta dokumenta po svom izgledu ispunjavaju uslove i odredbe akreditiva
tj. da li je prezentacija usklađena;
• avizira izmene akreditiva po prijemu istih od akreditivne banke.
4. K ORISNIK - eng. Beneficiary ili skraćeno Ben predstavlja i postupa kao:
• pravno lice u čiju korist se otvara akreditiv;
• pažljivo proučava da li su odredbe i uslovi otvorenog akreditiva u skladu sa ugovorom;
• pisanim putem obaveštava svoju banku - akreditivnu banku o prihvatanju ili odbijanju akre-
ditiva, odn. daje instrukcije u vezi sa neophodnim izmenama akreditiva. Izmene moraju biti
izvršene uz uključenje banaka. Dogovori između izvoznika i uvoznika, sa kojima nisu upoz-
nate i sa kojima nisu saglasne akreditivna banka i banka korisnika ne proizvode nikakvo
dejstvo na akreditivni posao.

5. K ONFIRMIRAJUĆA BANKA - eng. Confirming Bank predstavlja i postupa kao:

• avizirajuća banka i istovremeno dodaje svoju potvrdu da će izvršiti plaćanje umesto akredi-
tivne banke odn. umesto nalogodavca;
• po utvrđivanju usklađenosti dokumenata konfirmirajuća banka mora da izvrši plaćanje ili
da negocira i prosledi dokumenta akreditivnoj banci radi plaćanja.
6. R AMBURSNA BANKA - eng. Reimbursement Bank:
• postupa u skladu sa rambursnim ovlašćenjem koje je dobila od akreditivne banke;
• rambursira/odobrava banku koja zahteva ramburs ili akceptira ročnu menicu;
• postupa u skladu sa Jednoobraznim pravilima za ramburs banka-banci po dokumentarnim
akreditivima - publikacija Međunarodne trgovinske komore 525.
7. B ANKA KOJA ZAHTEVA RAMBURS - eng. Claiming Bank predstavlja:
• banku koja negocira ili plaća ili akceptira menice po akreditivu i upućuje zahtev za ramburs
rambursnoj banci u skladu sa uslovima iz akreditiva.
8. N OMINOVANA BANKA, eng. Nominated Bank predstavlja:
• banku kod koje je akreditiv raspoloživ ili bilo koju banku u slučaju da je akreditiv raspoloživ
„kod bilo koje banke“ (to je odrednica koja može biti korišćena u slučaju da je izdavanje
akreditiva veoma hitno, tako da akreditivna banka nema dovoljno vremena da utvrdi koja je
od banaka sa kojima sarađuje spremna da prihvati ulogu nominovane banke, što će naknad-
no biti utvrđeno).
Akreditiv predstavlja za uvoznika veoma značajno sredstvo plaćanja, a za izvoznika
sredstvo obezbeđenja potraživanja. Pored toga, u spoljnotrgovinskim poslovima akre-
ditiv omogućava uzajamno kreditiranje izvoznika i uvoznika utoliko što se plaćanje
realizuje po osnovu urednih dokumenata o isporučenoj robi a u skladu sa akreditiv-
nim uslovima. Dakle, plaćanje se ne vrši unapred, već prema dinamici koja se opredeljuje u
odnosu na datum prezentacije dokumenata ili u odnosu na datum isporuke. Ukoliko roba ne
bude isporučena, neće biti ni plaćanja, čime se eliminiše potencijalni rizik da kupac plati robu
unapred a da roba ne bude isporučena u skladu sa ugovorom odn. akreditivom.
Na međunarodnom planu akreditiv je prvi put regulisan 1933. godine Jednoobraznim pra-
vilima i običajima za dokumentarne akreditive od strane Međunarodne trgovinske komore
(ICC). Predmetna Pravila su do sada pretrpela šest revizija (1951, 1962, 1974, 1983, 1993. i
2006. godine).
Propisi kojima su uređeni dokumentarni akreditivi

U akreditivnom poslovanju se koriste određeni autonomni i nezavisni izvori prava:
• Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive, Revizija 2007, Publikacija MTK
600 (ICC UNIFORM CUSTOMS AND PRACTICE FOR DOCUMENTARY CREDITS 2007 REVISI-
ON, UCP600, Implementation Date July 1, 2007)
• Jednoobrazna pravila za ramburs banka banci po dokumentarnim akreditivima, publikacija
MTK 725 (URR 725), ICC UNIFORM RULES FOR BANK TO BANK REIMBURSEMENT UNDER
DOCUMENTARY CREDITS URR 725)
• Međunarodna standardna bankarska praksa za kontrolu dokumenata po dokumentarnim
akreditivima (INTERNATIONAL STANDARD BANKING PRACTICE, ISBP 645, FOR THE EX-
AMINATION OF DOCUMENTS UNDER DOCUMENTARY CREDITS), i nova verzija ISBP 681
koja prati UCP 600
• Zvanična pravila MTK za tumačenje trgovinskih termina INCOTERMS 2000, (ICC OFFICIAL
RULES FOR THE INTERPRETATION OF TRADE TERMS, INCOTERMS 2000).
U svakoj zemlji primenjuju se još i nacionalni zakoni, u Republici Srbiji:

• Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i
57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja);
• Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 36/2011 - dr. za-
kon i 88/2011);
• Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012);
• Zakon o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005 i 91/2010);
• i druga prateća zakonska i podzakonska akta, uputstva, uredbe i odluke.
Prednosti akreditiva u odnosu na druge instrumente plaćanja

Prednosti akreditiva u odnosu na druge instrumente plaćanja se ogledaju u sledećem:
• zaštita interesa prodavca posebno dolazi do izražaja kod spoljnotrgovinskih poslova, bu-
dući da izvoznik - prodavac često nije u situaciji da bude upoznat sa solventnošću i boni-
tetom inostrane firme sa kojom zaključuje ugovor. Otvaranjem dokumentarnog akreditiva
ovakav rizik se u određenoj meri eliminiše utoliko što izvozniku - prodavcu naplatu njegovih
potraživanja za izvezenu robu/usluge garantuje akreditivna banka, uz uslov da izvoznik is-
puni uslove iz ugovora, odnosno isporuči prodatu robu i prezentira tražena dokumenta a sve
u skladu sa ugovorom odn. akreditivom;
• zaštita interesa uvoznika - kupca bazira na činjenici da je akreditivna banka preuzela od-
govornost da izvrši plaćanje u korist izvoznika samo u slučaju da isti prezentira dokumenta
koja potvrđuju da je izvršena isporuka u skladu sa akreditivnim uslovima, čime štiti interese
svog klijenta.
Kriterijumi za podelu dokumentarnih akreditiva

Postoji veći broj osnova za podelu dokumentarnih akreditiva, i to:
1) prema čvrstini obaveze akreditivne banke: opozivi i neopozivi akreditivi,
2) prema pravcu kretanja robe/usluga: uvozni (nostro) i izvozni (loro) akreditivi,
3) prema čvrstini obaveze plaćanja koju preuzima treća banka: potvrđeni (konfirmirani) i
nepotvrđeni (nekonfirmirani) akreditivi,
4) prema mogućnosti prenosa akreditiva na drugog korisnika: prenosivi i neprenosivi akre-
ditivi,
5) prema statusu iznosa akreditiva: obični (prvobitni akreditivni iznos se ne menja u toku
trajanja akreditivnog posla, bez obzira na korišćenje-isplate) i revolving ili rotativni (pred-
viđena je mogućnost povećanja akreditivnog iznosa za iznos koji je u međuvremenu kori-
šćen-isplaćen) akreditivi,
6) prema određivanju trenutka za isplatu a po osnovu podnetih akreditivnih dokumenata:
akreditivi po viđenju (a vista/ by sight) i oročeni (terminski) akreditivi,
7) prema mestu plaćanja po osnovu podnetih dokumenata: domicilirani u zemlji otvaranja
akreditiva i domicilirani u inostranstvu,
8) Prema momentu obezbeđenja sredstava/pokrića za plaćanje prema korisniku: pokriveni i
nepokriveni akreditivi.
Opozivi i neopozivi akreditivi

Kod opozivog akreditiva nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv i pre isteka roka
na koji je akreditiv otvoren. Shodno članu 1078. Zakona o obligacionim odnosima „Opozivi
dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku, te ga banka u svakom trenutku može

izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, ukoliko je to u interesu
nalogodavca”. Ukoliko je opozivi akreditiv prenet na neku drugu banku, izmena ili opoziv pre-
netog akreditiva ima pravno dejstvo tek od momenta kada banka na koju je akreditiv prenet
primi izveštaj o izmeni ili opozivu akreditiva. U slučaju da je banka na koju je prenet akredi-
tiv u međuvremenu izvršila isplatu po osnovu uredno prezentiranih dokumenata ta banka
bi imala pravo da se rambursira odn. naplati od banke koja je izvršila prenos akreditiva na
dotičnu banku i to za period od isplate korisniku do prijema obaveštenja o opozivu akreditiva.
Ukoliko akreditivni uslovi ne sadrže nikakvu oznaku u pogledu statusa opozivosti akreditiva,
smatraće se da je akreditiv opoziv. Shodno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumen-
tarne akreditive UCP 600 svi akreditivi su otvoreni kao neopozivi, ukoliko u tekstu akreditiva
nije navedena drugačija stipulacija.
Kod neopozivog akreditiva nalogodavac ne može opozvati akreditiv pre isteka roka otvo-
renog akreditiva, ukoliko se sa opozivom ne saglasi korisnik akreditiva. Član 3. Jednoobraznih
pravila i običaja za dokumentarne akreditive obavezuje akreditivnu banku, stvarajući čvrstu
i neopozivu obavezu prema korisniku akreditiva. Predviđene obaveze u neopozivom akredi-
tivu se ne mogu izmeniti, niti poništiti bez pristanka svih zainteresovanih strana, a posebno
korisnika akreditiva.
Odlazeći (nostro) i dolazeći (loro) akreditivi

Odlazeći (nostro) i dolazeći (loro) akreditivi se razlikuju prema činjenici da li akreditiv
otvara domaći uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u korist domaćeg
izvoznika. Akreditiv koji je sa gledišta uvoznika odlazeći (nostro) akreditiv, istovremeno je sa
gledišta inostranog izvoznika dolazeći (loro) akreditiv, i obratno.
Nepotvrđeni i potvrđeni akreditivi

Akreditiv može da bude saopšten korisniku akreditiva na više načina: neposredno od stra-
ne akreditivne banke ili od strane neke druge posredničke banke. Kada posrednička banka
u zemlji prodavca korisniku samo saopštava akreditivne uslove tada se radi o aviziranom
akreditivu.
Ukoliko akreditivna banka ovlasti posredničku banku da korisniku potvrdi (konfirmira)
neopozivi akreditiv i kada posrednička banka tako postupi, onda takvo potvrđivanje - konfir-
miranje označava čvrstu dodatnu obavezu posredničke banke uz obavezu akreditivne banke i
tada se radi o potvrđenom ili konfirmiranom akreditivu. Od tog momenta konfirmirajuća
banka postaje jedina banka koja komunicira sa bankom korisnika, razume se štiteći interese
akreditivne banke i nalogodavca.
Prenosivi i neprenosivi akreditivi

Prenosivi i neprenosivi akreditivi se definišu sa aspekta moguće prenosivosti akreditiva.
Po pravilu, akreditivi su neprenosivi. Akreditiv može biti prenosiv samo ukoliko je od strane
akreditivne banke izričito naznačeno da je akreditiv „prenosiv”. Shodno članu 1082. Zakona
o obligacionim odnosima „Dokumentarni akreditiv je prenosiv ili deljiv samo ukoliko je banka
koja otvara akreditiv u korist korisnika akreditiva koga je označio nalogodavac ovlašćena u
uputstvima prvog korisnika da plati u celini ili delimično jednom ili većem broju trećih lica.”
Akreditiv koji je otvoren kao prenosiv ili koji je izmenom uslova postao prenosiv može biti
prenet samo jedanput, na bazi izričitih uputstava banke koja ga otvara i to na drugog korisni-
ka, bilo u istoj ili drugoj zemlji, sem ukoliko akreditivom nije određeno nešto drugo.

Jednokratni i revolving (rotativni) akreditivi

Jednokratni akreditivi se gase iskorišćenjem akreditivnog iznosa na koji je akreditiv
otvoren.
U praksi se događa da akreditivi služe za obavljanje više utvrđenih poslovnih transakcija
između dva partnera koji su u stalnoj poslovnoj vezi. Za obavljanje tih transakcija otvaraju su
posebne vrste akreditiva tzv. rotativni ili revolving akreditivi. Specifičnost rotativnih akre-
ditiva se ogleda u tome što se isti po iskorišćenju prvobitnog akreditivnog iznosa ne gase,
već se njihov iznos obnavlja na nivou iznosa na koji je akreditiv prvobitno otvoren i taj me-
hanizam se ponavlja, sve dok zbir svih izvršenih isplata ne dostigne predviđeni maksimum.
Visina ovog maksimuma se utvrđuje na različite načine, a u praksi su najčešći: određivanje
maksimalnog iznosa definisanjem konkretnog iznosa ili pak označavanjem broja ponavlja-
nja prvobitnog akreditivnog iznosa, čime se automatski određuje i ukupan broj pojedinačnih
isplata korisniku.
Kod rotativnog/revolving akreditiva postoje tri varijante:
- akreditiv se automatski povećava do iznosa prvobitno otvorenog akreditiva i to posle
svakog pojedinačnog korišćenja bez obzira na to da li je pojedinačna tranša iskorišćena ili ne;
- akreditiv se vraća na iznos koji odgovara iznosu na koji je prvobitni akreditiv otvoren, tek
pošto pojedinačne akreditivne tranše budu u celini iskorišćene i
- akreditiv se vraća na iznos na koji je prvobitno otvoren, tek po prijemu naknadnog nalo-
ga inostrane akreditivne banke, a na zahtev isplatne banke. Dakle, akreditiv se u navedenom
slučaju ne obnavlja automatski već isključivo po zahtevu isplatne banke.
Akreditivi po viđenju i terminski akreditivi

Akreditivi po viđenju su oni akreditivi kod kojih se isplata korisniku obavlja neposred-
no posle prezentiranja usklađenih akreditivnih dokumenata. Ova vrsta akreditiva predstavlja
za korisnika najpovoljniju opciju utoliko što omogućava najbrže raspolaganje sredstvima po
osnovu izvršenog izvoza. Interes izvoznika je time zadovoljen, s tim da je interes uvoznika
bitno drugačiji, odn. uvozniku uvek više odgovara kasniji trenutak isplate po akreditivu.
Terminski ili oročeni akreditivi - kao i u slučaju akreditiva po viđenju terminski ili
oročeni akreditivi podrazumevaju obavezu korisnika da dokumenta prezentira u skladu sa
uslovima akreditiva i to u okviru važnosti samog akreditiva. Ono po čemu se ova podvrsta
akreditiva razlikuje od akreditiva po viđenju je činjenica da se u slučaju terminskih akrediti-
va isplata ne vrši odmah i neposredno, već prema unapred definisanoj dinamici. Najčešće se
isplata definiše u odnosu na datum izdavanja otpremnog/transportnog dokumenta ili fakture.
Sasvim je sigurno da upravo transportni dokument može biti jedini dokument na osnovu koga
postoji izvesnost o izvršenoj isporuci odn. predaji robe prevozniku ili špediteru radi otpreme
robe na adresu kupca. U tom pogledu faktura predstavlja dokument koji daje informaciju o
isporuci robe koja je: moguća ili planirana ili izvršena, ali ne predstavlja nepobitan dokaz za
već izvršenu isporuku, te kao takva faktura može poslužiti za manipulaciju kupca. Otuda ve-
ćina akreditiva sadrži striktan zahtev kupca/uvoznika da jedan od dokumenata koji služe za
naplatu po akreditivu bude neizostavno transportni dokument.
U slučaju prezentacije dokumenata posle isteka važnosti akreditiva odn. stavljanja
rezerve na prezentirana dokumenta i neprihvatanja akreditivne banke da dâ svoju sa-
glasnost sa isplatom akreditivnog iznosa, kao moguća rešenja za prevazilaženje situa-
cije najčešće se navode:
- upućivanje dokumenata od strane banke korisnika na adresu banke nalogodavca ili
direktno na adresu nalogodavca sa molbom da se izvrši plaćanje putem inkasa - po pravilu

reč je o dugotrajnom postupku koji može biti praćen određenim kompromisima na koje ko-
risnik - izvoznik mora da pristane u nastojanju da izvrši naplatu izvezene robe ili
- sudski postupak koji bazira na kupoprodajnom ugovoru, čiji ishod je često veoma neizvestan.
Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu

Kod akreditiva čije je mesto plaćanja (domicil) u zemlji domaćeg uvoznika radi se
o akreditivu domiciliranom u zemlji, a ako je isplata kod banke u zemlji inostranog
uvoznika onda je akreditiv domiciliran u inostranstvu. Akreditiv može biti raspoloživ i
u nekoj trećoj zemlji. To je posebno čest slučaj kod konfirmiranih akreditiva, ukoliko banka
izvoznika - korisnika prihvati da konfirmirajuću banku odabere akreditivna banka. Praksa je
da akreditivna banka može kao konfirmirajuću banku odabrati banku iz zemlje izvoznika ili iz
neke treće zemlje sa kojom ima veoma dobru saradnju.
Pokriveni i nepokriveni akreditivi

Pokriveni i nepokriveni akreditivi - veoma bitan momenat kako sa stanovišta rizika pla-
ćanja za korisnika akreditiva tako i sa stanovišta likvidnosti nalogodavca/uvoznika. Obez-
beđenje sredstava za plaćanje prilikom otvaranja akreditiva znači blokadu/imobilizaciju tih
sredstava za nalogodavca, s tim da sâm čin plaćanja po akreditivu znači rizik za nalogodavca
ukoliko do tog momenta nije primio robu koju je platio. To je pogotovo čest slučaj ukoliko se
roba prevozi brodom na većim udaljenostima, posebno ukoliko se radi o linijskim brodovima
koji imaju tačno definisan red plovidbe, na koji niti izvoznik niti uvoznik ne mogu uticati.
Ukoliko se pri tome roba prevozi brodom uz mogućnost odn. neophodnost pretovara to će
dodatno uticati na produženje ukupnog vremena transporta i na vreme isporuke, što ne ide u
prilog nalogodavcu. Alternativu može predstavljati: korišćenje drugih vrsta prevoza, posebno
avionskog kao daleko najbržeg, ukoliko je takav izbor prevoznog sredstva izvodljiv i prihvat-
ljiv sa stanovišta specifičnosti, gabarita i težine robe, kao i sa stanovišta troškova prevoza.
U stabilnim ekonomskim uslovima koje prati stabilan odnos domaće i stranih va-
luta ne postoji problem prihvatanja modela odloženog pokrića od strane akreditivne
banke. U drugačijim uslovima mehanizam obezbeđenja iznosa u stranoj valuti za pla-
ćanje prema inostranstvu podrazumeva obavezu odn. spremnost akreditivne banke da
proda traženi iznos deviza uvozniku - nalogodavcu. Nalogodavac može obezbediti devize
na jedan od sledećih načina:
- iz deviznog priliva ostvarenog naplatom izvršenog izvoza,
- kupovinom deviza od poslovne banke uz angažovanje dinara sa svog tekućeg računa ili pak
zaključenjem ugovora o kreditu sa poslovnom bankom,
- kupovinom deviza od druge poslovne banke uz transfer predmetnih deviznih sredstava na
devizni račun koji ima kod banke koja je otvorila akreditiv prema inostranstvu, te po osnovu
prezentiranih dokumenata zahteva obezbeđenje pokrića za plaćanje dospele obaveze.
Stendbaj akreditiv
Stendbaj akreditiv (eng. Stand by Letter of Credit ili skraćeno SBLC) predstavlja specijalnu
vrsta akreditiva samo po nazivu. Po svojoj suštini stendbaj akreditiv predstavlja garanciju
da će instrument biti aktiviran u slučaju da se ne izvrši neka od klauzula iz osnovnog
ugovora. Ovaj instrument je uveden u praksu posle Velike ekonomske krize u Sjedinjenim
Američkim Državama (1929-1932), a sa ciljem da se spreči mogućnost izdavanja garancija po
kojima niko ne preuzima obavezu plaćanja. Od tog vremena ovlašćenja za izdavanje garancija

u SAD su preuzele osiguravajuće kompanije. U slučaju američkih stendbaj akreditiva, izvoznik

se direktno obraća banci u zemlji uvoznika sa zahtevom da ta banka izda bankarsku garanciju
(najčešće garanciju za dobro izvršenje posla ili garanciju za uredno plaćanje). U slučaju da
je banka uvoznika spremna da izda garanciju mehanizam je sledeći: banka uvoznika izdaje
garanciju uz uslov da od američke banke dobije kontragaranciju kao instrument obezbeđenja.
Upravo takva kontragarancija nosi naziv stendbaj akreditiv. Funkcija stendbaj akreditiva je
obaveza plaćanja na prvi poziv u korist izvoznika, i to u slučaju da je banka uvoznika
platila po osnovu garancije koju je izdala u korist krajnjeg korisnika. Instrument se
aktivira, što praktično znači stvara obavezu plaćanja na prvi poziv korisnika garancije,
u slučaju da nije ispunjena neka klauzula iz ugovora, što mora biti izričito naznačeno
u samom tekstu garancije. U tom pogledu stendbaj akreditiv ima ista svojstva kao i svaka
garancija. Poslovanje sa ovim instrumentom regulisano je ISP 98 International Standby Prac-
tice Publication 1998 (Pravila za međunarodnu praksu za stendbaj akreditive, Izdanje 1998.
godine).
Pored prethodno predstavljene podele akreditiva postoje i posebni tipovi akreditiva, koji
se kod nas relativno malo koriste i koji će stoga biti predstavljeni samo informativno.
Akceptni dokumentarni akreditivi su takvi akreditivi kod kojih se zahteva akceptiran-
je i trate (trasirane menice) od strane akreditivne ili konfirmirajuće banke. Reč je o uvozu
robe na poček, s tim što uvoznik za fakturisani iznos vuče menicu na neku poznatu banku iz
zemlje prodavca, koja će takvu menicu uz predaju određenih robnih i transportnih dokume-
nata akceptirati i o roku honorisati. Da bi se ovaj akcept pribavio uvoznik zahteva od svoje
banke da otvori akceptni dokumentarni akreditiv. Otvaranjem akreditiva prodavac - izvoznik
će dobiti pismeno neopozivo obećanje banke na koju je vučena menica da će mu, ukoliko u
roku važnosti akreditiva podnese odgovarajuća akreditivna dokumenta, banka u zamenu za
njih akceptirati menicu koju će inostrani prodavac vući na nju do visine fakturisanog iznosa.
Takvu će menicu inostrani prodavac zadržati kod sebe, do njene dospelosti ili će istu pre roka
dospelosti dalje eskontovati.
Negocijabilni akreditivi predstavljaju posebnu vrstu akreditiva koji se često praktikuje
u trgovini sa zemljama Dalekog Istoka, gde akreditivna banka na Dalekom Istoku ovlašćuje
svoga korespondenta, na primer, u Evropi da otkupljuje trate (trasirane menice) koje će pro-
davac vući na svoga kupca, gde je banka po čijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u
obavezi prema svom korespondentu da pribavi pokriće za izvršene isplate. Dakle, akreditivna
banka je u obavezi da otkupi menice koje se vuku na nalogodavca ili na drugog trasata, tj. da
obezbedi otkup menice od strane druge - negocirajuće banke. Korisnik kod ove vrste akredi-
tiva podnosi akreditivna dokumenta ovlašćenoj banci zajedno sa menicom koju popunjava na
iznos dokumenata i vuče prema akreditivnim uslovima. Isplatna banka će akreditivna doku-
menta zajedno sa menicom proslediti akreditivnoj banci koja je obavezna da je rambursira za
takvu isplatu.
Paking akreditiv se najčešće javlja kod zemalja Južne Afrike, Australije, Novog Zelanda
i Azije a po osnovu trgovine vunom, pamukom, pirinčem i čajem. Reč je o zemljama kod ko-
jih nije razvijeno kreditiranje izvoza, te se specijalnim akreditivima omogućava da izvoznik
- korisnik kod svoje lokalne banke može podići jedan deo akreditivnog iznosa u vidu avansa-
akontacije (bez podnošenja akreditivnih dokumenata), sve u cilju pakovanja i pripreme robe
za otpremu odn. izvoz. Kod prezentacije akreditivnih dokumenata isplata po akreditivu se vrši
uz umanjenje za iznos isplaćenog avansa.
Akreditiv sa crvenom klauzulom (red clause - otkucana crvenim slovima) predstavlja
akreditiv kojim se ovlašćuje korisnik akreditiva da može da sredstva podigne unapred, kao
akontaciju i to bez podnošenja akreditivnih dokumenata. Ovakvu vrstu akreditiva nalogodav-
ci će otvarati samo onim partnerima - izvoznicima u koje oni imaju poverenje. Unošenje „cr-

vene“ klauzule se može učiniti na dva načina i to kao: „clean“ (čisto) ili „unsecured red clause“
(neobezbeđena crvena klauzula).
Razlika između „Packing credits“ i akreditiva „sa crvenom klauzulom“ ogleda se u tome
što sav rizik u vezi sa isplaćenom akontacijom kod paking akreditiva snosi lokalna banka,
dok kod akreditiva sa crvenom klauzulom - rizik snosi akreditivna banka, odnosno njen nalo-
godavac kupac - uvoznik. U praksi se često ne vodi dovoljno računa o razlici između ove dve
vrste kreditnih operacija, pa se često neopravdano izjednačavaju paking akreditiv i akreditiv
sa crvenom klauzulom.
Akreditivi sa zelenom klauzulom (green clause - otkucana zelenom bojom) se najčešće
koriste u trgovini vunom u Australiji. Kao i kod akreditiva sa crvenom klauzulom i u ovom
slučaju se korisniku akreditiva omogućava da bez predaje akreditivnih dokumenata dobi-
je avans, s tim što se kod akreditiva sa zelenom klauzulom zahteva da prodata roba bude
uskladištena na ime banke.
Reeksportni akreditivi služe za obavljanje reeksportnih poslova. Reeksportni poslovi
podrazumevaju višestruko obavljanje uvoza i izvoza određene robe, iz jedne u drugu zemlju, a
preko određene tranzitne zemlje. Reeksportni poslovi u međunarodnoj trgovini omogućavaju
trgovinu često između onih zemalja čiji međusobni bilansi, sa aspekta plaćanja, ne dozvol-
javaju neograničenu trgovinu ili trgovinu u oba pravca. S druge strane, reeksportni poslovi
omogućavaju brži, odnosno efikasniji izvoz i uvoz roba, baš putem otvaranja reeksportnih
akreditiva.
Podakreditiv (eng. Back to back credits; franc. Contre credits; credit secondary; nem. Ge-
genakreditiv; ital. credito supsidario) predstavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim što se on
javlja u slučajevima kada nije dozvoljeno prenošenje akreditiva sa jednog na drugog korisni-
ka. To može biti i slučaj, kada se prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju prenosivog
akreditiva ili kada je ovaj otvoren, ali sadrži klauzule koje ne odgovaraju stranom isporučiocu
ili kada prodavac neće da otkrije svom kupcu identitet inostranog proizvođača ili isporučioca
robe. Ovaj podakreditiv se otvara na osnovu prvobitnog akreditiva, pod istim uslovima, osim:
cene (po jedinici mere), datuma utovara i važnosti. Dakle, ciljevi koji se postižu prenosom
akreditiva, mogu se realizovati i otvaranjem tzv. podakreditiva pod kojim se podrazumeva
dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca (prvi korisnik), na osnovu posebnog spo-
razuma o pokriću (prodavčeva banka ne dobija novčano pokriće već pravo naplate glavnog
akreditiva), izdaje banka u korist drugog korisnika (koji je prodavac prvom korisniku iz drug-
og osnovnog ugovora). Glavni akreditiv predstavlja finansijsku podlogu prodavcu/korisniku
za otvaranje podakreditiva. Dakle, prodavac koristi neki već postojeći akreditiv koji je otvoren
u njegovu korist, kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog akreditiva, na način da on sva
svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Na taj način,
banka ima izvesnu sigurnost da će svoja sredstva uložena u finansiranje podakreditiva, moći
da naplati iz prvog, odnosno osnovnog akreditiva. Glavni i podakreditiv su potpuno pravno sa-
mostalni i odvojeni i stoga pod-akreditivna banka, posebno zbog karaktera pokrića, mora da
vodi računa da honoriše (isplaćuje, akceptira i otkupljuje) samo ona dokumenta koja mnogo
ne odstupaju od glavnog akreditiva, da bi kasnije ista mogla naplatiti od banke koja je izdala
glavni akreditiv. Kad podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala, ista poziva prodavca
da svojom fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva (jer faktura mora glasiti na
njegovo ime), te da iskupljene dokumente prezentira akreditivnoj banci iz glavnog akreditiva.
Razlike između prenosivog akreditiva i pod-akreditiva - kod prenosivog akreditiva se
radi o prenosu jednog istog akreditiva, sa prvog na drugog korisnika, dok se kod podakrediti-
va otvara novi akreditiv, a na bazi prvog, dakle već postojećeg akreditiva. Razlika između pre-
nosivog akreditiva i podakreditiva se ogleda u sledećem: akreditiv se može prenositi sa prvog
korisnika na novog korisnika samo po izričitom ovlašćenju kupca, dok se prilikom otvaranja
podakreditiva ne traži saglasnost kupca.

Međusobni odnosi učesnika kod dokumentarnog akreditiva

Kod dokumentarnih akreditiva po osnovi izvoza - uvoza robe mogu postojati četiri različite
vrste pravnih odnosa:
- odnosi između klijenta (nalogodavca) i banke koja otvara akreditiv,
- odnosi između nalogodavca i korisnika akreditiva,
- odnosi između banke koja otvara akreditiv i banke izvršioca i
- odnosi između banke izvršioca i korisnika akreditiva.
• Pravni odnosi između klijenta i banke koja otvara akreditiv određuju se ugovorom o
akreditivu i započinju izdavanjem naloga banci od strane klijenta. Ugovor se često smatra
zaključenim sa prihvatanjem naloga za otvaranje akreditiva od strane banke. Sa otvaranjem
akreditiva banka preuzima obavezu prema klijentu - nalogodavcu da će korisniku akrediti-
va isplatiti određenu sumu novca, ukoliko korisnik ispuni uslove koji su predviđeni samim
akreditivom.
• Pravni odnosi između nalogodavca i korisnika akreditiva stvaraju se na osnovu poseb-
nog pravnog posla i oni nemaju neposrednu vezu sa ugovorom o akreditivu. Akreditiv služi
samo za realizaciju tog drugog pravnog posla. Dakle, nalogodavac nije u obavezi prema ko-
risniku po osnovu samog akreditiva već po osnovu nekog drugog pravnog posla.
• Pravni odnos između banke koja otvara akreditiv i banke izvršioca nastaje po osnovu
nekog drugog pravnog posla, u vezi sa kojim banka izvršilac u stvari predstavlja punomoćnika
(zastupnika) banke koja otvara akreditiv.
• Između korisnika akreditiva i banke izvršioca ne postoji direktan pravni odnos,
budući da je ista banka prema korisniku akreditiva samo u ulozi punomoćnika, zastupnika
banke koja je izvršila otvaranje akreditiva.
I pored postojanja regulative kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou akre-
ditivno poslovanje je praćeno određenim rizicima:
- rizici vezani za mogućnost falsifikata dokumenata,
- rizici po osnovu odluka vlada ili država a koje imaju za posledicu embargo na uvoz određenih
roba ili roba iz određenih zemalja ili pak embargo na plaćanja u određene zemlje itd,
- rizici po osnovu više sile: prirodne katastrofe, građanski ratovi i slično,
- rizik za nalogodavca: isporuka manje količine robe od ugovorene, loš kvalitet primljene robe,
prerano ili prekasno izvršena isporuka, što stvara probleme sa plasmanom uvezene robe,
oštećenja ili gubitak robe u transportu, valutni rizik, ukoliko valuta iz ugovora nije identična
nacionalnoj valuti itd,
- rizik za akreditivnu banku: nesolventnost nalogodavca i drugi,
- rizik za korisnika: neusklađenost sa akreditivnim uslovima, kašnjenje ili izostanak plaćanja
od strane akreditivne banke i drugi.
Dokumenta u akreditivnom poslu

Imajući u vidu da banke posluju samo sa dokumentima a ne i sa robom, kao i
činjenicu da se plaćanja mogu izvršiti samo ukoliko su dokumenta usklađena sa uslo-
vima akreditiva, od posebnog značaja je sprovođenje postupaka u vezi sa dokumenta-
cijom.
Banka koja prima dokumenta za naplatu od korisnika mora da se uveri da:
• je propratno pismo zajedno sa dokumentima dostavio korisnik na svom memorandumu,
• je pismo naslovljeno na banku koja prima dokumenta i da to pismo nosi aktuelan datum u
momentu predaje istog banci,

• su u pismu navedeni sledeći podaci: identifikacioni broj akreditiva zaveden kod akreditivne
banke, kao i identifikacioni broj akreditiva zaveden kod banke korisnika,
• su sva naznačena dokumenta i priložena uz dopis,
• je nominalna vrednost isporučene robe naznačena u dokumentima identična naznaci u pro-
pratnom pismu (u slučaju kada se po jednom akreditivu realizuje više delimičnih isporuka
mogući su previdi u kompletiranju dokumentacije),
• su sva priložena dokumenta datirana pre isteka ili na datum poslednjeg roka za isporu-
ku robe (u suprotnom banka korisnika ima obavezu da prilikom obraćanja akreditivnoj ili
konfirmirajućoj banci naznači svako pojedinačno odstupanje u pogledu roka),
• je banka koja šalje dokumenta na naplatu isplatna, akceptna, negocirajuća ili banka remitent,
• su instrukcije za plaćanje jasne i razumljive.
Potrebno je da:
• je tačan poziv na dokumentarni akreditiv,
• je akreditiv u roku važnosti (nije istekao rok važnosti i nije poništen),
• je saldo akreditiva (posebno u slučaju kada su predmetnim akreditivom predviđene
delimične isporuke) dovoljan za pokriće nominalne vrednosti podnetih dokumenata,
• su podneta sva dokumenta koja su zahtevana akreditivnim uslovima,
• su uzete u obzir prethodne izmene ili korišćenja akreditiva (koje mogu imati za posledicu
smanjenje akreditivnog iznosa).
Sledi prikaz uobičajenih i najznačajnijih dokumenata za naplatu po akreditivu.
Komercijalna faktura
Detalji treba da budu što jednostavniji. Ukoliko se zahteva da faktura bude potpisana, ove-
rena, moraju se dati posebne instrukcije u tom pogledu, uvek imajući u vidu da instrukcije
moraju biti u skladu sa kupoprodajnim ugovorom (tzv. finansijska klauzula). Kod fakture mo-
ra biti moguće utvrditi sledeće:
• da je izdata od strane korisnika akreditiva,
• da opis robe/usluga odgovara opisu u akreditivu,
• da su u fakturu uključeni svi detalji o robi, pojedinačnim i ukupnim cenama u skladu sa
akreditivom,
• da je valuta navedena u fakturi ista kao u akreditivu,
• da faktura pokriva celu isporuku, ukoliko delimične isporuke nisu dozvoljene,
• da je podnet tačan broj originala i kopija.
Transportna dokumenta
Mnogi problemi po dokumentarnim akreditivima su povezani upravo sa transportnim do-
kumentima. Poznato je da transport može biti: pomorski, vazdušni, drumski, železnički, rečni,
poštom i kombinovani. Uvoznik će po pravilu konsultovati svog špeditera u vezi sa praksom
na tržištu izvoznika, te u skladu sa saznanjima opredeliti konkretan modalitet prevoza ili or-
ganizovati preuzimanje robe direktno od izvoznika, u zavisnosti od pariteta isporuke koji je
definisan ugovorom o kupoprodaji.
Najčešće korišćena transportna dokumenta su:
- konosman, tj. brodski tovarni list (B/L - Bil of Lading),
- železnički tovarni list (Railway Bil),
- kamionski tovarni list (CMR),
- avionski tovarni list (AWB - Air Way Bil),

- dokument o multimodalnom transportu (kontejnerska isporuka robe koja se trans-

portuje kamionom, vozom, avionom ili brodom, a ponekad i kombinacijom više vrsta pre-
voza).
Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive (UCP 600) sadrže posebne
odredbe/članove za svaku vrstu transportnog dokumenta. Stoga je prilikom podnošenja
dokumenta za naplatu neophodno obratiti pažnju da:
• je izdat pun set originala (isti su posebno obeleženi radi veće sigurnosti),
• je naznačen naziv primaoca robe u skladu sa uslovima akreditiva,
• transportni dokument obavezno nosi naziv prevoznika ili njegovog agenta,
• su naziv i adresa stranke koju treba obavestiti o prispeću robe u skladu sa uslovima akre-
ditiva,
• opis robe generalno odgovara opisu robe navedenom u akreditivu,
• dokumenta treba da budu „clean“, tj. da ne sadrže klauzule koje dokumenta čine „nečistim“,
• da je oznaka „vozarina plaćena“ navedena u skladu sa zahtevom iz akreditiva.
Dokumenta o osiguranju
Ukoliko je akreditivom zahtevan dokument o osiguranju, takav zahtev mora biti
veoma precizan o kom dokumentu se radi, tj. da li se zahteva polisa osiguranja ili
sertifikat o osiguranju i koje rizike treba da pokriva zahtevani dokument.
Polisa osiguranja treba da bude izdata na iznos koji predstavlja najmanje 110% od
vrednosti robe koja je predmet isporuke (10% uvećanja se odnosi na troškove koje bi ko-
risnik akreditiva imao po osnovu postupka naplate štete od osiguravajuće kompanije).
Takođe, polisa mora da sadrži mesto otpreme i mesto isporuke. Rizici koji se pokrivaju po-
lisom moraju biti precizno navedeni, otuda treba izbegavati izraze „svi rizici“ ili „uobičajni
rizici“, što je nekada bila praksa. Kod ovog dokumenta važi kao apsolutno pravilo da ukoliko
se zahteva polisa mora biti prezentirana polisa a ukoliko se zahteva certifikat o osiguranju,
a prezentirana je polisa, banka će prihvatiti polisu budući da je polisa „jača“ od certifikata
jer polisa predstavlja hartiju od vrednosti. Pored toga neophodno je proveriti da:
• je prezentiran ceo set dokumenata o osiguranju,
• je dokument o osiguranju izdat i potpisan od strane osiguravajuće kompanije,
• je datum osiguranja ili datum od koga počinje da važi osiguranje najkasnije datum uto-
vara robe na brod, ili datum otpreme ili datum preuzimanja robe radi otpreme, a u zavis-
nosti od pariteta,
• je vrednost osigurane robe u skladu sa akreditivnim zahtevima,
• dokument o osiguranju glasi na istu valutu kao i akreditiv,
• opis robe u dokumentu o osiguranju odgovara opisu u fakturi,
• pokriva robu od određene luke utovara ili mesta preuzimanja do luke istovara ili tačke
isporuke,
• pokriva rizike koji su navedeni u akreditivu i da su rizici jasno definisani.
Ostala dokumenta
Ukoliko se akreditivom zahtevaju druga dokumenta, osim transportnih dokumenata,
dokumenata o osiguranju i komercijalnih faktura, neophodno je da bude naznačeno ko je
ili koja institucija je nadležna za izdavanje takvih dokumenata, kao i kakve podatke treba
da sadrže. Ukoliko u akreditivu nije navedeno ništa određenije, banke će prihvatiti doku-
menta kakva su podneta, pod uslovom da podaci koji su navedeni u takvim dokumentima
nisu u neskladu sa bilo kojim drugim zahtevanim dokumentom koji je prezentiran po pred-
metnom akreditivu.

U ostala dokumenta spadaju:

- Jedinstvena carinska isprava kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena,
- Lista pakovanja,
- Uverenje o poreklu robe koje izdaje korisnik ili Privredna komora, isto se overava ili
legalizuje zavisno od propisa zemlje izvoznika,
- Uverenje o inspekciji se po pravilu izdaje od strane nezavisnih institucija i predstavlja
potvrdu da je stvarno utovarena roba u količini i kvalitetu kako je i navedeno u dokumen-
tima,
- Certifikat o poreklu robe kojim se dokazuje da roba ne potiče iz reeksporta,
- Zapisnici o kvalitativnom prijemu robe,
- Razni atesti proizvođača,
- Težinski list/certifikat.
Generalno posmatrano, koja će dokumenta biti zahtevana zavisi od ugovorenih
uslova spoljnotrgovinskog posla, kao i od vrste prevoza i ugovorene INCOTERMS
2000 klauzule. Što je proizvod složeniji, posebno ukoliko se radi o izradi i isporuci pred-
meta na bazi ekskluzivne porudžbine od strane kupca, to će biti zahtevano više dokumena-
ta, kojima se dokazuje kvalitet, uredno puštanje u pogon, obuka i drugi aspekti.
Važi kao pravilo da ukoliko se akreditivom zahteva da neki dokument bude izdat
kao „certifikat“, takav dokument mora biti obavezno potpisan. U slučaju isporuka ro-
ba koje su praćene ekstremno velikim brojem specifikacija i drugih priloga, preporučljivo
je da se akreditiv ne opterećuje zahtevima u pogledu veoma detaljnih lista pakovanja i
težinskih lista. U takvom slučaju partneri se mogu dogovoriti, te ugovorom ili aneksom
ugovora utanačiti da će predmetna dokumenta biti poslata od strane izvoznika direktno
uvozniku.
Pažnje vredna je činjenica da akreditivi (razume se neopozivi) a posebno kon-
firmirani akreditivi predstavljaju jedan od veoma atraktivnih instrumenata sa
stanovišta forfetinga. Naime, već u toku pregovora o zaključenju kupoprodajnog ugovora
odn. ugovora o izvozu izvoznik može pregovarati o forfetingu. Kao zainteresovana pravna
lica mogu se pojaviti: banka korisnika ili neka druga banka u istoj zemlji ili specijalizovane
forfeting kuće. Po prijemu akreditiva izvoznik može konkretizovati pregovore u vezi sa
transakcijom, čime direktno stvara uslove za unapređenje sopstvene likvidnosti. Efekat
forfetinga će u velikoj meri zavisiti kako od boniteta samog izvoznika, tako i od boniteta i/
ili međunarodnog rejtinga akreditivne banke ili konfirmirajuće banke.
Lista zemalja u korist čijih pravnih lica je u toku 2012. godine

otvoren najveći broj akreditiva od strane pravnih lica iz Srbije:
Kina, Nemačka, Italija, Slovenija i Turska, s tim da je evidentan interes za akreditivno po-
slovanje sa izvoznicima iz Hong Konga, Tajvana, Malezije i Bangladeša. Dakle, pored tradi-
cionalnih trgovinskih partnera iz zemalja Evropske unije uočava se intenzivan rast uvoza iz
zemalja Dalekog Istoka, što ima za posledicu izmenu struktura, kvaliteta i dizajna roba koje
se uvoze, te plasiraju na tržištu Republike Srbije.
Zbog značaja i specifičnosti koju ima konfirmirani akreditiv, kao i drugi konfirmirani
instrumenti, a to su stendbaj akreditiv i bankarska garancija, fenomen konfirmacije će biti
detaljno predstavljen u odvojenom prikazu.
Činjenica je da mnoga pravna lica prilikom izbora instrumenta platnog prometa, po-
sebno kada se radi o uvoznim poslovima, daju prednost plaćanju putem doznake (tzv. Open
account što doslovce znači: „Otvoreni račun”), budući da time stvaraju uslove za promtno
izvršenje doznake. Taj model plaćanja praćen je mogućnošću dobijanja kopije SWIFT-na-

loga od svoje poslovne banke a koja služi kao dokaz da je plaćanje izvršeno, te da izvoznik
može otpremiti robu ili potvrditi spremnost robe za preuzimanje od strane kupca (u za-
visnosti od pariteta koji su partneri utanačili prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji
ili prilikom potvrđivanja porudžbine od strane kupca, što je u vreme masovnog korišćenja
interneta sve češći slučaj).
Najčešće zablude koje se odnose na dokumentarni akreditiv

Nema sumnje da dokumentarni akreditiv predstavlja najpouzdaniji instrument plaćanja.
Akreditiv je istovremeno i veoma specifičan instrument utoliko što zahteva veoma detaljno
poznavanje svih elemenata i finesa, kao i intenzivnu saradnju između izvoznika i njegove
poslovne banke, kao i između uvoznika i njegove poslovne banke. Uprkos svemu navede-
nom pojam akreditiva je praćen određenim zabludama, od kojih posebnu osetljivost nose
sledeće situacije:
• akreditiv pruža 100% izvesnost naplate - neki proizvođači/izvoznici su čak skloni da
odmah po prijemu informacije o otvorenom akreditivu u njihovu korist konstatuju „da su
stigle pare iz inostranstva“. Razume se, otvaranje akreditiva je preduslov za naplatu pro-
tivvrednosti izvezene robe, s tim da je neophodno da izvoznik obrati pažnju na sve akre-
ditivne uslove, reaguje u slučaju nejasnoća, nepotpunosti zahteva, te proceni da li je neki
od zahteva nemoguće ispuniti, kako bi se blagovremeno otpočeo postupak neophodnih
izmena po akreditivu, te stvaranja uslova za nesmetanu realizaciju ugovora. Potom sledi
kompletiranje dokumenata u skladu sa zahtevanim uslovima iz akreditiva;
• veoma često uvoznik veruje da ukoliko je roba izgubljena ili oštećena u transportu
neće biti isplate u korist korisnika - izvoznika. Eventualni gubitak ili oštećenje pošiljke
u transportu mogu biti predmet naplate odštete po osnovu osiguranja robe putem polise
osiguranja ili sertifikata o osiguranju. Dakle, akreditivna banka odn. konfirmirajuća banka
moraju postupiti u skladu sa akreditivnim uslovima, te izvršiti isplatu po osnovu uredno
prezentiranih dokumenata od strane korisnika-izvoznika. Taj princip važi čak i u slučaju
da je roba izgubljena ili oštećena u toku transporta.
O akreditivima se najčešće govori sa stanovišta uvoza i rizika kojima su praćene takve
transakcije. Mnoge poslovne banke kod nas su uvele praksu postavljanja obrazaca zahteva
za otvaranje akreditiva na sopstvene web-stranice, sve u cilju edukacije aktuelnih i potenci-
jalnih klijenata. Činjenica je da je svaki izvozni posao veliki izazov. Sigurno je da se i afirmis-
ani izvoznici konsultuju sa svojim poslovnim bankama. Za pravna lica koja se nalaze na putu
da osmisle svoje prve izvozne transakcije potreba za konsultovanjem sa poslovnom bankom
je tim izraženija. U tom smislu preporuke u pogledu izbora instrumenta platnog prometa sa
inostranstvom zaslužuju posebnu pažnju.
Primer Swift Format Naloga za otvaranje akreditiva

Budući da su sve banke u Republici Srbiji u obavezi da koriste SWIFT-sistem uobičajena
je praksa da banke, posle izvršenih usaglašenja svih aspekata koji se odnose na otvaran-
je nostro akreditiva prema inostranstvu, svojim klijentima dostavljaju pripremljen nacrt
(draft) poruke radi pribavljanja konačne saglasnosti klijenta pre upućivanja poruke za ot-
varanje akreditiva ino-banci. U tom smislu navodi se primer uz neophodna objašnjenja:

SWIFT FORMAT NALOGA ZA OTVARANJE DIREKTNOG AKREDITIVA

/ NALOGA ZA OTVARANJE KONFIRMIRANOG AKREDITIVA
SWIFT FORMAT MT 700
Opis Unos podataka
Sender/ SWIFT CODE AKREDITIVNE BANKE
Akreditivna banka
Message Type/ MT 700 - STANDARDIZOVAN TIP SWIFT
Vrsta SWIFT poruke PORUKE ZA OTVARANJE AKREDITIVA
Receiver/ Primalac- SWIFT CODE BANKE KORISNIKA ILI KONFIRMIRAJUĆE BANKE
banka korisnika
Message Text /Tekst poruke
Form of
Documentary
Credit/ 40A: IRREVOCABLE/NEOPOZIVI, ŠTO ZNAČI BEZ
Vrsta MOGUĆNOSTI OPOZIVA OTVORENOG AKREDITIVA
dokumentarnog
akreditiva
Documentary
Credit Number/
BROJ 20: AKREDITIVNA BANKA UNOSI BROJ AKREDITIVA IZ SVOJE EVIDENCIJE
DOKUMENTARNOG
AKREDITIVA
Reference to Pre- 23: IDENTIFIKACIJA NAJAVE OTVARANJA AKREDITIVA,
Advice/ UKOLIKO JE NAJAVA PRETHODILA UPUĆIVANJU
POZIV NA NAJAVU INSTRUKCIJE ZA OTVARANJE AKREDITIVA
OTVARANJA
Date of Issue/ 31C: UNETI DATUM OTVARANJA AKREDITIVA ODN.
DATUM IZDAVANJA OTVARANJA KONFIRMIRANOG AKREDITIVA
40E: UCP LATES VERSION ŠTO ZNAČI: UCO NAJNOVIJA REVIZIJA
Applicable Rules/ DOKUMENTA IZDATOG OD STRANE MEĐUNARODNE TRGOVINSKE
PRIMENA PRAVILA KOMORE - ICC.
ZA AKREDITIVE REČ JE O UOBIČAJENOJ FORMULACIJI KOJA PREDSTAVLJA
POZIVANJE NA PRIMENU NAJNOVIJE VERZIJE/REVIZIJE
JEDNOOBRAZNIH PRAVILA ZA AKREDITIVE
31D: UNETI DATUM I MESTO ISTEKA VAŽNOSTI AKREDITIVA, POSLE
KOG DATUMA AKREDITIV VIŠE NIJE U VAŽNOSTI. AKREDITIV MOŽE
BITI PRODUŽEN UKOLIKO SE SA TOM OPCIJOM SLOŽE SVI UČESNICI
U POSLU, DAKLE IZVOZNIK, UVOZNIK, AKREDITIVNA BANKA I
Date and Place of BANKA KORISNIKA, KAO I KONFIRMIRAJUĆA BANKA, UKOLIKO
Expiry/ JE AKREDITIV OTVOREN KAO KONFIRMIRAN. INICIJATIVA ZA
DATUM I MESTO PRODUŽENJE NAJČEŠĆE POTIČE OD KORISNIKA - IZVOZNIKA BILO
ISTEKA VAŽNOSTI ZBOG TOGA ŠTO ROBA NIJE PRIPREMLJENA ZA OTPREMU/IZVOZ ILI
AKREDITIVA PAK ZBOG TOGA ŠTO SE, UKOLIKO JE ROBA OTPREMLJENA, KASNI
ZA KOMPLETIRANJEM I PREZENTACIJOM DOKUMENATA. ZAHTEV
ZA PRODUŽENJE VAŽNOSTI AKREDITIVA SE MOŽE UPUTITI KAKO U
TOKU VAŽNOSTI AKREDITIVA, TAKO I PO ISTEKU VAŽNOSTI, UKOLIKO
NIJE DRUGAČIJE DEFINISANO U SAMOM TEKSTU AKREDITIVA.

Opis Unos podataka

Applicant/ 50: PUN NAZIV I ADRESA, UKLJUČUJUĆI
NALOGODAVAC ZEMLJU, SEDIŠTA NALOGODAVCA
Beneficiary/ 59: PUN NAZIV I ADRESA, UKLJUČUJUĆI ZEMLJU,
KORISNIK SEDIŠTA KORISNIKA AKREDITIVA
Currency Code/
Amount/ 32B: OZNAKA VALUTE I NOMINALNI IZNOS U VALUTI (PRAKSA
OZNAKA VALUTE/ JE DA SE IZNOS NAZNAČAVA BROJEVIMA I REČIMA)
IZNOS U VALUTI
Maximum Credit
39B: UOBIČAJENA FORMULACIJA GLASI:
Amount/
+ KOJI NE PRELAZI IZNOS NAZNAČEN U POLJU 32B ILI
MAKSIMALAN
+ PLUS/MINUS (+/-) 5% (OD IZNOSA AKREDITIVA)
IZNOS AKREDITIVA
41A: NAVESTI SWIFT KOD/ OZNAKU BANKE KOD KOJE ĆE AKREDITIV
BITI RASPOLOŽIV, ŠTO ZNAČI BANKU KOJOJ SE UPUĆUJU DOKUMENTA
ZA NAPLATU OD STRANE BANKE KORISNIKA, A TO JE ISTOVREMENO
BANKA KOJA ĆE IZVRŠITI PLAĆANJE PO OSNOVU USKLAĐENE
Available With...
PREZENTACIJE DOKUMENATA ZA NAPLATU.
By.../
NAVESTI MODALITET PLAĆANJA:
AKREDITIV
+ BY SIGHT - PO VIĐENJU, ODN. ODMAH PO PREZENTIRANJU
RASPOLOŽIV KOD…
DOKUMENATA ILI
PO OSNOVU…
+ BY DEFERRED PAYMENT - UKOLIKO JE DEFINISANO ODLOŽENO
PLAĆANJE.
SVE POJEDINOSTI U VEZI SA ODLOŽENIM
PLAĆANJEM SE NAVODE U POLJU 42P
Deffered 42P: NAVODE SE DETALJI KAO NA PRIMER: 60 DAYS AFTER
Payments Details/ INVOICE DATE (60 DANA OD DATUMA ISPOSTAVLJANJA
POJEDINOSTI KOJE FAKTURE) ILI 60 DAYS AFTER TRANSPORT DOCUMENT DAY OF
SE ISSUANCE (60 DANA OD DATUMA IZDAVANJA TRANSPORTNOG
ODNOSE NA DOKUMENTA, KOJI MOŽE BITI VEOMA PRECIZNO NAZNAČEN
ODLOŽENO KAO NA PRIMER: ŽELEZNIČKOG TOVARNOG LISTA, AVIONSKOG
PLAĆANJE TOVARNOG LISTA, ŠPEDITERSKE POTVRDE I DRUGO)
43P: DELIMIČNE ISPORUKE DOZVOLJENE ILI DELIMIČNE
ISPORUKE NISU DOZVOLJENE (ŠTO ZNAČI DA KOMPLETNA
NARUČENA ROBA MORA BITI ISPORUČENA JEDNOKRATNO,
Partial
ODN. U JEDNOM LOTU). NEPRIDRŽAVANJE KLAUZULE PREMA
Shipments/
KOJOJ NISU DOZVOLJENE DELIMIČNE ISPORUKE U SMISLU
DOZVOLJENOST
IZVRŠAVANJE ISPORUKE SAMO DELA ROBE PREDVIĐENE
DELIMIČNIH
AKREDITIVOM PREDSTAVLJA ODSTUPANJE OD AKREDITIVNIH
ISPORUKA
USLOVA, KOJE AUTOMATSKI POVLAČI STAVLJANJE TAKOZVANE
REZERVE NA DOKUMENTA, ČIME SE OD STRANE AKREDITIVNE ILI
KONFIRMIRAJUĆE BANKE BLOKIRA ISPLATA PO AKREDITIVU
Transhipment/
43T: DOZVOLJEN ILI NIJE DOZVOLJEN
PRETOVAR

Opis Unos podataka

Place of Taking in
Charge/ Dispatch
from.../Place of 44A: NAVESTI MESTO U ZAVISNOSTI OD DOGOVORENE
Receipt MESTO VRSTE PREVOZA I PARITETA ISPORUKE ROBE A MOGU BITI
PREUZIMANJE NAVEDENA I SVA MESTA: MESTO UTOVARA ODN. PREUZIMANJA
ROBE/MESTO ROBE UKOLIKO TO ČINI PREVOZNIK PO OSNOVU NALOGA/
OTPREME INSTRUKCIJA KUPCA, KAO I MESTO DO KOGA SE ROBA OTPREMA
ROBE/MESTO
PRIJEMA ROBE
For
Transportation to
/or Place of Final
Destination/
44B: NAVESTI MESTO DO KOGA SE ROBA OTPREMA
ZA PREVOZ
DO......ODNOSNO
MESTO KONAČNE
ISPORUKE
Latest Day of
Shipment/
POSLEDNJI DAN 44C: NAVESTI KONKRETAN DATUM
ZA OTPREMU
ROBE
45A: + NAVESTI PRECIZAN OPIS ROBE NA JEZIKU KOJI JE UNAPRED
Description of USAGLAŠEN UGOVOROM UZ NAVOĐENJE:
Goods / Services + UKUPNE KOLIČINE ROBE
OPIS ROBE/ + VRSTE I BROJA PAKOVANJA
USLUGA + PARITETA ZA ISPORUKU ROBE
+ BROJA I DATUMA UGOVORA
46A: + POTPISANA FAKTURA U TAČNO ODREĐENOM BROJU
PRIMERAKA, UZ NAVOĐENJE BROJA ORIGINALA I BROJA KOPIJA
+ TRANSPORTNI DOKUMENT KAO NA PRIMER: CERTIFIKAT
PREVOZNIKA O PREUZIMANJU ROBE RADI OTPREME NA ADRESU
NALOGODAVCA/UVOZNIKA (SA NAZNAKOM REGISTARSKOG BROJA
KAMIONA KOJIM SE OBAVLJA PREVOZ ROBE) ILI ŽELEZNIČKI
Documents
TOVARNI LIST, ILI AVIONSKI TOVARNI LIST ILI KONOSMAN -
Required/
BRODSKI TOVARNI LIST I DRUGO
ZAHTEVANA
+ POLISA OSIGURANJA ROBE ILI CERTIFIKAT O OSIGURANJU ROBE
DOKUMENTA
+ LISTA PAKOVANJA ROBE
+ CERTIFIKAT O POREKLU ROBE
+ ATEST O KVALITETU ISPOSTAVLJEN OD STRANE NADLEŽNE
INSTITUCIJE - UZ NAVOĐENJE PUNOG NAZIVA INSTITUCIJE KOJA JE
IZDALA ATEST, UKOLIKO JE TO ZAHTEVANO USLOVIMA AKREDITIVA
+ I EVENTUALNO DRUGA DOKUMENTA.

Opis Unos podataka

47A: MOGUĆI DODATNI USLOVI:
+ SVA DOKUMENTA MORAJU NOSITI OZNAKU PREDMETNOG AKREDITIVA
+ ZAHTEVANA DOKUMENTA MORAJU BITI POSLATA DIREKTNO AKREDITIVNOJ
ILI KONFIRMIRAJUĆOJ BANCI U JEDNOM PAKETU/KOVERTI/OMOTU
SPECIJALNOM KURIRSKOM SLUŽBOM (ČEST JE SLUČAJ NAVOĐENJA PUNOG
NAZIVA KURIRSKE SLUŽBE SA KOJOM SE SARAĐUJE KAO NA PRIMER: DHL ILI
UPS I NEKE DRUGE), S TIM DA JE MOGUĆE DA SE IZBOR KURIRSKE SLUŽBE
PREPUSTI BANCI KORISNIKA, U ZAVISNOSTI OD TOGA ŠTA JE DEFINISANO
UGOVOROM U POGLEDU IZBORA KURIRSKE SLUŽBE, KAO I U ZAVISNOSTI OD
TOGA KOJA UGOVORNA STRANA PLAĆA TROŠKOVE ANGAŽOVANJA KURIRSKE
SLUŽBE)
+ PROVIZIJA OD... (NAVESTI KONKRETAN IZNOS NA PRIMER: EUR 100,00)
ĆE BITI NAPLAĆENA ZA SVAKI SET DOKUMENATA KOD KOGA SE UTVRDI
Additional
ODSTUPANJE U ODNOSU NA AKREDITIVOM ZAHTEVANE USLOVE
Conditions/
+ KOPIJA SVIH POJEDINAČNIH DOKUMENATA ZA POTREBE AKREDITIVNE
DODATNI USLOVI
BANKE. UKOLIKO ZANTEVANE KOPIJE NISU PREZENTIRANE BANKA ZADRŽAVA
PRAVO DA NAPLATI IZNOS OD... (NAVESTI TAČAN IZNOS I VALUTU) I TO TAKO
ŠTO ĆE ZADUŽITI RAČUN BANKE KORISNIKA UKOLIKO TAKAV RAČUN POSTOJI
OTVOREN KOD AKREDITIVNE BANKE, ILI ĆE POSLATI ZADUŽENJE UZ ZAHTEV
ZA HITAN TRANSFER ILI ĆE, ŠTO JE NAJČEŠĆE SLUČAJ, UMANJITI IZNOS ZA
PLAĆANJE PO OSNOVU PREZENTIRANIH DOKUMENATA.
PREPORUKA JE DA SE SVI NAVEDENI I SLIČNI USLOVI NEIZOSTAVNO
PROVERE PRE ZAKLJUČENJA UGOVORA, A U SVAKOM SLUČAJU
PRE OTVARANJA AKREDITIVA I OTPOČINJANJA REALIZACIJE
SPOLJNOTRGOVINSKOG UGOVORA, KAKO BI BILE IZBEGNUTE
NESUGLASICE IZMEĐU KLIJENTA I BANKE U ZEMLJI, BUDUĆI DA JE SVAKO
NAKNADNO ISKAZIVANJE TROŠKOVA OD STRANE INOSTRANE BANKE
A ZA KOJE JE DIREKTNO UMANJENA NAPLATA NEPOPULARNO.
71B: VEOMA JE ČESTA SLEDEĆA FORMULACIJA: „ALL CHARGES AND
COMMISIONS ARE ON THE BENEFICIARY, S ACCOUNT, AS WELL AS
REIMBURSEMENT CHARGES AND EVENTUAL DISCREPANCY FEE” ŠTO ZNAČI:
SVI TROŠKOVI STRANE BANKE, KAO I RAMBURSNI TROŠKOVI I EVENTUALNI
TROŠKOVI ODSTUPANJA (U ODNOSU NA USLOVE AKREDITIVA) IDU NA TERET
KORISNIKA.
AKREDITIVI SU PO PRAVILU PRAĆENI TROŠKOVIMA SVIH BANAKA KOJE
UČESTVUJU U TRANSAKCIJI, OTUDA JE NEOPHODNO USAGLAŠENJE IZMEĐU
IZVOZNIKA I UVOZNIKA U TOKU PREGOVORA, A U SVAKOM SLUČAJU PRE
ZAKLJUČENJA UGOVORA I OTPOČINJANJA REALIZACIJE ISTOG. IZ NAVEDENIH
RAZLOGA NEOPHODNA JE KOMUNIKACIJA IZMEĐU IZVOZNIKA/KORISNIKA
Charges/
I KORISNIKOVE BANKE, KAO I IZMEĐU UVOZNIKA/NALOGODAVCA I
TROŠKOVI
AKREDITIVNE BANKE.
NEKADA SU BANKE ŠIROM SVETA OBJAVLJIVALE TARIFE UZ NAVOĐENJE
SVIH TARIFNIH STAVOVA PO SVAKOM TIPU INSTRUMENTA. TA PRAKSA
JE GOTOVO U POTPUNOSTI NAPUŠTENA, POSEBNO KADA SU U PITANJU
AKREDITIVI I GARANCIJE, TE SE PO PRAVILU NAZNAČAVA SAMO ODREDNICA:
„BY ARRANGEMENT” ŠTO ZNAČI PO DOGOVORU, A TO PRAKTIČNO
ZNAČI VEOMA AKTIVAN ANGAŽMAN NALOGODAVČEVE BANKE KAO
INICIJATORA ZA OTVARANJE AKREDITIVA SA CILJEM DA PRIBAVI ŠTO
VIŠE POJEDINOSTI U VEZI SA TARIFAMA I MODALITETIMA TARIFIRANJA
UNAPRED, DAKLE PRE UPUĆIVANJA NALOGA ZA OTVARANJE AKREDITIVA,
ČIME BANKA ŠTITI INTERESE KAKO KLIJENTA TAKO I SAME BANKE.

Opis Unos podataka

48: NAJČEŠĆA FORMULACIJA GLASI: „DOCUMENTS TO BE PRESENTED
WITHIN 21 DAYS FROM THE SHIPMENT DATE BUT WITHIN VALIDITY OF THE
DOCUMENTARY CREDIT” ŠTO ZNAČI:
„DOKUMENTA MORAJU BITI PREZENTIRANA U ROKU OD 21 DANA OD DATUMA
OTPREME ALI U OKVIRU VAŽNOSTI DOKUMENTARNOG AKREDITIVA”.
MOGUĆE JE UNOŠENJE ODREDNICE KAO NA PRIMER: U ROKU OD 21 DANA OD
DATUMA ISPOSTAVLJANJA TRANSPORTNOG DOKUMENTA (UZ NAVOĐENJE
KONKRETNOG TIPA TRANSPORTNOG DOKUMENTA: TOVARNOG LISTA ILI
ŠPEDITERSKE POTVRDE ILI AVIONSKOG TOVARNOG LISTA) ILI OD FAKTURE,
OVO POSLEDNJE JE DALEKO REĐI SLUČAJ, BUDUĆI DA SE TRANSPORTNI
DOKUMENT MOŽE SMATRATI JEDINIM PRAVIM, AUTENTIČNIM DOKUMENTOM
KOJIM SE POTVRĐUJE DA JE ROBA ZAISTA ISPORUČENA ODN. PREDATA
PREVOZNIKU ILI ŠPEDITERU RADI OTPREME NA ADRESU KUPCA A PREMA
INSTRUKCIJAMA ISTOG. FAKTURA NEMA TU SNAGU DOKAZA, BUDUĆI DA MOŽE
BITI BEZBROJ PUTA PRIPREMLJENA ODN. IZDATA NEZAVISNO OD OTPREME
SAME ROBE, DAKLE MOŽE BITI IZDATA FIKTIVNO SA JASNOM NAMEROM DA SE
OBMANE KUPAC.
SVAKO PREZENTIRANJE DOKUMENATA PO ISTEKU DATUMA VAŽNOSTI
AKREDITIVA PREDSTAVLJA ODSTUPANJE OD AKREDITIVNIH USLOVA I IMA ZA
POSLEDICU STAVLJANJE TAKOZVANE REZERVE NA DOKUMENTA.
PREPORUKA: UKOLIKO POSTOJI PROCENA IZVOZNIKA ČAK I O NAJMANJOJ
MOGUĆOJ VEROVATNOĆI ZA ZAKAŠNJENJE U POGLEDU ROKA ZA PREZENTACIJU
Period for DOKUMENATA NEOPHODNO JE ODMAH U PISANOJ FORMI INSTRUIRATI
Presentation/ BANKU KORISNIKA DA PROMPTNO ZATRAŽI PRODUŽENJE ROKA VAŽNOSTI
ROK ZA AKREDITIVA OD AKREDITIVNE BANKE KORISNIKA ODN. KONFIRMIRAJUĆE
PREZENTACIJU BANKE, UKOLIKO JE OTVOREN KONFIRMIRAN AKREDITIV, KAKO BI BILE
DOKUMENATA IZBEGNUTE EVENTUALNE KOMPLIKACIJE.
ZA NAPLATU U SLUČAJU DA POSTOJI I NAJMANJA VEROVATNOĆA ILI PAK IZVESNOST
U POGLEDU NEMOGUĆNOSTI KOMPLETIRANJA ISPORUKE U DELU
KOLIČINE ROBE ILI NEKOG DRUGOG ELEMENTA DEFINISANOG UGOVOROM
ODN. AKREDITIVOM NEOPHODNO JE POSTUPITI NA ISTI NAČIN KAO U
PRETHODNOM STAVU, S TIM DA U SLUČAJU NEOPHODNOSTI PROMENE
PRVOBITNO DEFINISANE KOLIČINE ROBE TREBA ZAHTEVATI IZMENU
KONKRETNOG USLOVA U POLJU 45A KAKO SLEDI: „KOLIČINA ROBE UMESTO
NAVEDENE…. TREBA DA GLASI…” ŠTO AUTOMATSKI PODRAZUMEVA I IZMENU
USLOVA U POLJU 32A: „UMESTO IZNOSA U VALUTI OD….. NOVI IZNOS TREBA DA
GLASI….” U OVAKVOM SLUČAJU TREBA OBRATITI PAŽNJU I NA KLAUZULU 43P:
DOZVOLJENOST DELIMIČNIH ISPORUKA.
UKOLIKO IZ BILO KOG RAZLOGA IZVOZNIK/KORISNIK I KORISNIKOVA
BANKA NE USPEJU DA BLAGOVREMENO REALIZUJU POSTUPAK IZMENE
NA GORE NAVEDENI NAČIN, TE ODSTUPANJA OD AKREDITIVNIH USLOVA
POSTANU NEMINOVNA, TO IZVOZNIK-KORISNIK I KORISNIKOVA BANKA
MORAJU ZAHTEVATI OD UVOZNIKA-NALOGODAVCA I AKREDITIVNE BANKE
ODN. KONFIRMIRAJUĆE BANKE, UKOLIKO JE AKREDITIV OTVOREN KAO
KONFIRMIRAN, DA SE U AKREDITIV UNESE KLAUZULA: PRIHVATAJU SE
DOKUMENTA KOJA ODSTUPAJU OD AKREDITIVNIH USLOVA. MOGUĆE JE DA
ĆE AKREDITIVNA BANKA ODN. KONFIRMIRAJUĆA BANKA PRIHVATITI DA
IZVRŠI TAKVU IZMENU UZ NAVOĐENJE TAČNO DEFINISANIH ODSTUPANJA,
ALI NE GENERALNO SVIH MOGUĆIH ODSTUPANJA, TE JE NEOPHODNO BITI
VEOMA PRECIZAN U MOMENTU DEFINISANJA ZAHTEVA ZA IZMENE.

Opis Unos podataka

49: „CONFIRM” ŠTO ZNAČI: „POTVRDI” NE PREDSTAVLJA OBAVEZNU
KLAUZULU ODN. OBAVEZNO POLJE, VEĆ JE PREDMET DOGOVORA IZMEĐU
UVOZNIKA I IZVOZNIKA O TOME DA LI AKREDITIV MORA BITI OTVOREN
KAO KONFIRMIRAN. UKOLIKO UVOZNIK INSISTIRA NA KONFIRMIRANOM
AKREDITIVU OVA INSTRUKCIJA PREDSTAVLJA IZRIČITI NALOG AKREDITIVNE
BANKE KONFIRMIRAJUĆOJ BANCI DA DODA SVOJU KONFIRMACIJU NA
OTVORENI AKREDITIV, ODN. DA SE ANGAŽUJE KAO KONFIRMIRAJUĆA BANKA
U PREDMETNOJ TRANSAKCIJI, ŠTO ZNAČI DA TA BANKA PREUZME OBAVEZU
DA IZVRŠI PLAĆANJE ILI PLAĆANJA (U SLUČAJU DOZVOLJENIH DELIMIČNIH
ISPORUKA) PO PREDMETNOM AKREDITIVU, A PO OSNOVU UREDNO
PREZENTIRANIH DOKUMENATA KOJA SU U SKLADU SA AKREDITIVNIM
USLOVIMA, UKOLIKO TO NE UČINI UVOZNIK.
VIŠE POJEDINOSTI O KONFIRMIRANOM AKREDITIVU U ODVOJENOM PRIKAZU.
ALTERNATIVA ODREDNICI „CONFIRM”
JE ODREDNICA „WITHOUT” ŠTO ZNAČI „BEZ”, DAKLE OVDE TO PRAKTIČNO
Confirmation
ZNAČI: BEZ KONFIRMACIJE. NAIME, UKOLIKO IZVOZNIK-KORISNIK NIJE
Instructions/
ZAHTEVAO OTVARANJE KONFIRMIRANOG AKREDITIVA, ODN. UKOLIKO
INSTRUKCIJE ZA
IZVOZNIK I UVOZNIK NISU DOGOVORILI OTVARANJE KONFIRMIRANOG
KONFIRMACIJU/
AKREDITIVA KAO INSTRUMENTA PLAĆANJA, ONDA AKREDITIVNA BANKA
POTVRĐIVANJE
OTVARA DOKUMENTARNI AKREDITIV DIREKTNIM OBRAĆANJEM:
AKREDITIVA
BANCI KORISNIKA, UKOLIKO IMA MOGUĆNOST DIREKTNOG KOMUNICIRANJA
OD STRANE
ILI
KONFIRMIRAJUĆE
AVIZIRAJUĆOJ BANCI, UKOLIKO NEMA ILI PAK UKOLIKO NE USPEVA DA
BANKE
OSTVARI DIREKTNU KOMUNIKACIJU SA BANKOM KORISNIKA.
NOVIJA PRAKSA JE DA SE SVAKO USPOSTAVLJANJE KOMUNIKACIJE
IZMEĐU BANAKA SMATRA USPOSTAVLJANJEM POSLOVNOG ODNOSA, ŠTO
PODRAZUMEVA SPROVOĐENJE PROCEDURA I MERA ZAŠTITE OD PRANJA
NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA, ŠTO VEOMA UTIČE NA GENERALNU
MOGUĆNOST I RASPOLOŽIVOST BANAKA ŠIROM SVETA, A POSEBNO U
ODREĐENIM ZEMLJAMA, ZA USPOSTAVLJANJE POSLOVNE SARADNJE U
POVODU OTVARANJA (MOŽDA SAMO JEDNOG) AKREDITIVA.
KLIJENTIMA JE U INTERESU DA SVE AKTIVNOSTI U VEZI SA USPOSTAVLJANJEM
SARADNJE SA NOVIM PARTNEROM U DRUGOJ ZEMLJI, A POSEBNO KADA SE
RADI O KORIŠĆENJU NAJSLOŽENIJIH INSTRUMENATA KAO ŠTO SU AKREDITIV,
STEND BAJ AKREDITIV I GARANCIJA, KOMUNICIRAJU SVOJU POSLOVNU BANKU
BLAGOVREMENO RADI INFORMISANJA O SVIM SPECIFIČNOSTIMA KOJE
MOGU PRATITI KOMUNIKACIJE U SVRHU USPOSTAVLJANJA ODNOSA IZMEĐU
BANAKA KAO PREDUSLOVA ZA UREDNO OBAVLJANJE SAMIH TRANSAKCIJA.
57A: NAVESTI SWIFT KOD BANKE KOJA ĆE AVIZIRATI, DAKLE SAOPŠTITI
BANCI KORISNIKA DA JE AKREDITIV OTVOREN I ISTOVREMENO
PRENETI INTEGRALNI TEKST AKREDITIVA. U SLUČAJU DA JE AKREDITIV
Advise Through‘
KONFIRMIRAN, PRAVILO JE DA SE KAO AVIZIRAJUĆA BANKA POJAVLJUJE
Bank/
ISKLJUČIVO KONFIRMIRAJUĆA BANKA, KOJA OD TOG MOMENTA
AVIZIRANJE
PREDSTAVLJA JEDINU BANKU KOJA PO PREDMETNOM AKREDITIVU
AKREDITIVA
KOMUNICIRA SA BANKOM KORISNIKA.
PREKO ODREĐENE
NAPOMENA: NOVIJEG JE DATUMA PRAKSA DA INOSTRANE BANKE NE
POSLOVNE BANKE
PRIHVATAJU AUTOMATSKI POZIV DA BUDU AVIZIRAJUĆE BANKE, TE SE
U TOM SMISLU PREPORUČUJE PRETHODNA KOMUNIKACIJA IZMEĐU
AKREDITIVNE BANKE I POTENCIJALNE AVIZIRAJUĆE BANKE.

Opis Unos podataka

72 ILI 78: BANKA NALOGODAVCA IMA POTREBU DA OVDE NAZNAČI
POSEBNE INSTRUKCIJE. KAO MOGUĆE INSTRUKCIJE ČESTO SREĆEMO
SLEDEĆU FORMULACIJU: „UPON RECEIPT OF DOCUMENTS IN COMPLIANCE
WITH ALL THE TERMS AND CONDITIONS OF THE CREDIT, WE SHALL
ENGAGE OURSELVES TO REMIT FUNDS AS PER YOUR INSTRUCTIONS, AT
MATURUTY” A ŠTO ZNAČI „PO PRIJEMU DOKUMENATA KOJA SU POTPUNO
U SAGLASNOSTI SA SVIM ZAHTEVIMA I USLOVIMA IZ OVOGA AKREDITIVA,
MI ĆEMO IZVRŠITI TRANSFER/DOZNAČITI SREDSTVA PREMA VAŠIM
INSTRUKCIJAMA ZA PLAĆANJE U ROKU DOSPEĆA”.
REČ JE O TOME DA SVE BANKE, PA ČAK I UNUTAR JEDNE ZEMLJE, NE DRŽE
RAČUNE JEDNA KOD DRUGE DA BI UVEK I PO OSNOVU SVAKE TRANSAKCIJE
BIO MOGUĆ DIREKTAN PRENOS/TRANSFER SREDSTAVA. PRAKSA UPRAVO
POTVRĐUJE NEOPHODNOST DAVANJA BLAGOVREMENIH INSTRUKCIJA
ZA PLAĆANJE OD STRANE AKREDITIVNE BANKE, TE SE SVAKO TAKVO
PLAĆANJE MOŽE ODVIJATI NA JEDAN OD SLEDEĆIH NAČINA:
A) AKREDITIVNA BANKA DRŽI RAČUN KOD BANKE KORISNIKA -
AKREDITIVNA BANKA OBAVEŠTAVA BANKU KORISNIKA DA ĆE POSTUPITI
PO INSTRUKCIJAMA ISTE I IZVRŠITI PLAĆANJE AKREDITIVNOG IZNOSA
DAVANJEM ODOBRENJA ZA ZADUŽENJE RAČUNA AKREDITIVNE BANKE
KOD BANKE KORISNIKA
Instructions to the
B) BANKA KORISNIKA DRŽI RAČUN KOD AKREDITIVNE BANKE -
Paying/Accepting/
AKREDITIVNA BANKA DAJE INSTRUKCIJU ZA PRENOS AKREDITIVNOG
Negotiating Bank/
IZNOSA SA SVOG RAČUNA NA RAČUN BANKE KORISNIKA.
INSTRUKCIJE
C) AKREDITIVNA BANKA I BANKA KORISNIKA DRŽE RAČUN KOD
BANCI KOJA
TREĆE BANKE, KOJA JE ZA OBE BANKE KOJE UČESTVUJU U AKREDITIVU
VRŠI PLAĆANJE/
ZAJEDNIČKI KORESPONDENT - AKREDITIVNA BANKA DAJE INSTRUKCIJU
AKCEPTIRANJE/
KORESPONDENTNOJ BANCI DA ZADUŽI RAČUN AKREDITIVNE BANKE
NEGOCIRANJE
I ISTOVREMENO ODOBRI RAČUN BANKE KORISNIKA ZA ISTI IZNOS I
DOKUMENATA
SA ISTOM VALUTOM. U OVOM SLUČAJU REČ JE O TAKOZVANOM „BOOK
TRANSFER-U” KOJI PREDSTAVLJA KRETANJE SREDSTAVA SA JEDNOG
NA DRUGI RAČUN UNUTAR ISTE BANKE, ŠTO PREDSTAVLJA DALEKO
NAJJEDNOSTAVNIJU I NAJBRŽU TRANSAKCIJU. VELIKE ODNOSNO
GLOBALNE BANKE VEOMA ČESTO NE NAPLAĆUJU TROŠKOVE PO OSNOVU
TAKVIH TRANSAKCIJA NI NALOGODAVCU NI KORISNIKU. U SVAKOM
SLUČAJU PREPORUČUJE SE PRETHODNA PROVERA TARIFA ZAJEDNIČKE
KORESPONDENTNE BANKE.
D) AKREDITIVNA BANKA I BANKA KORISNIKA NEMAJU ZAJEDNIČKOG
KORESPONDENTA, TE BANKA KORISNIKA DAJE INSTRUKCIJE
AKREDITIVNOJ BANCI DA PLATI ODOBRAVANJEM RAČUNA BANKE
KORISNIKA KOD NEKE TREĆE BANKE - RADI SE O NAJSLOŽENIJOJ SITUACIJI
UTOLIKO ŠTO ĆE U PLAĆANJE AKREDITIVNOG IZNOSA BITI UKLJUČENE
ČETIRI BANKE, ŠTO OTVARA MOGUĆNOST DA SVAKA BANKA NAPLATI
SVOJU PROVIZIJU. ISTOVREMENO OVAKVO PLAĆANJE MOŽE TRAJATI NEŠTO
DUŽE NEGO PRETHODNO NAVEDENE OPCIJE PLAĆANJA.
PREPORUČUJE SE PROVERA POVEZANOSTI BANAKA KOJE UČESTVUJU U
AKREDITIVU, POSEBNO UKOLIKO SU UGOVOROM PREDVIĐENE DELIMIČNE
ISPORUKE, ŠTO AUTOMATSKI ZNAČI DA ĆE PO JEDNOM AKREDITIVU BITI
VIŠE POJEDINAČNIH PLAĆANJA, PA SLEDSTVENO TOME VIŠE TROŠKOVA.
End of Message Text/Trailer / KRAJ PORUKE

6. GARANCIJSKO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM
P od garancijom se podrazumeva pravni posao kojim jedno pravno lice - garant po

osnovu zahteva drugog pravnog lica - nalogodavca preuzima neopozivu obavezu da
trećem licu - korisniku garancije isplati iznos naveden u garanciji, uz uslov da se za to
ispune zahtevi definisani samom garancijom.
Jednoobrazna pravila za garancije na prvi poziv (Uniform Rules for Demand Guarantee
- URDG), koja su definisana od strane Međunarodne trgovinske komore (International Cham-
ber of Commerce - ICC) predviđaju mogućnost da se kao izdavaoci garancija, pored ba-
naka, mogu pojaviti i druga pravna lica. U Francuskoj je spor između osiguravajućih kom-
panija i banaka u vezi prava za izdavanje garancija rešen u korist banaka. Prema američkim
propisima, a posle Velike ekonomske krize (1929-1933), bankama je zabranjeno preuzimanje
samostalnih apstraktnih obaveza, pa izdavanje garancija spada u delatnost osiguravajućih
kompanija. Tako je u Americi stvorena praksa izdavanja jednog potpuno novog instrumenta
„stend baj akreditiva” (Stand by Letter of Credit - SBLC) koji po svom nazivu direktno asocira
na akreditiv, dok po svom sadržaju i funkciji predstavlja garanciju.
Kako se u većini država banke pojavljuju kao isključivi izdavaoci garancija koristi se izraz
„bankarska garancija” kako bi se jasno ukazalo na faktičko stanje u vezi sa izdavaocima. Ban-
karska garancija ima određenih sličnosti sa nekim drugim instrumentima međunarodne trgo-
vine. Najveća sličnost postoji u odnosu na dokumentarni akreditiv utoliko što oba instrumen-
ta služe kao instrumenti obezbeđenja, s tim da je u slučaju garancije to jedina funkcija, dok
akreditiv primarno predstavlja sredstvo plaćanja.
Vrste garancija
Sve bankarske garancije imaju jednu opštu funkciju, a to je garantovanje po zahtevu kli-
jenta banke. Međutim, garancije nisu identične, već mogu biti podeljene prema različitim kri-
terijumima, i to prema:
• osnovnoj obavezi banke
- da izda garanciju po zahtevu svog klijenta a u korist drugog pravnog lica u zemlji ili ino-
stranstvu i tada govorimo o nostro garanciji,
- da primi garanciju izdatu od strane druge banke, i to banke iz zemlje ili banke iz inostran-
stva, a u korist klijenta banke i tada govorimo o loro garanciji;
• prirodi obaveze koju preuzima banka garant
- apstraktne garancije, koje se baziraju na formalnom poštovanju zahteva iz garancije, bez
obaveze korisnika garancije da utvrdi i dokaže stvarno stanje u poslu povodom koga je zah-
tevano obezbeđenje garancije,
- kauzalne garancije, koje podrazumevaju obavezu korisnika garancije da dokaže ne samo
formalno ispunjavanje uslova za naplatu po garanciji, već i da li je dužnik iz osnovnog pos-
la ispunio svoje obaveze. Osnovna prednost ovog tipa garancija je u zaštiti nalogodavca od
eventualnih zloupotreba;
• rokovima važnosti garancije:
- kratkoročne garancije s rokom važnosti do godinu dana

- dugoročne garancije s rokom važnosti preko godinu dana

• uslovima za isplatu garantnog iznosa
- uslovne garancije, koja sadrži zahtev da korisnik garancije podnese određena dokumenta
koja su navedena u samoj garanciji, utoliko što čin podnošenja takvih dokumenata predstav-
lja pravnu pretpostavku koja mora biti ostvarena da bi došlo do isplate garantnog iznosa,
- bezuslovne garancije ne sadrže nijedan uslov za naplatu od strane korisnika, tj. isplata
mora uslediti na osnovu pisanog zahteva korisnika a koji sadrži tvrdnju da nalogodavac iz
osnovnog posla nije ispunio svoju obavezu;
• prema vrsti obaveze koju banka preuzima po osnovu izdate garancije:
a) činidbene garancije
- ozbiljnost ponude - banka garantuje korisniku garancije isplatu ukoliko nalogodavac opo-
zove ili izmeni ponudu posle roka za dostavu ponuda, ne ispuni uslove ugovora i slično,
- dobro izvršenje posla - banka garantuje korisniku garancije da će nalogodavac izvršiti po-
sao na način naznačen u ugovoru između nalogodavca i korisnika,
- povraćaj avansa - banka garantuje korisniku garancije povraćaj avansa isplaćenog nalogo-
davcu ukoliko nalogodavac ne izvrši ugovorom preuzete obaveze,
- oslobađanje garantnog depozita - kod investicionih radova investitori uobičajeno
zadržavaju određeni iznos od svake obračunate situacije (5% -10%) kao sigurnosni polog
za dobro izvršenje posla. Kako je izvođačima (nalogodavcima) u interesu da što pre dođu do
gotovog novca, u zamenu nude garanciju banke za povraćaj garantnog pologa,
- otklanjanje nedostataka u garantnom roku - banka korisniku garancije garantuje da će
nalogodavac otkloniti nedostatke za vreme garantnog roka;
b) plative garancije:
- garancije za uredno vraćanje kredita,
- garancije za plaćanje isporučene robe,
- garancije za polaganje depozita,
- garancije za plaćanje carine i druge vrste.
Bitni elementi i procedura izdavanja bankarske garancije

Bitni elementi bankarske garancije jesu:
- Nalogodavac (uvoznik ili drugi subjekt),
- Korisnik (izvoznik ili drugi subjekt),
- Banka garant,
- informacija o osnovnom poslu u vezi sa kojim se zahteva bankarska garancija,
- maksimalan iznos,
- valuta na koju se izdaje garancija,
- rok važnosti garancije odn. informacija o događaju čijim nastankom prestaje važnost garan-
cije,
- uslovi plaćanja po garanciji,
- eventualne odredbe u pogledu smanjenja garantnog iznosa (u slučaju da je ugovorom
predviđena mogućnost delimičnih isporuka).
Procedura izdavanja bankarske garancije definisana je propisima regulatora - u Sr-
biji je to Narodna banka Srbije, kao i poslovnom politikom banke garanta. Postupak iz-
mena po garanciji, a koje se najčešće odnose na iznos i rokove garancije, je potpuno identičan
postupku izdavanja garancije.
Prilikom davanja naloga za izdavanje garancije nalogodavac daje instrukcije banci-
garantu da garanciju:

• dostavi korisniku putem SWIFT-a upućenog preko banke korisnika ili

• da će garanciju lično preuzeti sam nalogodavac, a radi kompletiranja dokumentacije u
vezi sa osnovnim poslom.
Troškove garancije po pravilu plaća nalogodavac. U slučaju konfirmirane garanci-
je moguća je i opcija u kojoj svaki partner plaća troškove u svojoj zemlji, s tim da troškove
konfirmirajuće banke plaća nalogodavac. Posle napada na Svetski trgovinski centar u Njujor-
ku 11.9.2001. godine rigorozno su pojačane mere kontrole svake prekogranične transakcije,
te se u postupku usaglašenja uslova za konfirmaciju ino-banke traže detaljne informacije u
vezi sa svim bitnim elementima garancije.
Praksa pokazuje da sporne situacije najčešće nastaju upravo u vezi sa uslovima
plaćanja po garanciji. Po pravilu uslovi plaćanja moraju biti veoma jednostavni utoliko
što korisnik podnosi zahtev u pisanoj formi. Zahtev mora biti upućen banci garantu na
jedan od navedenih načina: putem SWIFT-a od strane banke korisnika ili dopisom od strane
korisnika. Zahtev mora biti podnet u roku važnosti garancije i mora sadržati jasne instrukcije
banci garantu u pogledu izvršenja plaćanja/prenosa garantnog iznosa na račun korisnika kod
njegove poslovne banke. Slučajevi neplaćanja od strane banke garanta su veoma retki, budući
da isti predstavljaju veliki reputacioni rizik za banke. Izbijanje krize, te kolaps monetarnog
sistema Islanda 2008. godine imali su za posledicu masovno neplaćanje banaka iz te zemlje.
Sve banke u Srbiji su u obavezi da u poslovanju sa inostranstvom koriste SWIFT -
mrežu (Societe for Worldwide Interbank Financial Telecommunication). Reč je o međunarodnoj
asocijaciji banaka, finansijskih institucija i drugih pravnih lica, s tim da je članstvo na dobro-
voljnoj osnovi. Veoma je bitno imati u vidu da se u poslovima sa garancijama ugovori primena
Jednoobraznih pravila za garancije na poziv, utoliko što takva klauzula mora biti sastavni deo
teksta garancije odn. izmena po garancijama (Ammendment). To je posebno od značaja kada se
radi o garancijiskom poslovanju koje se odvija uz korišćenje pošte kao modela koresponden-
cije, pri čemu se otvara pitanje provere autentičnosti potpisa na primljenoj garanciji. Nekada
su banke štampale Spiskove lica ovlašćenih za potpisivanje dokumentacije u poslovanju sa
inostranstvom (List of Authorized Signatures), s tim da je većina banaka prestala sa tom prak-
som, te se primenjuje model provere upućivanjem zahteva u vezi sa svakom pojedinačnom
garancijom putem SWIFT-a. Ukoliko pak u garancijski posao stupaju dve banke koje nema-
ju uslova za direktno komuniciranje putem SWIFT-a praktikuje se obraćanje trećoj, dakle
posredničkoj banci, a to je po pravilu banka sa kojom sarađuju obe banke uključene u garan-
cijski posao. Smisao provere autentičnosti primljene garancije je da se otkloni rizik falsifikata.
Garancijski poslovi koji se obavljaju putem SWIFT-a ne zahtevaju proveru autentičnosti, tj.
smatraju se autentičnim, s obzirom na pouzdanost SWIFT sistema. Zemlje koje preferiraju
garancijsko poslovanje sa korespondiranjem putem pošte, dakle ne putem SWIFT-a, su na pri-
mer: Alžir, Tunis, Maroko, Libija i brojne druge, s tim da su upravo neke od navedenih zemalja
decenijama bile veoma aktivni trgovinski partneri Jugoslavije, a neke su nastavile saradnju sa
Srbijom, što je neophodno imati u vidu i pre otpočinjanja pregovora sa njima.
Pored direktno izdatih odn. primljenih garancija postoje i sledeće vrste garancija: super-
garancija, kontragarancija i loro garancija.
Supergarancija
Poverilac iz osnovnog posla (npr. proizvođač i/ili izvoznik) može zahtevati da dužnik
(uvoznik robe ili usluga), pored direktne garancije svoje banke pribavi i supergaranciju
neke treće banke. To je najčešće slučaj kada poverilac nema dovoljno saznanja odn. pove-
renja u banku koja bi bila spremna da na zahtev uvoznika izda garanciju, te zahteva da dužnik

(uvoznik) pribavi supergaranciju neke pouzdanije banke. U tom smislu se kao banka koja iz-
daje super garanciju odn. konfirmiranu garanciju može angažovati banka iz zemlje uvoznika
ili iz neke treće zemlje, pri čemu to zavisi od nekoliko faktora.
Praksa je da banke uspostavljaju saradnju sa ino-bankama prema određenim kriteriju-
mima odn. potrebama. Veoma je važno imati u vidu da u principu banke mogu sarađivati sa
bankama širom sveta, ali u praksi to nikako ne znači da svaka banka sarađuje sa svim bank-
ama na svetu. Banka uvoznika može na zahtev jednog klijenta uspostaviti saradnju sa oda-
branom bankom na konkretnom tržištu na kome posluje izvoznik i od te banke zahtevati
izdavanje super garancije, s tim da ino-banka ima diskreciono pravo da prihvati ili ne prih-
vati (odbije) takvu inicijativu banke uvoznika. U slučaju neprihvatanja banka uvoznika mora
otpočeti novi ciklus pronalaženja podesne i za izvoznika i banku izvoznika prihvatljive banke.
Sve je češći slučaj u praksi da banka korisnika (izvoznika) zahteva pribavljanje supergaran-
cije od tačno određene banke, koja može biti banka samog korisnika ili neka druga banka
iz iste zemlje, a sa kojom banka korisnika ima dobre poslovne relacije. Reč je očigledno o
jednom veoma složenom procesu usaglašenja, utoliko što je uloga konfirmirajuće banke da
bezrezervno preuzme rizik od banke garanta, što automatski znači da preuzima eventualnu
obavezu plaćanja dospele obaveze koju uvoznik nije blagovremeno izmirio. Takve procedure
po pravilu zahtevaju dosta vremena, što je za nalogodavca (uvoznika) nepovoljan momenat.
Kontragarancija
Do izdavanja kontragarancije (eng. Counter - guarantee - C/G) kao instrumenta
obezbeđenja po pravilu dolazi kada propisi zemlje korisnika garancije nalažu da garan-
ciju izda banka koja ima sedište u zemlji korisnika garancije, dok se nalogodavac nalazi
u drugoj zemlji. Razlog za takvo postupanje može biti i činjenica da korisnik garancije
prihvata isključivo garanciju koja glasi na nacionalnu/lokalnu valutu, a koju, shodno
važećim lokalnim propisima zemlje garantovanja, može izdati samo lokalna banka.
Upravo je takva praksa u Srbiji utoliko što tenderske procedure, posebno u slučaju javnih
preduzeća, nalažu obezbeđenje garancije koja glasi na RSD, ponekad u varijanti iznosa u RSD
kao protivvrednosti određenog iznosa u EUR ili nekoj drugoj stranoj valuti. Mehanizam postu-
panja je sledeći: nalogodavac iz inostranstva angažuje svoju banku iz inostranstva da stupi u
vezu sa bankom u zemlji korisnika u cilju izdavanja garancije korisniku. Banka u zemlji koris-
nika izdaće svoju garanciju pod uslovom da od banke nalogodavca dobije kontragaranciju i to
pod istim uslovima kakvi su zahtevani za garanciju koju treba izdati u zemlji. Kontra garancija
dakle predstavlja instrument obezbeđenja za banku izdavaoca garancije. Isplatom garantova-
nog iznosa korisniku garancije banka u zemlji korisnika stiče pravo da se za isplaćeni iznos
regresira/naplati od banke nalogodavca a po osnovu kontra garancije koju je banka korisnika
primila. Naplata u tom slučaju se odvija na način koji se primenjuje kod svih garancija na prvi
poziv (eng. on demand guarantee), s tim da je pravilo da se svaki izdavalac garancije pozove
na primenu Jednoobraznih pravila za garancije u izdanju Međunarodne trgovinske komore.
Treba imati u vidu činjenicu da trenutno u Srbiji posluje 29 banka od kojih je preko 20
banaka sa akcionarima iz druge države. Nepisano je pravilo da pravni subjekti koji posluju
u Srbiji a čiji se osnivači nalaze u drugoj zemlji za poslovnu banku u zemlji biraju banku čiji
je osnivač u istoj državi iz koje potiče sam pravni subjekt. Ukoliko takva banka nema svoju
filijalu i subsidijar u Republici Srbiji onda se za potrebe garantovanja pravno lice obraća nekoj
drugoj banci iz inostranstva ili drugoj banci u zemlji. Isti princip se primenjuje i u garancijs-
kom poslovanju.

Loro garancije
Loro garancije predstavljaju garancije koje domaća banka primi od banke iz zemlje
ili banke iz inostranstva.
Loro garancije se pojavljuju u dva oblika:
• kao garancije koje domaća banka na poziv strane banke samo saopštava (avizira) ko-
risniku garancije u zemlji. Čest razlog za ovakvo obraćanje ino-banke je da dotična banka:
- nema korespondentske odnose sa bankom korisnika, te nije zainteresovana da zbog jedne
transakcije ulazi u postupak uspostavljanja korespondentskih odnosa sa istom, kako zbog
potrebnog vremena za usaglašenja, tako i zbog AML-procedura ili
- isključivo sarađuje sa jednom odabranom bankom u toj zemlji, što je gotovo pravilo kada se
radi o malim zemljama, u koje spada i Srbija. Praksa pokazuje da se banke sve češće opredel-
juju za princip reciprociteta u pogledu garancijskog poslovanja sa drugim zemljama;
• kao garancije u vezi sa kojima domaća banka, na poziv strane banke i na osnovu kont-
ra-garancije iste strane banke, preuzima obavezu da izda svoju garanciju ili da konfir-
mira garanciju izdatu od strane ino-banke, što je mnogo češći slučaj u praksi.
Poslovna banka u Republici Srbiji može ponuditi svom klijentu sledeće vrste usluga po
osnovu primljene loro garancije koju je izdala banka iz inostranstva i to:
- proveru boniteta banke garanta,
- proveru verodostojnosti garancije, u smislu izdavanja garancije uz potpise lica koja su
ovlašćena za potpisivanje ispred inostrane banke,
- stručno mišljenje s obzirom na sadržaj garancije,
- sugestije u vezi izmene garantnih klauzula ukoliko su iste, po mišljenju klijenta ili banke,
nepovoljne po samog klijenta,
- brzo i kvalitetno prosleđivanje zahteva za plaćanje po garanciji primljenog od strane klijenta
i druge.
Garancije spadaju u najsloženije i najčešće korišćene instrumente finansiranja i podrš-
ke spoljnotrgovinskih poslova. Predmetna materija je regulisana Jednoobraznim pravilima
za garancije na poziv, Izdanje 2010 Međunarodne trgovinske komore i primenjuju se od
1.7.2010. godine.

7. POJAM I SPECIFIČNOSTI STENDBAJ AKREDITIVA
S tendbaj akreditiv (eng. SBLC - Stand by Letter of Credit ili skraćeno Standbys) predstavlja
specifičan instrument utoliko što se po nazivu može svrstati u akreditive, ali po svojoj
funkciji i suštini predstavlja garanciju. Ovaj instrument je uveden u praksu posle Velike eko-
nomske krize u Sjedinjenim Američkim Državama (1929-1932), a sa ciljem da se spreči mo-
gućnost izdavanja garancija po kojima niko ne preuzima obavezu plaćanja. Od tog vremena
ovlašćenja za izdavanje garancija u SAD-u su preuzele osiguravajuće kompanije.
U slučaju američkih stendbaj akreditiva, izvoznik se direktno obraća banci u zemlji
uvoznika sa zahtevom da ta banka izda bankarsku garanciju (najčešće garanciju za
dobro izvršenje posla ili garanciju za uredno plaćanje). U slučaju da je banka uvozni-
ka spremna da izda garanciju mehanizam je sledeći: banka uvoznika izdaje garanciju
uz uslov da od američke banke dobije kontragaranciju kao instrument obezbeđenja.
Upravo takva kontragarancija nosi naziv stendbaj akreditiv. Funkcija stendbaj akredi-
tiva je obaveza plaćanja na prvi poziv u korist izvoznika, i to u slučaju da je banka uvoznika
platila po osnovu garancije koju je izdala u korist krajnjeg korisnika. Instrument se aktivira,
što praktično znači stvara obavezu plaćanja na prvi poziv korisnika garancije, u slučaju da
nije ispunjena neka klauzula iz ugovora, što mora biti izričito naznačeno u samom tekstu
garancije. U tom pogledu stendbaj akreditiv ima ista svojstva kao i svaka garancija.
Ovaj instrument je posebno često korišćen u sledećim segmentima poslovanja:
Pokriće iznosa transakcije
Tip transakcije
stendbaj akreditivom (%)
Lizing 100% vrednosti ugovora
Osiguranje 25-75% osigurane sume
Garancija za plaćanje unapred Iznos koji se plaća unapred (ponekad sa kamatom)
Garancija za urednu isporuku 20-30% vrednosti ugovora
Prodaja robe 100% iznosa transakcije
Garancija za dobro izvršenje posla 10-15% vrednosti ugovora
Garantni list/varant 25-50% vrednosti ugovora
Garancija za uredno plaćanje 100% vrednosti ugovora
Ovaj instrument je globalno regulisan sledećim međunarodnim pravilima i standardima:

- UCP 500 United Customs and Practice for Documentary Credits Version 1994
(Jednoobrazna pravila i praksa za dokumentarne akreditive, Izdanje 1994. godine)
- UCP 600 United Customs and Practice for Documentary Credits Version 2007
(Jednoobrazna pravila i praksa za dokumentarne akreditive, Izdanje 2007. godine)
- ISP 98 International Standby Practice Publication 1998
(Pravila za međunarodnu praksu za stendbaj akreditive, Izdanje 1998. godine)

- URDG 758 Uniform Rules for Demand Guarantees Publication 2010

(Jednoobrazna pravila za garancije na poziv, Izdanje 2010. godine)
- UCC Uniform Commercial Code Article 5 Letters od Credit Publication 1995
(Američki Jednoobrazni zakon o trgovini, član 5 Dokumentarni akreditivi, Izdanje 1995.
godine)
Republika Srbija nije potpisnik konvencije „Pravila za međunarodnu praksu po stend-
baj akreditivima” (International Standby Practice - ISP 98), već primenjuje Jednoobrazna
pravila za dokumentarne akreditive (Uniform Customs and Practice for Documentary Cre-
dits - UCP 600) uz isključenje određenih članova tog dokumenta a koji nisu primenljivi na
stendbaj akreditive.
U nastavku se daje uporedni pregled za dva međusobno veoma slična instrumenta:
GARANCIJA NA POZIV STENDBAJ AKREDITIV
Postojanje Premda pravila za garancije na
odn. neposto- poziv postoje od momenta stu- Gotovo svaki stendbaj akreditiv je izdat
janje utvrđe- panja na snagu Jednoobraznih s pozivom na norme: Pravila za među-
nih pravila pravila za garancije na poziv - narodnu praksu za stendbaj akreditive
URDG 1992. god. veoma je mnogo - ISP98) ili Jednoobrazna pravila i praksa
garancija izdato bez pozivanja na za dokumentarne akreditive - UCP 600.
bilo kakva pravila.
Činjenica da je instrument izdat na osnovu usvojenih međunarodnih pravila
predstavlja određenu prednost, budući da je nesuglasice mnogo teže rešavati
ukoliko se primenjuje lokalna regulativa koja nije svima podjednako poznata.
Raspoloživost Garancija je raspoloživa odn. pla- Stendbaj akreditiv uključuje „konfirmi-
tiva samo kod garanta. Korisnik rajuću stranu” tako da zahtev može biti
mora uputiti zahtev garantu, ali upućen ili konfirmirajućoj strani ili izda-
ne i kontragarantu. vaocu.
Stendbaj akreditiv ima za korisnika prednost u odnosu na garanciju, budući
da su i konfirmirajuća strana i izdavalac u obavezi. U slučaju garancije obave-
zu plaćanja ima isključivo garant i to na zahtev korisnika, a u skladu sa una-
pred definisanim uslovima.
Mesto i datum Garancija i kontragarancija pred-
Budući da postoji samo jedan stendbaj
važnosti stavljaju dva odvojena instru-
akreditiv to znači da isto tako postoji sa-
menta sa odvojenim mestima i
mo jedan datum i jedno mesto važnosti.
datumima važnosti.
Konfirmirajuća strana je u saznanju da je obavezna po osnovu prezentacije za-
hteva za plaćanje koji je u saglasnosti sa uslovima stendbaj akreditiva. To nije
slučaj sa garantom koji je izdao garanciju na poziv a po osnovu kontragarancije.
Ukoliko je zahtev za plaćanje po osnovu stendbaj akreditiva upućen na adre-
su konfirmirajuće strane, onda je rizik gubljenja dokumenata u tranzitu na
strani korisnika. To ne važi za garanciju na poziv. Ova vrsta problema može
biti preventivno definisana, utoliko što se prilikom utanačenja uslova garan-
tovanja, postigne dogovor o prihvatljivosti zahteva za plaćanje upućenog
elektronskim putem. Za sada se pod elektronskim modelom komunikacije
prevashodno podrazumeva SWIFT, s tim da neke banke uveliko afirmišu mo-
gućnost korišćenja e-maila kao sredstva komunikacije.

GARANCIJA NA POZIV STENDBAJ AKREDITIV

Primena pra- Na kontragarancije na poziv se Pravilo je da se pravo i jurisdikcija stend-
va i jurisdik- primenjuje pravo i jurisdikcija baj akreditiva određuju prema mestu u
cija prema sedištu kontragaranta a na kome je stendbaj akreditiv raspoloživ,
garancije pravo i jurisdikcija pre- odnosno naplativ.
ma sedištu garanta.
Pravila vezana za garancije su veoma jasno definisana Jednoobraznim pravi-
lima za garancije na poziv. Situacija se komplikuje kada dve garancije pokri-
vaju istu transakciju, a predmet su različitih jurisdikcija.
S obzirom na globalni značaj američke privrede, te prisutnu dominaciju USD - valute u

transakcijama u koje su uključeni entiteti iz SAD, kao i iz drugih zemalja a koje USD valutu ko-
riste kao jedinu ili pretežnu valutu u trgovinskim relacijama sa inostranim entitetima, stend-
baj akreditiv je veoma mnogo korišćen instrument.
Kao izdavaoci stendbaj akreditiva, a pored komercijalnih banaka, u novije vreme
se pojavljuju i vodeće međunarodne finansijske institucije kao što su EBRD - Evropska
banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development, London) i IFC
- Međunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation, Washington), kao
članica Svetske banke (World Bank, Washington). Funkcija stendbaj akreditiva izdatih od stra-
ne navedenih institucija je da predstavljaju garanciju odn. potvrdu spremnosti za plaćanje
po osnovu instrumenata poput akreditiva, garancija na poziv i stendbaj akreditiva, a umesto
primarnog dužnika. Kao primarni dužnik u ovom kontekstu pojavljuju se banka - garant kao
izdavalac garancije na poziv, banka kao izdavalac stendbaj akreditiva ili banka kao izdavalac
dokumentarnog akreditiva. S tim u vezi napomena da upravo sva tri navedena instrumenta:
direktna garancija, stendbaj akreditiv i dokumentarni akreditiv mogu biti konfirmirani utoli-
ko što neka druga banka preuzima obavezu plaćanja u odnosu na korisnika. Zbog specifičnosti
koju imaju konfirmirani instrumenti o toj temi sledi odvojeni prikaz.

8. OVLAŠĆENJE/PISMO ZA NAPLATU
KAO PRAVNI I FINANSIJSKI INSTRUMENT
I zmeđu pravnih i/ili fizičkih lica koji su rezidenti različitih zemalja mogu se koristiti određene pre-
nosive hartije od vrednosti, ukoliko to nije zabranjeno nacionalnom regulativom zemalja čiji su
rezidenti u pitanju. U prenosive hartije od vrednosti spadaju: menice (eng. Bill of Exchange ili
Drafts), pisma za naplatu (eng. Promissory notes), čekovi (eng. Cheques), kao i novac u papirnoj
formi, to jest novčanice ili banknote (eng. Bank Notes).
Ovlašćenje/pismo za naplatu predstavlja istovremeno pravni instrument i finansijski in-
strument. Ovakvo pismo sadrži obećanje dato od strane izdavaoca, a kojim se potvrđuje u
pisanoj formi da će izdavalac platiti određenu sumu sredstava drugom licu (korisniku). Plaća-
nje koje je predmet obećanja je ili određeno fiksnim datumom ili određeno datumom u budućnosti ili
zahtevom korisnika da se izvrši plaćanje pod određenim uslovima. Ukoliko ovakvo ovlašćenje/pismo
za naplatu ne sadrži nikakve uslove isto može biti predmet prodaje odnosno ustupanja. U zavisnosti
od propisa u pojedinačnoj zemlji kao izdavalac ovakvog ovlašćenja/pisma za naplatu može se
generalno pojaviti pravno lice, banka, osiguravajuće društvo i neke druge vrste institucija.
Ovlašćenje/pismo za naplatu obično sadrži naznaku nominalnog iznosa koji je izdavalac
obećao da plati, kao i iznos kamate koja je definisana ugovorom između partnera u poslu.
Ukoliko se ovlašćenje/ pismo za naplatu izdaje sa zakašnjenjem u odnosu na rok koji je prvobitno
bio dogovoren, to može značiti i uvećanje iznosa za kamatu po osnovu docnje u plaćanju, o čemu se
partneri moraju usaglasiti. Ostali bitni i istovremeno standardni elementi ovlašćenja/pisma za na-
platu su: pun naziv i adresa izdavaoca, pun naziv i adresa lica kome se vrši plaćanje, datum izdavanja
pisma, rok dospeća za plaćanje.
Konvencija Ujedinjenih nacija (UNCITRAL) o menici i ovlašćenju/pismu za naplatu usvojena je
1930. godine. Shodno članu 75. predmetne Konvencije ovlašćenje/pismo za naplatu mora da sa-
drži sledeće:
• oznaku ovlašćenja/pisma za naplatu („promissory note”) koja je uneta u sam tekst štampanog
instrumenta i to na jeziku na kome je izdat sam instrument,
• bezuslovno obećanje za plaćanje određenog iznosa sredstava,
• naznaku u pogledu roka plaćanja,
• odrednicu u pogledu mesta u kome se plaćanje mora izvršiti,
• naziv lica kome se ili po čijem se nalogu mora izvršiti plaćanje,
• odrednicu u pogledu datuma i mesta izdavanja ovlašćenja/pisma za naplatu,
• potpis lica koje je izdalo instrument.
Ukoliko nije drugačije naznačeno, instrukcije koje se navode u ovlašćenju/pismu za naplatu su
neopozive i iste mogu biti izmenjene samo uz uslov da partneri postignu takav dogovor. Ovlašćenja/
pisma za naplatu koja ne sadrže iznos za naplatu, ne mogu kao takva biti prodata banci radi naplate,
već je neophodno bez odlaganja komunicirati sa izdavaocem ovlašćenja u cilju usaglašenja u pogledu
iznosa. To je posebno važno učiniti bez odlaganja ukoliko je na ovlašćenju/pismu za naplatu nazna-
čen rok koji je veoma blizu, te se mora promptno reagovati. Postupak naplate ovlašćenja/pisma za
naplatu je u osnovi podudaran postupku za naplatu čeka koji glasi na stranu valutu. S tim u vezi pre-
poručuje se konsultacija sa poslovnom bankom pre prihvatanja predmetnog instrumenta, a posebno
ukoliko se radi o potpuno novom ili potencijalnom partneru sa kojim otpočinju pregovori.
Postoje određene specifičnosti u pogledu izdavanja odn. prihvatanja ovlašćenja/pisma za na-
platu u SAD, odn. Velikoj Britaniji, s tim da se preporučuje detaljno njihovo proučavanje u slučaju
potrebe za učešćem u transakciji koja bi bila praćena predmetnim instrumentom. Od zemalja sa
kojima pravna lica Republike Srbije realizuju značajnu spoljnotrgovinsku razmenu i kod ko-
jih postoji tradicija u korišćenju ovlašćenja/pisma za naplatu svakako se izdvaja Austrija. U
tom smislu posebno su aktivne neke regionalne odnosno manje banke.

9. NOVI INSTRUMENT U SPOLJNOTRGOVINSKOM

POSLOVANJU - BANKARSKA PLATNA OBLIGACIJA
U jednom dužem vremenskom periodu u obavljanju spoljnotrgovinske delatnosti kori-

šćen je set dobro poznatih instrumenata, i to:
- instrumenata platnog prometa sa inostranstvom, od kojih su najznačajniji: doznaka, inka-
so i međunarodni ček i
- instrumenata finansiranja trgovine (eng. Trade Finance) u koje spadaju: dokumentarni
akreditiv, stend baj akreditiv i garancija.
Inoviranje instrumenata koji prate prekogranično poslovanje predstavlja odgovor
na dramatične efekte globalne krize i rastuće rizike u segmentu plaćanja i naplate
Prema zvaničnim podacima samo u toku 2010. godine ostvaren je globalni obim spoljnotr-
govinske razmene u iznosu od USD 18,2 hiljada milijardi. Procenjuje se da će u narednih
15 godina globalna trgovina zabeležiti rast od 73%. Pri tome je uočeno da je posle izbijanja
globalne krize između 80-90% ukupnog obima svetske trgovine realizovano korišćenjem
instrumenta doznake (eng. Open account), što neizostavno znači ogroman rizik za svakog
učesnika. Rizik je evidentan na strani uvoza zbog činjenice da se plaćanje robe/usluga
veoma često vrši unapred, bez čvrstih garancija ili drugih elemenata obezbeđenja da će
plaćena roba/usluga biti adekvatno isporučena odn. realizovana. Istovremeno izvoznik je
takođe suočen sa rizikom u slučaju kada isporuči robu odn. izvrši uslugu bez prethodnog
plaćanja, dakle bez ikakve garancije ili drugog sredstva obezbeđenja da će očekivano pla-
ćanje biti uredno izvršeno od strane samog kupca ili od strane garanta.
Činjenica je da vlade velikog broja zemalja stimulišu povećanje izvoza, što nameće oba-
vezu smanjenja ili eliminisanja rizika u naplati izvezene robe odn. usluga. U tom smislu do-
kumentarni akreditiv se osnovano smatra najpouzdanijim instrumentom posebno sa stano-
višta izvoznika. Prednosti dokumentarnog akreditiva su od posebnog značaja u slučajevima
kada izvoznik ima mogućnost izvoza potpuno novom i nepoznatom kupcu.
Specifičnost dokumentarnog akreditiva

- pregled akreditivnih dokumenata i stavljanje rezerve na isplatu
U dokumentarnom akreditivu učestvuju sledeći akteri: izvoznik, banka izvoznika, uvo-
znik i banka uvoznika. Osnovnu specifičnost a ne retko i glavnu poteškoću kod akreditiva
predstavlja segment dokumentacije po osnovu izvršenog izvoza.
Pregled akreditivnih dokumenata može biti praćen utvrđivanjem jednog ili većeg
broja odstupanja po jednom setu dokumenata odn. jednoj prezentaciji, što dalje ima
za posledicu stavljanje rezerve na isplatu iz akreditiva. U takvom slučaju banka uvozni-
ka ima obavezu da u skladu sa Jednoobraznim pravilima za dokumentarni akreditiv (UCP
600) obavesti akreditivnu banku o svim pojedinostima koje se odnose na izvršeni pregled

dokumenata. Po prijemu takvog izveštaja akreditivna banka bez odlaganja informiše banku
izvoznika - korisnika akreditiva, a koji se mora suočiti sa nastalim problemom.
Rešavanje problema rezerve na prezentirana dokumenta po pravilu zahteva vre-
me, intenzivnu prepisku između svih učesnika u transakciji, kao i određene troškove.
U zavisnosti od veličine transakcije, eventualnih prethodnih iskustava sa istim partnerom,
izvoznik - korisnik akreditiva se u dogovoru sa svojom bankom može odlučiti na obraćanje
Međunarodnoj trgovinskoj komori sa sedištem u Parizu, najčešće uz konsultaciju sa Nacio-
nalnim odborom MTK-a u svojoj zemlji, a sve u cilju angažovanja eksperata MTK radi preva-
zilaženja problema. Takva vrsta intervencije zahteva dodatno vreme i praćena je troškovima.
Druga opcija na koju se može odlučiti izvoznik - korisnik akreditiva je obraćanje akreditivnoj
banci odn. konfirmirajućoj banci sa molbom da dostavi dokumenta praćena rezervom. To
praktično znači da banka izvoznika zahteva da joj akreditivna banka vrati dokumenta, te da
se po osnovu istih dokumenata izvoznik obrati uvozniku direktno ili preko banke uvoznika
sa molbom da uvoznik izvrši plaćanje za izvezenu robu u okviru procedure koja se zove na-
plata izvoza putem instrumenta inkasa. Takav postupak karakteriše odsustvo fiksnih rokova
u kojima je primalac dokumenata u obavezi da reaguje, što znači da je sama naplata veoma
neizvesna i ista se realizuje isključivo po nahođenju samog uvoznika. Često je ishod ovakvog
modela komunikacije praćen značajnim redukovanjem cene robe odn. usluga a što izvoznik
prihvata kao kompromisno rešenje. Motivi za donošenje takve odluke od strane izvoznika
mogu biti: primarni materijalni interes u smislu konačne naplate izvezene robe, poštovanje
propisa te izbegavanje kazni ili sankcija, nastojanje da se pobedi konkurencija i drugi.
Pored brojnih prednosti pojedinačnih instrumenata izvesno je da određene karak-
teristike otežavaju primenu ili otvaraju određene dileme a neretko su se svi učesnici
sretali sa ozbiljnim problemima u praksi. Navedeni aspekti i druga relevantna saznanja
su upućivali na neophodnost iznalaženja modaliteta postojećih odn. uvođenja novih instru-
menata koji će štititi interese učesnika u spoljnotrgovinskim transakcijama.
Karakteristike Bankarske platne obligacije

Godina 2010. ostaće upamćena po stvaranju uslova za primenu novog instrumenta koji
je nazvan Bankarska platna obligacija (eng. Bank Payment Obligation - BPO) koji je nastao
zajedničkim angažovanjem sledećih institucija:
- Komisije za bankarsku tehniku pri Međunarodnoj trgovinskoj komori - ICC (Internatio-
nal Chamber of Commerce) koja je, na osnovu svih relevantnih saznanja i priprema, dana
17.5.2013. godine, usvojila Jednoobrazna pravila za BPO (URBPO - Uniform Rules for Bank
Payment Obligation) s tim da je primena Pravila otpočela 1.7.2013. godine;
- Svetske asocijacije za međubankarsku finansijsku komunikaciju - SWIFT (Society for
Worldwide Interbank Financial Telecommunication), koja je inicirala uvođenje standardizo-
vane swift poruke MT 798, kao i implementaciju novog proizvoda BPO na TSU-specijalizo-
vanoj SWIFT-platformi;
- Međunarodne organizacije za standardizaciju - ISO (International Organisation for Standar-
dization), koja je razvila i usvojila sledeće standarde: ISO 20022 (namenjen BPO-instrumen-
tu), ISO 9362 (namenjen identifikaciji koda - šifre pojedinačnog nosioca biznis funkcije/
Businesss Identifier Code - BIC), ISO standarde koji se odnose na: kod-šifru za identifikaciju
svake pojedinačne zemlje učesnice u transakciji (Country Codes), kod - šifru za identifikaciju
svake pojedinačne valute u kojoj se mogu obavljati transakcije (Currency Codes) i druge.
Veoma aktivnu ulogu u procesu sagledavanja funkcionalnosti novog instrumenta imala je
grupa od 18 odabranih banaka i koja je otpočela proces izrade inicijalnih studija slučajeva u
vezi sa primenom BPO-a.

Osnovne karakteristike novog instrumenta:

• preduslov za primenu BPO-instrumenta je dogovor koji moraju postići izvoznik i uvo-
znik utoliko što će takav dogovor biti sastavni deo kupoprodajnog ugovora, zatim sledi defini-
sanje uslova BPO-transakcije između izvoznika i banke izvoznika na jednoj strani i uvoznika i
banke uvoznika na drugoj strani;
• utvrđivanje osnova za plaćanje po osnovu izvršenog izvoza bazira se isključivo na po-
dacima koji se odnose na finansijski rizik transakcije i isti se preuzimaju iz postojeće do-
kumentacije koju čine: kupoprodajni ugovor, komercijalna faktura, dokument ili dokumenta o
prevozu robe, certifikat o osiguranju;
• BPO predstavlja neopozivu obavezu plaćanja koju u elektronskoj formi saopštava ban-
ka obveznik plaćanja - banka kupca odn. uvoznika banci primaocu plaćanja - banci izvo-
znika. Izjava banke obveznika znači da će izvršiti obavezu plaćanja tačno određenog iznosa i
to na dogovoreni datum uz uslov da banka obveznika i banka primaoca izvrše uspešno upari-
vanje podataka o izvršenoj transakciji elektronskim putem;
• BPO predstavlja tehnološki potpuno nezavisan instrument zasnovan na standardu ISO
20022 XML.
Kako praktično funkcioniše novi instrument:

- Faza A: kupac/uvoznik se obraća svojoj banci radi kreiranja doznake - naloga za plaćanje u
okviru BPO-instrumenta, na osnovu kog zahteva banka kupca pristupa SWIFT-platformi radi
unosa svih relevantnih podataka iz kupoprodajnog ugovora. Potom se tako definisani podaci
upućuju banci prodavca/izvoznika na proveru odn. prihvatanje;
- Faza B: kada je roba isporučena, banka prodavca/izvoznika pristupa SWIFT-platformi u cilju
unosa svih pojedinosti vezanih za isporuku i logistiku same transakcije a u cilju provere,
odn. uparivanja u sistemu. Po utvrđivanju usaglašenosti podataka banka uvoznika/kupca je
u obavezi da izvrši plaćanje na datum koji je unapred određen odnosno usaglašen između
banke kupca i banke prodavca.
BPO-instrument je pobudio veliku pažnju i očekivanja posebno na strani velikih izvoznika,
te se banke koje imaju pristup SWIFT-platformi trude da pruže odgovore na brojna pitanja.
Istovremeno banke nastoje da u dodatnim komunikacijama sa kreatorima BPO-instrumenta
obezbede odgovore i rešenja za određene dileme ili nejasnoće koje nastaju u toku realizacije.
Činjenica je da je većina globalnih banaka primenila princip selektovanja referentnih klijenata
u cilju sagledavanja realnih situacija, potreba ili problema čijim rešavanjem će dati doprinos
daljoj standardizaciji postupaka vezanih za novi instrument. Zainteresovane kompanije kako
na strani izvoza tako i na strani uvoza moraju imati u vidu činjenicu da u ovom momentu
sve banke nisu ostvarile pristup platformi. Otuda je neophodno da kompanije u neposrednim
komunikacijama sa svojim aktuelnim ili potencijalnim bankama utvrde da li banke već imaju
pristup platformi, odn. da li planiraju da isti ostvare. Za klijente će na dugi rok prednost imati
one banke koje imaju najbolje integrisani sistem sledećih funkcija: upravljanje sredstvima
(Treasury), finansiranje trgovine (Trade Finance) i uslovi prometa lokalne i stranih valuta u
vezi sa pojedinačnim transakcijama kao i generalno posmatrano (FX Solutions).
Uslovi za korišćenje Bankarske platne obligacije

BPO-instrument mogu koristiti banke koje imaju pristup SWIFT-platformi pod nazivom
TSU - Trade Services Utility a koja je namenjena za specijalne transakcije u domenu finansiran-
ja trgovine (eng. Trade Finance). Pristup navedenoj platformi u ovom momentu je rezervisan
za najveće odn. globalne banke, utoliko što su troškovi korišćenja usluga koje po tom osnovu
pruža SWIFT veoma visoki, te banke - aktuelni korisnici platforme troškove kompenziraju
stvarnim odn. očekivanim prometom.

U ovom momentu BPO-transakcije može obavljati oko 50 banaka širom sveta, a koje imaju
potpisane pristupe SWIFT-platformi. Ilustracije radi navodi se lista najznačajnijih banaka, i to:
- Bank of America Merrill Lynch, SAD
- BNP Paribas, Francuska
- Citibank, SAD
- Crédit Agricole, Francuska
- Deutsche Bank, Nemačka
- HSBC, V. Britanija
- JP Morgan Chase, SAD
- Riyad Bank, Saudijska Arabija
- Unicredit, Italija
Prva transakcija ove vrste je realizovana između kanadske banke Bank of Montreal Financial
Group, kao banke uvoznika i koja je inicirala BPO-transakciju putem SWIFT platforme, pri čemu se
na strani korisnika odn. izvoznika angažovala kineska banka Bank of China.
Članovi timova za implementaciju i unapređenje poslovanja sa BPO-instrumentom raz-
matraju mogućnosti obavljanja transakcija i od strane banaka koje nisu članice SWIFT-plat-
forme. Kao jedna od mogućnosti spominje se korišćenje Aplikacija za uparivanje podataka vezanih
za spoljnotrgovinsku transakciju (TMA - Transaction Matching Application) a koja mora ispunjavati
uslove u pogledu funkcionalnosti, kao što je slučaj sa SWIFT-platformom. Pored toga, zainteresova-
ne banke moraju u potpunosti zadovoljiti kriterijume „Upoznaj svoga klijenta”, pri čemu bi tarife za
te banke bile nešto veće u odnosu na članice SWIFT-platforme.
Razume se, biće potrebno izvesno vreme za prihvatanje i navikavanje na novi sistem i režim ra-
da. U tom smislu SWIFT zajedno sa MTK-Međunarodnom trgovinskom komorom pomažu i uredno
publikuju sva zanimljiva saznanja. Uspostavljanje BPO danas je moguće jedino putem korišćenja
postojeće infrastrukture (SWIFT TSU), postojećih standarda za SWIFT poruke (ISO 20022) i posto-
jećih propisa. Dakle, sve banke koje su potpisale sporazum o korišćenju SWIFT-platforme TSU pod-
ležu uniformnom modelu korišćenja, te u tom pogledu nema nikakvih razlika u odnosu na postoje-
ća pravila i propise. Sa svoje strane MTK priprema pravila koja će u osnovi biti identična, s jednom
razlikom da će u tehnološkom smislu biti neutralna, kako bi omogućila drugim provajderima širom
sveta da se naknadno uključe, čime bi bila isključena mogućnost ekskluziviteta od strane SWIFT-a.
Nema sumnje da BPO može predstavljati budućnost poslovanja između banaka, posebno na in-
ternacionalnom planu. U tom smislu, a sudeći prema evidentnoj ekspanziji zemalja kao što su Kina,
Indija i još neke zemlje sa Dalekog Istoka, kao i interesovanju za BPO-instrument treba očekivati
dalji razvoj i unapređenja sistema „u hodu”, kao i uključenje nekih novih zemalja odn. banaka a što
će neizostavno biti uslovljeno odgovarajućim prilagođavanjima u pogledu nacionalne regulative,
kao i u pogledu IT-sistema.
Očekivana primena Bankarske platne obligacije u Srbiji
Očekuje se da će vodeće svetske banke primarno nastojati da zadovolje potrebe i očekivanja
svojih ekskluzivnih klijenata, posle čega bi mogla biti inicirana masovna produkcija za sve tipo-
ve klijenata tih banaka. Zatim bi takve banke, kao i lokalne banke čiji su osnivači strane banke i
koje već koriste BPO-instrument, mogle imati u vidu mogućnost nuđenja novog proizvoda onim
tržištima, u koje spada i Srbija, koja neće biti u prilici da se opredeli za njegovu primenu u ranoj
fazi. Razlozi su brojni, a kao osnovni se mogu uzeti: mali spoljnotrgovinski promet, navike odn.
tradicija, odsustvo mogućnosti za značajnije inoviranje infrastrukture u bankama i drugi. Pri
tome treba imati u vidu da će biti neophodno (nezavisno od toga, da li će se strane banke pojaviti
kao mogući provajderi za BPO ili će lokalne banke razvijati svoje pristupe platformama poput
SWIFT-ove) sagledavanje postojeće regulative i njeno prilagođavanje u meri u kojoj će omogućiti
primenu novog instrumenta. Cilj svih takvih aktivnosti je relaksiranje izvoznika i uvoznika, pri
čemu će banke imati daleko veću neposrednu odgovornost nego što je to slučaj kod korišćenja
konvencionalnih instrumenata prekograničnog prometa roba i usluga.

Priručnik KONFIRMIRANI INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA
4. POGLAVLJE
Konfirmirani instrumenti
platnog prometa
1. ZNAČAJ KONFIRMIRANIH INSTRUMENATA

U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM
P oznato je da je poslovanje sa inostranstvom praćeno brojnim specifičnostima i rizicima, kako

za klijente - pravna lica tako i za poslovne banke kao servis klijenata. U ovom segmentu po-
slovanja učesnici - pravna lica koriste:
- instrumente platnog prometa: doznaka, inkaso, međunarodni čekovi, kao i
- instrumente finansiranja trgovine (Trade Finance): akreditivi, stendbaj akreditivi i garan-
cije.
Od svih navedenih instrumenata doznaka je globalno najčešće korišćeni instrument, pri
čemu je taj instrument istovremeno i najrizičniji utoliko što uvozniku ne pruža nikakvu sigurn-
ost da će plaćena roba biti uredno isporučena odn. stavljena na raspolaganje uvozniku. U paleti
instrumenta najveću zaštitu za učesnike u spoljnotrgovinskom poslovanju pruža dokumentarni
akreditiv.
Pored direktno obavljenih transakcija između banke u zemlji i banke u inostranstvu postoje
i slučajevi uključenja treće banke. Reč je o akreditivnom i garancijskom poslovanju, u koje se
uključuje:
• avizirajuća banka, sa zadatkom da prema instrukcijama akreditivne banke odn. banke koja
je izdala garanciju, obavesti banku korisnika akreditiva ili stendbaj akreditiva ili garancije o iz-
davanju jednog od navedenih instrumenata uz istovremeni prenos kompletnog teksta izdatog
instrumenta. Postupajući na taj način avizirajuća banka ne preuzima nikakvu odgovornost za
ishod transakcije u koju je bila uključena;
• konfirmirajuća banka, koja na zahtev akreditivne banke odn. banke koja je izdala garanci-
ju ima obavezu da obavesti banku korisnika akreditiva ili stendbaj akreditiva ili garancije o
izdavanju jednog od navedenih instrumenata uz istovremeni prenos kompletnog teksta izda-
tog instrumenta. Postupajući na taj način konfirmirajuća banka preuzima obavezu plaćanja
po predmetnom instrumentu, a po osnovu uredno prezentiranih dokumenata, uvek kada pri-
marni dužnik a to je nalogodavac - uvoznik ne izmiri svoju obavezu plaćanja prema prodavcu
- izvozniku po osnovu uredno prezentiranih dokumenata. Ovaj mehanizam počiva na proceni
izvoznika i banke izvoznika da postoji rizik od neplaćanja od strane uvoznika. Razlozi mogu
biti: nedovoljno poznavanje izvoznika i uvoznika, eventualna prethodna nepovoljna iskustva u
poslovanju izvoznika sa drugim partnerom iz iste zemlje, preporuke privredne komore iz zem-
lje uvoznika, preporuke ekonomskog odeljenja pri ambasadi zemlje izvoznika u zemlji uvozni-
ka i drugo. Takođe saznanja o nepostojanju ili padu ocene međunarodnog kreditnog rejtinga
samog uvoznika, banke uvoznika ili zemlje sedišta uvoznika mogu biti razlog za uključenje
konfirmirajuće banke. I pored nabrojanih faktora neophodno je imati u vidu dodatne razloge
vezane za regulatorni aspekt, kao što su: česte promene propisa, postojanje nezvaničnih na-
java za uvođenje embarga u odnosu na zemlju uvoznika, evidentni slučajevi kršenja pravila u
vezi sa procedurama: Upoznaj svoga klijenta, Sprečavanje pranja novca i borbe protiv teroriz-
ma i drugo.

KONFIRMIRANI INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA Priručnik
Zahtev za obezbeđenje konfirmiranog akreditiva, konfirmiranog

stend baj akreditiva ili konfirmirane garancije
Pravilo je da već u toku pregovora izvoznik postavlja uvozniku zahtev za obezbeđenje
konfirmiranog akreditiva, konfirmiranog stend baj akreditiva ili konfirmirane garancije
(supergarancije). Moguća je i situacija da izvoznik u toku realizacije posla zahteva izmenu uslova
koji se odnose na finansijsku klauzulu ugovora insistiranjem na obezbeđenju konfirmiranog in-
strumenta umesto direktno izdatog instrumenta. Izvoznik pri tome može zahtevati konfirmaciju
jedne konkretne banke ili izbor konfirmirajuće banke prepustiti uvozniku i uvoznikovoj banci.
Kao konfirmirajuća banka može biti angažovana jedna od sledećih banaka:
- banka izvoznika,
- neka druga banka iz zemlje izvoza,
- neka banka iz treće zemlje,
pri čemu banka korisnika može zadržati pravo da prihvati ili odbije predlog banke uvoznika za
angažovanje konkretne konfirmirajuće banke.
Posle dogovora banke izvoznika i banke uvoznika u vezi sa izborom konfirmirajuće
banke sledi postupak usaglašenja sa prihvatljivom konfirmirajućom bankom u vezi sa
sledećim pojedinostima:
- da li predložena konfirmirajuća banka želi da se prihvati takvog angažmana i ukoliko je to slučaj
pod kakvim uslovima bi bila spremna za to,
- dostavljanje podataka koje zahteva konfirmirajuća banka u vezi sa konkretnom transakcijom, a
to su pre svega:
a) naziv i adresa uvoznika
b) naziv i adresa izvoznika
c) naziv i adresa izvoznikove banke
d) iznos transakcije u valuti
e) rok važnosti transakcije
f) naziv robe/usluge koja je predmet transakcije i drugo.
Dogovori u vezi sa konfirmacijom jednog od instrumenata finansiranja trgovine (Trade
Finance) odnose se i na način obračuna provizije konfirmirajuće banke, koji može uslediti
prema sledećim modelima:
- obračun prema efektivnom broju dana u korišćenju konfirmiranog instrumenta ili
- obračun na principu svakog započetog kvartala - ovaj model se često primenjuje kod obračuna
provizija po osnovu konfirmacije garancija a uvek se primenjuje od strane banaka koje primen-
juju kvartalni sistem obračuna, bez obzira na vrstu instrumenta koji je predmet konfirmacije.
Prihvatanje konfirmacije
Jedan od preduslova za prihvatanje poziva od strane jedne banke da konfirmira akreditiv odn.
stend baj akreditiv odn. garanciju je postojanje limita za konfirmaciju upravo za određenu akre-
ditivnu banku. U slučaju nepostojanja takvog limita banka kojoj se predlaže angažovanje u smislu
konfirmacije može otvoriti postupak za određivanje limita ili odbiti predlog. Nekada je ta proce-
dura bila veoma jednostavna, gotovo rutinska i ista je podrazumevala da akreditivna banka upu-
ti svoj nalog za otvaranje akreditiva u SWIFT formatu MT 700 na adresu željene konfirmirajuće
banke, te da u polju 49 „Instrukcije za konfirmaciju“ samo unese instrukciju „Confirm“ (konfirmi-
raj odn. potvrdi), čime bi bio definisan poziv akreditivne banke drugoj banci da se angažuje kao
konfirmirajuća banka u konkretnoj transakciji. Po pravilu, pozvana banka bi se veoma brzo odre-
dila u pogledu inicijative akreditivne banke. Procedure vezane za sprečavanje pranja novca i borbu
protiv terorizma, kao i globalna kriza započeta 2008. godine u velikoj meri su uticale na smanjenu
raspoloživost potencijalnih banaka da prihvate pozive za konfirmiranje instrumenata. Otuda je
neophodno da uvoznik - nalogodavac što ranije upozna svoju poslovnu banku sa mogućom potre-

bom pribavljanja konfirmacije za određeni instrument, kako bi se blagovremeno mogli obezbediti

svi elementi od značaja za usaglašenje sa prihvatljivom konfirmirajućom bankom.
Kao konfirmirajuće banke mogu se angažovati sledeće vrste banaka: komercijalne banke
i međunarodne razvojne banke. U međunarodne razvojne banke spadaju pre svega: EBRD -
Evropska banka za obnovu i razvoj iz Londona, IFC - International Finance Corporation, članica
Grupacije Svetske banke iz Vašingtona i neke druge.
Konfirmacija predstavlja akt preuzimanja rizika u segmentu plaćanja od strane banke

umesto primarnog dužnika. Istovremeno konfirmacija podrazumeva ugovaranje prime-
ne prava zemlje u kojoj konfirmirajuća banka ima sedište, kao i primene Opštih uslova
poslovanja konfirmirajuće banke. Pravilo je da konfirmirajuća banka zahteva od akreditivne
banke odnosno banke koja traži konfirmaciju garancije prihvatljivo sredstvo obezbeđenja. U tom
smislu najčešće se koristi jedna od sledećih opcija:
• Kolateral - polaganje sredstava na poseban račun kod konfirmirajuće banke utoliko što akre-
ditivna banka potpisuje Ugovor o zalogi (eng. Pledge Agreement) kojim daje saglasnost konfir-
mirajućoj banci da izvrši prenos dogovorenog iznosa sa redovnog računa na poseban račun tzv.
Collateral račun sa ciljem da ta sredstva budu korišćena za eventualna plaćanja dospelih obaveza
od strane konfimirajuće banke u slučaju kada takva plaćanja akreditivna banka odnosno ban-
ka koja traži konfirmaciju garancije ne izvrši blagovremeno. Konfirmirajuća banka i akreditivna
banka/banka koja traži konfirmaciju garancije se unapred dogovaraju o eventualnoj kamati koju
bi plaćala konfirmirajuća banka po osnovu sredstava koja su izdvojena na posebnom računu;
• Trade Finance linija - linija za odobravanje konfirmacija od strane konfirmirajuće banke po
zahtevu akreditivne banke. U zavisnosti od obima saradnje konfirmirajuća banka može ponuditi
uspostavljanje takvog odnosa na određeno vreme ili u ad hoc varijanti za određenu transakci-
ju. Takvo angažovanje konfirmirajuće banke podrazumeva plaćanje posebne provizije od strane
akreditivne banke/banke koja traži konfirmaciju garancije odnosno klijenta te banke;
• Obezbeđenje sredstva obezbeđenja, po pravilu stend baj akreditiva (eng. Stand by Letter of
Credit - SBLC) a koje izdaje neka od vodećih međunarodnih finansijskih i razvojnih banaka/
institucija kao što su: Evropska banka za obnovu i razvoj (eng. European Bank for Reconstructi-
on and Development - EBRD), Međunarodna finansijska korporacija (eng. International Finance
Corporation - IFC) i neke druge slične institucije koje su više angažovane van Evrope. Predmetno
angažovanje razvojnih banaka je praćeno troškovima koji idu na teret inicijatora konfirmacije,
dakle akreditivne banke/banke koja traži konfirmaciju garancije odnosno klijenta te banke.
U prava konfirmirajuće banke spadaju pre svega:
- definisanje relevantnih pojedinosti vezanih za transakciju, uključujući datum plaćanja po osnovu
uredno prezentiranih dokumenata,
- definisanje svih elemenata pregleda dokumenata,
- donošenje odluke o stavljanju rezerve na dokumenta koja odstupaju u odnosu na akreditivne
uslove,
- usaglašenje sa bankom korisnika - izvoznika u vezi sa postupanjem po dokumentima na koja je
stavljena rezerva i drugo.
Konfirmirani instrumenti su veoma atraktivni sa stanovišta faktoringa i forfetinga
Razlog leži u činjenici da konfirmirani instrumenti nose znatno manji rizik u pogledu naplate
potraživanja u odnosu na direktno izdat instrument. Stoga se često već u toku pregovora o
zaključenju kupoprodajnog ugovora odn. ugovora o izvozu izvoznik odlučuje da pregovara o
prodaji budućeg potraživanja po osnovu izvoza koji će uslediti. U tom smislu na raspolaganju
stoje instrumenti kao što su: faktoring i forfeting. A kao zainteresovana pravna lica mogu se
pojaviti: banka korisnika - izvoznika ili neka druga banka u istoj zemlji ili specijalizovane fakto-
ring i forfeting firme. Po prijemu akreditiva odn. drugog instrumenta izvoznik može konkreti-
zovati pregovore u vezi sa transakcijom prodaje potraživanja, čime direktno doprinosi sopstve-
noj likvidnosti. Efekat faktoringa ili forfetinga će u velikoj meri zavisiti kako od boniteta samog
izvoznika, tako i od boniteta i/ili međunarodnog rejtinga konfirmirajuće banke.

2. NOVI TRENDOVI
U FINANSIRANJU MEĐUNARODNE TRGOVINE
M eđunarodne razvojne banke imaju sve značajniju ulogu u finansiranju međunarodne tr-
govine. To je postalo posebno uočljivo posle izbijanja ekonomske krize 2008. godine. U
tom periodu upravo su međunarodne razvojne banke značajno uključile nove modele finansi-
ranja za klijente u visoko rizičnim zemljama, sa ciljem da:
- podrže dalji razvoj privatnog sektora,
- pomognu globalni oporavak i smanjenje siromaštva.
Ovaj mehanizam finansiranja pokazao je svoje brojne prednosti, u koje pre svega spada
podrška razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i odsustvo gubitaka za kreditore po osnovu
obaveze plaćanja na prvi poziv korisnika garancija.
Pre predstavljanja vodećih razvojnih banaka daje se uporedni pregled aktivnosti kako
sledi:
EBRD IFC IDB ADB
Naziv programa TFP GTFP TFFP TFP
Broj uključenih zemalja 20 94 21 18
Početak programa 1999. 2005. 2005. 2004.
Broj transakcija pre 31.12.2012. 13.504 25.000 1.079 6.295
Vrednost transakcija (mlrd) EUR 8,8 USD 21,8 USD 2,62 USD 12,6
Broj konfirmir. banaka 800 1050 224 120
Broj zahteva za plaćanje od strane korisnika 2 0 0 0
instrumenata
Evropska banka za obnovu i razvoj

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD - European Bank for Reconstruction and De-
velopment) sa sedištem u Londonu je od svog osnivanja 1991. godine dominantno bila an-
gažovana u Istočnoj Evropi i zemljama nekadašnjeg SSSR-a, da bi potom uključila i region
Zapadnog Balkana, kome pripada i Republika Srbija. Početkom 2011. godine EBRD je izašla na
nova tržišta: Egipat, Jordan, Maroko i Tunis uz najavu da sledi dalje širenje mreže operativnog
delovanja kako u Aziji, tako i u Africi, što doprinosi razvoju lokalnih tržišta ali i omogućava
intenzivnije povezivanje starih i novih tržišta, uz korišćenje modela finansiranja koji su do-
stupni svim učesnicima.
EBRD realizuje permanentnu tehničku pomoć - podršku putem konsultantskih usluga i
treninga a koji obuhvataju: upoznavanje i primenu Jednoobraznih pravila i običaja za doku-
mentarne akreditive (UCP 600), Jednoobraznih pravila za garancije na poziv (URDG 758), re-
strukturiranje potraživanja po osnovu Trade Finance transakcija, posebno realizovanih izvo-
znih poslova, kao i korespondentske odnose u segmentu finansiranja trgovinske razmene.

Od uvođenja TFP - Trade Facilitation programa EBRD je omogućio obuku po modelu

učenja putem elektronskog/on-line pristupa (e-Learning) za više od 500 eksperata iz
130 banaka. Reč je o modelu koji su razvili eksperti Međunarodne trgovinske komore
i to za sve instrumente platnog prometa (doznaka, inkaso i drugi) i instrumente finansi-
ranja trgovine (akreditiv, stendbaj akreditiv i garancija) zastupljenih u pravilima Incoterms.
TFP (Trade Facilitation programa EBRD) predstavlja izvanredno sredstvo za podsticaj
razvoja spoljne trgovine utoliko što obezbeđuje:
- pokriće za široku paletu instrumenata finansiranja spoljne trgovine,
- bezuslovne garancije plative na prvi poziv korisnika,
- garancije do iznosa od 100% vrednosti instrumenta,
- odobrenje za svaku pojedinačnu transakciju,
- prihvatljiv nivo troškova,
- veoma jednostavan i brz postupak odobrenja garancije,
- veoma razuđenu paletu proizvoda/ usluga koji mogu biti predmet transakcija: po-
trošna dobra, berzanski artikli, oprema, brodogradnja, građevinski radovi, snabde-
vanje strujom i drugo,
- unapred poznate liste proizvoda/usluga čije finansiranje nije dozvoljeno (prime-
ra radi reč je o: genetski modifikovanoj hrani; proizvodnji, distribuciji, prodaji i tr-
govini pesticidima, herbicidima, lekovima i drugim supstancama koje se nalaze na
međunarodnim listama zabranjenih artikala; radioaktivnim elementima; azbestu i
drugim).
Mehanizam podrške od strane EBRD-a obuhvata sledeće varijante:

• izdavanje garancije po osnovu:
- akreditiva i stendbaj akreditiva na inicijativu akreditivnih banaka,
- odloženo plaćanje po osnovu akreditiva sa „crvenom klauzulom”,
- garancije za plaćanje unapred, kao i druge vrste garancija,
- transakcije sa dugim rokovima dospeća su prihvatljive sa stanovišta EBRD-a ukoliko se od-
nose na uvoz kapitalnih dobara velike vrednosti;
• odobravanje kratkoročnih revolving kredita odabranim bankama i lizing kompani-
jama - kao namena takvog kreditiranja mogu biti prihvatljivi: pred-izvozno i post-izvozno
finansiranje ili finansiranje obrtnog kapitala za domaći odn. izvozni lizing;
• transakcije po osnovu faktoringa - predmetno finansiranje je namenjeno domaćem fakto-
ringu koji se obavlja isključivo u lokalnoj valuti.
Međunarodna finansijska korporacija

Međunarodna finansijska korporacija (IFC - International Finance Corporation) predstav-
lja članicu Grupacije Svetske banke i ima sedište u Vašingtonu, SAD. U toku 2012. godine IFC
je evidentirala rekordan broj zahteva za angažovanje. Pored odobrenih garancija u iznosu od
USD 6 milijardi, što je predstavljalo povećanje od 13% u odnosu na prethodnu godinu, u sep-
tembru 2012. godine IFC je stavio na raspolaganje dodatnih USD 2 milijarde za kreditiranje
agri-biznisa (poljoprivredna proizvodnja, kao i prehrambena industrija).
Kao najaktivniji region odn. kontinent izdvaja se Azija, koja beleži povećanje obima aktiv-
nosti od 25% godišnje. U tom smislu banke iz Vijetnama i Bangladeša su praktično najaktiv-
niji partneri IFC u svetskim razmerama. Od afričkih zemalja daleko najaktivnije su: Nigerija,
Kenija i Gana. Latinska Amerika i neke od zemalja Centralne Amerike kao što su Gvatemala,

Honduras i Nikaragva su udvostručile svoju aktivnost u okviru predmetnog programa. IFC

nastavlja da proširuje listu zemalja sa kojima neposredno sarađuje, te je tako u toku 2012.
godine uključeno 26 novih banaka. Posebno su aktivne banke iz: Turske, Makedonije i Tunisa.
U toku 2012. godine preko 80% odobrenih garancija od strane IFC se odnosilo na segment
MSP - malih i srednjih preduzeća, pri čemu je skoro 60% omogućilo trgovinu u takozvanim
IDA - zemljama (International Development Association). Asocijaciju za međunarodni razvoj
čini 81 najsiromašnija zemlja na svetu, koje podržava Grupacija Svetske banke.
Kao i EBRD i IFC je takođe veoma aktivan u edukaciji bankarskih službenika za ko-
rišćenje ovog programa, tako je do sada kompletnu obuku završilo 4.400 osoba iz 60
zemalja, što potvrđuje ogromnu zainteresovanost banaka i ambiciju da se klijentima pruži
najbolja moguća podrška.
Inter - američka banka za razvoj

Inter - američka banka za razvoj (IDB - Inter American Development Bank), koja posreduje
i unapređuje spoljnotrgovinsku razmenu između zemalja Severne Amerike: SAD i Kanada, kao
i zemalja Centralne i Latinske (Južne Amerike) spada u najaktivnije međunarodne razvojne
banke na svetu.
Specijalno dizajniran program ove institucije (IDB,s access2Trade programme) uk-
ljučuje garancije u poslovanju sa inostranstvom, kredite kao i podršku u aranžiranju
zajedničkog finansiranja sa pojedinačnim lokalnim bankama (co-financing). Cilj anga-
žovanja IDB je da podstakne nove investitore, da pruži tehničku podršku u smislu edukacije
zaposlenih u bankama, kao i zaposlenih u prioritetnim segmentima klijenata. IDB je u toku
2012. godine programom podrške obuhvatio 88 novih banaka, kojima je odobrio kreditne li-
nije u iznosu od USD 1,7 milijardi. IDB je pored USD kao ekskluzivne valute inicirao poslovanje
u EUR-ima i japanskim jenima.
IDB posebnu pažnju poklanja osiguravajućim kompanijama, kao nosiocima izuzetno
velikih portfolija. Taj koncept je utoliko značajniji kad se ima u vidu da je posle Velike eko-
nomske krize (1929-1932) u SAD-u pravo izdavanja garancija dato isključivo osiguravajućim
kompanijama.
Azijska razvojna banka

Azijska razvojna banka (ADB - Asian Development Bank) se programom TFP - Trade Finan-
ce Programme fokusira na izdavanje garancija i odobravanje kredita. ADB trenutno podržava
preko 200 lokalnih banaka iz 18 zemalja, kojima je u toku 2012. godine plasirala preko USD
4 milijarde. Posebno značajan angažman ove banke ogleda se u povezivanju manje razvijenih
azijskih zemalja sa Australijom i Japanom, čime je afirmisana međuregionalna saradnja.
ADB je proširio svoje aktivnosti zaključivanjem specijalnih aranžmana sa global-
nim akterima kao što su:
- OPEC - Fund for Inter. Development (Organizacija zemalja izvoznica nafte),
- Swiss Re - jedna od vodećih reosiguravajućih kompanija na svetu,
- EFIC - Australijska agencija za finansiranje izvoza (poput nemačkog Hermesa),
- FMO - holandska agencija za podršku razvoju privatnog sektora.
ADB pruža značajnu pomoć malim i srednjim preduzećima, čime direktno doprinosi zapo-
šljavanju radne snage u najsiromašnijim zemljama.

Izboru poslovnih banaka u zemljama u kojima su međunarodne razvojne banke aktivne

uvek prethodi temeljito sagledavanje makroekonomskih i političkih performansi, kao i regu-
latornih aspekata, te utvrđivanja postojanja namere regulatora da sprovede značajnije pro-
mene propisa koji se makar i indirektno odnose na poslovanje privatnog sektora a posebno
segmenta malih i srednjih preduzeća. Takođe se sa posebnom pažnjom prate ocene među-
narodnog kreditnog rejtinga na nacionalnom nivou kao i na nivou pojedinačnih banaka kao
mogućih nosilaca novih finansijskih aranžmana.
Mehanizam pružanja podrške međunarodnih razvojnih banaka

Mehanizam pružanja podrške od strane svih predstavljenih međunarodnih razvojnih ba-
naka je u osnovi identičan - primarno je baziran na činjenici da banke iz zemalja u razvoju
(Emerging Countries), koje po pravilu nemaju uopšte ili imaju veoma niske ocene međuna-
rodnog kreditnog rejtinga nailaze na neprihvatanje svojih direktno izdatih instrumenata kao
što su: akreditiv, stendbaj akreditiv i garancija a od strane potencijalnih izvoznika - korisnika
instrumenata.
Stoga se banke, u cilju postupanja po zahtevima svojih klijenata, moraju obraćati
bankama sa posebnom reputacijom sa ciljem da se takve banke uključe u transakcije
u ulozi konfirmirajućih banaka. Sa svoje strane konfirmirajuće banke prihvataju takve
aranžmane samo ukoliko banke izdavaoci instrumenata ponude obezbeđenje od rizi-
ka. Najprihvatljivijim sredstvima obezbeđenja, posebno u slučaju instrumenata koji
glase na veće iznose, smatraju se stendbaj akreditivi (akreditivi samo po nazivu, dok
su po svojoj funkciji garancije) koje nude upravo međunarodne razvojne banke. Većina
takvih banaka odobrava lokalnim bankama u zemljama u razvoju, koje odabere kao
prihvatljive, limite za plasmane na godišnjem nivou. Elementi na osnovu kojih se defi-
nišu limiti su: akcionarska struktura, veličina kapitala, prosečan spoljnotrgovinski promet u
poslednje tri godine, kao i neki drugi, za koje se proceni da mogu biti od značaja u postupku
donošenja odluka. Tarife međunarodnih razvojnih banaka za garantovanje odn. konfirmiranje
instrumenata izdatih od strane lokalnih banaka variraju od tržišta do tržišta. Na nivou istog
tržišta tarife nisu identične za sve lokalne banke, s tim da međunarodne razvojne banke ge-
neralno stimulišu lokalne banke da se povećanjem obima prometa kvalifikuju za povoljnije
tarife.
Činjenica je da su međunarodne razvojne banke generalno prisutne na svim ili na većini tr-
žišta, te se kao takve uzajamno takmiče u pogledu pridobijanja što većeg broja banaka, poseb-
no iz najboljih kategorija. Kada je reč o najmanje atraktivnim bankama na lokalnim tržištima,
a u odsustvu podrške međunarodnih razvojnih banaka, takve banke nastoje da obezbede al-
ternativnu podršku za svoje poslovanje utoliko što se obraćaju osiguravajućim kompanijama,
kao i nekim netradicionalnim akterima na finansijskim tržištima.
Većina predstavljenih banaka, pored najdetaljnije obrađenog programa podrške
kroz konfirmaciju instrumenata kao što su akreditiv, stendbaj akreditiv i garancija,
omogućava podršku lokalnim bankama u vezi sa međunarodnim faktoring i forfeting
transakcijama, kao i specijalizovanim kanalima snabdevanja (Supply Chain).
Efekti globalizacije i sve veći interes pravnih lica za uspostavljanje saradnje sa partnerima
sa potpuno novih, a često i egzotičnih regiona, mogu biti uvod u angažovanje predstavljenih
međunarodnih razvojnih banaka u odnosu na transakcije sa entitetima iz Republike Srbije. U
ovom momentu EBRD i IFC intenzivno pružaju podršku odabranim bankama u Srbiji,
omogućavajući rast spoljnotrgovinskog prometa.
(Napomena: U pripremi teksta korišćeni su materijali sa zvaničnih sajtova predstavljenih
banaka: www.ebrd.com; www.ifc.org; www.iadb.org, www.adb.org)

SWIFT Priručnik
5. POGLAVLJE
Swift
1. ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE GLOBALNE MREŽE

ZA KOMUNIKACIJU IZMEĐU
FINANSIJSKIH INSTITUCIJA - SWIFT
K ada neko kaže SWIFT po pravilu se misli na kopiju naloga za plaćanje prema inostran-
stvu ili za naplatu (priliv) sredstava iz inostranstva. I zaista takve poruke se realizuju u
sistemu Globalne mreže za pouzdanu razmenu finansijskih poruka (The Society for Worldwide
Interbank Financial Telecomunication - SWIFT), po kojoj i nose skraćeni naziv. Osnovna uloga
SWIFT-a je da omogući bezbedan prenos poruka vezanih za finansijske transakcije, što
znači da SWIFT nije provajder, niti klirinška kuća koja vrši saldiranje aktivnosti poje-
dinačnih nalogodavaca. Pri tome računi putem kojih se vrše plaćanja prema inostranstvu
odn. naplate iz inostranstva se nalaze kod poslovnih banaka ili centralnih banaka, dakle to
su institucije koje praktično izvršavaju naloge za plaćanja, odn. prihvataju sredstva (prilive)
po nalogu drugih banaka a u korist svojih klijenata. Istovremeno poslovne i centralne banke
određuju tarife za platni promet sa inostranstvom, rešavaju prigovore odn. reklamacije uče-
snika u platnom prometu i predstavljaju institucije koje su odgovorne za uredno izvršenje
naloga po zahtevu ili u korist svojih klijenta.
Članice SWIFT-a mogu biti: banke, centralne banke, osiguravajuće kompanije, inve-
sticioni i drugi fondovi, brokeri, institucije koje upravljaju sredstvima fondova (Asset
Managers), kao i kompanije iz privrede i kompanije koje pružaju najraznovrsnije IT -
usluge finansijskim institucijama i privredi. SWIFT mreža danas broji preko 10.000 člani-
ca iz 209 zemalja. Prema zahtevu Narodne banke Srbije sve banke u zemlji moraju biti članice
SWIFT-a. Pri tome su Narodna banka Srbije i poslovne banke jedine institucije u Srbiji ovlašće-
ne za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, te su kao takve i jedine članice SWIFT-a
iz Srbije.
U vremenu koje je prethodilo uvođenju SWIFT-a međunarodni platni promet odvijao se
putem davanja naloga za plaćanje u formi dopisa, uz korišćenje pošte, telegrafa odn. teleksa, te
telefaksa. Svi navedeni mediji su bili praćeni varijacijama u pogledu dokazivanja autentičnosti
lica koja su potpisala naloge za plaćanje, a sa ciljem da se smanji ili u potpunosti eliminiše
mogućnost zloupotreba u pogledu raspolaganja sredstvima na računu poslovnih banaka. Pri
tome, i danas ima banaka i drugih finansijskih institucija, posebno u nekim manjim zemljama,
koje nisu članice SWIFT-a već koriste druga sredstva komunikacije za realizaciju platnog pro-
meta sa inostranstvom, na primer elektronsko bankarstvo (e-banking).
Mreža SWIFT je osnovana 1973. godine u mestu La Hulpe u blizini Brisela i ista je u vla-
sništvu svojih članica, kojih je u momentu osnivanja bilo 239 iz 15 zemalja. Bilo je potrebno
da prođu četiri godine od ideje do konkretne realizacije modela komunikacije između članica
mreže. Zanimljivo je da je prilikom slanja prve swift poruke učestvovao lično belgijski princ
Albert.

Priručnik SWIFT
Glavni segmenti prema vrstama instrumenata

poslovanja pokriveni mrežom SWIFT
Suština koncepta SWIFT-a na samom početku poslovanja ogledala se u prenosu poruka, koje
se odnose na prekogranična plaćanja po nalogu jedne a u korist druge institucije članice mreže.
Vremenom su razvijani brojni segmenti prema vrstama instrumenata poslovanja. Tako danas po-
stoje četiri glavna segmenta pokrivena od strane SWIFT-a, i to:
• plaćanja, naplate i upravljanje gotovinom (Payments & Cash Management) - oko 50% od uku-
pnog broja poruka;
• hartije od vrednosti (Securities) - oko 44% od ukupnog broja poruka;
• upravljanje sredstvima i likvidnošću, kao i derivati (Treasury & Derivatives) - oko 5% od
ukupnog broja poruka;
• dokumentarni poslovi, koji obuhvataju sledeće instrumente: dokumentarni akreditiv, stend baj
akreditiv, garancije, inkaso i od nedavno bankarsku platnu obligaciju - BPO (objedinjeni naziv za
sve instrumente je Trade Services ili Trade Finance) - oko 2% od ukupnog broja poruka.
SWIFT kontinuirano radi na inoviranju proizvoda odn. usluga. Tako je npr. stavljen na ras-
polaganje direktan sistem razmene poruka pod nazivom SWIFT Net Mail. Osnovna namena tog
proizvoda je da zaštiti prenos osetljivih dokumenata, kao što su fakture, ugovori, potpisi i drugo.
Sam sistem je dizajniran tako da zameni kurirske usluge, kao i usluge putem otvorenog interneta,
budući da su oba modela prenosa informacija izložena određenom riziku.
Zbog obima i globalnog značaja koji imaju iseljeničke doznake (Remittances) SWIFT je svojim
članicama ponudio specijalan servis SWIFT Net Workers. Reč je o sistemu koji omogućava praćenje
svakog pojedinačnog naloga za transfer sredstava iz dijaspore u matičnu zemlju. Statistički podaci
Svetske banke i Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela potvrđuju da danas preko 200 mili-
ona ljudi širom sveta ima status ekonomske migracije utoliko što pojedinci odlaze u drugu drža-
vu radi zaposlenja. Samo unutar Kine, čija ukupna populacija iznosi 1,361 milijardi stanovnika, a
broj radno sposobnog stanovništva preko 800 miliona, postoji potreba za angažovanjem preko
230 miliona radnika koji privremeno borave i rade van mesta stalnog boravka. Poređenja radi taj
broj odgovara veličini 2/3 populacije SAD-a s tim da se procenjuje da bi broj Kineza koji se radno
angažuju van mesta stalnog boravka mogao do 2025. godine porasti na čak 400 miliona ljudi. S
obzirom na navedeno angažovanje SWIFT-a u smislu obezbeđenja podrške transferima po nalogu
gastarbajtera je od ogromnog značaja.
Vodeći američki sistemi izvršenja naloga za plaćanje FEDWIRE i CHIPS koriste sopstve-
ne komunikacione mreže i formate, koji se razlikuju u odnosu na SWIFT. Otuda nalozi koji
su upućeni preko SWIFT - mreže a glase na USD moraju biti preformatirani radi izvršenja
preko navedenih američkih sistema. Veoma je bitno imati u vidu jednu značajnu osobenost u
pogledu modela troškova koji se primenjuju kod izvršenja naloga od strane američkih banaka.
Naime, svi nalozi za plaćanje koji glase na USD i koji su namenjeni: a) korisnicima unutar Amerike
i b) korisnicima izvan Amerike su praćeni isključivo opcijom troškova, prema kojoj troškove plaća
korisnik (eng. Beneficiary ili skraćeno BEN).
Opcije troškova prilikom izvršenja naloga za plaćanje

Najveća globalna mreža za komunikaciju između finansijskih institucija, kao i za izvršenje na-
loga, koju koriste i sve banke u Srbiji i regionu, a to je SWIFT, nudi tri opcije troškova prilikom
izvršenja naloga za plaćanje:
• troškovi na teret nalogodavca (OUR - što znači: mi preuzimamo troškove),
• troškovi na teret korisnika (BEN - što znači: korisnik preuzima troškove) i
• troškovi se dele između nalogodavca i korisnika (SHA - što znači podeljeni troškovi).
Svaki nalog koji glasi na USD, bez obzira na zemlju iz koje potiče nalogodavac i bez ob-
zira na opciju troškova koju je naveo nalogodavac odn. banka nalogodavca će biti izvršen

SWIFT Priručnik
prema američkom sistemu, utoliko što će korisnik priliva primiti nešto umanjen iznos
u odnosu na inicijalno dat nalog. Sa navedenim ishodom treba računati kao sa konačnom
činjenicom, s tim da visina ukupnih troškova izvršenja zavisi od broja banaka koje učestvuju u
pojedinačnom transferu, kao i od tarifa banaka koje učestvuju.
SWIFT predstavlja koristan indikator globalnih ekonomskih dešavanja
Decembar tradicionalno spada u mesece u kojima se realizuje povećani promet u poređenju
sa drugim mesecima u godini. Tako je na dan 24.12.2013. kao poslednji radni dan uoči Božića
po gregorijanskom kalendaru, a koji se nezvanično smatra krajem poslovne godine za Evropu,
Ameriku i Kanadu, Latinsku Ameriku, kao i neke zemlje Afrike odn. Azije, ostvaren promet od
cca 361 miliona poruka.
Ukupan obim poruka za 2013. godinu iznosi 5.003 miliona poruka, što predstavlja povećanje
od 10,81% u odnosu na isti period 2012. godine. Poznato je da SWIFT predstavlja koristan
indikator globalnih ekonomskih dešavanja. U tom smislu eksperti nastoje da sagledaju kore-
laciju između obima prometa ostvarenog putem SWIFT - mreže i najznačajnijih ekonomskih
pokazatelja na globalnom svetskom nivou. Činjenica je da se već više od 30 godina uočava trend
pada ukupnog broja poruka u toku jula i avgusta, utoliko što su to meseci u kojima veći deo
populacije koristi godišnje odmore. Jedini izuzetak u tom pogledu je bila 2008. godina kada je
upravo avgust bio praćen najvećim obimom prometa u toj godini, budući da je 15. septembar
2008. godine predstavljao datum saopštavanja dramatičnih vesti iniciranih bankrotom ame-
ričke kompanije Leman Braders. Taj datum i te vesti su označeni kao uvod u globalnu ekonom-
sku krizu ogromnih razmera.
Realizacija Strategije 2015

- mogućnost smanjenja troškova korišćenja usluga SWIFT
SWIFT kontinuirano radi na realizaciji Strategije 2015, koja u osnovi podrazumeva
mogućnost smanjenja troškova korišćenja usluga SWIFT-a za članice, podizanje nivoa
efikasnosti mreže, uz uvođenje brojnih operativnih novina. Glavna težišta delovanja ostaju:
standardi i to pre svega ISO 20022, pružanje usluga velikim i globalno aktivnim kompanijama,
koje imaju status članica mreže, kao i inovacije u drugim segmentima delovanja mreže.
Činjenica je da SWIFT veoma aktivno sarađuje sa Međunarodnom trgovinskom ko-
morom (International Chamber of Commerce - ICC), kao i sa Međunarodnom organizacijom
za standardizaciju (International Standardization Organisation - ISO). Upravo taj angažman
potvrđuje koliko je SWIFT kao sistem značajan partner za banke i druge članice mreže, te ko-
liko svojom snagom i autoritetom uspeva da zaštiti i unapredi interese svojih članica direktno,
kao i svih entiteta koji preko banaka i drugih finansijskih institucija realizuju platni promet sa
inostranstvom.
Istovremeno SWIFT - mreža ima poseban značaj za zemlje članice Evropske unije, ali i
za zemlje koje su još na putu uključenja u taj najveći evropski sistem. Primera radi, odred-
be koje proizilaze iz Bazela III su obavezujuće za zemlje članice EU, ali se, u zavisnosti od stavova
regulatora pojedinačnih zemalja koje nisu članice EU, mogu istovremeno tretirati kao preporu-
ke, kao orijentacija u vezi sa događajima koji se mogu očekivati u ne tako dalekoj budućnosti i za
koje se blagovremeno treba pripremati.
SWIFT nudi mnogobrojne periodične preglede pod nazivom SWIFT Pogled (SWIFT
Watch), koji omogućavaju sveobuhvatno analiziranje i praćenje trendova na nivou odabrane
valute, ili proizvoda ili instrumenta ili regiona ili banke kao pošiljaoca ili primaoca tačno de-
finisanih tipova poruka itd. Takvi pregledi i izveštaji podležu plaćanju, dakle nisu obuhvaćeni
tarifama za pristup SWIFT - mreži, koji predstavljaju osnovu paketa usluga na koje se jedan entitet
može pretplatiti.

Priručnik SWIFT
Kontinuirana edukacija za članice SWIFT mreže

SWIFT - mreža kontinuirano obezbeđuje edukaciju za svoje članice. Obuka se organizuje na
sledećim principima:
• za Korisničku grupu (User Group) na nivou jedne zemlje ili u slučaju velikih zemalja na
nivou pojedinačnih regiona ili
• u individualnoj varijanti za pojedinačnog korisnika, npr. za jednu banku.
Međunarodna trgovinska komora i SWIFT su definisali i održavaju korišćenje odre-
đenog broja instrumenata platnog prometa. Prema frekvenciji korišćenja dominira nalog za
plaćanje odn. doznaka (eng. Remittance). Taj instrument se sve češće naziva „Open Account” tj.
plaćanje putem „otvorenog računa”, što praktično znači plaćanje od strane kupca u korist prodav-
ca bez obezbeđenja odn. bilo kakve sigurnosti za kupca da će izvršeno plaćanje neizostavno biti
praćeno isporukom robe. Činjenica je da globalne banke, tj. banke koje izvršavaju veliki broj naloga
za plaćanje i koje se sve češće nazivaju provajderima platnog prometa, svoju brzinu i efikasnost ba-
ziraju na automatizaciji procesa. Otuda takve banke definišu procedure za naloge za plaćanja, koji
sadrže neophodne elemente za uredno izvršenje svakog pojedinačnog naloga (Straight - Through
Processing - skraćeno STP). Ovaj model omogućava uredno izvršenje naloga, bez neophodnosti
naknadnog utvrđivanja pojedinosti bez kojih izvršenje naloga nije moguće. Neke globalne banke
su razvile praksu nagrađivanja banaka - inicijatora plaćanja na bazi statistike broja uredno pri-
mljenih i izvršenih naloga, čime se takve banke stimulišu da svoje klijente edukuju u cilju obez-
beđenja kompletnih i blagovremenih informacija za procesuiranje istih. Na taj način se postižu
sledeći efekti:
- smanjenje ili u potpunosti eliminisanje mogućnosti produženja procesa plaćanja zbog nepotpu-
nosti ili netačnosti podataka,
- smanjenje rizika da nalog za plaćanje bude odbijen odn. neizvršen, i
- ispunjenje zahteva regulatornih institucija za sprečavanje pranja novca i borbu protiv terorizma
u zemlji sedišta inicijatora plaćanja, u zemlji sedišta posredničke banke, kao i u zemlji sedišta
korisnika sredstava, tj. izvoznika.
Organizovanje godišnje Konferencije - SAJBOS

Počev od 1978. godine svake godine za svoje članice SWIFT organizuje jedinstveni događaj
koji istovremeno predstavlja Konferenciju, Forum, Operativni seminar, Godišnju skupštinu odn.
neku vrstu sajma za eksperte iz sveta finansija i tehnologija koje usko sarađuju sa bankarskom
industrijom i drugim segmentima finansijskog sistema. Ovaj događaj nosi naziv SAJBOS (SWIFT
International Banking Operations Seminar - SIBOS).
SAJBOS je uvek izuzetna prilika da se na jednom mestu prezentiraju, analiziraju, upoznaju i
sagledaju promene, problemi i/ ili slabosti, najave i trendovi u vezi sa instrumentima platnog pro-
meta, regulativom, tehnologijama, ekspanzijom određenih tržišta itd. To je istovremeno uvek prili-
ka za razmišljanje o budućnosti neraskidivo povezanog sveta finansija i biznisa u najširem smislu
reči, inicijativa i prepreka, te svih drugih elemenata koji su u funkciji razvoja. U vezi sa SAJBOS
konferencijom pažnje je vredan jedan kuriozitet. Naime, posle gotovo 40 godina a zbog izrazite
dominacije azijskih tržišta izmenjen je ustaljeni redosled izbora mesta za održavanje konferencije
koji je praktično značio da se svake parne godine konferencija održava u Evropi, a neparne godine
van Evrope. Tako je SAJBOS 2012. godine održan u Osaki, Japan, a SAJBOS 2013. godine u Dubaiju,
Ujedinjeni Arapski Emirati, dakle takođe u Aziji. SIBOS 2014. će biti održan u Bostonu, SAD.
Kompletan program Konferencija odvija se kroz: sekcije, forume, diskusije-panele, direktne
sastanke predstavnika banaka, fondova i drugih učesnika Konferencija i druge.
Liste učesnika pokazuju sledeću strukturu u pogledu profila institucija koje su zastu-
pljene:

SWIFT Priručnik
- poslovne banke 35-40%

- konsultantske i softverske kuće 28-30%
- centralne banke 3-5%
- institucije angažovane u prometu hartijama od vrednosti 3-5%.
Istovremeno, uočava se trend u pogledu koncentracije učesnika prema kontinentu sa koga do-
laze i to: Evropa 30%, Severna i Južna Amerika 14%, Azija i Pacifik 35-40%, Srednji Istok i Afrika
8%.
SIBOS predstavlja jedinstven događaj za učesnike i po tome što pruža mogućnost uvida
u brojne publikacije. Pravo na redovno prisustvo i distribuciju svojih izdanja u vreme i posle
Konferencija izborili su sledeći magazini: The Banker, Financial News, Global Finance Magazine,
Institutional Investors, Euromoney Trade Finance i drugi.
Pored godišnje Konferencije SWIFT organizuje brojne regionalne skupove i manifestacije,
koji omogućavaju upoznavanje predstavnika banaka i drugih finansijskih institucija te provajdera
tehnologija, razmenu neposrednih iskustava, stvaranje atmosfere poverenja i uvažavanja između
partnera, te mogućnosti otklanjanja eventualnih problema ili nesporazuma.
U okviru Strategije 2015 SWIFT je 2011. godine inicirao linearno sniženje cena poruka za 15%.
Uz to je realizovan povraćaj svih troškova u toku 2010. godine i to za 20%. Računa se da su upravo
navedeni popusti koje je SWIFT odobrio za sve članice mreže na nivou 2010. godine iznosili uku-
pno EUR 50 miliona, što predstavlja najveći bonus koji je SWIFT do tada učinio za svoje članice.
SWIFT je u međuvremenu nastavio sa sličnom praksom.
Broj učesnika iz ex-jugoslovenskih zemalja na SAJBOS konferencijama značajno je opao
poslednjih deset godina. Svakako primarni razlog za tu promenu treba tražiti u činjenici da veći-
na operativnih banaka u ovom prostoru predstavljaju filijale ili subsidijare matičnih banaka iz ino-
stranstva, što znači da se razmena informacija i know-how odvija u organizaciji centrala tih banaka
(Head Offices). Drugi razlog je bez sumnje kriza, te nastojanje da se redukuju troškovi.
Aktuelan presek statusa srpskih entiteta u odnosu na SWIFT- mrežu:
- sve banke u Srbiji jesu i moraju biti članice SWIFT- mreže;
- počev od 2008. godine regionalna kancelarija SWIFT- mreže u Beču je nadležna za
zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju;
- pristup SWIFT-mreži podrazumeva ispunjenje određenih, pre svega, tehničkih uslova
i plaćanje osnovnog paketa usluga, koji, pored ostalog, zavisi od obima prometa koje kori-
snik ostvaruje u određenom periodu, na primer od godinu dana;
- SAJBOS konferencije su otvorene za svakog predstavnika biznisa, bilo da se radi o sferi
finansijskih usluga ili proizvodnje ili prometa ili IT-podrške ili drugih tehnologija koje pruža-
ju podršku platnom prometu sa inostranstvom, kao i svim drugim aktuelnim i potencijalnim
modelima saradnje entiteta iz zemalja širom sveta.
Suština i značaj SWIFT-a već odavno prevazilaze primarnu funkciju te mreže. Naime, banke,
a u novije vreme i druge članice mreže kao što su institucije koje se bave prometom hartija
od vrednosti, investicioni fondovi i posebno velike kompanije - često prisutne u više zemalja,
uviđaju prednost i imperativ pouzdanog prenosa poruka, te samim tim izvršavanja naloga.
Istovremeno, uočeno je da SWIFT predstavlja autoritet, te da omogućava praćenje trendova
blagodareći mnogobrojnim informacijama i statističkim podacima koji imaju ekskluzivan ka-
rakter.
SWIFT ima izuzetan značaj u sagledavanju propisa u svim zemljama iz kojih potiču članice
mreže, u implementaciji i njihovom unapređivanju u interesu svih aktera, i to kako članica
mreže tako i svih indirektnih korisnika usluga mreže, a u koje spadaju: fizička lica, preduzet-
nici, mala i srednja preduzeća, velika preduzeća, javna preduzeća, vlade i centralne banke.

Priručnik SWIFT
2. NAJZNAČAJNIJE I NAJČEŠĆE KORIŠĆENE

SWIFT PORUKE
S ve SWIFT poruke su grupisane u devet kategorija. Zbog značaja koje imaju u dnevnom pra-
ćenju aktivnosti koje se odnose na naplate iz inostranstva odnosno na plaćanja prema ino-
stranstvu, kao i zbog eventualne potrebe da se određene aktivnosti u komunikaciji sa stranim
partnerima prezentiraju u smislu argumentacije ili dokazivanja, ukazuje se na najfrekventnije
korišćene SWIFT poruke (eng. Message Type - skraćeno MT).
Kategorija 1: Nalozi za plaćanje i čekovi

Opis na
MT Naziv i opis na srpskom jeziku
engleskom jeziku
Zahtev za transfer u smislu davanja instrukcije za prenos
sredstava odnosno plaćanje - banke u Republici Srbiji retko
Request for
MT101 koriste ovaj tip poruke budući da klijenti - izvoznici imaju
Transfer
praksu da od svoje poslovne banke pribavljaju instrukcije i
iste prosleđuju svojim partnerima u inostranstvu
Single Customer
MT 103 Transfer sredstava po nalogu odnosno u korist klijenta
Credit Transfer
Advice of
MT 110 Obaveštenje o čeku (čekovima)
Cheques (s)
Request for Stop
MT 111 Zahtev za stopiranje plaćanja po čeku
Payment of Cheque
Status of a Request
MT 112 for Stop Payment Status zahteva za stopiranje plaćanja po čeku
of Cheque
Advice of Charges,
MT 190 Interest and other Obaveštenje o troškovima, kamati i drugim troškovima
Adjustments
Request for
Payment of Char-
MT 191 Zahtev za plaćanje troškova, kamata i drugih troškova
ges, Interest and
other Adjustments
Request for
MT 192 Zahtev za storno/poništenje
Cancellation
MT 195 Queries Upiti
MT 196 Answers Odgovori na upite (postavljene porukom MT 195)
Free Format Poruka slobodnog formata - za pitanja, urgencije, reklama-
MT 199
Message cije i druge zahteve po osnovu poruka iz Kategorije 1

SWIFT Priručnik
Kategorija 2: Transferi finansijskih institucija

MT Naziv na engleskom jeziku Naziv na srpskom jeziku
MT Advice of Non-Payment Obaveštenje o neplaćanju po osnovu prezentiranog
256 of Cheques čeka
Poruka slobodnog formata - za pitanja, urgencije,
MT
Free Format Message reklamacije i druge zahteve po osnovu poruka iz
299
Kategorije 2

Kategorija 3: Upravljanje sredstvima
FX-transkacije (valutne transakcije), MM-Transakcije (promet u valuti
između banaka u zemlji odnosno generalno između poslovnih banaka)
Kategorija 4: Inkaso transakcije i čekovi

MT
Advice of Payment Obaveštenje o plaćanju
400
MT Čisti inkaso - sadrži samo finansijska a ne i tran-
Clean Collection
405 sportna dokumenta
MT
Advice of Acceptance Obaveštenje o prihvatanju
412
MT Advice of Non-Payment/Non-
Obaveštenje o neplaćanju/neprihvatanju
416 Acceptance
MT
Cash Letter Credit Advice Obaveštenje o naplati po osnovu čeka
450
MT Advice of Charges, Interest Obaveštenje o troškovima, kamati i drugim troško-
490 and other Adjustments vima
Mt
Free Format Message reklamacije i druge zahteve po osnovu poruka iz
499
Kategorije 4

Kategorija 5: Tržište hartija od vrednosti

Kategorija 6: Tržište sredstava/deviza, tržište plemenitih metala

Kategorija 7: Tržište sredstava, sindicirani poslovi, akreditivi, garancije
Naziv na
MT Naziv na srpskom jeziku
engleskom jeziku
MT Issue of a
Otvaranje dokumentarnog akreditiva
700 Documentary Credit
MT Issue of a
Otvaranje dokumentarnog akreditiva

Priručnik SWIFT
Naziv na
engleskom jeziku
MT Pre-Advice of a
Prethodno obaveštenje (najava) dokumentarnog akreditiva
MT Amendment of a
Aneks uz dokumentarni akreditiv
Advice of a
MT Obaveštenje o dokumentarnom akreditivu otvorenom od stra-
Third Bank,s
710 ne treće banke
Documentary Credit
MT Transfer of a
Prenos dokumentarnog akreditiva
Potvrda (prijema obaveštenja o otvaranju akreditiva, prijema
MT
Acknowledgement dokumenata prezentiranih po osnovu otvorenog akreditiva
730
itd)
Obaveštenje o proteku važnosti akreditiva (akreditiv više ne
postoji, isporuka robe ili slanje dokumenata od strane izvozni-
ka predstavljaju rizik za izvoznika. Stoga se preporučuje ne-
MT Advice of a odložno usaglašenje i potvrđivanje od strane uvoznika da će
732 Dischrage svojoj banci dati nalog za produženje roka važnosti akreditiva,
produženje roka za prezentaciju dokumenata i/ili prihvatanje
dokumenata koja su otpremljena posle isteka važnosti akre-
ditiva)
Obaveštenje o odbijanju (odbijanje dokumena-
ta znači da akreditivna banka ili konfirmirajuća ban-
ka nije spremna da izvrši plaćanje, stoga izvoznik mo-
MT ra neodložno reagovati i preko svoje banke zahtevati:
Advice of Refusal
734 - da se dokumenta vrate korisnikovoj banci radi kompletiranja
istih i upućivanja uvozniku radi plaćanja po osnovu inkasa, ili
- da se dokumenta po osnovu nove instrukcije upute uvozniku ra-
di plaćanja po osnovu inkasa)
MT Authorization of
Ovlašćenje za isplatu
740 Reimbursement
MT Reimbursement
Zahtev za isplatu
742 Claim
MT Advice od Obaveštenje o odstupanju prezentiranih dokumenata u odno-
750 Discrepancy su na uslove/zahteve po otvorenom akreditivu
Authorization
M5 Ovlašćenje za plaćanje, akceptiranje ili iskup dokumenata - na
to Pay, Accept
752 primer menice
or Negotiate
Advice of Payment/
MT Obaveštenje o plaćanju, akceptiranju ili iskupu dokumenata -
Acceptance/
754 na primer menice
Negotiation

SWIFT Priručnik
Naziv na
engleskom jeziku
Advice of
MT
Reimbursement Obaveštenje o isplati ili plaćanju
756
or Payment
MT
Guarantee Garancija
760
MT Guarantee
Aneks po garanciji
767 Amendment
Acknowledgement
MT
of a Guarantee Potvrđivanje prijema poruke o garanciji
768
Message
MT Advice of Reduction Obaveštenje o smanjenju iznosa po garanciji ili prestanku po-
769 or Release stojanja garancije
Advice of Charges,
MT
Interst and Other Obaveštenje o troškovima, kamati i drugim troškovima
790
Adjusments
Request for
MT Payment of
Zahtev za plaćanje troškova, kamate i drugih troškova
791 Charges, Interest
and Other Expenses
MT Request for
Zahtev za storno / poništenje
792 Cancellation
MT
Queries Upiti
795
MT
Answers Odgovori na upite (postavljene porukom MT 795)
796
MT Free Format Poruka slobodnog formata - za pitanja, urgencije, reklamacije i
799 Message druge zahteve po osnovu poruka iz Kategorije 7

Kategorija 8: Putnički čekovi
Naziv na
engleskom jeziku
T/C-Travellers
MT Cheques and
P/Č Putnički čekovi i obaveštenje o obradi (za pojedinačni ček)
800 Settlement
Advice (Single)
MT T/C Multiple
P/Č Putnički čekovi - obaveštenje o prodaji za seriju čekova
801 Sales Advice

Priručnik SWIFT
Naziv na
engleskom jeziku
MT T/C Settlement
P/Č Putnički čekovi - Obaveštenje o obradi
802 Advice
Advice of Charges,
MT
Interest and Obaveštenje o plaćanju troškova, kamata i drugih troškova
890
Other Expenses
Request for
Payment of
MT
Charges, Interest Zahtev za plaćanje troškova, kamata i drugih troškova
891
and Other
Expenses
MT Request for
Zahtev za storno/poništenje
892 Cancellation

Kategorija 9: Upravljanje sredstvima na računima banaka kod korespondentskih
banaka u inostranstvu, status računa odnosno sredstava na računima banaka
Naziv na
engleskom jeziku
MT Confirmation Potvrda o zaduženju računa koji banka drži kod banke u ino-
900 of Debit stranstvu na tačno određeni dan
MT Confirmation Potvrda o odobrenju računa koji banka drži kod banke u ino-
910 of Credit stranstvu na tačno određeni dan
MT Customer Izvod po osnovu prometa po računu koji banka drži kod banke
940 Statement Message u inostranstvu na tačno određeni dan
MT Interim Presek stanja - međuizvod po osnovu prometa po računu koji
942 Transaction Report banka drži kod banke u inostranstvu na tačno određeni dan
MT Konačni izvod po osnovu prometa po računu koji banka drži
Statement Message
950 kod banke u inostranstvu na tačno određeni dan
MT
Queries Upiti
995
MT
996


SWIFT Priručnik
Prilog: SWIFT Message MT 103

NALOG ZA PLAĆANJE
Explanation/OPIS Format/PODACI
Sender/ UBSWCHZH80A
SWIFT BANKE POŠILJAOCA
Message type/ 103
TIP PORUKE
Receiver/ ABNANL2A
SWIFT BANKE PRIMAOCA
Message text/
TEKST PORUKE
Sender‘s reference/ :20:494932/DEV
REFERENCA BANKE POŠILJAOCA
Bank operation code/ :23B:CRED (ODOBRENJE)
OZNAKA BANKE
Value date/currency/interbank
settled amount :32A:030828EUR1960,97
DATUM VALUTE/ OZNA- DATUM VALUTE I IZNOS
KA VALUTE/IZNOS KOD U EUR-IMA
BANKE POSREDNIKA
Currency/Instructed amount :33B:EUR1958,47
VALUTA / IZNOS PRE- IZNOS U EUR-IMA
MA INSTRUKCIJI
Ordering customer :50K:BIODATA GMBH ZURICH
NALOGODAVAC
Sender‘s correspondent :53B:/219429055
KORESPONDENT
:59:/502664959
H.F. JANSSEN LEDEBOERSTRAAT
Beneficiary customer 27AMSTERDAM
KORISNIK BROJ RAČUNA, NAZIV I
ADRESA KORISNIKA
Remittance information :70:/INV/18042-030715
OZNAKA TRANSAKCIJE OZNAKA FAKTURE
Details of charges :71A:OUR
POJEDINOSTI U VEZI TROŠKOVA MI PLAĆAMO TROŠKOVE
Receiver‘s charges :71G:EUR2,50
TROŠKOVI KOJE PLAĆA KORISNIK IZNOS TROŠKOVA
Sve SWIFT poruke su grupisane u devet kategorija. Zbog značaja koje imaju u dnevnom
praćenju aktivnosti koje se odnose na naplate iz inostranstva odnosno na plaćanja prema ino-
stranstvu, kao i zbog eventualne potrebe da se određene aktivnosti u komunikaciji sa stranim
partnerima prezentiraju u smislu argumentacije ili dokazivanja, ukazuje se na najfrekventnije
korišćene SWIFT poruke (eng. Message Type - skraćeno MT).

Priručnik SWIFT
Kategorija 1: Nalozi za plaćanje i čekovi

Opis na
MT Naziv i opis na srpskom jeziku
engleskom jeziku
Zahtev za transfer u smislu davanja instrukcije za prenos
sredstava odnosno plaćanje - banke u Republici Srbiji ret-
ko koriste ovaj tip poruke budući da klijenti - izvoznici
MT101 Request for Transfer
imaju praksu da od svoje poslovne banke pribavljaju in-
strukcije i iste prosleđuju svojim partnerima u inostran-
stvu
Single Customer
MT 103 Transfer sredstava po nalogu odnosno u korist klijenta
Credit Transfer
Advice of
MT 110 Obaveštenje o čeku (čekovima)
Cheques (s)
Request for Stop
MT 111 Zahtev za stopiranje plaćanja po čeku
Payment of Cheque
Status of a Request
MT 112 for Stop Payment Status zahteva za stopiranje plaćanja po čeku
of Cheque
Advice of Charges,
MT 190 Interest and other Obaveštenje o troškovima, kamati i drugim troškovima
Adjustments
Request for
Payment of Charges,
MT 191 Zahtev za plaćanje troškova, kamata i drugih troškova
Interest and other
Adjustments
Request for
MT 192 Zahtev za storno/poništenje
Cancellation
MT 195 Queries Upiti
MT 196 Answers Odgovori na upite (postavljene porukom MT 195)
Free Format Poruka slobodnog formata - za pitanja, urgencije, rekla-
MT 199
Message macije i druge zahteve po osnovu poruka iz Kategorije 1

Kategorija 2: Transferi finansijskih institucija
Naziv na
engleskom jeziku
MT Advice of Non-
Obaveštenje o neplaćanju po osnovu prezentiranog čeka
256 Payment of Cheques
MT Poruka slobodnog formata - za pitanja, urgencije, rekla-
Free Format Message
299 macije i druge zahteve po osnovu poruka iz Kategorije 2


SWIFT Priručnik
Kategorija 3: Upravljanje sredstvima

FX-transkacije (valutne transakcije), MM-Transakcije
(promet u valuti između banaka u zemlji odnosno
generalno između poslovnih banaka)
Kategorija 4: Inkaso transakcije i čekovi

MT
Advice of Payment Obaveštenje o plaćanju
400
MT Čisti inkaso - sadrži samo finansijska a ne i transpor-
Clean Collection
405 tna dokumenta
MT
Advice of Acceptance Obaveštenje o prihvatanju
412
MT Advice of Non-Payment/
Obaveštenje o neplaćanju/neprihvatanju
416 Non-Acceptance
MT
Cash Letter Credit Advice Obaveštenje o naplati po osnovu čeka
450
MT Advice of Charges, Interest Obaveštenje o troškovima, kamati i drugim troško-
490 and other Adjustments vima
Mt
Free Format Message reklamacije i druge zahteve po osnovu poruka iz Ka-
499
tegorije 4

Kategorija 5: Tržište hartija od vrednosti

Kategorija 6: Tržište sredstava/deviza, tržište plemenitih metala

Kategorija 7: Tržište sredstava, sindicirani poslovi, akreditivi, garancije
Naziv na
engleskom jeziku
Issue of a
MT
Documentary Otvaranje dokumentarnog akreditiva
700
Credit
Issue of a
MT
Documentary Otvaranje dokumentarnog akreditiva
701
Credit
Pre-Advice of a
MT
Documentary Prethodno obaveštenje (najava) dokumentarnog akreditiva
705
Credit
Amendment of
MT
a Documentary Aneks uz dokumentarni akreditiv
707
Credit

Priručnik SWIFT
Naziv na
engleskom jeziku
Advice of a
MT Third Bank,s Obaveštenje o dokumentarnom akreditivu otvorenom od
710 Documentary strane treće banke
Credit
Transfer of a
MT
Documentary Prenos dokumentarnog akreditiva
720
Credit
Potvrda (prijema obaveštenja o otvaranju akreditiva, prijema
MT
Acknowledgement dokumenata prezentiranih po osnovu otvorenog akreditiva
730
itd)
Obaveštenje o proteku važnosti akreditiva (akreditiv više ne
postoji, isporuka robe ili slanje dokumenata od strane izvo-
znika predstavljaju rizik za izvoznika. Stoga se preporučuje
MT Advice of a neodložno usaglašenje i potvrđivanje od strane uvoznika da
732 Dischrage će svojoj banci dati nalog za produženje roka važnosti akre-
ditiva, produženje roka za prezentaciju dokumenata i/ili pri-
hvatanje dokumenata koja su otpremljena posle isteka važno-
sti akreditiva)
Obaveštenje o odbijanju (odbijanje dokumena-
ta znači da akreditivna banka ili konfirmirajuća ban-
ka nije spremna da izvrši plaćanje, stoga izvoznik mo-
MT ra neodložno reagovati i preko svoje banke zahtevati:
Advice of Refusal
734 - da se dokumenta vrate korisnikovoj banci radi kompletiranja
istih i upućivanja uvozniku radi plaćanja po osnovu inkasa, ili
- da se dokumenta po osnovu nove instrukcije upute uvozniku
radi plaćanja po osnovu inkasa)
MT Authorization of
Ovlašćenje za isplatu
740 Reimbursement
MT Reimbursement
Zahtev za isplatu
742 Claim
MT Advice od Obaveštenje o odstupanja prezentiranih dokumenata u odno-
750 Discrepancy su na uslove/zahteve po otvorenom akreditivu
Authorization
M5 Ovlašćenje za plaćanje, akceptiranje ili iskup dokumenata - na
to Pay, Accept
752 primer menice
or Negotiate
Advice of
MT Payment/ Obaveštenje o plaćanju, akceptiranju ili iskupu dokumenata -
754 Acceptance/ na primer menice
Negotiation

SWIFT Priručnik
Naziv na
engleskom jeziku
Advice of
MT
Reimbursement Obaveštenje o isplati ili plaćanju
756
or Payment
MT
Guarantee Garancija
760
MT Guarantee
Aneks po garanciji
767 Amendment
Acknowledgement
MT
of a Guarantee Potvrđivanje prijema poruke o garanciji
768
Message
Advice of
MT Obaveštenje o smanjenju iznosa po garanciji ili prestanku po-
Reduction or
769 stojanja garancije
Release
Advice of Charges,
MT
Interst and Other Obaveštenje o troškovima, kamati i drugim troškovima
790
Adjusments
Request for
Payment of
MT
Charges, Interest Zahtev za plaćanje troškova, kamate i drugih troškova
791
and Other
Expenses
MT Request for
Zahtev za storno / poništenje
792 Cancellation
MT
Queries Upiti
795
MT
796
MT Free Format Poruka slobodnog formata - za pitanja, urgencije, reklamacije
799 Message i druge zahteve po osnovu poruka iz Kategorije 7

Kategorija 8: Putnički čekovi
Naziv na
engleskom jeziku
T/C-Travellers
MT Cheques and P/Č Putnički čekovi i obaveštenje o obradi (za pojedinačni
800 Settlement ček)
Advice (Single)
MT T/C Multiple
P/Č Putnički čekovi - obaveštenje o prodaji za seriju čekova
801 Sales Advice

Priručnik SWIFT
Naziv na
engleskom jeziku
MT T/C Settlement
P/Č Putnički čekovi - Obaveštenje o obradi
802 Advice
Advice of Charges,
MT
Interest and Obaveštenje o plaćanju troškova, kamata i drugih troškova
890
Other Expenses
Request for
Payment of
MT
Charges, Interest Zahtev za plaćanje troškova, kamata i drugih troškova
891
and Other
Expenses
MT Request for
Zahtev za storno/poništenje
892 Cancellation

Kategorija 9: Upravljanje sredstvima na računima banaka
kod korespondentskih banaka u inostranstvu, status
računa odnosno sredstava na računima banaka
Naziv na
engleskom jeziku
MT Confirmation Potvrda o zaduženju računa koji banka drži kod banke u ino-
900 of Debit stranstvu na tačno određeni dan
MT Confirmation Potvrda o odobrenju računa koji banka drži kod banke u ino-
910 of Credit stranstvu na tačno određeni dan
Customer
MT Izvod po osnovu prometa po računu koji banka drži kod ban-
Statement
940 ke u inostranstvu na tačno određeni dan
Message
Interim Presek stanja - međuproizvod po osnovu prometa po računu
MT
Transaction koji banka drži kod banke u inostranstvu na tačno određeni
942
Report dan
MT Statement Konačni izvod po osnovu prometa po računu koji banka drži
950 Message kod banke u inostranstvu na tačno određeni dan
MT
Queries Upiti
995
MT
996


SWIFT Priručnik
Prilog: SWIFT Message MT 103

NALOG ZA PLAĆANJE
Explanation/OPIS Format/PODACI
Sender/ UBSWCHZH80A
SWIFT BANKE POŠILJAOCA
Message type/ 103
TIP PORUKE
Receiver/ ABNANL2A
SWIFT BANKE PRIMAOCA
Message text/
TEKST PORUKE
Sender‘s reference/ :20:494932/DEV
REFERENCA BANKE POŠILJAOCA
Bank operation code / :23B:CRED (ODOBRENJE)
OZNAKA BANKE
Value date/currency/interbank settled :32A:030828EUR1960,97
amount DATUM VALUTE I IZNOS
DATUM VALUTE/ OZNAKA VALUTE/ U EUR-IMA
IZNOS KOD BANKE POSREDNIKA
Currency/Instructed amount :33B:EUR1958,47
VALUTA / IZNOS PREMA INSTRUKCIJI IZNOS U EUR-IMA
Ordering customer :50K:BIODATA GMBH ZURICH
NALOGODAVAC
Sender‘s correspondent :53B:/219429055
KORESPONDENT
Beneficiary customer :59:/502664959
KORISNIK H.F. JANSSEN LEDEBOER-
STRAAT 27AMSTERDAM
BROJ RAČUNA, NAZIV I
ADRESA KORISNIKA
Remittance information :70:/INV/18042-030715
OZNAKA TRANSAKCIJE OZNAKA FAKTURE
Details of charges :71A:OUR
POJEDINOSTI U VEZI TROŠKOVA MI PLAĆAMO TROŠKOVE
Receiver‘s charges :71G:EUR2,50
TROŠKOVI KOJE PLAĆA KORISNIK IZNOS TROŠKOVA

Priručnik SWIFT
3. IZVRŠENJE NALOGA ZA PLAĆANJE

I PRENOSI DEVIZNIH SREDSTAVA
U putstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa

inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008,
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013 - dalje: Uputstvo) definisani su, pored ostalog, os-
novi po kojima se vrše prenosi deviznih sredstava sa jednog na drugi račun. Reč je o transak-
cijama u kojima mogu učestvovati: banke u zemlji, Narodna banka Srbije (NBS) i banke u ino-
stranstvu i to kako na strani inicijatora odn. nalogodavaca plaćanja tako i na strani primaoca
odn. korisnika plaćanja.
Osnovi po kojima se vrše prenosi deviznih

sredstava sa jednog na drugi račun
U tački 4. Uputstva se navodi: „Bankom naplate se smatra banka koja prima sredstva na
svoj račun u inostranstvu, a bankom isplate se smatra banka koja rezidentu, odn. nerezidentu u
zemlji odobri račun ili isplati sredstva”.
Ostvaren priliv iz inostranstva - reč je o situaciji u kojoj korisnik sredstava nema otvo-
ren račun kod banke naplate sredstava iz inostranstva, te korisnik po prijemu obaveštenja od
banke naplate o prispeću sredstava iz inostranstva daje instrukcije banci naplate za prenos
sredstava na račun koji korisnik sredstava ima kod druge banke, i koja postaje banka isplate
sredstava.
Postupak u vezi sa transferisanim sredstvima na račun kod isplatne banke obuhvata:
• odobrenje deviznog računa koji korisnik ima kod isplatne banke i
• isplatu sredstava sa deviznog računa u smislu:
- izvršenja naloga za plaćanje prema inostranstvu u devizama,
- isplate efektivnog stranog novca po osnovu dnevnica za službeni put,
- isplate dinarske protivvrednosti sredstava sa deviznog računa uz odobrenje dinarskog raču-
na klijenta u istoj banci.
Predmetni model se primenjuje po osnovu ostvarenog priliva iz inostranstva, ukoliko se
isti realizuje putem sledećih instrumenata platnog prometa i to: doznaka, inkaso, ček, akredi-
tiv, garancija i drugo.
Priliv predstavlja odobrenje sredstava od strane kreditora iz inostranstva - postu-
pak je isti u delu prenosa deviznih sredstava sa računa banke naplate na isplatnu banku, s tim
da isplatna banka ima obavezu evidentiranja predmetne promene u kreditnom aranžmanu
kod NBS.
Pored navedenih osnova, prenos sredstava koja glase na stranu valutu a između ba-
naka u zemlji se realizuje i u slučaju:
- naplate ostvarene preko Kliringa međunarodnih plaćanja u devizama NBS,
- kupoprodaje hartija od vrednosti, i to hartija od vrednosti domaćih emitenata a koje glase
na stranu valutu, kao i hartija od vrednosti stranih emitenata,

SWIFT Priručnik
- službenih putovanja u inostranstvu u smislu povraćaja više isplaćenih sredstava po osno-

vu akontacije za službeni put i to u slučaju kada lice koje je putovalo na službeni put u ino-
stranstvo nema devizni račun u istoj banci u kojoj račun ima poslodavac kao nalogovac za
službeni put.
Izvršenje naloga za prenos sredstava

U izvršenju transakcija po navedenim osnovama najfrekventnije su prisutne sledeće vrste
SWIFT naloga, i to:
- MT 103 nalog za plaćanje
- MT 202 nalog za prenos/transfer sredstava.
Izvršenje naloga za prenos sredstava odvija se direktno između banke nalogodavca i ban-
ke korisnika, s tim da je moguće da banka inicijator/nalogodavac ovlasti odn. instruira banku
kod koje ima račun u inostranstvu (konto-korentnu banku) da izvrši prenos sredstava na tre-
ću banku.
Izvršenje naloga za plaćanje se može realizovati na jedan od navedenih načina, i to:
• upućivanjem poruke MT 103 od strane banke inicijatora plaćanja/banke nalogodavca
na adresu banke kod koje korisnik sredstava ima račun. Ukoliko banka nalogodavca ima
račun kod banke korisnika (nostro račun) ili banka korisnika ima račun kod banke nalogo-
davca (loro račun) vrši se prenos sa jednog od raspoloživih računa, u skladu sa instrukcijom
banke nalogodavca, te odobrava račun banke korisnika;
• ukoliko banka nalogodavca i banka korisnika nemaju razmenjene račune, što je veo-
ma čest slučaj s obzirom na veliki broj zemalja sa kojima se odvija spoljnotrgovinski promet,
kao i veliki broj banaka globalno posmatrano, postupak je drugačiji. Naime, banka nalogo-
davca mora postupiti na sledeći način:
- uputiti poruku MT 103 banci korisnika i
- uputiti poruku MT 202 svom korespondentu-banci kod koje ima račun uz zahtev da
ista izvrši prenos/transfer sredstava na račun banke korisnika i to u identičnom iznosu
i sa valutom koja mora biti identična valuti naznačenoj u poruci MT 103;
• opcija koja se poslednjih godina sve intenzivnije koristi - vodeće svetske banke su
po osnovu svoje liderske pozicije, te masovnosti konto-korentnih računa koje strane
banke drže kod njih u prilici da ponude najbolje uslove izvršenja naloga za plaćanje i
naloga za prenos sredstava. U najznačajnije uslove spadaju pre svega: visina provizije, mo-
deli obračuna naknadnih troškova, te brzina i pouzdanost izvršenja naloga. Izvršenje naloga
se realizuje upućivanjem naloga za plaćanje MT 103 od strane banke nalogodavca direktno
na adresu takve banke, koja preuzima postupak izvršenja naloga najdirektnijim putem.
Prednosti kliringa međunarodnih plaćanja

Polazeći od istorijskih okolnosti i potrebe unapređenja finansijskih tokova između prav-
nih lica i fizičkih lica - rezidenata u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, dana 13.9.2007.
godine, potpisan je Sporazum o kliringu međunarodnih plaćanja. Sporazum su potpisali
predstavnici centralnih banaka zemalja učesnica u Kliring sistemu.
Za operatera Kliringa je određena NBS, koja obavlja multilateralni neto obračun, s tim da
se poravnanje neto pozicija obavlja na obračunskim računima poslovnih banaka kod central-
ne banke zemlje u kojoj se nalaze poslovne banke. U slučaju Srbije poravnanje neto pozicija
između poslovnih banaka i NBS se odvija preko računa obavezne rezerve, koje sve poslovne

Priručnik SWIFT
banke drže kod NBS. Otuda poslovne banke nemaju obavezu otvaranja novih računa kod cen-
tralne banke.
Plaćanje odn. poravnanje između svih centralnih banaka učesnica Kliringa se obavlja pre-
ko računa koje sve tri centralne banke imaju kod iste prvoklasne korespondentske banke a to
je Dojče Banka (Deutsche Bank) u Frankfurtu kao zajednički korespondent za sve centralne
banke u Kliring sistemu. 2008. godine. Crna Gora je odložila početak operativnog učešća zbog
neophodnosti dodatnih usaglašenja u vezi sa tretmanom valute EUR kao valute koja se koristi
u Crnoj Gori i valute EUR koja egzistira kao valuta u Kliring sistemu.
Prednosti kliringa u devizama u odnosu na tradicionalni platni promet sa inostran-
stvom koji se obavlja preko računa pojedinačnih poslovnih banaka kod korespon-
dentskih banaka u inostranstvu su brojne:
- izvršenje u toku istog radnog dana za sve naloge koji se predaju centralnoj banci do
14h,
- unapred poznata i veoma povoljna cena izvršenja naloga bez ikakvih dodatnih troš-
kova, za razliku od izvršenja preko korespondentskih banaka u inostranstvu,
- prilivi iz inostranstva se realizuju bez provizije,
- raspoloživost Kliring sistema, gotovo bez izuzetka, je 100%,
- Kliring koristi isključivo SWIFT-sistem, što je slučaj i kod svih poslovnih banaka u
Srbiji i svim zemljama članicama Kliringa, te banke nisu izložene nikakvim dodat-
nim troškovima nabavke opreme, instalacija ili obuke zaposlenih.
Neki klijenti - pravna lica kao jedinu prednost poslovanja preko korespondentskih banaka
u inostranstvu u odnosu na Kliring sistem navode činjenicu da nalozi mogu biti poslati i posle
16h ili čak 16,30h. Razlozi za takvo opredeljenje su najčešće povezani sa činjenicom da klijenti
- pravna lica ponekad kasne sa plaćanjem obaveza prema isporučiocima, bilo zbog kompleti-
ranja neophodne dokumentacije ili iz nekih drugih razloga, kao što su:
- očekivanje priliva iz inostranstva po osnovu ostvarenog izvoza ili
- stvaranje uslova da se sa poslovnom bankom zaključi ugovor o kreditu koji treba da omogući
kupovinu deviza za plaćanje prema inostranstvu ili
- stvaranje uslova da se sa poslovnom bankom ili faktoring kućom realizuje ugovor o faktorin-
gu u cilju obezbeđenja dinarskih sredstava za kupovinu deviza za plaćanje prema inostran-
stvu.
Klijenti - pravna lica žele da izvršenjem naloga za plaćanje u kasnim popodnevnim sati-
ma, dakle neposredno uoči prestanka prihvatanja naloga koji mogu biti izvršeni sa valutom
plaćanja isti dan, smanje ili amortizuju kašnjenje. Takva situacija je posebno osetljiva ukoliko
se radi o izvršenju obaveze plaćanja prema inostranstvu a po osnovu kreditnog aranžmana,
budući da su takvi aranžmani po pravilu praćeni obračunima penala po osnovu zakašnjenja.
Prilikom zaključenja ugovora o kreditnim aranžmanima kreditori praktikuju da definišu kla-
uzulu shodno kojoj, u slučaju ponovljenih kašnjenja plaćanja rata, ukupan preostali dug po
kreditu proglašavaju dospelim.
Uslovi za uključenje poslovnih banaka u Kliring sistem

Odlukom o međubankarskom kliringu plaćanja u devizama („Sl. glasnik RS”, br.
31/2007 i 93/2007) NBS je propisala način na koji obavlja međubankarski kliring plaćanja
u devizama i to kako između poslovnih banaka tako i između poslovnih banaka i NBS kao
učesnika u kliringu. Istovremeno je definisano da NBS može obavljati kliring i između banaka

SWIFT Priručnik
čije je sedište na teritoriji države sa čijom centralnom bankom je NBS zaključila Sporazum o
kliringu.
Preduslov za uključenje poslovnih banaka u Kliring sistem je zaključenje ugovora
od strane pojedinačne poslovne banke sa NBS, s tim da se kliring obavlja u EUR-valuti.
Na sve operativne procedure u vezi sa Kliringom se primenjuju odredbe Odluke o uslovi-
ma i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007,
31/2007 i 38/2010 - dalje: Odluka). Operativnim pravilima iz predmetne Odluke utvrđeni
su: način i uslovi za priključenje banaka na Kliring, mere zaštite i odgovornosti, limit i neto
pozicija svake pojedinačne poslovne banke, način i vreme prijema naloga, način izvršenja na-
loga, konačnost obračuna, vremenski raspored operativnog rada, razlozi za isključenje banke,
naknada za pružanje usluga i drugo.
Pri tome banke su dužne da podatke o svojim obavezama za izvršenje naloga, dakle in-
strukcije za plaćanje prema inostranstvu upućuju NBS isključivo elektronskim putem. O iz-
vršenom kliringu na nivou jednog poslovnog dana NBS izveštava sve banke koje su u tom
danu učestvovale u prometu a u skladu sa Operativnim pravilima. Predmetna pravila, pored
ostalog, obuhvataju i Dnevni terminski plan Kliringa.
Dnevni terminski plan Kliringa
Početak poslovanja 9,00
Razmena poruka/naloga za plaćanje
između pojedinačnih banaka i NBS-a 9,30 - 14,00
Opoziv neizvršenih poruka za plaćanje 15,30 - 15,35
Izdavanje izvoda računa od strane NBS-a 15,35 - 15,50
Kraj poslovnog dana 16,00
Kliring omogućava izvršavanje većeg broja tipova SWIFT-poruka, od kojih su posebno zna-
čajni:
• MT 103 - prenos sredstava odn. plaćanje u korist računa korisnika plaćanja,
• MT 202 - transfer sredstava između finansijskih institucija i to:
- između banaka u zemlji
- između banke u zemlji i NBS, kada je reč o prometu koji se odvija u okvirima Republike
Srbije
- između banke u zemlji i banaka u zemljama članicama Kliringa,
• MT 196 - odgovori NBS na zahteve i pitanja banaka.
Iz svega navedenog se nameće zaključak da poslovne banke permanentno rade na una-
pređenju modela izvršenja naloga za plaćanje odn. naloga za prenos sredstava u skladu sa
zahtevima svojih klijenata.
Pregled banaka iz Srbije koje učestvuju u međunarodnom kliringu plaćanja u devizama
RB ID Učesnik BIC IBAN
1 105 AIK banka a.d. Niš AIKBRS22XXX RS35908000000001050197
2 125 Piraeus banka a.d. Beograd PIRBRSBGXXX RS35908000000001250114
3 150 KBM Banka ad Kragujevac KRAGRS22XXX RS35908000000001500180
4 155 Čačanska banka a.d. Čačak CABARS22XXX RS35908000000001550135
5 160 Banca Intesa a.d. Beograd DBDBRSBGXXX RS35908000000001600187

Priručnik SWIFT
RB ID Učesnik BIC IBAN

Hypo Alpe-Adria-
6 165 HAABRSBGXXX RS35908000000001650142
Bank a.d. Beograd
7 180 Alpha bank a.d. Beograd JUBARSBGXXX RS35908000000001800104
8 190 JUBMES banka a.d. Beograd JMBNRSBGXXX RS35908000000001900111
Komercijalna banka
9 205 KOBBRSBGXXX RS35908000000002050170
a.d. Beograd
Findomestic banka
10 240 FIDMRSBGXXX RS35908000000002400146
a.d. Beograd
11 250 Eurobank a.d. Beograd EFGBRSBGXXX RS35908000000002500153
Raiffeisen banka
12 265 RZBSRSBGXXX RS35908000000002650115
a.d. Beograd
Univerzal banka
13 290 UBBGRSBGXXX RS35908000000002900181
a.d. Beograd
14 295 Srpska banka a.d. Beograd SRBNRSBGXXX RS35908000000002950136
15 310 NLB banka a.d. Beograd CONARS22XXX RS35908000000003100195
Opportunity banka
16 370 OPPBRS22XXX RS35908000000003700140
a.d. Novi Sad
NBS - Račun za poslove
17 790 NBSRRSBD008 RS35908000000007900143
deviznog sektora
Pregled banaka iz BiH koje učestvuju u međunarodnom kliringu plaćanja u devizama
Balkan Investment
1 568 BALVBA22XXX BA390000000000056843
Bank AD Banja Luka
2 194 Procredit bank D.D. Sarajevo MEBBBA22XXX BA390000000000019498
3 567 Sberbank ad Banja Luka SABRBA2BXXX BA390000000000056746
Pavlović International
4 554 PAVLBA22XXX BA390000000000055485
AD Slobomir, Bijeljina
5 140 Sberbank BH dd Sarajevo VBSABA22XXX BA390000000000014066

SWIFT Priručnik
4. IZVRŠENJE PRILIVA IZ INOSTRANSTVA

U ZAVISNOSTI OD ODABRANE OPCIJE TROŠKOVA
N ajveća globalna mreža za pouzdanu razmenu finansijskih poruka (The Society for
Worldwide Interbank Financial Telecomunication - SWIFT), koju koriste i sve banke u Sr-
biji i regionu, nudi tri opcije troškova prilikom izvršenja naloga za plaćanje:
• troškovi na teret nalogodavca (od engleske reči OUR - što znači: mi, to jest mi preuzi-
mamo troškove svih banaka koje učestvuju u izvršenju transfera sredstava),
• troškovi na teret korisnika (od engleske reči BENEFICIARY odn. skraćenice BEN - što
znači: korisnik preuzima troškove svih banaka koje učestvuju u transferu sredstava) i
• troškovi na teret nalogodavca i korisnika (od engleske reči SHARED odnosno skraćeno
SHA - što znači podeljeno odn. troškovi se dele između nalogodavca i korisnika priliva).
Troškovi na teret nalogodavca

Po prijemu swift obaveštenja o prilivu za korisnika - bilo da je reč o pravnom ili
fizičkom licu - banka korisnika ima obavezu da korisnika izvesti o prilivu uz navo-
đenje svih elemenata, u koje spadaju troškovi. U slučaju opcije OUR banka korisnika
o tome obaveštava korisnika utoliko što korisnik nema obaveza u pogledu troškova.
Istovremeno banka korisnika, postupajući po instrukcijama banke nalogodavca, potvrđuje
prijem priliva za svog klijenta te ispostavlja swift poruku MT 191 kojom definiše svoje
troškove za obradu predmetnog priliva. Potom sledi plaćanje naznačenih troškova od stra-
ne banke nalogodavca, čime se završava komunikacija između banaka po osnovu transfera
sredstava po zahtevu nalogodavca.
Budući da SWIFT nema mogućnost definisanja obaveza postupanja po zahtevu za pla-
ćanje provizije banke korisnika ili kamate ili drugih troškova po osnovu primljenih sred-
stava po osnovu transfera, a koje banka korisnika može uputiti banci nalogodavca u formi
poruke MT 191, to je pitanje prepušteno članicama swifta. U tom smislu se banke koje me-
đusobno realizuju veći obim platnog prometa odlučuju na zaključenje sporazuma, kojim
se definiše maksimalan iznos troškova koji se može potraživati po jednoj transakciji kod
koje je od strane banke nalogodavca definisano da ista preuzima sve troškove izvršenja
naloga, uključujući troškove banke korisnika odn. primaoca sredstava po osnovu transfera
iz inostranstva.
Sve ostale banke nastoje da u direktnim komunikacijama sa drugim bankama pronađu
optimalno ili zadovoljavajuće rešenje. U slučajevima kada se platni promet odvija preko
korespondentnih banaka banke korisnika priliva kao inicijatori zahteva za plaćanje MT
191 se često susreću sa problemom utoliko što korespondentna banka saopštava da banka
inicijator naloga za plaćanje MT 103, dakle banka kojoj je upućen zahtev za plaćanje MT
191, eksplicitno odbija da plati ili jednostavno ignoriše zahtev kao takav.

Priručnik SWIFT
Pažnje vredna je inicijativa ekspertske grupe Payments Market Practice Group, koja predstavlja
nezavisno telo koje se bavi tumačenjima i preporukama za unapređenje prakse u segmentu
platnog prometa sa inostranstvom, a koja preporučuje sledeće:
1. Troškovi po osnovu OUR-opcije ili po drugim osnovama treba procesuirati upućivanjem Za-
hteva za plaćanje MT 191, dakle bez umanjivanja priliva za klijenta,
2. Zahtev za plaćanje troškova MT 191 treba po mogućstvu uputiti neposredno po prijemu
priliva MT 103, a u svakom slučaju u roku od 30 dana od istog,
3. Zahtev za plaćanje troškova MT 191 treba da glasi na istu valutu na koju glasi priliv MT 103,
4. Banka kojoj je upućen Zahtev za plaćanje MT 191 treba da reaguje u roku od 15 dana od
datuma prijema predmetnog zahteva utoliko što će: a) izvršiti traženo plaćanje ili b) osporiti
traženo plaćanje uz navođenje argumentacije,
5. Zahtevi za plaćanje upućeni posle šest meseci od transakcije na koju se odnose se mogu
smatrati zastarelim.
S obzirom na rizik kome banka može biti izložena postupajući na taj način što neposredno
posle prijema poruke MT 103 upućuje Zahtev za plaćanje MT 191, a očekivano plaćanje, uprkos
ponovljenim urgencijama, izostaje odn. nikad ne bude izvršeno, preporučuje se da banka nepo-
sredno po prijemu swift poruke MT 103 uputi inostranoj banci poruku MT 195, kojom će istu
upoznati sa spremnošću da izvrši nalog uz uslov da korespondentna banka odn. banka inicijator
transfera sredstava potvrdi da će bez odlaganja izvršiti obavezu plaćanja troškova koji prate
predmetnu transakciju. To će biti test ponašanja banke koja je inicirala plaćanje porukom MT
103. Po prijemu potvrdnog odgovora banka korisnika će inicijatoru poruke MT 103 uputiti Zah-
tev za plaćanje MT 191. Takvu praksu primenjuje sve veći broj banaka širom sveta, sa ciljem da
se na ovaj način izbegnu neefikasne urgencije/reklamacije, te racionalizuje poslovanje banaka.
Premda su troškovi koji su bili predmet navedene analize posmatrano sa stanovišta pojedi-
načne transakcije plaćanja relativno mali, zaslužuju da budu adekvatno tretirani. Naime, u Re-
publici Srbiji, kao i u većini ex-jugoslovenskih država veoma se neguje princip pribavljanja swift
kopija od banaka i to kako za svaki nalog za plaćanje tako i za svaki priliv iz inostranstva. Takva
neformalna praksa je uvedena u vreme i posle okončanja Sankcija Ujedinjenih nacija i Evrop-
ske unije. Na taj način klijenti, a posebno klijenti pravna lica, ostvaruju uvid u sve pojedinosti
naloga, te po pravilu swift kopije po osnovu naloga za plaćanje prosleđuju svojim dobavljačima
u inostranstvu u svrhu dokazivanja da je plaćanje izvršeno, čime se stvaraju uslovi za ubrzanje
isporuke odn. preuzimanje robe, u zavisnosti od ugovorenog pariteta isporuke.
Troškovi na teret korisnika i troškovi

na teret nalogodavca i korisnika
Preostale dve opcije troškova BEN i SHA su takođe predmet pomne kontrole od strane ko-
risnika priliva, a ponekad i osnov za prigovore ili intervencije ukoliko primljena swift poruka
odstupa od ugovorenog modaliteta troškova izvršenja transfera sredstava.
Napominje se da se u SAD-u primenjuje pravilo da se svaki nalog za plaćanje kako
za korisnika u zemlji tako i za korisnika u inostranstvu izvršava isključivo sa opcijom
troškova BEN - troškovi na teret korisnika, što automatski znači umanjenje nominalnog
iznosa naloga za plaćanje odnosno konačnog iznosa koji će primiti korisnik priliva. Takva
praksa se primenjuje na sve naloge koji glase na USD - valutu, što svakako treba imati u vidu pri-
likom pregovora i zaključenja ugovora koji će glasiti na tu valutu, kako bi se izbegle reklamacije i
eventualne nesuglasice između partnera i banaka na jednoj strani, kao i između samih partnera.

SWIFT Priručnik
5. FUNKCIJA I ZNAČAJ MEĐUNARODNOG BROJA

BANKARSKIH RAČUNA - IBAN
M eđunarodni broj bankarskih računa (eng. International Bank Account Number - IBAN)
predstavlja međunarodno usvojeno sredstvo identifikacije bankarskih računa koji se ko-
riste u prekograničnom platnom prometu i koji omogućavaju eliminisanje grešaka u prenosu
podataka te vrste. Predmetni model je prvobitno usvojen od strane Evropskog komiteta za
bankarske standarde (European Committee for Banking Standards - ECBS) pri Evropskoj uniji.
Trenutno je na snazi primena standarda prema normama Međunarodne organizacije za stan-
dardizaciju ISO 13616: 1997. Pre uvođenja IBAN-a vladalo je šarenilo u pogledu numeracije
bankarskih računa od zemlje do zemlje. To je često bio razlog za brojne greške, reklamacije,
kao i troškove i kašnjenja u vezi sa izvršavanjem naloga za plaćanje.
Počev od 1.1.2014. godine primenjuju se sledeća pravila:
- IBAN struktura je potpuno definisana i registrovana kod SWIFT - mreže,
- IBAN obavezno koriste sve zemlje članice SEPA - Single Euro Payment Area, asocija-
cije osnovane od strane Evropske unije, a dobrovoljno mogu koristiti zemlje koje ko-
riste EUR-valutu u međunarodnom platnom prometu, kao što je slučaj sa Republikom
Srbijom.
Uslovi za primenu IBAN-sistema označavanja bankarskih računa

U cilju uvođenja i omogućavanja uredne primene IBAN-sistema označavanja bankar-
skih računa u zemljama koje su se opredelile za korišćenje IBAN-modela banke su morale
da obezbede IT-podršku, a u cilju stvaranja uslova za permanentan monitoring procesa
generisanja IBAN-oznaka za nove račune odn. nove klijente u segmentu izvršenja naloga za
plaćanje prema inostranstvu. Istovremeno uvođenje IBAN-a je zahtevalo i kontrolu IBAN-
oznaka kojima su bili praćeni prilivi iz inostranstva za klijente u zemlji sedišta poslovne
banke.
Pri tome banke u SAD nemaju obavezu korišćenja IBAN-oznaka za svoje račune u matič-
noj zemlji, s tim da je ostavljena mogućnost obraćanja nadležnoj nacionalnoj instituciji za
razvoj standarda za finansijske usluge i to na dobrovoljnoj osnovi. Takođe ni Kanada nije
predvidela takvu obavezu za svoje banke, kao ni brojne druge zemlje. Operativni podaci
pokazuju da trenutno preko 70 zemalja koristi IBAN-sistem, s tim da se očekuje trend da-
ljeg rasta broja učesnika.
Mnoge banke su pokazale odnosno i dalje pokazuju visok nivo tolerantnosti u vezi sa
IBAN-om. Naime, određene banke su prihvatale na izvršenje naloge za plaćanje koji nisu bi-
li kompletirani IBAN-oznakom bankarskog računa korisnika sredstava/priliva u inostran-
stvu. Taj nedostatak je prevazilažen angažovanjem takvih banaka - korespondenata utoliko
što su iste preuzimale na sebe obavezu da od banke korisnika priliva pribave nedostajući
IBAN-broj, isti unesu u primljeni nalog za plaćanje, te tako dopunjeni nalog proslede banci
korisnika na izvršenje u smislu odobrenja računa korisnika. Takva intervencija nije bila

Priručnik SWIFT
praćena troškovima na teret banke nalogodavca. Međutim, ukoliko se u procesu izvrše-

nja naloga za plaćanje ispostavilo da je naznačena IBAN-oznaka za bankarski račun
korisnika bila pogrešna, onda je takva transakcija bila praćena troškovima u skladu
sa tarifom korespondentne banke u segmentu izmena naloga (eng. Amendment Char-
ges), s tim da minimalna tarifa većine banaka po tom osnovu iznosi EUR 50,00.
Primena IBAN standarda u Republici Srbiji

U Republici Srbiji je na snazi Odluka o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasi-
fikaciju računa i o planu računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda
(„Sl. glasnik RS”, br. 116/2006).
Činjenica je da je opredeljenje u pogledu strukture IBAN-modela definisano od strane
nadležne institucije koja je inicirala njegovo uvođenje i koja nastavlja da prati funkcioni-
sanje i unapređenje tog sistema. Pri tome je ukupan broj alfanumeričkih znakova, koji su
grupisani u pet grupa, prepušten nacionalnim institucijama u smislu Asocijacije banaka,
Udruženja banaka odnosno regulatora poslovanja poslovnih banaka, a u Republici Srbiji to
je Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije je definisala da IBAN-broj za sve bankarske račune u Republici
Srbiji ima ukupno 22 (dvadesetdva) alfanumerička znaka, a to znači da pravna i fizička lica
koja očekuju prilive iz inostranstva treba da od svoje poslovne banke pribave instrukcije za
prilive uz precizno navođenje inostrane valute u kojoj žele priliv.
Istovremeno, pravna odnosno fizička lica treba da imaju u vidu da IBAN-oznake
bankarskih računa drugih zemalja variraju u pogledu broja alfanumeričkih znako-
va, te ne treba reklamirati IBAN - broj koji po broju znakova nije identičan IBAN-bro-
ju bankarskih računa u Republici Srbiji, što se često dešava i što ima za posledicu dodat-
nu korespondenciju između banaka u zemlji inicijatora plaćanja i zemlji korisnika priliva.
Posebno je pažnje vredna činjenica da IBAN-broj sadrži eksplicitnu oznaku zemlje
u kojoj se nalazi račun korisnika priliva što omogućava kontrolu kretanja sredstava
u smislu upućivanja sredstava na destinaciju odnosno u zemlju u kojoj ima sedište
korisnik priliva/izvoznik prema kupoprodajnom ugovoru. Ukoliko bi se ispostavilo
da to nije slučaj, moglo bi značiti da je izvoznik usmerio očekivani priliv po osnovu izvoza
na svoj račun u drugoj zemlji, bilo sa određenom namerom ili zbog previda. U takvom slu-
čaju potrebno je da nalogodavac plaćanja prema inostranstvu obavi dodatnu konsultaciju
sa korisnikom očekivanog priliva u cilju otklanjanja predmetnog odstupanja. Ignorisanje
uočenog odstupanja destinacije plaćanja u suprotnosti je sa pravilima „Upoznaj svoga kli-
jenta” (eng. Know Your Customer - KYC) i isto bi, posebno imajući u vidu tretman određenih
zemalja u smislu poreskih rajeva ili podrške finansiranju terorizma, moglo biti tretirano
kao predmet posebnog istraživanja i kažnjavanja. Takve mere bi se mogle odnositi kako na
pravno lice tako i na poslovnu banku klijenta - pravnog lica.

SWIFT Priručnik
6. NAJNOVIJA FAZA UNIFICIRANJA

KORIŠĆENJA VALUTE EUR
U PREKOGRANIČNIM PLAĆANJIMA - SEPA
Č injenica je da se u globalnim svetskim relacijama EUR-valuta izborila za mesto broj dva,

odmah iza USD. Pored prometa koji se ostvaruje unutar i između evropskih zemalja, tome
u sve većoj meri doprinosi prekogranični promet u EUR-valuti između evropskih zemalja na
jednoj strani i nekih azijskih i posebno afričkih zemalja na drugoj strani.
Pregled najznačajnijih datuma u vezi sa uvođenjem i korišćenjem zajedničke evropske va-
lute
1957. Rimski sporazum kojim je kreirana Evropska unija
1992. Mastrihtski sporazum kojim je kreirana EUR-valuta
1999. Uvođenje EUR-valute u smislu elektronske valute, te TARGET sistema za tzv. velika
plaćanja

2002. Uvođenje EUR-valute u smislu novčanica i kovanica
2008. Uvođenje SEPA platnih instrumenata
2011. SEPA plaćanja su zamenila nacionalna plaćanja u Evrozoni
2014. Definisanje 1.2.2014. godine kao datuma za početak isključive primene SEPA-siste-
ma umesto korišćenja nacionalnih platnih sistema i nacionalnih sistema direktnih
zaduženja
Međubankarski platni sistem za prekogranična

plaćanja u okviru Eurozone - TARGET 2
Sistem TARGET 2 u suštini predstavlja međubankarski platni sistem za prekogranična
plaćanja u okviru Eurozone. Sistem se bazira na izvršenju naloga između poslovnih banaka
i centralne banke u istoj zemlji, potom sledi saldiranje između centralnih banaka u ulozi
kliring kuća. Uloga i funkcija centralnih banaka generalno, pored ostalih, podrazumeva i po-
dršku urednom funkcionisanju nacionalnog platnog sistema, otuda nastojanje svake central-
ne banke da obezbedi najpouzdaniji platni sistem unutar zemlje i učešće u prekograničnim
plaćanjima. Sistem TARGET 2 je nastao po osnovu Odluke Saveta Evropske centralne banke
iz 2002. godine. Jedinstvena platforma koja je omogućila otpočinjanje operativnog rada TAR-
GET 2 sistema je bila u funkciji zahvaljujući angažovanju centralnih banaka: Francuske, Ita-
lije i Nemačke, a koje predstavljaju nosioce najvećih ekonomskih sistema unutar Eurozone.

Priručnik SWIFT
Značaj Target 2 sistema ilustruju sledeći podaci:

• ukupno 999 direktnih, 3.386 indirektnih učesnika i 13.313 korespondenata;
• dnevni promet obuhvata prosečno 354.000 transakcija u vrednosti od EUR 2,5 mili-
jardi;
• TARGET 2 učestvuje sa 92% u ukupnom obimu velikih plaćanja koja glase na EUR;
• tehnička raspoloživost sistema je bila 100%;
• 99,98% naloga se izvršava za manje od 5 minuta.
Činjenica je da je izbijanje globalne krize 2008. godine i evidentni problemi u ekonomskim

sistemima Grčke, Španije i još nekih manjih zemalja članica Evrozone predstavljalo generator za
osporavanje sistema TARGET 2. Naime, reč je o bojazni da bi upravo kroz TARGET 2 mogli uslediti
negativni efekti krize u navedenim zemljama utoliko što bi bile moguće zloupotrebe te nekontro-
lisani upadi u monetarne sisteme drugih članica Evrozone i „prelivanje” dramatičnih problema.
Rešenja su nađena u sistemskim modelima direktne pomoći, dakle bez rizika po operativnost i
pouzdanost TARGET 2 sistema.
Sistem SEPA
Sistem SEPA (Single Euro Payments Area) predstavlja najnoviju inicijativu Evropske unije
za integrisanje i unifikaciju modela radi pojednostavljenja korišćenja finansijskih instru-
menata koji glase na EUR-valutu. Ovim programom su obuhvaćeni sledeći segmenti: a) priori-
tetna plaćanja, b) nalozi za plaćanje - doznake, c) direktna zaduženja, d) korišćenje platnih kartica
putem POS - terminala (prodajnih mesta) i e) korišćenje platnih kartica putem ATM - terminala
(podizanje gotovine). Pri tome SEPA projekat obuhvata razvoj i prilagođavanje navedenih instru-
menata, kao i pratećih standarda, procedura i posebno infrastruktura koje omogućavaju neophod-
nu tehničku podršku.
U vezi sa SEPA sistemom od posebnog značaja su dva segmenta:
• uvođenje modela doznake-odobrenja računa sa početkom primene na dan 28.1.2008. godine, s
tim da su instrumenti Direktno zaduženje kao i Direktne platne kartice počeli da se primenju-
ju nešto kasnije. Efektivna primena Direktnih zaduženja je postala moguća u novembru 2009.
godine, posle usvajanja Direktiva za platne usluge (Payment Servises Directives - PSD) od strane
Parlamenta Evropske unije;
• nastojanje svih nacionalnih platnih sistema da u najvećoj mogućoj meri ovladaju neophodnim
unapređenjima infrastruktura u cilju otpočinjanja primene kompletnog SEPA-sistema krajem
2010. godine.
Izvršenje naloga u skladu sa SEPA sistemom bazira se na identifikaciji IBAN-računa i istovre-
menom postojanju SWIFT - BIC elemenata identifikacije svake banke učesnice u pojedinačnoj
transakciji.
SEPA sistem se trenutno primenjuje u 33 države, sa ukupnom populacijom od 516 mili-
ona, a to su:
• 28 država članica Evropske unije, koje uključuju
- 17 država članica Evrozone
- 11 država koje nisu članice Evrozone a to su: Bugarska, Češka, Danska, Hrvatska, Letonija,
Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Švedska, Velika Britanija;
• 4 zemlje Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA - European Free Trade Association):
Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska;
• Monako.
SEPA sistemom su obuhvaćeni svi delovi navedenih zemalja. Pri tome SEPA se ne odnosi na
zemlje odn. teritorije sa specijalnim statusom kao što su:
• Kipar: uključeni su samo delovi pod kontrolom Republike Kipar (Grčka zona), dok deo pod kon-
trolom Turske nije uključen;
• Francuska: sve teritorije, osim Francuske Polinezije, Nove Kaledonije, Volis i Futuna;
• Holandija: uključen je samo evropski deo, dok Karipska ostrva nisu;

SWIFT Priručnik
• Velika Britanija: uključen je Gibraltar, ali ne i specijalne teritorije pod zaštitom Kraljevstva (Ka-
nalska ostrva i Ostrvo man), kao i druge Britanske prekomorske teritorije;
• teritorije i prostori koji koriste EUR-valutu a nisu uključeni u SEPA sistem su: Andora, Crna Gora,
Kosovo, San Marino i Vatikan.
Postoje određene proizvoljnosti u vezi sa SEPA sistemom i promenama koje isti donosi. Tako
se na primer smatra da je svaka doznaka odn. prenos sredstava po zahtevu nalogodavca oslobo-
đen plaćanja troškova za korisnika sredstava. Činjenica je da sve banke u SEPA sistemu imaju
pravo da same odluče o naplaćivanju provizija učesnicima transfera, bez obzira na to da li
se radi o transakcijama u zemlji ili o prekograničnim transakcijama.
S tim u vezi bitno je imati u vidu da je Instrukcijama Evropske komisije br. 924/2009 defi-
nisano da troškovi izvršenja doznaka do iznosa od EUR 50.000 u zemljama članicama Evropske
unije moraju biti isti sa troškovima transfera koji se realizuju u nacionalnim platnim sistemima. Pri
tome SEPA sistem podrazumeva još neke izuzetke. Tako na primer Švajcarska jeste članica SEPA
sistema ali ne i EU, što podrazumeva definisanje posebnih pravila.
Meseca decembra 2011. godine utvrđen je 1.2.2014. godine kao datum za migraciju SEPA si-
stema, čime je SEPA sistem izgubio dobrovoljni karakter. U tom smislu su banke u Evrozoni otpo-
čele veoma ozbiljne i sistemske pripreme u okviru svojih direktnih nadležnosti i obaveza, kao i
proces pružanja podrške klijentima u cilju blagovremenog izbora softvera kao i provajdera - in-
stitucija koje će osmisliti i sprovesti koncept seobe SEPA sistema. Vodeće banke su se potrudile
da maksimalno olakšaju uključenje svojih klijenata putem instrukcija, linkova, modela provera i
konsultacija. U tom smislu posebno je uočeno angažovanje Dojče bank (Deutsche Bank) Frankfurt
kao banke koja sa cca 30% svih naloga koji glase na EUR-valutu predstavlja globalno najvećeg
provajdera u smislu izvršenja prekograničnih naloga za plaćanje širom sveta.
Međutim, potpuno neočekivano krajem decembra i naročito početkom januara 2014. godine
učestale su izjave u smislu neophodnosti produženja roka za SEPA migraciju. Naime, neke banke
su signalizirale da preti haos u Evrozoni upravo zbog toga što je većina banaka uspešno kompleti-
rala svoje pripreme, s tim da samo manji broj banaka nije okončao proces, što može imati katastro-
falne posledice po sve banke odn. sve pojedinačne naloge za plaćanja. Evropska unija - Komisija
je na takvo alarmantno stanje reagovala neformalnim utvrđivanjem prelaznog roka u trajanju od
šest meseci. Formalno stanje je ostalo nepromenjeno i isto se i potvrdilo utoliko što je protekom
1.2.2014. godine moralo biti konstatovano da je došlo do prekoračenja roka, što predstavlja ozbi-
ljan presedan. Procenjeno je da pripreme nisu dale očekivane rezultate, te da je neophodno omo-
gućiti nastavak aktivnosti u cilju stvaranja optimalnih uslova za sve učesnike, i to kako banke tako i
klijente svih banaka u Evrozoni. Istovremeno je nezvanično publikovano da po isteku roka od šest
meseci neće biti nikakvih naknadnih rokova.
Podsećanja radi, Evropska unija je inicirala uvođenje SEPA sistema početkom 2008. godine.
Prvobitno nije predviđen konkretan rok za migraciju SEPA sistema već se pošlo od logike i očeki-
vanja da će se taj proces regulisati na tržištu automatski. Prateći kretanja na tržištima Evrozone
regulator je došao do zaključka da mera nema niti će imati efekta ukoliko se ne odredi krajnji rok
i tako je i postupljeno. Zbog sistemskog značaja koji ima migracija SEPA sistema treba verovati da
će banke i klijenti - pravna lica zajedno sa svojim poslovnim bankama učiniti neophodne napore u
cilju stvaranja uslova za kompletiranje procesa. S tim u vezi i informacija da predmetni proces nije
praćen bilo kakvim elementima represije ili kažnjavanja, već se bazira na svesti o neophodnosti
sprovođenja dogovorenog modela.
Kategorije klijenata u Evrozoni na koje se SEPA sistem
odnosi jesu velika, mala i srednja privredna društva i javna preduzeća
Klijenti - fizička lica u Evrozoni imaju na raspolaganju prelazni rok do 2016. godine. U tom smislu
poslovne banke redovno naglašavaju da će svi troškovi izvršenja plaćanja za komunalije i slične
osnove u inostranstvu, a posle izvršene migracije SEPA sistema, biti potpuno izjednačeni sa troš-
kovima takvih plaćanja u matičnoj zemlji. Dobre materijalne mogućnosti omogućile su da je broj
stanovnika u Evrozoni koji povremeno ili privremeno boravi u drugoj zemlji takođe u Evrozoni go-
dinama u porastu. Neke institucije za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Evrozoni skreću pažnju
na činjenicu da će izvršenje plaćanja u inostranstvo putem SEPA sistema biti istovremeno i rizično
za nalogodavce. Naime, oznaka računa u IBAN-formatu može predstavljati potencijalno mnogo ve-
ću opasnost od prevare u odnosu na klasičan nalog za plaćanje prema inostranstvu.

Priručnik SWIFT
Aktivnosti u Republici Srbiji koje se odnose

na međunarodni platni promet
Imajući u vidu navedene promene i aktivnosti povezane sa korišćenjem EUR-valute u međuna-
rodnom platnom prometu, a u nastojanju da stvori uslove za blagovremene pripreme i učešće rezi-
denata i nerezidenata Republike Srbije, Narodna banka Srbije je donela niz propisa. Svakako poseb-
no značajna je Odluka o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa i o planu
računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda („Sl. glasnik RS”, br. 116/2006).
Upravo na ovaj način je obezbeđeno uključenje poslovnih banaka, koje su kao članice SWIFT - aso-
cijacije, implementirale sisteme za generisanje IBAN - broja računa za svakog pojedinačnog nosioca
računa, čime je omogućeno nesmetano učešće poslovnih banaka u prekograničnom platnom prome-
tu koji glasi na EUR-valutu.
Uvođenjem TARGET odn. kasnije TARGET 2 sistema banke u Srbiji su se našle u poziciji da
mogu postati indirektne članice predmetnog sistema, što je učinjeno na sledeći način: opera-
tivne banke koje predstavljaju filijale stranih banaka su se, u zavisnosti od statusa zemlje iz
koje dolaze, mogle opredeliti za status indirektnog člana Targeta ukoliko je matična banka
istih direktna članica.
Druga opcija je status indirektnog člana preko inostrane korespondentne banke, koja
ima status direktnog člana. Drugu opciju su koristile i sve banke koje imaju pretežno ili isključivo
domaće akcionare, s tim da je status svih indirektnih članica TARGET 2 potpuno isti, nezavisno od
postupka uključenja. Suština članstva u TARGET 2 je brzina i efikasnost rutiranja naloga za plaćanje
koji se upućuju iz inostranstva u Republiku Srbiju.
Narodna banka Srbije je u toku 2008. godine otpočela redovne i intenzivne konsultacije sa Evrop-
skim savetom za plaćanja (European Payment Council) u okviru Evropske unije a sa ciljem blagovre-
menih priprema za implementaciju segmenata SEPA-sistema koji su primenljivi za Republiku Srbiju.
Jedan od segmenata koji se koristi je sistem direktnih zaduženja (Direct Debit) koji se, za sada, koristi
isključivo unutar Republike Srbije.
U međuvremenu su otpočeli Pristupni pregovori Republike Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.
Istovremeno evidentno je da se platni promet sa inostranstvom između rezidenata odn. nerezidena-
ta koji su aktivni u Republici Srbiji ostvaruje u najvećoj meri upravo u EUR-valuti. Sve su to elementi
zbog kojih je neophodno intenzivno praćenje aktivnosti u vezi sa SEPA-sistemom u smislu blagovre-
menog reagovanja regulatora a to je Narodna banka Srbije.
Preporuka za pojedinačne učesnike platnog prometa sa inostranstvom, dakle za sve izvo-
znike i uvoznike, je da se u komunikacijama sa inostranim partnerima iz Evropskih zemlja,
kao i sa partnerima iz zemalja izvan Evrope ukoliko se pregovara o plaćanjima ili naplatama
u EUR-valuti, uvek ima u vidu da Republika Srbija nije deo SEPA sistema. Takav status Republi-
ke Srbije ne predstavlja nikakav nedostatak, već jednostavno činjenicu koju treba saopštiti partneru
kako bi isti upoznao svoju banku sa predmetnim i na taj način se izbegle eventualne greške koje bi
imale za posledicu vraćanje odn. neizvršenje naloga ili nepotrebne troškove i komunikacije.

RIZICI U POSLOVANJU Priručnik
6. POGLAVLJE
Rizici u poslovanju
1. RIZICI I NAČINI NJIHOVOG PREVAZILAŽENJA U

SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
G eneralno posmatrano svaka delatnost je praćena određenim rizicima, s tim da je poslo-

vanje sa inostranim partnerima praćeno većim brojem i često znatno složenijim rizicima.
U spoljnotrgovinskom poslovanju rizicima su izloženi sledeći subjekti:
• kupac/uvoznik,
• prodavac /izvoznik,
• finansijske institucije koje kreditiraju odn. finansiraju spoljnotrgovinski posao, a to
mogu biti:
- poslovna banka izvoznika
- poslovna banka uvoznika
- Fond/banka za razvoj - najčešće u delu kreditiranja izvoznih aktivnosti
- Agencija za osiguranje izvoznih poslova (eng. Export Credit Agency)
- Faktor kompanija
- Forfeting kompanija ili agencija
- Međunarodna finansijska institucija (eng. International Financial Institution) koja garantuje
plaćanje umesto kupca/uvoznika a po osnovu instrumenata kao što su dokumentarni akre-
ditiv i bankarska garancija
- Osiguravajuće kompanije
- i neke druge institucije.
Vrste rizika
Svi rizici se mogu podeliti na sledeći način:
1. prenosivi rizici, koje karakteriše sledeće:
• mogu biti preneti na treću stranu, na primer na kompaniju za osiguranje;
• mogu biti rezultat delovanja objektivnih okolnosti, npr. više sile i
• mogu nastupiti kao rezultat nepažanje jedne od ugovornih strana.
U prenosive rizike spadaju:
- transportni, politički (npr. izbijanje građanskog rata), neposredna ratna opasnost i drugo -
Rešenje: angažovanje osiguravajuće kompanije u cilju zaključenja polise o osiguranju,
- rizici povezani sa neizvršenjem ugovornih obaveza iz osnovnog posla - Rešenje: pribavljanje
bankarske garancije,
- rizici povezani sa neizvršenjem ugovorenog načina plaćanja - Rešenje: pribavljanje bankar-
ske garancije.
2. n eprenosivi rizici, koji ne mogu biti preneti na treću stranu, budući da su rezultat delova-
nja subjektivnih faktora, te kao takvi padaju na teret strane koja je pogođena delovanjem ili
propuštanjem druge strane da izvrši svoju obavezu na ugovoreni način i/ ili u ugovorenom
roku.

Priručnik RIZICI U POSLOVANJU
Rizici u spoljnotrgovinskoj razmeni

Rizici koji postoje u spoljnotrgovinskoj razmeni mogu se podeliti na dve glavne grupe: ko-
mercijalni rizici i nekomercijalni rizici.
Komercijalni rizici
Najčešći komercijalni rizici jesu:
• bankrotstvo, stečaj odnosno rizik nesolventnosti kupca te nemogućnost izvršenja obave-
za plaćanja u roku, a potencijalno i potpuna nemogućnost plaćanja posle okončanja stečajnog
postupka;
• bankrotstvo, stečaj odnosno rizik nesolventnosti poslovne banke kupca - u zavisnosti
od pravnog sistema zemlje sedišta kupca moguće je zahtevati da kupac svoje obaveze izvrši
preko druge poslovne banke, a pre okončanja stečajnog postupka banke koja je inicijalno bila
nominovana kao banka koja ima obavezu izvršenja plaćanja po nalogu kupca ili kao akredi-
tivna banka, t.j. banka koja ima obavezu da na zahtev kupca otvori akreditiv u korist prodavca
- izvoznika, te izvrši plaćanje/plaćanja po prezentaciji akreditivnih dokumenata u skladu sa
ugovorom odn. uslovima akreditiva itd.
Moguće je organizovati prodaju dospelog potraživanja drugom pravnom licu u zemlji se-
dišta prvog dužnika, te u slučaju potrebe ponuditi duže rokove plaćanja, ili mogućnost zaklju-
čenja ugovora o kreditnom aranžmanu, uz obavezu plaćanja u roku dužem od godinu dana, uz
prethodno pribavljanje saglasnosti Narodne banke Srbije po tom osnovu itd;
• odbijanje kupca/uvoznika da izvrši plaćanje ili da preuzme robu koju je izvoznik/pro-
davac uredno isporučio itd. Ukazuje se na modalitete u slučaju neprihvatanja robe, na kome
istraje kupac, a posebno u slučaju isporuke robe velike vrednosti ili robe sezonskog karak-
tera ili lako kvarljive robe itd, što može nalagati preduzimanje neodložnih mera od strane
izvoznika/prodavca. Naime, prodavac može ponuditi predmetnu robu drugom pravnom licu,
sa kojim je ranije sarađivao ili za koga je dobio preporuku ili na neki drugi način ostvario ko-
munikaciju za koju može verovati da sadrži elemente pouzdanosti i izvesnosti. U tom slučaju
prodavac zaključuje ugovor o izvozu odn. ugovor o prodaji sa novim kupcem, pre ili posle
zaključenja novog ugovora prodavac mora neodložno pristupiti poništenju prvog ugovora,
uz uvažavanje klauzula iz istog te eventualne kompromise. Potom sledi davanje dispozicija
špediteru za preuzimanje robe iz carinskog skladišta ili od prvobitnog kupca, te upućivanje
predmetne robe na adresu koju je odredio drugi kupac. Razume se, prodavac mora veoma
mnogo pažnje posvetiti definisanju roka plaćanja i instrumenta plaćanja prilikom zaključenja
novog kupoprodajnog ugovora, kako bi na svaki način izbegao prethodno iskustvo;
• rizik promene deviznog kursa - globalno posmatrano većina spoljnotrgovinskih ugovora
je praćena korišćenjem valute koja je strana valuta najmanje za jednog od partnera u pred-
metnom poslu. Ta činjenica upućuje na sagledavanje prednosti, kao i nedostataka u pogledu
izbora moguće valute, sa stanovišta dostupnosti te valute na strani uvoznika (važeći lokalni
propisi i eventualne najave o promeni istih, mogućnost kupovine strane valute radi plaćanja
prema inostranstvu, mogućnost devalvacije domaće u odnosu na odabranu stalnu valutu, što
može predstavljati značajan devizni rizik u smislu znatno većeg troška za plaćanje robe iz
uvoza u odnosu na prvobitno planirani itd).
Nekomercijalni rizici
Najčešći nekomercijalni ili politički rizici jesu:
• rizik izbijanja građanskog rata ili sukoba sa nekom susednom državom,
• gubitak političkog suvereniteta zemlje sedišta kupca ili prodavca,
• prirodne katastrofe: zemljotresi, poplave, suše i dr,

• rizik ukidanja ili neprodužavanja uvoznih ili izvoznih dozvola od strane države,
• rizik uvođenja zabrane uvoza nakon što je roba već isporučena od strane izvoznika/prodavca,
• nedostatak konvertibilne valute ili druge valute koja se koristi za plaćanje prema inostran-
stvu u zemlji uvoznika i drugo.
Preduslov za smanjenje ili eliminisanje rizika jeste poznavanje:
• instrumenata platnog prometa sa inostranstvom,
• instrumenata obezbeđenja plaćanja - garancija,
• kao i kontinuirano praćenje propisa matične zemlje,
• kao i kontinuirano praćenje propisa zemlje ili zemalja sa čijim rezidentima su već za-
ključeni ugovori ili su u toku pregovori za zaključenje ugovora ili otpočinju pripreme
za sagledavanje atraktivnosti takvog tržišta,
• međunarodnih konvencija,
• kao i praćenje boniteta stranog partnera ili potencijalnog stranog partnera,
• kao i praćenje boniteta banke stranog partnera,
• kao i praćenje kretanja rejtinga stranog partnera i banke stranog partnera,
• kao i praćenje sankcija uvedenih od strane institucija kao što su: američka Uprava za pra-
ćenje i kontrolu sredstava koja glase na USD-valutu korišćenih od strane američkih entiteta
(eng. Office of the Foreign Assets Control skraćeno OFAC), Evropska unija i druge institucije, a
prema određenoj zemlji ili rezidentima određene zemlje.
Internet i e-mail predstavljaju sredstva za informisanje, predstavljanje i komuniciranje
između potencijalnih i aktivnih partnera. Zbog svojih brojnih prednosti, a pre svega brzine,
pristupačnosti, jednostavnosti i malih ili gotovo zanemarljivih troškova, ovi mediji su postali
gotovo neizbežni u savremenom poslovanju unutar jedne zemlje, kao i globalno. Istovremeno,
ovi modeli su praćeni i određenim rizicima. Naime, nemogućnost provere autentičnosti pre-
piske i dokumentacije koja je predmet razmene, na jednoj strani, kao i namera da se obmane
partner, sa druge strane, mogu imati za posledicu falsifikate i druge elemente prevarnih radnji
u smislu zloupotrebe partnera. Otuda je neophodna predostrožnost od same inicijative za
uspostavljanje saradnje. To praktično znači da nosilac spoljnotrgovinskog posla, bilo da je reč
o uvozniku ili izvozniku, mora permanentno pratiti i proveravati sve raspoložive informacije
koje se odnose na poslovanje sa određenom zemljom i određenim pravnim licem.
U tom pogledu stoje na raspolaganju sledeći izvori odn. adrese: ambasade odn. ekonomski
savetnici ili ekonomska odeljenja pri ambasadama Republike Srbije u svetu, ambasade stranih
država u Republici Srbiji, privredne komore Republike Srbije uključujući njena predstavništva
u svetu, privredne komore ili mešovite privredne komore stranih zemalja u Republici Srbiji,
organizatori sajmova u zemlji i u inostranstvu, vodeće konsultantske kuće, renomirane ad-
vokatske kancelarije koje se bave odn. koje su specijalizovane za privredno pravo stranih ze-
malja i drugi. Takođe jako dobar i pouzdan izvor informacija mogu biti kompanije koje imaju
svoja stalna predstavništva u inostranstvu, posebno onih kompanija koje se bave izvođenjem
investicionih radova u inostranstvu (eng. Construction Works), budući da takvi poslovi zahte-
vaju veoma temeljite i dugotrajne pripreme, poznavanje propisa, te praćenje promena istih,
kao i brojne druge elemente poslovanja sa stranim zemljama.

2. USLUGE KREDITNOG BIROA

UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE
K reditni biro u osnovi predstavlja instituciju koja pruža informacije o zaduživa-

nju pojedinih fizičkih odn. pravnih lica najčešće po osnovu uzetih kredita, kao i
po osnovu urednosti plaćanja obaveza kao što su: komunalne usluge, usluge telekomu-
nikacionih, televizijskih, kablovskih kompanija i slično. Navedeni elementi, uz uzimanje
u obzir prosečnih prihoda koje ostvaruje posmatrani subjekt, omogućavaju sagledavanje
kreditne sposobnosti, te time mogu značajno uticati na opredeljenje potencijalnih kre-
ditora - banaka ili osiguravajućih kompanija u vezi sa novim aranžmanima koji podrazu-
mevaju spremnost pružaoca usluge da naplatu realizuje u dužem vremenskom intervalu,
dakle na rate i uz mogući poček.
Nemački kreditni biro - Šufa

Činjenica je da se u razvijenim ekonomijama, kao što su SAD, Velika Britanija i Nemač-
ka, proces uvođenja kreditnih biroa odn. institucija koje se bave izveštavanjem o potro-
šačima (kako se po pravilu takve institucije nazivaju u SAD-u) odigrao početkom 20-tog
veka. Danas gotovo sve razvijene ekonomije imaju po pravilu veći broj kreditnih insti-
tucija, od kojih su neke univerzalnog a neke specijalizovanog karaktera, bilo u pogledu
profila potrošača ili profila institucija za čije potrebe se rade izveštaji od strane samih
provajdera.
Nemačka već decenijama spada u najznačajnije trgovinske partnere Srbije, u toj zemlji
radi najveći broj gastarbajtera iz Srbije i istovremeno Nemačka je sedište kreditnog biroa
Šufa (u originalu: Schufa). Sve su to razlozi zbog kojih će biti predstavljena ta institucija.
Pored angažovanja u matičnoj zemlji, Šufa je veoma aktivna globalno, utoliko
što kontinuirano razmenjuje informacije sa vodećim svetskim agencijama za osi-
guranje izvoza. Šufa redovno sarađuje sa vodećim finansijskim institucijama kao što su:
EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj London, IFC - Međunarodna finansijska korpo-
racija, članica Svetske banke Vašington, KfW (Nemačka banka za razvoj) Frankfurt i dru-
ge. Analize i izveštaji koje obezbeđuje Šufa su respektibilni u pogledu procena kretanja
makro - ekonomske zaduženosti zemalja, kamatnih stopa i drugih značajnih parametara,
te u velikoj meri služe kao faktor definisanja rejtinga određenih ekonomija odn. značajnih
kompanija (Corporate), kamatnih stopa kao što su EURIBOR, LIBOR i drugih, koje u velikoj
meri utiču na politiku kreditiranja od strane najznačajnijih kreditora kako globalno tako
i lokalno.
Šufa je nedavno ponudila jednu potpuno novu uslugu na temelju međunarodne
saradnje - izveštavanje u vezi sa prekograničnim aktivnostima pravnih i fizičkih li-
ca, za sada, u odabranim zemljama Evropske unije (EU). Takvo umrežavanje ima za cilj
praćenje depozitne i kreditne aktivnosti nerezidenata, sa ciljem obezbeđenja stabilnosti
ekonomskih sistema pojedinačnih zemalja, kao i EU u celini.

Kreditni biro Udruženja banaka Srbije

Sve ex-jugoslovenske zemlje su u protekloj deceniji okončale proces otvaranja kre-
ditnih biroa, a u sklopu sveobuhvatnih tranzicionih promena. Pri tome su u većini zema-
lja i dalje u toku unapređenja sistema uz uključenje novih vrsta usluga. Konsultacije sa
ekspertima nemačke Šufe, kao i prenos dela tehnoloških rešenja (know how) omogućili
su nastajanje kreditnog biroa pod okriljem Udruženja banaka Srbije. U stalne korisnike
usluga te institucije spadaju: banke, lizing kompanije, fondovi Republike Srbije (Fond za
razvoj i Fond za promociju izvoza), mobilni operatori i drugi entiteti (Diners - izdavalac
platnih kartica).
Kreditni biro Udruženja banaka Srbije u svom poslovanju u potpunosti primenjuje
odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti” („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008, 104/2009
- dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012), kao i podzakonskih akata kojima se bliže
uređuje ova materija. Istovremeno, Kreditni biro poštuje i najviše evropske standarde re-
gulisane konvencijama i posebno Direktivom o zaštiti prava pojedinaca Evropske komi-
sije br. 95/46 EC, a koja je objavljena 24.10.1995. godine u „Službenom listu EU”. Primena
navedene direktive nije obavezujuća za zemlje koje nisu članice EU, s tim da je primena
znak opredeljenja zemlje za poštovanje svih vrednosti koje su afirmisane u EU.
Bitna komponenta usluga koje pruža Kreditni biro je da za tačnost i ažurnost podata-
ka odgovaraju banke, lizing kompanije i drugi pružaoci usluga kao provajderi podataka.
Kreditni biro omogućava pristup sledećim vrstama informacija:
- matičnim podacima o pravnom subjektu (naziv, sedište, adresa, godina osnivanja,
klasifikacija delatnosti, imena lica koja zastupaju pravno lice u poslovanju sa drugim
pravnim licima, klasifikacija materijalnih obaveza prema bankama i drugo),
- tekućim računima otvorenim kod banaka u zemlji (aktivnost računa, podaci o even-
tualnim blokadama i drugo),
- tekućim obavezama: po osnovu uzetih kredita, lizinga, garancija, nepokrivenih akredi-
tiva za plaćanje prema inostranstvu, avala, dužničkih hartija od vrednosti i dr,
- podacima o neurednosti (docnja, kašnjenje) u otplati kredita i drugim.
Po pravilu, smatra se da su izveštaji Kreditnog biroa za prav-
na lica i preduzetnike dostupni samo bankama, lizing kompani-
jama i ostalim stalnim korisnicima usluga ove institucije
Činjenica je da su izveštaji dostupni svakom pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu,
uz uslov da zainteresovano lice prethodno pribavi pisanu saglasnost zastupnika pravnog
lica ili preduzetnika čiji se izveštaj zahteva.
Pored Osnovnog, Sintetičkog i Zbirnog izveštaja za pravno lice odn. preduzetnika mogu-
će je dobiti i Sopstveni izveštaj. Namena takvog izveštaja je ostvarenje uvida u podatke
koji se o pravnom licu, preduzetniku odn. fizičkom licu vode kod poslovne banke odn.
banaka ili drugog pružaoca usluga, kao i mogućnost reklamacije u vezi sa elementima
prikazanih podataka (autentičnost, celovitost, ažurnost i dr). Zahtev za pribavljanje izve-
štaja zainteresovana strana može uputiti preko poslovne banke kod koje ima račun ili
direktno preko Kreditnog biroa. Troškovi pribavljanja izveštaja idu na teret inicijatora
pribavljanja izveštaja.


Prilog: Zahtev za izdavanje izveštaja

3. ZNAČAJ BONITETA PRAVNIH LICA KOJA OBAVLJAJU

SPOLJNOTRGOVINSKU DELATNOST
U uslovima globalizacije primetno je nastojanje da se pripremama za svaki potencijalni po-

sao sa poznatim, a posebno sa potpuno novim partnerom obuhvati sveobuhvatno sagle-
davanje svih dostupnih informacija o takvom partneru. Uprkos činjenici da je internet omo-
gućio pristup svim značajnim informacijama, koje omogućavaju brzo i jednostavno donošenje
odluka i uz uvažavanje prednosti koje internet pruža, postoje brojni segmenti koji zahtevaju
daleko profesionalniji, studiozniji i odgovorniji pristup. Pri tome se određene značajne i po-
sebno neophodne informacije mogu dobiti na različite načine i to:
- direktnim obraćanjem partneru, bilo da je reč o aktuelnom ili potencijalnom;
- obraćanjem privrednoj komori zemlje u kojoj partner ima sedište;
- obraćanjem poslovnoj banci kod koje partner ima račun;
- obraćanjem trgovinskom odeljenju ambasade, koja se nalazi u zemlji u kojoj partner
ima sedište;
- obraćanjem osiguravajućoj kompaniji koja može da osigura kako izvozne tako i uvozne
transakcije;
- obraćanjem izvoznoj kreditnoj agenciji, po pravilu u zemlji sedišta izvoznika ili ukoli-
ko takva agencija ne postoji, onda u nekoj drugoj zemlji uz uslov da dotična agencija prihvata
nerezidentna pravna lica kao svoje klijente.
Na osnovu ukazanih potreba i procene neophodnosti zaštite interesa svojih klijenata neke
osiguravajuće kompanije, koje se bave osiguranjem od rizika nenaplativosti potraživanja po
osnovu izvoza, otvaraju svoje firme/filijale u odabranim zemljama u cilju što neposrednijeg
praćenja makro-ekonomskih pokazatelja i trendova razvoja, kao i određenih segmenata pri-
vrede ili određenih privrednih grana. U tom smislu kao posebno značajni rizici koji mogu
biti predmet osiguranja izdvajaju se sledeći:
- visina pojedinačnog odnosno kumuliranog potraživanja od konkretnog pravnog lica,
- rokovi plaćanja - ugovoreni i eventualno produženi,
- kreditna sposobnost partnera - kroz prizmu kreditnih obaveza prema kreditorima
u zemlji, a u Republici Srbiji to mogu biti: poslovne banke, država putem subvencionisanih
kredita koji se plasiraju preko poslovnih banaka, kao i Fond za razvoj,
- aktivnost partnera u segmentu faktoring i forfeting transakcija, kao i neki drugi.
Elementi na osnovu kojih se utvrđuje bonitet

Sve informacije koje se odnose na bonitet pravnog lica imaju određeni značaj. Pojam bo-
nitet potiče od latinske reči „bonus”, što znači dobar. Bonitet u osnovi predstavlja skup karak-
teristika jednog pravnog subjekta, na osnovu kojih se takav subjekt može smatrati dobrim
i sigurnim dužnikom ili dobrom adresom za investiranje. U užem smislu bonitet obuhvata
kreditnu sposobnost i likvidnost firme, a u širem smislu ukupnu materijalno-finansijsku, or-
ganizacionu i kadrovsku strukturu, poziciju odnosno značaj na nivou privredne grane kojoj
firma pripada, razvojne programe, kao i perspektivu poslovanja.

Utvrđivanje boniteta pre svega podrazumeva fokusiranje na sledeće elemente:

• Da li firma, kao korisnik kredita, može blagovremeno da otplaćuje dospele obaveze?
• Da li su realna i likvidna potraživanja i zalihe, koje u svojim bilansima iskazuje firma?
• Da li firma ostvaruje realnu stopu prinosa?
• Do koje granice se može smanjivati profitna stopa firme a da to ne dovede u pitanje
mogućnost plaćanja po osnovu glavnice kredita, kamata, dividendi i slično?
• Da li se finansijsko stanje firme može smatrati stabilnim, veoma promenljivim ili ne-
stabilnim?
U analizi i oceni kreditne sposobnosti najčešće se koriste sledeće grupe pokazatelja, takozva-
na racija i to:
- pokazatelji likvidnosti,
- pokazatelji aktivnosti,
- pokazatelji finansijske strukture,
- pokazatelji profitabilnosti.
Ocena boniteta pravnih lica u Republici Srbiji

Ocenama boniteta pravnih lica u Republici Srbiji bave se pre svega:
1. Agencija za privredne registre (dalje: Agencija) koja po službenoj dužnosti raspolaže finan-
sijskim izveštajima svih segmenata pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju privrednu delat-
nost u Republici,
2. Konsultantske kuće osnovane od strane matičnih institucija registrovanih u inostranstvu,
kao i privatni konsultanti koji su registrovani za konsultantske usluge u zemlji,
3. Osiguravajuće kompanije specijalizovane za podršku u pogledu naplate potraživanja iz
inostranstva, a po osnovu izvoza ostvarenog od strane klijenata - nosilaca polisa osiguranja.
Podaci kojima raspolaže Agencija za privredne registre

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”, br.
111/2009) su od 1.1.20110. godine poslovi koji se odnose na finansijske izveštaje i bonitet pre-
neti iz nadležnosti Narodne banke Srbije u Agenciju, u kojoj je uspostavljen Registar finansijskih
izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.
Baza finansijskih izveštaja sadrži podatke iz izvornih finansijskih izveštaja za sva pravna lica
- privredna društva, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, društva za osiguranje, berze
i brokersko-dilerska društva, davaoce finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim
penzijskim fondovima, društva za upravljanje investicionim fondovima, zatvorene/privatne in-
vesticione fondove, druga pravna lica i preduzetnike. Za te grupe pravnih lica baza sadrži indi-
vidualne podatke iz finansijskih izveštaja počev od 1994. godine (za preduzetnike od 2004, za
društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima od 2006, za društva za upravljanje
investicionim fondovima od 2007, za zatvorene/privatne investicione fondove počev od 2008.
godine) koji su standardizovani u skladu s propisima koji su bili u primeni u godini za koju su
podaci iskazani.
Podaci o bonitetu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se na osnovu podataka iz izvornih
finansijskih izveštaja i podataka pribavljenih od drugih nadležnih državnih institucija. Takođe,
podaci su standardizovani i usaglašeni sa direktivama Evropske unije, kao i međunarodnim raču-
novodstvenim standardima i pravilima finansijske analize, što omogućava sveobuhvatno izvešta-
vanje o bonitetu na jednostavan i veoma pristupačan način.

Katalog podataka iz izvornih finansijskih izveštaja privrednih društava i zadruga, a koji nudi
Agencija, obuhvata sledeće izveštaje:
- izvorne redovne godišnje finansijske izveštaje - komplet i delove (od 1994. godine),
- konsolidovane finansijske izveštaje - komplet i delove (od 1998. godine),
- izvorne redovne godišnje finansijske izveštaje sa skeniranim izveštajem (mišljenjem)
revizora - komplet (od 2003. godine),
- konsolidovane finansijske izveštaje sa skeniranim izveštajem (mišljenjem) revizora -
komplet (od 2003. godine).
Agencija nudi i specijalni katalog usluga boniteta za sve tipove pravnih subjekata koji
podležu obaveznom izveštavanju o poslovanju. U slučaju privrednih društava i zadruga katalo-
gom su obuhvaćene sledeće vrste izveštaja o bonitetu i to:
• standardizovani izveštaji o bonitetu:
1. BON 1 - Potpuni izveštaj o pokazateljima za ocenu boniteta
2. BON 2 - Izveštaj o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja
3. BON 3 - Sažeti izveštaj o bonitetu
• specijalizovani izveštaji o bonitetu:
1. BON JN - Izveštaj o bonitetu za javne nabavke
2. BON HOV - Izveštaj o bonitetu na tržištu hartija od vrednosti
3. BON KS - Izveštaj o bonitetu za procenu kreditne sposobnosti dužnika
4. BON FL - Izveštaj o bonitetu primaoca lizinga
5. BON ST/KP - Izveštaj o bonitetu za registraciju obavljanja spoljne trgovine kontrolisanom
robom.
Dostupnost informacija o privrednim subjektima, na jednom mestu, višestruko je korisna -
privrednim subjektima za ostvarivanje njihovih zakonskih i poslovnih prava, kao neophodan ele-
ment u postupku donošenja poslovnih odluka, smanjenju rizika poslovanja, analizi i istraživanju
tržišta, ali i državnim organima i institucijama za potrebe statističkog praćenja privrede, analize i
dijagnostike makro-ekonomskih kretanja u zemlji, kao i za donošenje odluka iz oblasti ekonom-
ske, monetarne i fiskalne politike.
Izveštaji obuhvaćeni predmetnim katalogom za pravna lica i zadruge, kao i izveštaji grupisani
u katalozima za druge tipove pravnih subjekata, kao što su: banke, druge finansijske organizacije,
društva za osiguranje, berze i brokersko dilerska društva, davaoci finansijskog lizinga, društva za
upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, društva za upravljanje investicionim fondovi-
ma, zatvoreni/privatni investicioni fondovi, druga pravna lica i preduzetnici predstavljaju javno
dostupne podatke koji se mogu dobiti uz plaćanje troškova prema tarifi APR-a. U tom smislu
podaci su dostupni kako pravnim i fizičkim licima rezidentima u Republici Srbiji, tako i
zainteresovanim pravnim i fizičkim licima - nerezidentima. Upravo činjenica da i strani
entiteti mogu ostvariti uvid u određene/odabrane izveštaje, razume se uz odgovarajuće
plaćanje, je posebno značajna sa stanovišta spoljnotrgovinskih poslova i to posebno uvo-
za, dorade i nekih drugih segmenata poslovanja.
Usluga izrade ocene boniteta rejting agencije

Za razliku od konsultantskih kuća, kojima nije potrebna licenca za pružanje usluga izrade
ocene boniteta, rejting agencije koje žele da u Republici Srbiji procenjuju kreditni rizik i utvrđuju
rejting u skladu sa zahtevima Bazel II standarda moraju da dobiju licencu Narodne banke Srbije.
Jedina institucija koja je do sada ispunila sve zahteve i dobila dozvolu je Moody‘s, najstarija rejting
agencija na svetu sa sedištem u SAD-u.
Kao korisnici ocena boniteta pojavljuju se pre svega banke i privatne firme koje nameravaju
da kupe/preuzmu neku drugu firmu na tržištu ili žele analizu sopstvenog biznisa u cilju sagle-
davanja moguće ekspanzije u aktuelnoj delatnosti ili angažovanje u nekoj novoj delatnosti. Kako
privatnim kompanijama nisu dostupne ekspertize banaka, to su firme upućene na konsultante. U

tom smislu kvalitetne usluge mogu da pruže svetske revizorske/konsultantske kuće preko svojih
lokalnih kancelarija a među kojima se posebno ističu: Dilojt (eng. Deloitte), Ernst i Jang (eng.
Ernst&Young) i BDO (nekadašnja kompanija Artur Andersen). Takođe je sve veći broj domaćih
konsultanata. Angažovanje konsultanata praćeno je dosta visokim troškovima.
Procena boniteta od strane društava za osiguranje

Aktivnost osiguravajućih kompanija u segmentu procene boniteta obuhvata kako procenu na
samom početku osiguranja, tako i stalni monitoring u vremenu koje odgovara preuzetim obave-
zama u pogledu pokrića rizika po osnovu zaključene polise. Pri tome se pored bilansa razmatraju
i druge vrste saznanja, koje na status ocene boniteta mogu delovati povoljno ili nepovoljno. In-
formacije o klijentima ili potencijalnim klijentima se segmentiraju u nekoliko celina, kao što su:
administrativni podaci (naziv preduzeća, sedište, matični broj, PIB - broj, datum i mesto osniva-
nja, podaci o menadžmentu uključujući podatke o upravnim odnosno nadzornim odborima, kao
i eksternim konsultantima, sa posebnim akcentom na čestim personalnim promenama u svim
naznačenim segmentima upravnih struktura), finansijski podaci (bilansi stanja i uspeha u po-
slednje tri kalendarske odnosno fiskalne godine), informacije koje ne baziraju na zvaničnim po-
dacima, već dolaze iz branše, konkurentskih kompanija, advokatskih kancelarija i drugih izvora,
a koji su praćeni odgovarajućim nivoom autentičnosti i pouzdanosti.
Poslovanje pojedinačne kompanije predstavlja set prioritetnih informacija, s tim da
procena boniteta obuhvata i elemente rejtinga zemlje u kojoj je kompanija registrovana
i operativna, odnosno ukoliko posluje u više zemalja, onda se posebno prati poslovanje u
zemlji u kojoj kompanija ostvaruje najveće prihode, a često je to slučaj sa matičnom zemljom
U rejting zemlje, pored ekonomskih performansi ukupne privrede odnosno privredne grane
kojoj pripada posmatrana kompanija, spadaju i politički rizici, nestabilnosti, česte promene
vlade i neki dodatni aspekti, od kojih, posebno u uslovima ekonomske nestabilnosti, u velikoj
meri može zavisiti konačna procena boniteta odnosno odluka od strane zainteresovane kom-
panije, kao naručioca izrade ocene boniteta.
Pravilo je da zainteresovane institucije direktno kao i preko angažovanih konsultanata ili
osiguravajućih kompanija prate javno publikovane informacije o poslovanju privrede RS. Od
izbijanja globalne ekonomske krize 2008. godine raste interesovanje u pogledu pokazatelja
poslovanja, kao i u pogledu propisa kojima se stvaraju uslovi za unapređenje opšteg nivoa po-
slovanja privrede.
Tako je po uzoru na Direktivu EU o borbi protiv kašnjenja naplate u komercijalnim transakcija-
ma, u Srbiji donet Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transak-
cijama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012, primenjuje se od 31.3.2013. godine). Po ovom zakonu,
uz određena izuzeća koja se odnose na primer na preduzeća u restrukturiranju odnosno Repu-
blički fond za zdravstveno osiguranje, rok za izmirenje novčanih obaveza ne može da bude duži
od 60 dana, što se u praksi delimično poštuje. Istovremeno, predstoje izmene i usklađivanje
nekih drugih zakona u cilju stvaranja uslova za značajnije unapređenje makro-ekonomskog
ambijenta. Ovaj i neki drugi ovde nespomenuti segmenti regulative svakako doprinose stvara-
nju pozitivnije slike o uslovima poslovanja u RS, što može predstavljati dobar trend u smislu
poboljšanja rejtinga zemlje. Po tom osnovu realno je očekivati da će rejting agencije, bonitet-
ne agencije, kao i osiguravajuće kompanije koje se bave osiguranjem izvoznih potraživanja iz
Republike Srbije sagledavati mogućnosti afirmacije ocena boniteta srpskih entiteta, čime će
direktno doprinositi smanjenju troškova polisa i generalno tarifa za obavljanje izvoznih i uvo-
znih poslova sa entitetima iz Republike. To će, pored faktora sniženja troškova, moći da direk-
tno utiče na uključenje novih kompanija koje će inicirati spoljnotrgovinske transakcije, čime
će direktno doprineti daljem otvaranju srpske ekonomije, porastu tehnološkog nivoa, većoj
proizvodnji i rastu zapošljavanja.

4. MEĐUNARODNI KREDITNI REJTING
R ejting predstavlja nezavisno mišljenje o budućim sredstvima i obavezama pojedinačnog iz-

davaoca - emitenta hartija od vrednosti da na vreme izvrši plaćanja sopstvenih finansijskih
obaveza. Rejting kao takav omogućava procenu i merenje očekivanih gubitaka u zavisnosti od ve-
rovatnoće nastanka pretpostavljenog slučaja (eng. default), kao i ozbiljnosti eventualnih gubitaka.
Za instituciju - naručioca rejting omogućava:
- izlazak na takozvanu globalnu kartu kreditiranja, a to je posebno značajno kod prve oce-
ne rejtinga,
- poboljšanje pristupa tržištima, a pre svega finansijskim,
- povećanje transparentnosti u poslovanju.
Izvesno je da rejting nikako ne nudi odgovore na sledeća pitanja:
- Da li treba kupiti akcije visoko rejtingovanih kompanija?
- Da li bi bilo dobro kupiti hartije od vrednosti sa visokim rejtingom?
- Da li treba preporučiti akcije konkretne institucije?
Rejting agencije su kompanije koje se bave određivanjem kreditnog rejtinga a za izda-
vaoce - emitente dužničkih hartija od vrednosti. U većini slučajeva emitenti su kompanije, delo-
vi institucija formirani sa posebnom namenom (eng. Special Purpose Vichacle - SPV), vlade država
odn. lokalne vlade, neprofitne organizacije ili vlade zemalja koje izdaju hartije slične dužničkim
hartijama od vrednosti tzv. bondovima, čiji se promet može obavljati i na sekundarnom tržištu. Za
razliku od rejting agencija, kompanije koje se bave kreditnim bonitetom za individualne kreditne
izveštaje generalno se nazivaju Kreditni biro ili Kreditni biro za potrošačke kredite.
Prema podacima koje je objavila Bazelska komisija na svetu trenutno postoji preko 150 rejting
agencija. Pri tome u vodeće svetske rejting agencije spadaju:
- Moody‘s - najstarija rejting agencija na svetu,
- Fitch Ratings,
- Standard & Poor‘s,
koje zajedno servisiraju preko 95% globalnih tržišta i koje se istovremeno bave utvrđivanjem
ocene rejtinga za kompanije, kao i za zemlje - tzv. nacionalni rejting.
Korišćenje rejtinga od strane izdavalaca hartija od vrednosti

U većini slučajeva, izdavanje značajne hartije od vrednosti mora biti praćeno bar jednom
ocenom rejtinga, izdatom od strane respektovane rejting agencije kako bi isto moglo biti
smatrano uspešnim (bez takvog rejtinga emisija bi mogla biti neuspešna po broju prodatih har-
tija od vrednosti ili bi cena akcija prihvatljiva za investitore mogla biti znatno niža od očekivane).
Najnovije studije pokazuju da mnogi institucionalni investitori preferiraju angažovanje na dužnič-
kim hartijama ukoliko postoje bar tri ocene rejtinga.
Vodeće svetske investicione banke, kao i rejting agencije, nude savetničke usluge po-
tencijalnim emitentima, što u suštini predstavlja uputstvo emitentu kako da strukturira
emisiju hartija, kako bi na taj način postigao maksimalan efekat. Ovakvo angažovanje rejting
agencija se može smatrati i kao konflikt interesa, budući da se ista može osećati obaveznom da
obezbedi takav rejting koji je u potpunosti u skladu sa instrukcijama koje je sama agencija dala u
postupku savetovanja. Stoga neke agencije izbegavaju ovakav konflikt odbijanjem da daju rejting
za transakcije za koje su prethodno bile angažovane u ulozi savetnika.

Kritike rejting agencija, po pravilu, se odnose na sledeće:

• rejting agencije nedovoljno brzo smanjuju svoje prethodno date ocene rejtinga (npr. rej-
ting američke kompanije Enron ostao je na nivou „investment grade”, što predstavlja direktnu
preporuku potencijalnim investitorima da kupuju hartije emitovane od strane predmetne kom-
panije, i to čak četiri dana pre nego što je ta kompanija bankrotirala, uprkos činjenici da su rejting
agencije bile upućene u višemesečne probleme s kojima se kompanija suočavala);
• rejting kompanije su kritikovane i zbog previše familijarnog odnosa sa menadžmentom
kompanija, upravo zbog činjenice da prevelika otvorenost često ima za posledicu razne
zloupotrebe. Činjenica je da se rejting kompanije sastaju sa menadžmentom kompanija nasamo
i iste savetuju o akcijama koje treba preduzimati u cilju održavanja odgovarajućeg rejtinga. Tako-
đe je poznato da se informacije o promenama rejtinga veoma brzo šire (putem telefona, e-maila
i sl.), te su vodeće rejting agencije zainteresovane da troškove svog angažovanja naplaćuju radije
od emitenta hartija nego od investitora-kupaca hartija;
• smanjenje kreditnog rejtinga od strane agencije može imati za posledicu ne samo pove-
ćanje troškova po osnovu kamatnih stopa za predmetnu kompaniju, već bi to moglo da se
odnosi i na druge ugovore koje ista kompanija ima sa drugim finansijskim institucijama.
U nekim slučajevima, veliki krediti odobreni kompanijama sadrže klauzulu shodno kojoj kredit
dospeva u potpunosti u slučaju da dođe do smanjenja kreditnog rejtinga ispod određenog nivoa
(obično se taj princip primenjuje u slučajevima „špekulativnih” rejtinga).
Postupak utvrđivanja rejtinga

Osnovna podela rejtinga je moguća prema ročnosti transakcija i to tako da:
- short-term rating - označava transakciju emitovanja hartije koja dospeva u roku od jedne godine,
ukoliko to nije eksplicitno drugačije naznačeno;
- long-term rating - označava transakcije preko godinu dana.
Informacije neophodne za utvrđivanje rejting analize su:
- javno dostupni podaci, npr. godišnji izveštaji,
- prospekti, javna obaveštenja, memorandumi koji sadrže ponude, založna pisma i dr,
- podaci dobijeni sa tržišta kao što su: trendovi na berzi, obimi trgovanja, podaci vezani za cenov-
ne spredove konkretne hartije od vrednosti,
- ekonomski podaci koji dolaze iz same grane, udruženja ili međunarodnih institucija, kao
što je Svetska banka,
- podaci koji se mogu dobiti od agencija, kao što su centralne banke, ministarstva ili druge insti-
tucije koje su nadležne za regulativu,
- određeni akademski izvori, finansijski magazini/žurnali,
- podaci koji su bazirani na neposrednim sastancima i razgovorima sa izdavaocem hartija
od vrednosti, a koji kao takvi moraju biti smatrani poverljivim.
Proces utvrđivanja rejtinga obuhvata:
- potpisivanje zahteva za angažovanje rejting agencije i imenovanje vodećih analitičara,
- prikupljanje informacija koje su dovoljne za procenu rizika za investitora koji bi mogao pose-
dovati ili odlučiti da kupi određenu hartiju,
- razvijanje zaključaka na nivou Komiteta za utvrđivanje rejtinga,
- monitoring na bazi aktuelnih informacija koje bi mogle uticati na eventualnu odluku o pro-
meni definisanog rejtinga,
- saopštavanje izveštaja o rejtingu naručiocu a od strane agencije,
- donošenje odluke od strane naručioca i davanje ovlašćenja agenciji da objavi rejting,
- objavljivanje ocene rejtinga na sajtu agencije, Rojtersa, Blumberga, regionalnih i lokalnih me-
dija i drugo.

Vremenski period angažovanja rejting agencije, po pravilu, traje 90 dana. Raspo-

ložive informacije idu u prilog zaključku da se u najvećem broju naručioci opredeljuju za
objavljivanje rezultata rejting analize, premda rejting agencije masovno praktikuju da po-
nude opciju da ukoliko odluka naručioca bude da ne objavi ocenu rejtinga da ceo postupak
bude bez troškova po naručioca.
Posle višedecenijske dominacije američkih rejting agencija, u koje spadaju sve
tri agencije predstavljene na početku ovog prikaza, dana 16.11.2010. godine licenci-
rana je prva evropska rejting agencija. Radi se o Euler Hermes Rating GmbH sa sedištem
u Hamburgu/Nemačka a sama agencija pripada svetski poznatoj grupaciji Ojler Hermes,
koju, pored rejting agencije, čine još:
- Agencija za osiguranje izvoza iz Nemačke, koja predstavlja najpoznatiju eksportnu
kreditnu agenciju na svetu, što je posebno značajno kada se ima u vidu da je upravo Ne-
mačka već godinama najveći izvoznik na svetu,
- Agencija koja se bavi savetovanjem potencijalnih emitenata hartija od vrednosti
(Bonding),
- Agencija koja se bavi naplatom potraživanja (Debt Collecting).
Navedena agencija je do sada izradila preko 250 ocena rejtinga. Ceo postupak licencira-
nja je procesuiran u skladu sa zahtevima nadležne institucije za kontrolu i praćenje tržišta
hartija od vrednosti Evropske unije (European Security and Market Authority - ESMA). S
tim u vezi treba naglasiti da je ta institucija zahtevala da sve rejting agencije širom sveta
koje su zainteresovane za operativno bavljenje kreditnim rejtingom u zemljama Evropske
unije moraju ispunjavati sve propisane uslove.
Uvažavajući značaj i osetljivost fenomena kreditnog rejtinga sve je više inicijati-
va za definisanje koncepta formiranja rejting agencija na neprofitnoj osnovi, što u
suštini ima za cilj da se obezbedi nepristrasno i objektivno sagledavanje svih relevantnih
aspekata od značaja za procenu kapitala, poslovanja i modela rukovođenja jednim enti-
tetom, čiji akcionari imaju ambicije da uvećaju kapital emitovanjem dužničkih hartija od
vrednosti uz prodaju zainteresovanim investitorima.
U međuvremenu ukazuje se na realne prilike koje danas egzistiraju širom sveta. Prime-
ra radi, pravilo je da plafon za ocenu rejtinga u određenoj zemlji predstavlja ocena rejtinga
same zemlje (suvereni rejting), izuzeci su veoma retki.
Kao posebno značajan segment treba imati u vidu činjenicu da nadležne držav-
ne institucije takođe koriste izveštaje rejting agencija odn. odobravaju korišćenje
rejting izveštaja u regulatorne svrhe. Shodno sporazumu Bazel II donetom od strane
Bazelskog komiteta za superviziju poslovanja banaka, institucije nadležne za regulativu u
pojedinačnim zemljama mogu dozvoliti bankama da koriste kreditne rejtinge određenih
ovlašćenih kreditnih agencija a naročito prilikom izrade kalkulacija zahteva za određivanje
rezervi neto kapitala banaka. U tom smislu Narodna banka Srbije je dala saglasnost za po-
dobnost rejting agencija radi izračunavanja kapitalnih zahteva za kreditni rizik primenom
standardizovanog pristupa, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke („Sl.
glasnik RS”, br. 46/2011 i 6/2013).
Pregled informacija o jedinoj rejting agenciji koja je u ovom momentu prihvatljiva sa
stanovišta Narodne banke Srbije, uz napomenu da je informacija objavljena na sajtu u se-
gmentu Kontrola banaka.

Lista podobnih agencija za rejting

Moody‘s Investor
Service Ltd One
Canada Square, Canary
Podobne agencije za rejting
Wharf London E14
5FA Rešenje G.br. 1370
od 28.2.2012. godine
na osnovu procene ispunjenosti uslova u
vezi sa metodologijom i procene kreditnog
kvaliteta -direktno priznavanje
na osnovu prethodne saglasnosti naj-
manje dva regulatorna tela s kojima NBS
Način davanja saglasnosti ima potpisane sporazume o saradnji uz X
dostavljenu odgovarajuću dokumentaciju
- indirektno priznavanje
na osnovu dokaza o registraciji u državi
članici Evropske unije koji izdaje nadležni
organ
javne finansije X
Osnovni tržišni segment za koji
poslovne finansije X
je data saglasnost
strukturirane finansije
1 od Aaa do Aa3
Mapiranje dugoročnih kredit-
2 od A1 do A3
nih rejtinga u nivoe kreditnog
kvaliteta (za izloženosti prema 3 od Baa1 do Baa3
državama, centralnim ban- 4 od Ba1 do Ba3
kama, bankama i privrednim
5 od B1 do B3
društvima)
6 Caa1 i niže
Mapiranje kratkoročnih kredit- 1 P-1
nih rejtinga u nivoe kreditnog 2 P-2
kvaliteta (za izloženosti prema
bankama ili privrednim druš- 3 P-3
tvima) 4 do 6 NP
1 od Aaa do Aa3
Mapiranje po osnovu ulaganja 2 od A1 do A3
u otvorene investicione fondo-
ve 3i4 od Baa1 do Baa3
5i6 B1 i niže
- za klasu izloženosti
Podobnost nezahtevanih kreditnih rejtinga prema državama i cen-
tralnim bankama

Polazeći od efekata globalne ekonomske krize započete 2008. godine, te uloge vodećih
rejting agencija u pomenutim okolnostima, Evropski parlament je nedavno odobrio oštriju
regulativu za utvrđivanje kreditnog rejtinga kojom se doprinosi povećanju transparentno-
sti i uvodi ograničena odgovornost rejting agencija. Cilj takve odluke je da se doprinese po-
većanju stabilnosti finansijskih tržišta. Shodno preduzetim merama rejting agencije imaju
obavezu da utvrde precizan kalendar objavljivanja ocena rejtinga, čime se u velikoj meri
eliminiše mogućnost „podešavanja” trenutka objavljivanja informacija u interesu zaštite
naručioca rejting ocene. Planirano je da se svi rejtinzi evropskih entiteta - pravnih lica
odnosno država objavljuju na evropskoj platformi rejtinga. To će dodatno doprineti upo-
redivosti i transparentnosti rejtinga svih finansijskih instrumenata, a takođe će značajno
pomoći investitorima da samoocenjuju kreditni rizik pojedinačnog entiteta, kao i da vrše
veću diversifikaciju svojih plasmana.
Cilj predmetnih propisa je da se rejting agencijama odredi odnosno paktično nametne
model odgovornosti za namerno ili nenamerno kršenje propisa, te štetu koja bi mogla biti
prouzrokovana pojedinačnom investitoru.
Ideja o osnivanju Evropske agencije za rejting suverenog duga se intenzivno razmatra,
s tim da se očekuje objavljivanje izveštaja o tom projektu 2016. godine. Istovremeno se
procenjuje da bi troškovi osnivanja rejting agencije na nivou EU mogli biti u rasponu od
300-500 miliona evra što je naišlo na burno reagovanje u većini zemalja članica.

5. NAPLATA POTRAŽIVANJA IZ INOSTRANSTVA

I UGOVARANJE KLAUZULE O REŠAVANJU SPORA
Z akonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012
- dalje: Zakon), članom 4. predviđeno je da se izvoz i uvoz robe ili usluga ugovoreni u
devizama ili dinarima koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana
od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaće-
na u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu
dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se komercijalnim kreditima i
zajmovima.
Članom 6. istog Zakona definisano je da rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog
lica i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog
spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koji se ne smatra komercijalnim kre-
ditima i zajmovima.
Provere potencijalnog partnera

pre zaključenja spoljnotrgovinskog ugovora
Pravno lice odnosno preduzetnik mora preduzeti sve mere pre zaključenja spolj-
notrgovinskog ugovora u smislu zaštite svojih interesa u pogledu naplate izvezene
robe u roku odnosno uvoza ugovorene robe plaćene unapred u roku. U tom smislu
neizostavno treba posvetiti pažnju sledećim aspektima:
- proveri boniteta potencijalnog ili aktuelnog kupca iz inostranstva;
- proveri eventualno uočenih ili mogućih političkih, komercijalnih i drugih rizika koji se
odnose na zemlju sedišta partnera;
- proveri mogućnosti pribavljanja garancije za dobro izvršenje posla od partnera;
- proveri mogućnosti zaključenja ugovora po osnovu transakcije koja je praćena osigura-
njem, bilo stranog osiguravača, bilo domaćeg osiguravača;
- proveri mogućnosti osiguranja izvoznog potraživanja kod agencije u zemlji sedišta nad-
ležnoj za osiguranje izvoznih poslova - u Republici Srbiji to je Agencija za osiguranje i
finansiranje izvoza - AOFI;
- sagledavanju mogućnosti prevazilaženja problema mirnim putem odnosno pregovorima
sa partnerom;
- sagledavanju mogućnosti prodaje odnosno ustupanja potraživanja drugom pravnom licu u
zemlji sedišta inicijalnog partnera.
Ukoliko nijedna od navedenih mogućnosti ne omogući rešavanje problema, pravno lice
ili preduzetnik, a uz poštovanje odredbi Zakona, se moraju odlučiti na pokretanje sudskog
postupka ili angažovanje arbitraže kao posrednika. Odluka nosioca potraživanja će zavisiti
od više faktora, a pre svega od toga: da li je ugovorom predviđen neki raskidni uslov, te sank-
cije u vezi sa istim, a pod koje se može podvesti sporna situacija. Takođe od posebnog znača-

ja će biti da li je ugovorom predviđena sudska nadležnost odnosno mogućnost angažovanja

arbitraže. Ukoliko je to slučaj ostaje da se proveri da li je nosilac potraživanja blagovremeno
ispunio sve uslove koje naznačeni sud odnosno arbitraža propisuju u smislu angažovanja po
zahtevu naručioca. U suprotnom nosilac potraživanja mora pokušati da na neki drugi način
prevaziđe problem uz permanentnu komunikaciju sa dužnikom.
Rešavanje problema putem suda ili arbitraže

Prilikom zaključenja svakog ugovora, a zbog brojnih elemenata inostranosti posebno
spoljnotrgovinskog ugovora, preporučuje se ugovaranje klauzule o rešavanju nesuglasica
putem suda ili arbitraže. Ukoliko je takav dogovor izostao u fazi priprema za zaključenje
ugovora, poželjno je što pre pristupiti aneksiranju ugovora sa ciljem da se ugovorne strane
zaštite od mogućih posledica nerazumevanja odnosno neusaglašenosti u pogledu prava i
obaveza koje proističu iz ugovora.
U pogledu izbora nadležnosti suda odnosno arbitraže moguće su sledeće opcije, i to:
- prema sedištu prodavca - izvoznika;
- prema sedištu kupca - uvoznika;
- angažovanje arbitraže pri Međunarodnoj trgovinskoj komori u Parizu;
- angažovanje Međunarodnog centra za prevazilaženje problema (eng. International Centre
for Dispute Resolution - ICDR) a u okviru Američke asocijacije arbitraža (eng. American
Arbitration Association - AAA)
- k ao i neke druge.
Pri tome je neophodno uzeti u obzir činjenicu da generalno angažovanje specijalizova-
nih sudova ili arbitraža podleže obavezi plaćanja provizija i drugih troškova angažovanja
posrednika, a prema tarifama svake pojedinačne institucije. Otuda je neophodno blagovre-
meno, a u svakom slučaju pre zaključenja ugovora odnosno aneksa, sagledavanje svih ele-
menata angažovanja posrednika u smislu procedura, upitnika, prijava, registracije klijenata
odnosno naručioca, nacrta teksta klauzule ili klauzula o definisanju nadležnosti t.j. prihva-
tanju odabrane institucije, kao i modela određivanja i plaćanja troškova, te nekih drugih
elemenata poslovnog odnosa između naručioca i posrednika.
Eventualno navođenje određenog suda ili arbitraže u tekstu ugovora ili aneksa ugovora
a bez prethodnog postupka uspostavljanja poslovnog odnosa odnosno angažmana od stra-
ne naručioca biće smatrano ništavnim. Pri tome postoji mogućnost pokretanja postupka od
strane imenovanog suda odnosno arbitraže zbog zloupotrebe.
Izbor suda odnosno arbitraže u velikoj meri zavisi od vrednosti ugovora, dužine trajanja
ugovornog odnosa, stepena poznavanja partnera, rizika zemlje sedišta svakog od partnera,
te brojnih drugih okolnosti koje mogu biti od značaja u smislu promena koje bi mogle na-
stupiti u toku realizacije ugovora.
Naziv suda ili arbitraže mora biti naznačen u ugovoru odnosno aneksu ugovora veoma
precizno uz navođenje punog naziva i adrese sedišta suda ili arbitraže, odnosno drugog
mesta ukoliko se dogovori mesna nadležnost van sedišta odabrane institucije.

6. ARBITRAŽA KAO NAČIN REŠAVANJA SPOROVA

U MEĐUNARODNOM POSLOVANJU
P regovori o zaključenju spoljnotrgovinskog posla, bez obzira na to da li se vode između partnera

koji su već sarađivali ili između partnera koji upravo nameravaju za zaključe prvi međusobni
ugovor, neizostavno treba da obuhvate i temu rešavanja eventualnih sporova. Naime, iskustvo po-
kazuje da su greške i previdi u vezi sa usaglašenjem elemenata ugovora mogući, a kada se uzmu u
obzir nepredvidive okolnosti, neophodno je opredeliti model rešavanja problema. U tom smislu na
raspolaganju su dve standardne mogućnosti:
- pokretanje sudskog spora u okviru sudske nadležnosti koja je, uz saglasnost oba ugovorna
partnera, nedvosmisleno definisana samim ugovorom,
- angažovanje spoljnotrgovinske arbitraže za koju su se ugovorni partneri opredelili i nedvo-
smisleno je naznačili u tekstu ugovora.
Pored opredeljenja između sudskog odnosno arbitražnog postupka, ugovorom je po-
trebno definisati koja strana snosi troškove rešavanja spora, budući da postoje troškovi
koji su fiksni odn. proceduralni, a koji moraju biti plaćeni čak i u slučaju da ugovorna stra-
na koja je pokrenula postupak kod suda ili arbitraže odustane.
Osnovni elementi arbitraže

Poreklo reči arbitraža vezuje se za latinsku reč per arbiter, što u prevodu znači izabrani sudija,
odnosno takođe latinsku reč arbitare, što znači presuđivanje u svojstvu izabranog sudije.
Arbitraža predstavlja mehanizam donošenja odluka koji se koristi kada dve ili više suprotstav-
ljenih strana ne mogu da postignu sporazum u vezi sa rešavanjem problema nastalog po osnovu
saradnje koja je ustanovljena ranije zaključenjem ugovora. Zbog toga se strane učesnice u sporu
dogovaraju da imenuju neutralno stručno lice, koje ima ovlašćenje da donese odluku na osnovu
stavova iznetih od strane učesnika u sporu.
Konstitutivni elementi ustanove arbitraže:
- arbitraža predstavlja izabrani sud odn. instituciju,
- sporovi koji se iznose pred arbitražu se rešavaju na bazi nacionalnog ili međunarodnog
prava, u zavisnosti od prirode ugovora odn. spora koji je predmet razmatranja i
- arbitražna presuda je obavezujuća za strane u sporu.
Dakle, arbitražna odluka je konačna, ima snagu pravosnažne sudske presude, s tim za razliku
od sudske presude, na arbitražnu odluku nije moguće uložiti žalbu što predstavlja značajan faktor
sprečavanja odugovlačenja postupka. Značaj arbitraže je ogroman utoliko što arbitraža predstav-
lja jedan od najefikasnijih metoda rešavanja sporova između pravnih lica, posebno kada se radi o
entitetima iz različitih država.
Međunarodna trgovinska komora

Međunarodna trgovinska komora - MTK (International Chamber of Commerce - ICC) sa sedi-
štem u Parizu je arbitražna institucija koja uživa visok rejting kod teoretičara i kod stručnjaka iz
prakse, odnosno neposredno zainteresovanih entiteta - korisnika usluga arbitraže. Od svog osni-
vanja 1923. godine do danas MTK - arbitraža je primila i razmatrala preko 14.500 predmeta. Siste-

mu Arbitražnog suda pri MTK pripadaju: organizacioni deo koji se nalazi u sedištu MTK u Parizu,
kao i 86 nacionalnih odbora u isto toliko zemalja.
Sistem i metodologija rada, angažovanje vrhunskih eksperata, kao i permanentna aktivnost na
unapređenju rada doprineli su tome da ova institucija dobije tretman izuzetno efikasnog i fleksi-
bilnog posrednika u rešavanju sporova. Arbitraža MTK ima svoja stalna predstavništva u Severnoj
Americi, Latinskoj i Centralnoj Americi, Africi, Srednjem Istoku, Aziji i u Velikoj Britaniji. Aktivnost
arbitraže je pomognuta izdavanjem odgovarajućih brošura na velikom broju jezika, sa tendenci-
jom daljeg uključenja novih jezika. Istovremeno ova arbitraža neguje stalne akademske aktivnosti,
konsultacije, forume i slično, kao i edukaciju kroz treninge, radionice i druge oblike unapređenja i
provere znanja i to na svim kontinentima, uz korišćenje najznačajnijih jezika koji se frekventno ko-
riste u obavljanju spoljnotrgovinskih aktivnosti. Time MTK - arbitraža nastoji da se što više približi
svim neposrednim i potencijalnim korisnicima usluga te institucije, čime doprinosi unapređenju
kvaliteta poslovanja.
MTK - arbitraža ima nekoliko posebno značajnih karakteristika, kao što su:
- brzina postupanja - arbitraža je generalno posmatrano brža od sudskih sporova/parnica,
- fleksibilnost - arbitražni postupci se mogu sprovoditi u svakoj zemlji i na svakom jeziku, uz
uključenje arbitara brojnih nacionalnosti. Pri tome se svi pojedinačni slučajevi administriraju u
MTK Sekretarijatu suda u Parizu, čime je eliminisana mogućnost grešaka u pogledu evidentiranja
i praćenja predmeta,
- izvesnost u pogledu troškova - postupci se odvijaju u ritmu koji značajno doprinosi smanjenju
troškova na najmanju moguću meru. Dodatna prednost angažovanja ove arbitraže u odnosu na
sudske sporove je i ta što su svim učesnicima u sporovima unapred poznate tarife,
- poverljivost - arbitraža nema elemente javnosti odnosno publiciteta u radu, što praktično znači
punu posvećenost i objektivnost u radu odabranih stručnjaka, a to je svakako jedna od značajnih
prednosti zbog kojih se učesnici u sporu opredeljuju za arbitražu pre nego za sudske postupke,
- nivo rejtinga angažovanih eksperata - elementi u koje spadaju posebna obeležja MTK arbitra-
že, uključujući ulogu MTK suda i Sekretarijata, zatim metodologija određivanja i izbora arbitara,
kao i definisanje modela objektivnog nagrađivanja arbitara, pojedinačno i zajednički doprinose
izuzetnoj reputaciji MTK arbitraže,
- pravosnažnost odluka - odluke predmetne arbitraže uživaju mnogo veće međunarodno pri-
znanje u odnosu na odluke/presude nacionalnih sudova, posebno nekih zemalja. Mnogo zemalja
se odlučilo da 1958. godine potpiše Konvenciju Ujedinjenih nacija o priznavanju i pravosnaž-
nosti stranih arbitražnih odluka, čime je naglašena pravosnažnost arbitražnih odluka. Nadzor
nad sprovođenjem odluka od strane MTK Suda predstavlja dodatnu vrednost MTK arbitražnih
procedura što takođe doprinosi pravosnažnosti.
Pravila postupanja MTK arbitraže su publikovana u brošurama zajedno sa pravilima za pred-
arbitražne postupke, što sve zajedno obezbeđuje uslove za brzo i efikasno postupanje i rešavanje
hitnih problema koji mogu nastati po osnovu ugovorom zaključenih aranžmana i to posebno u pe-
riodu pre opredeljenja odn. pribegavanja arbitraži kao instituciji u koju se ima poverenja u smislu
objektivnog rešavanja problema.
MTK aktivno sarađuje sa Globalnom mrežom za pouzdanu razmenu
finansijskih poruka (The Society for Worldwide Interbank Financial
Telecomunication - SWIFT), kao i sa Međunarodnom organizacijom za
standardizaciju (International Standardization Organisation - ISO)
Upravo po tom osnovu MTK - arbitraža je ustanovila sistem DOCDEX koji pruža mogućnost an-
gažovanja eksperata za rešavanje problema koji proizilazi iz korišćenja najsloženijih instrume-
nata platnog prometa sa inostranstvom, a to su: dokumentarni akreditiv, inkaso, garancije po
pozivu. Kada se ima u vidu činjenica da se upravo navedeni instrumenti platnog prometa najviše
koriste kod transakcija velike vrednosti, time postaje jasnije opredeljenje da se rizik učešća u
takvim transakcijama smanji na najmanju moguću meru upravo angažovanjem MTK arbitraže.

Bitan preduslov angažovanja MTK arbitraže je da je takav model rešavanja eventualnih

sporova predviđen kod zaključenja ugovora, što znači da oba partnera unapred prihvataju
nadležnost odabrane arbitraže, a na bazi prethodno pribavljenih informacija o postupcima,
dinamici i troškovima koji prate takav model.
Činjenica je da su troškovi angažovanja MTK arbitraže veoma visoki, što proizilazi iz auto-
riteta koji ima ta ustanova, postupaka za izbor arbitražnih sudija, kao i efekata do sada reali-
zovanih postupaka. Otuda svi navedeni elementi upućuju na svest o efikasnosti angažovanja
ovakve profesionalne institucije.
Komisija Ujedinjenih nacija za pravo međunarodne trgovine

Jedan od globalno najznačajnijih autoriteta u segmentu spoljnotrgovinske arbitraže jeste i
Komisija Ujedinjenih nacija za pravo međunarodne trgovine (The United Nations Commission
on International Trade Law - UNCITRAL). Navedena komisija je osnovana shodno Rezoluciji
donetoj od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija dana 17.12.1966. godine sa ciljem
da „promoviše progresivnu harmonizaciju i unifikaciju prava međunarodne trgovine”.
Aktivnosti UNCITRAL-a se odvijaju u Njujorku i Beču. Prilikom osnivanja institucije uče-
stvovalo je 29 zemalja, s tim da trenutno status aktivnog članstva ima preko 60 zemalja sa svih
kontinenata, pri čemu se članice razlikuju u pogledu tradicije primene pravne regulative kao
i dostignutog ekonomskog razvoja. Svi ovi aspekti imaju poseban značaj u uslovima globali-
zacije međunarodne trgovine, budući da pružaju mogućnost za realno i sveobuhvatno sagle-
davanje principa rešavanja problema kao i stvaranja uslova za permanentno unapređivanje
sistemskih aktivnosti.
Najznačajnije aktivnosti UNCITRAL-a su:
- promocija sveobuhvatnijeg učešća Komisije u postojećim međunarodnim konvencija-
ma i šireg prihvatanja postojećih modela i jednoobraznih zakona,
- priprema ili promocija usvajanja novih međunarodnih konvencija, modela zakona i
jednoobraznih zakona i promocija šireg prihvatanja međunarodnih trgovinskih uslo-
va, propisa, običaja i prakse i dr.
Najznačajnije UNCITRAL - ove konvencije su:
- Konvencija UN o prevozu robe morem (1978),
- Konvencija UN o međunarodnoj menici (Draft) i solo menici (Pomissory Notes) (1988),
- Konvencija UN o nezavisnim garancijama i stend baj akreditivima (1995).
UNCITRAL je posebno angažovan u segmentu formulisanja predloga zakona, te kompleti-
ranja procedura i njihovog usvajanja. Posebnu pažnju zaslužuju sledeći zakoni:
- UNCITRAL Model zakona o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži (1985),
- UNCITRAL Model zakona o nabavkama roba, građevinskih radova i usluga (1994),
- UNCITRAL Model zakona o elektronskoj trgovini (1996),
- UNCITRAL Model zakona o elektronskom potpisu (2001),
- UNCITRAL arbitražna pravila (1976),
- UNCITRAL Arbitražna pravila (2010),
- UNCITRAL Instrukcije o organizaciji arbitražnih postupaka (1996) i drugi.
Izuzetan značaj modela ugovora o prevozu robe morem proizilazi iz činjenice da se više
od 90% svetske trgovinske razmene realizuje uz prevoz robe brodovima. Pri tome se često
dešava da se roba u toku transporta brodom prodaje, često i više puta, što nameće obavezu
svakog učesnika u kupoprodajnim transakcijama da se obezbedi od mogućih problema u vezi
oštećenjem ili gubitkom dela ili celokupne pošiljke.

Primenljivost UNCITRAL-ove arbitraže dolazi u obzir pod uslovom da se izričito naglasi

obavezujuća primena Pravila arbitraže te institucije, uz eksplicitno navođenje svih pojedino-
sti vezanih za konkretno izdanje odn. reviziju izdanja arbitražnih pravila. Pri tome nije do-
voljno samo pozivanje u ugovoru na primenu predmetne arbitraže, već upravo postupanje po
principima koje je definisao UNCITRAL, što garantuje mogućnost donošenja pravilne odluke
u vezi sa predmetom spora od strane Arbitraže.
UNCITRAL praktikuje objavljivanje zbirki odabranih arbitražnih odluka, a koje služe kao
ilustracija sporova i donetih rešenja u vezi sa istima.
Paralelno za zakonodavnim aktivnostima UNCITRAL pruža tehničku pomoć u vezi sa razu-
mevanjem i primenom pojedinačnih modela ugovora ili konvencija. Istovremeno UNCITRAL
direktno pruža pomoć pojedinačnim zemljama u smislu unapređenja lokalnih propisa uz har-
monizaciju istih u odnosu na međunarodne norme odnosno zakone. U tom pogledu posebno
mesto ima upravo segment međunarodne arbitraže, te stvaranje uslova za razumevanje logike
postupanja i donošenja odluka u skladu sa standardima koje postavlja UNCITRAL.
Spoljnotrgovinska arbitraža Republike Srbije

Spoljnotrgovinska arbitraža Jugoslavije osnovana 1947. godine i u dosadašnjoj praksi us-
pešno je angažovana u rešavanju nekoliko hiljada sporova u zemlji i u inostranstvu. Spoljnotr-
govinska arbitraža predstavlja garanciju objektivnog i nepristrasnog rešavanja sporova pro-
isteklih iz međunarodnih poslovnih odnosa. Sedište Spoljnotrgovinske arbitraže Republike
Srbije je u Beogradu.
Spoljnotrgovinska arbitraža obezbeđuje visokostručan, brz i efikasan arbitražni postupak
primenom sopstvenog Pravilnika ili Arbitražnih pravila UNCITRAL-a pred Spoljnotrgovin-
skom arbitražom, kao i materijalnog prava treće zemlje za koje su se stranke opredelile.
Spoljnotrgovinska arbitraža rešava sporove proistekle iz međunarodnih poslovnih odnosa
i to:
- ukoliko stranke imaju svoja sedišta u različitim zemljama ili
- ukoliko se u inostranstvu izvršava bitan deo obaveze iz poslovnog odnosa ili
- ukoliko se u inostranstvu nalazi mesto sa kojim je predmet spora najdirektnije povezan ili
- ukoliko su se stranke izričito sporazumele da je predmet sporazuma o arbitraži vezan za više
država.
Na bazi iskustva Spoljnotrgovinska arbitraža preporučuje primenu sledeće klauzule prili-
kom sklapanja ugovora:
„Stranke su saglasne da svaki spor u vezi ovog ugovora bude konačno rešen od strane Spolj-
notrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije uz primenu njenog Pravilnika”.
Trenutno je u primeni Pravilnik o spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori
Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 2/2014).

Priručnik MTK, PLATNE USLUGE I ELEKTRONSKA PLAĆANJA
7. POGLAVLJE
MTK, platne usluge
i elektronska plaćanja
1. AKTIVNOSTI MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE
M eđunarodna trgovinska komora - MTK (eng. International Chamber of Commerce - ICC) sa

sedištem u Parizu, osnovana je 1919. godine. Ta institucija predstavlja najstariju i najveću
globalnu poslovnu asocijaciju. Primarna delatnost MTK je kreiranje i izrada međunarodnih pravila
i standarda, kao i donošenje preporuka za rešavanje problema u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Istovremeno MTK pruža pomoć vladama država koje su članice MTK, utoliko što omogućava struč-
nu pomoć i vrši ekspertize prilikom izrade nacionalnih zakona i podzakonskih akata. MTK takođe
veoma aktivno sarađuje se Međunarodnom institucijom za razmenu telekomunikacionih poruka
između finansijskih institucija (eng. Societe for Worldwide Interbank Financial Telecommunication
- SWIFT) i Međunarodnom organizacijom za standardizaciju (eng. International Standardization
Organisation - ISO) u kreiranju i stvaranju uslova za implementaciju, kao i permanentno unapre-
đenje brojnih propisa. Trenutno u svom sastavu MTK ima 12 komisija, od kojih su najznačajnije:
Komisija za antikorupciju, Komisija za arbitražu, Komisija za bankarsku tehniku i praksu, Komisija
za carinu i trgovačka pravila i druge.
Danas MTK broji preko 12.000 komora - članica iz više od 120 zemalja. Više od polovine zema-
lja ostvaruje svoje članstvo preko Nacionalnih odbora, a ostale zemlje preko direktnog članstva.
Značajnu ulogu u smislu koncipiranja propisa i standarda MTK upotpunjuje brojnim
modelima edukacije, koja se sprovodi na sledeće načine:
• putem izdavačke delatnosti, kojom se nudi prilika za permanentno upoznavanje sa propisima
odn. modelima poslovanja kao što su:
- MTK Vodič za poslove izvoza i uvoza (ICC Guide to Export-Import),
- MTK vodič za Platnu obligaciju banke - BPO (eng. ICC Guide to BPO),
- MTK Jednoobrazna pravila za forfeting URF 800 (eng. Uniform Rules for Forfaiting URF 800),
- DOCDEX Documentary Credit Dispute Resolution Expertise a quick and cost - effective means to
setlle documentary credit disputes, usually in two or three months (Komitet za brzo i finansijski
povoljno prevazilaženje sukoba i nesuglasica u vezi sa poslovanjem sa instrumentima finansira-
nja spoljne trgovine, a pre svega akreditivima, garancijama, inkasom, obično u roku od dva do tri
meseca),
- Collected DOCDEX Decissions 2009-2012 (Zbornik odluka komiteta za prevazilaženje sukoba i ne-
suglasica u vezi sa poslovanjem sa instrumentima finansiranja spoljne trgovine, a pre svega akre-
ditivima, garancijama, inkasom i slično, a koje su donete u vremenu od 2009-2012.godine) i dr;
• brojnim treninzima kako u sedištu MTK tako i u regionalnim centrima širom sveta;
• On-line pristupima određenim dokumentima;
• On-line pristupima biblioteci MTK;
• mogućnostima preuzimanja brojnih materijala u elektronskoj formi bez naknade, kao na
primer:
- MTK Antikurupcione klauzule (eng. ICC Inticorruption clause),
- MTK Viša sila (eng. ICC Force Majeure),
- MTK Katalog modela ugovora (eng. ICC Model Contracts Catalogue) i dr.

MTK, PLATNE USLUGE I ELEKTRONSKA PLAĆANJA Priručnik
Izdanja Međunarodne trgovinske komore koja se objavljuju u Srbiji

MTK veoma vodi računa o tome da svoja izdanja učini pristupačnim što je moguće većem broju
osoba. U tom smislu se posebno vodi računa o dostupnosti u pogledu jezika, te se tako nude brojna
više jezična izdanja i to na: engleskom, španskom, francuskom i nemačkom. Pored toga, u skladu
sa posebnim ovlašćenjima i licencama MTK dogovara i realizuje programe objavljivanja određenih
standarda i drugih publikacija na jezicima određenih zemalja a u saradnji sa nacionalnim odbo-
rima. Tako je Nacionalni odbor MTK Srbije otkupio autorska prava objavljivanja sledećih izdanja
MTK i to:
1. INCOTERMS 2000 (eng. International Commercial Terms),
2. INCOTERMS 2010 (eng. International Commercial Terms),
3. UCP 600 - Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive
4. ISBP 681 - Međunarodna standardna bankarska praksa za pregled dokumenata po dokumen-
tarnim akreditivima - ISBP 645 - Međ. standardna bankarska praksa za pregled dokumenata po
dokumentarnim akreditivima,
5. URR 725 - Jednoobrazna pravila MTK za ramburs banka - banci po dokumentarnim akreditivi-
ma,
6. URDG 758 - Jednoobrazna pravila MTK za garancije na poziv sa modelima obrazaca,
7. URC 522 - Jednoobrazna pravila MTK za inkaso sa komentarom,
8. URBPO - Jednoobrazna pravila za Platnu obligaciju banke,
9. MTK modeli međunarodnih ugovora
- MTK model međunarodnog prodajnog ugovora
- MTK model međunarodnog franšizing ugovora
- MTK model kratkih ugovora (međunarodni ugovor o zastupanju i međunarodni ugovor o distri-
buciji)
Nacionalni odbor MTK Srbije takođe organizuje seminare uz učešće stranih i domaćih
eksperata, pri čemu su teme iz oblasti bankarske tehnike i prakse, intelektualne svojine, marke-
tinga i oglašavanja, kao i drugih oblasti od značaja za unapređenje znanja i veština neophodnih u
poslovanju sa inostranstvom.
Nacionalni odbor MTK Srbije, a shodno ovlašćenjima dobijenim od MTK, ima praksu
pozivanja na članstvo i to kako predstavnika pravnih lica - firmi, tako i individualnih lica.
Cilj te aktivnosti je da se omogući uključenje i upoznavanje što većeg broja lica sa redovnim ak-
tivnostima MTK, novostima i unapređenjima poslovanja. Istovremeno, to je i prilika da se kroz
razmenu mišljenja, te upućivanje pitanja stvore uslovi za rešavanje problema iz prakse.
Kao i u slučaju obraćanja zainteresovanog pravnog lica Arbitraži pri Privrednoj komori Srbije i
u kontekstu članstva u Nacionalnom odboru MTK Srbije neophodno je imati u vidu neophodnost
provere statusa članstva u Privrednoj komori Srbije. Naime, na osnovu Zakona o privrednim ko-
morama („Sl. glasnik RS”, br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 - dr. zakon), Skupština PKS je na XI
sednici Skupštine PKS održanoj 30.12.2013. godine donela Odluku o određivanju visine članarine
za 2014. godinu, osnovici na osnovu koje se ista obračunava, kao i o načinu i rokovima plaćanja.
Pored Privredne komore Srbije sa sedištem u Beogradu postoje i regionalne privredne komo-
re, kao i privredne komore u većini gradova, a svi ti organizacioni delovi zajedno čine jedan jedin-
stven sistem od značaja za unapređenje privrednog ambijenta, te stvaranje uslova za uređenije i
bolje organizovano poslovanje sa inostranstvom kroz raznovrsne aktivnosti kao što su: edukacija,
učešće na međunarodnim sajmovima, izdavanje dokumenata o poreklu robe, ata-karneta i drugih
potrebnih dokumenata.

Prilog: Obrasci MTK
Obrazac za datoteku članova Međunarodne trgovinske komore

I Form for database of ICC members
(Obrazac za datoteku članova Međunarodne trgovinske komore)
To be filled and returned to ICC Serbia at the address below who will forward a copy to ICC
headquarters
(popuniti i vratiti na adresu MTK Srbije na dole navedenu adresu radi prosleđivanja na
adresu sedišta MTK)
Please indicate type of membership: Organization Company Individual
(Molimo da naznačite tip članstva): (Organizacija) (kompanija) (lično)
Company/Organization (kompanija/organizacija):
Address (adresa):
Postal code & City (pošt.broj/mesto): Country (država): _______________________________
Telecoms (pozivni broj): ___________ Telephone (telefon): ________ Fax (faks):

_____________
Website (web): ____________________ E-mail (e-mail) : ___________________________________
Activities of company/organization (aktivnosti kompanije/organizacije):

Obrazac o statusu članstva (u Privrednoj komori Srbije)

For Organizations/Associations only (samo za organzacije/udruženja)
Please indicate the number of your members (molimo da naznačite broj vaših članova)
Organizations (organizacija): ______________
Companies (kompanija): _________________
Individuals (privatna lica): _________________

For Companies/Individuals only (samo za kompanije/privatna lica):
Company turnover (US$mn) (promet kompanije u milionima USD):
Year (godina): _________________________
Do you insert the ICC Arbitration clause in your foreign con-
 Yes  No
tracts?
(Da li u Vaše ugovore sa inostranstvom unosite MTK klauzulu
(Da) (Ne)
o arbitraži ?)
Key executives of the company/organization (ovlašćeno lice kompanije/organizacije)
Family name (Prezime): (Mr/Mrs/Ms/Dr/etc.) _______________ First (given) name

1.
(Lično ime): ____________
Position (funkcija): ________________________________________________________________________
Family name (Prezime): (Mr/Mrs/Ms/Dr/etc.) First (given) name (Lično ime):
2.
___________________________

Position (funkcija): _________________________________________________________________________

Contact person for ICC (KontakT osoba u MTK)

Family name (prezime): (Mr/Mrs/Ms/Dr/etc.) __________________ First (given) name (Lič-
no ime): ______________
Position (funkcija):
Direct telephone (direktni telefon): _________ Direct fax (direktni faks): ________ Direct e-
mail (direktni mail): _________
Language preferred (izabrani jezik): English (engleski) French (francuski)

Date (datum): Signature (potpis):

Obrazac za članstvo u komisijama, radnim grupama, itd

II Form for membership of Commissions, Working Parties, etc.
(II Obrazac za članstvo u komisijama, Radnim grupama, itd.)
To be completed and returned to ICC Serbia at the address below who will forward a copy
to ICC headquarters
(popuniti i vratiti na adresu MTK Srbije na dole navedenu adre-
su radi prosleđivanja na adresu sedišta MTK)
ICC Serbia (MTK Srbija)

11000 Belgrade
Resavska 13-15
Title (Mr Mrs Ms Dr Prof etc) (način oslovljavanja) __________________________________
Surname (prezime): ____________________________________________________________________
First (given) name (lično ime): ___________________________________________________________
Position (funkcija): ____________________________________________________________________
Company/Organization (kompanija/organizacija):
________________________________________________________
Address (adresa): ______________________________________________________________________
Activities of company/organization (aktivnosti kom-
panije /organizacije): ________________________
Commission(s)/Working Party(ies) (name & code)
(Komisija-komisije/ Radna grupa/Radne grupe) (naziv /oznaka)

_______________________________________________________________________________________
Member (član): Alternate (zamena): Observer (posmatrač):  Other (drugo): _____________ 
Language preferred (odabrani jezik): English (engleski) French (francuski)

2. NASTAVAK IMPLEMENTACIJE REŽIMA

PLATNIH USLUGA EVROPSKE UNIJE
U PRAVNI OKVIR REPUBLIKE SRBIJE
E vropsku uniju (dalje: EU) danas čini 27 zemalja, od kojih 17 predstavlja članice Evrozone.
Članice Evrozone su prihvatile evro kao nacionalnu valutu. Istovremeno evro kao kvazi
nacionalnu valutu koristi određeni broj evropskih mini-država odn. prekomorskih teritorija,
kao i nekoliko takozvanih drugih korisnika, među koje spadaju Crna Gora, Kosovo, kao i jedna
afrička zemlja.
Činjenica je da sve zemlje članice EU imaju obavezu da ratifikuju odluke odn. direktive
usvojene od strane organa same Unije. U nastojanju da usaglase svoje nacionalne regulative
sa propisima EU zemlje kandidati, kao i zemlje koje se pripremaju da zaključe sporazume o
stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ulažu permanentne napore.
Podsećanja radi ukazuje se da je Narodna banka Srbije donela Odluku o jedinstvenoj
strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa i o planu računa za primenu međuna-
rodnih pravila i IBAN standarda („Sl. glasnik RS”, br. 116/2006).
IBAN (International Bank Account Number) predstavlja jedinstvenu oznaku pojedinačne
banke koja učestvuje u platnom prometu u zemlji odn. platnom prometu sa inostranstvom i
kao takva ta oznaka je uvek ista i nepromenljiva. Upravo na osnovu takve oznake se generiše
broj računa svakog pojedinačnog pravnog ili fizičkog lica koji isti ima kod banke. Funkcija
IBAN-a je da smanji ili u potpunosti eliminiše mogućnost greške u prenosu sredstava odn.
informacija koje se odnose na transfer/kretanje sredstava po nalogu jednog pravnog ili fizič-
kog u korist drugog pravnog ili fizičkog lica. Na taj način se Srbija uspešno uključila u proces
usvajanja i unifikacije propisa koji su od značaja za sve učesnike u prometu roba i usluga na
međunarodnom planu.
Za sva pravna i fizička lica, koja učestvuju u platnom prometu u zemlji odn. platnom pro-
metu sa inostranstvom, od posebnog značaja su sledeće direktive:
- Direktiva 2007/64/EC o platnim uslugama (Payment Services Directive),
- Direktiva 2009/110/EC o institucijama elektronskog novca, i
- Direktiva 98/26/EC o konačnosti poravnanja u platnim sistemima.
Direktiva o platnim uslugama

Izrаdа Direktive o platnim uslugama (eng. Directive 2007/64/EC on payment services in
the internal market - dalje: DPU) i nаcionаlnih zаkonа zа njenu implementаciju predstаvljаla
je jednu od nаjvećih i nаjvаžnijih reformi u EU. DPU se ubrаjа među nekoliko nаjvаžnijih
direktivа zа centrаlne bаnke.
Osnovni ciljevi DPU su:
• kreirаnje jedinstvenog tržištа zа plаtne usluge u EU,
• zаštitа korisnikа plаtnih uslugа,
• povećаnje konkurencije bаnkаmа kod pružаnjа plаtnih uslugа uključenjem novih učesnika,

• ukidаnje rаzlike između nаcionаlnih i prekogrаničnih plaćanja (eng. cross border payments)
za sve zemlje članice unutаr EU, odnosno stvaranje uslova da se plaćanja obаvljаju po je-
dinstvenim prаvilimа.
DPU predstavlja direktivu za kompletnu harmonizaciju propisa (eng. full harmonisation
directive) - direktivu koju držаve člаnice ne mogu ograničavati ili uvesti odredbe drugаčije od
onih koje su utvrđene tom direktivom, osim u slučajevima tačno određenih opcija. DPU otvаrа
mogućnost pružanja platnih usluga od strane drugih institucija a koje nisu banke, što do sada
nije bio slučaj niti u Srbiji niti u većini zemalja regiona.
Shodno DPU-u, platne usluge su:
• usluge koje omogućavaju polaganje gotovog novca na račun za plaćanje, kao i sve aktiv-
nosti potrebne za vođenje računa za plaćanje;
• usluge koje omogućavaju podizanje gotovog novca sa računa za plaćanje, kao i sve ak-
tivnosti potrebne za vođenje računa za plaćanje;
• usluge izvršavanja platnih transakcija, uključujući prenos novčanih sredstava na korisni-
kov račun za plaćanje kod pružaoca platnih usluga ili kod drugog pružaoca platnih usluga:
- izvršavanje direktnih zaduženja, uključujući jednokratna direktna zaduženja,
- izvršavanje platnih transakcija putem platnih kartica ili sličnog instrumenta,
- izvršavanje kreditnih transfera, uključujući trajne naloge;
• usluge izvršavanja platnih transakcija u kojima su novčana sredstva obezbeđena kre-
ditom odobrenim korisniku platnih usluga:
- izvršavanje direktnih zaduženja, uključujući jednokratna direktna zaduženja,
- izvršavanje transakcija sredstava putem platnih kartica ili sličnog instrumenta,
- izvršavanje kreditnih transfera, uključujući trajne naloge;
• usluge izdavanja i/ili prihvatanja platnih instrumenata;
• usluge izvršavanja novčanih doznaka, i
• usluge izvršavanja platnih transakcija kod kojih se saglasnost platioca za izvršavanje
platnih transakcija daje upotrebom telekomunikacionog sredstva, digitalnog ili
informatičko-tehnološkim uređajem, a plaćanje se vrši telekomunikacijskom ili
mrežnom operateru ili operateru informatičko-tehnološkog sistema, koji deluje
isključivo kao posrednik između korisnika platnih usluga i dobavljača robe i usluga.
DPU određuje šest kаtegorijа mogućih pružаlаcа plаtnih uslugа i to:
1) banke i druge kreditne institucije,
2) institucije elektronskog novca,
3) pošte, kada to dozvoljavaju propisi kojima je uređeno njihovo poslovanje,
4) plаtne institucije, kao novа kаtegorijа institucija i u EU,
5) Evropska centralna banka i nаcionаlne centrаlne bаnke kаdа ne deluju u svojstvu monetar-
ne ili druge jаvne vlаsti i
6) držаve člаnice ili njihovа regionаlnа i lokаlnа telа kаdа ne deluju u svojstvu jаvne vlаsti.
Nаmerа je da se licenciranjem obuhvate svi pružaoci platnih usluga koji su već poslovаli
u zemljаmа člаnicаmа EU pod rаzličitim uslovimа i licencаmа ili uopšte nisu bili licencirаni
(npr. remiteri, telekom operаteri, provajderi internet plаćаnjа i sl.), kаo i dа se stvori prаvni
osnov zа pojаvljivаnje novih institucijа kao pružalaca platnih usluga. Ova direktiva propi-
suje režim za licenciranje i superviziju PI - platnih institucija, a koji je usklađen sa rizicima
poslovanja takvih institucija.
Ovom direktivom nisu obuhvaćene određene aktivnosti, koje mogu biti uređene ne-
kim drugim nacionalnim propisom, kao što su:
- plaćanje isključivo putem gotovine,
- čekovi, menice, vaučeri,

- adminstracija HoV - hartija od vrednosti,

- fizički transport novca-gotovine i dr.
Pružalac platnih usluga ima, pored ostalog, sledeće obaveze:
• pruža sve neophodne informacije klijentu;
• ne naplaćuje naknadu za informacije koje je obavezan da pruži klijentu;
• predlaže izmene okvirnog ugovora klijentu najmanje dva meseca pre datuma početka pri-
mene predmetnih izmena;
• omogućava klijentu upoznavanje sa svim potrebnim informacijama pre zaključenja okvir-
nog ugovora;
• obaveštava klijenta sa pojedinostima vezanim za izvršenje transakcije i to:
- inicirane od strane nalogodavca/platioca (transfer odobrenja)
- inicirane od strane korisnika/primaoca (direktno zaduženje)
- inicirane preko primaoca (platne kartice);
• upoznaje klijenta sa statusom neopozivosti svakog platnog naloga;
• upoznaje klijenta sa datumom valute;
• daje klijentu i druge instrukcije u vezi sa refundiranjem sredstava, krađi ili zloupotrebi plat-
nog instrumenta i dr;
• saopštava sve pojedinosti vezane za tarife odn. troškove.
Posebnu novinu predstavlja uvođenje kategorije PI - Platne institucije
Platna institucija se može baviti drugom delatnošću - npr. postojati kao trgovački lanac, te-
lekomunikaciona kompanija odn. operator i drugo. Regulator definiše visinu kapitala koju
mora imati platna institucija. Na platne institucije se primenjuje pravilo Evropskog pasoša
(eng. European Passport), što znači da platna institucija samo na bazi jedne licence može
poslovati u svim zemljama EU. Platne institucije mogu voditi platne račune, koji nisu de-
pozitni računi. Funkcija vođenja depozitnih računa (računa štednje i/ili računa po viđenju)
ostaje rezervisana samo za banke.
Direktiva o osnivanju, poslovanju

i prudencijalnoj superviziji institucija koje izdaju elektronski novac
Direktivom o osnivanju, poslovanju i prudencijalnoj superviziji institucija koje izdaju elek-
tronski novac - Direktiva o elektronskom novcu, tzv. Second e-money Directive (eng. Directive
2009/110/EC on the taking up, pursuit nad prudential supervision of the business of electronic
money institutions - 2EMD), se uspostavlja pravni okvir za izdavanje e-novca kao tehnološke
inovacije u oblasti platnih sistema koji pospešuje konkurenciju u pružanju platnih usluga.
E-novac predstavlja digitalni ekvivalent za gotovinu, smešten na elektronskom
uređaju ili na udaljenom serveru, i označava elektronski, uključujući magnetno arhi-
viranu novčanu vrednost koja predstavlja novčano potraživanje prema izdavaocu toga
novca, a izdata je nakon PRIJEMA novčanih sredstava a radi izvršavanja platnih trans-
akcija. Uobičajeni oblici e-novca su: tzv elektronski novčanik u vidu smart kartice na kojoj je
smeštena određena novčana vrednost, po pravilu, relativno malog iznosa, zatim e-novac koji
se čuva na mobilnom telefonu ili na računu na internetu.
Saglasno ovoj direktivi, izdavaoci elektronskog novca mogu biti:
1) banke i druge kreditne institucije,
2) institucije za elektronski novac,
3) pošte, koje prema propisima o osnivanju imaju takvo pravo,

4) Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke, kada ne deluju u svojstvu mone-
tarnih vlasti ili drugih javnih nadležnih organa,
5) države članice ili njihove regionalne ili lokalne vlasti kada ne deluju u svojstvu javnih vlasti.
Ovom direktivom utvrđuju se i pravila za osnivanje, poslovanje i efikasnu i prudencionu
kontrolu poslovanja institucija za elektronski novac. Institucije za elektronski novac mogu
poslovati i kao pružaoci platnih usluga a u skladu sa DPU.
Direktiva o konačnosti poravnanja

i platnim sistemima i sistemima hartija od vrednosti
Direktivom o konačnosti poravnanja i platnim sistemima i sistemima hartija od vrednosti
(eng. Directive 98/26/EC on settlement finality in payment and securities settlement systems -
SFD uvodi se pravna sigurnost u platnim sistemima u slučaju pokretanja postupka kao
što su stečaj, likvidacija i slično a nad nekim od učesnika u sistemu, čime se sprečava
širenje sistemskog rizika na druge učesnike u sistemu. Funkcije direktive su:
• prаvna sigurnost u plаtnim sistemimа,
• smаnjenje sistemskog rizikа rada platnih sistema,
• zаštita platnog sistemа u slučаju nesolventnosti učesnikа u tom sistemu,
• konačnost porаvnаnjа u platnim sistemimа,
• pravne posledice u slučаju nesolventnosti učesnikа u platnom sistemu,
• prаvа primаocа kolаterаlа u slučаju otvаrаnjа postupkа nesolventnosti nаd učesnikom koji
ih je izdаo.
U skladu sa navedenim, neophodno je izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu
(„Sl. list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr.
zakon i 31/2011) definisati posebno sledeća pitanja:
• predmet zаkonа
• izuzetke iz primene
• definicije
• plаtne usluge
• pružаoce plаtnih uslugа
• trаnspаrentnost uslovа pod kojimа se pružаju plаtne usluge
• prаvа i obаveze pružаlаcа i korisnikа plаtnih uslugа
• plаtne rаčune
• plаtne institucije
• izdavanje elektronskog novca i institucije za elektronski novac
• mirno rešavanje sporova iz platnog prometa
• platne sisteme i konačnost poravnanja u platnim sistemima
• rokove za početak primene novih zakonskih rešenja.
Značaj i karakter promena koje će uslediti usvajanjem i implementacijom navedenih di-
rektiva nalažu sveobuhvatne pripreme, kao i kooridinaciju aktivnosti u cilju postizanja maksi-
malnih efekata za sve učesnike u platnom prometu.

3. SPECIFIČNOSTI ELEKTRONSKIH NAPLATA

I PLAĆANJA U PROMETU SA INOSTRANSTVOM
Z akonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012),
članom 32. propisano je:
„Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.
Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko strane institucije elek-
tronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga.
Sredstva rezidenata, koja se vode kod institucije iz stava 2. ovog člana radi plaćanja, od-
nosno naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga, ne smatraju se depozitom u
smislu člana 27. stav 2. ovog zakona.”
To praktično znači da se i dalje primenjuje odredba shodno kojoj rezidenti (pravna i fi-
zička lica) mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način
koji propiše Narodna banka Srbije (dalje: NBS), dakle samo po osnovu posebnog odobrenja
pribavljenog od strane NBS.
Ogromno interesovanje koje je pobudilo odobrenje PayPal modela poslovanja na trži-
štu Republike Srbije, a posle višegodišnjih očekivanja i pregovora, predstavlja povod za
predstavljanje najznačajnijih provajdera odn. modaliteta usluga koje postaju dostupne sta-
novništvu, a u određenim slučajevima i pravnim licima.
Sasvim je izvesno da duga istorija postojanja, kao i trendovi rasta obima iseljeničkih
doznaka predstavljaju faktore permanentnog nastojanja banaka i specijalizovanih institu-
cija za elektronski transfer finansijskih sredstava na međunarodnom planu da se što više
približe kako pošiljaocima tako i korisnicima.
Na globalnom tržištu posebno se ističe nekoliko institucija nadležnih za elektronski

transfer sredstava, i to:
• institucije specijalizovane za međunarodne transfere, od kojih neke istovremeno
nude i usluge plaćanja roba i usluga

• institucije specijalizovane za izdavanje platnih kartica, od kojih su neke u svoje ponu-

de uključile i servis transfera sredstava uz odobrenje platnih kartica korisnika priliva


Generalno posmatrano, provajderi ovog tipa neguju fleksibilnost u svom radu, tj. kli-
jenti imaju mogućnost da ostvare iskustvo preko više provajdera, te tako neposredno utvr-
de prednosti svakog pojedinačnog sistema. Zbog značaja koji neki od spomenutih sistema
imaju za aktuelne i potencijalne klijente sledi detaljnije predstavljanje.
Ukazuje se na nekoliko globalnih najznačajnijih provajdera, koji su u Republici Srbiji
otpočeli poslovanje znatno pre nego što je od strane zakonodavca odobreno poslovanje
sa stranim institucijama elektronskog novca, te se delatnost istih ne odvija direktno, već
posredstvom poslovnih banaka koje su operativne u zemlji.
Western Union je institucija sa iskustvom u pružanju usluga klijentima - fizičkim licima
od preko 150 godina. Reč je praktično o prvoj imperiji u oblasti telekomunikacija utoliko
što je bila i ostala neprevaziđena po broju uručenih telegrama na teritoriji SAD-a. Danas je
primarni biznis ove kompanije upravo prenos sredstava za korisnike u preko 200 zemalja.
Ova kompanija permanentno radi na širenju mreže uključenjem novih banaka-agenata za
isplatu sredstava, a koje istovremeno vrše i direktnu promociju usluge koju pružaju. U Re-
publici Srbiji pruža usluge od kraja 90-tih godina dvadesetog veka uz pomoć posredničke
kompanije Eki Transfers, koja svakodnevno prihvata sredstva iz inostranstva i ista distri-
buira preko poslovnih banaka.
Money Gram je jedan od vodećih globalnih provajdera za elektronski prenos sredstava.
Kao i Western Union i ovaj provajder realizuje transfere posredstvom lokalnih banaka, koje
obavljaju kompletne procedure kao i isplatu sredstava. Kao svoje prednosti Money Gram
navodi sledeće:
- mogućnost slanja, kao i primanja sredstava,
- brzina izvršenja transfera: max 10 min,
- veoma jednostavna procedura,
- raspoloživost sredstava na adresi po izboru, bez obaveze posedovanja računa kod banke,
- mogućnost slanja besplatne lične poruke korisniku transfera - do 10 reči i dr.
Institucija RIA Financial Services je osnovana 1987. godine i danas je treća po veličini
kompanija za brzi transfer novca u svetu, uz angažovanje mreže agenata i korensponde-
nata, kao i sopstvenih poslovnica (RIA Stores). Kao dodatne usluge pored transfera novca
RIA svojim korisnicima nudi usluge plaćanja računa (eng. Bill Payment Services), prepaid
debitne kartice (eng. Prepaid Debit Cards), unovčavanje čekova (eng. Check Cashing) i dru-
ge finansijske usluge. Činjenica je da je ovaj provajder za sada znatno manje prisutan kod
banaka u Republici Srbiji, što ne znači da nema ambicija za širenje mreže banaka-agenata
za promociju i prodaju usluga.
MasterCard je odavno prisutan na tržištu kao institucija koja omogućava izdavanje
platnih kartica od strane lokalnih banaka. Početkom 2011. godine MasterCard je obavestio
sve banke izdavaoce kartica u Republici Srbiji da je uveo novu uslugu. Reč je o mogućnosti
prijema sredstava (priliva) iz inostranstva uz direktno odobrenje računa vlasnika kartice.
Ta novina je nametnula brojna pitanja sa stanovišta usklađenosti poslovanja sa važećim
propisima, posebno sa aspekta sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma. Činjeni-
ca je da su se poslovne banke uglavnom uzdržale od promocije navedene usluge. Ostaje da
se vidi da li će izmena propisa predstavljena na početku ovog prikaza stimulativno delovati
na implementaciju predstavljene usluge.
Moneybookers odn. počev od 2011. godine kompanija pod nazivom Skrill, predstavlja
elektronski sistem naplata, plaćanja kao i transfera sredstava putem interneta i isti je lo-
ciran u Velikoj Britaniji. Sistem bazira na on-line depozitnom računu čije korišćenje pred-
stavlja alternativu tradicionalnim instrumentima naplate odn. plaćanja kao što su: čekovi,

doznake i drugo. Trenutno su u sistemu aktivni korisnici iz preko 200 zemalja širom sveta,
uključujući Republiku Srbiju, s tim da se počev od februara 2013. godine SAD ne nalazi na
listi zemalja koje su podržane od strane provajdera. Sam račun korisnika nije praćen nika-
kvom provizijom niti članarinom, osim u slučaju da je račun neaktivan duže od 12 meseci.
Sistem podržava 41 najfrekventnije korišćenu valutu na svetu, uz napomenu da sistem
memoriše prvu obavljenu transakciju utoliko što se sve naredne transakcije realizuju is-
ključivo u valuti prve transakcije.
GoogleWallet se koristi od 2011. godine i predstavlja sistem mobilnih plaćanja koji
obuhvata korišćenje debitnih kartica, kreditnih kartica i poklon kartica, kao i promotivnu
prodaju putem mobilnih telefona. Sistem je organski povezan sa vodećim svetskim izda-
vaocima platnih kartica. Operativno korišćenje je moguće putem odabranih mobilnih te-
lefona i tableta najnovije generacije, s tim da Google planira izdavanje sopstvenih platnih
kartica koje će omogućiti masovnije korišćenje platforme.
Google AdSence program iniciran je od strane kompanije Google, u osnovi predstavlja
model distribucije reklama matične kompanije preko korisničke mreže. Reklamne poruke
su administrirane, odabrane i upravljane od strane matične kompanije. Implementacija
sistema obuhvata dva osnovna modela generisanja prihoda na strani korisnika i to:
- po osnovu broja pristupa svakoj pojedinačnoj reklami i
- po osnovu utiska koji reklama ostavi na potencijalnog klijenta.
Podaci objavljeni od strane samog provajdera potvrđuju da se čak 28% ukupnih pri-
hoda kompanije ostvaruje upravo kroz predmetni model promocije. Za svoje angažovanje
korisnik je materijalno stimulisan utoliko što od kompanije Google dobija čekove koji glase
na USD ili EUR i koji se mogu naplatiti standardnom prezentacijom kod poslovnih banaka
u Republici Srbiji, kao i u nekim drugim zemljama.
Mogućnost povraćaja PDV-a
Kupovina robe i usluga u inostranstvu, bilo da je reč o plaćanju putem platnih kartica ili
gotovinom („kešom”), a ovo drugo postaje sve ređi slučaj, praćeno je plaćanjem cene u
koju je uključen i porez na dodatu vrednost (PDV) obračunat od strane zemlje u kojoj je
izvršena kupovina (eng. Value Added Tax - VAT). Regulatori zemalja Evropske unije, kao
i nekih drugih zemalja, su predvideli mogućnost da nerezidenti mogu, u skladu sa defi-
nisanim procedurama, izvršiti povraćaj PDV-a obuhvaćenog plaćenom fakturom za robu
i usluge u inostranstvu, te na taj način refundirati deo troškova. To pravo se može reali-
zovati prilikom napuštanja teritorije zemlje u kojoj je realizovana kupovina ili naknadno
po povratku u mesto prebivališta uz obraćanje nadležnoj instituciji u zemlji izvršene
kupovine. Nakon utvrđivanja osnovanosti zahteva za povraćaj poreza nadležna instituci-
ja ispostavlja ček i isti upućuje podnosiocu zahteva na kućnu adresu. Naplata čekova po
osnovu kupovina realizovanih u zemljama Evropske unije a za korisnike iz zemalja izvan
Evropske unije je ekskluzivno poverena Raiffeisenbank.

4. FUNKCIJA I ZNAČAJ SISTEMA

„UPOZNAJ SVOG KLIJENTA”
U poznaj svog klijenta (eng. Know your Customer - KYC) predstavlja proces koji ima za cilj
da pravno lice koje obavlja određenu delatnost, kao na primer banka, utvrdi identitet
svojih klijenata. Takav proces je motivisan uspostavljanjem sistema radi zaštite samog prav-
nog lica odnosno banke od mogućnosti da to pravno lice odn. banka bude iskorišćeno od
strane kriminalnih grupa odn. elemenata u smislu pranja novca. S obzirom na brojne rizi-
ke koji se sreću u poslovanju klijenata banaka, bilo da je reč o poslovanju unutar zemlje ili
da klijenti učestvuju u spoljnotrgovinskoj razmeni roba i usluga, banke u svoje mehanizme
uključuju sledeće elemente, i to:
• Politiku poslovanja sa klijentima;
• Procedure identifikacije klijenata;
• Monitoring pojedinačnih transakcija, kao i
• Upravljanje rizicima.
U smislu procedura „Upoznaj svog klijenta” klijenti mogu biti definisani kao:
• osoba ili entitet (pravno lice) koje drži račun ili ima drugu vrstu poslovnog odnosa
sa bankom;
• lice ili lice po čijem nalogu se vodi račun (t.j. vlasnik ili osnivač korisnika);
• korisnici transakcija kojima upravljaju profesionalni posrednici koji pružaju odre-
đeni tip finansijskih usluga kao što su npr. berzanski posrednici - brokeri, agencije ovla-
šćene za pružanje knjigovodstvenih usluga, advokatske kancelarije, u skladu sa zakonskim
ovlašćenjima, kao i neka druga lica, u skladu sa lokalnom regulativom.
Kada je reč o regulativi pojedinačnih zemalja, najčešće korišćen kao izvor odn. model
na osnovu koga su druge zemlje odn. brojne institucije globalno definisale svoje modele i
sisteme „Upoznaj svog klijenta” upravo je zakon SAD-a. Naime, shodno američkom Zakonu
o poštovanju otadžbine (eng. USA Patriot Act) iz 2001. godine ovlašćeno lice Trezora pri Mi-
nistarstvu finansija je dobilo nalog da kompletira zakon pre 26.10.2002. godine, čime je isti
postao obavezujući za sve banke iz SAD-a. Potom je usledila razrada regulatornog okvira, te
uvođenje podzakonskih akata. Suština tako uspostavljenog sistema je da omogući proveru
autentičnosti informacija i izvora informacija, kao i tip i kvalitet korišćenih izvora informa-
cija i adekvatno edukovane i trenirane analitičare, sa ciljem da raspolažu svim neophodnim
znanjima ili resursima u cilju identifikovanja elemenata, interpretiranja i predstavljanja
istih, kao i donošenja odluka u konkretnim slučajevima.
Sistemom su obuhvaćene sve institucije na strani obveznika u SAD-u, uz aktivno učešće
Udruženja licenciranih specijalista za sprečavanje pranja novca (eng. Association of Certified
Anti-Money Laundering Specialists - ACAMLS). Istovremeno je definisano da se efekti kontro-
le i supervizije poslovanja pojedinačnog entiteta mogu diferencirati u sledećim kategorija-
ma: početni (eng. Initial), ponovljeni (eng. Repeatable), određeni (eng. Defined), upravljani
(eng. Managed) i optimizovani (eng. Optimized). Uz to su razvijeni modeli aplikacija i IT teh-
nologija kao na što su: Lean, Agile, 6-Sigma, ITIL i Balanced Scorecard, od kojih su neki već
implementirani kod banaka u Republici Srbiji.

Procedura „Upoznaj svog klijenta” u Republici Srbiji

U Republici Srbiji doneta Odluka o minimalnoj sadržini procedure „Upoznaj svog kli-
jenta” („Sl. glasnik RS”, br. 46/2009 - dalje: Odluka) ima za cilj uspostavljanje sistema „u
cilju otklanjanja rizika koji može nastati zbog neusklađenosti poslovanja banaka, društava za
upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davalaca finansijskog lizinga, kao i društa-
va za osiguranje, društava za posredovanje u osiguranju, društava za zastupanje u osiguranju
a koja imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja (dalje: obveznik), s propisima
kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma - obveznik je dužan da
utvrdi proceduru „Upoznaj svog klijenta” (dalje: Procedura)”. Odlukom su definisani, između
ostalih, sledeći pojmovi: klijent, faktori rizika, neuobičajene transakcije, sumnjive transakci-
je, rizičan klijent i drugi. Predmetna regulativa se odnosi na sve vrste transakcija u kojima
učestvuju navedena pravna lica odn. obveznici, nezavisno od toga da li se transakcije odvijaju
u zemlji ili su iste povezane sa inostranstvom.
Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012),
članom 27. određeno je da banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u
inostranstvu. Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovi-
ma i na način koji propiše Narodna banka Srbije, što je preciznije određeno tačkom 2. Odluke
o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod ban-
ke u inostranstvu („Sl. glasnik RS”, br. 31/2012, 71/2013 i 98/2013).
Ukoliko je banka obveznik po osnovu Odluke, dužna je da svojom Procedurom de-
finiše postupanje pri uspostavljanju korespondentskih odnosa sa bankama u zemlji,
kao i bankama u inostranstvu. Da bi banka u skladu sa ovom odlukom upravljala ri-
zicima, obavezna je da najmanje jednom godišnje uradi analizu i procenu izloženosti
riziku od pranja novca i finansiranja terorizma.
Postupanje rezidenta - pravnog lica, a koje po osnovu odobrenja Narodne banke Srbije
otvara račun kod banke u inostranstvu takođe mora biti definisano odgovarajućom Procedu-
rom u pogledu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Banke i rezidenti - pravna lica koji drže sredstva na računima kod banaka u inostranstvu,
a preko kojih obavljaju platni promet sa inostranstvom, odn. obavljaju druge transakcije u
skladu sa odobrenjem Narodne banke Srbije, podležu obavezama postupanja u skladu sa
međunarodnim standardima, koji ne mogu biti niži u odnosu na standarde Evropske unije.
U tom smislu banke, kao i pravna lica - rezidenti, su dužne da ispunjavaju Upitnike
primljene od strane korespondentskih banaka kod kojih drže račune, kao i da odgova-
raju na sve upite odnosno zahteve koje prime od istih. Banke i pravna lica - rezidenti su
obavezni da izvrše provere, te dostave sve tražene informacije u smislu: potvrde posedova-
nja licence u slučaju banaka odn. saglasnosti/odobrenja u slučaju pravnih lica - rezidenata za
držanje računa u inostranstvu, potvrdu izvršenog monitoringa od strane institucije nadležne
za segment sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, a u Republici Srbiji to je Upra-
va za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma pri Ministarstvu finansija.
Posebno je potrebno imati u vidu međunarodnu praksu da korespondentne banke
upućuju bankama zahteve za proveru elemenata iz naloga za plaćanje, koji su poslov-
ne banke uputile po nalogu svojih klijenata. Primera radi zahtev može sadržati poziv da
se potvrdi identitet - klijenta banke u svojstvu nalogodavca za plaćanje prema inostranstvu,
ili potvrdi postojanje većeg broja sukcesivno upućenih naloga od strane istog nalogodavca
u korist istog korisnika, pri čemu nalozi glase na identičan iznos i imaju istu namenu (kao
npr. markentinške usluge ili obrada tržišta i slično). Stoga je bitno da sa ovakvim i sličnim

vrstama zahteva korespondentskih banaka budu upoznati klijenti generalno, a u slučaju kon-
kretnih zahteva koji se odnose na pojedinačne transakcije i u pojedinostima, kako bi klijenti
znali da reaguju u slučaju da se zahtevi odnose upravo na njihove naloge za plaćanje odn.
njihove transakcije.
Ukazuje se na slučajeve koji se odnose na preciziranje elemenata osnova odn. namene
plaćanja koji u nalogu za plaćanje sadrže samo jednu reč odnosno pojam „inv” što predstav-
lja skraćenicu od engleskog izraza „invoice” (račun odn. faktura). Naime, simptomatično je
navođenje samo odrednice „inv” bez oznake reference ili broja fakture ili iznosa ili datuma ili
svih tih elemenata u vezi sa jednim nalogom za plaćanje. Upravo takvi nalozi su često pred-
met posebnog monitoringa od strane korespondentskih banaka u inostranstvu, budući da
pobuđuju sumnju u nameru da se na taj način izbegne saopštavanje dodatnih podataka koji
bi mogli biti putokaz za prodavca ili posrednika ili neko treće lice koje učestvuje u transakciji
i slično. U vezi sa napred navedenim neophodno je imati u vidu da su korespondentske banke
u inostranstvu veoma dobro opremljene utoliko što koriste tehnička pomagala tipa optič-
kih čitača i mnoga druga, a koja omogućavaju sistemsko praćenje, upoređivanje, „čekiranje”
podataka ili naloga ili nekih drugih podataka koji omogućavaju veoma visok stepen zaštite
interesa same korespondentne banke.
Procedura „Upoznaj svog klijenta”

prema zahtevima američkih regulatora
U Republici Srbiji poslovne banke predstavljaju jedina pravna lica koja imaju ovla-
šćenja za držanje računa kod banaka u inostranstvu, te su kao takve jedine institucije
koje mogu obavljati platni promet sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun, kao i u
ime i za račun svojih klijenata: pravnih lica i fizičkih lica. Pri tome je obavljanje plat-
nog prometa u USD-valuti direktno povezano sa neophodnošću otvaranja računa po-
slovnih banaka u toj valuti kod korespondentskih banaka u SAD-u. U ređim slučajevima
poslovne banke otvaraju račune u USD-valuti kod korespondentskih banaka van SAD-a, s tim
da te banke moraju imati svoje račune kod korespondentskih banaka u SAD-u, čime se pove-
ćavaju troškovi izvršenja naloga, uz istovremeno produžavanje vremena potrebnog za izvr-
šenje svakog pojedinačnog naloga za plaćanje i to po pravilu za minimum dva radna dana, što
svakako nije u interesu uvoznika/nalogodavca plaćanja odn. izvoznika/korisnika plaćanja.
Činjenica je da kako u slučaju otvaranja direktnog računa u USD-valuti kod korespon-
dentske banke u SAD-u, tako i u slučaju otvaranja računa kod korespondentske banke u zem-
lji van SAD-a, poslovna banka podleže obavezi da ispoštuje sve propise i zahteve iz segmenta
„Upoznaj svog klijenta” a prema zahtevima američkih regulatora.
U tom smislu, pored ostalih, svaka poslovna banka ima obavezu da kompletira do-
kument pod nazivom „Potvrda korespondentskog računa strane banke” (eng. Certifi-
cation regarding correspondent accounts for foreign banks) koji praktično predstavlja Aneks
(eng. ANNEX H) uz osnovni dokument - Zakonik SAD-a (eng. United States Code) koji je dopu-
njen Odeljcima 313 i 319(b) iz američkog Zakona o zaštiti otadžbine (eng. USA Patriot Act of
2001). Naime, predmetni postupak podrazumeva obavezu da u odnosu na poslovnu banku
zainteresovanu za otvaranje USD-računa domicilna banka u SAD-u kod prvog obraćanja od
strane zainteresovane poslovne banke mora istoj dostaviti predmetni Anex u cilju kompleti-
ranja. Potom se procedura nastavlja ostalim elementima koji su neophodni za uspostavljanje
poslovnog odnosa u smislu korespondentskog odnosa i otvaranja računa.

Potvrda korespondentskog računa strane banke koju kompletira poslovna banka mo-
ra da sadrži odgovore na sva postavljena pitanja. U tom smislu ukazuje se na najzna-
čajnije pojedinosti o banci odn. odgovore banke na postavljena pitanja, i to kako sledi:
„Ova potvrda mora biti kompletirana od strane svake inostrane banke koja drži korespon-
dentski račun kod bilo koje banke u SAD-u ili bilo kog brokera - dilera u SAD-u.”
Pod stranom bankom se podrazumeva banka koja je osnovana i koja posluje po stranom za-
konu (zakonu strane države) i koja je locirana izvan SAD-a. Pri tome se pod stranom bankom
ne podrazumeva strana centralna banka ili strana monetarna institucija koja funkcioniše kao
centralna banka ili bilo koja međunarodna finansijska institucija ili regionalna razvojna banka
osnovana po određenom sporazumu i slično.
Pod korespondentskim računom strane banke se podrazumeva svaki račun koji služi za pri-
jem/prihvatanje depozita, izvršavanje plaćanja ili drugih vrsta zaduženja po nalogu strane
banke, ili za obavljanje drugih finansijskih transakcija koje se odnose na stranu banku.
Potvrda sadrži i izričite podatke u vezi sa poslovnom bankom koja je rezident u SAD-u i koja
je spremna da otvori račun po zahtevu strane banke. U podatke spadaju: pun naziv i potpuna
adresa te banke.
Sledi identifikacija strane banke u smislu:
• obavljanja bankarske delatnosti,
• stvarnog odn. fizičkog postojanja i poslovanja na određenoj adresi koja se smatra sedištem
te institucije,
• izričito se zahteva da strana banka naznači naziv zemlje u kojoj ima sedište, utoliko što na taj
način potvrđuje da ima sedište izvan SAD-a,
• izričito se zahteva da strana banka naznači pun naziv institucije u matičnoj zemlji a koja je
nadležna za licenciranje i monitoring poslovanja te banke,
• akcionarske strukture banke u smislu:
- popunjavanja i upućivanja obrasca FR Y-7, kojim su obuhvaćeni svi traženi podaci u vezi sa
akcionarskom strukturom ili
- potvrđivanja da je banka listirana na berzi uz navođenje punog naziva berze o kojoj se radi ili
- izričitim navođenjem svih aktuelnih akcionara uz punu identifikaciju istih u smislu punog
naziva, pune adrese i tačnog učešća u kapitalu banke, te potvrdu da sem navedenih akciona-
ra banka nema drugih akcionara.
Svaka zainteresovana banka ima obavezu da u okviru predmetnog postupka naznači sve ele-
mente identifikacije tzv. Procesnog agenta (eng. Process Agent). Praktično reč je o agenciji odn.
advokatskoj kancelariji sa sedištem na teritoriji SAD-a uz izjavu da je banka ovlastila nave-
denu agenciju da može prihvatati pravne postupke u ime poslovne banke i to od Sekretara
Trezora pri Ministarstvu finansija SAD-a ili od strane Generalnog advokata SAD-a u skladu
sa Odeljkom 5318(k) Naslova 31 Zakonika SAD-a. Razume se, angažovanju procesnog agen-
ta uvek prethodi kompletiranje predmetne potvrde, te podrazumeva zaključenje sporazuma,
plaćanje troškova angažovanja na rok od najmanje godinu dana, uz mogućnost produženja
roka a po prethodnom i blagovremeno zaključenom aneksu uz takav sporazum.
Predmetnu potvrdu potpisuje/potpisuju ovlašćeno lice/ovlašćena lica poslovne banke u skla-
du sa Statutom ili drugim pravnim aktom kojim je regulisana materija zastupanja, te se ista
upućuje korespondentskoj banci u SAD-u radi verifikacije i potpisivanja. Tako kompletirana
potvrda se od strane korespondentske banke upućuje Ministarstvu finansija SAD-a. Postupak
je praćen redovnim monitoringom, kako telefonskim putem, tako i posetama poslovnoj banci,
uz obavezu obnavljanja upitnika najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće. Poslovanje
preko računa u SAD-valuti otvorenog kod korespondentske banke nije moguće bez predmet-
ne procedure.

5. MONITORING, SANKCIJE I EMBARGO

Z a pravilno razumevanje specifičnosti poslovanja sa inostranstvom neophodno je uzeti

u obzir određene mere i/ili ograničenja definisana ili nametnuta od strane pojedinač-
nih institucija.
Radna grupa za sprečavanje pranja novca (eng. Financial Action Task Force on Money
Laundering - FATF) je međuvladino telo osnovano 1989. godine od strane ministara ze-
malja članica ove institucije. Ciljevi FATF su da postavi standarde i promoviše efikasnu
primenu pravnih, regulatornih i operativnih mera za borbu protiv pranja novca, finansi-
ranja terorizma i drugih srodnih pretnji integritetu međunarodnog finansijskog sistema.
FATF je stoga „telo koje je nadležno za vođenje politike” a koje kao takvo radi na stvaranju
neophodne političke volje za uvođenje nacionalnih zakonodavnih i regulatornih reformi
u ovim oblastima.
FATF je razvio niz preporuka koje se prepoznaju kao međunarodni standardi za borbu
protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje. Takve
preporuke čine osnovu za koordinirani odgovor na pretnje integritetu finansijskih siste-
ma. Prve preporuke izdate su 1990. godine, a revidirane 1996, 2001, 2003. kao i 2012.
godine kako bi se osigurala relevantnost i primenljivost istih.
Sledi rekapitulacija trenutno važećih zahteva definisanih od strane FATF-a, a koji se
odnose na segment spoljnotrgovinske razmene odn. platni promet sa inostranstvom po
osnovu zahteva pravnih odnosno fizičkih lica.
Važeći zahtevi koji se odnose na segment spoljnotrgovinske

razmene i platni promet sa inostranstvom
Propis Evropske unije, br. 1781/2006 koji obuhvata, pre svega, sledeće mere:
• Banka nalogodavca (Ordering Bank): obezbeđuje potpunu informaciju u pogledu nalo-
godavca i to: naziv za pravno lice odn. ime za fizičko lice, broj računa, adresu, identifika-
cioni broj ili broj ličnog dokumenta na primer lične karte ili pasoša ili podatke o datumu
i mestu rođenja;
• Banka posrednik (Intermediary Bank): prenosi sve informacije banci sa kojom dalje
komunicira u smislu izvršenja naloga za plaćanje, a to može biti banka korisnika, t.j. ban-
ka kod koje korisnik ima račun ili neka druga korespondentska banka, koja ima direktan
odnos sa bankom korisnika;
• Banka korisnika (Beneficiary Bank) koja ima obavezu da:
- identifikuje transakciju sa svim neophodnim pojedinostima,
- izvrši odgovarajuće aktivnosti koje se odnose na praćenje izvršenja naloga za plaćanje
utoliko što će, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, postupiti na jedan od sledećih na-
čina:

a) odbiti izvršenje transakcije ili postaviti pitanja u vezi sa nedostajućim odn. nekomplet-
nim podacima u cilju stvaranja uslova za izvršenje naloga u korist svog klijenta i/ili
b) izvestiti nadležnu instituciju-regulatora u svojoj zemlji o neusaglašenosti primljenih
podataka odn. informacija u vezi sa nalogom za plaćanje.
Dodatni zahtevi definisani propisom FATF SR XVI iz februara 2012. godine obu-
hvataju sledeće zahteve:
• Banka nalogodavca (Ordering Bank): obezbeđuje potpunu informaciju u pogledu pri-
maoca sredstava: naziv pravnog lica ili ime fizičkog lica i broj računa primaoca sredsta-
va;
• Banka posrednik (Intermediary Bank) ima sledeće obaveze da:
- identifikuje transakciju koja nije praćena kompletnim podacima,
- primeni politike i procedure na način da:
a) kada treba da izvrši, suspenduje odn. blokira nalog ili odbije da izvrši nalog odnosno
transakciju za koju je već utvrdila da ne sadrži kompletne podatke,
b) sprovede neophodne dalje mere praćenja predmetne transakcije;
• Banka korisnika (Beneficiary Bank) mora da verifikuje odn. potvrdi identitet korisnika
ukoliko isti nije ranije identifikovan.
Dopunjene preporuke FATF SR XVI moraju biti praćene sprovođenjem od strane zema-
lja pojedinačnih članica te usvajanjem istih u nacionalne regulatorne okvire u definisanim
rokovima. S tim u vezi i napomena da su predmetne preporuke obuhvaćene u celosti IV-
tom AML direktivom Evropske unije.
Detaljno sagledavanje predmetnih zahteva odn. preporuka upućuje na ozbiljno i teme-
ljito angažovanje svih banaka koje učestvuju u izvršenju naloga za plaćanje, dakle kako
banaka nalogodavca, tako i posredničkih banaka i banaka korisnika. Razume se, sve nave-
dene banke mogu izvršavati zahteve ukoliko se striktno pridržavaju istih, uz uslov da se
tako ponašaju i u odnosu sa svojim klijentima. Generalno se smatra da banke nalogodava-
ca i banke korisnika mogu sa velikom izvesnošću, a koristeći sopstveni autoritet, ispunja-
vati tražene zahteve u pogledu svojih klijenata. Posredničke banke odnosno koresponden-
tne banke imaju nešto teži zadatak budući da nemaju direktan kontakt sa klijentima, već
isključivo sa bankama kao svojim klijentima ili bankama kojima, shodno instrukcijama
banaka svojih klijenata, prosleđuju naloge za plaćanje. Dakle, korespondentne banke ras-
polažu indirektno pribavljenim informacijama o nalozima za plaćanje a za koje podatke
snose odgovornost u odnosu sa trećim licima. Otuda korespondentske banke permanen-
tno rade na unapređenju sistema koji služe sveobuhvatnoj kontroli svih elemenata naloga
za plaćanje odn. naplati iz inostranstva. U tom smislu je posebno značajna uloga globalnih
banaka, koje posluju sa izuzetno velikim brojem klijenata širom sveta, uz korišćenje ve-
likog broja valuta i to kako globalnih tako i lokalnih, što kontrolu čini utoliko složenijom.
Aktivnosti američke Agencije za kontrolu stranih sredstava

Kada se radi o poslovanju sa američkim entitetima poseban značaj imaju aktiv-
nosti Agencije za kontrolu stranih sredstava (eng. Office of the Foreign Assets Control
- OFAC). Predmetna agencija predstavlja posebnu službu u okviru Ministarstva finansija
SAD-a i nadležna je za administraciju i podršku spoljnotrgovinske razmene SAD-a, kao i
ekonomske i finansijske sankcije protiv određenih zemalja kompanija, drugih entiteta,

pojedinaca odnosno prevoznih sredstava kao na primer brodova. OFAC Sankcije se odno-
se na „SAD osobe”, a što generalno znači:
- rezidente-stanovnike SAD-a i stalne rezidente-strance, nezavisno od lokacije na kojoj se
isti nalaze odnosno od poslodavca kod koga su isti zaposleni;
- svaki entitet u SAD-u, uključujući SAD-filijale stranih kompanija;
- SAD-oganizovane entitete, uključujući filijale istih u drugim državama.
Sankcije podignute od strane OFAC-a obuhvataju sledeće segmente:
• Sankcije definisane posebnim listama, pri čemu su pojedinci i specijalno određeni
entiteti od strane OFAC-a stavljeni na takve liste zbog njihovih relacija sa targetiranim
zemljama, regionima, aktivnostima (npr. terorizam ili promet narkotika) ili proizvoda
(npr. neobrađeni dijamanti). Targetirani entiteti se obuhvataju Listama specijalno odre-
đenih stanovnika (eng. Specially Designated Nationals - SDN);
• Sankcije u odnosu na određene zemlje pre svega se odnose na vlade sankcionisanih
zemalja, uključujući entitete koji su u vlasništvu države odnosno koje kontroliše drža-
va-vlada), kao i na određene specijalno definisane osobe i entitete-rezidente odabrane
zemlje. U ovom momentu na posebnom režimu sankcija se nalaze sledeće zemlje i to:
Kuba, Iran, Mijanmar-Burma, Sudan, Severna Koreja i Sirija, pri čemu su svi entiteti i
službenici, kao i kompanije, pojedinci i rezidenti pod kontrolom kubanske države ozna-
čeni kao „blokirane osobe”. Detaljne pojedinosti u vezi sa OFAC-sankcijama u odnosu na
određene zemlje se mogu pronaći putem linka http://www.treasury.gov/resource-cen-
ter/sanctions/Programs/Pages/Programs.aspx;
• OFAC-embargo obavezuje na primenu utoliko što se po osnovu istog moraju blokirati ili
odbiti tačno određene transakcije. Naime, svaka SAD-osoba podleže zabrani poslovanja
sa licima označenim kao Specijalno označenim stanovnicima odn. SDN kao i sa sankcio-
nisanim zemljama. Svaka imovina u kojoj SDN-osoba ili Blokirana osoba ili Sankcionisa-
na vlada imaju svoj interes, bilo direktno ili indirektno, mora biti blokirana ili odbijena.
SAD-lice ne sme biti deo većine finansijskih ili drugih transakcija u koje su uključene
kompanije ili rezidenti u sankcionisanim zemljama, odnosno samo izuzetno američkim
licima može biti dozvoljeno učešće u takvim transakcijama.
Posebno je značajno imati u vidu obavezu izveštavanja OFAC-a o svakoj blokiranoj
ili odbijenoj transakciji u roku od 10 dana.
Nepoštovanje OFAC-odredbi praćeno je sistemom kažnjavanja. Naime, kazne su gene-
ralno preko USD 250.000 ili u vrednosti dvostrukog iznosa transakcije koja pred-
stavlja osnov za izricanje kazne. Krivična odgovornost je praćena kaznama od min. USD
1 milion, kaznama zatvora do 20 godina ili i jednom i drugom kaznom istovremeno.
Počev od 2009. godine OFAC je izrekao veliki broj kazni, a na listi kažnjenih institucija
nalazi se i nekoliko značajnih evropskih banaka kojima su izrečene kazne na iznose preko
USD 500 miliona. U nekim slučajevima su izrečene mere zabrane poslovanja na teritoriji
SAD-a i/ili sa SAD-entitetima.
Činjenica je da su navedeni elementi monitoringa odn. regulisanja od strane SAD-orga-
na predmet stalnog inoviranja i unapređenja, te je neophodno redovno proveravanje svih
raspoloživih saznanja u vezi sa poslovanjem sa određenim zemljama odnosno regionima
i kompanijama a u cilju zaštite sopstvenih interesa. U tom pogledu se pravnim licima koja
obavljaju spoljnotrgovinsku delatnost preporučuje redovno informisanje i konsultacije
sa poslovnim bankama i institucijama kao što su na primer Privredna komora odnosno
ambasade Republike Srbije u inostranstvu ili ambasade stranih država u Republici Srbiji.

Primer: Sankcije u poslovanju sa licima i entitetima iz Ruske Federacije

Spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Ruske Federacije po svom obi-
mu i brojnim specifičnostima već decenijama ima izuzetan značaj za Republiku Srbiju.
Upravo iz tog razloga sledi prikaz najznačajnijih elemenata sankcija uvedenih od strane
Američke agencije za kontrolu stranih sredstava (eng. Office of the Foreign Assets Control
- OFAC) a po osnovu programa za zaštitu interesa Ukrajine (eng. Ukraine 2 Programme).
Predmetne sankcije se odnose na sve transakcije sa definisanim licima odnosno
entitetima a koje glase na USD-valutu. Kada je reč o nalozima za plaćanje koji glase
na USD-valutu neophodno je imati u vidu da se svi takvi nalozi realizuju preko najmanje
jedne američke banke, kod koje se nalazi račun banke nalogodavca ili račun banke prima-
oca ili račun neke od korespondentskih banaka. Ponekad je to slučaj sa većinom banaka
- aktera u jednoj transakciji što znači višestruku kontrolu, duži proces izvršenja naloga
zbog dodatne kontrole svake pojedinačne banke kao i neophodnost pribavljanja potvrde
od banke kojoj je predat na izvršenje nalog za plaćanje o tome da je nalog zaista izvršen.
To je posebno neophodno imati u vidu ukoliko pravno lice sukcesivno vrši plaćanja prema
ruskom entitetu, budući da davanje novih naloga, a pre dobijanja konačne potvrde o ured-
nom izvršenju prethodnog naloga, može značiti multiplikovan rizik blokade sredstava po
osnovu većeg broja naloga.
U odgovoru na nedavne događaje u Ukrajini, SAD, Evropska unija,
Kanada, Švajcarska i neke druge zemlje su usvojile niz ciljanih
mera kojima se zamrzavaju sredstva i imovina tačno određenih
osoba/lica, uz istovremenu zabranu putovanja istih lica
Sankcije se odnose na nekoliko desetina bivših ukrajinskih zvaničnika, potom zvaničnika u
ukrajinskom regionu Krim, visoke ruske zvaničnike, članove užeg rukovodstva Vlade Ruske
Federacije, kao i Rusku državnu banku. Ove mere mogu imati za posledicu niz novih izazova
za usaglašavanje između američkih i stranih firmi. Postoji verovatnoća da će predmetne
sankcije biti praćene dodatnim sankcijama, ukoliko ne dođe do značajnijeg smanjenja poli-
tičkih tenzija u Ukrajini.
Pored navedenih mera protiv tačno određenih osoba odnosno institucija, suspendovani su
ruski trgovinski pregovori, kao i izvoz predmeta odbrane i robe dvostruke namene od stra-
ne nadležnih državnih odeljenja. Pregovori o pristupanju Rusije Organizaciji za ekonomsku
saradnju i razvoj (eng. Organisation on Economic Cooperation and Development - OECD),
kao i Međunarodnoj agenciji za energiju (eng. International Energy Agency - IEA) su takođe
suspendovani. Istovremeno, Rusija je uzvratila sličnim ciljanim sankcijama protiv raznih
američkih zvaničnika, kao i zvaničnika nekih drugih zemalja koje su usvojile sankcije odn.
koje primenjuju sankcije protiv osoba odn. entiteta iz Ruske Federacije.
Nedavno izrečene sankcije predstavljaju najteže sankcije protiv Rusije odn. Ruske
Federacije od raspada Sovjetskog Saveza. Generalno, najnovije sankcije nameću obavezu
primene za sve državljane, gde god da se isti nalazili, kao i svim pojedincima i subjektima
koji posluju ili su registrovani u toj jurisdikciji. Sankcije takođe zabranjuju širok spektar
transakcija sa ciljanim licima i entitetima, uključujući, u određenim situacijama, transak-
cije koje uključuju nematerijalnu imovinu (kao što su ugovori) a koji se mogu koristiti za
dobijanje sredstava, robe ili usluge.
Firme koje posluju u Rusiji, Ukrajini, i dotičnom regionu, kao i one sa značajnim ba-
zama klijenata iz pogođenih zemalja, trebalo bi da preispitaju svoje podatke u smislu

utvrđivanja angažovanosti te postojanja osnova za primenu sankcija. Mere bi trebalo da

uključuju i firme koje deluju kao posrednici/ provajderi za određene transakcije, uključu-
jući kliring odnosno platni promet koji se odvija preko banaka. Propisi takođe generalno
zabranjuju svaki vid podrške aktivnosti u cilju izbegavanja sankcija i to u smislu prikriva-
nja imovine ili sklapanja aranžmana sa fiktivnim kompanijama itd.
Vodič za pravna lica i druge entitete

a koji su u vlasništvu osoba čija je imovina blokirana
U cilju pravilnog postupanja i zaštite interesa lica koja se mogu naći na udaru
sankcija, OFAC je sačinio Vodič za pravna lica i druge entitete a koji su u vlasništvu
osoba čija je imovina odnosno čiji su interesi blokirani. Naime, osobom čija je imo-
vina ili čiji su interesi blokirani u skladu sa Izvršnim nalogom ili drugim propisom koji
je administriran od strane OFAC-a („blokirana osoba”, engl. „blocked person”) se smatra
osoba koja ima interes u celokupnoj imovini ili interesnu imovinu svakog pojedinačnog
entiteta u kojem ima vlasništvo, direktno ili indirektno, u iznosu jednakom ili većem od
50%. Takva imovina odnosno takav interes u imovini je blokiran bez obzira na to da li se
entitet nalazi na listi u okviru Aneksa uz izvršni nalog ili se isti na neki drugi način nalazi
na OFAC-listi Specijalno određenih osoba (eng. „Specially Designated Nationals” - „SDNs”).
Shodno navedenom, rezidentima SAD-a se preporučuje da postupaju sa posebnim opre-
zom u pogledu poslovanja odn. obavljanja transakcija sa ne-blokiranim entitetima, pri
čemu u takvim entitetima blokirane osobe imaju značajno učešće koje se kreće ispod 50%
ili u kojima blokirane osobe mogu imati drugačiji oblik kontrole nego što je većinsko vla-
sništvo u dotičnom pravnom licu.
U pogledu hronologije sankcija posebno su značajni sledeći datumi, i to:
- dana 17.3.2014. godine Savet navedene agencije je doneo Odluku (eng. Council De-
cission 2014/145/CFSP) koja se odnosi na restriktivne mere u pogledu akcija protiv
teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine. Navedena odluka praćena
je Aneksom - Listom osoba, entiteta i tela na koje se odnosi čl.1. i 2. pomenute odluke
utoliko što su specificirana imena 21 osobe, koje su rezidenti Ruske Federacije (eng.
Russian Federation) odnosno Autonomne Republike Krim (eng. Autonomuos Republic of
Crimea);
- dana 21.4.2014. godine je objavljena Odluka za primenu br. 2014/151/CFSP uz
konstataciju da je dana 17.3.2014. doneta Odluka 2014/145/CFSP, te da je s obzirom na
složenost situacije, Savet smatrao da je neophodno uključenje dodatnih osoba, entiteta
i tela, a koje će biti predmet restriktivnih mera kao što je to naznačeno u spomenutoj
odluci. Odluka od 21.4.2014. se odnosi na 12 novih lica rezidenata Ruske Federacije;
- treća po redosledu donošenja je Odluka za primenu br. 2014/238/CFSP od
28.4.2014. godine, a koja predstavlja aneks uz Odluku 2014/145/CFSP i ista obuhvata
15 novih lica rezidenata Ruske Federacije;
- dana 12.5.2014. usvojena je Dopuna Odluke br. 2014/145/CFSP utoliko što je čla-
nom 2. uključeno 13 novih lica i 2 entiteta-kompanija rezidenata Ruske Federacije odno-
sno pojedinih delova Krimske oblasti, s tim da se proces proširivanja lista sa konkretnim
licima odn. entitetima na koje se primenjuju sankcije nastavlja.

Preporuka svim pravnim licima koja posluju ili razmatraju mogućnost otpočinjanja
poslovanja sa Ruskom Federacijom da neizostavno obave veoma detaljne
konsultacije sa svojom poslovnom bankom ili poslovnim bankama u zemlji
Uputno je zatražiti što više detaljnih informacija o imovini i vlasnicima kompanije sa kojom
se sarađuje ili vode pregovori, kako bi se otklonila svaka verovatnoća u pogledu blokade
sredstava u smislu naloga za plaćanje u korist ruske kompanije u slučaju uvoza robe ili uslu-
ga u Republiku Srbiju ili blokade sredstava po osnovu ostvarenog izvoza u Rusiju.
Pri tome treba imati u vidu da Evropska unija takođe permanentno prati razvoj situacije
u Ukrajini, te proširivanjem sankcija na nova lica odnosno nove kompanije sa svoje strane
želi da doprinese efektima protiv ruskih entiteta. S tim u vezi treba imati u vidu da su pored
svih naloga za plaćanje koja glasi na USD-valutu predmet stalnog monitoringa i nalozi za
plaćanje koji glase na EUR-valutu, kao i neke druge valute koje se mogu koristiti u platnom
prometu sa inostranstvom a od strane srpskih entiteta. To praktično znači da nijedan nalog
ne može biti realizovan, nezavisno od valute na koju isti glasi, bez toga da bude podvrgnut
kontroli nadležnih institucija odn. službi, tj. rizik poslovanja sa ruskim entitetima i licima
je evidentan.

Postupak za deblokadu odnosno oslobađanje blokiranih sredstava

Institucije koje donose sankcije takođe predviđaju i postupke za deblokadu odn. oslo-
bađanje blokiranih sredstava. Takvi postupci podrazumevaju pre svega veoma detaljno
proučavanje svih pojedinosti koje se odnose na definisane postupke, te pristupanje po-
stupku aplikacija odn. podnošenja zahteva.
U slučaju sankcija izrečenih od strane OFAC-a zainteresovana strana/ kandidat
mora najpre izabrati tip aplikacije-zahteva koja će biti podneta na bazi sledećeg
ponuđenog izbora, i to:
1. aplikacija-zahtev za izvoz poljoprivrednih proizvoda, lekova ili medicinskih
sredstava za Sudan ili Iran u skladu sa Reformom trgovinskih sankcija i Zakonom
o unapređenju izvoza iz 2000. godine;
2. aplikacija-zahtev za putovanje na Kubu (za mnoge, mada ne sve, vrste odn. katego-
rije putovanja na Kubu);
3. aplikacija-zahtev za oslobađanje sredstava po osnovu naloga za plaćanje blokira-
nog kod finansijske institucije SAD-a;
4. aplikacija-zahtev za dozvolu ili tumačenje smernica u svim drugim okolnostima
(„Transakcioni osnov”).
Detaljna uputstva su obezbeđena za svaki od navedenih tipova aplikacija-zahteva.
Dodatne informacije koje neizostavno moraju biti uzete u obzir prilikom podnošenja
zahteva su:
- Sva obavezna polja su obeležena crvenom zvezdicom: *
- Pomoć je dostupna na svakoj stranici izborom na link u donjem levom uglu.
- Zatvaranje pretraživača pre nego što je zahtev podnet, bez izričito sačuvanih svih poje-
dinačnih promena unetih u formular, neće biti praćeno automatskim čuvanjem promena,
a to znači da zainteresovana strana - kandidat mora ponoviti kompletnu proceduru od
početka.

Uslovi za podnošenje aplikacije-zahteva za oslobađanje po osnovu OFAC - sporazuma:

NAPOMENA
• ISPUNITE SVE NEOPHODNE DELOVE APLIKACIJE - ZAHTEVA. PROPUŠTANJE DA SE
OBEZBEDE SVE RELEVANTNE INFORMACIJE MOŽE REZULTIRATI VRAĆANJEM VAŠE
APLIKACIJE BEZ AKCIJE.
• PRILOŽITE KOPIJE SVAKOG DOKUMENTA KOJI SE ODNOSI NA PREDMETNU TRANSKACI-
JU (NA PRIMER: TEHNIČKE SPECIFIKACIJE; ZVANIČNU KLASIFIKACIJU ROBE OD STRANE
MINISTARSTVA TRGOVINE SAD-A; FAKTURE; TOVARNE LISTOVE-KONOSMANE; KOPIJE
ORIGINALNIH NALOGA ZA PLAĆANJE ILI INSTRUKCIJA ZA TRANSFER - PRENOS SRED-
STAVA; ILI KOPIJE IDENTIFIKACIJE ODN. IDENTIFIKACIONOG DOKUMENTA KAO ŠTO JE
PASOŠ, PRIVREMENA /STALNA DOZVOLA BORAVKA, IZVOD IZ KNJIGE ROĐENIH ILI DRU-
GI DOKUMENT ZA IDENTIFIKACIJU A KOJI JE IZDAT OD STRANE VLADE).
• SVA DOKUMENTA MORAJU BITI NA ENGLESKOM JEZIKU ILI MORAJU UKLJUČIVATI PRE-
VOD NA ENGLESKI JEZIK.
• KOPIJE OVE APLIKACIJE - ZAHTEVA KAO I SVIH PRATEĆIH DOKUMENATA MORAJU BITI
SAČUVANE KOD PODNOSIOCA ODN. KANDIDATA ZA NAJMANJE 5 GODINA OD DATUMA
PREDMETNE TRANSAKCIJE.
• LICENCE ODOBRENE U SKLADU SA OVOM APLIKACIJOM - ZAHTEVOM SU PREDMET
SLEDEĆIH DOLE NAVEDENIH USLOVA:
• LICENCE MORAJU BITI SAČINJENE I BITI RASPOLOŽIVE ZA PREGLED - INSPEKCIJU
SVIH RELEVANTNIH INFORMACIJA, ZAPISA ILI IZVEŠTAJA KOJE MOŽE ZAHTEVATI SE-
KRETAR MINISTARSTVA FINANSIJA ILI DRUGO SLUŽBENO LICE ILI AGENCIJA A PRE-
MA OVLAŠĆENJU SEKRETARA MINISTARSTVA FINANSIJA;
• POJEDINAČNA LICENCA NIJE PRENOSIVA, ISTA JE OGRANIČENA NA ČINJENICE I
OKOLNOSTI KOJE SU SPECIFIČNO POVEZANE SA APLIKACIJOM - ZAHTEVOM, I ISTA JE
PREDMET ODREDABA IZ ČL. 31 C.F.R. DEO 501, ODGOVARAJUĆEG IZVRŠNOG NALOGA
ILI DELA ČL. 31 C.F.R. POGLAVLJE V. LICENCA MOŽE BITI POVUČENA ILI IZMENJENA
U SVAKOM MOMENTU UZ DISKRECIONO PRAVO SEKRETARA MINISTARSTVA FINAN-
SIJA. UKOLIKO JE KONKRETNA LICENCA IZDATA KAO REZULTAT NAMERNE - SVESNE
ZLOUPOTREBE PREZENTACIJE NA STRANI PODNOSIOCA ZAHTEVA - KANDIDATA ILI
NJEGOVOG AGENTA - ZASTUPNIKA, ISTA MOŽE BITI, UZ DISKRECIONO PRAVO SEKRE-
TARA MINISTARSTVA FINANSIJA, PROGLAŠENA BESPREDMETNOM OD DATUMA IZ-
DAVANJA ILI OD BILO KOG DRUGOG DATUMA;
• KONKRETNA LICENCA (1) NE ISKLJUČUJE USAGLAŠENOST SA BILO KOJIM PRAVOM
ILI PROPISOM KOJI SU U NADLEŽNOSTI OFAC - ILI DRUGE AGENCIJE (UKLJUČUJUĆI
ZAHTEVE U POGLEDU IZVEŠTAVANJA KOJI SE PRIMENJUJU NA TRANSAKCIJE I AKTIV-
NOSTI PO OSNOVU OVE LICENCE), (2) NE OSLOBAĐA INSTITUCIJU KOJOJ JE IZDATA
LICENCA ILI TREĆU STRANU OD KRIVIČNE ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE BILO KOG
ZAKONA ILI PROPISA, I (3) NE PREDSTAVLJA NALAZ ILI ZAKLJUČAK U POGLEDU ZA-
KONA A U VEZI SA PRIMENOM BILO KOG ZAKONA ILI PROPISA;
• SKREĆE SE PAŽNJA NA ČL. 19 U.S.C. §§ 1592 I 1595A, 18 U.S.C. § 545, 18 U.S.C. § 1001,
50 U.S.C. APP. § 16, I ODELJAK 701 ET SEQ. ODREĐENOG DELA ČL. 31 C.F.R. U POGLEDU
OBEZBEĐENJA KAŽNJAVANJA.
PAŽNJA!
Davanje lažne ili netačne izjave o ili u vezi sa ovom aplikacijom
- zahtevom mogu predstavljati teška krivična dela po osnovu kršenja
saveznih zakona i ista mogu imati za posledicu ozbiljno kažnjavanje.

Uslov da zainteresovana strana - nalogodavac ili banka nalogodavca aplicira u postupku

za oslobađanje od blokiranih sredstava je da ista potvrdi da je pročitala i razumela Uslove
sporazuma navedenog gore (eng. „I have read and agree to the Terms of Agreement above”)
posle čega se pristupa unosu svih traženih informacija odnosno podataka. Sistem automat-
ski potvrđuje uspešan prijem aplikacije ili zahteva dodatne informacije ili korekciju već
unetih podataka. Po uspešnom okončanju postupka aplikacije Sistem automatski navodi
dinamiku daljih aktivnosti u smislu mogućeg upućivanja upita ili urgencija i slično.
Kao zemlja koja je bila predmet Sankcija Ujedinjenih nacija i Evropske unije najpre
u vremenu od 1992-1995. a potom i 1999. godine Republika Srbija i svi njeni rezidenti
koji posluju sa inostranstvom moraju obratiti posebnu pažnju na sve elemente propisanih
sankcija, te zahteva za deblokadu odn. oslobađanje sredstava koja su blokirana od strane
institucije koja je uvela sankcije, uz striktno pridržavanje svih proceduralnih aspekata ka-
ko u pogledu rokova tako i u pogledu autentičnosti i celovitosti podataka odnosno doku-
mentacije koja se prezentira u smislu argumentacije.
Napomena: u pripremi korišćeni materijali sa web.prezentacije OFAC-a

6. NEOPHODNOST USKLAĐIVANJA PROPISA

U REPUBLICI SRBIJI SA PROPISIMA
SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA
I majući u vidu sve intenzivniji razvoj ekonomskih i posebno trgovinskih odnosa između Sje-
dinjenih Američkih Država (SAD) i Republike Srbije, ovim komentarom se ukazuje na jednu
značajnu promenu u propisima SAD. Naime, dana 8.2.2012. na inicijativu Ministarstva finansija i
Centra za interne prihode, kao poreskog regulatora SAD (Internal Revenue Services - IRS), usvojen
je Zakon o usaglašenosti poreza po osnovu računa čiji su nosioci strana lica (Foreign Account
Tax Complaince Act - FATCA). Primarni cilj usvajanja predmetnog propisa je da se na ovaj način
uspostavi izvesnost u pogledu potpune kontrole i plaćanja poreza, odnosno onemogući utaja po-
reza od strane američkih rezidenata koji se nalaze izvan SAD.
Primarna svrha FATCA propisa je prikupljanje podataka i izveštavanje o finansijskim računi-
ma. Kako bi primorao strane finansijske institucije na saradnju, nadležni američki poreski organ
(eng. Internal Revenue Service - IRS) je propisao kaznenu meru/porez po odbitku od 30% na
određene prihode.
FATCA podrazumeva složen sistem pravila čije je tumačenje skopčano sa značajnim teškoća-
ma usled nedostatka formalnih objašnjenja i uputstava, i to kako od strane IRS-a tako i od strane
nadležnih državnih organa Republike Srbije. Primena FATCA pravila nalaže sledeće postupke,
odnosno rokove:
- za registraciju finansijskih institucija odnosno banaka u slučaju Republike Srbije rok je
bio 5.5.2014. godine pri čemu je navedeni rok podrazumevao obavezu dobijanja takozvanog
Globalnog posredničkog identifikacionog broja (eng. Global Intermediary Identification Num-
ber - GIIN). Na osnovu raspoloživih informacija samo nekoliko banaka iz Republike Srbije je
blagovremeno okončalo predmetnu proceduru, pri čemu su najpe globalne a potom i druge
korespondentske banke iz sveta preko kojih banke iz Srbije obavljaju platni pormet sa inostran-
stvom, počele sa upućivanjem zahteva bankama u RS u smislu dokumentovanja FATCA- statusa
uz navođenje veoma kratkih rokova za okončanje predmetne procedure. Činjenica je da su neke
strane banke-korespondenti već zahtevale neodložno zatvaranje računa u USD, čime su te ban-
ke iz RS izgubile mogućnost daljeg obavljanja platnog prometa u USD-valuti;
- za početak primene/uključenja u FATCA sistem datum je 1.7.2014. godine, posle koga fi-
nansijske institucije odnosno banke u Republici Srbiji, a koje nisu registrovane po osnovu tzv.
GIIN, podležu obavezi plaćanja poreza po odbitku prema propisima SAD-a.
Period od registracije banke do početka primene predmetnog propisa neophodno je iskori-
stiti za uspostavljanje procedura za prijem novih i monitoring postojećih klijenata, a sve u cilju
identifikacije, evidencije i izveštavanja.
Lica i institucije na koje se primenjuje Zakon o usaglašenosti

poreza po osnovu računa čiji su nosioci strana lica
Kao lica na koja se striktno primenjuju odredbe ovog propisa, pored ostalih, određeni su:
- strane finansijske institucije (Foreign Financial Institutions - FFI),
- strane ne-finansijske institucije (non Financial Foreign Entities - NFFEs),

- građani SAD, rezidenti SAD, npr. lica koja poseduju Zelenu kartu, kao i lica koja nisu rezi-
denti, ali za koja se putem provere utvrdi da imaju određeni vid prisustva u SAD (U.S. Citi-
zens, U.S. residents, e.g. green card holder, nonresident aliens who meet the substantial presen-
ce test).
Glavne kategorije finansijskih institucija koje podležu tretmanu po osnovu pred-
metnog propisa su:
- depozitne institucije, koje drže depozite u smislu svog redovnog poslovanja,
- kastodi institucije, koje drže finansijska sredstva svojih klijenata, u smislu svog redovnog
poslovanja,
- investicioni fondovi, koje se bavi prometom na tržištu novca (Money Market) ili tržištu
deviza (FX) ili entiteti koji se bave upravljanjem sredstvima/portfolijom drugih pravnih lica,
- osiguravajuće kompanije.
Posebno su značajne depozitne institucije kao što su bankarske ili slične institucije koja
primaju depozite i koje su stalno ili povremeno angažovane u nekoj od navedenih aktivnosti:
- odobravanje kredita stanovništvu,
- odobravanje hipotekarnih kredita pravnim i fizičkim licima,
- odobravanje kredita pravnim licima/kompanijama,
- trgovanje hartijama od vrednosti,
- izdavanje čekova i menica,
- izdavanje instrumenata finansiranje trgovine (Trade Finance) kao što su: akreditivi, garan-
cije i dr,
- finansiranje deviznih transakcija (FX transactions).
Centar za interne prihode, kao nadležna institucija, procenjuje da bi u periodu od 10 godi-
na od stupanja na snagu predmetnog propisa mogli biti ostvareni prihodi po osnovu poreza
u vrednosti od USD 7,6 milijardi. Planirano je da se izveštavanje odvija na godišnjem nivou.
Ukoliko institucije, koje su definisane kao obveznici izveštavanja to ne učine u skladu sa zahte-
vima regulatora, moraće da plate porez po osnovu prihoda po predmetnim računima u iznosu
od 30%.
Modeli implementacije rešenja su publikovani u februaru 2012. godine, s tim da je u julu
2012. godine usledila konkretizacija rešenja za Model 1 međuvladinog Sporazuma (Intergo-
vernmental Agreement - IGA) a u novembru 2012. godine za Model 2 međuvladinog Sporazu-
ma (Intergovernmental Agreement - IGA). Konačna rešenja su predstavljena 17.1.2013. godine.
Najznačajniji elementi modela za implementaciju propisa

U nastavku teksta se ukazuje na najznačajnije elemente modela.
Model 1 IGA:
• vlade pojedinačnih zemalja zaključuju sporazume sa Vladom SAD,
• strane finansijske institucije neće potpisivati sporazume, već će biti neophodno samo regi-
strovanje istih kod nadležne institucije u SAD,
• izveštavanje će se obavljati preko vlade zemlje na čijoj teritoriji je licencirana svaka pojedi-
načna institucija, dakle ne direktno od strane finansijske institucije;
• sporazum ovog tipa je već zaključilo nekoliko zemalja, kao što su: Velika Britanija, Nemačka,
Francuska, Italija i dr.
Model 2 IGA:
• svaka pojedinačna finansijska institucija zaključuje sporazum direktno sa Vladom SAD,
• izveštavanje se vrši direktno od strane pojedinačne finansijske institucije u odnosu na insti-
tuciju u SAD,

• u slučaju izbora ovog modela biće neophodno imenovanje odgovornog lica (Responsible Offi-
cer),
• među zemljama koje su se opredelile za ovaj program nalaze se: Švajcarska i druge.
Model „Limited FI” odn. ograničena finansijska institucija podrazumeva članicu proširene
grupe koja je saglasna da ima navedeni status u skladu sa propisima lokalne jurisdikcije. Ta-
kva institucija ima obavezu da identifikuje FATCA relevante račune, da izveštava IRS, da gasi
račune u razumnom roku ili da prenosi takve račune na drugog člana Grupe, a koji ima pravo
izveštavanja IRS-a. Limited FI predstavlja privremeni status, koji članica bankarske grupacije
može da ima najkasnije do 31.12.2015.godine. Matična banka nema ovlašćenja da se registru-
je po ovom modelu. Za predmetni status se mogu opredeljivati banke - filijale ili banke-subsi-
dijari banaka čiji se osnivači nalaze u inostranstvu, pri čemu u ovom momentu u Republici
Srbiji ima preko 20 banaka osnovanih od strane banaka-osnivača sa sedištem u inostranstvu.
Da li će se neka od aktivnih filijala odn. subsidijara u RS opredeliti za predmetni status zavisi
od instrukcija koje dobijaju od svijih matičnih banaka.
Model „None of the above” odnosno” Nijedan od gore navedenih modela” primenjuje se
prilikom registracije društava za upravljanje investicionom fondovima, kakvih u Republici Sr-
biji ima nekoliko registrovanih.
Predviđeni datum za početak primene FATCA regulative je 1.7.2014. godine
Od inostranih institucija se zahteva da se klasifikuju po FATCA kriterijumima, a predviđeni
rok za klasifikovanje institucija je 25.4.2014. godine. Izveštavanje po zahtevima FATCA će
početi od 1.3.2015. godine, s tim da je predviđeno dostavljanje podataka koji će se odnositi
najpre na 2014. godinu.
Obaveze institucija
Generalno institucije - obveznici imaju sledeće obaveze:
- određivanje sopstvene klasifikacije prema FATCA - proceduri, uključujući identifikaci-
ju članova grupacije, praćenje međudržavnih sporazuma i identifikovanje obaveza shodno
FATCA klasifikaciji, te, u slučaju da se tako zahteva, određivanje specijalnog službenika zadu-
ženog za FATCA i relevantno registrovanje,
- sagledavanje uticaja koji će FATCA imati na instituciju, uključujući sagledavanje očeki-
vanih novih računa, kao i analizu postojećih računa, potom sagledavanje uticaja koji će imati
obaveze izveštavanja, sa naglaskom na obaveze izveštavanja u 2015. godini kao prvoj godini
u kojoj otpočinje izveštavanje,
- sprovođenje plana u cilju održavanja i potvrđivanja usklađenosti, shodno regulatornim
rokovima.
Američke banke koje posluju u smislu držanja računa stranih entiteta - finansijskih
institucija moraju biti u potpunosti usaglašene sa FATCA propisom na globalnom nivou
i u svoje procedure Upoznaj svog klijenta (Know your customer - KYC) moraju uključiti
zahteve po osnovu FATCA klasifikacija. Upravo su ove banke u direktnim kontaktima
sa svojim klijentima - bankama širom sveta, uključujući banke iz Srbije, a koje drže
račune u USD - valuti kod istih inicirale upoznavanje sa predmetnom izmenom propisa,
Istovremeno američke banke su potvrdile spremnost da pruže značajnu podršku u pogledu
razumevanja prirode zahteva koji se postavlja pred banke kao nosioce platnog prometa sa
inostranstvom koji se realizuje u USD - valuti nezavisno od zemlje sa kojom se transakcija
obavlja. To je posebno značajna činjenica koja ne sme biti ignorisana utoliko što je USD - valu-
ta i dalje najfrekventnije korišćena valuta globalno. S tim u vezi napomena da je USD - valuta

izrazito mnogo korišćena u većini azijskih zemalja, a posebno u Indiji, Kini, Hong Kongu, Vi-
jetnamu, Tajlandu, dakle upravo u zemljama sa kojima se odvija sve značajniji obim platnog
prometa od strane srpskih entiteta.
Posledice neuključenja stranih finansijskih

institucija u primenu FATCA propisa
Оnо što predstavlja poteškoću za sve učesnike u platnom prometu sa inostranstvom, a koji
su rezidenti Srbije, je pitanje zaštite podataka, odnosno bankarske tajne. Naime, aktuelnom
regulativom zabranjeno je dostavljanje bilo kakvih podataka o klijentima trećim licima, a bez
prethodne saglasnosti klijenta i to u pisanom obliku.
Zakonom o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 91/2010), čl. 46. i 47, je uređena
bankarska tajna i obaveza čuvanja bankarske tajne:
Bankarska tajna
Član 46
„Bankarska tajna je poslovna tajna. Bankarskom tajnom smatraju se:
1) podaci koji su poznati banci a odnose se na lične podatke, finansijsko stanje i transakcije,
kao i na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke;
2) podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima;
3) drugi podaci do kojih banka dođe u poslovanju s klijentima.
Bankarskom tajnom ne smatraju se:
1) javni podaci i podaci koji su zainteresovanim licima sa opravdanim interesom dostupni iz
drugih izvora;
2) konsolidovani podaci na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinačnog klijenta;
3) podaci o akcionarima banke i visini njihovog učešća u akcionarskom kapitalu banke, kao i
podaci o drugim licima sa učešćem u banci i podaci o tom učešću, bez obzira na to da li su
oni klijenti banke;
4) podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci.
Obaveza čuvanja bankarske tajne
Član 47
Banka i članovi njenih organa, akcionari i zaposleni u banci, kao i spoljni revizor banke i dru-
ga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima iz člana 46. stav 2. ovog
zakona, ne mogu te podatke saopštavati trećim licima ni koristiti ih protivno interesu banke i
njenih klijenata, niti mogu trećim licima omogućiti pristup tim podacima.
Obaveza čuvanja bankarske tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni posle prestanka
statusa na osnovu kog su ostvarili pristup podacima iz tog stava.
Banka može podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saopštiti trećim licima
samo uz pismeno odobrenje tog klijenta, osim ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije pro-
pisano”.
Pri tome se FATCA propisom zahteva izvršavanje obaveza izveštavanja i naplate po-
reza i od klijenta koji na takvo postupanje nisu dali saglasnost. Implementacija zahteva
koji proizilaze iz FATCA propisa ima veoma ozbiljan uticaj sa pravne tačke gledišta. Naime,
imajući u vidu neophodnost obelodanjivanja ličnih finansijskih podataka za tačno definisa-
ne kategorije pravnih odnosno fizičkih lica, a koji su zaštićeni bankarskom tajnom ili Zako-
nom o zaštiti podataka o ličnosti, neophodno je sagledati suštinu FATCA zahteva, te posledice

nepridržavanja istih. Pri tome posledice nepridržavanja FATCA propisa od strane inostranih
finansijskih institucija su veoma ozbiljne i kao takve se odnose na kompletne grupacije fin-
ansijskih institucija. Strane finansijske institucije koje se ne uključe u primenu FATCA
propisa, bilo direktno ili indirektno preko vlada zemalja na čijoj teritoriji su registro-
vane odn. licencirane, smatraće se neusklađenim finansijskim institucijama i kao takve
će biti predmet oporezivanja po stopi od 30% na sredstva odn. finansijske transakcije
koje se realizuju sa entitetima iz SAD-a ili entitetima iz drugih zemalja uz uslov da se
transakcije ostvaruju u USD - valuti.
Neusklađenost predstavljena na navedeni način bi izložila domaće finansijske institucije
ne samo finansijskom riziku u smislu obaveze plaćanja poreza već i reputacionom riziku, uto-
liko što bi tretman od strane poreskih vlasti SAD mogao imati za posledicu prekid poslovnih
odnosa sa drugim finansijskim institucijama i provajderima usluga iz inostranstva. Moguće je
čak pretpostaviti da bi institucije koje su učesnici FATCA sistema mogle odlučiti da ograniče
ili potpuno prekinu poslovanje sa finansijskim institucijama odn. bankama iz Srbije koje nisu
u predmetnom sistemu.
Regulator je inače prepustio svakom pojedinačnom entitetu - stranoj finansijskoj institu-
ciji donošenje odluke o izboru između opcije:
• učestvuje u FATCA-programu i
• ne učestvuje u FATCA programu.
Opcija učestvuje u FATCA programu obuhvata sledeće elemente:
1) učešće se odnosi na sve članice grupacije,
2) zaključenje sporazuma sa nadležnom poreskom institucijom u SAD-u do 31.12.2013.
godine znači moguće izbegavanje bilo kakvih negativnih posledica,
3) sistem izveštavanja se razlikuje za identifikovane klijente i klijente koji nisu koope-
rativni,
4) primena sistema identifikacije u skladu sa FATCA je skupa i zahteva određene re-
surse.
Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012),
članom 27. je predviđeno da:
„Banka, bez ograničenja, drži devize na računima kod banaka u inostranstvu.
Rezidenti mogu držati devize na računima kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način
koji propiše Narodna banka Srbije“,
Imajući u vidu navedenu odredbu, neophodno je sagledati sve aspekte aktuelne situacije, te
neophodnost obezbeđenja uslova za nesmetano poslovanje banaka, a samim tim i svih vrsta
klijenata, kao što su osiguravajuća društva, lizing kompanije, dobrovoljna penziona društva
i fizička lica, po čijem nalogu se transakcije sa inostranstvom obavljaju preko računa poslov-
nih banaka koji se vode kod banaka u inostranstvu. Na isti način bi bilo omogućeno uredno
poslovanje rezidenata koji po odobrenju Narodne banke Srbije otvaraju i drže račune u USD
- valuti u inostranstvu, odn. konkretnije rečeno kod banaka u SAD ili nekoj drugoj državi.

SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE Priručnik
Autor: Branka Đorđević

DRUGI DEO
PRAKTIČNA PRIMENA PROPISA KOJIMA
1. POGLAVLJE
Spoljnotrgovinsko poslovanje
1. UGOVORI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
S poljnotrgovinsko poslovanje uređeno je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl.

glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011 - dalje: Zakon), kojim je propisa-
no da se pod ovom vrstom poslovanja podrazumevaju spoljnotrgovinski promet robe i usluga,
kao i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u
drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Osim Zakona, na obavljanje ove delatnosti primenjuju se i odredbe drugih propisa, među
kojima se ukazuje na Konvenciju Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji
robe („Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori”, br. 10-1/84), eng. United Nations Convention on
Contracts for the International Sale of Goods; fran. Convention des Nations Unies sur les contrats
de vente internationale de marchandises), poznatiju kao Bečka konvencija.
Bečku konvenciju su prihvatile Ujedinjene nacije 1980. godine, nakon višegodišnjeg ra-
da u okviru Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL). Rezultat rada ove
komisije je nastanak Bečke konvencije, koja se danas primenjuje u velikom broju zemalja sa
različitim pravnim sistemima.
Naša zemlja je ratifikovala ovu konvenciju 1985. godine, a ona je stupila na snagu 1988.
godine. Do sada je Bečku konvenciju ratifikovalo više od pedeset zemalja u svetu, a u Evrop-
skoj uniji gotovo sve članice su prihvatile njena pravila. Upravo stoga, odredbe Bečke konven-
cije primenjuju se kao opšta pravna pravila u međunarodnoj trgovini robom, a u našoj zemlji,
s obzirom na članom 194. Ustava Republike Srbije deklarisanu hijerarhiju domaćih i među-
narodnih opštih pravnih akata, imaju prvenstvo nad primenom odredaba domaćih propisa.

Priručnik SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
Kada govorimo o usklađenosti domaćih propisa sa ratifikovanim međunarodnim doku-

mentima, konkretnije o usklađenosti odredaba Zakona sa odredbama Bečke konvencije, uka-
zuje se da se odredbe Bečke konvencije odnose na međunarodnu trgovinu robom, a ne i
uslugama, pri čemu Bečka konvencija pod pojmom „roba” podrazumeva samo pokret-
ne, telesne stvari, koje mogu biti predmet ugovora o međunarodnoj trgovini robom.
S obzirom da je od momenta donošenja Bečke konvencije 1980. godine do danas došlo do
razvoja velikog broja novih tehnologija, posebno u oblasti računarstva, pojam „robe”, u smislu
odredbi Bečke konvencije, treba tumačiti široko u slučajevima kada je predmet ugovora o
međunarodnom prometu roba - proizvodi novih tehnologija.
Ipak, iz odredbi Bečke konvencije nesumnjivo se može utvrditi da se njene odredbe ne
primenjuju na međunarodne trgovinske ugovore koji za svoj predmet imaju usluge, nepo-
kretnosti ili prenos udela, kao i kada jedna od ugovornih strana nije iz zemlje potpisnice ove
konvencije. U svim tim slučajevima, treba primeniti domaća pravna pravila.
Članom 11. Bečke konvencije definisano je da se ugovor o prodaji ne mora ni zaključiti,
niti potvrditi u pisanoj formi. S obzirom na odsustvo propisane forme ugovora o prodaji robe,
sa svrhom dokazivanja postojanja ugovornog odnosa mogu se koristiti sva dokazna sredstva,
uključujući i svedoke.
Međutim, članom 12. Bečke konvencije propisano je da ukoliko bilo koja ugovorna strana
ima svoje sedište u državi potpisnici čijim je domicilnim pravom propisana obavezna forma
ugovora za određenu vrstu pravnog posla, koji za svoj predmet ima trgovinu robom, odredbe
člana 11. Bečke konvencije neće se primenjivati.
Kada se radi o domaćim privrednim društvima, kao učesnicima u spoljnotrgovinskim po-
slovima, treba reći da iz ugovorom jasno definisanih prava i obaveza proizlazi ne samo obave-
za njihovih ispunjenja, već i odgovarajući stepen pravne zaštite pri izvršenju određenog posla.
Naime, veoma često se dešava da domaća privredna društva, uslovljena različitim činioci-
ma na domaćem i stranom tržištu, prihvataju ponuđene uslove, ne uzimajući u obzir poten-
cijalne posledice koje mogu proizaći iz takvog načina realizacije posla. Naravno, do ovakve
situacije ne dolazi samo „krivicom” domaćih privrednih subjekata, već je ona uslovljena i sla-
bom konkurentnošću domaćih proizvoda na stranim tržištima, zbog čega su strane kompanije
često u poziciji da mogu diktirati uslove. Svakako da se, u tom slučaju, ne može govoriti o
ravnopravnom, partnerskom odnosu među ugovornim stranama, ali to je neizbežna posledica
globalizacije svetskog tržišta i trenutne pozicije domaće privrede.
Stoga, s obzirom da Bečka konvencija ne propisuje obaveznu formu ugovora, ali dozvolja-
va ugovornim stranama da, saglasno njihovoj volji, primena ove konvencije bude izričito ili
prećutno isključena ili ograničena, zaključenje ugovora u pisanoj formi u obavljanju spoljnotr-
govinskog prometa robom ili uslugama se uvek preporučuje, jer pruža veću pravnu zaštitu
domaćim privrednim društvima.
Ugovori kroz odredbe Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju

U Zakonu se u svega nekoliko članova spominju ugovori.
Članom 2. stav 1. Zakona, spoljnotrgovinski promet je definisan kao promet između doma-
ćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima
i međunarodnim ugovorima.
Ugovor se spominje i u članu 24. stav 1. Zakona, u kom je navedeno da ako je ugovorom,
domaćim ili stranim propisom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da ro-
bu u izvozu, uvozu i tranzitu prate određene isprave, a nadležnost za izdavanje ili overu tih

isprava nije propisana, te isprave izdaje ili overava organ, odnosno drugo lice koje na predlog
ministarstva ovlasti Vlada.
Članom 28. Zakona dan pružanja usluga uređen je na sledeći način:
„Dan pružanja usluge u spoljnotrgovinskom prometu određuje se ugovorom.
Ministarstvo propisuje dan pružanja usluge ako taj dan nije određen ili odrediv na osno-
vu ugovora.”
U članu 38. Zakona navedeno je da se izvoz, odnosno uvoz robe i usluga može vršiti bez
naplate, odnosno plaćanja radi ispunjenja obaveza iz ugovora i u drugim slučajevima koje pro-
piše Vlada, dok je članom 39. tačka 1) ovog zakona propisano da domaće lice robu kupljenu
u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ne mora da uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora,
neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju.
Elementi ugovora u spoljnoj trgovini

Odredbama Zakona nisu propisani forma ili obavezni elementi ugovora u spoljnoj trgovini.
Ipak, neki elementi spoljnotrgovinskog ugovora su u praksi prihvaćeni kao najčešći ili bitni
elementi ovih ugovora, te će o nekima od njih više reči biti u nastavku teksta.
Ugovorne strane
Imena i adrese ugovornih strana treba navesti tačno i što potpunije. Osim naziva i sedišta
privrednog društva, poželjno je navesti i broj pod kojim je izvršena registracija privrednog
društva kod nadležnog organa u domicilnoj zemlji, kao i status ugovorne strane, odnosno da
li ugovor potpisuje u svojstvu kupca, prodavca ili posrednika.
Što se tiče lica koja su ovlašćena da potpisuju ugovor ispred ugovornih strana, treba nave-
sti njihovo puno ime i prezime, kao i funkciju u kojoj se javljaju kao potpisnici ugovora.
Predmet ugovora
Predmet ugovora treba precizno definisati. U ugovoru treba navesti naziv proizvoda, koji
je predmet ugovora o trgovini robom, odnosno vrstu usluge, koja je predmet ugovora o trgo-
vini uslugama.
Ukoliko predmet ima definisan ili specifičan tehnički naziv, treba ga navesti, kao i dimen-
zije istog, ukoliko su od značaja za konkretan ugovor, a ukoliko kupac ima nekih posebnih
zahteva u odnosu na predmet ugovora, njih bi, takođe, trebalo navesti u ugovoru.
Ugovorena količina
Ugovorena količina robe je od značaja, posebno u slučaju ukoliko kupac naknadno ima
nekih reklamacija na kvantitet isporučene robe. Stoga broj jedinica proizvoda, koji je predmet
ugovora o trgovini robom, treba precizno definisati. Definisanje količine robe treba izvršiti
kako u brojkama, tako i u slovima.
Kontrola
S obzirom na moguće kvalitativne ili kvantitativne reklamacije bilo koje ugovorne strane
na isporučenu robu, preporučljivo je da se ugovorom definiše vrsta, mesto i način kontrole
isporučene robe, kao i obaveza, uslovi i način angažovanja nezavisnog kontrolora, premda

njegovo angažovanje nije obavezno u slučaju kada je predmet ugovora roba kod koje postoje
opšte prihvaćeni standardi o minimalnom ili maksimalnom odstupanju ugovorene količine ili
kvaliteta robe od isporučene.
Vrednost ugovora
Vrednost ugovora treba navesti u ugovorenoj valuti i izraziti je kako u ciframa, tako i reči-
ma. Ukoliko je ugovorena isporuka veće količine robe, treba navesti i jediničnu vrednost pro-
izvoda. U slučaju da nije ugovorena fiksna vrednost ugovora ili je ugovoreno da se ona može
menjati, ugovorom treba definisati faktor koji može uticati na promenu ugovorene vrednosti
ugovora i način njegovog uticaja na promenu vrednosti (rast cena, odstupanje od planirane
količine isporuke i slično).
Uslovi isporuke
Pod uslovima isporuke podrazumevaju se mesto, datum i rok isporuke. U praksi, oni se,
u najvećem broju slučajeva, baziraju na Međunarodnim pravilima za tumačenje trgovinskih
termina. Međutim, umesto njih može se ugovoriti primena druge vrste tipskih ili standardnih
ugovora ili ugovoriti mesto, datum i rok isporuke shodno volji ugovornih strana.
Način isporuke
Ugovorom treba ugovoriti mesto otpreme i mesto prijema robe. Takođe, važno je definisati
i način transporta, odnosno sredstvo kojim će robe biti prevezena od mesta njene otpreme do
mesta njenog prijema, kako ne bi nastali neplanirani troškovi, koji mogu predstavljati pred-
met spora.
Obezbeđenje i uslovi plaćanja

Jedan od najvažnijih elemenata svakog ugovora, pa i spoljnotrgovinskog, je plaćanje. Stoga
je potrebno u ugovoru precizno definisati iznos, način i valutu plaćanja.
Ugovorom se, takođe, može predvideti i isporuka robe na kredit. Ukoliko je ugovoren ova-
kav način plaćanja, ugovorom treba precizirati iznos avansa i kreditirani iznos, broj kreditnih
rata, početak otplate kredita, iznos kamatne stope, način obračuna kamate i slično.
Ostalo
Od ostalih elemenata spoljnotrgovinskog ugovora izdvojićemo ugovaranje obaveze pri-
bavljanja dozvola, ugovaranje osiguranja od oštećenja ili gubitka robe, ugovaranje posledica u
slučaju kašnjenja u isporuci robe, ugovaranje instrumenata obezbeđenja plaćanja, definisanje
više sile ili razloga za neizvršavanje ugovorom preuzetih obaveza, posledice skrivljenog neiz-
vršenja ugovora, ugovaranje nadležnosti u slučaju spora, dan stupanja ugovora na snagu i dan
primene ugovora, kao i način izmena i dopuna osnovnog ugovora.
Osim navedenog, ugovorne strane su slobodne da, shodno svojoj volji, ugovore sve ele-
mente za koje smatraju da su od značaja za realizaciju konkretnog spoljnotrgovinskog posla.

2. SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET USLUGA
Č lanom 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009,

36/2011 - dr. zakon i 88/2011 - dalje: Zakon) spoljnotrgovinski promet definisan je kao
promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu
sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Osim domaćih propisa, za spoljnotrgovinski promet usluga važan izvor prava je i Opšti
sporazum o trgovini uslugama (GATS), koji je stupio na snagu 1.1.1995. godine. Ovim spo-
razumom je uveden princip odvijanja međunarodne trgovine uslugama kroz četiri modela
snabdevanja:
• Model 1 - prekogranično snabdevanje: u ovom slučaju i pružalac usluge i korisnik ostaju
na svojim teritorijama, a usluga prelazi granicu. Snabdevanje uslugama se može odvijati, na
primer, putem telekomunikacija (internet, telefon, faks, televizija), odnosno prekograničnim
slanjem dokumentacije, diskova, traka, itd;
• Model 2 - potrošnja u inostranstvu: ovaj vid nastaje kada korisnik napušta svoju teritoriju
da bi konzumirao uslugu na teritoriji pružaoca usluge. Primer za ovaj model pružanja usluga
su medicinske usluge ili škole stranih jezika;
• Model 3 - komercijalno prisustvo: pružalac usluga, u ovom slučaju, uspostavlja komercijalno
(fizičko) prisustvo u drugoj zemlji kroz otvaranje filijala, predstavništva ili podružnica;
• Model 4 - prisustvo fizičkih lica: pružalac usluge, kroz prisustvo fizičkih lica, pruža uslugu
na teritoriji korisnika usluge. Primer za ovaj model mogu biti usluge biznis treninga, koje se
pružaju korisniku usluge na njegovoj teritoriji (u njegovim poslovnim prostorijama), kroz
prisustvo trenera, poslatih od strane pružaoca usluge.
Tretman usluga sa aspekta spoljnotrgovinskog poslovanja

Osim ranije navedene definicije spoljnotrgovinskog prometa robom i uslugama iz člana 2.
Zakona, spoljnotrgovinski promet uslugama se uređuje kroz još nekoliko odredbi.
Kao jedan od principa spoljnotrgovinskog poslovanja, u Zakonu je naveden tretman naj-
povlašćenije nacije (član 6).
Tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na usluge, u smislu ovog zakona, podrazu-
meva tretman usluga i pružaoca usluga, koji potiču iz jedne države ili carinske teritorije, koji
nije nepovoljniji od tretmana sličnih usluga i pružaoca sličnih usluga iz bilo koje druge države
ili carinske teritorije, čime je izvršeno razdvajanje primene ovog principa od slučajeva kada je
predmet spoljnotrgovinskog prometa roba.
Princip nacionalnog tretmana - članom 7. st. 2. i 3. Zakona propisano je da nacionalni
tretman u odnosu na usluge, u smislu ovog zakona, podrazumeva da sve mere koje utiču na
usluge koje potiču iz druge države ili carinske teritorije, kao i na pružaoce usluga iz druge
države ili carinske teritorije, ne mogu biti nepovoljnije od mera koje se primenjuju na slične
domaće usluge ili na domaće pružaoce usluga, kao i da usluge koje potiču iz druge države ili
carinske teritorije, kao i pružaoci usluga iz druge države ili carinske teritorije, uživaju nacio-
nalni tretman na osnovu međunarodnog sporazuma.

Osim u delu Zakona koji se odnosi na principe spoljnotrgovinskog poslovanja, spoljnotrgo-

vinski promet usluga uređen je i članom 27. Zakona, kojim je propisano:
„Spoljnotrgovinski promet usluga obavlja se u skladu sa zakonom, međunarodnim sporazu-
mima i preuzetim obavezama Republike Srbije.
Pružanje usluga domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, slobodno je.
Strana lica na teritoriji Republike Srbije pružaju usluge u skladu sa propisima koji uređuju
pružanje pojedinih vrsta usluga.”
Određivanje dana pružanja usluge u spoljnoj trgovini

Članom 28. Zakona utvrđuje se šta se smatra danom pružanja usluge u spoljnoj trgovini,
što je od značaja i za primenu odredbi Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br.
62/2006, 31/2011 i 119/2012), kao i podzakonskih akata, donetih radi izvršavanja ovog
zakona:
„Dan pružanja usluge u spoljnotrgovinskom prometu određuje se ugovorom.
Ministarstvo propisuje dan pružanja usluge ako taj dan nije određen ili odrediv na osnovu
ugovora.”
Na osnovu člana 28. Zakona doneta je Naredba o određivanju dana pružanja usluge u
spoljnoj trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 109/2009 - dalje: Naredba).
Ukoliko dan pružanja usluge u spoljnoj trgovini nije određen ili, makar, odrediv na osnovu
spoljnotrgovinskog ugovora, tačkom 1. Naredbe propisano je da se danom pružanja usluge
smatra:
1) za izvođenje investicionih radova u inostranstvu
- kod privremene situacije - dan overe računa, odnosno privremene situacije o izvršenim inve-
sticionim radovima od strane stranog naručioca,
- k od okončane situacije - dan overe od strane naručioca posla, odnosno ovlašćenog organa ze-
mlje u kojoj su radovi izvedeni, ako po propisima te zemlje okončana situacija podleže overi;
2) za ustupanje investicionih radova stranom licu u Republici Srbiji
- kod privremene situacije - dan overe računa, odnosno privremene situacije o izvršenim inve-
sticionim radovima od strane domaćeg naručioca,
- k od okončane situacije - dan overe od strane domaćeg naručioca posla;
3) za poslove međunarodnog transporta i prevoza
- k od transporta robe - dan isporuke robe primaocu, na osnovu odgovarajuće isprave,
- k od međunarodnog prevoza putnika - dan kad je izvršen prevoz putnika, na osnovu putničke
karte;
4) za turističke poslove sa inostranstvom - dan naznačen u fakturi o pruženoj usluzi stra-
nom naručiocu;
5) za poslove kada se roba kupuje u inostranstvu, doprema iz inostranstva i izvozi u
inostranstvo - dan kad je roba izvozno ocarinjena;
6) za aktivno oplemenjivanje robe u Republici Srbiji (prerada, obrada i dorada) - dan kada
je aktivno oplemenjena roba izvozno ocarinjena;
7) za poslove ugovorne kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u međunarodnom prometu,
usluga kontrole letenja i vođenja stranih vazduhoplova na domaćim aerodromima i
korišćenje uređaja za te usluge - dan izdavanja fakture o izvršenoj usluzi;
8) za zastupanje stranih lica - dan izdavanja izveštaja o odobravanju provizije stranog lica
za izvršeni posao zastupanja (kredit note), odnosno dan podnošenja obračuna ostvarene
provizije u proteklom periodu, ako je ugovorom o zastupanju predviđeno da se provizija
obračunava zbirno za određeni ugovoreni period;

9) za servisne usluge pružene stranim licima - dan podnošenja obračuna stranom licu o
pruženoj servisnoj usluzi;
10) za poslove međunarodne špedicije, međunarodne saobraćajno-agencijske poslo-
ve, lučke usluge, poslove skladišta, poslove tegljenja, spasavanja i vađenja brodova,
aerodromske usluge, poslove međunarodnih sajmova i druge usluge u međunarod-
nom prometu - dan pružanja tih usluga, naveden u fakturi o pruženoj usluzi;
11) za prekogranični promet električne energije - datum mesečne fakture o pruženoj
usluzi;
12) za usluge istraživanja i pružanja i korišćenja informacija i znanja u privredi i nauci,
usluge izvođenja naučnoistraživačkog projekta ili dela projekta, za obuku kadrova,
obavljanje konsalting poslova, usluge atestiranja i druge usluge u spoljnotrgovin-
skom prometu - dan pružanja tih usluga naveden u ugovoru, odnosno odgovarajućoj
ispravi o pruženoj usluzi.
Tačkom 3. Naredbe propisano je da su domaća lica, koja pružaju usluge iz tačke 1. Na-
redbe, dužna da u fakturu, odnosno u odgovarajuću ispravu o pruženoj usluzi unesu i datum
završetka pružene usluge. Radi se o dispozitivnoj odredbi koja se u praksi retko poštuje, jer
nije propisana sankcija za slučaj njenog nepoštovanja, što je u suprotnosti sa imperativnim
karakterom ove odredbe.
Tačkom 2. Naredbe propisan je izuzetak u odnosu na pravila o određivanju dana pruža-
nja usluge u spoljnoj trgovini iz tačke 1. ovog propisa, a u kojem je navedeno da za usluge u
spoljnotrgovinskom prometu koje Javno preduzeće „Železnice Srbije”, Javno preduzeće PTT
saobraćaja „Srbija”, javni telekomunikacioni operater i preduzeća vazdušnog saobraćaja obra-
čunavaju preko stranih uprava, kao dan pružanja usluga smatra se dan predviđen u međuna-
rodnim ugovorima i odgovarajućim aktima za sprovođenje tih ugovora.
Kompenzacioni poslovi
Kada su u pitanju ostali režimi i mere u spoljnoj trgovini, propisani Zakonom, članom 37.
ovog zakona propisano je da usluge mogu biti predmet i poslova naplate, odnosno plaća-
nja u robi, odnosno uslugama, u praksi poznatih kao kompenzacioni poslovi.
Naime, ovom odredbom Zakona propisano je da domaće lice može robu koju izvozi, od-
nosno uvozi, kao i usluge u spoljnotrgovinskom prometu da naplati, odnosno plati u robi,
odnosno uslugama, a naročito ako se radi o nabavci opreme, repromaterijala i sirovina name-
njenih proizvodnji robe i pružanju usluga i ako se radi o uslugama koje se pružaju u postupku
aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, a naplata ili plaćanje
se vrši u robi koja je predmet oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi. Ovi poslovi bliže
su uređeni Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslu-
gama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005).
Usluge mogu biti predmet i spoljnotrgovinskog posla izvoza i uvoza bez naplate, od-
nosno plaćanja, shodno članu 38. Zakona kojim je propisano da izvoz, odnosno uvoz robe i
usluga može da se vrši bez naplate, odnosno plaćanja radi ispunjenja obaveza iz ugovora i u
drugim slučajevima koje propiše Vlada.
Tretman usluga sa deviznog aspekta

Članom 4. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se izvoz i uvoz robe ili uslu-
ga, ugovoreni u devizama ili dinarima, a koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku
dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred

naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, a koja nije izvezena, odnosno
uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja,
smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima, o kojima se, shodno članu 24. Zakona o
deviznom poslovanju, mora izvestiti Narodna banka Srbije (dalje: NBS) na način i u roko-
vima propisanim Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Sl.
glasnik RS”, br. 56/2013 - dalje: Odluka).
Uslovi za postojanje obaveze izveštavanja NBS

Prethodno je navedeno da je odredbama Naredbe za određene vrste usluga propisano koji
se dan ima smatrati danom kada je usluga pružena. U skladu s tim, u svim slučajevima kada
je po spoljnotrgovinskom poslu izvoza ili uvoza usluge protekao rok od godinu dana, u smislu
člana 4. Zakona o deviznom poslovanju, takav posao se, samim protekom roka, smatra komer-
cijalnim kreditom ili zajmom o kom se NBS mora izvestiti na propisani način i u propisanim
rokovima.
Osim u odredbama Zakona o deviznom poslovanju, i u tački 2. podtačka 1) Odluke, takođe
je navedeno da se kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju, između ostalog, i poslovi
izvoza i uvoza robe i usluga koji se, u skladu s članom 4. Zakona o deviznom poslovanju, sma-
traju komercijalnim kreditima i zajmovima.
Tačkom 4. podtačka 7) Odluke propisani su i dodatni uslovi za postojanje obaveze izvešta-
vanja, odnosno rezidenti imaju obavezu izveštavanja NBS o poslovima iz člana 4. Zakona
o deviznom poslovanju koji se smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima samo
ukoliko:
• pojedinačna vrednost posla prelazi 100.000 dinara, odnosno protivvrednost tog izno-
sa u drugoj valuti, odnosno
• o poslovima čija pojedinačna vrednost ne prelazi navedeni iznos, ali ukupna vrednost
ovih poslova rezidenta u izveštajnom periodu prelazi 1.500.000 dinara, odnosno pro-
tivvrednost tog iznosa u drugoj valuti.
Prema tome, čak i u situaciji kada se, u određenom slučaju, radi o poslu izvoza i uvoza robe
i usluga, kada je po tom poslu protekao rok od godinu dana iz člana 4. Zakona o deviznom
poslovanju, te kada se takav posao, u smislu istog člana Zakona, ima smatrati komercijalnim
kreditom i zajmom, rezidenti neće imati obavezu izveštavanja NBS ukoliko posao izvoza i uvo-
za robe i usluga ne ispunjava prethodno navedeni uslov u pogledu vrednosti istog.
Osim navedenog, obaveza izveštavanja NBS, u smislu tačke 4. podtačka 7) Odluke, ne po-
stoji ni u sledeća dva slučaja:
- u slučaju obavljanja kompenzacionih poslova za vreme trajanja roka, koji je u rešenju nad-
ležnog organa naveden kao odobreni rok za obavljanje kompenzacionog posla. Međutim, po
isteku tog roka, rezidenti su u obavezi da NBS izveste o poslu iz člana 4. Zakona o deviznom
poslovanju u svemu prema uslovima iz Odluke;
- u slučaju obavljanja poslova kupovine u inostranstvu „alata dobavljača” koji se neposredno
isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju radi korišćenja prilikom uslužne proizvod-
nje u inostranstvu delova za proizvodni proces rezidenta.
Dakle, samo ukoliko su ispunjeni propisani uslovi za izveštavanje NBS o poslovima iz člana
4. Zakona o deviznom poslovanju, a koji se odnose na tačkom 4. podtačka 7) Odluke utvrđenu
vrednost posla, te ukoliko se ne radi o jednom od dva prethodno navedena izuzetka od obave-
ze izveštavanja, NBS se mora izvestiti o spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga na način i
u rokovima propisanim Odlukom.

Tačkom 13. Odluke propisano je da se NBS o poslovima iz člana 4. Zakona o deviznom

poslovanju, koji se smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima, izveštava zbirno, i
to:
- o izvozu robe ili usluga koji nije naplaćen ili o unapred plaćenoj robi ili usluzi, koja ni-
je uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog plaćanja (potra-
živanja po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona), na Obrascu P-1 - Izveštaj o potraživanju
rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga koje nije izmireno u roku dužem
od godinu dana;
- o uvezenoj robi ili usluzi koja nije plaćena ili o unapred naplaćenoj robi ili usluzi ko-
ja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene naplate
(obaveze po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na Obrascu O-1 - Izveštaj o obavezi
rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga koja nije izmirena u roku dužem
od godinu dana.
Rokovi izveštavanja
Pomenuti obrasci za evidentiranje potraživanja, odnosno obaveza po kreditnim po-
slovima iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju dostavljaju se NBS tromesečno: do
10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini,
u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu navedenu u Odluci o izveštavanju o
kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Obaveza izveštavanja odnosi se i na kreditne poslove sa inostranstvom koji su već eviden-
tirani u skladu sa odredbama prethodno važeće Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa
inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 85/2011), ali čija realizacija nije okončana do dana počet-
ka primene Odluke. Izveštavanje o poslovima izvoza i uvoza unapred plaćene robe ili usluga
sa ugovorenim rokom dužim od 180 dana koji su, u skladu sa odredbama ove ranije važeće
odluke, evidentirani na Obrascu P-2, ali čija realizacija nije okončana do dana početka prime-
ne Odluke, vrši se zbirno, na Obrascu P-2 - Izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno
evidentiranom poslu izvoza ili uvoza unapred plaćene robe ili usluga po kome nije istekao
ugovoreni rok.
U slučaju postojanja obaveze izveštavanja, Obrazac P-2 se, takođe, dostavlja tromesečno,
i to do: 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj
godini, takođe u elektronskom obliku, u eksel formatu, na propisanu i-mejl adresu NBS.

3. OBAVLJANJE PRIVREDNE DELATNOSTI

REZIDENATA U INOSTRANSTVU
O bavljanje privredne delatnosti u inostranstvu uređeno je:

- Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr.
zakon i 88/2011 - dalje: Zakon),
- Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012),
- kao i podzakonskim propisima donetim na osnovu ova dva zakona.
Spoljnotrgovinsko poslovanje i obavljanje

privredne delatnosti u inostranstvu
Shodno članu 1. stav 2. Zakona, obavljanje privredne delatnosti domaćih lica u inostranstvu
obuhvata:
- spoljnotrgovinski promet robe i usluga i
- obavljanje privrednih delatnosti domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Dok se pod spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga podrazumeva promet između doma-
ćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i
međunarodnim ugovorima, dotle je pojam obavljanja privrednih delatnosti domaćih lica u ino-
stranstvu nešto kompleksniji.
Članom 2. stav 2. ovog zakona propisano je da se pod obavljanjem privredne delatnosti podra-
zumevaju direktna ulaganja domaćih lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, kao i investicioni
radovi domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Direktno ulaganje je osnivanje privrednog društva, ogranka, predstavništva, kupovina udela
ili akcija u kapitalu privrednog društva, dokapitalizacija privrednog društva i svaki drugi oblik ula-
ganja domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Izvođenje investicionih radova obuhvata projektovanje, građevinske i zanatske radove, in-
ženjerske radove i sve ostale radove i usluge na objektima koje vrši, odnosno pruža domaće lice u
Imajući u vidu koncept personalnog kriterijuma u Zakonu, bitno pitanje, za primenu ovog za-
kona, je i kako su definisani pojmovi domaćeg i stranog lica.
Pod domaćim licem, shodno članu 3. stav 1. Zakona, podrazumevaju se pravno lice, ogranak
domaćeg i stranog pravnog lica i preduzetnik koji imaju sedište, odnosno koji su registrovani u
Republici Srbiji, kao i fizičko lice koje ima prebivalište u Republici Srbiji, osim fizičkog lica koje ima
prebivalište, odnosno boravište van Republike Srbije duže od godinu dana, dok je stavom 2. ovog
člana propisano da se stranim licem smatra svako lice koje nije navedeno u stavu 1. ovog člana.
Obaveze domaćih lica koja obavljaju

privrednu delatnost u inostranstvu
Kada je reč o obavezama koje su Zakonom propisane domaćim licima koja obavljaju privrednu
delatnost u inostranstvu, podsećamo da su ranijim verzijama ovog zakona domaćim licima bile
propisane brojne obaveze evidentiranja i izveštavanja nadležnih ministarstava o pojedinim obli-

cima spoljnotrgovinskog poslovanja. Izmene su se odnosile na ukidanje ovih obaveza, te je tako,

poslednjim izmenama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koje su objavljene u „Sl. glasniku
RS”, br. 88/2011, a primenjuju se od 1.2.2012. godine, ukinuta i do tada važeća obaveza izveštava-
nja nadležnog ministarstva o izvršenom direktnom ulaganju u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Stoga, od navedenog datuma, domaćim licima je propisana jedino obaveza koja se od-
nosi na poslove iz člana 37. ovog zakona, odnosno kada se radi o poslovima u kojima
domaće lice robu koju izvozi, odnosno uvozi, kao i usluge u spoljnotrgovinskom prome-
tu naplaćuje, odnosno plaća u robi, odnosno uslugama, a naročito ako se radi o nabavci
opreme, repromaterijala i sirovina namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga i
ako se radi o uslugama koje se pružaju u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjiva-
nja, u skladu sa carinskim propisima, a naplata ili plaćanje se vrši u robi koja je pred-
met oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi. Obavljanje ovih poslova, poznatijih
pod opšteprihvaćenim nazivom kompenzacioni poslovi, bliže je uređeno odredbama Odluke
o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik
RS”, br. 109/2005).
Devizni aspekt obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu

Zakonom o deviznom poslovanju i podzakonskim aktima, donetim radi izvršavanja ovog
zakona, obaveze rezidenata koji obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu propisane su
nešto detaljnije.
Pod direktnim investicijama se, shodno članu 2. tačka (17) Zakona o deviznom poslova-
nju, podrazumevaju ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice
sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica, odnosno osnivanje pravnog
lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitali-
zacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u
osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana
od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga
od 10%). Direktnim investicijama smatraju se i krediti sa rokom dospeća od pet godina ili
dužim, ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti).
Direktne investicije su bliže uređene članom 11. Zakona o deviznom poslovanju, kojim je
propisano da se plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata - prav-
nih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši slobodno, u skladu sa zakonom koji
uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, dok se plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih
investicija nerezidenata u Republici vrši, takođe, slobodno, ali u skladu sa zakonom koji ure-
đuje strana ulaganja.
Investicioni radovi, kao drugi oblik obavljanja privredne delatnosti iz člana 2. stav 3. tač-
ka 2) Zakona, spominju se u članu 21. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju, u kom se navodi
sledeće:
„Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za plaćanje uvoza robe i usluga
i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru
obavljanja svoje delatnosti, kao i za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansi-
ranje).”
Osim navedenog, članom 26. stav 6. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da re-
zident - pravno lice može pribaviti garanciju i jemstvo od nerezidenta i po poslu izvođenja
investicionih radova u inostranstvu drugom nerezidentu.
U indirektnoj vezi s obavljanjem privredne delatnosti u inostranstvu je i odredba člana
34. stav 2. tačka 9) Zakona o deviznom poslovanju, kojom je propisano da se, kao izuzetak od

pravila obavljanja platnog prometa u zemlji u dinarima, uplate zarada rezidentima - fizičkim
licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju inve-
sticionih radova u inostranstvu mogu vršiti i u devizama.
Obaveze po osnovu obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu,

u smislu podzakonskih propisa o deviznom poslovanju
Podzakonskim propisima, donetim radi izvršavanja Zakona o deviznom poslovanju, propi-
sana je obaveza rezidenata koji obavljanju privrednu delatnost u inostranstvu, odnosno vrše
direktna ulaganja i izvode investicione radove u inostranstvu, da o njima izveštavaju Narodnu
banku Srbije (dalje: NBS).
Članom 37. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da NBS, za potrebe izrade projek-
cije platnog bilansa i utvrđivanja monetarne politike, rezidentima propisuje obavezu izvešta-
vanja po poslovima platnog prometa sa inostranstvom, na osnovu čega je NBS donela:
- Odluku o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br.
87/2009 - dalje: Odluka) i
- Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
(„Sl. glasnik RS”, br. 87/2009 - dalje: Uputstvo).
Odlukom i Uputstvom je rezidentima propisano više obaveza izveštavanja po osnovu di-
rektnih investicija i izvođenja investicionih radova, u smislu obavljanja privredne delatnosti
u inostranstvu.
Tako su rezidenti u obavezi da NBS izveštavaju, između ostalog, i o direktnim investicijama
rezidenata u inostranstvu (stanja i transakcije), portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata
u inostranstvu, transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih
(građevinskih) radova i stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu.
Izveštavanje o direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu

Izveštaj o stranim direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu dostavlja se
tromesečno, u roku od 10 dana po isteku izveštajnog perioda. Obaveza tromesečnog do-
stavljanja izveštaja NBS odnosi se na stanje (ukoliko u izveštajnom periodu nije bilo promena
u pogledu stanja direktnih investicija) i transakcije (ukoliko je u izveštajnom periodu bilo
osnivačkog ili dodatnog ulaganja, odnosno ukoliko je bilo smanjenja ili povlačenja direktnih
investicija).
Kada je reč o stranim direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu, obveznik izvešta-
vanja je rezident - investitor, koji poseduje udeo u vlasništvu nerezidenta.
Izveštaji se sačinjavaju u SAD dolarima, prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara koji
važi poslednjeg dana izveštajnog perioda i dostavljaju se na propisanom obrascu DI-2.
Izveštavanje o portfolio ulaganjima rezidenata u inostranstvu

Kako je poslednjih godina uočen rast portfolio investicija, odnosno ulaganja koja su ispod
10% vrednosti akcija ili deonica, a ovaj vid ulaganja prethodno je bio obuhvaćen opštom oba-
vezom izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, odnosno kao deo izveštaja o direktnim
investicijama, postalo je očigledno da se pojavila potreba da se oni razdvoje od direktnih in-
vesticija i analiziraju posebno.
Stoga je, Uputstvom NBS propisala da su obveznici izveštavanja u obavezi da dostavljaju
izveštaje po još jednom, novom osnovu - o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u ino-

stranstvu. Ovi izveštaji se dostavljaju na obrascu PI, tromesečno, u roku od deset dana
po isteku tromesečnog, izveštajnog perioda. Obveznici izveštavanja su rezidenti, pravna i
fizička lica, koji imaju udeo u vlasništvu u pravnom licu - nerezidentu do 10%.
Obrazac PI se, kao i ostali obrasci za izveštavanje, preuzima sa sajta NBS, u odgovarajućem,
elektronskom formatu.
Izveštavanje o transakcijama po osnovu investicionih radova

O transakcijama, koje se obavljaju između rezidenata i nerezidenata po osnovu izvođenja
investicionih radova, rezidenti su u obavezi da NBS dostavljaju izveštaj na propisanom Obras-
cu GRU.
Izveštaji o transakcijama, koje se obavljaju između rezidenata i nerezidenata po
osnovu izvođenja investicionih radova, dostavljaju se NBS tromesečno, u roku od deset
dana po isteku izveštajnog perioda.
Izveštavanje o računima rezidenata u inostranstvu

Obaveza izveštavanja NBS o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu, pro-
pisana na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, za razliku od prethodno navedenih obaveza
izveštavanja odnosi se na oba oblika obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu iz Zako-
na, odnosno istom je obuhvaćeno kako obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu, tako i
izvođenje investicionih radova u inostranstvu.
Podsećamo da je članom 27. Zakona o deviznom poslovanju propisano sledeće:
„Banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu.
Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način
koji propiše Narodna banka Srbije.”
Depozitni poslovi rezidenata bliže su uređeni Odlukom o uslovima pod kojima i načinu
na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu („Sl. glasnik RS”,
br. 31/2012, 71/2013 i 98/2013), kojom je propisano da, sa stanovišta poslova koji se sma-
traju obavljanjem privredne delatnosti u inostranstvu, rezident može držati devize na računu
kod banke u inostranstvu samo na osnovu odobrenja NBS kada se radi o:
- sredstvima za finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu,
- dobiti u lokalnoj valuti, ostvarenoj izvođenjem investicionih radova u inostranstvu,
- polaganju garantnog depozita po osnovu garancije koju strana banka izdaje rezidentu koji
izvodi investicione radove u inostranstvu, i
- sredstvima za plaćanje tekućih troškova obavljanja delatnosti predstavništava ili ogranaka
pravnih lica u inostranstvu.
Ukoliko su ispunjeni uslovi propisani pomenutom odlukom, NBS će doneti rešenje, kojim
će rezidentu odobriti da može kod banke u inostranstvu držati devize do propisanog iznosa.
Rešenje se izdaje za period od godinu dana. Izuzetno, rešenje se može izdati i na duži
rok, ali najduže za rok u kom traje obaveza iz ugovora. Za investicione radove u inostranstvu,
rešenje o odobrenju za držanje deviza na računu kod strane banke može se izdati do roka do
kog investitor treba da primi te radove, a na osnovu dokumenta kojim se dokazuje ovaj rok,
do iznosa nenaplaćenog dela vrednosti radova, kao i do roka do kog rezident treba da izmiri
poreske obaveze prema zemlji u kojoj izvodi ove radove, na osnovu izvoda propisa te zemlje
kojim se dokazuje ova obaveza.
Rešenje NBS o odobrenju za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu je konač-
no i protiv istog se ne može izjaviti žalba.

Nakon što je NBS rezidentu izdala rešenje kojim mu odobrava držanje deviza na ra-
čunu u inostranstvu, rezident je dužan da u roku od 30 dana, računajući od dana otva-
ranja deviznog računa kod banke u inostranstvu, NBS dostavi podatke o broju računa
kod banke u inostranstvu na kome će držati devizna sredstva, a koji je otvoren na osnovu
prethodno dobijenog odobrenja NBS.
Obaveza izveštavanja NBS postoji u slučaju kada rezident, na osnovu rešenja NBS, na ra-
čunu kod banke u inostranstvu drži devize radi finansiranja investicionih radova, kao načina
obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, odnosno radi polaganja garantnog depozita
po osnovu garancije koju strana banka izdaje rezidentu koji izvodi investicione radove u ino-
stranstvu, kao i radi konverzije dobiti iz lokalne valute u valutu kojom se trguje na deviznom
tržištu u Republici.
Međutim, obaveza izveštavanja NBS o stanju i prometu na računima rezidenata u inostran-
stvu postoji i u slučaju kada rezident, na osnovu rešenja NBS, na računu kod banke u inostran-
stvu drži devize po osnovu direktnih ulaganja kao načina obavljanja privredne delatnosti u
inostranstvu, odnosno radi plaćanja tekućih troškova obavljanja delatnosti predstavništava ili
ogranaka pravnih lica u inostranstvu.
Na osnovu navedenog proizlazi da su obavezom izveštavanja o stanju i prometu na ra-
čunima rezidenata u inostranstvu obuhvaćena oba načina obavljanja privredne delatnosti u
inostranstvu iz Zakona: direktna ulaganja i investicioni radovi.
Obrazac RN preuzima se, kao i svi ostali obrasci propisani Uputstvom, sa sajta NBS.
Kao poseban dokument, neophodan za popunjavanje Obrasca RN, sa sajta NBS se mora
preuzeti Šifarnik osnova transakcije za obrazac RN. Ovaj šifarnik predstavlja kombinaciju ši-
fara platnog prometa sa inostranstvom iz Šifarnika osnova naplate, plaćanja i prenosa u plat-
nom prometu sa inostranstvom (šifra i opis šifre smanjenja, šifra i opis šifre povećanja) i šifara
koje su karakteristične samo za potrebe popunjavanja Obrasca RN (šifra namene i opis šifre
namene).
Obrasci RN se dostavljaju NBS tromesečno, u roku od deset dana po isteku izveštaj-
nog perioda. Obaveza izveštavanja NBS je kontinuirana obaveza, koja se odnosi kako na
stanje (ukoliko u izveštajnom periodu nije bilo transakcija na računu rezidenta u inostran-
stvu), tako i na transakcije (ukoliko je u izveštajnom periodu bilo transakcija na računu rezi-
denta u inostranstvu).

4. POSLOVANJE OGRANKA I PREDSTAVNIŠTVA

STRANOG PRAVNOG LICA U REPUBLICI SRBIJI
Ulaganja stranih lica u Republici Srbiji - zakonske definicije
Z akonom o stranim ulaganjima („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. list SCG”, br.
1/2003 - Ustavna povelja), članom 3. propisano je da se pod stranim ulaganjem po-
drazumeva:
• ulaganje u jugoslovensko (prim. domaće) preduzeće, kojim strani ulagač stiče udeo
ili akcije u osnovnom kapitalu tog preduzeća, kao i
• sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagača, kojim on ostvaruje svoje
poslovne interese u SR Jugoslaviji (prim. Republici Srbiji).
Ulaganje kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu domaćeg predu-
zeća predstavlja najčešći vid stranog ulaganja u Republici Srbiji.
Drugi oblik stranog ulaganja predstavlja takav vid ulaganja kod kog strani ulagač stiče
određena imovinska prava i time ostvaruje svoje poslovne interese u Republici.
Direktno ulaganje
Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011
- dr. zakon i 88/2011), članom 1. propisano je da spoljnotrgovinsko poslovanje obuhvata:
• spoljnotrgovinski promet robe i usluga i
• obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj
državi ili carinskoj teritoriji.
Pod obavljanjem privrednih delatnosti, kao oblika spoljnotrgovinskog poslovanja,
shodno članu 2. ovog zakona podrazumevaju se:
- direktno ulaganje i
- investicioni radovi stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi
ili carinskoj teritoriji.
Pod direktnim ulaganjem se podrazumevaju:
- osnivanje privrednog društva,
- osnivanje ogranka,
- osnivanje predstavništva,
- kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog društva,
- dokapitalizacija privrednog društva,
- kao i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u

Direktne investicije
Nakon definicija pojma stranog ulaganja iz Zakona o stranim ulaganjima i pojma direk-
tnog ulaganja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, podsećamo i na pojam direk-
tnih investicija iz Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i
119/2012 - dalje: Zakon).
Direktne investicije su, članom 2. Zakona, definisane kao ulaganja rezidenta u inostran-
stvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima
tog pravnog lica.
Direktne investicije, u smislu ovog zakona, obuhvataju:
- osnivanje pravnog lica,
- osnivanje ogranka,
- osnivanje predstavništva,
- kupovinu udela ili akcija u kapitalu pravnog lica,
- dokapitalizaciju pravnog lica,
- svako ulaganje kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno naj-
manje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to
pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%),
- kredite sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potra-
živanja (subordinirani krediti).
Dakle, kao što se može videti, pojam direktnih investicija iz Zakona u najvećoj mogućoj
meri je usklađen sa pojmom direktnih ulaganja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, a
osnovna razlika sastoji se u Zakonu o deviznom poslovanju propisanom minimalnom procen-
tu učešća investitora u subjektu u čije upravljanje investitor želi da se uključi putem ulaganja.
Ogranak i predstavništvo stranog lica

Svako pravno lice ima pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost.
Pravnu sposobnost privredna društva stiču, shodno članu 3. Zakona o privrednim
društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011), registracijom u Registru privrednih
subjekata Agencije za privredne registre, izvršenom u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata. Objavljivanjem tih podataka treća lica imaju mogućnost da
se upoznaju sa činjenicom da je jedno privredno društvo steklo pravnu sposobnost, odnosno
pravo da bude subjekt pravnog prometa, a sama registracija proizvodi pravno dejstvo prema
trećim licima narednog dana od dana objavljivanja podataka.
Poslovna sposobnost pravnog lica predstavlja sposobnost zasnivanja, menjanja i gašenja
prava i obaveza, odnosno pravnih poslova, prema trećim licima. Poslovna sposobnost pravnih
lica realizuje se preko njegovih zastupnika, a određena je vrstom registrovanih delatnosti kod
nadležnog organa. Sticanje poslovne sposobnosti pravnog lica uslovljeno je prethodnim sti-
canjem pravne sposobnosti, unošenjem propisanih podataka o društvu u Registar privrednih
subjekata.
Deliktna sposobnost pravnog lica je odgovornost za štetu koju su prouzrokovali organi
upravljanja tog pravnog lica ili zaposleni (subjektivna odgovornost), odnosno odgovornost za
štetu koja, eventualno, nastane od opasne stvari ili opasne delatnosti (objektivna odgovor-
nost). Pravna lica svoju deliktnu i poslovnu sposobnost ostvaruju preko svojih organa uprav-
ljanja, odnosno zastupnika.

Ogranak
Članom 567. Zakona o privrednim društvima propisano je da je ogranak privrednog
društva izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja
delatnost u skladu sa zakonom i koji, kako nema svojstvo pravnog lica, u pravnom pro-
metu istupa samo u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo, koje je osnivač
ogranka, neograničeno odgovara prema trećim licima za obaveze koje nastanu u poslovanju
ogranka.
Ogranak se, shodno Zakonu o privrednim društvima, obrazuje odlukom koju donosi
skupština, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom
nije drugačije određeno. Odluka o obrazovanju ogranka domaćeg pravnog lica naročito
sadrži sledeće podatke:
1) poslovno ime i matični broj društva;
2) adresu ogranka;
3) pretežnu delatnost ogranka, koja se može razlikovati od pretežne delatnosti društva;
4) lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlašćenja zastupnika, ako
je zastupnik ogranka različit od zastupnika društva.
Posebnom odredbom Zakona o privrednim društvima uređena je sadržina odluke o
osnivanju ogranka stranog pravnog lica, kao izdvojeni organizacioni deo preko koga to
strano lice obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Tako je članom 573.
stav 3. Zakona o privrednim društvima propisano da odluka o obrazovanju ogranka stra-
nog pravnog lica naročito sadrži:
1) naziv i adresu ogranka;
2) pretežnu delatnost ogranka;
3) lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlašćenja zastupnika;
4) naziv i sedište registra u kom je osnivač ogranka registrovan;
5) naziv, pravnu formu i sedište osnivača ogranka;
6) matični/registarski broj osnivača ogranka;
7) lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivača ogranka;
8) podatak o registrovanom kapitalu osnivača, ako se prema pravu države u kojoj je regi-
strovan osnivač takav podatak registruje.
Što se tiče poslovne sposobnosti, ogranak može obavljati delatnost isključivo iz de-
lokruga delatnosti svog osnivača. U slučaju da osnivač ogranka proširi svoju poslovnu
sposobnost registrovanjem dodatnih delatnosti kod nadležnog organa, to će direktno uti-
cati i na poslovnu sposobnost ogranka, dok obrnuta situacija nije moguća.
Kada osnivač donese odluku o osnivanju ogranka, može ga registrovati kod Agencije
za privredne registre. U Registar privrednih društava upisuju se osnivanje ogranka, pro-
mene podataka i prestanak ogranka. Za razliku od privrednih društava, ogranak upisom u
Registar privrednih društava ne stiče svojstvo pravnog lica, bez obzira na izvestan stepen
pravne samostalnosti, i ne može istupati samostalno u pravnom prometu, već, podsećamo,
to uvek čini u ime i za račun društva.
Imperativna obaveza registracije ogranka propisana je samo u slučajevima navedenim
u članu 569. stav 2. Zakona o privrednim društvima, odnosno ukoliko se radi o:
1) ogranku domaćeg privrednog društva koje ima zastupnika različitog od zastupnika
društva ili je obaveza registracije propisana posebnim zakonom kao uslov za obavljanje
delatnosti;
2) ogranku stranog privrednog društva.

Članom 573. Zakona o privrednim društvima propisano je da se, prilikom registracije

ogranka stranog pravnog lica, kod Agencije za privredne registre registruju propisani po-
daci iz odluke o osnivanju ogranka stranog pravnog lica, kao i da se uz prijavu obrazova-
nja ogranka stranog privrednog društva, prilaže dokumentacija, propisana Pravilnikom o
sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl.
glasnik RS”, br. 6/2012):
1) odluka o obrazovanju ogranka;
2) izvod iz registra u kome je strano privredno društvo registrovano, sa prevodom overe-
nim od strane stalnog sudskog tumača;
3) dokaz o brojevima računa preko kojih strano privredno društvo posluje;
4) potpis zastupnika ogranka overen od nadležnog organa overe;
5) izjava ovlašćenog lica stranog privrednog društva o preuzimanju odgovornosti društva
za sve obaveze koje nastanu u vezi sa poslovanjem ogranka overena od nadležnog orga-
na overe, sa prevodom overenim od strane stalnog sudskog tumača.
Osim obrazovanja ogranka stranog privrednog društva, kod Agencije za privredne regi-
stre moraju se, shodno članu 573. Zakona o privrednim društvima, registrovati i:
1) promene prethodno registrovanih podataka, s tim što je, uz prijavu promene podataka o
ogranku, potrebno priložiti i odluku o promeni podataka ili dokaz koji predstavlja osnov
za promenu tih podataka;
2) finansijski izveštaji osnivača koji su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na
osnovu prava države po kojem osnivač ima tu obavezu;
3) prestanak ogranka, podnošenjem prijave o brisanju ogranka uz koju je priložena odluka
o brisanju ogranka.
Osim na osnovu odluke osnivača, ogranak prestaje i prestankom postojanja privrednog
društva u čijem je sastavu.
Devizno poslovanje ogranka stranog lica

U smislu člana 2. Zakona, ogranak stranog pravnog lica, koji je upisan u Registar
privrednih subjekata, ima status rezidenta.
Ipak, kao posledica nepostojanja potpunog pravnog subjektiviteta ogranka stranog
pravnog lica i bez obzira na činjenicu zakonom određenog statusa rezidenta, ogranak stra-
nog pravnog lica, za razliku od domaćih subjekata, nije u mogućnosti da obavlja sve poslo-
ve propisane Zakonom.
Kada se radi o tekućim poslovima iz Zakona o deviznom poslovanju, rezident - ogra-
nak stranog pravnog lica može obavljati sve propisane oblike tekućih poslova.
Tako je, odredbama ovog zakona, ograncima propisana obaveza izveštavanja Narodne
banke Srbije (dalje: NBS) o poslovima izvoza i uvoza robe i usluga koji se, u smislu člana 4.
Zakona, smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima, odnosno indirektno, a u skladu sa
odredbama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, omogućeno obavljanje spoljnotrgo-
vinskog prometa robe i usluga.
Ogranci stranih pravnih lica mogu obavljati poslove prebijanja iz člana 6. Zakona,
i to po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu
kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama.
Najzad, upotrebom opšteg pojma rezidenta u članu 7. Zakona, a kojim su obuhvaćeni i
ogranci stranih pravnih lica, njima je omogućeno i da vrše poslove prenosa potraživa-

nja i dugovanja nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i

usluga rezidenata, kao i da vrše plaćanja i naplate po ovim poslovima.
Obavljanje kapitalnih poslova, propisanih Zakonom, od strane rezidenata - ogranaka
stranih pravnih lica uređeno je u skladu sa njihovom pravnom i poslovnom sposobnošću.
Tako se rezidenti - ogranci stranih pravnih lica ne spominju u odredbama kojima se ure-
đuju direktne investicije, poslovi s hartijama od vrednosti, poslovi s investicionim i do-
brovoljnim penzijskim fondovima, kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici
ili garancijski poslovi koji se ne smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom u smislu
odredbi ovog zakona.
Nasuprot tome, rezidentima - ograncima stranih pravnih lica omogućeno je obav-
ljanje kreditnih poslova sa inostranstvom, ali pod uslovima i na način propisan Zako-
nom i podzakonskim propisima, donetim radi njegovog izvršavanja. Tako je, primera radi,
članom 18. stav 11. Zakona propisano da rezident - ogranak stranog pravnog lica može iz
inostranstva uzimati kredite i zajmove sa rokom otplate dužim od godinu dana, ali samo
od nerezidenta - svog osnivača.
Osim navedenog, članom 20. Zakona rezidentima - ograncima stranih pravnih lica
omogućeno je da vrše poslove prenosa potraživanja i dugovanja nastalih po osnovu
kreditnih poslova sa inostranstvom, kao i da vrše plaćanja i naplate po ovim poslo-
vima.
Najzad, kao jednu od bitnijih odredbi Zakona, kojom se uređuje devizno poslovanje
rezidenata - ogranaka stranih pravnih lica, navodi se i član 29. stav 1. Zakona, kojim je pro-
pisano da rezident - ogranak stranog pravnog lica, koji posluje preko rezidentnog ra-
čuna, vrši prenos sa tog računa u inostranstvo pod uslovom da je prethodno izmirio
poreske obaveze iz tog posla prema Republici, o čemu podnosi potvrdu nadležnog
poreskog organa o izmirenim poreskim obavezama.
Predstavništvo
Odredbama Zakona o privrednim društvima propisano je da je predstavništvo stra-
nog privrednog društva izdvojen organizacioni deo tog privrednog društva koji ne-
ma svojstvo pravnog lica i može obavljati samo prethodne i pripremne radnje u cilju
zaključenja pravnog posla tog društva.
Predstavništvo ne može, kao što je to slučaj sa ogrankom, obavljati određenu pri-
vrednu delatnost, već može zaključivati samo one pravne poslove koji su u vezi s
njegovim tekućim poslovanjem.
Za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju predstavništva, odgovara
strano privredno društvo koje je osnivač predstavništva.
Predstavništvo se, shodno članu 575. Zakona o privrednim društvima, obrazuje odlu-
kom nadležnog organa stranog privrednog društva, koja obavezno sadrži sledeće podatke:
1) naziv i sedište registra u kom je osnivač predstavništva registrovan;
2) naziv, pravnu formu i sedište osnivača predstavništva;
3) matični/registarski broj osnivača predstavništva;
4) lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivača predstavništva;
5) adresu predstavništva;
6) lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika predstavništva.
Uz prijavu obrazovanja predstavništva stranog privrednog društva, Agenciji za privred-
ne registre prilaže se i sledeća dokumentacija:

1) odluka o obrazovanju predstavništva;

2) izvod iz registra u kome je strano privredno društvo registrovano, sa prevodom overe-
nim od strane stalnog sudskog tumača;
3) dokaz o brojevima računa preko kojih strano privredno društvo posluje;
4) potpis zastupnika predstavništva overen od nadležnog organa overe;
5) izjava ovlašćenog lica stranog privrednog društva kojom preuzima odgovornost za sve
obaveze koje nastanu u vezi sa poslovanjem predstavništva overena od nadležnog orga-
na overe, sa prevodom overenim od strane stalnog sudskog tumača.
Osim obaveze registrovanja obrazovanja predstavništva stranog privrednog društva,
kod Agencije za privredne registre moraju se, shodno članu 577. Zakona o privrednim
društvima, registrovati i:
1) promene prethodno registrovanih podataka, s tim što je, uz prijavu promene podataka o
predstavništvu, potrebno priložiti i odluku o promeni podataka ili dokaz koji predstav-
lja osnov za promenu tih podataka;
2) prestanak predstavništva, podnošenjem prijave o brisanju uz koju je priložena odluka o
brisanju predstavništva.
Osim na osnovu odluke osnivača, predstavništvo prestaje i prestankom postojanja stra-
nog privrednog društva, njegovog osnivača.
Devizno poslovanje predstavništva stranog lica

Za razliku od ogranka stranog pravnog lica, čiji je rezidentni status propisan članom 2.
Zakona, predstavništva se implicitno navode jedino u članu 2. stav 1. tačka pod (17) gde
je data definicija pojma direktnih investicija. Tako se, u smislu Zakona, pod direktnim
investicijama, između ostalog, smatraju ulaganja nerezidenta u Republici koja obu-
hvataju i osnivanje predstavništva nerezidenta - pravnog lica u Republici Srbiji, od-
nosno ulaganja rezidenta u inostranstvu koja obuhvataju i osnivanje predstavništva
rezidenta u inostranstvu.
S obzirom da je samo ogranak stranog pravnog lica jasno zakonom definisan kao re-
zident, u smislu Zakona, posredno se može zaključiti da predstavništvo stranog lica ima
status svog osnivača, odnosno status nerezidenta, u smislu ovog zakona. Stoga se na devi-
zno poslovanje predstavništva stranog lica primenjuju odredbe Zakona koje se odnose na
nerezidente.
Predstavništvo stranog pravnog lica u Republici posluje preko nerezidentnog ra-
čuna pravnog lica - svog osnivača i po ovlašćenju svog osnivača, a može obavljati samo
one poslove koji nisu u suprotnosti sa zakonom definisanom delatnošću predstavništva -
obavljanje prethodnih i pripremnih radnji u vezi sa zaključenjem ugovora.

FINANSIRANJE KROZ POSAO FAKTORINGA Priručnik
2. POGLAVLJE
Finansiranje kroz posao faktoringa
1. PRIMENA ZAKONA O FAKTORINGU
Z akonom o faktoringu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 - dalje: Zakon) po prvi put u Republici
se posebnim zakonom uređuje ovaj vrlo atraktivan model finansiranja. Neophodnost dono-
šenja posebnog zakona proistekla je kako zbog potrebe privrede i faktoring industrije, tako i
potrebe očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
Kada je reč o privredi, faktoring je finansijska usluga koja omogućava brže i lakše finan-
siranje obrtnih sredstava, zaštitu od kreditnog rizika, upravljanje potraživanjem i usluge na-
plate potraživanja. Namenjen je prevashodno malim i srednjim preduzećima, koja imaju
otežan pristup bankarskim sredstvima usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih
sredstava obezbeđenja. Za razliku od kredita, gde se odluka o kreditiranju zasniva na bonitetu
firme i kolateralu koji firma može da obezbedi, što predstavlja otežavajuću okolnost za većinu
srpskih kompanija, kod faktoringa je kvalitet potraživanja ispred kvaliteta kolaterala. Premda
kreditni bonitet preduzeća nije nevažan, njegov značaj kod faktoringa je sekundaran u odnosu
na kvalitet potraživanja. Od značaja je i okolnost da faktor nudi kompletnu uslugu naplate po-
traživanja, čime se preduzeću oslobađaju dodatni resursi.
Faktoring je važan i za izvoznike, jer prebacivanjem kreditnog rizika sa izvoznika
na faktora ublažava rizik širenja na strana tržišta, čime se povećavaju konkurentnost i
izvozni potencijal domaćih izvoznih kompanija.
Najzad, kada je reč o uticaju faktoringa, koji je postao važna finansijska aktivnost posebno
za mala i srednja preduzeća, zabeležen je značajan rast ne samo na domaćem finansijskom
tržištu, već i na svetskom. Tako je, prema podacima međunarodnih faktoring udruženja, uku-
pan promet svetskog faktoring tržišta u 2012. godini iznosio više od 2,1 triliona evra, pri čemu
faktoring beleži imponzantan rast u Evropi i Aziji, dok na američkom kontinentu beleži pad.
Što se tiče finansijskog sistema Republike, prilikom donošenja odluke o izradi zakona kojim
bi bili uređeni poslovi faktoringa uzeti su u obzir i podaci o obimu prometa domaćeg fakto-
ring tržišta kojima raspolaže Sekcija za faktoring Privredne komore Beograda. Tom prilikom
je utvrđeno da je promet domaćeg faktoring tržišta sa 150 miliona evra u 2006. godini uvećan
na više od 700 miliona evra u 2012. godini, s tendencijom daljeg rasta. Samim tim, postalo je
nesumnjivo da je faktoring industrija postala veoma bitan činilac našeg finansijskog tržišta.
Predmet uređivanja i definicije pojmova

Zakonom se, shodno članu 1, uređuju pojam i predmet faktoringa, učesnici u faktoringu,
uslovi i način obavljanja faktoringa, vrste faktoringa, prava i obaveze učesnika u faktoringu,
ugovor o faktoringu, obrnuti faktoring i nadzor nad obavljanjem faktoringa.

Priručnik FINANSIRANJE KROZ POSAO FAKTORINGA
Članom 2. Zakona date su definicije pojedinih izraza, upotrebljenih u ovom zakonu.

Tako je faktoring definisan kao finansijska usluga kupoprodaje postojećeg nedospelog ili bu-
dućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pruža-
nja usluga u zemlji i inostranstvu. Shodno navedenom, predmet faktoringa može biti svako
postojeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno, s rokom dospelosti do
godinu dana od dana prodaje robe, odnosno pružanja usluge, novčano potraživanje ko-
je je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, zaključenog između
pravnih lica i preduzetnika.
Učesnici u faktoringu
Učesnici u faktoringu su ustupilac, faktor i dužnik.
USTUPILAC prodaje faktoru svoje potraživanje od dužnika, koje je nastalo po osnovu ugovo-
ra o prodaji robe ili pružanja usluga. Ustupilac može biti banka, privredno društvo i predu-
zetnik sa sedištem u Republici, odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u
skladu sa domicilnim propisima.
FAKTOR je učesnik u poslu faktoringa koji kupuje potraživanje, koje je predmet ugovora o
faktoringu, od ustupioca. Faktor može biti banka, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje
banaka, privredno društvo, koje je organizovano kao akcionarsko društvo ili društvo s
ograničenom odgovornošću, sa sedištem u Republici i koje ima odobrenje ministarstva nad-
ležnog za poslove finansija (dalje: Ministarstvo) za obavljanje poslova faktoringa, kao i strana
banka i strano privredno društvo, ali isključivo u međunarodnom faktoringu.
DUŽNIK u poslovima faktoringa može biti banka, privredno društvo i preduzetnik sa se-
dištem u Republici, odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa
domicilnim propisima.
Predmet faktoringa
Zakonom je predviđeno da predmet faktoringa može biti i svako postojeće nedospelo ili bu-
duće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje pravnog lica i preduzetnika koje je
nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga zaključenog sa korisnikom sred-
stava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine ili budžeta jedinica lokal-
ne samouprave, kao i korisnikom sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Predmet faktoringa mogu biti i buduća potraživanja ukoliko su odrediva i ako ugovor o
faktoringu sadrži podatke o dužniku. Odredba u ugovoru o faktoringu kojom se vrši prodaja
budućeg potraživanja proizvodi pravno dejstvo momentom nastanka tog potraživanja.
Iz obavljanja poslova faktoringa isključena su potraživanja nastala po osnovu prodaje
robe ili pružanja usluga za lične, porodične ili potrebe domaćinstva.
Uslovi za obavljanje faktoringa

Članom 5. Zakona propisano je da privredno društvo, osnovano u Republici radi obavljanja
faktoringa, može da obavlja ove poslove ukoliko:
- ispunjava uslove propisane ovim zakonom u pogledu kapitala društva, i
- ima odobrenje Ministarstva za obavljanje posla faktoringa.
Radi sprečavanja rizične alokacije kapitala, Zakonom je propisano da privredno društvo,
koje je osnovano u Republici radi obavljanja faktoringa, može obavljati samo posao fak-
toringa i sa faktoringom srodne ili povezane poslove.

Osnovni novčani kapital

Članom 6. Zakona propisano je da faktoring društvo mora imati osnovni novčani kapital
u iznosu koji ne može biti manji od 40.000.000 dinara.
Ovaj osnovni novčani kapital faktoring društvo može koristiti za potrebe svog poslovanja,
ali je Zakonom propisano da kapital faktoring društva, tokom njegovog poslovanja, uvek
mora da bude u visini koja nije manja od propisanog iznosa osnovnog novčanog kapi-
tala.
Odobrenje za obavljanje poslova faktoringa

ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA za obavljanje posla faktoringa, shodno članu 7. Za-
kona, Ministarstvu podnosi osnivač faktoring društva ili lice koje on ovlasti. Uz zahtev se
podnosi i ovim članom Zakona propisana dokumentacija.
Po ispunjenju propisanih uslova, Ministarstvo o zahtevu odlučuje rešenjem, koje je konač-
no u upravnom postupku.
U roku od deset dana, od dana dobijanja rešenja Ministarstva kojim se faktoring društvu
izdaje odobrenje za obavljanje poslova faktoringa, osnivač privrednog društva ili lice koje
on ovlasti dužan je da podnese prijavu za upis faktoring društva u registar privrednih
subjekata.
Podaci o izdatim odobrenjima za obavljanje poslova faktoringa evidentiraju se u registru
faktoringa koji će voditi Agencija za privredne registre i koji će biti uspostavljen u roku
od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Uspostavljanjem Registra faktoringa
obezbediće se dodatna transparentnost u poslovanju faktoring industrije.
Odobrenje za obavljanje posla faktoringa prestaje da važi:
1) na osnovu zahteva faktoring društva - danom donošenja rešenja Ministarstva kojim se
zahtev usvaja;
2) prestankom faktoring društva - danom brisanja iz registra privrednih društava po osno-
vu sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, odnosno postupka stečaja.
Odobrenje za obavljanje posla faktoringa može biti i oduzeto faktoring društvu rešenjem
koje Ministarstvo donosi u sledećim slučajevima:
1) ako se u postupku nadzora utvrdi da je faktoring društvo prestalo da ispunjava propisani
uslov u pogledu kapitala društva;
2) ako se u postupku nadzora utvrdi da je odobrenje za obavljanje poslova faktoringa dato na
osnovu neistinitih podataka;
3) ako se u postupku nadzora utvrdi da faktoring društvo nije u propisanom roku obavestilo
Ministarstvo o promeni podataka.
Podaci o oduzetim odobrenjima za obavljanje poslova faktoringa evidentiraju se u Regi-
stru faktoringa, odmah po prijemu rešenja Ministarstva.
Vrste faktoringa
Članom 11. Zakona predviđeno je da se faktoring može obavljati kao domaći i međunarod-
ni faktoring.
DOMAĆI FAKTORING je faktoring čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog prodajom
robe ili pružanjem usluga između domaćih lica na unutrašnjem tržištu.
MEĐUNARODNI FAKTORING je faktoring čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog u
spoljnotrgovinskom prometu robe, odnosno usluga, u smislu zakona kojim se uređuje spolj-

notrgovinsko poslovanje. Može se obavljati u jednofaktorskom sistemu, kad u faktoringu

učestvuje samo jedan faktor, ili u dvofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuju faktor
sa sedištem u Republici i faktor sa sedištem u inostranstvu.
Ukoliko se međunarodni faktoring obavlja u dvofaktorskom sistemu, faktor je u obavezi
da zaključi interfaktorski ugovor i da preduzme radnje i mere poznavanja i praćenja stranke,
u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Interfaktorski ugovor, koji zaključuju faktor sa sedištem u Republici i faktor sa sedištem
u inostranstvu, zaključuje se koristeći međunarodno priznati i prihvaćeni pravni i teh-
nički okvir koji su razvila međunarodna udruženja, naročito Factors Chain International
(FCI) i International Factors Group (IFG).
Kako domaći, tako i međunarodni faktoring mogu biti ugovoreni bez regresa ili sa re-
gresom.
Dok faktoring bez regresa podrazumeva da je faktor preuzeo rizik naplate potraži-
vanja, odnosno rizik nesposobnosti plaćanja od strane dužnika, na sebe, dotle faktoring sa
regresom podrazumeva da ustupilac odgovara faktoru za naplativost potraživanja na
dan dospelosti potraživanja.
Kad je ugovoren faktoring sa regresom, faktor ima pravo da zahteva namirenje od
dužnika, ustupioca ili od obojice u isto vreme, u granicama odgovornosti dužnika i
ustupioca, ako nije drugačije ugovoreno, uz obavezu faktora da, u roku od osam dana od
dana dospelosti potraživanja, obavesti ustupioca da naplata potraživanja nije izvršena. Nakon
ostvarenog regresa faktora prema ustupiocu, faktor je dužan da potraživanje vrati ustupiocu.
Ukoliko se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je ugovoren faktoring sa regresom ili
faktoring bez regresa, smatraće se da je ugovoren faktoring sa regresom.
Članom 18. Zakona data je i definicija obrnutog faktoringa, kao posebne vrste faktoringa
koji se ugovara između faktora i dužnika iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u
zemlji i inostranstvu, na osnovu koga faktor, preuzimanjem faktura od dužnika, preuzima
njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima, a ima pravo naplate od dužnika u roku
iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu, uz obavezu dužnika
da obezbedi saglasnost poverioca.
Korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine ili
budžeta jedinica lokalne samouprave, kao i korisnici sredstava organizacija za obave-
zno socijalno osiguranje NE MOGU biti učesnici u obrnutom faktoringu.
Ugovor o faktoringu
Članom 19. Zakona propisano je da se faktoring može obavljati samo na osnovu ugo-
vora zaključenog u pisanoj ili elektronskoj formi, koji, shodno članu 20. ovog zakona, na-
ročito sadrži:
1) podatke o ugovornim stranama;
2) podatak o vrsti faktoringa;
3) osnov i podatke o potraživanju koje je predmet ugovora;
4) iznos, način obračuna i isplate otkupljenog potraživanja ustupiocu;
5) iznos, način obračuna i isplate naknade faktoru;
6) pravo faktora na kamatu i druge troškove, koji mogu proisteći iz realizacije ugovora;
7) datum zaključivanja ugovora;
8) potpise zakonskih zastupnika svake ugovorne strane, drugog lica ovlašćenog za potpisiva-
nje ugovora ili punomoćnika ovih lica.

Ugovor o faktoringu prestaje da važi istekom roka na koji je zaključen, a ako nije zaključen
na određeni rok, ne može prestati pre nego što sva prodata potraživanja ne budu naplaćena ili
regresirana od strane ustupioca.
Ugovori o faktoringu jednog ustupioca zaključeni sa različitim faktorima, a koji
imaju za predmet prodaju istog potraživanja, zabranjeni su i svaki takav naknadno za-
ključen ugovor ništav je.
Prodaja i naplata potraživanja

Prodaju svakog potraživanja određenog ugovorom o faktoringu ustupilac vrši uz istovre-
menu predaju faktoru propisane dokumentacije, o čemu se sačinjava poseban dokument.
Ova dokumentacija, shodno članu 32. Zakona, predstavlja verodostojnu ispravu u postupku
izvršenja, u kom se, uz dokumentaciju, dostavlja i dokaz o osnovu prenosa potraživanja.
Ustupilac je u obavezi da dostavi dužniku obaveštenje o prodaji potraživanja u pi-
sanoj ili elektronskoj formi. Ovo obaveštenje može biti učinjeno za sva potraživanja koja su
predmet ugovora o faktoringu, bez obzira na to da li ona postoje u vreme zaključenja ugovora
ili ne, i mora sadržati informacije o ugovoru o faktoringu, podatke o faktoru kojem je
dužnik u obavezi da plati i instrukcije za plaćanje. Ukoliko se obaveštenje odnosi na jedno
ili više postojećih potraživanja, isto mora da sadrži broj fakture, iznos potraživanja i valutu
plaćanja.
Nakon prijema obaveštenja, dužnik je u obavezi da potraživanje isplati faktoru.
Naplatu dospelih potraživanja faktor vrši u svoje ime i za svoj račun.
Važno je napomenuti da je Zakonom propisano da u slučaju kada je prodaja potraživa-
nja zabranjena ugovorom između ustupioca i dužnika ili dužnikovim opštim uslovima
poslovanja, ovakva zabrana nema pravnog dejstva na prodaju potraživanja faktoru,
koja je izvršena na osnovu ugovora o faktoringu i u skladu sa ovim zakonom, osim ako
drugačije nije uređeno međunarodnim ugovorom. Propisana ništavost klauzule o zabrani pro-
daje potraživanja iz osnovnog ugovora o prometu robe i usluga biće od posebnog značaja
svim privrednim subjektima, koji sada imaju punu slobodu raspolaganja svojim pravom na
potraživanje.
Preuzimajući dobra iskustva iz domaće i uporedno-pravne prakse, Zakonom je propisano
da je dalja prodaja i prenos potraživanja sa faktoring društva na drugo faktoring druš-
tvo dozvoljena, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Prava, obaveze i odgovornosti učesnika u poslu faktoringa

Zakonom su propisana i određena prava, kao i obaveze koje faktor i ustupilac, kao učesnici
u poslu faktoringa, imaju.
Tako je članom 28. Zakona propisano da faktor ima obavezu da vodi urednu i ažurnu
evidenciju otkupljenih potraživanja, koju je dužan pokazati nadležnim organima u postup-
ku nadzora nad obavljanjem poslova faktoringa, kao i obavezu da savesno upravlja otku-
pljenim potraživanjima, sa pažnjom dobrog privrednika.
Što se tiče ustupioca, članom 29. Zakona propisano je da je ustupilac odgovoran fakto-
ru za osnovanost i vrednost potraživanja koja su predmet ugovora o faktoringu. Osim
navedenog, ustupilac garantuje faktoru da su prodata potraživanja oslobođena zaloge,
prigovora, tereta i ostalih prava trećih lica, odnosno da su po svim osnovama nesporna,
osim ako nije drugačije ugovoreno. Kada garancija ustupioca nije isključena ugovorom o fak-

toringu, a utvrdi se da su prodata potraživanja opterećena zalogom, odnosno na bilo koji na-
čin osporena od strane dužnika ili trećeg lica, faktor ima pravo regresa od ustupioca čak i u
slučaju kad je ugovoren faktoring bez regresa.
Nadzor nad obavljanjem poslova faktoringa

Nadležnosti u vršenju nadzora nad obavljanjem poslova faktoringa zavise od okolnosti da
li se nadzor vrši kod faktoring društva ili kod banaka.
Ukoliko se vrši nadzor nad obavljanjem poslova kod faktoring društava, ovaj nadzor
vrši Ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ, u skladu sa posebnim propisima kojima su
utvrđene njihove nadležnosti.
Nadzor nad obavljanjem poslova faktoringa kod banaka vrši Narodna banka Srbije, u
skladu sa propisima o bankama.
U slučaju da se u postupku nadzora utvrdi nezakonito postupanje, čl. 34. i 35. Zakona pro-
pisani su prekršaji i prekršajne, novčane kazne za učinioce.
Prelazne i završne odredbe

Članom 36. Zakona propisano je da su privredna društva koja obavljaju poslove faktorin-
ga, a koja su osnovana pre stupanja na snagu ovog zakona, dužna da svoje poslovanje usklade
sa odredbama ovog zakona na način propisan ovim članom Zakona. Rok za usklađivanje nji-
hovog poslovanja je šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 24.
januara 2014. godine.
Prelaznim odredbama Zakona propisano je i da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje
pitanje uslova za obavljanje poslova faktoringa, a koje se odnose na kapital i odobrenje za
obavljanje poslova faktoringa, ne primenjuju na privredno društvo koje je Republika osnovala
posebnim zakonom radi finansiranja izvoza, a koje poslovanje obavlja u skladu sa tim poseb-
nim zakonom.
Odredbe ovog zakona se, takođe, ne primenjuju ni na ugovore o faktoringu zaključene
pre dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakon o faktoringu i budžetski korisnici

Zakon je stupio na snagu 24.7.2013. godine. Odloženu primenu imala je samo odredba člana
2. stav 2. ovog zakona, koja je stupila na snagu 1.5.2014. godine.
Podsećamo da je ovom odredbom propisano da predmet faktoringa može biti i svako posto-
jeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje pravnog lica i pre-
duzetnika koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga zaključenog sa ko-
risnikom sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine ili budžeta jedinica
lokalne samouprave, kao i korisnikom sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, osnovna razlika u odnosu na Zakonom datu opštu definiciju predmeta faktoringa je ta
što je potraživanje, koje je predmet posla faktoringa u smislu člana 2. stav 2. Zakona, nastalo po
osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga zaključenog isključivo sa budžetskim korisni-
kom.
Što se tiče uloge budžetskih korisnika u poslu faktoringa, budžetski korisnici, shodno članu
2. stav 2. Zakona, u poslu faktoringa mogu učestvovati isključivo u svojstvu dužnika, ali ne i

u svojstvu ustupioca, odnosno poverioca iz osnovnog posla iz kog je nastalo potraživanje

koje je predmet posla faktoringa.
Premda je stupanje na snagu Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komerci-
jalnim transakcijama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012) bitno popravilo situaciju u pogledu disci-
plinovanosti budžetskih korisnika u izmirivanju svojih obaveza, nesporno je da su budžetski ko-
risnici, do tog trenutka, svoje obaveze izmirivali s zakašnjenjem u odnosu na ugovorene rokove.
Stupanjem na snagu tog zakona, kao i objavljivanjem Pregleda iz registra po Zakonu o rokovima
izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama na sajtu Ministarstva finansija, čiji se
podaci uredno ažuriraju, stanje je promenjeno u korist dobavljača budžetskih korisnika, ali time
nije umanjen značaj koji bi primena posla faktoringa imala u ovim slučajevima.
Propisivanjem mogućnosti iz odredbe iz člana 2. stav 2. Zakona stvara se, zapravo, dodatna
sigurnost za sva pravna lica i preduzetnike, kao poverioce budžetskih korisnika, da će njihova
potraživanja, ukoliko ne mogu biti naplaćena direktno od dužnika u ugovorenim rokovima, biti
naplaćena realizacijom posla faktoringa.
Naime, na početku smo naveli da je faktoring Zakonom definisan kao finansijska usluga kupo-
prodaje potraživanja. Stoga, realizacija posla faktoringa obuhvata i, kako je navedeno u Zakonu,
pravo faktora na ugovorenu naknadu, kamatu i druge troškove koji mogu proisteći iz realizacije
ovog posla, a što, istovremeno, predstavlja obavezu ustupioca, odnosno poverioca iz osnovnog
posla. Situacija u kojoj bi budžetski korisnik učestvovao u poslu faktoringa u svojstvu ustupioca,
podrazumevala bi dodatni trošak na teret budžeta, bez obzira na okolnost brže i sigurnije na-
plate potraživanja budžetskog korisnika, a što nije prihvatljivo u trenutnim okolnostima visokog
budžetskog deficita.
Isto tako, treba skrenuti pažnju da budžetski korisnici mogu učestvovati samo u, takozva-
nom, direktnom ili pravom faktoringu, ali ne i u obrnutom faktoringu. Naime, članom 18.
Zakona decidno je propisano da korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autono-
mne pokrajine ili budžeta jedinica lokalne samouprave, kao i korisnici sredstava organizacija za
obavezno socijalno osiguranje ne mogu biti učesnici u obrnutom faktoringu, koji je ovim članom
Zakona definisan kao posebna vrsta faktoringa koji se ugovara između faktora i dužnika iz ugo-
vora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu, a na osnovu koga faktor, preuzi-
manjem faktura od dužnika, preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima, i ima pravo
naplate od dužnika u roku iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu, uz
obavezu dužnika da obezbedi saglasnost poverioca.
Razlog za propisivanjem odložene primene člana 2. stav 2. Zakona je, kako je navedeno u
obrazloženju datom uz Predlog ovog zakona, potreba da se u budžetu blagovremeno obezbe-
di odgovarajući iznos sredstava za izmenu softverskog programa sistema za izvršenje budžeta
(FMIS), koji se koristi u svrhu kontrole i realizacije plaćanja, kao i relevantnog izveštavanja od
strane Uprave za trezor. Pomenuta izmena FMIS-a zahteva da se, najpre, utvrdi detaljna funkcio-
nalna specifikacija, koja najbliže opisuje poslovni proces koji proizlazi iz donetih zakonskih i pod-
zakonskih akata, a, potom, da se uradi adekvatna procena vremena potrebnog za sprovođenje
ove izmene, uključujući i angažovanje različitih stručnjaka od strane pružaoca usluga.
Dakle, počev od 1. maja 2014. godine, kada su stupile na snagu i odredbe člana 2. stav 2. Za-
kona, pravna lica i preduzetnici, kao ustupioci i poverioci iz osnovnog posla, imaju pravnu
i zakonsku mogućnost da svoja potraživanja prema budžetskim korisnicima, kao dužni-
cima iz osnovnog posla, prodaju faktorima i na taj način brže dođu do finansijskih sred-
stava. Faktička mogućnost primene ovih odredbi Zakona zavisiće, ipak, od prilagođenosti sof-
tverskog programa trezorskog poslovanja da adekvatno isprati ovaj atraktivan način finansiranja
privrednih subjekata, koji nesumnjivo može doprineti većem poverenju i sigurnosti privrednih
subjekata prilikom stupanja u ugovorne odnose sa budžetskim korisnicima.

2. PODZAKONSKI PROPISI KOJIMA JE UREĐENO

OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA
Z akonom o faktoringu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 - dalje: Zakon) uređuju se pojam i pred-
met faktoringa, učesnici u faktoringu, uslovi i način obavljanja faktoringa, vrste faktoringa,
prava i obaveze učesnika u faktoringu, ugovor o faktoringu, obrnuti faktoring i nadzor nad obav-
ljanjem faktoringa.
Članom 5. Zakona propisano je da privredno društvo, osnovano u Republici radi obavljanja
faktoringa, može da obavlja ove poslove ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom u pogledu
kapitala društva i koje ima odobrenje za obavljanje posla faktoringa. Obavezu pribavljanja odobre-
nja za obavljanje posla faktoringa imaju samo privredna društva, ali ne i banke, koje ove poslove
obavljaju u skladu s propisima o bankama.
Odobrenje za obavljanje posla faktoringa izdaje ministarstvo nadležno za poslove finansija, a
na osnovu zahteva koji tom ministarstvu podnosi osnivač faktoring društva ili lice koje on ovlasti i
uz koji je podneta propisana dokumentacija, kako je to navedeno u članu 7. Zakona. Stavom 9. ovog
člana Zakona propisano je da ministar nadležan za poslove finansija propisuje bliže uslove i način
izdavanja odobrenja.
Podaci o izdatim i oduzetim odobrenjima za obavljanje poslova faktoringa evidentiraju se u
Registru faktoringa koji vodi Agencija za privredne registre, a sadržinu ovog registra, shodno članu
10. stav 5. Zakona, propisuje ministar nadležan za poslove finansija.
U skladu s navedenim doneti su:
- Pravilnik o sadržini Registra faktoringa („Sl. glasnik RS”, br. 93/2013, stupio na snagu
26.10.2013. godine) i
- Pravilnik o bližim uslovima i načinu izdavanja odobrenja za obavljanje posla faktoringa
(„Sl. glasnik RS”, br. 93/2013, stupio na snagu 26.10.2013. godine - dalje: Pravilnik).
Pravilnik o sadržini Registra faktoringa

Pravilnikom o sadržini Registra faktoringa uređuje se ne samo sadržina Registra faktoringa,
već i dokumentacija na osnovu koje se vrši evidencija podataka.
Predmet evidentiranja, prema članu 2. ovog pravilnika, su podaci iz rešenja o izdatim i odu-
zetim odobrenjima za obavljanje posla faktoringa, koja donosi ministarstvo nadležno za poslove
finansija.
Članom 3. Pravilnika o sadržini Registra faktoringa propisani su podaci koji se unose u Registar
faktoringa, a koji se odnose kako na rešenja o izdatim i oduzetim odobrenjima za obavljanje posla
faktoringa, tako i na privredno društvo na koje se rešenje odnosi.
Odredbama čl. 4. i 5. ovog pravilnika uređuju se način evidentiranja i objavljivanja podataka,
a što može biti od posebnog značaja za privredne subjekte, imajući u vidu da propisani način evi-
dentiranja ne nameće bilo kakve troškove učesnicima na faktoring tržištu.
Naime, predviđeno je da se podaci u Registru faktoringa evidentiraju po službenoj duž-
nosti, odmah po prijemu rešenja ministarstva nadležnog za poslove finansija, a kojim se iz-
daje ili oduzima odobrenje za obavljanje posla faktoringa. Podaci se objavljuju na internet

strani Agencije za privredne registre, u posebnom delu pod nazivom Registar faktoringa koji je
već u pripremi, a na istoj strani objavljuje se i rešenje nadležnog ministarstva.
Registar faktoringa sadrži podatke o:
- tačnom vremenu (dan, čas i minut) prijema u Agenciji za privredne registre rešenja ministarstva
kojim se izdaje, odnosno oduzima odobrenje za obavljanje posla faktoringa;
- rešenju ministarstva kojim se izdaje, odnosno oduzima odobrenje za obavljanje posla faktoringa
i to nazivu donosioca, broju rešenja i datumu donošenja rešenja;
- privrednom društvu na koje se rešenje odnosi i to poslovnom imenu i matičnom broju, preko kog
je moguće pristupiti svim podacima koje o ovom privrednom društvu sadrži Registar privrednih
subjekata;
- broju pod kojim je rešenje zavedeno u Registru.
Podaci se, kako je prethodno navedeno, evidentiraju u Registru po službenoj dužnosti, od-
mah po prijemu rešenja Ministarstva finansija u Agenciji za privredne registre. Istovremeno sa
objavljivanjem podataka objavljuje se i skenirani primerak rešenja ovog ministarstva kojim se iz-
daje, odnosno oduzima odobrenje za obavljanje posla faktoringa.
Podacima u Registru faktoringa, kao jedinstvenoj, centralnoj, elektronskoj bazi podataka o
izdatim i oduzetim odobrenjima za obavljanje poslova faktoringa, može se pristupiti pretragom
preko zbirne liste faktoring društava ili pretragom podataka o faktoring društvima.
Lista faktoring društava sadrži broj iz Registra, poslovno ime faktoring društva, matični broj
faktoring društva, te broj i datum rešenja ministarstva. Uvid u podatke pojedinačnog faktoring
društva vrši se odabirom tog društva sa liste.
Drugi način pretraživanja, odnosno pretraživanje podataka upisanih u Registar faktoringa, vrši
se prema tri osnovna kriterijuma, i to po:
- subjektima, unošenjem podataka o matičnom broju privrednog društva na koje se rešenje od-
nosi;
- broju pod kojim je u Registru evidentirano rešenje ministarstva nadležnog za poslove finansija,
unosom broja pod kojim je rešenje ministarstva uneto u Registar;
- broju rešenja ministarstva kojim se izdaje, odnosno oduzima odobrenje za obavljanje posla fak-
toringa.
Registar faktoringa je počeo sa radom 22. oktobra 2013. godine.
Pravilnik o bližim uslovima i načinu izdavanja

odobrenja za obavljanje posla faktoringa
Pravilnikom se propisuju bliži uslovi i način izdavanja odobrenja za obavljanje posla faktoringa
(dalje: odobrenje).
Članom 2. Pravilnika propisano je da zahtev za izdavanje odobrenja mogu podneti osni-
vač faktoring društva ili lice koje on ovlasti. Sadržina zahteva propisana je članom 3. ovog pra-
vilnika, u kom je navedeno da zahtev naročito sadrži:
• podatke o osnivačima faktoring društva, i to:
- za osnivače fizička lica - ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni matični broj građana
za državljane Republike Srbije, odnosno broj pasoša i naziv zemlje izdavanja pasoša za strane
državljane;
- za osnivače pravna lica - poslovno ime i sedište osnivača, pravnu formu, broj i datum akta o upisu
osnivača u registar organa koji je prema propisima zemlje sedišta osnivača nadležan za vođenje
registra privrednih subjekata, odnosno pravnih lica, matični i/ili poreski broj osnivača;
• podatke o odgovornom licu faktoring društva - ime i prezime, adresu prebivališta i jedin-
stveni matični broj građana za državljane Republike Srbije, odnosno broj pasoša i naziv zemlje
izdavanja pasoša za strane državljane.

U slučaju kada zahtev za izdavanje odobrenja ne podnosi osnivač, već ga podnosi ovla-
šćeno lice, zahtev mora sadržati i sledeće podatke o:
- ovlašćenom licu - ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni matični broj građana za držav-
ljane Republike Srbije, odnosno broj pasoša i naziv zemlje izdavanja pasoša za strane državljane,
kao i broj kontakt telefona;
- ovlašćenju - broj i datum ovlašćenja na osnovu kojeg ovlašćeno lice podnosi zahtev, kao i po-
datak o tome da li je lice ovlašćeno da preduzima sve radnje u postupku izdavanja odobrenja ili
samo pojedine, u ovlašćenju navedene radnje.
Zahtev za izdavanje odobrenja mora biti datiran i potpisan od strane podnosioca zahteva.
Članom 4. Pravilnika propisano je da se uz zahtev podnosi dokumentacija propisana članom 7.
stav 2. Zakona i data su pojašnjenja određenih pojmova iz ovog pravilnika. Tako se:
1) osnivačkim aktom faktoring društva smatra odluka ili ugovor o osnivanju, sačinjeni u skladu sa
zakonom kojim se uređuju privredna društva, koji su datirani i uredno overeni;
2) overenom izjavom osnivača o iznosu njihovih udela/akcija u faktoring društvu smatra datirana i
uredno overena izjava osnivača fizičkog lica, odnosno izjava zakonskog zastupnika u osnivaču
pravnom licu o visini novčanih i nenovčanih uloga (izraženih u procentima i u apsolutnom izno-
su) na osnovu kojih osnivači stiču udele/akcije u faktoring društvu;
3) overenom izjavom osnivača da će osnovni novčani kapital u iznosu koji je propisan Zakonom o
faktoringu biti uplaćen na račun kod poslovne banke smatra datirana i uredno overena izjava
osnivača fizičkog lica, odnosno izjava zakonskog zastupnika u osnivaču pravnom licu o tome da
osnivač raspolaže sopstvenim novčanim sredstvima u iznosu iz člana 6. stav 1. Zakona i da će ih
uplatiti na račun kod poslovne banke;
4) overenom izjavom osnivača o poreklu finansijskih sredstava smatra datirana i uredno overena
izjava osnivača fizičkog lica, odnosno izjava zakonskog zastupnika u osnivaču pravnom licu u
kojoj se navodi poreklo sredstava koja predstavljaju osnovni novčani kapital.
Članom 5. Pravilnika propisano je da se dokumentacija, propisana ovim pravilnikom, dostavlja
u originalu ili u overenoj kopiji, a ako je na stranom jeziku, uz original ili overenu kopiju dostavlja
se i overen prevod na srpski jezik. Istovremeno, naglašeno je da je za istinitost podataka navedenih
u zahtevu za izdavanje odobrenja i verodostojnost dokumentacije odgovoran podnosilac zahteva.
Istovremeno, poslednjim stavom člana 5. Pravilnika propisano je da je osnivač faktoring
društva ili ovlašćeno lice dužan da svaku promenu podataka propisanih ovim pravilnikom
i dokumentaciju o tome dostavi Ministarstvu odmah, a najkasnije u roku od deset dana
od dana nastale promene. Ovo je bitna odredba, sadržana i u samom Zakonu, a u slučaju ne-
postupanja po istoj, to može biti osnov za donošenje rešenja kojim se faktoring društvu oduzima
odobrenje za obavljanje posla faktoringa.
Članom 6. Pravilnika propisano je da se, po prijemu zahteva za izdavanje odobrenja, proverava
da li zahtev sadrži propisane podatke, da li je uz zahtev dostavljena propisana dokumentacija, te
da li su ispunjeni propisani uslovi za izdavanje odobrenja.
Istom odredbom ovog pravilnika propisano je da rešenje kojim se izdaje odobrenje za obavlja-
nje posla faktoringa naročito sadrži:
1) podatke o podnosiocu zahteva;
2) podatke o osnivačima faktoring društva;
3) podatke o odgovornom licu faktoring društva;
4) podatke o iznosu i datumu uplate osnovnog novčanog kapitala na račun kod poslovne banke;
5) podatke o iznosu udela/akcija osnivača u faktoring društvu.
Primerak rešenja Ministarstvo po službenoj dužnosti dostavlja organu, odnosno organizaciji
koja vodi registar izdatih i oduzetih odobrenja za obavljanje poslova faktoringa, čime su privredni
subjekti, koji obavljaju posao faktoringa, oslobođeni bilo kakvih troškova evidentiranja rešenja u
Registru faktoringa.

3. PODNOŠENJE ZAHTEVA
ZA OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA
P rethodno je navedeno da je članom 5. Zakona o faktoringu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 - da-
lje: Zakon) propisano da privredno društvo, osnovano u Republici radi obavljanja faktoringa,
može obavljati ove poslove samo ukoliko, osim ispunjenja uslova u pogledu kapitala društva, ima i
odobrenje za obavljanje posla faktoringa, koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove finansija, a
na osnovu zahteva koji tom ministarstvu podnosi osnivač faktoring društva ili lice koje on ovlasti,
na način propisan članom 7. Zakona.
Članom 7. stav 9. Zakona propisano je da ministar nadležan za poslove finansija propisuje bliže
uslove i način izdavanja odobrenja, na osnovu čega je donet Pravilnik o bližim uslovima i načinu
izdavanja odobrenja za obavljanje posla faktoringa („Sl. glasnik RS”, br. 93/2013 - dalje: Pra-
vilnik) dok se podaci o izdatim i oduzetim odobrenjima za obavljanje poslova faktoringa evidenti-
raju u Registru faktoringa koji vodi Agencija za privredne registre, čiju je sadržinu, na osnovu člana
10. stav 5. Zakona, propisao takođe ministar nadležan za poslove finansija donošenjem Pravilnika
o sadržini Registra faktoringa („Sl. glasnik RS”, br. 93/2013).
Analizom do sada podnetih i obrađenih zahteva za izdavanje odobrenja za obavljanje posla
faktoringa, kao i kontrole dokumentacije podnete uz zahtev, uočeni su određeni propusti, na koje
skrećemo pažnju, s obzirom da će otklanjanje istih doprineti bržem i efikasnijem odlučivanju po
podnetim zahtevima.
Zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje posla faktoringa

Članom 2. Pravilnika propisano je da zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje posla
faktoringa (dalje: zahtev) ministarstvu nadležnom za poslove finansija podnosi osnivač fak-
toring društva ili lice koje on ovlasti, odnosno ovlašćeno lice.
U vezi s navedenim, jedan od prvih propusta koji se čini prilikom podnošenja zahteva odno-
si se na samog podnosioca. Naime, umesto, kako je u Pravilniku navedeno, osnivača fakto-
ring društva ili ovlašćenog lica, zahtev podnosi samo faktoring društvo.
Stoga se napominje da se može razmatrati samo onaj zahtev koji je podnet od strane
podnosioca navedenog u članu 2. Pravilnika, kao lica koje može inicirati postupak
odlučivanja o izdavanju odobrenja za obavljanje posla faktoringa kod ministarstva
nadležnog za poslove finansija.
Članom 3. Pravilnika propisano je da zahtev naročito sadrži sledeće podatke:

1) podatke o osnivačima faktoring društva, i to:
(1) za osnivače fizička lica - ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni matični broj građana
za državljane Republike Srbije, odnosno broj pasoša i naziv zemlje izdavanja pasoša za strane
državljane;
(2) za osnivače pravna lica - poslovno ime i sedište osnivača, pravnu formu, broj i datum akta o upi-
su osnivača u registar organa koji je prema propisima zemlje sedišta osnivača nadležan za vo-
đenje registra privrednih subjekata, odnosno pravnih lica, matični i/ili poreski broj osnivača;

2) podatke o odgovornom licu faktoring društva - ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni
matični broj građana za državljane Republike Srbije, odnosno broj pasoša i naziv zemlje izdava-
nja pasoša za strane državljane.
Obaveza podnošenja dokumentacije uz zahtev, a koja sadrži neke od prethodno navedenih
podataka, nije od uticaja na propisanu sadržinu samog zahteva. Upravo se, u tom smislu,
čini sledeći propust - veliki broj zahteva nije sačinjen u skladu sa članom 3. Pravilnika i ne
sadrži propisane podatke.
Takav zahtev se ne može smatrati urednim i po istom se ne može odlučivati, te se
ukazuje na potrebu da se u zahtevu navedu svi propisani podaci o osnivačima i odgo-
vornom licu faktoring društva.
U slučaju kada se zahtev podnosi preko ovlašćenog lica, članom 3. stav 2. Pravilnika propi-
sani su podaci koje je potrebno uneti u zahtev. Zakonom i Pravilnikom nije propisana obaveza
dostavljanja ovlašćenja, ali okolnost da je podnosilac, uz zahtev, dostavio i primerak ovlašćenja nije
od uticaja na obavezu da se u zahtevu navedu svi, članom 3. stav 2. Pravilnika propisani podaci.
Najzad, zahtev mora biti uredno datiran i potpisan od strane podnosioca zahteva. Oba-
veza da zahtev bude uredno datiran vrlo često se previdi, te, stoga, skrećemo pažnju na ovu
odredbu iz člana 3. stav 3. Pravilnika.
Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev

Članom 4. Pravilnika propisano je da se uz zahtev podnosi dokumentacija iz člana 7. stav 2.
Zakona.
Podsećamo da je ovom odredbom Zakona propisano da se uz zahtev podnosi sledeća doku-
mentacija:
1) osnivački akt faktoring društva;
2) podaci o osnivačima faktoring društva i to:
(1) za osnivače fizička lica - overena kopija lične karte ili očitana biometrijska lična karta za dr-
žavljane Republike, odnosno overena kopija pasoša za strane državljane, kao i uverenje nad-
ležnog organa, ne starije od šest meseci od dana podnošenja zahteva, da osnivač nije osuđen
pravosnažnom presudom na kaznu zatvora dužu od šest meseci, da se protiv njega ne vodi
krivični postupak i da mu nije izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti
ili dužnosti;
(2) za osnivače pravna lica - overena kopija rešenja ili drugog akta o upisu osnivača u registar or-
gana koji je prema propisima zemlje sedišta osnivača nadležan za vođenje registra privrednih
subjekata, odnosno pravnih lica, ne starije od šest meseci od dana podnošenja zahteva;
3) overena izjava osnivača o iznosu njihovih udela/akcija u faktoring društvu;
4) podaci o odgovornom licu faktoring društva: overena kopija lične karte ili očitana biometrijska
lična karta za državljane Republike, odnosno overena kopija pasoša za strane državljane, kao
i uverenje nadležnog organa, ne starije od šest meseci od dana podnošenja zahteva, da odgo-
vorno lice nije osuđeno pravosnažnom presudom na kaznu zatvora dužu od šest meseci, da se
protiv njega ne vodi krivični postupak i da mu nije izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja
poziva, delatnosti ili dužnosti;
5) overena izjava osnivača da će osnovni novčani kapital u iznosu iz člana 6. stav 1. Zakona biti
uplaćen na račun kod poslovne banke;
6) overena izjava osnivača o poreklu finansijskih sredstava iz prethodne tačke.
• OSNIVAČKI AKT FAKTORING DRUŠTVA - članom 4. stav 1. tačka 1) Pravilnika propisano je da
se osnivačkim aktom faktoring društva smatra odluka ili ugovor o osnivanju, sačinjeni u skladu

sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, koji su datirani i uredno overeni. Ukoliko je
osnivački akt menjan ili dopunjavan, uz zahtev se dostavlja integralna verzija osnivačkog akta,
propisno overena kod nadležnog organa.
• OVERENA IZJAVA OSNIVAČA O IZNOSU NJIHOVIH UDELA/AKCIJA U FAKTORING DRUŠTVU -
obavezu dostavljanja overene izjave osnivača da će osnovni novčani kapital u iznosu iz člana 6.
stav 1. Zakona biti uplaćen na račun kod poslovne banke overene izjave osnivača o poreklu tih
sredstava imaju samo novoosnovana faktoring društva.
Za razliku od novoosnovanih faktoring društava, privredna društva koja obavljaju poslove fak-
toringa, a koja su osnovana pre stupanja na snagu Zakona, nemaju obavezu dostavljanja overene
izjave osnivača da će osnovni novčani kapital u iznosu iz člana 6. stav 1. Zakona biti uplaćen na
račun kod poslovne banke, pa, samim tim, ni overene izjave osnivača o poreklu tih sredstava, kako
je i navedeno u članu 36. stav 2. Zakona i članu 4. stav 2. Pravilnika. Ova društva su u obavezi da
ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostave dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 6.
stav 2. Zakona, kojim je propisano da kapital faktoring društva uvek mora da bude u visini koja
nije manja od 40.000.000 dinara.
Pod dokazom o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 2. Zakona podrazumeva se knjigovodstve-
ni dokument (bruto stanje, zaključni list i slično), koji je uredno datiran i overen od strane li-
ca zaduženog za sačinjavanje knjigovodstvenih isprava. Knjigovodstveni dokument ne može biti
mnogo stariji od datuma podnošenja zahteva i mora sadržati verodostojan podatak o visini kapi-
tala faktoring društva, u smislu uslova iz člana 6. stav 2. Zakona.
• OVERA DOKUMENATA - u vezi sa propisanom overom dokumenata, koji se dostavljaju uz zahtev,
podseća se na način overe javnih isprava izdatih od strane inostranih organa.
Ukoliko je isprava izdata od strane organa države sa kojom Republika Srbija ima zaključen bi-
lateralni ugovor o oslobađanju od obaveze legalizacije javne isprave, dovoljno je da strana ispra-
va sadrži pečat i potpis ovlašćenog lica strane države, bez potrebe daljeg overavanja isprave pred
organima Republike Srbije. Republika Srbija trenutno ima potpisane sporazume o oslobađanju od
obaveze legalizacije sa 23 države.
U slučaju da isprava potiče iz države sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugo-
vor o oslobađanju od obaveze legalizacije javne isprave, tada je potrebno utvrditi da li je ta država
potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, tzv. Apostil
konvencije. Ukoliko se, dakle, radi o državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni
ugovor o oslobađanju od obaveze legalizacije javne isprave, a koja je potpisnica Apostil konvencije,
tada isprava, pored pečata i potpisa ovlašćenog lica strane države, mora biti snabdevena i pečatom
Apostil.
Na kraju, ukoliko se radi o državi koja nije obuhvaćena prethodno navedenim slučajevima,
odnosno o državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor o oslobađanju od
obaveze legalizacije javne isprave, niti je ta država potpisnica Apostil konvencije, mora se pristupi-
ti punoj legalizaciji strane javne isprave. Puna legalizacija podrazumeva da strana isprava mora
biti overena pečatom i potpisom nadležnog organa strane države i overena od strane ministarstva
spoljnih poslova strane države. Pored navedenog, strana javna isprava mora imati i overu diplo-
matsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u toj stranoj državi ili overu Ministarstva
spoljnih poslova Republike Srbije.
• DOKAZ O PLAĆENOJ REPUBLIČKOJ ADMINISTRATIVNOJ TAKSI - kako je u Pravilniku navedeno,
uz zahtev se dostavlja i dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi. Zakonom o repu-
bličkim administrativnim taksama („Sl. glasnik RS”, br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005,
101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012
- usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon i 57/2014
- usklađeni din. izn.). Uputstvo za uplatu takse može se naći na sajtu ministarstva nadležnog za
poslove finansija.

Priručnik DEVIZNO POSLOVANJE
3. POGLAVLJE
Devizno poslovanje
1. ZNAČAJ UGOVORA U OBAVLJANJU

DEVIZNIH POSLOVA
Z akonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje:
Zakon), kako je to navedeno u članu 1. ovog zakona, uređuju se:
1) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaća-
nja i u dinarima;
2) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja;
3) kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina i pro-
daja stranih sredstava plaćanja između rezidenata;
4) jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije (dalje: Republika) i u Republiku koji
nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata;
5) tekući i depozitni računi rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici;
6) kreditni poslovi u Republici u devizama i kreditni poslovi sa inostranstvom.
Zakonom je obavljanje određenih vrsta deviznih poslova uslovljeno obavezom zaklju-
čenja ugovora ili sačinjavanjem druge dokumentacije, dok je, istovremeno, podzakonskim
propisima, donetim radi izvršavanja Zakona, propisano i u kojim slučajevima postoji oba-
veza njihovog podnošenja na uvid, o čemu će više reči biti u nastavku, sa stanovišta uslova i
načina obavljanja tekućih poslova.
Ugovori kod obavljanja tekućih poslova
Komercijalni krediti i zajmovi iz člana 4. Zakona

Članom 4. Zakona propisano je da se izvoz i uvoz robe ili usluga ugovoreni u devizama
ili dinarima koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana
izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u de-
vizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od
dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima.
U vezi sa izvozom i uvozom robe i usluga, koji se navode u članu 4. Zakona, treba podsetiti da
je članom 2. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009,
36/2011 - dr. zakon i 88/2011) propisano da spoljnotrgovinski promet predstavlja promet iz-
među domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim
propisima i međunarodnim ugovorima.

DEVIZNO POSLOVANJE Priručnik
Važno je spomenuti i član 11. Bečke konvencije, o kojoj je ranije bilo reči, kojim je potvrđe-
no stanovište o neformalnosti ugovora o prodaji robe. Naime, ugovor se ne mora ni sklopiti niti
potvrditi pismeno. S obzirom na odsustvo propisane forme ugovora o prodaji robe, sa svrhom
dokazivanja postojanja ugovornog odnosa mogu se koristiti sva dokazna sredstva, uključujući i
svedoke.
Članom 12. ove konvencije propisano je da, ukoliko bilo koja ugovorna strana ima svoje sedi-
šte u državi potpisnici čijim je domicilnim pravom propisana obavezna forma ugovora za odre-
đenu vrstu pravnog posla koji za svoj predmet ima trgovinu robom, odredbe člana 11. Bečke
konvencije neće se primenjivati. Dakle, premda Bečka konvencija ne propisuje obaveznu formu
ugovora, ona dozvoljava ugovornim stranama da, saglasno njihovoj volji, primena ove konvencije
bude isključena, izričito ili prećutno, odnosno ograničena.
U svakom slučaju, nesumnjivo je da zaključenje ugovora u obavljanju spoljnotrgovinskog pro-
meta robe i usluga pruža veću pravnu sigurnost domaćim privrednim društvima na međunarod-
nom tržištu.
Rezidenti imaju obavezu da ugovore, zaključene po poslovima iz član 4. Zakona, čuvaju u
svojoj poslovnoj dokumentaciji u propisanim rokovima i pokažu na uvid u postupku eventualne
kontrole njihovog poslovanja.
Posmatrano sa stanovišta obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po osnovu uvo-
za i izvoza robe i usluga, kao tekućih poslova iz Zakona, tačkom 21. stav 1. alinejom četvrtom
Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa ino-
stranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008,
38/2010, 92/2011 i 62/2013) propisano je da banka izvršava nalog za plaćanje ka inostranstvu
ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno ukoliko je nalogodavac uz nalog za plaćanje
priložio dokumenta kojima se dokazuje obaveza plaćanja prema inostranstvu i određuje osnov
plaćanja na osnovu kojih se vrši plaćanje, u skladu s propisima, a kao jedan od dokumenata kod
tekućih poslova u stavu 2. ove tačke Uputstva naveden je i ugovor.
U slučaju proteka roka od godinu dana iz člana.4. Zakona, odnosno od momenta kada se po-
slovi izvoza i uvoza robe i usluga smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima, primenjuju se,
između ostalog, i odredbe Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
(„Sl. glasnik RS”, br. 56/2013) kojima nije propisana obaveza podnošenja na uvid ugovora pri-
likom izveštavanja Narodne banke Srbije (NBS) o ovoj vrsti kreditnih poslova sa inostranstvom.
Naime, u tački 13. Odluke navedeno je da se o poslovima iz člana 4. Zakona, koji se smatraju
komercijalnim kreditima i zajmovima, NBS izveštava zbirno, elektronskim putem, dostavljanjem
propisanog izveštaja o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga
koje nije izmireno u roku dužem od godinu dana (Obrazac P-1), odnosno izveštaja o obavezi rezi-
denta po spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga koja nije izmirena u roku dužem od godinu
dana (Obrazac O-1).
Istovremeno, podsećamo da obaveza prethodnog izveštavanja NBS o komercijalnim krediti-
ma i zajmovima iz člana 4. Zakona nije preduslov za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom
po ovoj vrsti kreditnih poslova, shodno članu 32. stav 7. Zakona.
Prebijanje dugovanja i potraživanja iz člana 6. Zakona

Članom 6. Zakona propisano je da rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i predu-
zetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovin-
skog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.
Banka, rezident - pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu izvršiti pre-
bijanje dugovanja ili potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa
potraživanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova, realizovanog spoljnotrgovinskog prometa

robe i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz čl. 11. i 12. ovog
zakona, na način koji propiše NBS.
Na osnovu ovog člana Zakona, doneta su dva podzakonska akta, kojima su uređeni poslovi
prebijanja dugovanja i potraživanja:
- Uredba o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgo-
vinskog prometa robe i usluga („Sl. glasnik RS”, br. 59/2013 - dalje: Uredba), koju je donela
Vlada i
- Odluka o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa ino-
stranstvom u devizama („Sl. glasnik RS”, br. 50/2013 - dalje: Odluka), koju je donela NBS.
Prebijanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga

Članom 3. Uredbe propisano je da prebijanje može biti:
- bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotr-
govinski promet robe i usluga;
- intrakorporativno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u siste-
mu iste multinacionalne korporacije;
- prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident
član.
Dokumentacija na osnovu koje se vrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu
realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga je sledeća:
1) sporazum, potpisan od oba učesnika u prebijanju, ili izjava koju jedan učesnik upućuje dru-
gom - kod bilateralnog prebijanja;
2) ustanovljene intrakorporativne procedure, odnosno intrakorporativna dokumenta o pre-
bijanju koja se izdaju na osnovu i u skladu sa ustanovljenim intrakorporativnim procedurama
- kod intrakorporativnog prebijanja;
3) međunarodni ugovor ili pravila međunarodne asocijacije, odnosno dokumenta o prebi-
janju koja se izdaju na osnovu i u skladu sa međunarodnim ugovorom ili pravilima međuna-
rodne asocijacije - kod prebijanja na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih
asocijacija, čiji je rezident član.
U pogledu obaveza, koje rezidenti imaju u vezi sa dokumentacijom o izvršenom prebi-
janju, Uredbom je propisan rok od deset godina u kom je rezident dužan da je čuva, kao i
da je dužan da je pokaže na zahtev nadležnih organa kontrole.
To su, ujedno, i jedine obaveze koje rezidenti imaju u pogledu dokumentacije propisane Ured-
bom, jer, podsećamo, kod izmirivanja obaveza putem prebijanja, zbog same prirode ovakvog na-
čina prestanka obaveze, izostaje platni promet sa inostranstvom, kod čijeg je obavljanja, u veli-
kom broju drugih slučajeva, propisana obaveza podnošenja dokumentacije.
Prebijanje po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama

Kada je reč o prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostran-
stvom u devizama, Odlukom je propisano da se može izvršiti prebijanje dugovanja, odnosno po-
traživanja, nastalog po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, sa postojećim
potraživanjem, odnosno dugovanjem nastalim po:
1) kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama o kome je rezident izvestio NBS, i to po osnovu:
- dospele neplaćene obaveze i dospelog nenaplaćenog potraživanja po glavnici i kamati po kredi-
tu ili zajmu iz člana 2. tačka (21) Zakona koji je rezident, u skladu sa Zakonom, uzeo od nerezi-
denta ili odobrio nerezidentu posle 28.4.2002. godine,
- realizovanog uvoza, odnosno izvoza robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku
dužem od godinu dana od dana uvoza, odnosno izvoza, kao i po osnovu unapred naplaćene, od-

nosno plaćene robe ili usluga koji nisu izvezeni, odnosno uvezeni u roku dužem od godinu dana
od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja (kreditni posao iz člana 4. Zakona);
2) realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga - neplaćeni uvoz i nenaplaćeni izvoz
robe ili usluga koji se u smislu Zakona ne smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom;
3) direktnoj investiciji nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu - dospela neplaćena
obaveza, odnosno dospelo nenaplaćeno potraživanje po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj
obavljanjem privredne delatnosti u Republici, odnosno inostranstvu;
4) ulaganju u nepokretnosti nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu - neplaćena ku-
poprodajna cena po ugovoru o kupovini nepokretnosti.
Prebijanje dugovanja i potraživanja po kreditnim poslovima sa inostranstvom u devi-
zama vrši se na osnovu sledeće dokumentacije:
1) ugovora o prebijanju, koji su učesnici u prebijanju zaključili u pismenom obliku, ili
2) pismene izjave o saglasnosti o prebijanju koju jedan učesnik u prebijanju upućuje drugom,
s čim se saglasila druga strana u poslu.
Rezidenti su dužni da, Odlukom propisanu dokumentaciju na osnovu koje se vrše poslovi
prebijanja iz člana 6. Zakona, čuvaju u svojoj poslovnoj dokumentaciji u propisanim rokovima i
istu pokažu na uvid na zahtev organa kontrole.
Osim navedenog, Odlukom je propisano i da rezident ima obavezu da o izvršenom pre-
bijanju izvesti NBS, u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje o kreditnim poslo-
vima sa inostranstvom. Međutim, čak i prilikom izveštavanja NBS o promenama nastalim
po osnovu izvršenog prebijanja, rezidenti nemaju obavezu podnošenja dokumentacije,
na osnovu koje je prebijanje izvršeno. Naime, o prestanku obaveze, odnosno potraživanja po
osnovu prebijanja izveštava se u kontekstu realizacije otplate po kreditnom zaduženju, dostavlja-
njem propisanog Obrasca KZ-3B, odnosno realizacije naplate po kreditnom odobrenju, dostav-
ljanjem propisanog Obrasca KO-3B. Odlukom je izričito propisano da se obrasci KZ-3B i KO-3B
dostavljaju isključivo u elektronskom obliku. Podatak o izvršenom prebijanju dugovanja i potra-
živanja po kreditnim poslovima sa inostranstvom u devizama, kao načinu otplate po kreditnom
zaduženju i načinu naplate po kreditnom odobrenju, iskazuje se na obrascima u vidu propisane
šifre i naziva vrste otplate, odnosno naplate, kako je to navedeno u tač. 40. i 111. Uputstva o po-
punjavanju obrazaca za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Sl. glasnik
RS”, br. 60/2013).
Prenos potraživanja i dugovanja iz člana 7. Zakona

Članom 7. Zakona propisano je da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i
nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala
po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra
komercijalnim kreditima i zajmovima.
Ovi poslovi se mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i prima-
oca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog
posla obavesti o izvršenom prenosu.
Ugovor naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o
osnovu po kom su nastala potraživanja i dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući
i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja i du-
govanja koji su predmet prenosa.
Potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa
robe i usluga rezidenta - javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica
koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije mogu se prenositi, odnosno platiti ili naplatiti
samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz pret-

hodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim potraživanja i dugovanja rezidenta - pravnog lica koje
je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.
Shodno navedenoj odredbi Zakona, poslovi prenosa potraživanja i dugovanja, nastalih po
osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, mogu se vršiti samo
na osnovu ugovora koji je zaključen između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, te
koji sadrži elemente propisane članom 7. Zakona. Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena,
jer, bez obzira na okolnost da su prenosilac i primalac zaključili ugovor, isti će se, ukoliko ne sadrži
sve elemente propisane ovim zakonom, smatrati ništavim i neće proizvoditi pravno dejstvo.
Specifičnost je propisana kada su učesnici u ovim poslovima rezidenti - javna preduzeća i
pravna lica sa državnim kapitalom ili pravna lica koja su u procesu restrukturiranja ili privatizaci-
je, a koja poslove iz člana 7. Zakona mogu obavljati samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava
zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Prethodno smo u tekstu naveli da je tačkom 21. stav 1. alinejom četvrtom Uputstva za spro-
vođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom propisano da
banka izvršava nalog za plaćanje ka inostranstvu ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, odno-
sno ukoliko je nalogodavac uz nalog za plaćanje priložio dokumenta kojima se dokazuje obaveza
plaćanja prema inostranstvu i određuje osnov plaćanja na osnovu kojih se vrši plaćanje, u skladu
s propisima.
Izuzetak od propisane obaveze prilaganja dokumentacije kod izvršavanja naloga za
plaćanje ka inostranstvu propisan je tačkom 21a Uputstva, u kojoj je navedeno da banka i
nalogodavac mogu pismeno ugovoriti da nalogodavac nije obavezan da uz nalog za plaća-
nje priloži dokument kojim se dokazuju obaveza i osnov plaćanja, osim ako je drugim pro-
pisom predviđeno podnošenje određene dokumentacije. Kao jedan od poslova, na koje se ne
odnosi izuzetak od obaveze podnošenja dokumentacije, u istoj tački Uputstva navedeni su
i poslovi iz člana 7. Zakona, odnosno poslovi prenosa, odnosno plaćanja ili naplate potraživanja
i dugovanja po realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga rezidenata, koji se ne
smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima.
Dakle, prilikom obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, koji se obavlja po osno-
vu prenosa potraživanja i dugovanja po realizovanom spoljnotrgovinskom prometu, re-
zidenti su uvek dužni da banci podnesu na uvid članom 7. Zakona propisani ugovor, bez
obzira na okolnost da li su sa poslovnom bankom pismeno ugovorili da nemaju obavezu
da uz nalog za plaćanje prilože dokument kojim se dokazuju obaveza i osnov plaćanja.
Ugovori kod obavljanja kapitalnih poslova
Kreditni poslovi sa inostranstvom

Članom 18. stav 1. Zakona propisano je se kreditni poslovi iz člana 2. tačka (21) st. 2. i 3, stav
4. alineje prva i treća i stav 5. ovog zakona zaključuju u pismenom obliku.
Članom 2. tačka (21) stav 2. Zakona propisano je da su kreditni poslovi sa inostranstvom,
u smislu ovog zakona:
- komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima povezani sa spoljnotrgovinskim pro-
metom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje i plaćanje unapred robe i usluga do godinu
dana sa kamatom, odnosno preko godinu dana. Komercijalnim kreditom i zajmom smatra se i finan-
siranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava
dužniku - kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu
izmiruje neposredno prodavcu;

- finansijski krediti i zajmovi u devizama koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužni-
ku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika. Pod finansijskim kre-
ditima i zajmovima podrazumevaju se i svi oblici finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i
druge strane finansijske institucije. Finansijskim kreditom smatra se i finansiranje trgovine robom ili
pružanja usluga u kojoj rezident nije ugovorna strana u poslu, a koje odobrava banka.
U članu 2. tačka (21) stav 3. Zakona navedeno je da se kreditnim poslovima sa inostranstvom,
u smislu ovog zakona, smatraju i sindicirani krediti ili zajmovi, odnosno komercijalni i finansijski
krediti i zajmovi koje dužniku može odobriti grupa kreditora ili zajmodavaca. Ova vrsta kreditnih
poslova sa inostranstvom se takođe, shodno članu 18. stav 1. Zakona, zaključuje u pisanoj formi.
Obaveza zaključenja kreditnog posla u formi propisanoj članom 18. stav 1. Zakona odnosi se
i na kreditne poslove iz člana 2. tačka (21) stav 4. alineje prva i treća ovog zakona, kojima je pro-
pisano da su kreditni poslovi sa inostranstvom i sledeći poslovi:
- subordinirani krediti i zajmovi u devizama, iz člana 2. tačka (17) stav 3. Zakona;
- kratkoročne bankarske kreditne linije u devizama sa rokom otplate do godinu dana između
banke i strane banke, koje se koriste tako što banka - kreditor vrši plaćanja po nalogu banke - duž-
nika.
Članom 18. stav 1. Zakona propisana je obaveza zaključenja kreditnog posla u pisanoj formi
odnosi se i na kreditne poslove iz člana 2. tačka (21) stav 5. ovog zakona, kojim je propisano da se
kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju i:
- bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta -
kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima između
dva nerezidenta u inostranstvu;
- jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice i preduzetnik daje u ko-
rist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i jemstva
i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice daje po kreditnim poslovima između
dva nerezidenta u inostranstvu.
Obavezna, Zakonom propisana forma u kojoj se zaključuju kreditni poslovi sa inostranstvom sa-
svim je razumljiva ne samo sa stanovišta nadzora nad obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom
i nivoa spoljne zaduženosti, već je u skladu i sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Sl.
list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br.
1/2003 - Ustavna povelja).
Podsećamo da je članom 1066. Zakona o obligacionim odnosima propisano da ugovor o kreditu
mora biti zaključen u pismenoj formi, za razliku od zajma iz člana 557. ovog zakona, pri čemu se pod
ugovorom o kreditu, shodno članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima, podrazumeva ugovor ko-
jim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sred-
stava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se
obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako
je utvrđeno ugovorom.
Ugovori o zaključenom kreditnom poslu sa inostranstvom, kao i ugovori o izdatoj garanciji ili jem-
stvu po kreditnom poslu sa inostranstvom, navode se i u Odluci o izveštavanju o kreditnim poslovima
sa inostranstvom.
Tako je tačkom 6. ove odluke propisana obaveza da se, uz izveštaj o kreditnom zaduženju
(Obrazac KZ-2), dostavi, između ostalog, i ugovor o kreditnom poslu ili druga dokumentacija
na osnovu koje je nastalo kreditno zaduženje, kao i da se uz izmenu ili storno izveštaja o kredit-
nom zaduženju (Obrazac KZ-5) dostavi aneks ugovora o kreditnom poslu ili drugi dokument kojim se
menjaju učesnici ili uslovi kreditnog zaduženja o kome je rezident prethodno izvestio NBS, odnosno
dokument o raskidu ovog ugovora.
Slična obaveza propisana je i kada se radi o poslovima kreditnog odobrenja, imajući u vidu da je
tačkom 7. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom propisano da se uz izve-

štaj o kreditnom odobrenju (Obrazac KO-2) dostavlja ugovor o kreditnom poslu ili drugi do-
kument, na osnovu kog je kredit odobren nerezidentu, dok se uz izmenu ili storno izveštaja o kredit-
nom odobrenju (Obrazac KO-5) NBS dostavlja aneks ugovora o kreditnom poslu ili drugi dokument
kojim se menjaju učesnici ili uslovi kreditnog odobrenja o kome je rezident prethodno izvestio NBS ili
dokument o raskidu ovog ugovora.
Što se tiče ostalih kreditnih poslova sa inostranstvom, o kojima se NBS izveštava shodno odred-
bama navedene odluke, obaveza dostavljanja ugovora navodi se još u tački 10. u kojoj je navedeno da
se, uz izveštaj o garanciji/jemstvu po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu
(Obrazac G-1), NBS dostavlja i ugovor o kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostran-
stvu, kojim se traži garancija banke ili jemstvo rezidenta-pravnog lica. Premda se, u ovom sluča-
ju, ne radi o ugovoru o kreditnom poslu koji zaključuje rezident, već ga zaključuju dva nerezidenta u
inostranstvu, na ovu odredbu Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom podse-
ćamo ne samo zbog okolnosti da se poslovi davanja garancija i jemstva po kreditnim poslovima izme-
đu dva nerezidenta smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom, shodno članu 2. tačka (21) stav
5. Zakona, već i zbog toga što je njome rezidentima propisana obaveza dostavljanja NBS ugovora o
kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu.
Obaveznost zaključenja ugovora o kreditnim poslovima sa inostranstvom posredno je naglašena i
kroz odredbu člana 19. stav 1. Zakona, u kojoj je navedeno da je za izvršavanje obaveza iz zaključenog
ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran rezident koji zaključi ugovor, kao i rezident
po čijem ovlašćenju i za čiji račun je ugovor zaključen, odnosno banka i rezident - pravno lice koje od
tog rezidenta kupi potraživanje, odnosno preuzme dug prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla
sa inostranstvom.
Osim kada se radi o izveštavanju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom, o značaju ugovora
kod obavljanja ove vrste kapitalnih poslova posredno se može zaključiti i iz odredbi propisa kojima se
uređuje platni promet sa inostranstvom.
Naime, članom 32. st. 5. i 6. Zakona propisano je da se platni promet sa inostranstvom može vršiti
samo ukoliko su NBS prethodno dostavljeni Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa ino-
stranstvom propisani izveštaji o sledećim kreditnim poslovima sa inostranstvom, i to o:
- finansijskim i subordiniranim kreditima i zajmovima u devizama;
- kreditima i zajmovima koje od nerezidenta uzimaju rezidenti - fizička lica i ogranci stranih pravnih
lica;
- kreditima i zajmovima u dinarima koji se rezidentima odobravaju u skladu sa članom 18. stav 2. ovog
zakona;
- komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima za finansiranje odloženog plaćanja i
plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku - kupcu po spoljnotr-
govinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu.
Imajući u vidu obavezu dostavljanja ugovora u svim propisanim slučajevima, očigledno je da bez
ispunjenja ove obaveze nije moguće ni obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, shodno članu
32. st. 5. i 6. Zakona.
Prenos potraživanja i dugovanja iz člana 20. Zakona

Članom 20. Zakona propisano je:
„Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno
platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja rezidenata koja su nastala po osnovu kreditnog posla
sa inostranstvom.
Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između preno-
sioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz
osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu.

Ugovor iz stava 2. ovog člana naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim strana-
ma, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja i dugovanja koja su predmet prenosa,
uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja
i dugovanja koji su predmet prenosa.
Potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom rezi-
denta - javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu
restrukturiranja ili privatizacije mogu se prenositi, odnosno platiti ili naplatiti samo na osnovu
ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavlje-
nu saglasnost Vlade, osim potraživanja i dugovanja rezidenta - pravnog lica koje je Republika
osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.”
Kao i kada se radi o poslovima iz člana 7. Zakona, poslovi prenosa potraživanja i dugo-
vanja, nastalih po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom, mogu se vršiti samo na osnovu
ugovora koji je zaključen između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, te koji sa-
drži elemente propisane članom 20. ovog zakona, uz napomenu da oba uslova moraju biti
kumulativno ispunjena.
U slučaju kada su učesnici u ovim poslovima rezidenti - javna preduzeća i pravna lica sa dr-
žavnim kapitalom ili pravna lica koja su u procesu restrukturiranja ili privatizacije, poslovi iz
člana 20. Zakona mogu se obavljati samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih
između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Rezidenti su u obavezi da o ovim promenama izveste NBS u svemu prema odredbama
Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Osim toga, poslovi prenosa po-
traživanja i dugovanja, nastalih po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom, predstavljaju
vrstu otplate po poslu kreditnog zaduženja u inostranstvu, odnosno vrstu naplate po poslu
kreditnog odobrenja inostranstvu.
Tačkom 40. Uputstva o popunjavanju obrazaca za izveštavanje o kreditnim poslovima sa
inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 60/2013) predviđeno je da obaveza rezidenta po poslu kre-
ditnog zaduženja u inostranstvu može prestati, između ostalog i po osnovu prenosa potraži-
vanja s nerezidenta - kreditora na rezidenta - novog kreditora, kao i po osnovu prenosa dugo-
vanja s rezidenta - dužnika na nerezidenta - novog dužnika. Analogno tome, tačkom 111. istog
uputstva predviđeno je da potraživanje rezidenta po poslu kreditnog odobrenja inostranstvu
može prestati po osnovu prenosa dugovanja s nerezidenta - dužnika na rezidenta - novog
dužnika, kao i po osnovu prenosa potraživanja s rezidenta - kreditora na nerezidenta - novog
kreditora.
Značaj i uloga ugovora u obavljanju

platnog prometa sa inostranstvom
Obaveza dostavljanja ugovora

kod obavljanja platnog prometa sa inostranstvom
Na osnovu člana 32. Zakona, NBS je donela:
- Odluku o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik
RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010 - dalje: Odluka) i
- Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013 - dalje: Uputstvo).

Navedenim propisima su uređeni bliži uslovi i način obavljanja platnog prometa sa ino-
stranstvom, odnosno plaćanja, naplaćivanja i prenosa koji se obavljaju između rezidenata i
nerezidenata po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima.
Tačkom 4. stav 2. Odluke propisano je da je korisnik naplate obavezan da, istog ili nared-
nog dana po prijemu obaveštenja o naplati, banci priloži dokument ukoliko je isti propisan
kao uslov izvršenja isplate, što je ponovljeno i u tački 7. Uputstva. Najčešća zamerka iz prakse
obavljanja platnog prometa sa inostranstvom odnosi se, upravo, na nepreciznost navedenih
odredbi, imajući u vidu da je, kod naplate iz inostranstva, odredbama Uputstva precizirana je-
dino dokumentacija koja se podnosi kod naplate po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.
Ipak, polazeći od odredbi Zakona, kao i formulacije iz tačke 4. stav 2. Odluke i tačke 7.
Uputstva, može se zaključiti da, kod naplate iz inostranstva, postoji obaveza podnošenja
na uvid ugovora navedenih u čl. 7. i 33. Zakona, imajući u vidu da se ne samo poslovi iz ovih
odredbi Zakona, već i plaćanja i naplate po njima mogu vršiti samo na osnovu zaključenih ugo-
vora. Kada se radi o poslovima iz člana 20. Zakona, a imajući u vidu da se, shodno odredbama
Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom, NBS izveštava o promenama po
kreditnim poslovima sa inostranstvom dostavljanjem propisanih izveštaja, kao i da su tačkom 8.
Uputstva već precizirani dokumenti koji se podnose banci na uvid prilikom naplate iz ino-
stranstva koja se vrši po osnovu kreditnih poslova, prethodne dileme o slučajevima u kojima i
o dokumentaciji koju korisnik naplate ima obavezu da podnese ovde nema.
Prilikom plaćanja ka inostranstvu, nalogodavac je, shodno tački 8. stav 2. Odluke, oba-
vezan da, uz nalog za plaćanje, banci dostavi dokument po kome se vrši plaćanje, u skladu
s propisima. Ugovori se, u smislu dokumentacije koju nalogodavac podnosi banci uz nalog
za plaćanje, navode u tački 21. stav 2. Uputstva, i to kao kada se radi o plaćanjima po osnovu
obavljanja tekućih poslova, tako i kada se radi o plaćanjima po osnovu obavljanja kapitalnih
poslova.
Istovremeno, tačkom 8. stav 4. Odluke predviđeno je da banka i nalogodavac mogu pisme-
no ugovoriti da nalogodavac nije obavezan da uz nalog za plaćanje banci dostavi dokument po
kome se vrši plaćanje, kojim se dokazuje obaveza plaćanja i određuje osnov plaćanja, što je po-
novljeno i u tački 21a Uputstva donetog radi sprovođenja ove odluke. Ipak, napominjemo da je
u tački 21a Uputstva navedeno da, bez obzira na ugovor koji su banka i nalogodavac zaključili
u smislu tačke 8. stav 4. Odluke, nalogodavac ima obavezu podnošenja dokumentacije u
svim slučajevima kada je drugim propisom predviđeno podnošenje iste, a naročito po
sledećim poslovima:
- prenosa deviza u inostranstvo u skladu s propisom kojim se uređuju uslovi za lične i
fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva;
- prenosa deviza u skladu s propisom kojim se uređuju uslovi i način na koji rezidenti
mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu;
- prenosa, odnosno plaćanja ili naplate potraživanja i dugovanja po realizovanom spolj-
notrgovinskom prometu robe i usluga rezidenata koji se ne smatraju komercijalnim
kreditima i zajmovima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje;
- naplate i plaćanja i drugom nerezidentu a ne onom kome rezident duguje, odnosno
od koga potražuje po tekućem i kapitalnom poslu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
devizno poslovanje;
- poslovima koji se, prema zakonu kojim se uređuje devizno poslovanje, mogu vršiti u de-
vizama u Republici Srbiji;
- prenosa sredstava u inostranstvo s računa nerezidenta, kao i s računa rezidenta -
ogranka stranog pravnog lica, u kom slučaju se prilaže dokaz o njihovim izmirenim poreskim
obavezama u Republici Srbiji.

Naplata, odnosno plaćanje drugom nerezidentu

„Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome du-
guje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen
ovim zakonom.
Rezident - dužnik po dinarskom kreditu koji uzima od međunarodne finansijske organizacije i razvoj-
ne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države može izvršiti plaćanje i drugoj međuna-
rodnoj finansijskoj organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji čiji su osnivači strane države, a
ne onoj kojoj duguje po tom poslu.
Poslovi iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih uče-
snika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu.
Ugovor, odnosno izjava rezidenta naročito sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu,
podatke o osnovu po kome je nastalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla i podatke o valuti i izno-
su potraživanja i dugovanja koji su predmet poslova iz st. 1. i 2. ovog člana.
Rezident - javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom ili pravno lice koje je u procesu re-
strukturiranja ili privatizacije može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu po poslovi-
ma iz st. 1. i 2. ovog člana samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika
u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim ako je u pitanju rezident - pravno lice koje je
Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.
Rezidenti su dužni da o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom određenim u st. 1.
i 2. ovog člana izveste Narodnu banku Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog
zakona.”
Dakle, poslovi naplate, odnosno plaćanja i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje,
odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, mogu se, osim na osnovu izjave re-
zidenta, vršiti i na osnovu ugovora koji je zaključen između svih učesnika u poslu, te koji sadrži
elemente propisane članom 33. Zakona.
Kao i u prethodnim slučajevima, kada su učesnici u ovim poslovima rezidenti - javna pre-
duzeća i pravna lica sa državnim kapitalom ili pravna lica koja su u procesu restrukturiranja ili
privatizacije, poslovi iz člana 33. Zakona mogu se obavljati samo na osnovu ugovora, saglasnosti
ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Rezidenti su u obavezi da o ovim promenama izveste NBS u svemu prema odredbama Odluke
o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Istovremeno, podsećamo da je u tački 21a Uputstva navedeno da, bez obzira na ugovor ko-
ji su banka i nalogodavac zaključili u smislu tačke 8. stav 4. Odluke, nalogodavac ima obavezu
podnošenja dokumentacije po poslu iz člana 33. Zakona, a kojom može biti obuhvaćen i ugovor
zaključen između svih učesnika u ovom poslu.
Depozitni poslovi
Depozitni poslovi nerezidenata

Članom 28. Zakona propisano je da nerezident može na računu kod banke držati devize i dinare
bez ograničenja, u skladu sa ovim zakonom.
Uslovi pod kojima banke mogu otvarati račune nerezidenata i način vođenja i gašenja tih ra-
čuna bliže su uređeni Odlukom o uslovima otvaranja i načinu vođenja računa nerezidenata
(„Sl. glasnik RS”, br. 16/2007, 12/2008 i 61/2008), kojom je, u tački 4. stav 1, propisano da
banka nerezidentu otvara nerezidentni račun na osnovu njegovog pismenog zahteva za otvaranje

nerezidentnog računa i na osnovu pismenog ugovora zaključenog s tim nerezidentom, s tim da,
izuzetno, banka nerezidentu može otvoriti nerezidentni račun i ako je to predviđeno zakonom i
drugim propisom.
Devizni računi rezidenata

Članom 35. st. 1. i 2. Zakona propisano je banka drži devize i kod druge banke, odnosno kod
NBS, dok rezident-pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik drži devize na devi-
znom računu kod banke ili ih prodaje banci.
Uslovi pod kojima banke mogu otvarati devizne račune rezidenata i način vođenja i gašenja
tih računa bliže su uređeni Odlukom o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih raču-
na rezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 67/2006), kojom je, u tački 3. stav 1, propisano da banka
rezidentu otvara devizni račun na osnovu njegovog pismenog zahteva za otvaranje računa i na
osnovu zaključenog pismenog ugovora o otvaranju tog računa.
Osim obaveze zaključenja ugovora o otvaranju računa, tačkom 3. stav 2. ove odluke propisana
je i sadržina ugovora. Tako je, u ovoj odredbi, navedeno da se ugovorom uređuju prava i obaveze
između banke i rezidenta, a naročito: broj i naziv računa koji se otvara, način i rokovi dostavlja-
nja izveštaja o prometu i stanju na računu, način obračuna i plaćanja kamate i valuta u kojoj se
plaćaju glavnica i kamata, uslovi za raskid ugovora, kao i obaveza rezidenta da obavesti banku o
statusnim i drugim promenama.
Menjački poslovi
Na osnovu člana 39. stav 6. Zakona, NBS je donela sledeća podzakonska akta, kojima su bliže
uređeni uslovi i način obavljanja menjačkih poslova:
- Odluka o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova („Sl. glasnik RS”, br. 93/2011) i
- Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova („Sl.
glasnik RS”, br. 93/2011).
Tačkom 3. Odluke o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova propisano je da privredni
subjekt, prilikom podnošenja zahteva za dobijanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova,
prilaže, između ostalog, ugovor o obavljanju menjačkih poslova koji je zaključio s bankom u pi-
smenoj formi. Pomenutom tačkom ove odluke delimično je uređena i sadržina ugovora o obav-
ljanju menjačkih poslova, te je tako navedeno da ugovor obavezno sadrži spisak i važeće adrese
menjačkih mesta, kao i odredbu da isti ne proizvodi pravno dejstvo ako privredni subjekt nema
ovlašćenje.
Tačkom 2. stav 1. Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja menjačkih
poslova propisano je da banka i ovlašćeni menjači međusobne odnose u vezi sa obavljanjem me-
njačkih poslova bliže uređuju ugovorom, dok su u stavu 2. ove tačke Odluke pobrojani i elementi
koje ugovor o obavljanju menjačkih poslova naročito sadrži.
Dakle, dok je forma ugovora o obavljanju menjačkih poslova propisana odredbama Odluke o
uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova, elementi koje ovaj ugovor naročito sadrži pre-
ciznije su uređeni odredbama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja
menjačkih poslova.

2. ALTERNATIVNI NAČINI IZMIRENJA OBAVEZA

1. PREBIJANJE DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA

U DEVIZNOM POSLOVANJU
P latni promet sa inostranstvom se, shodno članu 32. st. 1. i 2. Zakona o deviznom po-
slovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), obavlja:
- preko banke, u devizama i dinarima;
- preko strane institucije elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske
kupoprodaje roba i usluga.
Međutim, Zakonom su predviđeni i drugi načini izmirivanja obaveza, odnosno naplate potra-
živanja po tekućim i kapitalnim poslovima. Jedan od njih je i mogućnost prebijanja dugovanja i
potraživanja, na način koji je propisan podzakonskim aktima donetim radi izvršavanja odredbi
ovog zakona.
Za privredne subjekte radi se o vrlo atraktivnoj mogućnosti izmirivanja obaveza na način ko-
ji isključuje troškove platnog prometa sa inostranstvom, posebno u slučajevima kada rezidenti
i nerezidenti imaju međusobna potraživanja i dugovanja, te i zajednički interes da međusobne
obaveze izmire prebijanjem. Istovremeno, sa stanovišta priliva i odliva deviza u i iz zemlje, ova-
kav način izmirenja obaveza ima neutralan efekat, dok se prebijanje, istovremeno, tretira kao iz-
vršena naplata ili plaćanje po realizovanom spoljnotrgovinskom poslu, odnosno kreditnom poslu
sa inostranstvom u devizama.
Podzakonska regulativa
„Rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje
dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezide-
nata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.
Vlada propisuje način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana.
Banka, rezident - pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu izvršiti prebi-
janje dugovanja ili potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa po-
traživanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova, realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe
i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz čl. 11. i 12. ovog zakona,
na način koji propiše Narodna banka Srbije.”
Navedenom odredbom predviđena je mogućnost prebijanja dugovanja i potraživanja po
osnovu:
• realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i
• kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama.
Na osnovu člana 6. Zakona doneta su dva podzakonska akta, kojima su uređeni poslovi prebi-
janja dugovanja i potraživanja:

- Uredba o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgo-

vinskog prometa robe i usluga („Sl. glasnik RS”, br. 59/2013 - dalje: Uredba) i
- Odluka o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa ino-
stranstvom u devizama („Sl. glasnik RS”, br. 50/2013 - dalje: Odluka).
Prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog

spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga
Shodno članu 1. Uredbe, prebijanje dugovanja i potraživanja, nastalih po osnovu realizovanog
spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, mogu vršiti:
- pravno lice,
- ogranak stranog pravnog lica i
- preduzetnik.
Predmet prebijanja, definisan članom 2. stav 1. Uredbe, je svako postojeće, određeno, ce-
lo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje po osnovu realizovanog spolj-
notrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koji se ne smatra komercijalnim krediti-
ma i zajmovima iz člana 2. tačka (21) Zakona, a koje je nastalo po osnovu izvoza i uvoza robe i
usluga.
Shodno navedenom, ukoliko od dana uvoza, odnosno izvoza nije protekao period od godinu
dana, a konkretno dugovanje i potraživanje nisu naplaćeni, odnosno plaćeni, rezident može izvr-
šiti njihovo prebijanje na način propisan ovom uredbom.
Međutim, ukoliko je od dana uvoza, odnosno izvoza proteklo više od godinu dana, takav spolj-
notrgovinski posao se, shodno članu 4. Zakona, smatra komercijalnim kreditom i zajmom, te se
prebijanje dugovanja i potraživanja može vršiti samo u skladu sa odredbama Odluke.
Članom 4. Uredbe propisano je da prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a
ako nisu iste visine, manje potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg.
Članom 5. Uredbe propisani su slučajevi kada se prebijanje ne može vršiti:
- kada su računi rezidenta, u trenutku prebijanja, blokirani radi izvršenja prinudne na-
plate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska
administracija, i
- kada je to posebnim zakonom zabranjeno.
Članom 3. Uredbe propisane su sledeće vrste prebijanja:
1) bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spolj-
notrgovinski promet robe i usluga (dalje: bilateralno prebijanje);
2) intrakorporativno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u
sistemu iste multinacionalne korporacije (dalje: intrakorporativno prebijanje);
3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je
rezident član (dalje: prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora).
Uredbom je propisano da rezident dokumentaciju o izvršenom prebijanju, u smislu ove
uredbe, čuva deset godina, kao i da ima obavezu da dokumentaciju o izvršenom prebijanju
pokaže na zahtev nadležnih organa kontrole, dok je članom 10. ove uredbe propisano da je za
istinitost podataka i verodostojnost dokumentacije o izvršenom prebijanju odgovoran rezident,
na šta posebno skrećemo pažnju.
Način vršenja bilateralnog prebijanja

Članom 6. Uredbe je propisano da se bilateralno prebijanje može izvršiti između rezidenta i
nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga, ako su se oba učesnika u
pismenoj formi saglasili s takvim načinom izmirenja obaveza.
Saglasnost za bilateralno prebijanje može biti data u obliku:
- pismenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili

- pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.

Datumom bilateralnog prebijanja, u smislu ove uredbe, smatra se:
1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza, s tim što
isti ne može biti određen vremenski ranije od dana potpisivanja sporazuma, a ako to ne učine,
datum potpisivanja sporazuma;
2) dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti na takav način izmirenja
obaveza.
Način vršenja intrakorporativnog prebijanja

Intrakorporativno prebijanje, shodno članu 7. Uredbe, je:
• prebijanje koje se vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacio-
nalne korporacije,
• koje se vrši preko jednog društva - rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne
korporacije, a koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva, i
• koje se vrši na osnovu ustanovljenih intrakorporativnih procedura za navedeni način izmirenja
međusobnih obaveza.
Multinacionalna korporacija - pod multinacionalnom korporacijom, u smislu ove uredbe,
podrazumeva se privredno društvo koje se sastoji od dva ili više privrednih društava koja se na-
laze u dve ili više država i koja obično posluju pod istim poslovnim imenom ili je to ime sastavni
deo naziva pod kojim društva u sastavu posluju, a obuhvata jedno kontrolno (matično) i jed-
no ili više podređenih (kontrolisanih) društava, s tim što matično društvo upravlja podređenim
društvima. Multinacionalna korporacija može biti organizovana kao koncern (grupa društava),
holding, društvo sa uzajamnim učešćem kapitala, ili imati drugi oblik organizovanja. Ova društva
mogu biti međusobno povezana putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (druš-
tva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom), putem kapitala i putem
ugovora (mešovito povezana društva).
Datum intrakorporativnog prebijanja - članom 7. Uredbe propisano je da datum intrakor-
porativnog prebijanja, u smislu ove uredbe, može biti:
1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza;
2) dan koji je ustanovljenim intrakorporativnim procedurama određen kao dan prestanka me-
đusobnih obaveza.
Ovim članom Uredbe propisan je i slučaj kada se intrakorporativno prebijanje ne može vršiti,
a koje zavisi od sedišta društva koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva u sistemu
multinacionalne korporacije.
Intrakorporativno prebijanje se ne može vršiti ako društvo, koje je u sistemu multina-
cionalne korporacije i koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva, ima sedište
na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, u smislu propisa kojim se
uređuje porez na dobit pravnih lica.
Podsećamo da od početka primene Uredbe rezidenti mogu obavljati intrakorporativno pre-
bijanje dugovanja i potraživanja, nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa
robe i usluga, bez obaveze dostavljanja bilo kakve dokumentacije, u smislu uslova za obavljanje
ove vrste deviznog posla.
Način vršenja prebijanja na osnovu međunarodnih ugovora

Uslovi i način vršenja prebijanja koje se vrši na osnovu međunarodnih ugovora i pravila me-
đunarodnih asocijacija, čiji je rezident član, uređeni su članom 8. Uredbe.
Prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora vrši se između rezidenta i nerezidenata koji
spoljnotrgovinski promet usluga obavljaju na osnovu međunarodnog ugovora ili na osnovu član-
stva u međunarodnoj asocijaciji, ukoliko je navedeni način izmirenja međusobnih obaveza pred-
viđen tim međunarodnim ugovorom ili pravilima međunarodne asocijacije, čiji je rezident član.

Datum prebijanja na osnovu međunarodnih ugovora, u smislu pomenutog člana 8. ove

uredbe, može biti:
1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza;
2) dan koji je međunarodnim ugovorom ili pravilima međunarodne asocijacije, čiji je rezident
član, određen kao dan prestanka međusobnih obaveza.
Kao i kod intrakorporativnog prebijanja, od početka primene Uredbe rezidenti mogu obav-
ljati prebijanje po međunarodnim ugovorima bez obaveze prethodnog dostavljanja bilo kakve
dokumentacije, u smislu uslova za obavljanje ove vrste deviznog posla ili obaveze izveštavanja
nakon izvršenog prebijanja.
Prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu

kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama
Odlukom se uređuju uslovi i način na koji rezident (pod kojim se podrazumevaju banka,
pravno lice, i preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica) mogu dugovanja, odnosno potraži-
vanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama prebiti u celosti ili deli-
mično sa:
• potraživanjem, odnosno dugovanjem po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u
devizama, i to po osnovu:
- dospele neplaćene obaveze i dospelog nenaplaćenog potraživanja po glavnici i kamati po kredi-
tu ili zajmu iz člana 2. tačka (21) Zakona koji je rezident uzeo od nerezidenta ili odobrio nerezi-
dentu posle 28.4.2002. godine,
- realizovanog uvoza, odnosno izvoza robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku
dužem od godinu dana od dana uvoza, odnosno izvoza, kao i po osnovu unapred naplaćene, od-
nosno plaćene robe ili usluga koji nisu izvezeni, odnosno uvezeni u roku dužem od godinu dana
od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja (kreditni posao iz člana 4. Zakona);
• potraživanjem, odnosno dugovanjem po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog pro-
meta robe i usluga - neplaćeni uvoz i nenaplaćeni izvoz robe ili usluga koji se u smislu Zakona
ne smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom,
• potraživanjem, odnosno dugovanjem po osnovu direktnih investicija iz člana 11. Zakona
- dospela neplaćena obaveza, odnosno dospelo nenaplaćeno potraživanje po osnovu učešća u
dobiti ostvarenoj obavljanjem privredne delatnosti u Republici, odnosno inostranstvu;
• potraživanjem, odnosno dugovanjem po osnovu ulaganja u nepokretnosti iz člana 12. Za-
kona.
Pod dugovanjem, u smislu ove uredbe, smatra se dospela, neplaćena novčana obaveza rezi-
denta prema nerezidentu, dok se pod potraživanjem, u smislu ove uredbe, smatra dospelo, nena-
plaćeno novčano potraživanje rezidenta prema nerezidentu.
Prebijanje dugovanja i potraživanja, po svim navedenim osnovima, vrši se na osnovu:
- ugovora o prebijanju, koji su učesnici u prebijanju zaključili u pismenom obliku ili
- pismene izjave o saglasnosti o prebijanju, koju jedan učesnik u prebijanju upućuje drugom,
s čim se saglasila druga strana u poslu.
Na isti način može se i dugovanje rezidenta prema jednom nerezidentu prebiti potraživanjem
tog rezidenta od drugog nerezidenta, pod uslovom da su rezident i nerezidenti povezana lica u
smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Danom prebijanja, u smislu ove odluke, smatra se dan koji su učesnici u prebijanju ugovo-
rom o prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza.
Ako ugovorom o prebijanju taj dan nije preciziran, tada će se danom prebijanja smatrati dan
kad su oba učesnika u prebijanju potpisala taj ugovor.

Ukoliko prebijanje nije izvršeno na osnovu ugovora o prebijanju, već na osnovu pismene izja-
ve o saglasnosti o prebijanju, danom prebijanja će se smatrati dan kad je poslednji učesnik u
prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti s takvim načinom izmirenja obaveza.
Odlukom je propisano da rezident, čiji su računi na dan prebijanja u smislu ove odluke
blokirani radi izvršenja prinudne naplate, ne može izmirivati obaveze prebijanjem, osim
ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Rezident je dužan da čuva dokumentaciju na osnovu koje je izvršeno prebijanje i da istu do-
stavi na uvid na zahtev organa kontrole, a odgovoran je za istinitost podataka i verodostojnost te
dokumentacije.
O izvršenom prebijanju rezident izveštava NBS, u skladu sa odlukom kojom se uređuje
izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Istovremeno, podsećamo da je odredbama Uputstva o popunjavanju obrazaca za izvešta-
vanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 60/2013 - dalje: Uput-
stvo) propisano da poslovi prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa
inostranstvom u devizama predstavljaju način prestanka obaveze i potraživanja po kreditnom
poslu sa inostranstvom.
Naime, tačkom 40. ovog uputstva propisane su sledeće šifre i nazivi vrsta otplate po poslu
kreditnog zaduženja u inostranstvu, u slučaju prestanka obaveze vršenjem prebijanja du-
govanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama:
• 7 - prеstаnаk оbаvеzе pо оsnоvu prеbiјаnjа pоtrаživаnjеm pо krеditnоm оdоbrеnju;
• 8 - prеstаnаk оbаvеzе pо оsnоvu prеbiјаnjа pоtrаživаnjеm pо pоslu iz člаnа 4. Zаkоnа;
• 9 - prеstаnаk оbаvеzе pо оsnоvu prеbiјаnjа pоtrаživаnjеm pо rеаlizоvаnоm izvоzu rоbе;
• 10 - prеstаnаk оbаvеzе pо оsnоvu prеbiјаnjа pоtrаživаnjеm pо rеаlizоvаnоm izvоzu uslugе;
• 11 - prеstаnаk оbаvеzе pо оsnоvu prеbiјаnjа pоtrаživаnjеm pо dirеktnој invеsticiјi rеzidеntа u
inоstrаnstvu - učеšćе u dоbiti (dividеndа);
• 12 - prеstаnаk оbаvеzе pо оsnоvu prеbiјаnjа pоtrаživаnjеm pо ulаgаnju nеrеzidеntа u
nеpоkrеtnоst u Rеpublici.
Isto tako, tačkom 111. istog uputstva propisane su sledeće šifre i nazivi vrsta naplate po po-
slu kreditnog odobrenja u inostranstvu, u slučaju prestanka potraživanja vršenjem prebi-
janja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama:
• 7 - prеstаnаk pоtrаživаnjа pо оsnоvu prеbiјаnjа dugоvаnjеm pо krеditnоm zаdužеnju;
• 8 - prеstаnаk pоtrаživаnjа pо оsnоvu prеbiјаnjа dugоvаnjеm pо pоslu iz člаnа 4. Zаkоnа;
• 9 - prеstаnаk pоtrаživаnjа pо оsnоvu prеbiјаnjа dugоvаnjеm pо rеаlizоvаnоm uvоzu rоbе;
• 10 - prеstаnаk pоtrаživаnjа pо оsnоvu prеbiјаnjа dugоvаnjеm pо rеаlizоvаnоm uvоzu uslugе;
• 11 - prеstаnаk pоtrаživаnjа pо оsnоvu prеbiјаnjа dugоvаnjеm pо dirеktnој invеsticiјi
nеrеzidеntа u Rеpublici - učеšćе u dоbiti (dividеndа);
• 12 - prеstаnаk pоtrаživаnjа pо оsnоvu prеbiјаnjа dugоvаnjеm pо ulаgаnju rеzidеntа u
nеpоkrеtnоst u inоstrаnstvu.
2. PRENOS DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA

NASTALIH U DEVIZNOM POSLOVANJU
Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012
- dalje: Zakon) mogućnost prenosa potraživanja i dugovanja predviđena je u sledećim sluča-
jevima:
1) kada je potraživanje i dugovanje nastalo po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog pro-
meta robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditom ili zajmom;
2) kada je potraživanje i dugovanje nastalo po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom u
devizama.

Prenos potraživanja i dugovanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa ro-

be i usluga rezidenata uređen je članom 7. Zakona, dok je prenos dugovanja i potraživanja po
osnovu kreditnih poslova uređen članom 20. ovog zakona.
Najzad, članom 33. Zakona propisana je mogućnost da rezidenti izvrše naplatu, odnosno
plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguju, odnosno od koga potražuju, po
tekućem ili kapitalnom poslu, kao posledica prenosa potraživanja i dugovanja koje je izvršeno
na nerezidentnoj strani, odnosno između dva nerezidenta.
Prenos potraživanja i dugovanja po osnovu realizovanog

spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata
„Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, od-
nosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spolj-
notrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i
zajmovima.
Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između
prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno
poverioca iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu.
Potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prome-
ta robe i usluga rezidenta - javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog
lica koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije mogu se prenositi, odnosno platiti ili na-
platiti samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu,
uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim potraživanja i dugovanja rezidenta - pravnog
lica koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.”
Stupanjem na snagu poslednjih izmena i dopuna Zakona krajem 2012. godine, obavljanje
poslova prenosa dugovanja i potraživanja, nastalih po osnovu spoljnotrgovinskog pro-
meta rezidenata, omogućeno je i nerezidentima.
Međutim, kada se radi o rezidentima - fizičkim licima, u odnosu na ova lica u Zakonu je
zadržano ograničenje u pogledu obavljanja poslova prenosa potraživanja i dugovanja, nastalih
po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne sma-
tra komercijalnim kreditima i zajmovima.
Poslovi prenosa potraživanja i dugovanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovin-
skog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmo-
vima, se obavljaju na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potra-
živanja i dugovanja, čime nije isključena mogućnost zaključivanja trojnog ugovora, od-
nosno ugovora između svih učesnika u poslu, ukoliko se takav način oceni potrebnim
ili opravdanim, s obzirom na sve okolnosti konkretnog posla.
Podaci koje ugovor naročito sadrži, propisani Zakonom, su sledeći:
- identifikacioni podaci o ugovornim stranama;
- podaci o osnovu po kom su nastala potraživanja i dugovanja koja su predmet prenosa, uklju-
čujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu;
- podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.
Prenosilac ima obavezu da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog posla obavesti
o izvršenom prenosu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Dakle, članom 7. Zakona propisana je mogućnost da:

- rezident - izvoznik iz realizovanog posla izvoza robe i usluga prenese svoje novčano potraži-
vanje, nastalo po ovom poslu, na drugog rezidenta - novog poverioca;
- rezident - izvoznik iz realizovanog posla izvoza robe i usluga prenese svoje novčano potraži-
vanje, nastalo po ovom poslu, na drugog nerezidenta - novog poverioca;
- rezident - uvoznik iz realizovanog posla uvoza robe i usluga prenese svoje novčano dugova-
nje, nastalo po ovom poslu, na drugog rezidenta - novog dužnika;
- rezident - uvoznik iz realizovanog posla uvoza robe i usluga prenese svoje novčano dugova-
nje, nastalo po ovom poslu, na drugog nerezidenta - novog dužnika;
- nerezident - kupac iz realizovanog posla izvoza robe i usluga rezidenta prenese svoje novča-
no dugovanje, nastalo po ovom poslu, na drugog rezidenta - novog dužnika;
- da nerezident - dobavljač iz realizovanog posla uvoza robe i usluga rezidenta prenese svoje
novčano potraživanje, nastalo po ovom poslu, na drugog rezidenta - novog poverioca.
Kako Zakonom nisu posebno uređena pitanja izmene, odnosno prestanka važenja ugovo-
ra, na ova pitanja bi trebalo primenjivati opšte odredbe obligacionog prava. Podsećamo da
razlozi prestanka važenja ugovora mogu biti ispunjenje ugovornih obaveza, raskid ugovora,
koji može biti sporazumni i jednostrani, poništaj ugovora, kao način prestanka ugovora koji
pravno nije valjan zbog nekog nedostatka koji je postojao još u trenutku zaključenja ugovora
(ništavi i rušljivi ugovori), protek vremena na koji je ugovor zaključen, otkaz ugovora i propast
predmeta ugovora.
Prenos potraživanja i dugovanja po osnovu

kreditnog posla sa inostranstvom
„Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, od-
nosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja rezidenata koja su nastala po osnovu kredit-
nog posla sa inostranstvom.
Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između
prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno
poverioca iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu.
Potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom rezi-
denta - javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu
restrukturiranja ili privatizacije mogu se prenositi, odnosno platiti ili naplatiti samo na osnovu
ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavlje-
nu saglasnost Vlade, osim potraživanja i dugovanja rezidenta - pravnog lica koje je Republika
osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.”
Stupanjem na snagu poslednje verzije Zakona, i nerezidentima je dozvoljeno da učestvuju
i u poslovima prenosa dugovanja i potraživanja, koja su nastala po osnovu kreditnih poslova
sa inostranstvom rezidenata.
Za razliku od poslova prebijanja dugovanja i potraživanja iz člana 6. Zakona, a koji se mogu
vršiti samo kada se radi o kreditnim poslovima sa inostranstvom u devizama, poslovi preno-
sa dugovanja i potraživanja mogu se vršiti po svim kreditnim poslovima sa inostran-
stvom rezidenata, dakle kako onih koji se mogu obavljati samo u devizama, tako i onih
koji se mogu obavljati i u devizama i u dinarima.

Ovi poslovi se obavljaju na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i prima-

oca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz
osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu. Time nije isključena mogućnost zaključi-
vanja trojnog ugovora, odnosno ugovora između svih učesnika u poslu, ukoliko se takav način
oceni potrebnim ili opravdanim, obzirom na sve okolnosti konkretnog posla.
Podaci koje ugovor naročito sadrži navedeni su u stavu 3. ovog člana Zakona i ne razlikuju
se od elemenata ugovora o prenosu potraživanja ili dugovanja nastalih po osnovu realizova-
nog spoljnotrgovinskog prometa, a koji su navedeni ranije u tekstu.
Dakle, članom 20. Zakona propisana je mogućnost da:
- rezident - kreditor iz kreditnog posla sa inostranstvom prenese svoje potraživanje na drugog
rezidenta - novog kreditnog poverioca;
- rezident - kreditor iz kreditnog posla sa inostranstvom prenese svoje potraživanje na drugog
nerezidenta - novog kreditnog poverioca;
- rezident - kreditni dužnik iz kreditnog posla sa inostranstvom prenese svoje dugovanje na
drugog rezidenta - novog kreditnog dužnika;
- rezident - kreditni dužnik iz kreditnog posla sa inostranstvom prenese svoje dugovanje na
drugog nerezidenta - novog kreditnog dužnika;
- nerezident - kreditni dužnik iz kreditnog posla sa inostranstvom prenese svoje dugovanje na
drugog rezidenta - novog kreditnog dužnika;
- nerezident - kreditor iz kreditnog posla sa inostranstvom prenese svoje potraživanje na dru-
gog rezidenta - novog kreditnog poverioca.
Poslove prenosa potraživanja i dugovanja, nastalih po osnovu kreditnih poslova sa
inostranstvom, ne mogu obavljati rezidenti - fizička lica. Navedena zabrana se, kao i u
slučaju poslova iz člana 7. ovog zakona, ne odnosi na nerezidente - fizička lica.
Podsećamo na obavezu da se o prethodno navedenim promenama po kreditnim poslovi-
ma sa inostranstvom, u smislu člana 24. Zakona, mora izvestiti NBS, u svemu prema odredba-
ma Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Odredbama Uputstva propisane su šifre i nazivi vrsta otplate, odnosno naplate po poslu
kreditnog zaduženja, odnosno odobrenja u inostranstvu, u slučaju prestanka obaveze, odno-
sno potraživanja prenosom potraživanja i dugovanja, nastalih po osnovu kreditnih poslova sa
inostranstvom, i to:
a) za prestanak obaveze po kreditnom poslu (tačka 40. Uputstva):
• 13 - po osnovu prenosa potraživanja s nerezidenta - kreditora na rezidenta - novog kredi-
tora,
• 14 - po osnovu prenosa dugovanja s rezidenta - dužnika na nerezidenta - novog dužnika;
b) za prestanak potraživanja po kreditnom poslu (tačka 111. Uputstva):
• 13 - po osnovu prenosa dugovanja s nerezidenta - dužnika na rezidenta - novog dužnika;
• 14 - po osnovu prenosa potraživanja s rezidenta - kreditora na nerezidenta - novog kredi-
tora.
Poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom

nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu
Članom 33. Zakona propisano je sledeće:
„Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu
kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj
posao dozvoljen ovim zakonom.
Rezident - dužnik po dinarskom kreditu koji uzima od međunarodne finansijske organizacije
i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države može izvršiti plaćanje i

drugoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji čiji su
osnivači strane države, a ne onoj kojoj duguje po tom poslu.
Poslovi iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između
svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu.
Ugovor, odnosno izjava rezidenta naročito sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima
u poslu, podatke o osnovu po kome je nastalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla i po-
datke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet poslova iz st. 1. i 2. ovog člana.
Rezident - javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom ili pravno lice koje je u proce-
su restrukturiranja ili privatizacije može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nereziden-
tu po poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih
između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim ako je u pitanju
rezident - pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.
Rezidenti su dužni da o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom određenim u
st. 1. i 2. ovog člana izveste Narodnu banku Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana
24. ovog zakona.”
Prethodno je ukazano da je čl. 7. i 20. Zakona uređen prenos dugovanja i potraživanja po
realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga rezidenata, odnosno po kreditnim
poslovima sa inostranstvom između rezidenata ili između rezidenata i nerezidenata.
Članom 33. Zakona uređuje se mogućnost plaćanja ili naplate koji su posledica pre-
nosa dugovanja i potraživanja između nerezidenata. U takvoj situaciji, rezident, koji je
učesnik u osnovnom tekućem ili kapitalnom poslu, ima mogućnost naplate i od drugog nere-
zidenta, a ne od onog od koga potražuje, kao i mogućnost plaćanja drugom nerezidentu, a ne
onom kome duguje.
Uvažavajući okolnost da su rezidenti u situaciji da o izvršenom prenosu između nerezide-
nata budu obavešteni naknadno, te da su suočeni s brojnim poteškoćama u vezi sa zaključi-
vanjem propisanog trojnog ugovora, kao do skora jedinog načina za obavljanje ovih poslova,
poslednjim izmenama Zakona o deviznom poslovanju je predviđeno da rezidenti ove poslove
platnog prometa mogu obavljati i alternativno, na osnovu izjave koju podnose banci prilikom
naplate, odnosno plaćanja.
Dakle, poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom nerezidentu, iz člana 33. Zakona,
mogu se obavljati alternativno:
- na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili
- na osnovu izjave rezidenta.
Slično kao i kod poslova iz čl. 7. i 20. Zakona, obavezni elementi kako ugovora, tako i izjave,
propisani su članom 33. ovog zakona, prema kom ugovor, odnosno izjava rezidenta naročito
sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu, podatke o osnovu po kome je na-
stalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja i
dugovanja koji su predmet posla iz ovog člana.
U slučaju kada se radi o kreditnim poslovima sa inostranstvom, kao obliku kapital-
nih poslova, rezidenti su dužni da o promenama po ovim poslovima izveste NBS na način
koji je propisan ovim zakonom i podzakonskim aktima, donetim radi njegovog izvršavanja.

3. DEPOZITNI POSLOVI REZIDENATA

U INOSTRANSTVU
1. DRŽANJE DEVIZA NA RAČUNU U INOSTRANSTVU
P remda se često regulativa depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu navodi kao primer
zakonodavno restriktivnog deviznog režima, treba podsetiti da bi preuranjena i nagla libe-
ralizacija depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu mogla izazvati ozbiljne poremećaje na
domaćem tržištu i ugroziti ostvarivanje planirane monetarne i fiskalne politike.
Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu uređeni su Zakonom o deviznom poslova-
nju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), kao i podzakonskim
aktima Narodne banke Srbije, kojima se uređuju uslovi i način obavljanja ove vrste deviznih
poslova, ali i obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije o istima.
Odredbe Zakona kojima su uređeni depozitni

poslovi rezidenata u inostranstvu
„Banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu.
Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način
koji propiše Narodna banka Srbije.”
Iz citirane odredbe se može zaključiti da su depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu
delimično liberalizovani.
Naime, banke mogu slobodno i bez ikakvih ograničenja držati devize na računima kod
banaka u inostranstvu, te se, u pogledu primene člana 27. Zakona na banke, može reći da je
liberalizacija depozitnih poslova banaka ostvarena u potpunosti.
Za razliku od banaka, stavom 2. navedenog člana Zakona uređeni su depozitni poslovi re-
zidenata, pod kojima se, u smislu ovog zakona, a shodno članu 2. tačka (1) Zakona, podrazu-
mevaju:
1) pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici;
2) preduzetnik - fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu
zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;
3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;
4) fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostran-
stvu duži od godinu dana;
5) fizičko lice - strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize bo-
ravi u Republici duže od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih
zemalja i članova njihovih porodica;
6) korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija za obavezno
socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih
sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;

7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budže-

ta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih
porodica.
Dakle, rezidentima iz člana 2. tačka (1) Zakona dozvoljeno je, takođe, obavljanje depo-
zitnih poslova u inostranstvu, ali ih, za razliku od banaka, ne mogu obavljati slobodno i bez
ograničenja, već pod uslovima i na način koji je propisala Narodna banka Srbije podza-
konskim aktom, kako je to navedeno u članu 27. stav 2. ovog zakona.
Odluka kojom je uređeno držanje deviza

na računu kod banke u inostranstvu
Obavljanje depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu uređeno je Odlukom o uslovima
pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostran-
stvu („Sl. glasnik RS”, br. 31/2012, 71/2013 i 98/2013 - dalje: Odluka).
Odlukom su uređeni kako slučajevi u kojima je držanje deviza na računu kod banke u ino-
stranstvu dozvoljeno samim ispunjenjem ovom odlukom propisanih uslova, tako i slučajevi
kod kojih je, osim ispunjenja Odlukom propisanih uslova, potrebno pribaviti i odobrenje Na-
rodne banke Srbije.
Osnovi držanja deviza na računu kod banke u inostranstvu

bez odobrenja Narodne banke Srbije
Slučajevi u kojima je držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu rezidentima do-
zvoljeno bez obaveze pribavljanja odobrenja Narodne banke Srbije, već samo na osnovu is-
punjenosti Odlukom propisanih uslova, navedeni su u tački 2. ove odluke.
Diplomatska, konzularna i druga predstavništva Republike Srbije u inostranstvu
koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije mogu držati devize na računu kod banke
u inostranstvu za potrebe finansiranja tog predstavništva i to samo do iznosa koji je naveden
u rešenju ministarstva nadležnog za poslove inostranih poslova, odnosno drugog nadležnog
organa, za potrebe finansiranja.
Mogućnost držanja deviza na računu kod banke imaju, shodno tački 2. podtački 2) Odluke,
i domaći državljani zaposleni u diplomatskim, konzularnim i drugim predstavništvima
Republike Srbije u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, ali do uku-
pnog iznosa zarada ostvarenih od momenta upućivanja u ta predstavništva.
Lica koja se upućuju na rad u misiju Republike Srbije u inostranstvu na osnovu od-
luke nadležnog organa, kao i predstavnici državnog organa koji u inostranstvu borave
na osnovu odluke Vlade Republike Srbije takođe mogu držati devize na računu kod banke
u inostranstvu. Ova lica, shodno tački 2. podtačka 3) Odluke, na računu kod banke u inostran-
stvu mogu držati devize do iznosa navedenog u odluci nadležnog organa o upućivanju na rad
u inostranstvu, odnosno do iznosa navedenog u odluci Vlade Republike Srbije.
Lica koja se na stručno usavršavanje u inostranstvo upućuju na osnovu rešenja mo-
gu držati devize na računu kod banke u inostranstvu u visini troškova iz tog rešenja.
Lica kojima se mogu prenositi sredstva plaćanja po osnovu izdržavanja porodice,
mogu držati devize do iznosa utvrđenog propisom kojim se uređuju lični i fizički prenosi sred-
stava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva, odnosno do iznosa od 10.000 evra, do kog devi-
ze na računu kod banke u inostranstvu mogu držati i lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije.
Lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije depozitne poslove u inostranstvu mogu obavljati
uz dokaz o iseljenju, shodno tački 2. podtački 5) Odluke.
Devize na računu kod banke u inostranstvu mogu držati i strani državljani koji na osno-
vu dozvole za boravak, odnosno radne vize borave u Republici Srbiji duže od jedne go-

dine, a koji se, shodno ranije u tekstu navedenom članu 2. tačka (1) Zakona, smatraju rezi-
dentima.
Devize na računu kod banke u inostranstvu, shodno tački 2. podtački 7) Odluke, mogu
držati i vlasnici nepokretnosti u inostranstvu za prodaju ove nepokretnosti, do iznosa
vrednosti nepokretnosti koja je navedena u ugovoru o kupoprodaji iste.
Tačkom 2. podtačkom 8) Odluke obavljanje depozitnih poslova u inostranstvu omogućeno
je i sledećim kategorijama lica:
- licima koja imaju državljanstvo Republike Srbije i prebivalište u Republici Srbiji, a imaju i
državljanstvo druge države;
- licima s prebivalištem u Republici Srbiji koja imaju državljanstvo samo Republike Srbije i čiji
boravak u inostranstvu nije duži od godinu dana, a koje u inostranstvu boravi na osnovu
radne vize, posebne kategorije viza, boravišne dozvole ili drugog dokumenta kojim se
dokazuje, odnosno omogućava ovaj boravak;
- licima koja su ostvarila inostranu penziju u zemljama s kojima nije zaključen međudržav-
ni sporazum i to radi uplate penzija.
Svim prethodno navedenim kategorijama lica obavljanje depozitnih poslova u inostran-
stvu nije uslovljeno prethodnim pribavljanjem odobrenja Narodne banke Srbije.
Ipak, ukazujemo da je tačkom 2. stav 2. Odluke propisano da je rezident dužan da, posle
prestanka razloga zbog kojih mu je omogućeno da drži devize na računu kod banke u ino-
stranstvu, u roku od narednih 30 dana unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi
taj račun.
Držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu na osnovu odobrenja

Za razliku od osnova obavljanja depozitnih poslova u inostranstvu iz tačke 2. Odluke, kod
kojih nije potrebno prethodno pribaviti odobrenje Narodne banke Srbije za držanje deviza na
računu kod banke u inostranstvu, tačkom 3. Odluke propisani su slučajevi u kojima je držanje
deviza na računu kod banke u inostranstvu dozvoljeno samo pod uslovom da je Narodna
banka Srbije odobrila obavljanje istih.
Radi pribavljanja propisanog odobrenja u svim, tačkom 3. Odluke propisanim slučajevima,
Narodnoj banci Srbije potrebno je podneti pisani zahtev za izdavanje odobrenja za držanje
deviza na računu kod banke u inostranstvu, koji naročito sadrži:
- naziv podnosioca zahteva,
- sedište, adresa i telefon podnosioca zahteva,
- predmet poslovanja - delatnost podnosioca zahteva,
- matični broj podnosioca zahteva,
- osnov za držanje deviza u inostranstvu,
- iznos na koji se odnosi zahtev za odobrenje,
- rok držanja deviza na računu kod banke u inostranstvu, i
- naziv zemlje i strane banke u toj zemlji kod koje će rezident otvoriti račun.
Uz navedeni zahtev prilaže se dokumentacija propisana ovom odlukom, pri čemu Narod-
na banka Srbije, ako oceni da je to potrebno, može tražiti i drugu dokumentaciju.
Shodno tački 3. Odluke, obavljanje depozitnih poslova na osnovu odobrenja Narodne ban-
ke Srbije dozvoljeno je u sledećim slučajevima:
1) za finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu u iznosu primljenog
avansa od stranog investitora ili u iznosu primljenog stranog kredita za finansiranje ra-
dova, ako je strani kreditor odobravanje kredita uslovio držanjem sredstava tog kredita
na računu kod strane banke, ili u iznosu planiranih prosečnih mesečnih troškova u vezi
sa izvođenjem ovih radova, te snabdevanjem i održavanjem gradilišta u inostranstvu, uz
obavezu prilaganja uz zahtev za izdavanje odobrenja i ugovora sa investitorom, odnosno
stranim kreditorom, kao i predračuna planiranih mesečnih troškova;

2) za dobit u lokalnoj valuti ostvarenu izvođenjem investicionih radova u inostranstvu

i to za iznos dobijen konverzijom te valute u valutu kojom se trguje na deviznom tržištu u
Republici Srbiji, a radi unosa dobiti u Republiku Srbiju posle završetka investicionih rado-
va;
3) za istraživačke radove u inostranstvu, s tim što je uz zahtev za izdavanje odobrenja po-
trebno priložiti kopiju ugovora o koncesiji za te radove;
4) za plaćanje tekućih troškova obavljanja delatnosti predstavništava ili ogranaka prav-
nih lica u inostranstvu, osim predstavništava iz tačke 2. ove odluke, kao i za plaćanje uslu-
ga u međunarodnom robnom i putničkom prometu, držanje deviza na računu kod banke u
inostranstvu Narodna banka Srbije može odobriti do visine planiranih mesečnih troškova
i uz obavezu prilaganja uz zahtev za izdavanje odobrenja specifikacije ovih troškova, kao i
dokumenta stranog organa kojim se dokazuje da je pravno lice osnovalo predstavništvo ili
ogranak u inostranstvu;
5) za polaganje garantnog depozita radi učestvovanja na licitaciji, tenderu, odnosno
radi upućivanja ponude za preuzimanje akcija ako strani saugovarač to uslovljava ili
propis odnosne zemlje na to obavezuje, s tim što se uz zahtev za izdavanje odobrenja prila-
že kopija ugovora, izvod iz raspisane licitacije ili tenderske dokumentacije, odnosno izvod
iz propisa odnosne zemlje;
6) za polaganje garantnog depozita po osnovu garancije koju strana banka izdaje rezi-
dentu koji izvodi investicione radove u inostranstvu, i to do iznosa iz zahteva ove banke
za polaganje garantnog depozita, odnosno ugovora o garanciji, uz obavezu podnosioca da
priloži kopije tog zahteva, odnosno tog ugovora, kao i ugovora o izvođenju investicionih
radova u inostranstvu;
7) za korišćenje stranog finansijskog kredita koji je namenjen za plaćanja u inostran-
stvu, ako je korišćenje takvog kredita uslovljeno držanjem sredstava kod strane banke, uz
obavezu da se uz zahtev za izdavanje odobrenja priloži kopija ugovora o kreditu i prijava
kreditnog zaduženja evidentiranog kod Narodne banke Srbije;
8) za plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu u skladu s članom 13.
Zakona, a na osnovu kopije ugovora zaključenog sa ovlašćenim učesnikom na organizova-
nom tržištu hartija od vrednosti u inostranstvu i izvoda propisa odnosne zemlje na osnovu
kog je držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu uslov za plaćanje tih hartija, koji
se prilažu uz zahtev za izdavanje odobrenja;
9) za deponovanje i ulaganje sredstava društava za osiguranje u inostranstvu - na osno-
vu prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije koja se izdaje na osnovu zakona kojim se
uređuje osiguranje;
10) za prikupljanje donacija i novčanih priloga iz inostranstva u naučne, kulturne i hu-
manitarne svrhe do iznosa iz ugovora o donaciji, odnosno do iznosa iz druge dokumen-
tacije, s tim što je uz zahtev za izdavanje odobrenja potrebno priložiti kopiju ugovora o
donaciji ili kopiju druge dokumentacije u kojima je držanje deviza na računu kod banke u
inostranstvu navedeno kao uslov za dobijanje donacija, odnosno priloga;
11) za naplate po sudskom rešenju u inostranstvu, ako je tim rešenjem uslovljeno da se
naplata vrši preko računa kod strane banke, a na osnovu kopije sudskog rešenja koja se
prilaže uz zahtev za izdavanje odobrenja;
12) za plaćanje troškova lečenja u inostranstvu, kao i troškova boravka u inostranstvu
povezanih s tim lečenjem, na osnovu zahteva za izdavanje odobrenja uz koji je priložena
odgovarajuća dokumentacija izdata od strane nadležne zdravstvene institucije u Republi-
ci ili inostranstvu, kao i drugih dostavljenih dokaza.
Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz stava 1. ove tačke ako nisu ispunjeni uslovi propi-
sani ovom odlukom.

Kad rezident ispuni uslove propisane ovom odlukom, Narodna banka Srbije donosi re-
šenje kojim tom rezidentu odobrava držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu. U
suprotnom, Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za izdavanje odobrenja za držanje deviza
na računu u inostranstvu.
Rešenje o odobrenju za držanje deviza na računu u inostranstvu izdaje se najduže za pe-
riod od godinu dana, ali se izuzetno, shodno tački 5. stav 2. Odluke, može izdati i na duži rok,
odnosno dok traje obaveza utvrđena ugovorima iz ove odluke.
Izuzetak u pogledu roka propisan je i u slučaju izvođenja investicionih radova u ino-
stranstvu. Naime, rešenje se može izdati na duži rok od godinu dana u slučaju izvođenja ovih
radova u inostranstvu, i to:
- do roka do kog investitor treba da primi te radove i to na osnovu dokumenta kojim se
dokazuje ovaj rok, a do iznosa nenaplaćenog dela vrednosti radova;
- do roka do kog rezident treba da izmiri poreske obaveze prema zemlji u kojoj izvodi
radove, na osnovu izvoda propisa te zemlje kojim se dokazuje ova obaveza.
Nakon dobijanja odobrenja Narodne banke Srbije i otvaranja računa kod banke u inostran-
stvu shodno uslovima iz ove odluke, rezident je dužan da Narodnoj banci Srbije dostavi
podatke o broju deviznog računa u roku od 30 dana od dana otvaranja tog računa, kao i
da Narodnu banku Srbije izveštava o stanju sredstava na tom računu, u skladu s propisom
kojim se uređuje obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije o poslovanju sa inostranstvom.
Obaveza izveštavanja o stanju sredstava na računu kod banke u inostranstvu

Izveštavanje Narodne banke Srbije, u smislu člana 37. Zakona, uređeno je Odlukom o oba-
vezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 87/2009) i Uput-
stvom za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl.
glasnik RS”, br. 87/2009 - dalje: Uputstvo).
Odlukom je propisano da rezidenti, kao obveznici izveštavanja, imaju obavezu dostavljanja
izveštaja Narodnoj banci Srbije u poslovanju sa inostranstvom, između ostalog, i po osnovu
držanja deviza na računu kod banke u inostranstvu, odnosno obavezu izveštavanja o stanju
i prometu na računima rezidenata u inostranstvu.
Ukazujemo da su obveznici izveštavanja isključivo rezidenti koji imaju rešenje o odo-
brenju držanja deviza u inostranstvu koje je izdala Narodna banka Srbije.
Rezidenti iz tačke 2. Odluke, kojima je držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu
dozvoljeno samo na osnovu ispunjenosti uslova propisanih ovom odlukom, nemaju obavezu
izveštavanja Narodne banke Srbije.
Izveštavanje Narodne banke Srbije vrši se dostavljanjem propisanog Obrasca RN - Izve-
štaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim
računima.
Osim Šifarnika vrste i namene računa, koji je sastavni deo Obrasca RN, za popunjavanje
ovog obrasca potrebno je koristiti se i drugim šifarnicima, kao što su Šifarnik PTT Srbija radi
unosa poštanskog broja mesta sedišta obveznika izveštavanja, Šifarnik Republičkog zavoda
za statistiku koji sadrži sistematski spisak naselja Republike Srbije po okruzima i opština-
ma, a radi unosa matičnog broja opštine, odnosno naselja u kome se nalazi sedište obveznika
izveštavanja, Šifarnik valuta, Šifarnik zemalja, ali i Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa
u platnom prometu sa inostranstvom, koji se neizostavno koristi u svim slučajevima kada je
potrebno identifikovati osnov transakcije u platnom prometu sa inostranstvom. Svi pomenuti
šifarnici se mogu preuzeti sa sajta Narodne banke Srbije.
Obveznici izveštavanja su dužni da Izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u
inostranstvu i na kontokorentnim računima dostavljaju Narodnoj banci Srbije tromesečno.
Rok za dostavljanje je najkasnije deset dana po isteku izveštajnog perioda, odnosno: za

prvi kvartal - do 10. aprila tekuće godine, za drugi kvartal - do 10. jula tekuće godine, za treći
kvartal - do 10. oktobra tekuće godine, za četvrti kvartal tekuće godine - do 10. januara nared-
ne kalendarske godine.
Izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim
računima se sačinjava u SAD dolarima, prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara po-
slednjeg dana propisanog izveštajnog perioda. Obrazac RN se Narodnoj banci Srbije do-
stavlja isključivo elektronskim putem, na i-mejl adresu propisanu Uputstvom.
Najzad, ukazujemo da izveštavanje o stanju i prometu na računima rezidenata u inostran-
stvu predstavlja kontinuiranu obavezu, koja se mora periodično, tromesečno izvršavati sve
dok postoji osnov izveštavanja, odnosno propisani izveštaji se moraju redovno dostavljati
kako za tromesečja u kojima je bilo prometa po računima rezidenata u inostranstvu, tako i
za tromesečja u kojima nije bilo prometa po tim računima, u kom slučaju se Narodna banka
Srbije izveštava o stanju računa rezidenta kod banke u inostranstvu.
2. DEVIZNI RAČUNI REZIDENATA U REPUBLICI

Članom 35. Zakona o deviznom poslovanju (»Sl. glasnik RS«, br. 62/2006, 31/2011 i
119/2012) propisano je da banka drži devize i kod druge banke, odnosno kod Narodne ban-
ke Srbije (dalje: NBS), dok rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik
devize drže na deviznom računu kod banke ili ih prodaju toj banci.
Rezident sa bankom zaključuje ugovor, u kom su, između ostalog, utvrđeni vrsta računa,
visina, način obračuna i način plaćanja kamate za sredstva koja se nalaze da deviznom računu
ili deviznom štednom ulogu, kao i valuta u kojoj se vrši plaćanje kamate i glavnice.
Zakonom je utvrđena normativna nadležnost NBS u donošenju podzakonskih akata ko-
jima se bliže reguliše ova vrsta depozitnih poslova. Naime, NBS propisuje uslove pod kojima
banke otvaraju devizne račune rezidentima, kao i način vođenja tih računa i deviznih štednih
uloga rezidenata.
U skladu sa navedenim, NBS je donela Odluku o uslovima otvaranja i načinu vođenja
deviznih računa rezidenata (»Sl. glasnik RS«, br. 67/2006 - dalje: Odluka). Osnovnim od-
redbama ove odluke definisan je predmet uređivanja, lica na koja se primenjuje, osnovni uslo-
vi za otvaranje deviznog računa, kao i prava i obaveze svih na koje se ovaj propis primenjuje.
Odlukom se pod pojmom rezidenti podrazumevaju sledeći subjekti:
1. pravno lice, koje je registrovano i ima sedište u Republici,
2. preduzetnik - fizičko lice, koje je registrovano u Republici i koje, radi sticanja dobiti, u vidu
zanimanja obavlja zakonom dozvoljenu delatnost,
3. ogranak stranog pravnog lica, upisan u registar Agencije za privredne registre,
4. fizičko lice, sa prebivalištem u Republici, osim onog lica čiji boravak u inostranstvu traje
duže od godinu dana i
5. fizičko lice - strani državljanin, koji, na osnovu dozvole za boravak ili radne vize, boravi u
Republici duže od godinu dana.
Devizni račun je račun na kome se vode devizna sredstva rezidenta, koja su ostvarena u
skladu sa Zakonom.
Devizni račun može biti tekući i depozitni.
Devizni depozitni račun može biti:
- po viđenju ili oročen,
- sa otkaznim rokom ili bez otkaznog roka i
- sa posebnom namenom ili bez nje.
Da bi rezident otvorio devizni račun kod banke, potrebno je da podnese pisani zahtev za
otvaranje računa. Na osnovu tog zahteva, rezident i banka zaključuju odgovarajući pisani ugo-
vor o otvaranju i vođenju računa.

Ugovor obavezno mora sadržati:

- broj i naziv računa,
- način i rokove dostavljanja izveštaja o prometu i stanju na računu,
- način obračuna i plaćanja kamate,
- valutu u kojoj se plaćaju glavnica i kamate,
- uslove za raskid ugovora i
- obavezu rezidenta da obavesti banku o statusnim i drugim promenama,
Osim navedenog, predmet uređivanja ugovora mogu biti i ostala prava i obaveze između
rezidenta i banke.
Račun rezidenta se može otvoriti samo u onim valutama kojima se trguje na deviznom
tržištu, a vodi se samo u vrsti deviza koje su uplaćene na račun, odnosno položene na isti, kada
se radi o efektivnom stranom novcu.
Devizni računi rezidenata - pravnih lica,

preduzetnika i ogranaka stranih pravnih lica
Otvaranje deviznog računa
Već je rečeno da se devizni račun otvara samo na osnovu pisanog zahteva rezidenta. Kada
se radi o pravnim licima, preduzetnicima i ograncima stranih pravnih lica, pisani zahtev mora
sadržati:
1. naziv podnosioca zahteva,
2. sedište podnosioca zahteva (adresa i telefon),
3. predmet poslovanja, odnosno delatnost,
4. matični broj podnosioca zahteva i
5. pečat i potpis lica ovlašćenog za zastupanje.
Uz zahtev se podnosi statusna dokumentacija, odnosno:
- rešenje o upisu u Agenciju za privredne registre,
- akt o osnivanju ili izvod iz zakona,
- obaveštenje organa nadležnog za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima i pore-
ski identifikacioni broj.
Takođe, uz zahtev je potrebno podneti i karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za
potpisivanje naloga, overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje, kao i akt o njihovom ime-
novanju.
Nakon što banka utvrdi da pisani zahtev rezidenta sadrži sve obavezne podatke, i nakon
izvršenog uvida u podnetu dokumentaciju, banka zaključuje sa rezidentom ugovor i otvara
mu devizni račun.
Gašenje deviznog računa

Banka gasi devizni račun rezidentu na osnovu ugovora ili na njegov zahtev. U slučaju kada
se devizni račun gasi na zahtev rezidenta, banka sredstva sa ugašenog računa prenosi na ra-
čun koji rezident navede u svom zahtevu.
Osim broja računa, na koji se prenose sredstva, zahtev rezidenta za gašenje računa mora
sadržati i sledeće podatke:
1. naziv rezidenta,
2. sedište rezidenta (adresa i telefon),
3. broj računa, čije se gašenje traži,
4. matični broj rezidenta i

5. pečat i potpis ovlašćenog lica.

Pored navedenih i propisanih slučajeva gašenja deviznog računa, na osnovu ugovora i na
zahtev rezidenta, Odlukom je propisano da devizni račun može biti ugašen i na osnovu zakona
ili drugog propisa, zbog stečaja ili likvidacije, kao i zbog nastalih statusnih promena.
U slučaju kada se devizni račun gasi na osnovu zakona ili drugog propisa, banka sred-
stva sa ugašenih računa prebacuje na račun pravnog sledbenika ili drugog rezidenta, određe-
nog zakonom ili drugim propisom. Ukoliko sledbenik, odnosno drugi rezident nije određen,
banka će sredstva prebaciti na račun svojih sredstava koja se ne koriste.
Kada se račun gasi zbog stečaja, banka će devizni račun ugasiti na zahtev stečajnog
upravnika, a sredstva preneti na račun koji stečajni upravnik navede u svom zahtevu. Uz zah-
tev se podnosi i dokumentacija, propisana Odlukom, kao što je rešenje o otvaranju stečajnog
postupka, zahtev za otvaranje računa u stečaju i drugu statusnu dokumentaciju. Ujedno, banci
se, uz zahtev, predaje i ovlašćenje da sva sredstva, usmerena na ugašeni devizni račun, prene-
se na račun u stečaju.
Rezidenti mogu, kod Agencije za privredne registre, upisati pokretanje likvidacio-
nog postupka. Nakon zakonito sprovedenog i okončanog likvidacionog postupka, banka će
ugasiti devizni račun rezidenta samo na osnovu obaveštenja likvidacionog upravnika, uz koje
mora biti priloženo rešenje o brisanju rezidenta iz registra Agencije za privredne registre.
Rezidenti, sa ovlašćenjem NBS za obavljanje menjačkih poslova, efektivni strani novac mo-
gu polagati isključivo na poseban tekući devizni račun, koji je kod banke otvoren samo za tu
namenu.
Devizni računi rezidenata - fizičkih lica

Otvaranje deviznog računa
Devizni račun rezidentu - fizičkom licu banka otvara na njegov lični zahtev, uz koji
rezident podnosi dokumenta neophodna za utvrđivanje njegovog identiteta (lična karta
ili druga odgovarajuća isprava).
Međutim, ugovor o otvaranju deviznog računa rezidenta - fizičkog lica može, umesto njega,
sa bankom zaključiti i ovlašćeno lice. Odlukom je propisano da ovlašćeno lice može zaključiti
ugovor o otvaranju deviznog računa rezidenta - fizičkog lica samo na osnovu overenog ovla-
šćenja, koje nije starije od šest meseci, i nakon što banka utvrdi identitet tog, ovlašćenog lica.
Kada se radi o otvaranju deviznog računa maloletnog lica, banka zaključuje ugovor o otva-
ranju računa sa zakonskim zastupnikom maloletnog lica, nakon što utvrdi njegov identitet.
Ukoliko se devizni račun otvara na osnovu sudskog rešenja kojim je utvrđena poslovna
nesposobnost određenog lica i u svim ostalim slučajevima kada je neophodno odrediti sta-
rateljstvo, odnosno kada se radi o izvršnom sudskom rešenju, ugovor o otvaranju deviznog
računa sa bankom potpisuje staratelj, koga je odredio starateljski organ, odnosno lice iz izvrš-
nog sudskog rešenja, uz prethodno utvrđivanje identiteta tog lica.
U svim pomenutim slučajevima, kada ugovor o otvaranju deviznog računa sa bankom ne
zaključuje lice koje će biti vlasnik tog računa, banci je neophodno dostaviti i dokumenta na
osnovu kojih će se utvrditi identitet i vlasnika računa.
Zakonski zastupnik, staratelj ili lice iz izvršnog sudskog rešenja ne mogu imati veća prava
od vlasnika računa kod raspolaganja deviznim sredstvima sa tog računa.
Vođenje deviznog računa

Nakon potpisivanja ugovora i otvaranja deviznog računa fizičkog lica, banka će tom licu
izdati deviznu štednu knjižicu ili evidencioni karton.
Devizna štedna knjižica izdaje se fizičkim licima sa kojima je banka zaključila ugo-
vor o otvaranju depozitnog deviznog računa. Odlukom je definisano da devizna štedna

knjižica mora sadržati bitne elemente iz ugovora o otvaranju depozitnog deviznog računa, kao
i tekst da za devize, položene na devizni račun, banka garantuje svojom ukupnom imovinom.
Za sve devizne štedne depozite koji imaju istu ročnost i namenu izdaje se jedna devizna šted-
na knjižica. Ona treba imati vidnu oznaku da se radi o deviznoj štednoj knjižici.
Evidencioni karton izdaje se fizičkim licima sa kojima je banka zaključila ugovor o otva-
ranju tekućeg deviznog računa. On treba da sadrži naziv banke, podatke o vlasniku deviznog
računa, broj računa i ostale potrebne podatke.
Izgled i sadržinu devizne štedne knjižice i evidencionog kartona utvrđuje sama banka.
Kada fizičko lice, vlasnik deviznog računa, na račun uplati iznose u različitim devizama,
odnosno položi različite vrste efektivnog stranog novca, banka će svaku vrstu deviza voditi
posebno i evidentirati ih na posebnoj stranici, uz navođenje vrste deviza.
Gašenje deviznog računa

Devizni račun rezidenta - fizičkog lica gasi se u sledećim, Odlukom, propisanim slučajevi-
ma:
- na zahtev vlasnika deviznog računa,
- na zahtev zakonskog zastupnika vlasnika deviznog računa,
- na zahtev staratelja vlasnika deviznog računa,
- na osnovu izvršnog sudskog rešenja,
- zbog smrti vlasnika računa,
- kao i u drugim slučajevima.
Devizni računi rezidenata - budžetskih korisnika

Članom 36. Zakona propisano je da rezidenti - korisnici sredstava budžeta Republike Sr-
bije, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava
budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konso-
lidovanog računa trezora, devizne račune vode kod Uprave za trezor u okviru sistema konsoli-
dovanog računa trezora koji se vodi kod NBS, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim
ugovorom nije drukčije propisano, a devize i efektivni strani novac koji ostvare u svom poslo-
vanju mogu da prodaju NBS.
Već je navedeno da se Odluka odnosi na pravna lica, preduzetnike, ogranke stranih prav-
nih lica i fizička lica. Odlukom, pojmom „rezident” nisu obuhvaćeni državni organi i organi-
zacije, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog
socijalnog osiguranja, korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti, diplomatska, konzularna
i druga predstavništva u inostranstvu, koja se finansiraju iz budžeta Republike, kao ni domaći
državljani, zaposleni u tim predstavništvima i članovi njihovih porodica. Ovo stoga što, kako
je već navedeno, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija
obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti, mogu imati
devizne račune samo kod Uprave za trezor u okviru sistema konsolidovanog računa trezora
koji se vodi kod NBS.
Članom 32. stav 4. Zakona propisano je da rezidenti iz člana 36. ovog zakona, platni pro-
met sa inostranstvom obavljaju preko NBS. Način obavljanja poslova između NBS i Uprave za
trezor, a koji se obavljaju preko sistema konsolidovanog računa trezora, uređuje NBS svojim
podzakonskim aktom.
Članom 36. stav 2. Zakona predviđeno je da, samo izuzetno, ministar nadležan za po-
slove finansija može odobriti otvaranje deviznog računa za navedene kategorije rezi-
denata i kod ovlašćene banke, ukoliko:
- plaćanja ne mogu da se izvrše preko NBS, i

- otvaranje deviznog računa kod ovlašćene banke zahteva specifičnost poslova tog ko-
risnika.
Dakle, samo u ovim slučajevima, odnosno kada državni organi i organizacije, korisnici
budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osi-
guranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti imaju, u skladu sa Zakonom, otvoren
račun kod banke, na otvaranje, vođenje i gašenje tih računa primenjuju se odredbe Odluke,
zanemarujući specifičnost ove kategorije rezidenata.
3. REGISTAR DEVIZNIH RAČUNA REZIDENATA

- PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA
Članom 35. stav 4. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006,
31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) propisano je da Narodna banka Srbije (dalje: NBS) propi-
suje bankama način i rokove dostavljanja podataka o deviznim računima rezidenata - pravnih
lica i preduzetnika, na osnovu kojih vodi jedinstveni registar deviznih računa.
Na osnovu ove odredbe Zakona, NBS je donela Odluku o podacima o deviznim računima
rezidenata koje banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 75/2011 -
dalje: Odluka). Odlukom je propisano koje podatke su banke dužne da dostave NBS, rokovi u
kojima se ti podaci dostavljaju, kao i način njihovog dostavljanja. Obaveza dostavljanja poda-
taka odnosi se samo na devizne račune rezidenata koji su otvoreni kod banaka u zemlji.
Vrste deviznih računa za koje postoji obaveza dostavljanja podataka

Zakonom i Odlukom je propisano da se obaveza dostavljanja podataka odnosi samo
na devizne račune rezidenata - pravnih lica i preduzetnika.
Podsećamo da je tačkom 1. stav 2. Odluke o uslovima otvaranja i načinu vođenja devi-
znih računa rezidenata („Sl. glasnik RS „, br. 67/2006) propisano da se pod rezidentima, u
smislu ove odluke, podrazumevaju:
1) pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici;
2) preduzetnik - fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu
zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;
3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;
4) fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostran-
stvu duži od godinu dana;
5) fizičko lice - strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize bo-
ravi u Republici duže od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih
zemalja i članova njihovih porodica.
Međutim, obaveza dostavljanja podataka o deviznim računima, propisana odredbama Od-
luke, ne odnosi se na devizne račune svih prethodno navedenih kategorija rezidenata kojima
banke mogu otvoriti, voditi i gasiti devizne račune u zemlji, već samo na devizne račune rezi-
denata - pravnih lica i preduzetnika.
Vrsta podataka za koje postoji obaveza dostavljanja

U tački 3. Odluke je navedeno da banka dostavlja NBS podatke o:
- otvorenom deviznom računu rezidenta i
- promeni podataka na deviznom računu rezidenta ili
- zatvaranju tog računa.

• Odlukom o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata je propisano

da zahtev, kojim banka otvara devizni račun rezidentu - pravnom licu, preduzetniku i
ogranku stranog pravnog lica, mora sadržati sledeće podatke:
- naziv podnosioca zahteva,
- njegovo mesto - sedište, adresu i telefon,
- predmet poslovanja - delatnost,
- matični broj podnosioca zahteva,
- kao i pečat i potpis lica ovlašćenog za zastupanje.
Uz zahtev se banci podnosi sledeća dokumentacija:
- rešenje o upisu u registar kod nadležnog organa;
- akt nadležnog organa o osnivanju, ako za njega registrovanje nije propisano i ako se osniva
neposredno na osnovu zakona, što se dokumentuje odgovarajućim izvodom iz zakona;
- obaveštenje organa nadležnog za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima, ako za
rezidenta razvrstavanje vrši taj organ, odnosno dokument koji sadrži takav podatak;
- dokument nadležnog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj rezidenta;
- karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga, radi raspolaganja sred-
stvima na deviznom računu, koji je potpisalo ovlašćeno lice iz rešenja o upisu u registar kod
nadležnog organa i koji je overen pečatom;
- overen potpis lica ovlašćenih za zastupanje;
- akt o imenovanju lica ovlašćenih za zastupanje.
• Pod promenama se, u smislu Odluke, smatraju statusne i druge promene rezidenta za
koje postoji obaveza upisa u registar kod nadležnog organa.
• Podaci koji se odnose na zatvaranje deviznog računa rezidenta - pravnog lica i predu-
zetnika - tačkom 9. Odluke o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidena-
ta je propisano da banka rezidentu može ugasiti devizni račun, između ostalog, i na njegov
zahtev. Zahtev rezidenta sadrži sledeće podatke: naziv rezidenta i njegovo mesto - sedište,
adresu i telefon, broj računa čije se gašenje traži, broj računa na koji se zahteva prenos sred-
stava, matični broj rezidenta, kao i pečat i potpis ovlašćenog lica.
Osim na njegov zahtev, banka rezidentu devizni račun gasi i kada on prestane da postoji
kao pravni subjekt zbog stečaja ili likvidacije ili zbog nastalih statusnih promena, kako je to
navedeno u tački 10. Odluke o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezide-
nata.
Uz zahtev za gašenje deviznog računa, stečajni upravnik podnosi sledeću dokumentaciju:
1) rešenje o otvaranju stečajnog postupka koji je upisan u registar kod nadležnog organa;
2) zahtev za otvaranje računa u stečaju;
3) obaveštenje organa nadležnog za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima ako
razvrstavanje vrši organ nadležan za poslove statistike, odnosno dokument koji sadrži taj
podatak;
4) dokument nadležnog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj rezidenta;
5) karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga, radi raspolaganja sred-
stvima s računa, koji je potpisalo ovlašćeno lice iz rešenja o upisu u registar kod nadležnog
organa i koji je overen pečatom, a kojim će se overavati instrumenti plaćanja;
6) nalog za prenos sredstava.
Banka rezidentu, koji je u registar kod nadležnog organa upisao pokretanje postupka li-
kvidacije, gasi račun posle okončanja tog postupka, a na osnovu obaveštenja likvidacionog
upravnika, uz koje se prilaže rešenje o upisu brisanja rezidenta koji prestaje da radi u registar
kod nadležnog organa.

Rok i način dostavljanja podataka

Odlukom su propisani i rokovi u kojima su banke dužne da dostave propisane podatke.
Tako je, tačkom 4. Odluke, propisano da su banke dužne da podatke dostavljaju NBS
odmah, a najkasnije do kraja radnog dana u kome je devizni račun otvoren, odnosno
zatvoren ili su promenjeni podaci za koje je propisana obaveza dostavljanja.
Tačkom 5. Odluke je propisano da banka podatke dostavlja NBS - Informacionoj tehno-
logiji elektronski, u skladu sa uputstvom kojim se uređuje elektronsko dostavljanje podata-
ka o deviznim računima rezidenata. U skladu s navedenim, na sajtu NBS objavljeno je Uputstvo
o elektronskom dostavljanju podataka saglasno Odluci o podacima o deviznim računima rezide-
nata koje banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije, verzija 1.1 iz avgusta 2012. godine.
Elektronska poruka o podacima o deviznim računima rezidenata sastavljena je iz dva se-
gmenta:
- zaglavlja elektronske poruke i
- podataka o tekućim i depozitnim deviznim računima rezidenata.
Kroz zaglavlje elektronske poruke dostavljaju se opšti podaci o samom izveštavanju i
subjektu koji izveštava. Tako se, kroz ovaj segment elektronske poruke, NBS dostavljaju sle-
deći podaci:
- datum izveštavanja;
- šifra podataka;
- matični broj banke koja šalje podatke;
- redni broj slanja podataka za zadati datum stanja;
- ime i prezime osobe koja je podatke obradila;
- telefon, faks ili imejl adresa odgovornog lica u banci.
Od podataka o tekućim i depozitnim deviznim računima rezidenata, banke, putem
elektronske poruke, NBS dostavljaju sledeće podatke:
- broj računa;
- broj partije;
- kontrolni broj;
- naziv pravnog lica ili preduzetnika, poslovno ime skraćeno;
- šifra mesta, iz šifarnika mesta nadležnog zavoda za statistiku;
- šifra opštine, iz šifarnika opština i teritorija nadležnog zavoda za statistiku;
- sedište, odnosno ulica i broj pravnog lica ili preduzetnika;
- matični broj pravnog lica ili preduzetnika;
- poreski identifikacioni broj pravnog lica ili preduzetnika;
- vrsta korisnika - pravno lice ili preduzetnik;
- delatnost, shodno propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti i registar jedinica raz-
vrstavanja;
- status računa - otvoren, blokiran po osnovu prinudne naplate ili ugašen;
- vrsta promene - otvaranje računa, izmena podataka ili gašenje računa;
- datum promene - datum otvaranja računa, datum izmene podataka o računu ili datum gaše-
nja računa;
- šifra banke i, alternativno, deo računa prenosa, u slučaju gašenja računa i prenosa sredstava
na drugi račun, prethodno evidentiran u Registru deviznih računa;
- partija i, alternativno, deo računa prenosa, u slučaju gašenja računa i prenosa sredstava na
drugi račun, prethodno evidentiran u Registru deviznih računa;
- kontrolni broj računa prenosa, u slučaju gašenja računa i prenosa sredstava na drugi račun,
prethodno evidentiran u Registru deviznih računa.
Bitno je naglasiti da su, prema tački 6. Odluke, banke odgovorne za tačnost i verodostoj-
nost podataka dostavljenih u skladu sa ovom odlukom, čime je na banke prebačena obaveza

provere podataka o deviznim računima rezidenata - pravnih lica i preduzetnika, za koje po-
stoji obaveza dostavljanja.
Osim odgovornosti banaka u pogledu tačnosti i verodostojnosti podataka, podsećamo da
je kaznenim odredbama Zakona propisan prekršaj za banku i odgovorno lice u banci uko-
liko banka ne dostavlja podatke o deviznim računima rezidenata - pravnih lica i predu-
zetnika na način i u rokovima propisanim Odlukom, uz priprećenu novčanu kaznu.
Javnost podataka iz registra deviznih računa

Tačkom 7. stav 1. Odluke propisano je da, na osnovu podataka dostavljenih u skladu sa
ovom odlukom, NBS vodi jedinstveni registar deviznih računa rezidenata.
Registar deviznih računa rezidenata je, prema tački 7. stava 2. Odluke, javna knjiga i po-
daci iz tog registra su javni, osim podataka za koje je zakonom i drugim propisom utvrđeno
da su tajni.
Registar deviznih računa rezidenata NBS objavljuje na svojoj internet stranici, kako je to
navedeno u tački 7. stav 3. Odluke. Pristupom internet stranici NBS Pretraživanje jedinstvenog
registra računa, korisnici mogu pristupiti jedinstvenoj bazi podataka koje NBS objavljuje o
dinarskim i deviznim računima pravnih lica i preduzetnika, u skladu sa propisima.
Jedinstveni registar računa se može pretraživati po više kriterijuma: račun, matični broj,
poreski broj, naziv korisnika računa i mesto.
Pretraga po broju računa korisnika - potrebno je uneti šifru banke, kao numeričko polje
dužine tri cifre, partiju, kao numeričko polje maksimalne dužine 13 cifara bez levih nula, i
kontrolni broj, kao numeričko polje maksimalne dužine dve cifre bez levih nula.
Pretraga po matičnom broju vrši se unosom podataka u numeričko polje dužine od če-
tiri do 12 cifara, sa levom nulom, dok se pretraga po poreskom broju vrši unosom podataka
u numeričko polje dužine 9 cifara.
Pretraga po nazivu korisnika računa ili mestu - potrebno je izbegavati kratke reči, zbog
potencijalno prevelikog broja dobijenih rezultata, kao i specijalne karaktere.
Najzad, iz ponuđenog padajućeg menija potrebno je izabrati podatke za dinarski račun ili
podatke za devizni račun.
Nakon unosa određenih kriterijuma, pretragom se dobijaju podaci o nazivu korisnika ra-
čuna, njegovoj adresi (mesto i opština), matičnom i poreskom broju korisnika računa, delat-
nosti korisnika računa, nazivima banaka kod kojih korisnik ima otvorene račune, brojevima
računa, statusima računa, datumu kada je račun otvoren, promenjen, ugašen, kao i kada su
podaci o računu poslednji put ažurirani.
4. NEREZIDENTNI RAČUNI
Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 -
dalje: Zakon), članom 28. propisano je:
„Nerezident može na računu kod banke držati devize i dinare bez ograničenja, u skladu sa
ovim zakonom.
Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke mogu da otvaraju račune nerezi-
dentima i način vođenja tih računa.”
Dakle, regulativa depozitnih poslova nerezidenata u Republici kretala se od ograničenja
po osnovu lica koja mogu držati devize na računu kod domaćih banaka, preko ograničenja u
pogledu osnova po kom su ostvarene devize koje se drže na računu kod domaćih banaka, pa
do ukidanja bilo kakvih ograničenja nerezidentima u pogledu držanja sredstava na računu
kod banke.

Opšti uslovi otvaranja i gašenja nerezidentnog računa

Na osnovu člana 28. stav 2. Zakona, Narodna banka Srbije je donela Odluku o uslovima
otvaranja i načinu vođenja računa nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 16/2007, 12/2008
i 61/2008 - dalje: Odluka) kojom je propisano da banka može nerezidentu otvoriti dinarski i
devizni nerezidentni račun. Nerezidentni račun je račun na kome se vode dinari i devize, koje
je nerezident stekao.
Nerezidentni račun može biti tekući i depozitni. Depozitni račun može biti:
- po viđenju ili oročen;
- sa otkaznim rokom ili bez otkaznog roka;
- s posebnom namenom ili bez namene.
Da bi banka nerezidentu otvorila nerezidentni račun, potrebno je da nerezident podnese
banci pisani zahtev za otvaranje računa, sa priloženom, propisanom dokumentacijom. Izuzet-
no, banka može nerezidentu otvoriti račun i ako je to predviđeno zakonom ili drugim propi-
som.
Dakle, banka nerezidentu može otvoriti nerezidentni račun:
- na njegov zahtev ili
- na osnovu zakona ili drugog propisa.
U tekstu Odluke se ne navode slučajevi u kojima postoji zakonska obaveza otvaranja nere-
zidentnog računa kod banke u zemlji, s obzirom da su oni predmet uređivanja drugih propisa.
Neki od slučajeva kada postoji obaveza otvaranja nerezidentnog računa za:
- potrebe trgovanja hartijama od vrednosti, shodno odredbama važećih propisa, kao uslo-
va za učestvovanje na tržištu i sticanje i raspolaganje pravima iz hartija od vrednosti;
- predstavništva stranih pravnih lica - posredno proizlazi iz odredbi Zakona o spoljnotrgo-
vinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011), koji-
ma je propisano da predstavništvo, koje nema svojstvo pravnog lica, samo obavlja prethodne
i pripremne radnje u vezi sa zaključenjem ugovora u ime svog stranog osnivača. Predstavniš-
tvo stranog pravnog lica u Republici posluje preko nerezidentnog računa svog osnivača i po
ovlašćenju osnivača, te nerezidentni račun, otvoren kod banke u zemlji, glasi na ime stranog
pravnog lica koje je osnivač predstavništva.
Najzad, ne bi trebalo zaboraviti ni poreske obaveze nerezidenta nastale po osnovu njego-
vog obavljanja delatnosti u Republici ili nekom drugom osnovu, koje su i bile osnovni motiv
propisivanja mogućnosti da strana pravna lica mogu imati račune kod banaka u Republici.
Upravo stoga je Odlukom propisano da su nerezidenti - pravna lica u obavezi da, prilikom
otvaranja dinarskog nerezidentnog računa, uz zahtev prilože, između ostalog, i dokument
nadležnog organa, koji sadrži poreski identifikacioni broj nerezidenta - pravnog lica. Obaveza
dostavljanja ovog dokumenta odnosi se samo na slučajeve kada se, dakle, otvara dinarski ne-
rezidentni račun, ali ne i kada se radi o deviznom nerezidentnom računu.
Nerezidentni račun pravnih lica

Tačkom 9. Odluke propisano je da pisani zahtev nerezidenta - pravnog lica mora sadržati:
1. naziv podnosioca zahteva;
2. mesto - sedište;
3. adresu i telefon;
4. predmet poslovanja - delatnost i
5. potpis lica ovlašćenog za zastupanje.
Uz pisani zahtev za otvaranje računa, nerezident dostavlja banci sledeću dokumen-
taciju:

- Izvod iz registra u koji je nerezident - pravno lice upisan u zemlji u kojoj ima registro-
vano sedište,
- Izvod iz zakona, odnosno propisa, ako se nerezidentni račun otvara na osnovu zakona,
odnosno propisa,
- Dokument nadležnog organa, koji sadrži poreski identifikacioni broj nerezidenta -
pravnog lica, ako se zahtev odnosi na otvaranje dinarskog nerezidentnog računa,
- Karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga radi raspolaganja
sredstvima na nerezidentnom računu.
Ukoliko je nerezident - pravno lice osnovan u zemlji gde nije propisana obaveza upisa
osnivanja u određeni registar, umesto izvoda iz registra dostavlja se drugi validan dokument
o osnivanju, u skladu sa propisima zemlje sedišta nerezidenta - pravnog lica, na osnovu kojeg
se može utvrditi pravni oblik nerezidenta i datum njegovog osnivanja.
Izvod iz registra, odnosno drugi validan dokument o osnivanju ne sme biti stariji od tri
meseca i treba da bude u originalu i overenom prevodu na srpski jezik. Umesto originala može
se prihvatiti i kopija dokumenta, koja je overena od strane nadležnog organa.
Što se tiče kartona deponovanih potpisa, isti mora biti potpisan od strane ovlašćenog lica
iz rešenja o registraciji nerezidenta - pravnog lica u zemlji sedišta, odnosno iz drugog valid-
nog dokumenta o osnivanju koji je overen pečatom, i od strane lica na koje je ovlašćeno lice
prenelo pravo potpisivanja naloga, radi raspolaganja sredstvima na nerezidentnom računu.
Kada je reč o izvodu iz registra u koji je nerezident - pravno lice upisan u zemlji u kojoj ima
registrovano sedište, kao jednom od dokumenata koji je nerezident dužan da dostavi banci uz
zahtev za otvaranje nerezidentnog računa, tačkom 9. stav 3. Odluke propisano je da se ovaj
dokument dostavlja u kopiji koju je overio nadležni organ i u overenom prevodu na srpski
jezik, koji ne mogu biti stariji od tri meseca. Osim toga, nerezident, kome banka vodi nerezi-
dentni račun, dužan je da ovaj dokument dostavi jednom godišnje. U suprotnom, banka neće
izvršavati transakcije ovog nerezidenta sve dok izvod iz registra, u koji je nerezident - pravno
lice upisan u zemlji u kojoj ima registrovano sedište, ne bude dostavljen banci.
Nakon primljenog pisanog zahteva nerezidenta - pravnog lica, izvršenog uvida u podnetu
dokumentaciju i utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova, banka će sa nerezidentom - prav-
nim licem zaključiti ugovor i otvoriti mu nerezidentni račun.
Tačkom 5. Odluke propisano je da banka i nerezident ugovorom uređuju međusob-
ne odnose u vezi s primenom opštih uslova poslovanja banke koji se odnose na način
vođenja nerezidentnog računa, a naročito: broj i naziv nerezidentnog računa koji se otvara,
način i rokove dostavljanja izveštaja o prometu i stanju na nerezidentnom računu, način obra-
čuna i plaćanja kamate i valutu u kojoj se plaćaju glavnica i kamata, uslove za raskid ugovora,
kao i obavezu nerezidenta da obavesti banku o statusnim i drugim promenama.
Kada je reč o deviznom nerezidentnom računu, u tački 6. Odluke navedeno je da banka
nerezidentu može otvoriti devizni račun samo u vrstama valuta kojima se trguje na deviznom
tržištu u devizama, u skladu sa odlukom kojom se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog
novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.
Banka nerezidentu gasi nerezidentni račun u slučajevima, propisanim tačkom 11. stav 2.
Odluke:
- na njegov zahtev, kada sredstva sa ugašenih nerezidentnih računa prenosi na račun naveden
u zahtevu nerezidenta za gašenje računa;
- na osnovu ugovora, kada sredstva sa ugašenih nerezidentnih računa prenosi na račun nave-
den u ugovoru;
- kada nerezident prestane da postoji kao pravni subjekt, u kom slučaju sredstva sa ugašenih
računa prenosi na račun pravnog sledbenika nerezidenta ili na račun sredstava banke koja
se ne koriste, ako taj sledbenik nije određen.

Nerezidentni račun fizičkih lica

Nerezident - fizičko lice, koje lično otvara nerezidentni račun u Republici, podnosi
banci pisani zahtev za otvaranje nerezidentnog računa, uz koji podnosi i dokumentaci-
ju (pasoš ili drugu odgovarajuću ličnu ispravu), na osnovu koje će se utvrditi identitet nerezi-
denta - fizičkog lica, državljanstvo nerezidenta - fizičkog lica i mesto prebivališta ili boravišta
u poslednjih godinu dana, kako je navedeno u tački 12. Odluke.
Nerezident - fizičko lice nije obavezno da lično otvori nerezidentni račun, već ugovor o
otvaranju nerezidentnog računa sa bankom može potpisati i drugo lice u slučaju kada:
- se nerezidentni račun otvara na osnovu sudskog rešenja, odnosno licu koje je pod staratelj-
stvom;
- se otvara nerezidentni devizni račun maloletnom fizičkom licu;
- nerezident - fizičko lice ovlasti drugo lice da u njegovo ime i za njegov račun zaključi ugovor
sa bankom.
U svim slučajevima kada ugovor o otvaranju nerezidentnog računa fizičkog lica sa bankom
ne potpisuje nerezident, već drugo lice, to lice, shodno tački 16. stav 3. Odluke, ne može imati
veća prava u raspolaganju sredstvima na nerezidentnom računu od vlasnika računa.
Tačkom 17. ove odluke propisano je da banka, koja je fizičkom licu otvorila nerezidentni
račun u smislu ove odluke, tom licu izdaje štednu knjižicu, odnosno evidencioni karton, pri
čemu:
- štedna knjižica treba da sadrži bitne elemente iz ugovora, kao i vidnu oznaku da je dinarska,
odnosno devizna,
- evidencioni karton treba da sadrži naziv banke, podatke o vlasniku nerezidentnog računa,
broj računa i druge neophodne podatke.
Nerezidentni račun fizičkog lica banka gasi u, tačkom 18. Odluke, navedenim slučajevima:
wvvzloga.
Plaćanja, naplate i prenosi sredstava sa nerezidentnog računa

Plaćanja i naplate sa dinarskog i deviznog nerezidentnog računa po osnovu tekućih i ka-
pitalnih poslova vrše se slobodno, primenom propisa o obavljanju platnog prometa sa ino-
stranstvom.
Prenosi sa deviznog računa nerezidenta na njegov drugi nerezidentni račun, otvoren kod
iste ili druge domaće banke, takođe se vrši slobodno.
Međutim, ukoliko nerezident, koji posluje preko nerezidentnog računa otvorenog u Re-
publici, prenosi sredstva sa tog računa u inostranstvo, u tom slučaju je u obavezi da, shodno
članu 29. stav 1. Zakona, poslovnoj banci dostavi potvrdu nadležnog poreskog organa o izmi-
renim poreskim obavezama.

4. OBEZBEĐENJE PO KREDITNIM POSLOVIMA

I GARANCIJSKI POSLOVI
1. SREDSTVA OBEZBEĐENJA U DEVIZNOM POSLOVANJU
N eka od osnovnih načela obligacija jesu načelo jednake vrednosti davanja i načelo dužnosti
ispunjenja obaveza. Prvo načelo ogleda se u pravilu da strane u obligaciji u zasnivanju
dvostranih ugovora polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja, dok drugo načelo
obavezuje ugovorne strane da izvrše preuzete obaveze.
Premda su ugovorne strane, u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i oba-
veza iz tih odnosa, dužne da se pridržavaju još jednog načela obligacija - načela savesnosti i
poštenja, te da u izvršavanju svojih obaveza postupaju sa pažnjom ili povećanom pažnjom,
u praksi su prisutni slučajevi u kojima dolazi do odstupanja od propisanih načela obligacija
i pokretanja sudskih postupaka zbog neizvršenja preuzetih ugovornih obaveza ili njihovog
izvršenja na način koji je suprotan ugovorenom. Pri tom, rešavanje spornih slučajeva kroz
sudski postupak iziskuje dodatne troškove i protek vremena u kom se isti mogu pravosnažno
rešiti, zbog čega se, u određenim slučajevima, oštećene strane odlučuju da ne iskoriste ovo
svoje pravo.
Kako bi eventualni rizik neispunjenja preuzetih obaveza, u situaciji kada ne žele svoja pra-
va da ostvare u sudskom postupku iz prethodno navedenih razloga, strane u obligaciji svele
na minimum, ugovorom se može predvideti obaveza jedne, druge ili obe ugovorne strane da
pribave određeno sredstvo obezbeđenja.
Davanje i pribavljanje sredstava obezbeđenja navodi se i u odredbama Zakona o devi-
znom poslovanju („Sl glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), čiji
je predmet uređivanja propisan članom 1. ovog zakona. Pri tom, Zakon pravi razliku između
uslova i načina obavljanja poslova davanja i pribavljanja sredstava obezbeđenja kada se ti
poslovi smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom i kada se isti smatraju garancijskim
poslovima, naravno sve u smislu ovog zakona.
Poslovi davanja i pribavljanja sredstava obezbeđenja

u kontekstu obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom
Članom 2. tačka (21) stav 1. Zakona propisano je da su kreditni poslovi sa inostranstvom,
u smislu ovog zakona, krediti, koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi između rezide-
nata i nerezidenata, o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije (dalje: NBS). Stavom
5. istog člana i tačke Zakona propisano je da se kreditnim poslovima sa inostranstvom
smatraju i:
- bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta
- kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima
između dva nerezidenta u inostranstvu,

- jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice i preduzetnik daje u
korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i
jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice daje po kreditnim poslovi-
ma između dva nerezidenta u inostranstvu.
Poslovi davanja i pribavljanja sredstava obezbeđenja, a koji se, u smislu Zakona, smatraju
kreditnim poslovima sa inostranstvom, mogu se obavljati samo pod propisanim uslovima, od
kojih se, kao prvi i osnovni, izdvaja uslov da se sredstvo obezbeđenja daje, odnosno pri-
bavlja po kreditnom poslu sa inostranstvom.
Članom 18. Zakona precizirano je koji subjekti mogu obavljati ove poslove i slučajevi u
kojima ih mogu obavljati.
Slučajevi u kojima banke mogu davati i pribavljati sredstva

obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom
Prethodno navedenim članom 2. tačka (21) stav 5. alinejom prvom Zakona propisano je
da banka može u korist nerezidenta - kreditora davati garancije, avale i druge oblike
jemstva po sledećim kreditnim poslovima sa inostranstvom:
- po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i
- po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.
U drugom slučaju, kada banka daje sredstvo obezbeđenja po kreditnom poslu između dva
nerezidenta u inostranstvu, banka je, shodno članu 18. stav 3. Zakona, dužna da ugovori i od
nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja.
Osim davanja sredstava obezbeđenja, banka ima pravo i da, kako je to navedeno u članu
18. stav 3. Zakona, pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezi-
denata kada se radi o sledećim poslovima:
- krediti koje banka odobrava nerezidentima;
- sindicirani finansijski krediti ili zajmovi koje grupa stranih kreditora odobrava nere-
zidentu, a u kom učestvuje i banka;
- kupovina potraživanja od nerezidenta - učesnika u sindiciranom finansijskom kredi-
tu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava dužniku;
- prodaja nerezidentu potraživanja koje banka ima kao učesnik u sindiciranom finan-
sijskom kreditu ili zajmu koji je grupa stranih kreditora odobrila dužniku.
Članom 23. stav 5. Zakona propisano je da se odredba stava 4. ovog člana Zakona, a kojom
je propisana obaveza pribavljanja od nerezidenta instrumenata obezbeđenja naplate, odnosi
i na banku koja odobrava kredit stranom licu ili daje bankarsku garanciju, avale i druge oblike
jemstva po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu, što je rešenje predviđeno
i članom 18. stav 3. Zakona.
Poslove davanja i pribavljanja sredstava obezbeđenja na osnovu odredbi Zakona banka
može obavljati ukoliko su u skladu sa propisima o bankama.
Slučajevi u kojima rezidenti - pravna lica mogu davati i pribavljati

sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom
Prethodno navedenim članom 2. tačka (21) stav 5. alinejom drugom Zakona propisano je
da rezident - pravno lice može u korist nerezidenta - kreditora davati jemstva i druge
oblike obezbeđenja po sledećim kreditnim poslovima sa inostranstvom:
- po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i
- po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.
Sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostran-
stvu rezident - pravno lice može dati samo ukoliko je nerezident - dužnik po kreditnom

poslu u većinskom vlasništvu rezidenta, kako je to navedeno u članu 18. stav 7. i članu 23.
stav 2. Zakona.
Kada je reč o pribavljanju garancija, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja, članom 18.
stav 7. Zakona propisano je da rezident - pravno lice može pribavljati od nerezidenata sred-
stva obezbeđenja po kreditima koje odobrava nerezidentima.
Slučajevi u kojima rezidenti - preduzetnici mogu davati i pribavljati

sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom
Prethodno navedenim članom 2. tačka (21) stav 5. alinejom drugom Zakona propisano je
da rezident - preduzetnik može u korist nerezidenta - kreditora davati jemstva i druge
oblike obezbeđenja po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, a što je navede-
no i u članu 18. stav 9. ovog zakona.
Kada je reč o pribavljanju garancija, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja, članom 18.
stav 9. Zakona propisano je da ih rezident - preduzetnik može pribavljati po kreditima koje
odobrava nerezidentima.
Slučajevi u kojima nerezidenti mogu davati sredstva obezbeđenja

Prema članu 18. stav 12. Zakona, nerezident može bez ograničenja davati garancije, jem-
stva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti
uzimaju iz inostranstva.
Obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije

Kako je navedeno, kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i:
- bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta - kre-
ditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima između
dva nerezidenta u inostranstvu,
- jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice i preduzetnik daje u korist
nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i jemstva i
druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice daje po kreditnim poslovima između
dva nerezidenta u inostranstvu.
Na osnovu člana 24. Zakona, NBS je donela Odluku o izveštavanju o kreditnim poslo-
vima sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 56/2013 - dalje: Odluka), kojom se propisuju:
- način izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom koje rezidenti obavljaju u skladu
sa Zakonom,
- rokovi za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom,
- obrasci za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom, kao i
- dokumentacija koju rezidenti podnose NBS u postupku tog izveštavanja i za čiju tačnost su
odgovorni.
Tačkom 2. podtačka 1) Odluke propisano je da su rezidenti u obavezi da NBS izvešta-
vaju o sledećim kreditnim poslovima sa inostranstvom:
- kreditnim poslovimaiz člana 2. tačka (21) Zakona i
- poslovima izvoza i uvoza robe i usluga koji se, u skladu s članom 4. Zakona, smatraju
komercijalnim kreditima i zajmovima.
Imajući u vidu navedeno, rezidenti su u obavezi da NBS izveštavaju i o poslovima davanja
i pribavljanja sredstava obezbeđenja, a koji se, u smislu člana 2. tačka (21) stav 5. Zakona,
smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom. Pri tom, pod rezidentima se smatraju banke,
pravna lica, preduzetnici, fizička lica i ogranci stranih pravnih lica.

Tačkom 4. Odluke izvršeno je preciziranje ove obaveze, te se, tako, u podtački 1) ove tačke
Odluke navodi da su rezidenti u obavezi da, prilikom izveštavanja NBS o kreditnom zaduže-
nju, odnosno kreditima i zajmovima u devizama i dinarima koje uzimaju od nerezidenata,
NBS dostave i podatke o bankarskim garancijama, avalima, jemstvima i drugim sredstvima
obezbeđenja po tim poslovima.
Ukoliko nastane obaveza prema inostranstvu po aktiviranoj stranoj garanciji ili
jemstvu, pribavljenim po poslu između banke i rezidenta ili između dva rezidenta -
pravna lica u Republici, rezident je u obavezi da NBS izveštava kao o kreditnom za-
duženju (obaveze po aktiviranoj stranoj garanciji po poslu u Republici) samo ukoliko se
pomenute obaveze prema inostranstvu izmiruju sa odloženim rokom i/ili kamatom.
Tačkom 4. podtačka 2) Odluke propisano je da su rezidenti u obavezi da NBS izveštavaju
i o poslovima kreditnog odobrenja, odnosno kreditima i zajmovima u devizama i dina-
rima koje rezidenti odobravaju nerezidentima, osim kredita u dinarima koje nerezidenti-
ma odobravaju banke, i tom prilikom NBS dostave i podatke o bankarskim garancijama,
avalima, jemstvima i drugim sredstvima obezbeđenja po tim poslovima. U slučaju da
banka ili rezident - pravno lice ima potraživanje iz inostranstva u devizama, nastalo po aktivi-
ranoj bankarskoj garanciji, avalu, jemstvu ili drugom sredstvu obezbeđenja datim po kredit-
nom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu, NBS se o ovom potraživanju izveštava kao
o kreditnom odobrenju samo ukoliko se, kao i kod obaveza po aktiviranoj stranoj garanciji po
poslu u Republici, potraživanje naplaćuje sa odloženim rokom i/ili kamatom (potraživanja
po aktiviranoj garanciji ili jemstvu datom po kreditnom poslu između dva nerezidenta u ino-
stranstvu).
Tačkom 4. podtačka 5) Odluke propisano je da su rezidenti u obavezi da NBS izvešta-
vaju i o bankarskim garancijama, avalima i drugim oblicima jemstva koje banke daju
u korist nerezidenta, kao i o jemstvima i drugim sredstvima obezbeđenja koja u korist
nerezidenta daju rezidenti - pravna lica, a po kreditnim poslovima između dva nerezi-
denta u inostranstvu, na način, u rokovima i na obrascima propisanim ovom odlukom.
2. GARANCIJSKI POSLOVI
Članom 2. tačka (21a) Zakona propisano je šta se smatra garancijskim poslovima, u smislu
ovog zakona. Istovremeno, napravljena je razlika između garancijskih poslova koje obavljaju
banke i garancijskih poslova koje obavlja rezident - pravno lice.
Tako je članom 2. tačka (21a) stav 1. Zakona propisano da su garancijski poslovi, koje
obavlja banka, poslovi izdavanja i pribavljanja garancija, avala, jemstava i drugih sred-
stava obezbeđenja koje banka obavlja u skladu sa propisima o bankama. Ovom odred-
bom je naglašeno da se pojam garancijskih poslova iz člana 2. tačka (21a) stav 1. Zakona ne
odnosi na garancije iz tačke (21) stav 5. alineja prva ovog člana Zakona, odnosno da pojmom
garancijskih poslova nisu obuhvaćeni poslovi davanja i pribavljanja sredstava obezbe-
đenja po kreditnim poslovima, o kojima je prethodno u tekstu bilo reči.
Garancijske poslove, osim banaka, mogu obavljati i rezidenti - pravna lica. Tako je članom
2. tačka (21a) stav 2. Zakona propisano da se garancijskim poslovima smatraju:
- jemstva koja rezident - pravno lice daje nerezidentu po osnovu spoljnotrgovinskog
prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u Republici;
- garancije i jemstva koja rezident - pravno lice pribavlja od nerezidenta po osnovu
spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u inostran-
stvu, kao i po poslu sa drugim rezidentom - pravnim licem u Republici;
- garancijski poslovi koje obavlja rezident - pravno lice koje je Republika osnovala po-
sebnim zakonom radi finansiranja izvoza.
Članom 26. Zakona precizirani su slučajevi u kojima banke i rezidenti - pravna lica mogu
obavljati garancijske poslove, u smislu ovog zakona.

Garancijski poslovi koje obavlja banka

Članom 26. stav 1. Zakona propisano je da banka, u skladu sa propisima o bankama,
izdaje i pribavlja garancije, avale, jemstva i druga sredstva obezbeđenja.
Propisivanje ove odredbe bilo je motivisano potrebama privrednih subjekata čije je obav-
ljanje privredne delatnosti u inostranstvu u pojedinim slučajevima uslovljeno pribavljanjem
bankarskih garancija po ovom osnovu, zatim potrebama privrednih subjekata koji posluju
unutar međunarodnih, korporativnih sistema, ali i zahtevima bankarskog sektora.
Istovremeno, Zakonom nisu propisana bilo kakva ograničenja u pogledu rezidentnosti/
nerezidentnosti lica s kojim banka zaključuje ugovor o bankarskoj garanciji, odnosno lica koje
je korisnik garancije. Jedini uslov, propisan ovom odredbom Zakona, je da se garancijski po-
slovi banaka, kako je navedeno, obavljaju u skladu sa propisima o bankama.
Izuzetak od pravila da banka, u skladu sa propisima o bankama, može pribavljati garanci-
je, avale, jemstva i druga sredstva obezbeđenja, propisan je članom 26. stav 2. Zakona, kojim
je definisano da banka ne može pribavljati garancije i jemstva od nerezidenata po potraži-
vanjima u Republici, koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela
obavezu otplate prema inostranstvu.
Garancijski poslovi koje obavlja rezident - pravno lice

Članom 26. stav 4. Zakona propisano je da rezident - pravno lice može dati jemstvo u
sledećim slučajevima:
- nerezidentu po poslu uvoza robe i usluge drugog rezidenta, i
- nerezidentu koji izvodi investicione radove u Republici.
Stavom 6. istog člana Zakona propisani su slučajevi u kojima rezident - pravno lice može
pribaviti garanciju i jemstvo od nerezidenta:
- po poslu izvoza robe i usluga;
- po poslu izvođenja investicionih radova u inostranstvu drugom nerezidentu;
- po poslu između tog rezidenta i drugog rezidenta - pravnog lica u Republici.
Iz sadržine navedenih odredbi Zakona proizlazi da rezidentima - preduzetnicima nije do-
zvoljeno obavljanje garancijskih poslova.
Poslednjim stavom člana 26. Zakona ponovo je naglašeno da se odredbe ovog člana ne pri-
menjuju na garancije i jemstva koji se smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom iz člana 2.
tačka (21) stav 5. ovog zakona, a koji se obavljaju u skladu sa članom 18. Zakona.
Obavljanje platnog prometa po garancijskim

poslovima iz člana 26. Zakona
Platni promet po garancijskim poslovima iz člana 26. Zakona uređen je tačkom 37a Uput-
stva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostran-
stvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008,
38/2010, 92/2011 i 62/2013 - dalje: Uputstvo), ali i odredbama Zakona, u delu naplate i
plaćanja koja se vrše u Republici.
Odredbama Uputstva propisano je da kod naplate iz inostranstva, koja se vrši po osnovu
aktiviranja garancije, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja pribavljenih od nerezidenata za
poslove između dva rezidenta, banka istu izvršava nalogom za naplatu (slog - 60), uz navođe-
nje šifre osnova 525.

Plaćanje ka inostranstvu koje se vrši po osnovu namirenja naplaćene garancije, jemstva i

drugih sredstava obezbeđenja pribavljenih, takođe, od nerezidenata za poslove između dva
rezidenta, banka vrši nalogom za plaćanje (slog - 70) i uz navođenje šifre osnova 125.
U Šifarniku osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, koji
je Prilog 2 Uputstva, uz pomenute šifre osnova naveden je sledeći osnov:
- š ifra 525 - Naplaćena loro garancija i drugi oblici obezbeđenja za poslove između rezidenata;
- š ifra 125 - Namirenje naplaćene loro garancije i drugih oblika obezbeđenja za poslove između
rezidenata.
Kod aktiviranja garancije, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja koje banka izdaje po
poslovima između nerezidenata, banka plaćanje prema inostranstvu izvršava nalogom za pla-
ćanje (slog 70), na kom se navodi šifra osnova 345.
Kod namirenja plaćene garancije, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja po poslovima
između nerezidenata, banka naplatu iz inostranstva izvršava nalogom za naplatu (slog 60), uz
navođenje šifre osnova 545.
Uz šifru priliva/odliva 345/545 u Šifarniku osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom
prometu sa inostranstvom navedeni su sledeći opisi osnova:
- š ifra 345 - Namirenje plaćene nostro garancije i drugih oblika obezbeđenja za poslove između
nerezidenata;
- š ifra 545 - Plaćanje po aktiviranoj nostro garanciji i drugim oblicima obezbeđenja za poslove
između nerezidenata.
Poslednji predmet uređivanja garancijskih poslova iz člana 26. Zakona kroz odredbe
Uputstva je slučaj aktiviranja garancije, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja koje su izda-
li rezidenti ili su pribavljeni od nerezidenta, a za poslove između rezidenata i nerezidenata.
Uputstvom je propisano da, u ovom slučaju, banka, pri izvršenju naloga za plaćanje i naplatu,
navodi odgovarajuću šifru osnova transakcije osnovnog posla iz Šifarnika osnova naplate, pla-
ćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom.
Podsećamo da se garancijski poslovi iz člana 26. Zakona navode i u članu 34. ovog zakona,
kojim se uređuju određena specifična pitanja obavljanja platnog prometa u Republici.
Naime, u članu 34. stav 1. Zakona navedeno je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između
rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, dok se preostalim
stavovima ovog člana Zakona propisuju slučajevi u kojima se, kao izuzetak od pravila iz stava
1, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu vršiti i u devizama.
Jedan od osnova po kojima se platni promet u Republici može obavljati kako u dina-
rima, tako i u devizama, su i garancijski poslovi iz člana 26. Zakona, kako je to navedeno
u članu 34. stav 2. tačka 7) istog zakona, ali samo ukoliko se radi o garancijskim poslovima
po osnovnom poslu koji se vrši u devizama. Ukoliko se osnovni posao ne vrši u devizama,
već u dinarima, u tom slučaju nema mesta primeni izuzetka iz člana 34. stav 2. tačka 7) Zakona.

5. OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA

SA INOSTRANSTVOM
1. REGULATIVA PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM
P оjam plаtnog prоmеta obuhvata svа gоtоvinskа i bеzgоtоvinskа plаćаnjа kоја sе mo-

gu vršiti izmеđu fizičkih i prаvnih licа unutаr јеdnе zеmlје, što predstavlja nаciоnаlni
ili unutrаšnji platni promet, ili izmеđu fizičkih i prаvnih licа iz nаšе zеmlје sа licimа
iz drugih država, što predstavlja mеđunаrоdni plаtni prоmеt ili plаtni prоmеt sа
inоstrаnstvоm.
Platni promet sa inostranstvom je u Republici Srbiji uređen odredbama Zakona o devi-
znom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), ali
i odredbama podzakonskih propisa koje je Narodna banka Srbije donela radi izvršavanja
ovog zakona. Obavlja se između rezidenata i nerezidenata, po tekućim i kapitalnim po-
slovima, a može se obavljati kako u devizama, tako i u dinarima. Instrumеnti plаćаnjа
su čеkоvi, mеnicе, аkrеditivi, dоznаkе, plаtnе kаrticе i drugi. Platni promet sa inostran-
stvom se u značajnom obimu obavlja nа bеzgоtоvinski nаčin, а svе mаnjе u еfеktivnоm
nоvcu, iz razloga što je bezgotovinski nаčin obavljanja platnog prometa brži, еfikаsniјi i
znаtnо sigurniјi za sve učesnike u njemu.
Platni promet sa inostranstvom sе, kako je to navedeno u članu 32. stav 1. Zakona,
оbаvlја prеkо bаnke. Pod bankom se, prema definicijama pojmova iz ovog zakona, podra-
zumeva rezident - akcionarsko društvo sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu
za rad Narodne banke Srbije (dalje: NBS) i obavlja depozitne i kreditne poslove,
poslove platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom, kao i druge poslo-
ve u skladu sa zakonom.
Globalna ekspanzija primеne kоmpјutеrskе оbrаdе pоdаtаkа dоvеla је dо vеlikih
tеhnоlоških prоmеnа, kao što su pојаvа elektronskog bankarstva, еlеktrоnskоg nоvcа,
ali i novih nebankarskih finansijskih institucija koje pružaju usluge obavljanja finаnsiјskih
trаnsаkciја rаzmеnоm infоrmаciја еlеktrоnskim putеm.
Uvažavajući navedeno, poslednjim izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslo-
vanju iz 2012. godine uvedena je mogućnost da se platni promet sa inostranstvom, osim
preko banaka, može obavljati i preko stranih institucija elektronskog novca. Platni promet
preko stranih institucija elektronskog novca može se obavljati samo između rezidenta i
nerezidenta, i to po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga.
Shodno normativnom ovlašćenju iz Zakona, Narodna banka Srbije je donela:
- Odluku o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. gla-
snik RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010 - dalje: Odluka) i
- Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013 - dalje: Uputstvo).

Odredbama Odluke i Uputstva rukovode se svi učesnici u platnom prometu sa inostran-

stvom: ovlašćene banke, odnosno banke koje imaju ovlašćenje NBS za obavljanje poslova
platnog prometa sa inostranstvom, pravna i fizička lica - komitenti ovlašćene banke, za
čiji račun i u čije ime se obavlja platni promet, kao i, naravno, NBS, kada to čini u okviru
delokruga svoje nadležnosti, odnosno za potrebe državnih organa i organizacija ili za sop-
stvene potrebe.
Naplata iz inostranstva
Uputstvom je definisano da se naplatom iz inostranstva smatraju sredstva ostvarena po
osnovu tekućih i kapitalnih poslova sa nerezidentima.
Naplata se može izvršiti doznakom i inkasom dokumenata, akreditivom, čekom,
korišćenjem platnih kartica ili kliringom u devizama. Osim navedenog, Uputstvom je
uređena i naplata u efektivnom stranom novcu, koja se obavlja na osnovu Zakona i u skladu
sa odredbama Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata
u efektivnom stranom novcu („Sl. glasnik RS”, br. 67/2011, 46/2014 i 71/2014).
Bаnkа је оbаvеznа dа rаčun kоrisnikа nаplаtе nаvеdеn u nаlоgu nеrеzidеntа оdоbri
samo ukoliko je, u propisanom rоku, primilа izvеštај strаnе bаnkе dа su dеvizе оdоbrеnе
rаčunu bаnkе i аkо је оd kоrisnikа nаplаtе dоbilа pоdаtаk о оsnоvu nаplаtе, kао i pоdаtkе
nеоphоdnе zа izvršеnjе isplаtе pо nаplаti, a uz kоје је prilоžеn dоkumеnt аkо је оn
prоpisаn kао uslоv izvršеnjа isplаtе.
U slučaju kada sе nаplаtа vrši pо оsnоvu krеditnоg pоslа sа inоstrаnstvоm, tačkom 8.
Uputstva propisano je da bаnkа mоžе оdоbriti rаčun kоrisnikа nаplаtе аkо је kоrisnik о
tоm pоslu prеthоdnо izvеstiо NBS, а nа оsnоvu slеdеćih dоkumеnаtа stаvlјеnih bаnci nа
uvid:
1) KZ оbrаzаcа, kоје је NBS оvеrilа, zа kоrišćеnjе:
- finаnsiјskоg i subоrdinirаnоg krеditа ili zајmа u dеvizаmа kоје rеzidеnt uzimа оd
nеrеzidеntа,
- krеditа ili zајmа u dеvizаmа kојi оd nеrеzidеnаtа uzimајu rеzidеnti fizičkа licа i оgrаnci
strаnih prаvnih licа,
- krеditа ili zајmа u dinаrimа kојi mеđunаrоdnе finаnsiјskе оrgаnizаciје i rаzvојnе bаnkе
ili finаnsiјskе instituciје čiјi su оsnivаči strаnе držаvе оdоbrе rеzidеntu;
2) KО оbrаzаcа, kоје је NBS оvеrilа, zа nаplаtu glаvnicе i kаmаtе pо:
- finаnsiјskоm i subоrdinirаnоm krеditu ili zајmu u dеvizаmа,
- kоmеrciјаlnоm krеditu ili zајmu u dеvizаmа i dinаrimа zа finаnsirаnjе оdlоžеnоg plаćаnjа
i plаćаnjа unаprеd rоbе i uslugа u spоlјnоtrgоvinskоm prоmеtu, а kојi rеzidеnt оdоbrаvа
nеrеzidеntu.
Po ostalim kreditnim poslovima, bаnkа mоžе dа оdоbri rаčun kоrisnikа nаplаtе i аkо
kоrisnik о njima niје prеthоdnо izvеstiо NBS.
Osnov za navedeno nalazi se u odredbama člana 32. Zakona, kojim je propisano da se
platni promet ne može vršiti bez prethodnog izveštavanja NBS ukoliko se radi o:
- finansijskim i subordiniranim kreditima i zajmovima u devizama;
- kreditima i zajmovima koje od nerezidenta uzimaju rezidenti - fizička lica i ogranci stra-
nih pravnih lica;
- kreditima i zajmovima u dinarima koji se rezidentima odobravaju u skladu sa članom 18.
stav 2. ovog zakona;
- komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima za finansiranje odloženog
plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku

- kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu
izmiruje neposredno prodavcu.
Kоrisnik nаplаtе koji, istоvrеmеnо, niје i krајnji kоrisnik srеdstаvа pо izvršеnој
nаplаti iz inоstrаnstvа, оbаvеzаn је dа, istоg ili nаrеdnоg rаdnоg dаnа оd dаnа priјеmа
оbаvеštеnjа о izvršеnој nаplаti, bаnci dоstаvi zаhtеv zа trаnsfеr srеdstаvа u kоrist rаčunа
krајnjеg kоrisnikа.
Nаplаtu iz inоstrаnstvа bаnkа оbrаđuје nаlоgоm zа nаplаtu (slоg - 60), čiji su elementi
prоpisаni Uputstvom.
Plaćanja prema inostranstvu

Plаćаnjа prеmа inоstrаnstvu bаnkа оbаvlја nа оsnоvu nаlоgа zа plаćаnjе rеzidеntа
(slоg - 70), ukoliko nalog ispunjava, tačkom 20. Uputstva, propisane uslove:
- kојi sаdrži еlеmеntе prоpisаnе оvim uputstvоm;
- kојi је pоtpisаlо оvlаšćеnо licе nаlоgоdаvcа i kојi је nаlоgоdаvаc оvеriо pеčаtоm, оdnоsnо
nа kоmе pоstојi kvаlifikоvаni еlеktrоnski pоtpis;
- zа kојi је bаnci оbеzbеđеnо pоkrićе.
Odlukom propisano je da su banka i nalogodavac dužni da nalog za plaćanje pre-
ma inostranstvu čuvaju deset godina, računajući od dana kad je izvršeno plaćanje
prema inostranstvu. Nalog za plaćanje se čuva u izvornom obliku ili u nekom drugom
obliku, pogodnom za dokazivanje.
Uz nalog za plaćanje banci se prilažu dokumenta kојimа sе dоkаzuје оbаvеzа
plаćаnjа prеmа inоstrаnstvu i оdrеđuје оsnоv plаćаnjа nа оsnоvu kојih sе vrši
plаćаnjе, a koja mogu biti:
- kоd tеkućih pоslоvа - Jеdinstvеnа cаrinskа isprаvа, fаkturа, prоfаkturа, ugоvоr, pоtvrdа
о rеciprоcitеtu ili drugi dоkumеnt rеlеvаntаn zа idеntifikаciјu оbаvеzе;
- kоd kаpitаlnih pоslоvа - оdlukа ili rеšеnjе nаdlеžnоg оrgаnа о kоnkrеtnоm pоslu,
izvršnо rеšеnjе о nаslеđivаnju, ugоvоr sа strаnim pаrtnеrоm, kао i drugа dоkumеntаciја
spеcifičnа zа pојеdinаčni pоsао iz kоје sе mоžе utvrditi dа pоsао niје fiktivаn ili simulirаn.
Izuzеtnо, bаnkа i nаlоgоdаvаc mоgu pismеnо ugоvоriti dа nаlоgоdаvаc niје оbаvеzаn
dа uz nаlоg zа plаćаnjе prilоži dоkumеnt kојim sе dоkаzuјu оbаvеzа i оsnоv plаćаnjа, kako
je to predviđeno odredbama Odluke i Uputstva. Navedeno se ne odnosi na slučajeve kada
је drugim prоpisоm prеdviđеnо pоdnоšеnjе оdrеđеnе dоkumеntаciје, niti kada se radi о
slеdеćim pоslоvimа iz Zakona:
- prеnоs dеvizа u inоstrаnstvо u sklаdu s prоpisоm kојim sе urеđuјu uslоvi zа ličnе i fizičkе
prеnоsе srеdstаvа plаćаnjа u inоstrаnstvо i iz inоstrаnstvа;
- prеnоs dеvizа u sklаdu s prоpisоm kојim sе urеđuје uslоvi i nаčin nа kојi rеzidеnti mоgu
držаti dеvizе nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu;
- prеnоs, оdnоsnо plаćаnjа ili nаplаtе pоtrаživаnjа i dugоvаnjа pо rеаlizоvаnоm
spоlјnоtrgоvinskоm prоmеtu rоbе i uslugа rеzidеnаtа kојi sе nе smаtrајu kоmеrciјаlnim
krеditimа i zајmоvimа, u sklаdu sа zаkоnоm kојim sе urеđuје dеviznо pоslоvаnjе;
- nаplаtе i plаćаnjа i drugоm nеrеzidеntu а nе оnоm kоmе rеzidеnt duguје, оdnоsnо оd
kоgа pоtrаžuје pо tеkućеm i kаpitаlnоm pоslu, u sklаdu sа zаkоnоm kојim sе urеđuје
dеviznо pоslоvаnjе;
-pоslоvi kојi sе, prеmа zаkоnu kојim sе urеđuје dеviznо pоslоvаnjе, mоgu vršiti u dеvizаmа
u Rеpublici Srbiјi;
- prеnоs srеdstаvа u inоstrаnstvо s rаčunа nеrеzidеntа, kао i s rаčunа rеzidеntа - оgrаnkа
strаnоg prаvnоg licа, u kоm slučајu sе prilаžе dоkаz о njihоvim izmirеnim pоrеskim
оbаvеzаmа u Rеpublici Srbiјi.

Prethodno smo naveli da je propisana obaveza čuvanja naloga za plaćanje u roku od de-
set godina, računajući od dana kad je izvršeno plaćanje prema inostranstvu. Ovu obavezu
imaju kako banka, preko koje je izvršeno plaćanje, tako i nalogodavac.
Slična obaveza propisana je i u slučaju kada su banka i nalogodavac pismеnо ugоvоrili
dа nаlоgоdаvаc niје оbаvеzаn dа uz nаlоg zа plаćаnjе prilоži dоkumеnt kојim sе dоkаzuјu
оbаvеzа i оsnоv plаćаnjа. Naime, dokument po kome se izvršilo plaćanje prema inostran-
stvu, bez obaveze podnošenja istog banci radi dokazivanja obaveze i osnova plaćanja, čuva
se u roku od deset godina, računajući od dana kada je izvršeno plaćanje prema inostran-
stvu. Međutim, za razliku od naloga za plaćanje prema inostranstvu, obavezu čuvanja ovog
dokumenta ima samo nalogodavac, koji je, ukoliko banka ili organ nadležan za kontrolu de-
viznog poslovanja zahtevaju da im se taj dokument dostavi na uvid, obavezan da to i učini.
Plаćаnjе pо krеditnоm pоslu sа inоstrаnstvоm banka može izvršiti samo аkо је
nаlоgоdаvаc о tоm pоslu prеthоdnо izvеstiо NBS, а nа оsnоvu slеdеćih dоkumеnаtа
stаvlјеnih bаnci nа uvid:
1) KZ оbrаzаcа zа tај krеditni pоsао, kоје је NBS оvеrilа, zа оtplаtu glаvnicе i kаmаtе pо:
- finаnsiјskоm i subоrdinirаnоm krеditu ili zајmu u dеvizаmа,
- krеditu ili zајmu u dеvizаmа kојi оd nеrеzidеntа uzimајu rеzidеnti fizičkа licа i оgrаnci
strаnih prаvnih licа,
- kоmеrciјаlnоm krеditu ili zајmu u dеvizаmа i dinаrimа zа finаnsirаnjе оdlоžеnоg plаćаnjа
i plаćаnjа unаprеd rоbе i uslugа u spоlјnоtrgоvinskоm prоmеtu, a kојi rеzidеnt uzimа оd
nеrеzidеntа,
- krеditu ili zајmu u dinаrimа kојi mеđunаrоdnе finаnsiјskе оrgаnizаciје i rаzvојnе bаnkе
ili finаnsiјskе instituciје čiјi su оsnivаči strаnе držаvе оdоbrе rеzidеntu;
2) KО оbrаzаcа, kоје је NBS оvеrilа, zа kоrišćеnjе finаnsiјskоg i subоrdinirаnоg krеditа ili
zајmа u dеvizаmа kоје rеzidеnt оdоbrаvа nеrеzidеntu.
Po ostalim kreditnim poslovima, bаnkа mоžе dа izvrši plaćanje prema inostranstvu i
аkо kоrisnik о njima niје prеthоdnо izvеstiо NBS.
Storno naplate ili plaćanja i ispravka greške

na nalogu platnog prometa
Odredbama Uputstva uređena su i pitanja storniranja naplate i plaćanja, kao i ispravke
greške kako na nalogu za naplatu, tako i na nalogu za plaćanje.
Tačkom 38. ovog uputstva propisano je da se nаplаtа iz inоstrаnstvа, kоја је uplаćеnа
kао pоvrаćај izvršеnоg plаćаnjа u inоstrаnstvо, оbrаđuје nаlоgоm zа nаplаtu (slоg - 60),
uz navođenje šifre оsnоvа plаćаnjа. Sredstva, koja su uplaćena kao povraćaj prethodno iz-
vršenog plaćanja prema inostranstvu, mogu biti odobrena samo u korist računa rеzidеntа
kојi је izvršiо tо plаćаnjе, uz obavezu dostavljanja banci оdgоvаrајućeg dоkumеnta kојim
sе utvrđuје оbаvеzа i rаzlоg vrаćаnjа srеdstаvа.
U suprotnom, odnosno ukoliko se plаćаnjе prema inоstrаnstvu vrši u vеzi s pоvrаćајеm
prethodno izvršene nаplаtе iz inоstrаnstvа, isto se оbrаđuје nаlоgоm zа plаćаnjе (slоg -
70) i uz navođenje šifre оsnоvа nаplаtе. Srеdstvа sе, u оvоm slučајu, vrаćајu nеrеzidеntu
kојi је izvršiо plаćаnjе rеzidеntu, i to dо оnоg iznоsа i u оnој vаluti, kао i оnоm strаnоm
nаlоgоdаvcu kојi је nаvеdеn u prvоbitnоm plаtnоm nаlоgu, uz obavezu dostavljanja ban-
ci оdgоvаrајućeg dоkumеnta kојim sе utvrđuјu оbаvеzа i rаzlоg vrаćаnjа srеdstаvа u
inоstrаnstvо.
Stоrnо nаplаtе i plаćаnjа, kао оtklаnjаnjе grеškе u trаnsаkciјi, vrši sе crvеnim stоrnоm
(iznоs s nеgаtivnim prеdznаkоm).

U vezi mogućnosti i načina ispravke greške na nalozima platnog prometa sa inostran-

stvom, treba reći da je ovo pitanje tačkom 39a Uputstva uređeno na daleko sveobuhvatniji
i bolji način u odnosu na dosadašnju regulativu.
Naime, ovom tačkom Uputstva propisano je da ako rezident korisnik naplate, od-
nosno nalogodavac plaćanja utvrdi grešku koja se odnosi na obavezne elemente na-
loga platnog prometa sa inostranstvom, banka je dužna da u roku od godinu dana
od datuma transakcije, uz pismeno obrazloženje rezidenta i uz potrebnu dokumen-
taciju ako je propisana kao uslov izvršenja naplate, odnosno plaćanja, izvrši crveni
storno pogrešnog naloga i ispostavi nov ispravan nalog.
Osim preciziranja razloga koji se mogu odnositi na nastalu grešku, uslova koje je po-
trebno ispuniti (pismeno obrazloženje i dokumentacija), veoma je bitno što je mogućnost
ispravke greške predviđena ne samo u slučaju kada se radi o naplati iz inostranstva, kao što
je do sada bio slučaj, već i kada se radi o plaćanju prema inostranstvu.
Istovremeno, skrećemo pažnju da je rok u kom se greška može ispraviti limitiran na go-
dinu dana, ali počev od datuma transakcije, za razliku od ranijeg rešenja, koje je mogućnost
ispravke naloga dozvoljavalo samo u tekućoj godini.
2. POSEBNI POSLOVI U PLATNOM PROMETU SA INOSTRANSTVOM

Narodna banka Srbije je, na osnovu člana 32. stav 8. Zakona o deviznom poslovanju
(„Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), donela:
- Odluku o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („(„Sl.
glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012) i
-U putstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013 - dalje: Uputstvo).
Navedenim propisima se propisuju bliži uslovi i način obavljanja platnog prometa sa
inostranstvom, koji obuhvata plaćanja, naplaćivanja i prenose po tekućim i kapitalnim po-
slovima u devizama i dinarima između rezidenata i nerezidenata.
Osim navedenog, Uputstvom su uređeni i neki drugi poslovi, kao što su naplate i plaća-
nja kliringom u devizama, posebni poslovi, storno naplate i plaćanja i platne kartice.
Pod posebnim poslovima, u smislu Uputstva, podrazumevaju se kupoprodaja hartija od
vrednosti preko kastodi banke, odnosno ovlašćenog društva, prenos sredstava međuna-
rodnim poštanskim uputnicama, službeno putovanje u inostranstvo, prodaja stranih put-
ničkih čekova, garancijski poslovi koji se ne smatraju kreditnim poslom i plaćanja, naplaći-
vanja, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu.
Kupoprodaja hartija od vrednosti preko kastodi

banke, odnosno ovlašćenog društva
Kod kupovine hartija od vrednosti stranih izdavalaca, odnosno domaćih hartija
od vrednosti koje glase na stranu valutu a izdaju se u inostranstvu, rezident, u skladu
sa tačkom 32. Uputstva, daje nalog kastodi banci, odnosno ovlašćenom brokersko-di-
lerskom društvu za trgovanje hartijama od vrednosti i pokriće uplaćuje u korist po-
sebnog namenskog računa kastodi banke, odnosno ovlašćenog društva za kupovinu
hartija od vrednosti.
Plaćanja preko kastodi banke, odnosno ovlašćenog društva vrše se nalogom za plaćanje
(slog - 70), uz navođenje odgovarajuće šifre osnova, upisivanje naziva i matičnog broja

kastodi banke, odnosno ovlašćenog društva, koji banka izvršava u skladu s tač. 20. i 21.
Uputstva.
Instrukcija Narodne banke Srbije od 12.11.2008. godine koja se
odnosi na poslove kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu:
„Kada je u pitanju kupovina hartija od vrednosti u inostranstvu od strane rezidenata, rezident
je dužan da kao dokaz svoje obaveze plaćanja dostavi banci generalni ugovor iz koga se može
videti da je sklopljen s nerezidentom. Ukoliko je ugovorom regulisano i predviđeno da je, zbog
same specifičnosti finansijskog instrumenta koji se kupuje na međunarodnom finansijskom
tržištu, potrebno izvršiti više sukcesivnih transakcija, banka može izvršiti plaćanje po osnovu
tih transakcija na osnovu prvobitno priloženog ugovora.”
Tačkom 33. Uputstva propisano je da kod trgovanja hartijama od vrednosti, rezident

ne mora pre izvršenja plaćanja pribaviti dokumentaciju koja određuje osnov i dokazuje
obavezu plaćanja, ali nalogodavac (kastodi banka, odnosno ovlašćeno društvo) mora u
ime i za račun rezidenta pribaviti odgovarajuću dokumentaciju uz obavezu da ona bude
dostavljena banci, odnosno rezidentu.
U skladu sa tačkom 34. ovog uputstva, rezident, za prodaju hartija od vrednosti doma-
ćih izdavalaca, daje nalog za prodaju kastodi banci, odnosno ovlašćenom društvu. Naplatu
po osnovu prodaje ovih hartija od vrednosti banka obrađuje nalogom za naplatu (slog
- 60), uz navođenje odgovarajuće šifre osnova i matičnog broja kastodi banke, odnosno
ovlašćenog društva, u skladu s tač. 6. i 7. istog uputstva, kojima je uređena naplata iz ino-
stranstva u devizama.
Prenos sredstava međunarodnim poštanskim uputnicama

Tačkom 34a Uputstva propisano je da prenos sredstava uplaćenih međunarodnim po-
štanskim uputnicama obavlja se preko JP PTT saobraćaja „Srbija” (dalje: Pošta), u skladu
sa sporazumom kojim se uređuju finansijske poštanske usluge i ugovorom o razmeni po-
štanskih uputnica zaključenim između poštanskih uprava zemalja koje su potpisnice tog
ugovora.
Međusobna plaćanja po obračunima između poštanskih uprava stranih zemalja i Pošte
obavljaju se preko banke s kojom je Pošta zaključila ugovor.
Fizičko lice kome su u inostranstvu sredstva uplaćena međunarodnom poštanskom
uputnicom odlučuje da li će mu ta sredstva biti isplaćena u dinarima ili u valuti na koju
glasi ta uputnica, a što ima direktnog uticaja i na mesto isplate.
Naime, ukoliko se fizičko lice odluči da mu se sredstva, uplaćena međunarodnom po-
štanskom uputnicom, isplate u dinarima, isplata se može izvršiti samo u Pošti.
U suprotnom, ukoliko se fizičko lice odluči da mu se sredstva isplate u valuti na koju
glasi uputnica, sredstva se mogu isplatiti samo u poslovnoj banci.
Sredstva koja se u inostranstvo prenose međunarodnom poštanskom uputnicom mo-
gu se uplaćivati samo u dinarima - do iznosa efektivnog stranog novca koji fizička lica
mogu da iznose u inostranstvo u skladu sa odlukom kojom se uređuju uslovi za lične i fi-
zičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva. Podsećamo da je tačkom
10. Odluke o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i
iz inostranstva („Sl. glasnik RS”, br. 67/2006, 52/2008 i 18/2009) propisano da rezi-
dent - fizičko lice može iznositi u inostranstvo efektivni strani novac ili čekove u ukupnom
iznosu do 10.000 evra, odnosno u odgovarajućoj protivvrednosti u drugoj stranoj valuti.

Trenutno je slanje sredstava međunarodnom poštanskom uputnicom u inostranstvo

moguće vršiti samo preko Pošte. Sredstva se, kako je u Uputstvu i navedeno, mogu uplatiti
isključivo u dinarima, dok primalac preuzima novac u valuti dostupnoj u zemlji prijema.
Međusobna plaćanja između poštanskih uprava pojedinih zemalja i Pošte obavljaju
se prebijanjem međusobnih dugovanja i potraživanja, a plaćanja i naplate razlika u neto
iznosu banka obrađuje nalogom za plaćanje (slog - 70), odnosno nalogom za naplatu (slog
- 60), uz navođenje šifre osnova 271 - međunarodna poštanska uputnica.
Službeno putovanje u inostranstvo

Sa stanovišta potrebe svakodnevnog poslovanja, vrlo bitna vrsta posebnih poslova,
u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom, su službena putovanja u inostranstvo.
Uputstvom su uređena pitanja isplata i uplata koje se vrše po ovom osnovu.
Tačkom 35. ovog uputstva propisano je da naknade troškova za službeno putovanje u
inostranstvu, odnosno za akontaciju i konačni obračun tog putovanja, nalogodavac rezi-
dent obračunava u devizama.
U slučaju isplate naknade, odnosno akontacije i konačnog obračuna troškova službe-
nog putovanja u inostranstvu, nalogodavac rezident daje banci nalog za plaćanje (slog
- 70), na kome navodi šifru osnova 340 i ime i prezime lica koje službeno putuje u ino-
stranstvo.
Isplata naknade može se vršiti u devizama, u efektivnom stranom novcu, nostro če-
kom, stranim putničkim čekom, kao i po osnovu korišćenja platne biznis kartice.
Ako lice koje službeno putuje u inostranstvo efektivni strani novac ne preuzima u ban-
ci, nalogodavac rezident u nalogu za plaćanje, u rubrici 9, navodi ime, prezime i broj lične
karte lica koje će preuzeti taj novac.
Uputstvom je propisano da, ako se na osnovu obračuna troškova utvrdi da je na ime
službenog putovanja u inostranstvu isplaćeno manje sredstava, razlika do iznosa ovih
troškova utvrđenih konačnim obračunom tog putovanja uplaćuje se na devizni račun re-
zidenta - fizičkog lica.
U suprotnom, tačkom 36. istog uputstva propisano je da ako se na osnovu obračuna
putnih troškova utvrdi da je na ime službenog putovanja u inostranstvu isplaćeno više
sredstava, utvrđeni višak sredstava vraća se nalogodavcu tog putovanja. Način postupa-
nja, u ovom slučaju, zavisi od toga da li se povraćaj vrši transferom sredstava na račun
nalogodavca ili u efektivnom stranom novcu. Ukoliko se povraćaj više isplaćenih sredsta-
va vrši transferom sredstava sa računa lica, koje je službeno putovalo u inostranstvo, na
račun nalogodavca, od uticaja je i okolnost da li ova lica imaju račun u istoj ili u različitim
bankama.
U slučaju kada se povraćaj utvrđenog viška sredstava vrši transferom sredstava
sa računa lica, koje je službeno putovalo, na račun nalogodavca, a, pri tom, i nalo-
godavac i lice koje službeno putovalo imaju račune u istoj banci, povraćaj sredstava
banka knjiži nalogom za naplatu (slog - 60), na kome navodi šifru osnova 340.
Međutim, ukoliko nalogodavac i lice koje je službeno putovalo nemaju račune u
istoj banci, u tom slučaju banka, kod koje lice koje je službeno putovalo ima račun,
vrši prenos utvrđenog viška sredstava u korist računa nalogodavca opštim devi-
znim nalogom (slog - 77) i uz navođenje šifre osnova 162, a banka nalogodavca ovaj
povraćaj deviza knjiži nalogom za naplatu (slog - 60), na kom navodi šifru osnova
340.
Povraćaj u efektivnom stranom novcu banka knjiži nalogom za naplatu (slog - 60) i uz

Prodaja stranih putničkih čekova

Prodaja stranih putničkih čekova uređena je tačkom 37. Uputstva, ali smo u smislu
načina knjiženja istog.
Pomenutom odredbom propisano je da prodaju stranog putničkog čeka banka knjiži na
teret računa iz tačke 3. ovog uputstva a u korist računa 509.
Kad banka prodati strani putnički ček plati stranoj banci, knjiženje vrši na teret računa
509 a u korist računa 050.
Garancijski poslovi koji se ne smatraju kreditnim poslom

Pojam garancijskih poslova, koji se ne smatraju kreditnim poslovima, dat je u članu 2.
tačka (21a) Zakona, a uslovi i način obavljanja ovih poslova uređeni su članom 26. ovog
zakona.
Tačkom 37a Uputstva bliže je uređen način postupanja u platnom prometu sa inostran-
stvom po ovim poslovima.
Prilikom obavljanja garancijskog posla propisano je da kod aktiviranja garancije, jem-
stva i drugih sredstava obezbeđenja pribavljenih od nerezidenata za poslove između dva
rezidenta, banka naplatu iz inostranstva izvršava nalogom za naplatu (slog - 60), uz navo-
đenje šifre osnova 525.
Po istoj vrsti garancijskog posla, ali kod namirenja naplaćene garancije, jemstva i dru-
gih sredstava obezbeđenja, banka koristi nalog za plaćanje (slog - 70), uz navođenje šifre
osnova 125 na samom nalogu.
Prilikom aktiviranja garancije, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja koje banka iz-
daje po poslovima između nerezidenata, banka plaćanje prema inostranstvu izvršava na-
logom za plaćanje (slog 70), na kom navodi šifru osnova 345.
Kod namirenja plaćene garancije, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja u slučaju iz
prethodnog stava, banka naplatu iz inostranstva izvršava nalogom za naplatu (slog 60) i uz
U ostalim slučajevima obavljanja garancijskih poslova iz člana 26. Zakona, kod aktivira-
nja garancije, jemstva i drugih sredstava obezbeđenja koje su izdali rezidenti ili su pribav-
ljeni od nerezidenta, a za poslove između rezidenata i nerezidenata, pri izvršenju naloga za
plaćanje i naplatu banka na nalogu navodi odgovarajuću šifru osnova transakcije osnovnog
posla, koji je obezbeđen garancijom, jemstvom ili drugim sredstvom obezbeđenja.
Plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu

Plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrše se u skladu
sa Odlukom o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efek-
tivnom stranom novcu („Sl. glasnik RS”, br. 67/2011, 46/2014 i 71/2014), koju je NBS
donela na osnovu člana 34. stav 9. Zakona o deviznom poslovanju.
Obavljanje platnog prometa u ovim slučajevima uređeno je tačkom 37b Uputstva, ko-
jom je propisano da plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu,
koji se vrše u skladu sa pomenutom odlukom NBS, banka vrši istog dana kad primi efek-
tivni strani novac.
Kada se plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrše izme-
đu rezidenata, banka ove poslove knjiži opštim deviznim nalogom, u kom se navodi šifra
osnova transakcije 808.

Odgovor Narodne banke Srbije:

• U kojim slučajevima se za poslovanje između dva rezidenta primenjuje šifra osnova
808?
Primena ove šifre regulisana tačkom 5. stav 2 (radi formiranja devizne blagajne u slučaje-
vima iz tačke 3. podtač. od 2) do 6) Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja,
uplata i isplata u efektivnom stranom novcu, kada je dozvoljeno u deviznoj blagajni držati
najviše 5% iznosa poslednjeg dnevnog prometa ostvarenog u efektivnom stranom novcu -
radi vraćanja ostatka ovog novca kupcu) i tačkom 8. (uplate po sudskom rešenju kojim je
uslovljeno da uplata bude u efektivnom stranom novcu) ove odluke.
U drugom slučaju, odnosno kada se plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate u efektivnom

stranom novcu vrše između rezidenata i nerezidenta, banka knjiženje vrši nalogom za na-
platu, odnosno plaćanje, na kojima navodi šifru osnova transakcije iz Priloga 2 Uputstva, u
skladu s osnovnim poslom po kom se transakcija i obavlja.
3. USLOVI I NAČIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA

PREKO STRANE INSTITUCIJE ELEKTRONSKOG NOVCA
Članom 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i
119/2012 - dalje: Zakon) propisano je da se ovim zakonom uređuju:
1) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima
plaćanja i u dinarima;
2) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja;
3) kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina
i prodaja stranih sredstava plaćanja između rezidenata;
4) jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije (dalje: Republika) i u Repu-
bliku koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata;
5) tekući i depozitni računi rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Repu-
blici;
6) kreditni poslovi u Republici u devizama i kreditni poslovi sa inostranstvom.
Platni promet sa inostranstvom bliže je uređen posebnim poglavljem u Zakonu, odno-
sno čl. 32. do 37. Zakona. Od poslednjih izmena i dopuna Zakona, objavljenih u „Sl. glasniku
RS”, br. 119/2012, platni promet sa inostranstvom se može, osim preko banke, obavljati i
preko strane institucije elektronskog novca. Naime, članom 32. st. 1. i 2. Zakona propisano
je sledeće:
„Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.
Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko strane institucije elek-
tronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga.”
Obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko banke

Platni promet sa inostranstvom bliže je uređen:
- Odlukom o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. gla-
snik RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010 - dalje: Odluka) i
- Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa
sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008,
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013 - dalje: Uputstvo).

Prema tački 1. stav 2. Uputstva, platni promet sa inostranstvom obuhvata plaćanja,

naplaćivanja i prenose po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima između
rezidenata i nerezidenata. Ovaj platni promet se obavlja preko računa banke koja ima ovla-
šćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa
inostranstvom i preko računa strane banke kod banke u Republici Srbiji, na način koji je
utvrđen ovom odlukom i Uputstvom.
Detaljnim regulisanjem obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko banke kroz
domaću regulativu, ali i primenom međunarodnih pravila i standarda iz područja bankar-
stva, obezbeđuje se odgovarajući stepen sigurnosti i bezbednosti za klijente banke u obav-
ljanju ove vrste platnog prometa, te stvaraju neophodni uslovi da se međunarodne tran-
sakcije brzo i efikasno obavljaju kroz složenu međunarodnu bankarsku mrežu.
Tako je tačkom 2. stav 2. Uputstva propisano da je banka obavezna da evidentira
vreme prijema svih naloga za plaćanje prema inostranstvu, odnosno naplatu iz ino-
stranstva, kao i vreme prijema potvrda primljenih naplata o pokriću, osim ako je za
te naloge koristila SWIFT tehnologiju.
Pored evidentiranja i realizacije naloga platnog prometa sa inostranstvom, banka,
shodno tački 3. Uputstva, vodi devizne račune rezidenata i nerezidenata u skladu s propi-
som kojim se uređuju analitički računi u Kontnom okviru za banke, u devizama i u dinar-
skoj protivvrednosti tih deviza preračunatoj po zvaničnom srednjem kursu.
Osim navedenog, banke su, prema tački 5. stav 1. Uputstva, obavezne da Narodnoj banci
Srbije dostavljaju podatke i izveštaje o obavljenim transakcijama sa inostranstvom, na na-
čin, u rokovima i po dinamici propisanim ovim uputstvom.
Najzad, uloga banke u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom naglašena je i kroz
odredbu tačke 7. Odluke, u kojoj je navedeno da banka plaćanje prema inostranstvu, od-
nosno prenos inostranstvu može izvršiti samo ako su dozvoljeni Zakonom. Na taj način je
bankama dodeljena uloga i posrednog nadzora nad obavljanjem deviznih poslova, čime se
doprinosi zakonitom obavljanju ove vrste poslova.
Klijenti banke su, takođe, dužni da se, u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom,
pridržavaju propisane regulative. Njihova osnovna odgovornost odnosi se na zakonitost i
verodostojnost posla po kom se obavlja platni promet sa inostranstvom, s obzirom da se
platni promet sa inostranstvom može obavljati isključivo po tekućim i kapitalnim poslovi-
ma koji su dozvoljeni Zakonom.
Takođe, klijenti banke u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom imaju obavezu
dostavljanja na uvid dokumentacije u propisanim slučajevima. Kako je tačkom 7. Odluke
propisano da banka plaćanje prema inostranstvu, odnosno prenos inostranstvu može izvr-
šiti samo ako su dozvoljeni Zakonom, može se reći da je kod plaćanja prema inostranstvu
propisima predviđena solidarna odgovornost banke i njenog klijenta.
Posebne obaveze u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom rezidenti imaju kada
se radi o platnom prometu koji se obavlja po osnovu određenih vrsta kreditnih poslova sa
inostranstvom, koji se mogu vršiti samo ukoliko su rezidenti o tim poslovima prethodno
izvestili Narodnu banku Srbije.
Pored svega navedenog, trebalo bi imati na umu da je, u skladu sa mogućim ste-
penom liberalizacije, način obavljanja platnog prometa pod određenim uslovima i
u propisanim slučajevima, dosta relaksiran, kada se radi o obavezama rezidenata.
Tako je tačkom 8. st. 4. i 5. Odluke, te tačkom 21a Uputstva, rezidentima data moguć-
nost da, na osnovu ugovora zaključenog sa bankom, plaćanje ka inostranstvu mogu
obavljati i bez obaveze podnošenja dokumentacije kojom se dokazuje zakonitost i
osnovanost plaćanja, što je od posebnog značaja sa stanovišta argumenata koji se, vrlo

često, ističu u prilog obavljanju platnog prometa sa inostranstvom preko stranih institucija
elektronskog novca. Istovremeno, banka i rezidenti imaju obavezu da ovu dokumentaciju
čuvaju u propisanom roku i istu pokažu na zahtev nadležnih organa, čime je osigurana ana-
litičko-nadzorna uloga države u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom.
Platni promet sa inostranstvom

preko strane institucije elektronskog novca
Platni promet sa inostranstvom, osim preko banke, može se, shodno članu 32. stav 2.
Zakona, obavljati i preko strane institucije elektronskog novca (SIEN), a radi plaćanja i
naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga.
Na osnovu ovako definisanog, alternativnog načina obavljanja platnog prometa, može
se zaključiti da je nužno da se ispune sledeći uslovi, i to da se:
- radi o platnom prometu sa inostranstvom;
- radi o stranoj instituciji elektronskog novca;
- da se platni promet obavlja po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga.
Počev od 10.4.2013. godine, plaćanja iz Srbije je moguće vršiti i preko jedne od najpo-
znatijih SIEN - Pejpala (PayPal).
Posle godinu i po dana, 8.10.2014. godine Pejpal je Republiku Srbiju uvrstio na listu
zemalja koje mogu vršiti i naplatu preko ove institucije, čime su potvrđene tvrdnje nad-
ležnih organa u Republici da su zakonskom regulativom, počev od decembra 2012. godine,
stvoreni uslovi za funkcionisanje obe opcije (send i receive) koje nudi Pejpal, ali i obavljanje
platnog prometa sa inostranstvom preko bilo koje SIEN, te da je momenat aktiviranja bilo
koje od pomenutih opcija, zapravo, stvar odluke koju ova institucija donosi u skladu sa
svojom poslovnom politikom.
Učesnici u platnom prometu sa inostranstvom koji se obavlja preko SIEN

Kako je navedeno u članu 32. stav 2. Zakona, platni promet preko SIEN moguće je obav-
ljati samo ukoliko se radi o platnom prometu sa inostranstvom.
Podsetićemo da, shodno tački 1. stav 2. Uputstva, platni promet sa inostranstvom obu-
hvata platne transakcije koje se obavljaju između rezidenata i nerezidenata. Dakle, platni
promet sa inostranstvom preko SIEN može se obavljati samo ukoliko se plaćanje i
naplaćivanje vrši između rezidenta i nerezidenta. Narodna banka Srbije se više puta
oglasila ovim povodom, ukazujući da domaća pravna i fizička lica zakonski ne mogu
da koriste ovaj sistem naplate u domaćem platnom prometu.
Nemogućnost obavljanja platnog prometa između domaćih lica preko SIEN proizlazi
kako iz važeće regulative, tako i iz poslovne politike samog Pejpala.
Podsetićemo da je članom 34. stav 1. Zakona propisano da se plаćаnjе, nаplаćivаnjе i
prеnоs izmеđu rеzidеnаtа i izmеđu rеzidеnаtа i nеrеzidеnаtа u Rеpublici vrši u dinаrimа,
što je u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet u zemlji. Izvesne pro-
mene u ovoj oblasti trebalo bi da donese najavljeni Zakon o platnim uslugama, kojim bi se
uredilo osnivanje i funkcionisanje institucija elektronskog novca u Republici.
Što se tiče poslovne politike Pejpala, premda se najveći broj transakcija preko
ove SIEN obavlja u evrima ili američkim dolarima, plaćanje i naplatu preko SIEN mo-
guće je vršiti i u drugim valutama, kao što su kanadski dolar, britanska funta, japan-
ski jen, novozelandski dolar, švedska kruna, poljski zlot, mađarska forinta, izraelski
šekel, meksički pezos, brazilski real, malezijski ringits, turska lira, ruska rublja i
druge. Za pojedine valute, kao što je brazilski real, malezijski ringits ili turska lira, na sajtu

Pejpala je naglašeno da se platni promet u ovim valutama preko Pejpala može obavljati
samo između državljana tih zemalja. Navedeno je moglo biti rešenje i za pitanje moguć-
nosti obavljanja platnog prometa između rezidenata preko Pejpala, uključivanjem naše
valute na listu valuta u kojima se obavljaju transakcije preko ove SIEN uz naglasak da se
ista koristi samo za transakcije između državljana Republike Srbije, ali ta opcija za sada
nije prihvatljiva sa stanovišta poslovne politike Pejpala.
Platni promet sa inostranstvom preko SIEN moguće je obavljati samo
ukoliko se plaćanje i naplaćivanje vrši između rezidenta i nerezidenta
Pri tom, pod rezidentom treba podrazumevati sva lica koja su kao takva navedena u čla-
nu 2. tačka (1) Zakona, imajući u vidu da odredbom člana 32. stav 2. Zakona nije propisa-
no bilo kakvo ograničenje za određenu kategoriju rezidenta. Stoga je obavljanje platnog
prometa sa inostranstvom preko SIEN, uz ispunjenje i ostalih uslova iz člana 32. stav 2.
Zakona, omogućeno rezidentima pravnim licima, preduzetnicima, fizičkim licima i dru-
gim licima navedenim u članu 2. tačka (1) Zakona, i to kako kada se radi o plaćanjima
prema inostranstvu, tako i kada se radi o naplati iz inostranstva.
Osnov obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN

Kako je navedeno u članu 32. stav 2. Zakona, platni promet preko SIEN moguće je
obavljati samo ukoliko se isti obavlja po osnovu elektronske kupoprodaje robe i
usluga.
Kako obavljanje elektronske kupoprodaje robe i usluga između domaćih i stranih
lica nije predmet uređivanja Zakona, podsećamo da je u Republici Srbiji elektronska
trgovina uređena odredbama:
- Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 53/2010 i 10/2013) i
- Zakona o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 41/2009 i 95/2013).
Članom 17. Zakona o trgovini daljinska trgovina na malo definisana je kao prodaja
robe i usluga koju trgovac vrši ponudom putem sredstava komunikacija, potrošaču koji
nije neposredno prisutan. Daljinska trgovina obuhvata naročito elektronsku trgovinu,
katalošku prodaju, kao i TV prodaju, trgovinu putem pošte, štampanih pošiljki, rekla-
mnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u
mobilnoj telefoniji i automata, a naglašeno je da se elektronska trgovina uređuje poseb-
nim zakonom.
Zakon o elektronskoj trgovini, prema članu 1. ovog zakona, uređuje uslove i način
pružanja usluga informacionog društva, obaveze informisanja korisnika usluga, komer-
cijalnu poruku, pravila u vezi sa zaključenjem ugovora u elektronskom obliku, odgo-
vornost pružaoca usluga informacionog društva, nadzor i prekršaje. Članom 3. tačka 3)
ovog zakona propisano je da usluga informacionog društva podrazumeva uslugu koju
pružalac usluge pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu putem elektronske opreme za
obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a obuhvata, između
ostalog, i trgovinu putem interneta. Pri tom, pružalac usluge informacionog društva mo-
že biti pravno lice ili preduzetnik, kao i fizičko lice koje ima svojstvo trgovca u skladu sa
zakonom koji uređuje trgovinu, dok se korisnikom usluga smatra svako fizičko ili prav-
no lice koje zbog profesionalnih ili drugih ciljeva koristi usluge informacionog društva.
Uslovi i način obavljanja elektronske kupoprodaje robe i usluga između domaćih i
stranih lica nisu posebno uređeni Zakonom o elektronskoj trgovini. Premda se odredbe
ovog zakona mogu, bez većih problema, primeniti na elektronsku trgovinu između do-
maćih lica, mišljenja smo da bi Zakon o elektronskoj trgovini trebalo dopuniti odredba-

ma kojima bi ovaj oblik trgovine bio uređen i kada se obavlja između domaćih i stranih
lica, posebno imajući u vidu sve specifičnosti obavljanja ove vrste robno-uslužnog pro-
meta, ali i očekivano povećanje obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po ovom
osnovu preko SIEN.
Način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN

Za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko Pejpala potrebno je,
najpre, otvoriti nalog kod ove SIEN. Otvaranje naloga se vrši pristupom internet
stranici Pejpala i unosom podataka koji se traže od korisnika. Jedan od podataka
koji se unosi je i broj kreditne kartice, kao i datum isteka njenog važenja. Dakle, obavlja-
nje platnog prometa sa inostranstvom preko Pejpala nije moguće bez kreditne kartice,
što nas, u krajnjoj instanci, ponovo vraća na platni promet koji se obavlja preko banke
koja je zastupnik kartice. Nakon unosa svih podataka, putem i-mejla se vrši konfirma-
cija podataka, ali i konfirmacija kreditne kartice koja je navedena, što podrazumeva
zaduženje računa za određeni, minimalni iznos koji se, nakon pozitivne konfirmacije
kartice, vraća. Na izvodu banke, na kom je evidentirano zaduženje računa po osnovu
konfirmacija kreditne kartice, biće naveden četvorocifren kod koji se koristi prilikom
budućeg obavljanja transakcija preko naloga otvorenog kod Pejpala.
Sa stanovišta primene propisa o platnom prometu sa inostranstvom, rezidenti su,
nesporno, obavezni da postupe u skladu sa Odlukom i Uputstvom prilikom aktiviranja
naloga na Pejpal servisu, s obzirom da se, u smislu konfirmacije dostavljenih podataka,
vrši naplata pomenutog iznosa sa računa vlasnika platne kartice, otvorenog kod banke.
Nakon toga, rezidenti su dužni da postupaju shodno odredbama Odluke i Uputstva uvek
kada se obavljaju međubankarske transakcije povezane s transakcijama izvršenim pre-
ko naloga otvorenih na Pejpalu.
Ukoliko se radi o plaćanju i naplati između rezidenta i nerezidenta koji ima
otvoren nerezidenti račun u Republici, od značaja je mesto obavljanja posla po
kom se obavlja platna transakcija. Naime, ukoliko se radi o poslu u zemlji, u tom
slučaju bi trebalo postupiti shodno članu 34. stav 1. Zakona, kojim je, podsećamo, pro-
pisano da se plаćаnjе, nаplаćivаnjе i prеnоs izmеđu rеzidеnаtа i izmеđu rеzidеnаtа i
nеrеzidеnаtа u Rеpublici vrši u dinаrimа, čime je isključena mogućnost korišćenja uslu-
ga SIEN.
Troškovi obavljanja platnog prometa preko Pejpala
Obavljanje platnog prometa preko SIEN se teško može pravdati optimizacijom troškova
imajući u vidu da su troškovi platnog prometa sa inostranstvom koji se obavlja preko SI-
EN veći od troškova platnog prometa sa inostranstvom koji se obavlja preko banke.
Prema podacima objavljenim na internet sajtu Pejpala, Srbija se nalazi u grupi zemalja sa
BiH i Hrvatskom čiji korisnički ugovori predviđaju provizije u rasponu od 2,4% do 4,9%,
uz dodatni ili posebno ukalkulisani fiksni deo provizije koji zavisi od valute u kojoj se
obavlja transakcija. Imajući u vidu da transakcije preko Pejpala nije moguće obavljati u
dinarima, fiksni deo za transakcije u američkim dolarima je 0,30 USD, dok ovaj trošak za
transakcije u evrima iznosi 0,35 EUR. Dodatno, korisnici iz Srbije će imati i trošak kursnih
razlika u visini od 4%, a koji se određuje u zavisnosti od toga o kojoj grupi zemalja se radi.
U svakom slučaju, radi se o sveukupnim troškovima koji su daleko veći od troškova ban-
karskih transakcija po osnovu elektronske trgovine korišćenjem platnih kartica.


Prednosti i rizici obavljanja platnog prometa sa inostranstvom

preko strane institucije elektronskog novca
Kako je za kreiranje naloga na Pejpalu neophodno prethodno posedovati platnu karti-
cu, te kako se o obavljanju platnog prometa preko SIEN ne može govoriti kao o konkuren-
tnijem sa stanovišta troškova ovih transakcija, postavlja se pitanje razloga velike zainte-
resovanosti za otvaranje naloga kod SIEN i obavljanja platnog prometa sa inostranstvom
preko istih, posebno imajući u vidu zvanične podatke o evidentno nesmetanom obavljanju
platnog prometa po osnovu elektronske trgovine korišćenjem platnih kartica.
Osim navedenog, trebalo bi imati u vidu i sve potencijalne rizike obavljanja transakcija
preko SIEN sa stanovišta primene poreskih propisa, ali i propisa kojima se uređuje spre-
čavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji se, zajedno sa još nekim propisima, mo-
raju menjati i uskladiti sa novim modelima obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.
Najzad, ali ne i najmanje bitno je i pitanje diskrecionog prava SIEN da, u ugovorom
predviđenim slučajevima, blokira sredstva koja se nalaze na nalogu, što je više pu-
ta predstavljalo ozbiljan i gotovo nerešiv problem korisnicima ovih servisa. Brojna
iskustva pokazuju da ponovno aktiviranje naloga, u tom slučaju, nije niti jednostav-
no, niti brzo, a pokretanje sudskog spora je veoma otežano, zbog problema jurisdik-
cije. Za razliku od banaka, koje imaju zakonsku obavezu garantovanja svojim klijentima
sigurnosti njihovih depozita i nad kojima Narodna banka Srbije sprovodi propisani nadzor
radi zaštite interesa korisnika finansijskih usluga, Pejpal, kao i većina SIEN, nije banka, već
se radi o pravnom licu, koje je u vlasništvu drugog pravnog lica, kompanije Ibej (eBay), jed-
ne od najvećih svetskih kompanija za posredovanje u elektronskoj trgovini. Stoga se kod
obavljanja platnog prometa preko Pejpala ne nudi nijedan oblik zaštite koji nude banke,
Pejpal nema obavezu obezbeđivanja propisanih rezervi, niti je moguće ostvariti neko od
prava koja se nude u kontekstu zaštite korisnika finansijskih usluga, dok se, istovremeno,
preko ove SIEN obavlja višemilionski promet. Istina, Pejpal svojim korisnicima garantu-
je vraćanje sredstava čak i u situaciji kada banka to nije u mogućnosti.
Uprkos svemu navedenom, pretpostavka je da razlog velike zainteresovanosti za
obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN leži u dodatnim pogodno-
stima koje svojim korisnicima nude ovi servisi, posebno u činjenici da predstavljaju
suprotnost klasičnom, „papirnom” načinu obavljanja platnog prometa. Pri tom, pod-
sećamo da je tačkom 8. st. 4. i 5. Odluke, kao i tačkom 21a Uputstva, rezidentima data
mogućnost da, na osnovu ugovora zaključenog sa bankom, plaćanje ka inostranstvu mogu
obavljati i bez obaveze podnošenja dokumentacije kojom se dokazuje zakonitost i osno-
vanost plaćanja. Obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN predstavlja, u
odnosu na obavljanje transakcija preko banaka, prilično nekonvencionalan sistem koji je
nastao kao rezultat ekspanzije informatičkih tehnologija i njima prilagođenog načina po-
slovanja.
Domaćim propisima o obavljanju deviznog poslovanja i platnog prometa sa inostran-
stvom, osim slobode obavljanja ovog prometa propisane članom 32. stav 2. Zakona, za sada
je samo Odlukom i Uputstvom propisana obaveza banke koja je zastupnik platne kar-
tice da, do 10. u mesecu za prethodni mesec, Narodnoj banci Srbije dostavi podatke
o ukupnoj mesečnoj potrošnji pravnih i fizičkih lica, izraženoj u evrima, ostvarenoj
po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga preko stranih institucija elektron-
skog novca. Povećanje obima obavljanja ovih transakcija nesumnjivo će zahtevati detaljnu
analizu svih parametara, a, po svemu sudeći, i izmenu postojeće regulative kako radi uno-
šenja pravne sigurnosti za sve učesnike u ovim transakcijama, tako i radi zaštite stabilnosti
domaćeg monetarnog i finansijskog sistema.

4. PLAĆANJE, NAPLAĆIVANJE, UPLATE I ISPLATE

U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU
Obavljanje platnog prometa sa inostranstvom se, po pravilu, vrši preko banke, kako
je to navedeno u članu 32. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br.
62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), a od 25.12.2012. godine (prema Zakonu o
izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju - „Sl. glasnik RS”, br. 119/2012)
platni promet sa inostranstvom se može obavljati i preko strane institucije elektronskog
novca, ali samo radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga,
shodno stavu 2. ovog člana Zakona.
Osnovi po kojima se plaćanje, naplaćivanje i prenos mogu vršiti u devizama i u Republi-
ci propisani su članom 34. Zakona.
Narodna banka Srbije (dalje: NBS) propisuje u kojim slučajevima i pod kojim uslovima
se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu, na
osnovu čega je doneta Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i
isplata u efektivnom stranom novcu („Sl. glasnik RS”, br. 67/2011, 46/2014 i 71/2014
- dalje: Odluka).
Slučajevi u kojima se naplata može vršiti

u efektivnom stranom novcu
Rezident - pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu, shodno tački
3. Odluke, vršiti naplatu u efektivnom stranom novcu pod uslovom da se ista vrši u obav-
ljanju delatnosti za koju su registrovani.
Slučajevi u kojima ove kategorije rezidenata mogu vršiti naplatu u efektivnom stra-
nom novcu:
1) po osnovu izvoza robe i usluga koji se ne može naplatiti preko banke, do iznosa od
15.000 evra po transakciji;
2) po osnovu prodaje robe na međunarodnom aerodromu u slobodnim carinskim
prodavnicama i pružanja usluga ishrane i pića u ugostiteljskim objektima posle
carinske kontrole;
3) po osnovu prodaje goriva i maziva, te otpreme i prihvata stranih vazduhoplova i
brodova;
4) po osnovu prodaje putničkih karata i prehrambenih i drugih proizvoda putnicima
u toku međunarodnog putničkog prevoza;
5) po osnovu prodaje putničkih karata za međunarodni saobraćaj koja se vrši za ra-
čun nerezidenta;
6) po osnovu naplate putarine za vozila strane registracije.
Kada je reč o prvom slučaju, odnosno naplati po osnovu izvoza robe i usluga koji se ne
može naplatiti preko banke, Odlukom nisu definisani razlozi nemogućnosti naplate
izvoza robe ili usluge preko banke, ali je limitiran iznos koji je u ovom slučaju mo-
guće naplatiti u efektivnom stranom novcu. Naime, Odlukom je propisano da je naplatu
po osnovu izvoza robe i usluga, koja nije mogla biti izvršena preko banke, moguće izvršiti
u efektivnom stranom novcu do iznosa od 15.000 evra po transakciji, pri čemu je propisani
limit vezan za transakciju, a ne za vrednost spoljnotrgovinskog ugovora ili vrednost koja je
iskazana na izvoznoj Jedinstvenoj carinskoj ispravi, za robu, odnosno izvoznoj fakturi, za

usluge. Limitirani iznos koji se, po osnovu izvoza robe i usluga, može naplatiti u efektivnom
stranom novcu, usklađen je sa odredbama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansi-
ranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010).
U svim, prethodno navedenim slučajevima naplate u efektivnom stranom novcu, rezi-
denti su u obavezi da efektivni strani novac uplate na svoj devizni račun kod banke.
Rok u kom se ova uplata mora izvršiti je najkasnije u roku tri radna dana od dana
naplate, pri čemu se radnim danom, u smislu tačke 12. ove odluke, smatra svaki dan, osim
nedelje i dana praznika koji su proglašeni neradnim danima.
Pri uplati efektivnog stranog novca na svoj devizni račun u banci, rezident je du-
žan da priloži dokumentaciju kojom dokazuje osnov po kojem je stekao taj novac.
U tački 4. Odluke su, primera radi, navedeni Jedinstvena carinska isprava za izvoz robe,
ugovor ili faktura za izvoz usluge, ugovor ili profaktura za avansnu naplatu izvoza, izjava
odgovornog lica da se izvoz robe i usluga ne može naplatiti preko banke, račun i slično.
U svim propisanim slučajevima naplate u efektivnom stranom novcu, osim kada
se radi o naplati po osnovu izvoza robe i usluga, rezident, prema tački 5. Odluke, mo-
že u svojoj deviznoj blagajni držati najviše 5% iznosa poslednjeg dnevnog prometa
ostvarenog u efektivnom stranom novcu, radi vraćanja ostatka ovog novca kupcu,
a banka može ovom rezidentu, radi formiranja devizne blagajne, isplatiti efektivni
strani novac u iznosu potrebnom za početak naplate u tom novcu, utvrđenom odlu-
kom nadležnog organa rezidenta.
Tačkom 6. Odluke je, osim slučajeva navedenih u tački 3. ove odluke, propisan još jedan
slučaj kada je dozvoljeno vršiti naplatu u efektivnom stranom novcu.
Naime, prema tački 6. Odluke, diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike
Srbije u inostranstvu može, u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke admini-
strativne takse, naplaćivati takse u efektivnom stranom novcu koji to predstavništvo
na devizni račun u inostranstvu polaže u skladu s propisom kojim se uređuje držanje
deviza na računu kod banke u inostranstvu.
Podsećamo da je tačkom 2. podtačkom 1) Odluke propisano da devize na računu kod
banke u inostranstvu mogu držati diplomatska, konzularna i druga predstavništva Repu-
blike Srbije u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, ali do iznosa
neophodnog za finansiranje tih predstavništava, koji je naveden u rešenju ministarstva
nadležnog za spoljne poslove, odnosno drugog nadležnog organa.
Slučajevi u kojima je dozvoljeno držanje efektivnog stranog

novca u blagajni radi plaćanja u efektivnom stranom novcu
U pogledu propisanih osnova plaćanja u efektivnom stranom novcu, podsećamo da je
tačkom 5a stav 1. Odluke propisano da rezident koji pruža usluge međunarodnog rob-
nog i putničkog prevoza može u svojoj deviznoj blagajni držati efektivni strani novac
za plaćanje naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvo zaposlenog koji
vrši prevoz, kao i za plaćanje troškova u vezi s prevoznim sredstvom i robom na putu
u inostranstvu, u iznosu koji ne prelazi 1.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj
stranoj valuti, obračunatu po zvaničnom srednjem kursu NBS.
Dakle, ovaj osnov za plaćanje u efektivnom stranom novcu mogu koristiti samo reziden-
ti koji pružaju usluge međunarodnog robnog i putničkog prevoza i to kada se radi o:
- naknadi troškova službenog putovanja u inostranstvo zaposlenog;
- troškovima u vezi s prevoznim sredstvom;

- troškovima u vezi s robom na putu u inostranstvu.

Propisani način plaćanja naknade troškova službenog putovanja moguć je samo za za-
poslenog koji vrši prevoz, u kontekstu obavljanja delatnosti rezidenta koji pruža usluge
međunarodnog robnog i putničkog prevoza, ali se ne odnosi i na ostale zaposlene, koji se
upućuju na službeno putovanje u inostranstvo.
Tačkom 5a stav 1. Odluke propisano je da iznos, koji rezident u ovom slučaju mo-
že držati u svojoj blagajni, ne sme prelaziti 1.000 evra, odnosno protivvrednost u
drugoj stranoj valuti, obračunatu po zvaničnom srednjem kursu NBS, te da isti pred-
stavlja prosečno dnevno stanje efektivnog stranog novca na mesečnom nivou i izra-
čunava se tako što se zbir tih dnevnih stanja podeli brojem kalendarskih dana u tom
mesecu. U svakom slučaju, ovaj iznos ne sme prelaziti 1.000 evra, bez obzira na obračuna-
to prosečno dnevno stanje efektivnog stranog novca na mesečnom nivou.
Skrećemo pažnju i na okolnost da, osim Odlukom ranije propisanih slučajeva u kojima
je bilo dozvoljeno formirati deviznu blagajnu u kojoj se drži efektivni strani novac, ovde
je, takođe, predviđeno postojanje devizne blagajne rezidenta koji pruža usluge međuna-
rodnog robnog i putničkog prevoza, iz koje se vrše plaćanja po osnovu naknade troškova
za službeno putovanje u inostranstvo zaposlenog koji vrši prevoz, troškova u vezi s prevo-
znim sredstvom i troškova u vezi s robom na putu u inostranstvu.
Tačkom 5a stav 3. Odluke propisano je da rezident, koji pruža usluge međunarod-
nog robnog i putničkog prevoza, isplaćuje efektivni strani novac do propisanog izno-
sa zaposlenom koji vrši prevoz na osnovu putnog naloga, pri čemu o izvršenoj isplati
sačinjava i izdaje potvrdu, koja sadrži:
- ime i prezime zaposlenog koji vrši prevoz;
- broj pasoša tog zaposlenog;
- iznos i vrstu efektivnog stranog novca koji se isplaćuje;
- broj putnog naloga na koji se isplata odnosi.
Najzad, tačkom 5a stavom 4. Odluke propisano je da je rezident, koji pruža usluge
međunarodnog robnog i putničkog prevoza, dužan da vodi evidenciju izdatih potvr-
da o isplaćenom i uplaćenom efektivnom stranom novcu u deviznu blagajnu, kao
i evidenciju obračuna troškova putovanja, pod kojima se podrazumevaju svi troškovi
navedeni u stavu 1. ove odluke, odnosno troškovi za službeno putovanje u inostranstvo za-
poslenog koji vrši prevoz, troškovi u vezi s prevoznim sredstvom i troškovi u vezi s robom
na putu u inostranstvu.
Istovremeno, skrećemo pažnju da se u tački 5a stav 3. ove odluke navodi da rezident
izdaje samo potvrdu o isplati, dok se u stavu 4. iste tačke rezidentima propisuje obaveza
vođenja evidencije izdatih potvrda ne samo o isplaćenom, već i o uplaćenom novcu. Iz na-
vedenog proizlazi da su rezidenti, osim izdavanja potvrde o isplati iz stava 3. pomenu-
te tačke Odluke, u obavezi da sačinjavaju i potvrde o uplati efektivnog stranog novca
u blagajnu, premda to nije decidno navedeno u samom tekstu Odluke.
Uplate i isplate u efektivnom stranom novcu

Članom 2. tačka (1) podtačka 6) Zakona propisano je da se, u smislu ovog zakona, rezi-
dentima smatraju i korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava orga-
nizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i
drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
• Rezidenti iz navedene odredbe Zakona mogu vršiti uplatu efektivnog stranog
novca na svoj devizni račun kod NBS po osnovu povraćaja neutrošenih sredstava
koja su po nalogu tog rezidenta, a radi finansiranja službenog boravka njegovog

zaposlenog u inostranstvu, prethodno preneta na račun diplomatsko-konzularnog

predstavništva Republike Srbije u inostranstvu, shodno tački 7. Odluke.
• Rezident (iz pomenute odredbe Zakona) koji obavlja poslove međunarodne policij-
ske saradnje, može uplate i isplate u efektivnom stranom novcu, koje se odnose na
tu saradnju, vršiti preko posebnog deviznog računa otvorenog kod NBS, pri čemu je
dužan da priloži dokumente kojima se dokazuje osnov sticanja efektivnog stranog
novca (odluka ili rešenje nadležnog organa i sl.).
• Tačkom 8. Odluke propisano je da rezidenti uplate efektivnog stranog novca mogu
vršiti i po sudskom rešenju, ali ukoliko je rešenjem uslovljeno da uplata bude u
efektivnom stranom novcu. U tom smislu, prilikom uplate je potrebno priložiti kopiju
rešenja.
• Tačkom 8a Odluke propisano je da rezidenti koji drže devize u inostranstvu u skladu
s propisom kojim se uređuje držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, a
koji su izvršili naplatu u efektivnom stranom novcu ili su taj novac podigli sa svojih
računa u inostranstvu, u slučaju više sile mogu taj novac uplatiti na devizni račun
kod banke, odnosno NBS.
Dakle, naplatu, odnosno uplatu u efektivnom stranom novcu u smislu ove tačke Odluke,
mogu vršiti samo rezidenti koji drže devize u inostranstvu u skladu s propisom kojim se
uređuje držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, a koji su, alternativno:
- izvršili naplatu u efektivnom stranom novcu, ili
- taj efektivni strani novac podigli sa svojih računa u inostranstvu.
Rezident, koji je shodno tački 8a Odluke izvršio naplatu u efektivnom stranom novcu
ili je isti podigao sa svog računa u inostranstvu, taj efektivni strani novac može uplatiti na
devizni račun kod banke, odnosno NBS. Istovremeno, ukazujemo da se opisani i tačkom 8a
ove odluke propisani način postupanja sa efektivnim stranim novcem od slične obaveze iz
tačke 4. iste odluke razlikuje u sledećem:
- tačkom 8a propisano je da rezident efektivni strani novac može uplatiti na devizni račun,
dok je tačkom 4. propisano da rezident efektivni strani novac uplaćuje na svoj devizni
račun;
- tačkom 8a nije propisano da rezident uplatu efektivnog stranog novca vrši na svoj devi-
zni račun kod banke, već je samo navedeno da se uplata vrši na devizni račun kod banke,
odnosno NBS, dok je tačkom 4. precizirano da rezident uplatu efektivnog stranog novca
vrši na svoj devizni račun kod banke;
- najzad, tačkom 8a nije propisan rok u kom rezident vrši uplatu efektivnog stranog novca
na devizni račun kod banke, odnosno NBS, dok je tačkom 4. propisan rok od tri radna
dana od dana naplate.
Ono što je zajedničko pomenutim odredbama Odluke je obaveza rezidenta da prilikom
uplate priloži propisanu dokumentaciju, odnosno u slučaju kada se radi o primeni tačke
8a ove odluke:
- dokument na osnovu koga se može utvrditi osnov po kojem je stekao novac iz tog stava, a
kao primer u tački 8a Odluke navedeni su potvrda o prijemu efektivnog stranog novca od
nerezidenta, izjava koju je potpisalo odgovorno lice rezidenta i slično, kao i
- izjavu sa opisom okolnosti više sile koju nije mogao da spreči ili izbegne, a koju je potpi-
salo odgovorno lice rezidenta.
• Tačkom 8b Odluke omogućeno je da se donacije u humanitarne, naučne i kulturne
svrhe u Republici Srbiji mogu uplaćivati u efektivnom stranom novcu na devizne
račune otvorene za te namene kod banke, odnosno NBS, čime se otklanjaju brojne
dileme i teškoće u realizaciji donacija i humanitarne pomoći, čije posledice najviše ose-

ćaju upravo oni kojima je ova pomoć najpotrebnija, odnosno sami korisnici donacija i hu-
manitarne pomoći. Ono što je logičan, propisani uslov je otvaranje namenskog deviznog
računa kod banke, odnosno NBS na koji bi se vršile ove uplate efektivnog stranog novca.
Pri tom, a što je od posebnog značaja upravo za primenu tačke 8b Odluke, podsećamo
da je tačkom 11. ove odluke propisano da obavezu da se pridržavaju propisa kojima se
uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno postupanje s novcem
za koji postoji sumnja da je falsifikovan, pri vršenju plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata
u efektivnom stranom novcu imaju ne samo rezidenti iz ove odluke, već i banke.
• Rezidenti, banka i NBS mogu vršiti uplate i isplate efektivnog stranog novca pro-
pisan je tačkom 9. Odluke - po osnovu službenog putovanja u inostranstvu, ali do
iznosa utvrđenog propisom NBS.
NBS je tačkom 10. Odluke o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u
inostranstvo i iz inostranstva („Sl. glasnik RS”, br. 67/2006, 52/2008 i 18/2009) propi-
sala da rezident - fizičko lice može u inostranstvo iznositi efektivni strani novac ili čekove
čiji ukupan iznos ne prelazi 10.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti.
Ako ovaj rezident istovremeno u inostranstvo iznosi dinare, efektivni strani novac i čekove
- ukupan iznos tih sredstava ne može preći 10.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj
stranoj valuti.
• Banka i rezident, odnosno pravno lice i preduzetnik koji ima ovlašćenje nadlež-
nog organa za obavljanje menjačkih poslova, mogu vršiti uplate i isplate efektivnog
stranog novca, u skladu s propisom kojim se uređuju menjački poslovi (tačka 10.
Odluke).
U svim prethodno navedenim slučajevima, propisanim Odlukom, rezidenti i banke su
dužni da se, prema tački 11. ove odluke, pri vršenju plaćanja, naplaćivanja, uplata i
isplata u efektivnom stranom novcu pridržavaju propisa kojima se uređuje spreča-
vanje pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno postupanje s novcem za koji
postoji sumnja da je falsifikovan.
Devize i efektivni strani novac, u smislu primene odredbi

Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja,
uplata i isplata u efektivnom stranom novcu
Tačkom 2. stav 1. Odluke je propisano da se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u
efektivnom stranom novcu mogu vršiti samo u vrstama deviza koje su propisane Odlukom
o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tr-
žištu („Sl. glasnik RS”, br. 98/2012), donetoj od strane Narodne banke Srbije.
Tačkom 2. ove odluke propisano je da banke na deviznom tržištu mogu kupovati i pro-
davati sledeće vrste deviza i efektivnog stranog novca:
1) australijski dolar (AUD),
2) kanadski dolar (CAD),
3) dansku krunu (DKK),
4) japanski jen (JPY),
5) kuvajtski dinar (KWD),
6) norvešku krunu (NOK),
7) rusku rublju (RUB),
8) švedsku krunu (SEK),
9) švajcarski franak (CHF),
10) funtu sterlinga (GBP),

11) američki dolar (USD),

12) evro (EUR).
Za razliku od banaka, Narodna banka Srbije na deviznom tržištu može kupovati i pro-
davati sledeće vrste deviza:
3) dansku krunu (DKK),
5) norvešku krunu (NOK),
6) rusku rublju (RUB),
7) švedsku krunu (SEK),
9) funtu sterlinga (GBP),
11) evro (EUR).
Dakle, plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu, u smislu
primene Odluke, dozvoljeno je vršiti u svim prethodno navedenim, Odlukom o vrstama
deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu, propisanim
vrstama deviza.
Istovremeno, tačkom 2. stav 2. Odluke propisano je da, izuzetno od navedenog, samo
uplate i isplate koje se vrše u skladu s propisom kojim se uređuju menjački poslovi mogu
da se vrše i u sledećim vrstama efektivnog stranog novca:
3) danska kruna (DKK),
5) kuvajtski dinar (KWD),
6) norveška kruna (NOK),
7) ruska rublja (RUB),
8) švedska kruna (SEK),
10) funta sterlinga (GBP),
12) evro (EUR),
13) hrvatska kuna (HRK),
14) češka kruna (CZK),
15) mađarska forinta (HUF),
16) konvertibilna marka (BAM),
17) poljski zlot (PLN).
Dakle, izuzetak iz tačke 2. stav 2. Odluke odnosi se samo na uplate i isplate koje se vrše
u skladu s propisom kojim se uređuju menjački poslovi, ali ne i na plaćanja i naplate u svim
ostalim, ovom odlukom propisanim slučajevima.
5. LIČNI I FIZIČKI PRENOSI SREDSTAVA PLAĆANJA

- dalje: Zakon) uređuju se, između ostalog, i jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz i u

Republiku, a koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata, kako
je to navedeno u članu 1. tačka 4) ovog zakona.
Jednostrani prenosi sredstava plaćanja su, članom 2. tačka (16) stav 2. Zakona, svrstani
u kapitalne poslove, čija je namena prenos kapitala.
Pod jednostranim prenosom sredstava plaćanja iz i u Republiku, u smislu Zakona, po-
drazumevaju se dve vrste prenosa:
• lični prenosi sredstava plaćanja i
• fizički prenosi sredstava plaćanja.
Ova vrsta deviznih poslova bliže je uređena Odlukom o uslovima za lične i fizičke pre-
nose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva („Sl. glasnik RS”, br. 67/2006,
52/2008 i 18/2009 - dalje: Odluka), koju je donela Narodna banka Srbije.
Međutim, osim propisa kojima se uređuje devizno poslovanje, jednostrani prenosi
sredstava plaćanja iz i u Republiku uređeni su i drugim propisima, kao što su:
-Z akon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br.
20/2009, 72/2009 i 91/2010) i
-P ravilnik o prijavi prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne gra-
nice („Sl. glasnik RS”, br. 78/2009 - dalje: Pravilnik).
Lični prenos sredstava plaćanja

Članom 2. tačkom (25) Zakona lični prenos sredstava plaćanja definisan je na sledeći
način:
- lični prenos sredstava plaćanja je prenos sredstava iz Republike u inostranstvo ili, obrnu-
to, iz inostranstva u Republiku;
- lični prenos sredstava plaćanja se ne zasniva na izvršenju posla;
- lični prenos sredstava plaćanja se vrši između rezidenta - fizičkog lica i nerezidenta;
- lični prenos sredstava plaćanja uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente podmirenje
duga useljenika i sredstva koja iznose iseljenici.
Može se primetiti da se u samom tekstu Zakona navodi da se lični prenos sredstava
plaćanja vrši između rezidenta - fizičkog lica, s jedne strane, i nerezidenta, s druge strane.
Za razliku od Zakona, tačkom 3a Odluke propisano je da lični prenos sredstava plaćanja
obuhvata prenose koji se vrše po osnovu:
- poklona;
- pomoći isključivo članu porodice;
- nasledstva;
- rente;
- iseljenja u inostranstvo;
- useljenja u Republiku.
Shodno navedenom, Odlukom propisani osnovi ličnih prenosa sredstava plaćanja
obuhvataju ne samo, kako je u Zakonu navedeno, prenos sredstava između rezidenta i
nerezidenta, već i prenose koji se vrše između rezidenata.
Tačkom 3. Odluke propisano je da rezident - fizičko lice može, po osnovima pro-
pisanim ovom odlukom, prenositi u inostranstvo preko banke sredstva plaćanja do
iznosa od 10.000 evra mesečno.
Pod ovom vrstom prenosa sredstava plaćanja podrazumeva se samo i isključivo prenos
koji se obavlja preko banke.
Lični prenos sredstava plaćanja do iznosa od 10.000 evra mesečno je liberalizovan u
tom smislu da za prenos ovog iznosa nije potrebno banci podnositi bilo kakvu dokumenta-

ciju. Međutim, ukoliko se mesečno prenosi iznos koji je veći od 10.000 evra, rezidenti
- fizička lica imaju obavezu podnošenja dokumentacije, koja je tačkom 3a Odluke po-
sebno propisana za svaki od osnova ličnog prenosa.
• Prenos sredstava plaćanja po osnovu poklona - banci je potrebno dostaviti na uvid
ugovor o poklonu, koji je overen od strane nadležnog organa.
• Prenos sredstava plaćanja po osnovu pomoći može se izvršiti samo ukoliko se radi
o pomoći članu porodice, koji živi u inostranstvu i koji je obuhvaćen trećim stepenom
srodstva, a što se dokazuje dostavljanjem banci dozvole boravka, radne/studentske vize,
izvoda iz matične knjige rođenih, odnosno venčanih ili drugog dokumenta.
• Prenos sredstava plaćanja u inostranstvo po osnovu nasledstva u iznosu većem od
10.000 evra mesečno vrši se uz obavezu podnošenja banci na uvid rešenja o nasleđiva-
nju, koje je pravnosnažno.
• Prenos sredstava plaćanja po osnovu rente vrši se u iznosu većem od 10.000 evra
mesečno - banci je potrebno dostaviti na uvid dokument kojim je utvrđena obaveza iz-
mirenja rente, a koji može biti, primera radi, ugovor o rentiranju, ali i bilo koji drugi,
verodostojan dokument, kojim se dokazuje ova obaveza.
• Prenos sredstava plaćanja preko banke u iznosu većem od propisanih 10.000 evra
mesečno po osnovu iseljenja rezidenta - fizičkog lica u inostranstvo moguće je izvr-
šiti ukoliko se banci, prilikom podnošenja zahteva za prenos, podnese na uvid i dokaz o
iseljenju iz Republike u inostranstvo.
Ukoliko rezident - fizičko lice, prilikom useljenja u Republiku Srbiju, ima obavezu izmi-
renja duga u matičnoj zemlji, a iznos te obaveze je veći od 10.000 evra mesečno, on svoju
obavezu, u smislu ličnih prenosa sredstava plaćanja, može izmiriti samo ukoliko su kumu-
lativno ispunjena dva uslova:
- da je nadležnom organu u Republici podneo zahtev za prijavu boravka i
- ukoliko je banci dostavio dokaz o postojanju obaveze izmirenja duga u matičnoj zemlji.
Fizički prenos sredstava plaćanja

Fizički prenos sredstava plaćanja, prema tački 2. stav 2. Odluke, je svaki prenos goto-
vine u dinarima, prenos efektivnog stranog novca i prenos u čekovima i u hartijama od
vrednosti u materijalizovanom obliku, iz Republike i u Republiku.
Iznošenje i unošenje dinara

Tačkom 4. stav 1. Odluke propisano je da fizička lica, rezidenti ili nerezidenti, mo-
gu iznositi iz Republike, odnosno unositi u Republiku dinare do iznosa dinarske pro-
tivvrednosti 10.000 evra po osobi.
U slučaju kada rezident iznosi dinare iz Republike radi testiranja automata za broja-
nje papirnih novčanica i kovanog novca, Odlukom je propisano da je neophodno pribaviti
odobrenje Narodne banke Srbije, koje se izdaje na osnovu obrazloženog zahteva njegovog
podnosioca, uz koji je priložen:
- dokaz o korišćenju automata radi obavljanja registrovane delatnosti, i
- garancija inostrane firme da će se primljeni dinari vratiti najkasnije u roku od tri meseca,
računajući propisani rok od datuma prijema dinara.
Ukoliko se unosi veći iznos dinara od dinarske protivvrednosti propisanih 10.000
evra i pod uslovom da su sredstva kupljena kod strane banke, prilikom ulaska u Re-
publiku potrebno je nadležnom carinskom organu dati na uvid odgovarajuću potvr-

du strane banke o iznosu koji se unosi. Sredstva se mogu uneti samo do iznosa navede-
nog u potvrdi strane banke.
Odlukom nije uređeno iznošenje dinara iz Republike od strane nerezidenta - fizičkog
lica.
Osim fizičkih lica, dinare iz Republike može iznositi i banka bilo, kako je navedeno
u tački 6. Odluke, radi njihove prodaje, bilo radi njihovog deponovanja kod strane
banke. Iznošenje dinara iz Republike banka može izvršiti uz obavezu evidentiranja datu-
ma iznošenja na dva primerka opšteg deviznog naloga, overenog od strane nadležnog ca-
rinskog organa. U roku od sedam dana od dana iznošenja dinara, banka je dužna da o tome
izvesti Narodnu banku Srbije, dostavljanjem Odlukom propisanih obrazaca.
Vraćanje dinara, koji su prethodno izneti iz Republike, a nisu prodati u inostranstvu,
banka vrši uz ponovnu overu nadležnog carinskog organa prvobitno overenog naloga o
iznošenju dinara.
Iznošenje i unošenje prigodnog kovanog novca i novca

u numizmatičke i kolekcionarske svrhe
Prilikom iznošenja i unošenja prigodno kovanog novca i novca u numizmatičke i kolek-
cionarske svrhe, uslovi za ovaj prenos su različiti za rezidente - fizička lica i nerezidente
- fizička lica.
• Rezidenti - fizička lica - prigodni kovani novac i dinari u numizmatičke i kolekcionarske
svrhe mogu se izneti, ali samo na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, koje je izdato
na osnovu obrazloženog zahteva rezidenta, kako je navedeno u tački 7. stav 1. i tački 8.
stav 1. Odluke. Iznošenje dinara u numizmatičke i kolekcionarske svrhe moguće je najvi-
še do tri kompleta novčanica po jednom zahtevu.
Prilikom iznošenja prigodnog kovanog novca i dinara u numizmatičke i kolekcionarske
svrhe, nadležnom carinskom organu se, radi overe, moraju podneti pomenuta odobrenja
Narodne banke Srbije, zajedno sa specifikacijom.
Rezidenti mogu slobodno unositi u Republiku prigodni kovani novac i dinare u numiz-
matičke i kolekcionarske svrhe.
• Nerezidenti - fizička lica - prilikom iznošenja iz Republike prigodno kovanog novca,
odnosno dinara u numizmatičke i kolekcionarske svrhe, imaju obavezu da, shodno tački
7. stav 2. i tački 8. stav 2. Odluke, carinskom organu stave na uvid sledeću dokumentaciju:
- potvrdu ovlašćenog prodavca o kupovini prigodno kovanog novca u zemlji,
- potvrdu ovlašćenog prodavca o kupovini dinara u numizmatičke i kolekcionarske svrhe,
ili
- potvrdu carinskog organa o unosu u Republiku prigodno kovanog novca, odnosno dinara
u numizmatičke i kolekcionarske svrhe.
Kada se radi o unosu prigodno kovanog novca ili dinara u numizmatičke i kolekcionar-
ske svrhe, nerezidenti imaju obavezu da iste, pri ulasku, prijave carinskom organu, koji će
izdati odgovarajuću potvrdu o njihovom unošenju.
Unošenje efektivnog stranog novca

Tačkom 9. Odluke propisano je da rezidenti - fizička lica slobodno unose u Repu-
bliku efektivni strani novac, ali su dužni da nadležnom carinskom organu, pri ulasku
u Republiku, prijave iznos efektivnog stranog novca koji prelazi iznos utvrđen zako-
nom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca.

Podsećamo da je članom 67. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja teroriz-

ma propisano da je svako fizičko lice koje prelazi državnu granicu i pri tom prenosi
fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili
stranoj valuti, dužno da to prijavi nadležnom carinskom organu.
Nerezident - fizičko lice, shodno tački 11a Odluke, može slobodno unositi u Repu-
bliku efektivni strani novac, s tim što je dužan da iznos veći od 10.000 evra, odnosno
protivvrednost u drugoj stranoj valuti, prijavi nadležnom carinskom organu, koji
mu o tome izdaje potvrdu.
Carinski organ će ovu potvrdu poništiti prilikom prvog izlaska nerezidenta - fizičkog
lica iz Republike, te se ista ne može koristiti prilikom nekog sledećeg, eventualnog izlaska
iz Republike.
Iznošenje efektivnog stranog novca

Tačkom 10. Odluke propisano je da rezident - fizičko lice može iznositi u inostran-
stvo efektivni strani novac ili čekove u ukupnom iznosu do 10.000 evra, odnosno u
odgovarajućoj protivvrednosti u drugoj stranoj valuti.
Jedini slučaj kada je, shodno tački 11. Odluke, rezidentu - fizičkom licu dozvoljeno
da iznese sredstva u iznosu većem od 10.000 evra je po osnovu iseljenja iz Repu-
blike Srbije u inostranstvo, u kom slučaju nije propisan limit u iznosu sredstava koja se
iznose, ali je propisana obaveza podnošenja dokaza o iseljenju. U ovom slučaju, odnosno
kada rezident - fizičko lice iznosi sredstva u iznosu većem od 10.000 evra, postoji i obaveza
prijavljivanja fizičkog prenosa sredstava plaćanja, u smislu navedenog člana 67. Zakona o
sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a na način propisan Pravilnikom o pri-
javi prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice („Sl. glasnik
RS”, br. 78/2009).
Iznos koji nerezident - fizičko lice može slobodno, bez podnošenja dokumentaci-
je, izneti iz Republike u efektivnom stranom novcu, takođe je limitiran na iznos do
10.000 evra, odnosno protivvrednosti u drugoj valuti.
Mogućnost iznošenja iz Republike i većeg iznosa od strane nerezidenta - fizičkog lica
postoji samo ukoliko se radi o slučajevima propisanim tačkom 12. stav 2. Odluke, a koji su
sledeći:
- kada je nerezident, prilikom ulaska u Republiku, prijavio unos efektivnog stranog novca,
i to do iznosa navedenog u potvrdi o unosu, koju izdaje i overava nadležni carinski organ,
- kada je nerezident efektivni strani novac, koji iznosi iz Republike, a koji je iznad propi-
sanih 10.000 evra, podigao sa deviznog računa ili devizne štedne knjižice kod banke u
Republici, i to do iznosa navedenog u potvrdi banke i
- ukoliko je nerezident efektivni strani novac stekao prodajom dinara dobijenih prethod-
nim korišćenjem platne kartice u Republici, ponovo samo do iznosa navedenog u potvrdi
menjača.
Carinski organ poništava sve pomenute potvrde prilikom prvog izlaska nerezidenta -
fizičkog lica iz Republike, te se iste ne mogu koristiti prilikom nekog sledećeg, eventualnog
izlaska iz Republike.
Obavezu prijavljivanja prenosa sredstava plaćanja u smislu člana 67. Zakona o spre-
čavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Pravilnika imaju i nerezidenti - fizička
lica, koja po nekom od Odlukom propisanih osnova i uz podnošenje propisane do-
kumentacije iznose iz Republike sredstva plaćanja u iznosu većem od 10.000 evra.

9.999 evra, odnosno 10.001 evra, odno-
284
Katego- Zakon- 10.000 evra, odnosno protivvrednost
Vrsta protivvrednost sno protivvrednost
rija ski
Priručnik
radnje efektivni efektivni efektivni

lica osnov dinari dinari dinari
strani novac strani novac strani novac
dozvoljeno uz po-
ZDP¹ slobodan unos slobodan unos slobodan unos slobodan unos slobodan unos
uno- tvrdu strane banke
šenje ZS- nema obaveze nema obaveze obaveza pri- obaveza pri- obaveza pri- obaveza
DEVIZNO POSLOVANJE
PNFT² prijavljivanja³ prijavljivanja³ javljivanja javljivanja javljivanja prijavljivanja

Rezidenti nije dozvoljeno, dozvoljeno
slobodno slobodno slobodno osim radi testira- pri iseljenju
ZDP slobodno iznošenje
izno- iznošenje iznošenje iznošenje nja automata za rezidenta -
šenje brojanje novca fizičkog lica
nema obaveze nema obaveze obaveza pri- obaveza pri- obaveza pri- obaveza
ZSPNFT
prijavljivanja³ prijavljivanja³ javljivanja javljivanja javljivanja prijavljivanja
dozvoljeno uz po-
ZDP slobodan unos slobodan unos slobodan unos slobodan unos slobodan unos
uno- tvrdu strane banke
šenje nema obaveze nema obaveze obaveza pri- obaveza pri- obaveza pri- obaveza
ZSPNFT
Nerezi-
denti dozvoljeno u
slobodno slobodno slobodno
ZDP slobodno iznošenje nije dozvoljeno propisanim
izno- iznošenje iznošenje iznošenje
slučajevima
šenje
nema obaveze nema obaveze obaveza pri- obaveza pri- obaveza pri- obaveza
ZSPNFT
1. Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/06, 31/11 i 119/12) i Odluka o uslovima za
lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva („Sl. glasnik RS“, br. 67/06, 52/08 i 18/09)
2. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10) i Pravilnik o prijavi prenosa
fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice („Sl. glasnik RS“, broj 78/09)
3. Shodno članu 69. stav 1. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, nadležni carinski organ ima ovlašćenje da prikupi propisane
Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

podatke
i u slučaju kada se radi o iznosu nižem od 10.000 evra, ukoliko ustanovi da postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
Banka, takođe, može iznositi iz Republike efektivni strani novac i to radi dotacije svog
računa otvorenog kod korespondentne banke u inostranstvu. Banka može iznositi efektivni
strani novac u svim valutama kojima se može trgovati na domaćem deviznom tržištu, ali i
valute koje su prestale da budu sredstvo plaćanja u EMU, ukoliko se iste iznose radi njihove
zamene za evro.
Slično kao i prilikom iznošenja dinara, banka iznošenje efektivnog stranog novca iz Re-
publike vrši uz obavezu evidentiranja datuma iznošenja na dva primerka opšteg deviznog
naloga, overenog od strane nadležnog carinskog organa.
Uloga carinskih organa

Iznošenje iz Republike, kao i unošenje u Republiku sredstava plaćanja vrši se uz vrlo
aktivnu ulogu nadležnih carinskih organa, kao što se prethodno moglo videti iz teksta.
Osim nadležnosti carinskih organa kod evidentiranja i overavanja potvrda o unošenju i
iznošenju sredstava plaćanja, podsećamo da je, prema članu 69. stav 2. Zakona o sprečava-
nju pranja novca i finansiranja terorizma, carinski organ ovlašćen da privremeno zadrži
neprijavljena fizički prenosiva sredstva plaćanja, koja deponuje na račun nadležnog
organa za vođenje prekršajnog postupka koji se vodi kod Narodne banke Srbije, kao i
kada oceni da postoji osnovana sumnja da su ta sredstva, bez obzira na njihov iznos,
u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, o čemu izdaje potvrdu.
Carinski organi, prema članu 47. Zakona, vrše i kontrolu iznošenja iz Republike i kon-
trolu unošenja u Republiku efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti
u putničkom, robnom i poštanskom saobraćaju, u smislu propisa o deviznom poslovanju i
ovlašćeni su da, na osnovu člana 48. Zakona, na graničnom prelazu privremeno oduzmu od
prekršioca sredstva koja prelaze propisani iznos, uz izdavanje potvrde o oduzetim sredstvi-
ma.
Najzad, tačkom 14. Odluke propisano je da dinare, efektivni strani novac i čekove iznad
iznosa propisanog ovom odlukom, kao i hartije od vrednosti koje se iznose iz Republike,
odnosno unose u Republiku, a stečene su suprotno propisima, carinski organ privremeno
oduzima od rezidenta i nerezidenta, uz izdavanje potvrde o oduzetim sredstvima.
6.PLATNI PROMET IZMEĐU REZIDENATA I IZMEĐU

REZIDENATA I NEREZIDENATA U REPUBLICI U DEVIZAMA
Kada je reč o platnom prometu, sva pravila su se uglavnom mogla svesti na jedan jed-
nostavan princip: dinari se koriste kada se radi o platnom prometu u zemlji, a devize u
platnom prometu sa inostranstvom. Međutim, ovaj princip je u poslednje vreme modifiko-
van određenim izmenama i dopunama propisa, pre svega onih kojima se uređuje devizno
poslovanje.
Osnovni principi obavljanja platnog prometa

Zakonom o platnom prometu („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS”, br.
43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011), članom 1. stav 2. propisano je da se
poslovi platnog prometa, u smislu ovog zakona, obavljaju u dinarima.
U članu 2. stav 1. tačka pod 4) istog zakona navedeno je da dinar označava novčanu je-
dinicu Republike Srbije.

Dakle, dinar predstavlja domaću valutu koja se koristi u obavljanju platnog prometa u
zemlji. Međutim, od ovog osnovnog principa postoje izuzeci koji se odnose kako na obavlja-
nje platnog prometa u zemlji, tako i na obavljanje platnog prometa sa inostranstvom.
Premda je članom 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br.
62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) propisano da se plaćanje, naplaćivanje i pre-
nos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, st. 2.
do 7. ovog člana Zakona propisani su izuzeci od navedenog pravila obavljanja platnog pro-
meta u zemlji u dinarima, a u kojima se platni promet u zemlji može obavljati i u devizama.
Izuzeci od pravila da se platni promet u Republici vrši u dinarima

Članom 34. stav 2. Zakona propisano je da se, izuzetno od pravila da se plaćanje, na-
plaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici
vrše u dinarima, isti mogu u Republici vršiti i u devizama po osnovu:
1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona (za plaćanje uvo-
za robe i usluga iz inostranstva i kupovine nepokretnosti u zemlji);
2) kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. i 20. ovog zakona - na osnovu
ugovora;
3) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
4) premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
6) donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se
uređuju donacije;
7) garancijskih poslova iz člana 26. ovog zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u deviza-
ma;
8) naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom
stranom novcu;
9) uplate zarada rezidentima - fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u
inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu,
kao i zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, organizacijama
u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos mogu se vršiti i u devizama po osnovu programa
i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije u kojima učestvuje
Republika, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i
projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom.
Banka može, po nalogu nerezidenta - kupca robe ili usluge kome odobrava komer-
cijalni kredit za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, vr-
šiti u Republici plaćanje u devizama rezidentu - prodavcu te robe ili pružaocu usluge
u spoljnotrgovinskom prometu.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po poslo-
vima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište kapitala i osiguranje depozita.
Članom 34. stav 6. Zakona propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici
mogu vršiti i u devizama i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Banka, na zahtev rezidenta, može vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog
računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke ili na devizni račun
člana porodice kod te ili druge banke, uz dokaz da je u pitanju srodnik do trećeg ste-
pena srodstva.

Platni promet u devizama između rezidenata u Republici

Jedan od osnova da se promet između rezidenata u Republici može vršiti i u devizama je
po osnovu deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. Zakona.
Suštinski, primena izuzetka po ovom osnovu razlikuje se od toga da li je reč o rezidentu
pravnom ili fizičkom licu.
• Banka može rezidentu - pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za
plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva, odnosno precizirano je da se:
- izuzetak odnosi na domaće banke i domaća pravna lica i preduzetnike;
- devize mogu odobriti kroz kreditni posao;
- devizna kreditna sredstva mogu iskoristiti samo za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostran-
stva.
• Banka može rezidentu - fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepo-
kretnosti u zemlji, čime je precizirano da:
- se izuzetak odnosi na domaće banke i domaća fizička lica;
- se devize mogu odobriti kroz kreditni posao;
- namena deviznih kreditnih sredstava može biti samo kupovina nepokretnosti;
- da se nepokretnost, koja je predmet kupovine, mora nalaziti u zemlji.
Dakle, primena navedenog zavisi od subjekta, odnosno od činjenice da li se radi o doma-
ćem pravnom licu, odnosno preduzetniku, ili o domaćem fizičkom licu, kao i od same namene
kreditnih sredstava.
• Uplata depozita, kao sredstva obezbeđenja, predstavlja još jedan osnov prema kom se
platni promet između rezidenata u zemlji može obavljati i u devizama. Cilj propisivanja ovog
izuzetka bio je da se izbegne prethodna, loša praksa polaganja deviznog depozita u efektivi.
Međutim, u praksi se ova odredba često tumači pogrešno, s obzirom da se propisani izuzetak
odnosi isključivo na promet preko računa otvorenih kod banaka, a ne na poslovanje u efek-
tivnom stranom novcu, odnosno gotovini. Stoga su i dalje prisutni slučajevi plaćanja i vra-
ćanja depozita u efektivi, posebno kada se radi o zastupanju i posredovanju u kupoprodaji
nepokretnosti, što je posledica nedovoljnog poznavanja propisa i neupućenosti u regulativu
deviznog poslovanja. Korišćenjem mogućnosti, propisane ovim izuzetkom, učesnici na trži-
štu nepokretnosti bi bili pošteđeni brojnih sudskih sporova, čiji troškovi daleko premašuju
troškove bankarskih provizija za promet po osnovu depozita.
• Prenos potraživanja i dugovanja iz čl. 7. i 20. Zakona predstavlja još jedan osnov za pro-
pisivanje izuzetka, posebno od kada je, poslednjim izmenama i dopunama Zakona iz 2012.
godine, obavljanje ovih poslova omogućeno i nerezidentima. U tom smislu, plaćanje, napla-
ćivanje i prenos između rezidenata u Republici može se vršiti i u devizama u sledećim slu-
čajevima:
- kada nerezident - kupac iz realizovanog spoljnotrgovinskog posla izvoza robe i usluga, za-
ključenog sa rezidentom - izvoznikom, prenese svoje novčano dugovanje, nastalo po ovom
poslu, na drugog rezidenta, koji postaje novi dužnik rezidenta - izvoznika iz osnovnog posla;
- kada nerezident - dobavljač iz realizovanog posla uvoza robe i usluga, zaključenog sa rezi-
dentom - uvoznikom, prenese svoje novčano potraživanje, nastalo po ovom poslu, na drugog
rezidenta, koji postaje novi poverilac rezidenta - uvoznika iz osnovnog posla;
- kada nerezident - kreditni dužnik iz kreditnog posla sa inostranstvom, zaključenog sa rezi-
dentom - kreditorom, prenese svoje dugovanje na drugog rezidenta, koji postaje novi kredit-
ni dužnik rezidenta - kreditora iz osnovnog posla;
- kada nerezident - kreditor iz kreditnog posla sa inostranstvom, zaključenog sa rezidentom
- kreditnim dužnikom, prenese svoje potraživanje na drugog rezidenta, koji postaje novi kre-
ditor rezidenta - kreditnog dužnika iz osnovnog posla.

• Premije i prenosi po osnovu životnih osiguranja - kada je reč o izuzetku po osnovu pre-
mija i prenosa po osnovu životnih osiguranja, treba napomenuti da se oni mogu obavljati
isključivo ukoliko su u skladu sa propisima kojima se uređuju poslovi osiguranja i uz napo-
menu da se ovaj izuzetak odnosi isključivo na promet u zemlji.
• Prodaja i davanje u zakup nepokretnosti - plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezide-
nata u Republici mogu se, kao izuzetak, obavljati i u devizama po osnovu prodaje i davanja u
zakup nepokretnosti. Kada je reč o rezidentima - pravnim licima, podaci govore da primena
ovog izuzetka predstavlja, gotovo, pravilo, dok je situacija sa rezidentima - fizičkim licima
dosta drugačija i gde je primena ovog izuzetka vrlo retka i sporadična, bez obzira na sve
pogodnosti i sigurnosti koje ona nudi.
• Garancijski poslovi - članom 34. stav 2. tačka 7) Zakona propisano je da se platni promet u
Republici može obavljati i u devizama po osnovu garancijskih poslova iz člana 26. ovog zako-
na, ali samo ukoliko se garancijski posao odnosi na osnovni posao koji se vrši u devizama. To
su, najčešće, poslovi u kojima banka, po nalogu rezidenta, izdaje garanciju ili drugo sredstvo
obezbeđenja u korist nerezidenta, te, u slučaju aktiviranja sredstva obezbeđenja, banka ima
pravo da se regresira od rezidenta, uz uslov da je posao, po kom je banka izdala sredstvo
obezbeđenja, bio izvršen u devizama.
• Naknada troškova za službeni put u inostranstvo - članom 34. stav 2. tačka 8) propisano
je da se plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u Republici mogu, kao izuzetak,
obavljati i u devizama po osnovu naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se
može izvršiti i u efektivnom stranom novcu. Navedeno obuhvata kako isplatu akontacije,
tako i uplate, odnosno isplate po konačnom obračunu troškova službenog putovanja u ino-
stranstvo.
• Uplata zarada rezidentima - fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u ino-
stranstvo - tačkom 9) člana 34. Zakona propisano je da se platni promet između rezidenata
u Republici može vršiti i po osnovu uplate zarada rezidentima - fizičkim licima koji su upu-
ćeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova
u inostranstvu.
• Programi i projekti koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije u kojima
učestvuje Republika - plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata u Republici mo-
gu se vršiti i u devizama, propisan je članom 34. stav 3. Zakona, a odnosi se na programe
i projekte koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije (EU) i u kojima učestvuje
Republika. Sredstva iz razvojne pomoći EU mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno
korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom za sprovođenje ak-
tivnosti na osnovu razvojne pomoći EU. Pri tome pod pojmom ugovarača podrazumeva se
pravno lice, rezident ili nerezident, koji je ugovorna strana ugovora za sprovođenje aktiv-
nosti na osnovu razvojne pomoći EU - pružalac usluga, robe ili radova predviđenih ugovo-
rom, dok se pod pojmom korisnik podrazumeva rezident, pravno lice navedeno u ugovoru
za sprovođenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoći EU, ali koje nije ugovorna strana i koje
je zaduženo za planiranje i koordinaciju sprovođenja aktivnosti na osnovu razvojne pomoći
EU i ima neposrednu korist u smislu pruženih usluga, roba ili radova. Korisnik kod programa
prekogranične saradnje kod druge komponente IPA pomoći predstavlja vodećeg partnera,
koji dalje potpisuje partnerski sporazum sa projektnim partnerom do kojeg devize mogu bi-
ti prosleđene. Bitno je naglasiti da sve sekundarne nabavke koje vrši dalje projektni partner
ili korisnik nisu predmet ovog izuzeća.
• Platni promet između rezidenata u Republici može se obavljati i u slučaju kada banka,
po nalogu nerezidenta - kupca robe ili usluge kome je odobrila komercijalni kredit za
finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, vrši plaćanje u de-

vizama rezidentu - prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu,

kako je to navedeno u članu 34. stav 4. Zakona.
• Poslovi koji su uređeni propisima kojima se uređuje tržište kapitala i osiguranje de-
pozita - platni promet između rezidenata u Republici dozvoljeno je vršiti u devizama i po
poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište kapitala i osiguranje depozita, kako
je to navedeno u članu 34. stav 5. Zakona, dok je stavom 6. ovog člana Zakona propisan izu-
zetak opštijeg tipa, prema kom se plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu vršiti i u
devizama i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
• Prenos sredstava u devizama sa deviznog računa rezidenta na njegov devizni račun
kod druge banke ili na devizni račun člana porodice - članom 34. stav 7. Zakona pro-
pisan je još jedan osnov za obavljanje platnog prometa između rezidenata i u devizama, a
koji obuhvata slučajeve u kojima banka, na zahtev rezidenta, može vršiti prenos sredstava
u devizama sa deviznog računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke ili
na devizni račun člana porodice kod te ili druge banke, uz dokaz da je u pitanju srodnik do
trećeg stepena srodstva. Kod ovog osnova trebalo bi imati na umu da član porodice, na čiji se
devizni račun prenose devizna sredstva shodno nalogu rezidenta, može biti kako rezident,
tako i nerezident, koji ima otvoren račun kod banke u zemlji.
Platni promet u devizama između rezidenata

i nerezidenata u Republici
Stupanje na snagu važećeg Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”,
br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011) i prelazak sa teritorijalnog na personalni prin-
cip kod određivanja pojma spoljnotrgovinskog poslovanja, uticalo je i na tumačenje i primenu
propisa o deviznom poslovanju.
Nerezidenti i rezidenti platni promet obavljaju u devizama kako po osnovu spoljnotr-
govinskog prometa robom koji podrazumeva prekogranični promet iste, tako i po osnovu
spoljnotrgovinskog prometa robom koja se nalazi u Republici i ne prelazi carinsku liniju,
shodno Uputstvu za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prome-
ta sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008,
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013), kojim je u Prilogu broj 2 - Šifarniku osnova na-
plate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom propisana šifra osnova priliva
i odliva (712).
Osim navedenog, nerezidenti i rezidenti platni promet obavljaju u devizama po osnovu
spoljnotrgovinskog prometa uslugama, a shodno Opštem sporazumu o trgovini uslugama STO
(GATS), koji predviđa četiri modela pružanja usluga: prekogranični promet usluga, korišćenje
usluga u inostranstvu, komercijalno prisustvo i prisustvo fizičkih lica.
Platni promet po svim, prethodno navedenim osnovima nerezidenti i rezidenti mogu
obavljati i u dinarima, imajući u vidu da je, članom 32. Zakona propisano da se platni promet
sa inostranstvom obavlja u devizama, ali i u dinarima.
U vezi s tim, može se reći da primena izuzetaka propisanih članom 34. istog zakona na pla-
ćanje, naplaćivanje i prenos koji se vrše između rezidenata i nerezidenata u Republici objek-
tivno nije moguća samo kada se radi o sledećim osnovima:
- devizno kreditiranje u zemlji za namene iz člana 25. Zakona - ne može biti primenjen na
nerezidente, obzirom da se poslovi iz člana 25, kako smo prethodno naveli, mogu obavljati
isključivo između domaćih banaka i domaćih pravnih, odnosno fizičkih lica;
- premije osiguranja i prenosi po osnovu osiguranja života - primena ovog osnova uslovljena je
propisima o osiguranju, pri čemu podsećamo da je članom 30. Zakona propisano da reziden-

ti - društva za osiguranje mogu da vrše plaćanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo,

u skladu sa odredbama zakona koji uređuje poslove osiguranja, dok rezidenti mogu plaćati
premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji su zaključili sa nerezidentom - osi-
guravajućim društvom samo ukoliko je takav ugovor dozvoljen zakonom koji uređuje poslo-
ve osiguranja;
- uplate zarada licima koja su upućena na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora
o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, a koja se može vršiti, kako je navedeno u
članu 34. stav 2. tačka 9) Zakona, samo rezidentima - fizičkim licima;
- plaćanje u devizama koje banka, koja je nerezidentu - kupcu robe ili usluge odobrila komer-
cijalni kredit za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, po nalogu
tog nerezidenta vrši u Republici rezidentu - prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotr-
govinskom prometu.
Svi ostali, članom 34. Zakona propisani osnovi i slučajevi izuzimanja od pravila da se platni
promet u Republici obavlja samo u dinarima, mogu se primeniti i na plaćanja, naplaćivanja i
prenose između nerezidenata i rezidenata, uz uslov i pretpostavku postojanja nerezidentnog
deviznog računa otvorenog kod domaće banke.
Najzad, treba napomenuti da ovim članom Zakona propisani izuzeci predstavljaju moguć-
nost, a ne obavezu u obavljanju platnog prometa u Republici. Drugim rečima, svaki od navede-
nih poslova može se vršiti i u dinarima, bez obzira na činjenicu da se promet obavlja između
rezidenata i nerezidenata, ali je učesnicima u ovim poslovima omogućeno da, samo izuzetno i
po propisanim osnovima, promet u Republici mogu vršiti i u devizama. Ukoliko se nerezidenti
odluče da platni promet po poslovima iz člana 34. Zakona u Republici obavljaju u dinarima,
preduslov za njegovo vršenje je otvaranje nerezidentnog dinarskog računa kod neke od do-
maćih banaka, sa kog, odnosno na koji bi se izvršio transfer dinarskih sredstava.

6. KREDITNI POSLOVI I OBAVEZA IZVEŠTAVANJA NBS
1. KREDITNI POSLOVI
K reditni poslovi u Republici u devizama i kreditni poslovi sa inostranstvom predmet su

uređivanja Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011
i 119/2012 - dalje: Zakon) i podzakonskih akata.
Vrste i forma kreditnih poslova

Članom 2. tačka (19) Zakona propisano je da kreditni poslovi, u smislu ovog zakona, obu-
hvataju:
- kreditne poslove u Republici, i
- kreditne poslove sa inostranstvom.
Kreditni poslovi u Republici su krediti koje banka odobrava rezidentu u devizama.
Kreditni poslovi sa inostranstvom, o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije
(dalje: NBS), su krediti, koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi, koji se ugovaraju iz-
među rezidenata i nerezidenata, a obuhvataju:
- komercijalne kredite i zajmove u devizama i u dinarima;
- finansijske kredite i zajmove u devizama;
- sindicirane komercijalne i finansijske kredite i zajmove;
- subordinirane kredite i zajmove u devizama;
- kratkoročne oročene bankarske depozite u devizama;
- kratkoročne bankarske kreditne linije u devizama;
- bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva koje banka daje u korist nerezidenta - kre-
ditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva;
- bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva koje banka daje po kreditnim poslovima
između dva nerezidenta u inostranstvu;
- jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice i preduzetnik daje u korist
nerezidenta po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva;
- jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice i preduzetnik daje po kre-
ditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu;
- kredite i zajmove u dinarima koje, u skladu sa odredbama ovog zakona, međunarodne finan-
sijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije, čiji su osnivači strane države,
odobravaju rezidentima;
- kredite u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima;
- druge poslove koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom.
Komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima su kreditni poslovi sa inostran-
stvom koji su povezani sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odlo-
ženo plaćanje i plaćanje unapred robe i usluga do godinu dana sa kamatom, odnosno preko
godinu dana. Komercijalnim kreditom i zajmom smatra se i finansiranje odloženog plaćanja
i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku - kupcu po

spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje nepo-
sredno prodavcu, ranije imenovani kao robni krediti.
Finansijski krediti i zajmovi u devizama su kreditni poslovi sa inostranstvom kod kojih
kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku kredit ili zajam tako što sredstva stavlja na
raspolaganje uplatom na račun dužnika. Pod finansijskim kreditima i zajmovima podrazume-
vaju se i svi oblici finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske
institucije. Finansijskim kreditom smatra se i finansiranje trgovine robom ili pružanja usluga
u kojoj rezident nije ugovorna strana u poslu, a koje odobrava banka.
Sindicirani krediti ili zajmovi obuhvataju komercijalne i finansijske kredite i zajmove
koje dužniku odobrava grupa kreditora ili zajmodavaca.
Kratkoročni oročeni bankarski depoziti u devizama su kreditni poslovi sa inostran-
stvom čiji je rok otplate do godinu dana. Zaključuju se između banke i strane banke, a koriste
tako što banka - kreditor uplaćuje sredstva na račun banke - dužnika.
Rok otplate do godinu dana odnosi se i na kratkoročne bankarske kreditne linije u
devizama. Ova vrsta kreditnih poslova sa inostranstvom zaključuje se između banke i strane
banke, ali se, za razliku od kratkoročnih oročenih bankarskih depozita, koristi tako što banka
- kreditor vrši plaćanja po nalogu banke - dužnika.
Članom 18. stav 1. Zakona propisano je da se kreditni poslovi iz člana 2. tačka (21) st. 2. i
3, stav 4. alin. prva i treća i stav 5. ovog zakona zaključuju u pismenom obliku, što ovu vrstu
pravnog posla svrstava u formalne pravne poslove. Neispunjenje propisane forme ugovora
predstavlja osnov ništavosti, prema odredbama propisa kojima se uređuje pravno dejstvo
ugovora u ovom slučaju.
Premda se u članu 18. stav 1. Zakona, kojim se propisuje obavezna forma u kojoj se zaklju-
čuju kreditni poslovi sa inostranstvom navedeni u ovoj zakonskoj odredbi, ne navode i kre-
ditni poslovi iz člana 2. tačka (21) stav 6. istog zakona, odnosno krediti i zajmovi u dinarima
koje međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije, čiji
su osnivači strane države, odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke
odobravaju nerezidentima, mišljenja smo da se i na ove poslove treba primeniti odred-
ba kojom je propisana obavezna forma ugovora, posebno imajući u vidu da je obavezna
pisana forma ugovora o kreditu predviđena i Zakonom o obligacionim odnosima („Sl.
list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list
SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja).
Učesnici u kreditnim poslovima sa inostranstvom
Banka
Banka kreditne poslove sa inostranstvom iz člana 2. tačka (21) Zakona može zaključivati u
svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun, kao i u tuđe ime i za tuđ račun.
Banka može uzimati kredite i zajmove u dinarima iz člana 2. tačka (21) stav 6. Zakona od
međunarodnih finansijskih organizacija i razvojnih banaka ili finansijskih institucija čiji su
osnivači strane države pod uslovima i na način koji je NBS propisala donošenjem Odluke o
uslovima i načinu obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom u dinarima („Sl. glasnik
RS”, br. 98/2013).
Banka može uzimati kratkoročne oročene bankarske depozite i kratkoročne bankarske
kreditne linije od stranih banaka u obimu i pod uslovima koje utvrđuje NBS.
Banka može pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata
po kreditima koje odobrava nerezidentima.

Članom 18. stav 2. Zakona propisano je da banka može odobriti kredit u dinarima nere-
zidentu pod uslovima i na način propisan Odlukom о uslоvimа i nаčinu оbаvljаnја krеditnih
pоslоvа sа inоstrаnstvоm u dinаrimа.
Osim navedenog, članom 23. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da banka može
odobriti kredit nerezidentu ukoliko ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđe-
nja naplate.
U skladu sa propisima o bankama, banka može davati bankarske garancije, avale i druge
oblike jemstva u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz ino-
stranstva.
Banka može davati garancije, avale i druge oblike jemstva i po kreditnim poslovima izme-
đu dva nerezidenta u inostranstvu, ali samo pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi
instrumente obezbeđenja naplate.
U sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu, koji grupa stranih kreditora odobrava ne-
rezidentu, banka može:
- učestvovati - ukoliko od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate;
- kupiti potraživanje od nerezidenta - učesnika u ovom kreditu ili zajmu, ukoliko od nerezi-
denta pribavi instrumente obezbeđenja naplate;
- prodati nerezidentu svoje potraživanje nastalo po ovom osnovu.
U sindiciranom komercijalnom kreditu ili zajmu, koji se odobrava rezidentu ili nereziden-
tu za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred po spoljnotrgovinskom prometu ro-
be i usluga, banka može:
- učestvovati;
- kupiti potraživanje od nerezidenta - učesnika u takvom kreditu ili zajmu;
- prodati nerezidentu svoje potraživanje po ovom osnovu.
Banka može zaključivati i druge poslove koji imaju obeležja kreditnih poslova sa inostran-
stvom iz člana 2. tačka (21) stav 4. alineja četvrta Zakona, u skladu sa propisom donetim na
osnovu člana 24. ovog zakona, a kojim je propisana obaveza izveštavanja NBS.
Rezident - pravno lice

Rezident - pravno lice može uzimati kredite i zajmove u dinarima iz člana 2. tačka (21) stav
6. Zakona od međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije,
čiji su osnivači strane države, pod uslovima i na način propisan Odlukom о uslоvimа i nаčinu
оbаvljаnја krеditnih pоslоvа sа inоstrаnstvоm u dinаrimа.
Osim toga, rezident - pravno lice može, u svoje ime i za svoj račun i u svoje ime i za tuđ
račun, uzimati kredite i zajmove iz inostranstva, s tim što finansijske kredite i zajmove, uzete
iz inostranstva, rezident - pravno lice može koristiti za:
- plaćanje uvoza robe i usluga;
- finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti - pravna lica za-
ključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti;
- za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje);
- za druge namene, na način i pod uslovima utvrđene podzakonskim propisom Narodne banke
Srbije.
Rezident - pravno lice može odobravati nerezidentima komercijalne zajmove u svoje ime
i za svoj račun, kao i u svoje ime i za tuđ račun.
Finansijske zajmove nerezidentima rezident -pravno lice može odobriti samo u svoje ime
i za svoj račun u skladu sa članom 23. Zakona, kojim je propisano da je rezidentima - pravnim
licima obavljanje ove vrste kreditnog posla sa inostranstvom dozvoljeno ukoliko su ispunjeni
sledeći uslovi:

- da je nerezident - dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta;

- da je rezident - pravno lice ugovorilo i od nerezidenta pribavilo instrumente obezbeđenja
naplate.
Rezident - pravno lice može pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od
nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima.
Rezident - pravno lice može davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nere-
zidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, dok jemstva i druga
sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu rezi-
dent - pravno lice može davati samo ukoliko je ugovorilo i od nerezidenta pribavilo instru-
mente obezbeđenja naplate.
Osim navedenog, rezident - pravno lice može zaključivati i druge poslove koji imaju obe-
ležja kreditnih poslova sa inostranstvom iz člana 2. tačka (21) stav 4. alineja četvrta Zakona,
uz obavezu izveštavanja NBS.
Rezident - preduzetnik
Osim banaka i rezidenata - pravnih lica, Zakonom je propisano da i rezident - preduzetnik
može uzimati kredite i zajmove u dinarima iz člana 2. tačka (21) stav 6. ovog zakona od me-
đunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije, čiji su osnivači
strane države, pod uslovima i na način propisanim Odlukom о uslоvimа i nаčinu оbаvljаnја
krеditnih pоslоvа sа inоstrаnstvоm u dinаrimа.
Rezident - preduzetnik može kredite i zajmove iz inostranstva uzimati samo u svoje ime i
za svoj račun.
S druge strane, rezident - preduzetnik može nerezidentima odobravati samo komercijalne
zajmove.
Rezident - preduzetnik može pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja
od nerezidenata po zajmovima koje odobrava nerezidentima.
Istovremeno, rezident - preduzetnik može i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja
u korist nerezidenta - kreditora, ali samo po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva.
Rezident - ogranak stranog pravnog lica

Rezident - ogranak stranog pravnog lica dugo nije imao mogućnost kreditnog zaduživanja
u inostranstvu, da bi, posle izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju iz 2011. godi-
ne, ovoj kategoriji rezidenta bilo omogućeno da uzimaju kredite i zajmove iz inostranstva,
ali samo od nerezidenta - osnivača, i to isključivo subordinirane kredite i zajmove, odnosno
kredite i zajmove sa rokom dospeća od pet godina ili dužim, a koji imaju prirodu podređenog
potraživanja.
Izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju iz 2012. godine otišlo se još dalje,
te je sada članom 18. ovog zakona propisano da rezident - ogranak stranog pravnog lica može
uzimati iz inostranstva kredite i zajmove sa rokom otplate dužim od godinu dana od nerezi-
denta - osnivača, kako je to navedeno u članu 18. Zakona.
Sličnu odredbu sadrži i Odluka о nаčinu i uslоvimа kоrišćеnја finаnsiјskih krеditа iz
inоstrаnstvа zа nаmеnе iz člаnа 21. stаv 2. Zаkоnа о dеviznоm pоslоvаnјu („Sl. glasnik
RS”, br. 6/2013 i 74/2013), kojom je propisano da rezident - ogranak stranog pravnog
lica može uzimati finаnsiјske krеdite i zајmоve iz inоstrаnstvа u dеvizаmа, kојi nisu
nаmеnjеni zа plаćаnjе uvоzа rоbе i uslugа, finаnsirаnjе izvоđеnjа invеsticiоnih rаdоvа
u inоstrаnstvu ili оtplаtu rаniје kоrišćеnih krеditа iz inоstrаnstvа, оd nеrеzidеnаtа -
оsnivаčа.

Rezidenti - ogranci stranih pravnih lica takođe imaju obavezu izveštavanja NBS o za-
ključenim kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Rezident - fizičko lice

Sve do poslednjih izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju iz 2012. godine, rezi-
dentima - fizičkim licima je bilo zabranjeno zaključivanje kreditnih poslova sa inostranstvom.
Važećom verzijom Zakona o deviznom poslovanju obavljanje kreditnih poslova sa ino-
stranstvom omogućeno je rezidentima - fizičkim licima, tako što je članom 18. ovog zakona
propisano da rezident - fizičko lice može iz inostranstva uzimati kredite i zajmove sa rokom
otplate dužim od godinu dana. Ovi krediti i zajmovi se mogu koristiti isključivo uplatom sred-
stava kredita na račun tog rezidenta, koji je otvoren kod banke u Republici.
Obaveza izveštavanja NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom, u smislu člana 24. Za-
kona, odnosi se i na kreditne poslove sa inostranstvom koje obavljaju rezidenti - fizička lica.
Podzakonski propisi kojima su uređeni

kreditni poslovi sa inostranstvom
Osim Zakonom, kreditni poslovi su predmet uređivanja i drugih propisa, zakona i
podzakonskih propisa, od kojih se ukazuje, pre svega, na one koji su doneti radi izvrša-
vanja Zakona:
- Odluka o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za name-
ne iz člana 21. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 6/2013 i
74/2013);
- Odluka o uslovima i načinu obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom u dinarima
(„Sl. glasnik RS”, br. 98/2013);
- Odluka o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br.
56/2013);
- Uputstvo o popunjavanju obrazaca za izveštavanje o kreditnim poslovima sa ino-
stranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 60/2013).
Osim navedenog, Narodna banka Srbije je donela i na svom veb sajtu objavila više
uputstava namenjenih učesnicima u kreditnim poslovima.
U tom smislu, rezidenti koji imaju obavezu izveštavanja NBS o kreditnim poslovima sa
inostranstvom, na veb sajtu ove institucije mogu pronaći i sledeća, korisnička uputstva:
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje O1 obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 2.0
iz jula 2013. godine;
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje P1 obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 2.0 iz
jula 2013. godine;
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje P2 obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 2.0 iz
jula 2013. godine;
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje G-1 obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 1.1
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje G-2 obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 1.1
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje KOD obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 1.2
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje FL-1 obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 1.2

- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje FL-2 obrasca Narodnoj banci Srbije, verzija 1.2
iz jula 2013. godine.
Osim ovih uputstava, namenjenih rezidentima koji imaju obavezu izveštavanja NBS o
kreditnim poslovima sa inostranstvom, na veb sajtu NBS mogu se naći i uputstva name-
njena bankama iz ove oblasti deviznog poslovanja, odnosno:
- Uputstvo o elektronskom dostavljanju podataka banaka Narodnoj banci Srbije o kreditnim
poslovima sa inostranstvom, verzija 4.1 iz jula 2013. godine;
- Uputstvo o elektronskom dostavljanju podataka banaka Narodnoj banci Srbije o kratkoroč-
nim bankarskim depozitima sa rokom dospeća od jednog dana do godinu dana (član 24.
Zakona o deviznom poslovanju), verzija 1.3 iz jula 2013. godine.
2. FINANSIJSKI KREDITI IZ ČLANA 21. STAV 2.

ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU
31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) propisano je da se finansijski krediti, uzeti iz inostran-
stva, mogu koristiti za:
- plaćanje uvoza robe i usluga;
- finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru
obavljanja svoje delatnosti;
- za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje).
Odluka o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za namene
iz člana 21. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 6/2013 i 74/2013
- dalje: Odluka) je doneta na osnovu člana 21. stav 2. Zakona, kojim je propisano:
„Rezidenti mogu finansijske kredite iz inostranstva uzimati i za druge namene na način i pod
uslovima koje utvrdi Narodna banka Srbije.”
Finansijski krediti i zajmovi

Za razliku od ranije važeće odluke, kojom su se propisivali način i uslovi korišćenja finan-
sijskih kredita iz inostranstva, novom Odlukom se propisuju uslovi i način korišćenja ne
samo finansijskih kredita, već i finansijskih zajmova iz inostranstva.
Naime, najveća liberalizacija kreditnih poslova sa inostranstvom ogleda se, upravo, u libe-
ralizaciji ovih poslova kada ih zaključuju rezidenti - fizička lica, kojima je, do poslednjih izme-
na i dopuna Zakona, izričito bilo zabranjeno obavljanje kreditnih poslova sa inostranstvom.
Svakako ne treba zaboraviti ni na dodatnu liberalizaciju kreditnih poslova sa inostran-
stvom rezidenata - ogranaka stranih pravnih lica koji, umesto subordiniranih kredita s rokom
otplate od pet godina ili dužim, sada mogu od nerezidenta - osnivača uzimati kredite i zajmove
s rokom otplate dužim od godinu dana.
Rezidenti - fizička lica, kao i rezidenti - ogranci stranih pravnih lica ove kredite i zajmove
mogu koristiti samo uplatom sredstava na račun tog rezidenta kod banke, shodno članu 18.
stav 11. Zakona.
Polazeći od definicije kreditnih poslova iz člana 2. tačka (21) stav 1. Zakona, koji su defini-
sani kao krediti, koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi, koji se zaključuju između re-
zidenata i nerezidenata, novom Odlukom je bilo neophodno, u smislu liberalizacije kreditnih
poslova sa inostranstvom fizičkih lica iz Zakona, propisati uslove i način korišćenja ne samo
finansijskih kredita, već i finansijskih zajmova, bez obzira na okolnost da naslov ovog podza-
konskog akta upućuje samo na finansijske kredite.

Korišćenje i otplata finansijskih kredita i zajmova

Tačkom 2. Odluke propisan način otplate finansijskih kredita i zajmova u zavisnosti od
činjenice da li je ugovoreno korišćenje kredita u jednoj ili u više tranši, kao i da li se otplata
finansijskog kredita i zajma vrši odjednom ili u više rata.
Ukoliko je ugovoreno korišćenje kredita u jednoj tranši, kredit može da bude otpla-
ćen tek nakon isteka jedne godine od datuma njegovog korišćenja.
Međutim, ukoliko je ugovoreno korišćenje kredita u više tranši, rok od godinu dana
se računa za svaku pojedinačnu tranšu korišćenja i to od datuma korišćenja te tranše.
U slučaju da je ugovorena otplata u više rata, ista može početi tek nakon isteka šest meseci
od datuma svakog korišćenja tog kredita. Otplata se vrši u srazmernim ratama, sve do otplate
ukupnog iznosa kredita.
Tačkom 3. Odluke propisano je da se kredit pre isteka prethodno pomenutih rokova može
otplatiti novim kreditom, ako su rokovi otplate novog kredita isti ili duži od rokova otplate
propisanih tačkom 2. ove odluke, a koji su prethodno u tekstu navedeni.
Finansijski krediti i zajmovi s rokom otplate kraćim od godinu dana

Tačkom 4. stav 1. Odluke propisano je da banke mogu koristiti kredit sa rokom otplate
kraćim od godinu dana, čija otplata može početi i pre isteka šest meseci od datuma korišćenja.
Za razliku od banaka, tačkom 4. stav 2. Odluke propisano je da rezidenti - pravna lica
i preduzetnici, ali ne i fizička lica i ogranci stranih pravnih lica, mogu koristiti kredit sa
rokom otplate kraćim od godinu dana, ali pod uslovom da se sredstva finansijskog kre-
dita ili zajma koriste za sledeće namene:
- radi otkupa, prerade i proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i
- radi finansiranja izvoza robe i usluga.
Otplata kredita s rokom otplate kraćim od godinu dana, koje koriste rezidenti - pravna
lica i preduzetnici, ne može početi pre isteka tri meseca od datuma svakog korišćenja kredita.
Načini prestanka obaveze

Odlukom je preciziran način prestanka obaveze po finansijskom kreditu ili zajmu u devi-
zama koji je rezident uzeo iz inostranstva. U tom smislu, tačkom 4a pomenute odluke propi-
sano je sledeće:
„Obaveza po kreditu može da prestane otplatom pod uslovima iz tač. od 2. do 4. ove odluke,
kao i na drugi način u skladu s propisima.
Otplatom iz stava 1. ove tačke smatra se plaćanje u skladu s propisom kojim se uređuje obav-
ljanje platnog prometa sa inostranstvom.”
Obaveza po kreditu, shodno navedenom, može prestati:
• otplatom - pod uslovima iz tač. 2. do 4. ove odluke;
• na drugi način, u skladu sa propisom.
Prvi način prestanka obaveze po kreditu otplatom podrazumeva plaćanje ka inostranstvu,
u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom.
Osim prestanka obaveze po kreditu otplatom, obaveza po kreditu, dakle, može prestati i na
drugi, zakonom predviđen način.
Podsećamo da su neki od načina prestanka obaveze, a koja ne prestaje otplatom, navedeni
i u tački 40. Uputstva o popunjavanju obrazaca za izveštavanje o kreditnim poslovima sa
inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 60/2013), a koji su:
- pretvaranje duga u akcije (ulog);

- prestanak obaveze po osnovu prebijanja potraživanjem po kreditnom odobrenju;

- prestanak obaveze po osnovu prebijanja potraživanjem po poslu iz člana 4. Zakona;
- prestanak obaveze po osnovu prebijanja potraživanjem po realizovanom izvozu robe;
- prestanak obaveze po osnovu prebijanja potraživanjem po realizovanom izvozu usluge;
- prestanak obaveze po osnovu prebijanja potraživanjem po direktnoj investiciji rezidenta u
inostranstvu - učešće u dobiti (dividenda);
- prestanak obaveze po osnovu prebijanja potraživanjem po ulaganju nerezidenta u nepokret-
nost u Republici;
- prestanak obaveze po osnovu prenosa potraživanja s nerezidenta - kreditora na rezidenta -
novog kreditora;
- prestanak obaveze po osnovu prenosa dugovanja s rezidenta - dužnika na nerezidenta - no-
vog dužnika.
Svi navedeni načini prestanka obaveze u praksi se realizuju nesmetano, ali je preciziranje,
izvršeno u tekstu Odluke, izvršeno s namerom lakšeg razumevanja i jednostavnije primene
iste od strane privrednih i ostalih subjekata.
Namena finansijskih kredita i zajmova

Odluka je daleko liberalnija po pitanju namene korišćenja finansijskih kredita i zajmova iz
inostranstva u odnosu na dosadašnju regulativu ove vrste kreditnih poslova sa inostranstvom.
Naime, s obzirom na sadržinu tačke 5. ove odluke može se zaključiti da je dozvoljena
puna sloboda ugovaranja namene finansijskih kredita i zajmova iz inostranstva, s tim
da, ukoliko namena nije navedena u ugovoru o kreditu, odnosno zajmu, ona mora biti
navedena u izjavi rezidenta, koja se, u tom slučaju, dostavlja uz ugovor o finansijskom
kreditu ili zajmu.
Podsetićemo da je ranije važećom odlukom bilo propisano da rezident kredit može koristi-
ti samo za sledeće namene, I to za: konverziju u dinare; kupovinu u devizama nepokretnosti u
zemlji; direktnu investiciju u inostranstvu. Šta više, u prvom slučaju, kada se kredit koristio za
konverziju u dinare, rezident je bio u obavezi da dostavi i izjavu kojom bliže određuje za koje
će namene upotrebiti dinare u zemlji.
Nesumnjivo je da će nov način uređivanja namene finansijskih kredita i zajmova, koje re-
zidenti uzimaju iz inostranstva, domaćoj privredi olakšati obezbeđivanje novčanih sredstava
potrebnih radi pokretanja ili unapređenja proizvodnje, posebno poljoprivredne, ali i doprine-
ti pospešivanju spoljnotrgovinske aktivnosti.
Obaveza izveštavanja
S obzirom da NBS vodi evidenciju o kreditnim poslovima sa inostranstvom koje zaključuju
rezidenti, a u smislu člana 24. Zakona, Odlukom je, takođe, predviđena ova obaveza kada se
radi o finansijskim kreditima i zajmovima, ali nešto drugačije u odnosu na dosadašnju regu-
lativu.
Podsećamo da je tačkom 5. ranije važeće odluke bilo propisano da je ovlašćena banka duž-
na da NBS do 15. u mesecu dostavi podatke o ukupnom očekivanom deviznom prilivu po
kreditima za naredni mesec - odvojeno za kredite koje koristi ovlašćena banka, za kredite koje
koriste pravna lica koja se u smislu zakona kojim su uređene banke smatraju licima poveza-
nim sa ovlašćenom bankom i za kredite koje koriste drugi klijenti ovlašćene banke. Banke su
imale obavezu dostavljanja podataka na propisanim obrascima Prilog 1 (Očekivani devizni
priliv po osnovu korišćenja finansijskih kredita za likvidnost banaka, konverziju u dinare i

druge namene) i Prilog 2 (Spisak pravnih lica povezanih s bankom za koja se očekuje devizni
priliv po osnovu korišćenja finansijskih kredita za konverziju u dinare i druge namene).
Za razliku od prethodno važeće odluke, tačkom 5. važeće Odluke, obaveza izveštavanja
NBS više nije decidno navedena kao obaveza ovlašćene banke. Naprotiv, u ovoj tački Odluke
navodi se da rezidenti, radi izveštavanja u skladu sa Zakonom, dostavljaju NBS ugovor o
kreditu ili zajmu, u kom je navedena namena odobrenih sredstava, ili ugovor i izjavu u
kojoj bliže određuju tu namenu, ukoliko ista nije navedena u samom ugovoru o finan-
sijskom kreditu ili zajmu.
3. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM U DINARIMA

- dalje: Zakon), članom 2. tačka (21) stav 6. propisano je da se kreditnim poslovima sa ino-
stranstvom, koji se obavljaju u dinarima, smatraju:
- krediti i zajmovi u dinarima koje, u skladu sa odredbama ovog zakona, međunarod-
ne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije, čiji su osnivači
strane države, odobravaju rezidentima,
- krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima.
U obavljanju prve vrste kreditnih poslova kreditor je nerezidentno lice, a kreditni dužnik
je rezident. Ova vrsta kreditnih poslova sa inostranstvom može se ugovarati sa stranom ban-
kom, kada se radi o kreditu, ali i sa drugom stranom finansijskom organizacijom ili instituci-
jom, kada se radi o zajmu.
Za razliku od prve vrste kreditnih poslova, u obavljanju druge vrste kreditnih poslova kre-
ditor je domaća banka, odnosno rezident, dok je kreditni dužnik nerezident. Ova vrsta kredit-
nih poslova može se obavljati isključivo kao kredit, odnosno kao kreditni posao koji odobrava
banka, ali ne i kao zajam.
Obe vrste kreditnih poslova su uređeni Odlukom o uslovima i načinu obavljanja kredit-
nih poslova sa inostranstvom u dinarima („Sl. glasnik RS”, br. 98/2013).
Dinarski krediti koje strani kreditor odobrava rezidentu

Podsećamo da je članom 18. stav 2. Zakona propisano da kredite i zajmove u dinarima iz
člana 2. tačka (21) stav 6. ovog zakona banci, rezidentu - pravnom licu i preduzetniku mogu
odobravati samo međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske insti-
tucije čiji su osnivači strane države, i to pod uslovima i na način koji propiše NBS. Istom odred-
bom propisano je i da kredite u dinarima nerezidentima mogu odobravati samo banke, i to
pod uslovima i na način koji propiše NBS.
Međunarodnom finansijskom organizacijom, shodno tački 2. Odluke, smatra se finan-
sijska organizacija u čijem je članstvu i Republika Srbija ili finansijska organizacija s kojom je
Republika Srbija zaključila sporazum kojim se uređuju aktivnosti te finansijske organizacije
u Republici.
Razvojnom bankom ili finansijskom institucijom, u smislu ove odluke, smatra se ban-
ka ili institucija čiji je osnivač strana država članica Evropske unije ili Organizacije za ekonom-
sku saradnju i razvoj (OECD), kako je to bilo navedeno i u tekstu ranije važeće odluke.
Pojam rezidenta dužnika, u smislu Odluke, obuhvata banku, rezidenta pravno lice i pre-
duzetnika, kako je to definisano i članom 18. stav 2. Zakona.

Uslovi kreditiranja
Dinarski krediti koje strani kreditor odobrava rezidentu dužniku, kao i krediti koje
banka odobrava nerezidentu u dinarima, odobravaju se bez ugovaranja devizne klau-
zule (shodno tački 3. Odluke). Napominje se da se u tekstu Odluke govori o deviznoj, a ne va-
lutnoj klauzuli. Naime, valutnom klauzulom je, prema članu 2. tačka (24) Zakona, omogućeno
ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici, s tim što se plaćanje i
naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate). Tačkom 3. Odluke precizirano
je da se pod deviznom klauzulom podrazumeva kako valutna klauzula, u smislu Zakona, tako i
svaka druga klauzula, kojom se utvrđuje zaštita od rizika promene kursa dinara.
Istu odredbu o zaštiti od rizika promene kursa dinara sadržala je i prethodno važeća od-
luka. Međutim, novom Odlukom je propisano da je moguće ugovoriti promenu valute di-
narskog kredita, ali samo u slučaju kada se kao strani kreditor javlja međunarodna
finansijska organizacija u čijem je članstvu i Republika Srbija ili međunarodna finan-
sijska organizacija s kojom je Republika Srbija zaključila sporazum kojim se uređuju
aktivnosti te finansijske organizacije u Republici. Mogućnost ugovaranja promene valute
dinarskog kredita Odlukom nije predviđena u slučaju kada rezidentima dinarski kredit odo-
brava razvojna banka ili finansijska institucija čiji je osnivač strana država članica Evropske
unije ili Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Kako se u tekstu Odluke dalje navodi, da bi se ova mogućnost mogla koristiti, potrebno je
da budu ispunjeni i sledeći uslovi:
- da je ugovaranje promene valute dinarskog kredita u skladu s programom kreditiranja ili
standardima poslovanja stranog kreditora, odnosno međunarodne finansijske organizacije;
- da je ratifikovan akt o osnivanju međunarodne finansijske organizacije, u čijem je članstvu i
Republika Srbija ili sporazum kojim se u Republici uređuju aktivnosti međunarodne finan-
sijske organizacije.
Odlukom je propisano da se dinarski kredit, koji strani kreditor odobrava rezidentu, mo-
že odobriti iz sredstava ostvarenih po osnovu obavljanja tekućih i kapitalnih transakcija, do-
zvoljenih Zakonom, uključujući i sredstva po osnovu primarne prodaje dugoročnih dinarskih
dužničkih hartija od vrednosti, koje je taj strani kreditor izdao u Republici.
Za razliku od ranije važeće odluke, novom Odlukom nije propisan uslov da određeni
procenat odobrenih kreditnih sredstava mora poticati iz primarne prodaje dinarskih
dužničkih hartija od vrednosti.
Ukidanje ovog, ranije propisanog uslova, ima za cilj da stvori povoljnije uslove kreditira-
nja u dinarima od stranih finansijskih organizacija, što će rezidentima, svakako, omogućiti da
lakše dođu do potrebnih finansijskih sredstava. Za očekivati je da će lakši uslovi finansiranja
doprineti oživljavanju domaće privredne aktivnosti. Ipak, ostaje dilema kakve će efekte u re-
alizaciji kreditnog posla imati primena nove odredbe Odluke kojom je predviđena mogućnost
ugovaranja promene valute kredita koji se već koristi, a koji je inicijalno ugovoren u dinarima.
Rokovi otplate dinarskog kredita

Odlukom propisani rokovi otplate dinarskog kredita, koji strani kreditor odobrava rezi-
dentu, ne odstupaju od opštih principa obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom.
Propisano je da rok dospeća dinarskog kredita, koji strani kreditor odobrava rezi-
dentu, mora biti duži od jedne godine od datuma njegovog korišćenja (tačka 6. Odluke).
U slučaju kada je korišćenje kredita ugovoreno u više tranši, ovaj rok se za svaku pojedinačnu
tranšu računa od datuma korišćenja te tranše.

Ako se dinarski kredit otplaćuje u više rata, otplata može da počne tek nakon isteka
šest meseci od datuma svakog korišćenja dinarskog kredita, a vrši se u srazmernim rata-
ma do otplate ukupnog iznosa dinarskog kredita.
Kraći rok dospeća dinarskog kredita moguć je u dva slučaja propisana tačkom 7. Odluke:
- kada je dinarski kredit namenjen za finansiranje otkupa, prerade i proizvodnje poljoprivred-
nih proizvoda, i
- kada je dinarski kredit namenjen za finansiranje izvoza robe i usluga.
U oba slučaja, kredit se može odobriti rezidentu s najkraćim rokom dospeća od tri meseca.
Prema tački 8. Odluke, dinarski kredit se, izuzetno od tač. 6. i 7. ove odluke, može otpla-
titi i pre isteka rokova iz tih tačaka (godinu dana, šest meseci, odnosno tri meseca), ukoli-
ko je takva mogućnost u skladu s programom kreditiranja ili standardima poslovanja
stranog kreditora, odnosno međunarodne finansijske organizacije u čijem je članstvu i
Republika Srbija ili međunarodne finansijske organizacije s kojom je Republika Srbija
zaključila sporazum kojim se uređuju aktivnosti te finansijske organizacije u Republi-
ci. Slično kao i u slučaju mogućnosti ugovaranja promene valute dinarskog kredita koji se
koristi, tako je i ovde neophodno ispuniti određene uslove, odnosno da je ratifikovan akt o
osnivanju međunarodne finansijske organizacije, u čijem je članstvu i Republika Srbija ili spo-
razum kojim se u Republici uređuju aktivnosti međunarodne finansijske organizacije.
Kao što mogućnost ugovaranja promene valute dinarskog kredita koji se koristi nije pred-
viđena u slučaju kada se kao strani kreditor javlja razvojna banka ili finansijska institucija čiji
je osnivač strana država članica Evropske unije ili Organizacije za ekonomsku saradnju i ra-
zvoj (OECD), tako nije predviđena ni mogućnost otplate kredita pre isteka rokova propisanih
tač. 6. i 7. Odluke u slučaju kada dinarski kredit odobrava ova vrsta stranog kreditora, već sa-
mo kada se radi o međunarodnim finansijskim organizacijama iz tačke 2. alineja prva Odluke.
Istina, od različitog tretmana stranih kreditora odstupilo se u tački 9. Odluke, kojom je
propisano da se dinarski kredit može otplatiti novim dinarskim kreditom i pre isteka rokova
iz tač. 6. i 7. ove odluke, ako su rokovi dospeća novog dinarskog kredita isti ili duži od rokova
utvrđenih tim tačkama.
Dinarski krediti koje banka odobrava nerezidentu

Kao i u ranije važećoj odluci, tačkom 10. Odluke propisano je da banka nerezidentu -
pravnom i fizičkom licu može odobriti kredit u dinarima:
- odobravanjem sredstava kredita na račun platne kartice tog nerezidenta kod banke
u Republici;
- uplatom sredstava kredita na račun rezidenta prodavca, odnosno zakupodavca kome
nerezident treba da izvrši plaćanje po tekućem ili kapitalnom poslu dozvoljenom Za-
konom.
Odlukom je, za razliku od ranije važećeg propisa, precizirano da se prethodno navedeno
ne primenjuje na međunarodnu finansijsku organizaciju i razvojnu banku ili finansijsku insti-
tuciju čiji je osnivač strana država.
Odlukom je propisano, kao i ranije, da banka može, u okviru svojih redovnih aktivno-
sti, odobriti kredit u dinarima stranoj banci najduže u trajanju dva radna dana, pri če-
mu se radnim danom smatra svaki radni dan, osim nedelje i dana praznika koji su proglašeni
neradnim danima (tačka 11. Odluke).
Za razliku od dinarskog kredita koji domaća banka odobrava stranoj banci, stavom 2. tačke
11. Odluke propisano je da banka međunarodnoj finansijskoj organizaciji i razvojnoj banci ili
finansijskoj instituciji, čiji je osnivač strana država, može odobriti dinarski kredit bez ograni-
čenja roka dospeća tog kredita. Takođe, imajući u vidu da je mogućnost ugovaranja promene

valute dinarskog kredita koji se koristi propisana u delu Odluke pod nazivom „Opšte odred-
be”, pretpostavka je da se ta mogućnost može koristiti i u slučaju kada se radi o dinarskim
kreditima koje domaće banke odobravaju međunarodnim finansijskim organizacijama, pod
uslovima propisanim ovom odlukom.
4. OBAVEZA IZVEŠTAVANJA O KREDITNIM

POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM
Članom 24. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i
119/2012 - dalje: Zakon) propisano je da Narodna banka Srbije (dalje: NBS) propisuje na-
čin, rokove i obrasce za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Novopropisana
obaveza izveštavanja NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom zamenila je prethodnu
obavezu evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom.
Propisivanjem obaveze izveštavanja, NBS je stvorila osnov za prikupljanje podataka koji se
koriste u analitičko-statističke svrhe, u skladu s funkcijom ove institucije. Prikupljene i obra-
đene podatke NBS objavljuje na svom zvaničnom veb sajtu, u statističkim biltenima. Tako je,
prema preliminarnim podacima koje je NBS objavila u junu 2014. godine, ukupan spoljni dug
Republike Srbije iznosio oko 25,4 milijarde evra, od čega je zaduženost javnog sektora iznosila
12,8 milijardi evra, a zaduženost privatnog sektora 12,6 milijardi evra.
Dok je zaduženost javnog sektora mahom na duži i srednji rok, dotle dug privatnog sek-
tora na duži i srednji rok iznosi 12,4 milijardi evra, dok kratkoročna zaduženost privatnog
sektora iznosi oko 157 miliona evra. Pri tom, prema napomeni NBS, spoljni dug privatnog
sektora Republike Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata
državna garancija, i njime nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000. godine,
a po kojima se ne vrše plaćanja.
Interesantan podatak je iznos zaduženosti fizičkih lica, kojima je tek izmenama i dopu-
nama Zakona o deviznom poslovanju iz decembra 2012. godine omogućeno da se kreditno
zadužuju u inostranstvu. Ovu mogućnost su rezidenti - fizička lica počeli da koriste odmah
po stupanju na snagu pomenutih izmena i dopuna, te je, tako, spoljni dug fizičkih lica već u
decembru 2012. godine iznosio 300 miliona evra, da bi, u junu 2014. godine, taj dug narastao
na 1,7 miliona evra.
Na osnovu člana 24. Zakona, NBS je donela Odluku o izveštavanju o kreditnim poslovi-
ma sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 56/2013 - dalje: Odluka), kojom se bliže uređuje
ova obaveza u smislu načina, rokova i obrazaca za izveštavanje.
Predmet uređivanja Odluke o izveštavanju

o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Odlukom se propisuju:
- način izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom, koje su rezidenti dužni da obav-
ljaju u skladu sa Zakonom;
- rokovi u kojima se NBS mora izvestiti o kreditnim poslovima sa inostranstvom;
- obrasci za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom;
- dokumentacija koju rezidenti podnose NBS radi pomenutog izveštavanja.
Članom 18. stav 11. Zakona je propisano:
„Rezident - fizičko lice može iz inostranstva uzimati kredite i zajmove sa rokom otplate du-
žim od godinu dana, koji se koriste uplatom sredstava kredita na račun tog rezidenta kod banke,

dok takve kredite i zajmove rezident - ogranak stranog pravnog lica može uzimati od nereziden-
ta - osnivača.”
Imajući u vidu da je, počev od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012), i rezidentima - fizičkim licima
omogućeno da se kreditno zadužuju u inostranstvu na način i pod uslovima propisanim čla-
nom 18. stav 11. Zakona, tačkom 2. Odluke obuhvaćena su i ova lica.
Ovom tačkom Odluke propisano je:
„1) kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se poslovi iz člana 2. tačka (21) Zakona i po-
slovi izvoza i uvoza robe i usluga koji se u skladu s članom 4. Zakona smatraju komercijalnim
kreditima i zajmovima;
2) rezidentima se smatraju banke, pravna lica, preduzetnici, fizička lica i ogranci stranih prav-
nih lica.”
Kreditni poslovi o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije

Tačkom 4. Odluke propisano je da rezidenti izveštavaju NBS o sledećim kreditnim poslo-
vima sa inostranstvom, i to o:
1) kreditnom zaduženju;
2) kreditnom odobrenju;
3) kreditima u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima;
4) kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama;
5) bankarskim garancijama, avalima i drugim oblicima jemstva koje banke daju u korist nere-
zidenta, kao i o garancijama i jemstvima po kreditnim poslovima između dva nerezidenta
u inostranstvu;
6) drugim poslovima koji imaju obeležja kreditnih poslova sa inostranstvom;
7) poslovima iz člana 4. Zakona, koji se smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima.
Poslovima kreditnog zaduženja, u smislu tačke 4. podtačka 1) Odluke, podrazumevaju
se krediti i zajmovi u devizama i dinarima koje rezidenti uzimaju od nerezidenata, s podaci-
ma o bankarskim garancijama, avalima, jemstvima i drugim sredstvima obezbeđenja po tim
poslovima.
Ukoliko su obaveze prema inostranstvu, nastale po aktiviranoj stranoj garanciji ili jem-
stvu pribavljenim po poslu između banke i rezidenta ili između dva rezidenta - pravna lica u
Republici, a koje se izmiruju sa odloženim rokom i/ili kamatom kao obaveze po aktiviranoj
stranoj garanciji po poslu u Republici, izveštavanje NBS se vrši kao izveštavanje o kreditnom
zaduženju.
Poslovi kreditnog odobrenja, prema tački 4. podtačka 2) ove odluke, su krediti i zajmovi
u devizama i dinarima koje rezidenti odobravaju nerezidentima, s podacima o bankarskim
garancijama, avalima, jemstvima i drugim sredstvima obezbeđenja po tim poslovima.
Poslovima kreditnog odobrenja smatraju se i potraživanja banke ili rezidenta - pravnog
lica iz inostranstva u devizama po aktiviranoj garanciji ili jemstvu datom po kreditnom poslu
između dva nerezidenta u inostranstvu, te se NBS izveštava i o ovim poslovima kao o poslu
kreditnog odobrenja.
Poslovi kratkoročnih oročenih bankarskih depozita u devizama, u smislu tačke 4.
podtačka 4) iste odluke, obuhvataju bankarske depozite u devizama s rokom dospeća od jed-
nog dana do godinu dana, a koje banka uzima od strane banke ili odobrava stranoj banci i koji
se koriste tako što banka - kreditor uplaćuje sredstva na račun banke - dužnika.
Tačkom 5. podtačka 5) Odluke propisana je obaveza izveštavanja NBS i o bankarskim
garancijama, avalima i drugim oblicima jemstva koje banke daju u korist nerezidenta,

kao i o jemstvima i drugim sredstvima obezbeđenja koja u korist nerezidenta daju re-
zidenti - pravna lica po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.
Drugi poslovi koji imaju obeležja kreditnih poslova sa inostranstvom, a za koje postoji oba-
veza izveštavanja NBS shodno tački 4. podtački 6) ove odluke, obuhvataju, zapravo, obaveze i
potraživanja rezidenata po poslovima finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata,
koji se obavljaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijski lizing.
Najzad, po pitanju obaveze izveštavanja o poslovima iz člana 4. Zakona, tačkom 4. podtač-
kom 7) Odluke propisano je da rezidenti imaju obavezu izveštavanja NBS o poslovima iz člana
4. Zakona koji se smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima pod sledećim uslovima:
- ako pojedinačna vrednost posla iz člana 4. Zakona prelazi 100.000 dinara, odnosno pro-
tivvrednost tog iznosa u drugoj valuti, kao i
- ako pojedinačna vrednost posla iz člana 4. Zakona ne prelazi navedeni iznos, ali ukupna
vrednost ovih poslova rezidenta u izveštajnom periodu prelazi 1.500.000 dinara, odnosno
protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti.
Od obaveze izveštavanja o poslovima iz člana 4. Zakona, shodno odredbama Odluke, izu-
zeti su sledeći poslovi:
a) kompenzacioni poslovi koji se obavljaju u roku iz rešenja nadležnog organa kojim su odo-
breni, a o kojima se Narodna banka Srbije, posle isteka roka iz rešenja nadležnog organa
kojim su odobreni, izveštava pod uslovima iz ove odluke;
b) poslovi kupovine u inostranstvu „alata dobavljača”, koji se neposredno isporučuje u drugu
državu ili carinsku teritoriju radi korišćenja prilikom uslužne proizvodnje u inostranstvu
delova za proizvodni proces rezidenta.
Način, rokovi i obrasci za izveštavanje

Odlukom su propisani način, rokovi i obrasci za izveštavanje o svim vrstama kreditnih
poslova, propisanih tačkom 4. ove odluke. U nastavku teksta će biti navedeni način, rokovi i
obrasci za izveštavanje po svakom kreditnom poslu, s pojedinačnim tabelarnim pregledima
na kraju svake sekcije, radi lakše preglednosti obaveza koje rezidenti imaju u smislu izvešta-
vanja NBS.
Izveštavanje o poslovima kreditnog zaduženja

Tačkom 6. Odluke propisani su način, rokovi i obrasci za izveštavanje o poslovima kredit-
nog zaduženja. Ovom tačkom je, istovremeno, propisana i dokumentacija, koju su rezidenti
dužni da dostave NBS.
Izveštavanje o poslovima kreditnog zaduženja vrši se pojedinačno, na sledećim obrascima:
1. Obrazac KZ-2 - izveštaj o kreditnom zaduženju;
2. Obrazac KZ-3A - plan korišćenja po kreditnom zaduženju;
3. Obrazac KZ-3B - realizacija korišćenja, plan i realizacija otplate po kreditnom zaduženju;
4. Obrazac KZ-5 - izmena ili storno izveštaja o kreditnom zaduženju;
5. Obrazac KZ-7 - specifikacija uz izveštaj o kreditnom zaduženju.
Obrasci se dostavljaju u roku od deset dana počev od:
- dana zaključenja, izmena ili raskida ugovora o kreditnom poslu,
- dana korišćenja ili otplate kredita ili zajma,
- dana prestanka obaveze po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu
sa inostranstvom u devizama,
- dana prestanka obaveze po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili zajmu
između rezidenta i nerezidenta.

Rezidenti izveštavaju NBS o poslovima kreditnog zaduženja preko banke preko koje
se kredit koristi, odnosno banke garanta, ako je kredit zaključen uz garanciju banke.
Izveštavanje se vrši u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KZ-3B,
koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku. Banka dostavlja obrazac KZ-3B
i ako je otplata po kreditnom zaduženju izvršena preko druge banke, a na osnovu oba-
veštenja koje je, uz nalog platnog prometa, rezident dužan da dostavi u roku od sedam
dana od dana izvršene otplate.
Izuzetak u odnosu na propisani rok izveštavanja od deset dana propisan je u slučaju
dostavljanja obrazaca KZ-2 i KZ-3A, na kojima se izveštava o komercijalnim kreditima
i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe
i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje uvezene robe i usluga i odloženi izvoz una-
pred naplaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno
preko godinu dana, a koji se mogu dostaviti i u roku od 30 dana od dana uvoza, odnosno
avansne naplate izvoza.
Podaci se u elektronskom obliku dostavljaju u skladu sa uputstvom kojim se uređu-
je elektronsko dostavljanje podataka o kreditnim poslovima sa inostranstvom, a koje
objavljuje NBS na svom sajtu.
Rezidentima je propisana i obaveza dostavljanja dokumentacije uz neke od navede-
nih obrazaca za izveštavanje o poslovima kreditnog zaduženja, odnosno prilikom pod-
nošenja Narodnoj banci Srbije:
• Obrasca KZ-2 - Izveštaj o kreditnom zaduženju, rezident dostavlja sledeću doku-
mentaciju:
- ugovor o kreditnom poslu ili druga dokumentacija na osnovu koje je nastalo kreditno
zaduženje,
- dokumentaciju kojom se dokazuje da je nerezident - kreditor/dobavljač registrovan
u inostranstvu u skladu s domicilnim propisima, i to samo pri izveštavanju o prvom
kreditnom poslu tog nerezidenta,
- odluku organa upravljanja rezidenta - dužnika i organa upravljanja rezidenta - korisni-
ka kredita o zaduženju u inostranstvu, s podacima o vrsti, iznosu, nameni i uslovima
tog zaduženja, i to ako je dužnik ili korisnik ovog kredita ili zajma banka ili pravno lice
na čije poslovanje utiče država,
- odluku organa upravljanja banke o davanju garancije, odnosno odluka organa uprav-
ljanja rezidenta - pravnog lica na čije poslovanje utiče država o davanju jemstva, i to
ako je ugovor o kreditnom zaduženju zaključen uz takvu garanciju ili jemstvo;
- plan korišćenja po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3A), osim za kratkoročne ban-
karske kreditne linije, kredite ili zajmove koji se koriste na revolving osnovi i obaveze
po aktiviranoj stranoj garanciji po poslu u Republici;
- alternativno, Obrazac KZ-7 - specifikacija uz izveštaj o kreditnom zaduženju, koji se
dostavlja ako u kreditnom poslu učestvuje više korisnika kredita, više nerezidenata -
kreditora/dobavljača ili se sredstva po tom poslu koriste za više namena, pri čemu se
ova specifikacija dostavlja i po sindiciranom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kredi-
tora odobrava rezidentu preko agenta.
• Obrasca KZ-5 - Izmena ili storno izveštaja o kreditnom zaduženju, rezident do-
stavlja sledeću dokumentaciju:
- aneks ugovora o kreditnom poslu ili drugi dokument kojim se menjaju učesnici ili uslo-
vi kreditnog zaduženja o kome je rezident prethodno izvestio Narodnu banku Srbije ili
dokument o raskidu ovog ugovora,

- izmenu odluke organa upravljanja rezidenta - dužnika i organa upravljanja rezidenta

- korisnika kredita o zaduženju u inostranstvu, i to ako je dužnik ili korisnik ovog kre-
dita ili zajma banka ili pravno lice na čije poslovanje utiče država,
- izmenu odluke organa upravljanja banke o davanju garancije, odnosno izmena odluke
organa upravljanja rezidenta - pravnog lica na čije poslovanje utiče država o davanju
jemstva, i to ako je ugovor o kreditnom poslu zaključen uz takvu garanciju ili jemstvo;
- alternativno, Obrazac KZ-7 - specifikacija uz izveštaj o kreditnom zaduženju, koji se
dostavlja ako u kreditnom poslu učestvuje više korisnika kredita, više nerezidenata -
kreditora/dobavljača ili se sredstva po tom poslu koriste za više namena, pri čemu se
ova specifikacija dostavlja i po sindiciranom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kredi-
tora odobrava rezidentu preko agenta.
Obrasci Obaveza
Način do-
Način Rok dostavljanja
stavljanja
izveštavanja oznaka naziv izveštavanja dokumen-
i forma
tacije**
preko banke,
izveštaj o
u papirnom propisana
KZ-2 kreditnom deset dana*
i elektron- Odlukom
zaduženju
skom obliku
preko banke,
plan korišćenja
u papirnom nije propisana
KZ-3A po kreditnom deset dana*
i elektron- Odlukom
zaduženju
skom obliku
realizacija kori-
šćenja, plan i re- preko banke,
nije propisana
pojedinačno KZ-3B alizacija otplate deset dana u elektron-
Odlukom
po kreditnom skom obliku
zaduženju
izmena ili preko banke,
storno izveštaja u papirnom propisana
KZ-5 deset dana
o kreditnom i elektron- Odlukom
zaduženju skom obliku
specifikacija preko banke,
uz izveštaj o u papirnom nije propisana
KZ-7 deset dana
kreditnom i elektron- Odlukom
zaduženju skom obliku
* u slučaju dostavljanja obrazaca KZ-2 i KZ-3A, na kojima se izveštava o komercijalnim

kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prome-
tom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje uvezene robe i usluga i odloženi
izvoz unapred naplaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom,
odnosno preko godinu dana, rok za dostavljanje može biti 30 dana od dana uvoza, odno-
sno avansne naplate izvoza.
** osim Odlukom propisane dokumentacije, Narodna banka Srbije može od rezidenta tra-
žiti da joj dostavi i drugu dokumentaciju, ako je to neophodno za izveštavanje o kredit-
nom poslu sa inostranstvom.

Izveštavanje o poslovima kreditnog odobrenja

Tačkom 7. Odluke propisani su način, rokovi i obrasci za izveštavanje NBS o poslovima
kreditnog odobrenja, kao i dokumentacija koju su rezidenti dužni da dostave.
O poslovima kreditnog odobrenja u devizama i dinarima izveštavanje se vrši poje-
dinačno.
Izveštavanje NBS o poslovima kreditnog odobrenja u devizama i dinarima vrši se
na sledećim obrascima:
1. Obrazac KO-2 - izveštaj o kreditnom odobrenju;
2. Obrazac KO-3A - plan korišćenja po kreditnom odobrenju;
3. Obrazac KO-3B - realizacija korišćenja, plan i realizacija naplate po kreditnom odobrenju;
4. Obrazac KO-5 - izmena ili storno izveštaja o kreditnom odobrenju.
Obrasci se dostavljaju u roku od deset dana od:
- dana zaključenja, izmena ili raskida ugovora o kreditnom poslu,
- dana korišćenja ili naplate kredita ili zajma,
- dana prestanka potraživanja po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom
poslu sa inostranstvom u devizama,
- dana prestanka potraživanja po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili za-
jmu između rezidenta i nerezidenta.
Izuzetak od propisanog roka od deset dana, za dostavljanje obrazaca, propisan je u sluča-
ju izveštavanja o komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa
spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženu naplatu izvezene robe
i usluga i odloženi uvoz unapred plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s
kamatom, odnosno preko godinu dana. Naime, u ovom slučaju se obrasci KO-2 i KO-3A mogu
dostaviti i u roku od 30 dana od dana izvoza, odnosno avansnog plaćanja uvoza.
Slično kao i kod izveštavanja o poslovima kreditnog zaduženja, obrasci za izveštavanje o
poslovima kreditnog odobrenja u devizama i dinarima dostavljaju se preko banke
preko koje se kredit koristi, u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KO-3B,
koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku. Banka dostavlja obrazac KO-3B i ako je
naplata po kreditnom odobrenju izvršena preko druge banke, a na osnovu obaveštenja koje je,
uz nalog platnog prometa, rezident dužan da dostavi u roku od sedam dana od dana izvršene
naplate.
• Uz Obrazac KO-2 - Izveštaj o kreditnom odobrenju rezident dostavlja NBS sledeću do-
kumentaciju:
- ugovor o kreditnom poslu ili drugi dokument na osnovu kog je kredit odobren nerezidentu,
- dokumentaciju kojom se dokazuje da je nerezident - dužnik registrovan u inostranstvu u
skladu s domicilnim propisima, i to samo pri izveštavanju o prvom kreditnom poslu tog ne-
rezidenta,
- odluku organa upravljanja banke o odobravanju kredita nerezidentu, s podacima o vrsti,
iznosu, nameni i uslovima tog odobrenja, a, ako se odobrava finansijski kredit, i s podacima
o instrumentima obezbeđenja naplate,
- odluku organa upravljanja rezidenta - pravnog lica na čije poslovanje utiče država o odobra-
vanju zajma nerezidentu, s podacima o vrsti, iznosu, nameni i uslovima tog odobrenja, a, ako
se odobrava finansijski zajam, i s podacima o instrumentima obezbeđenja naplate, pri čemu
pravna lica koja odobravaju finansijski zajam a na čije poslovanje ne utiče država dostavljaju
izjavu u kojoj se navode ovi instrumenti obezbeđenja,
- dokumentaciju kojom se dokazuje da je rezident - pravno lice koji nerezidentu odobrava
zajam većinski vlasnik tog nerezidenta (ako se odobrava finansijski zajam),

- Obrazac KO-3A - plan korišćenja po kreditnom odobrenju, osim za kratkoročne bankarske

kreditne linije, kredite ili zajmove koji se koriste na revolving osnovi i potraživanja po aktivi-
ranoj garanciji ili jemstvu datim po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu.
• Uz Obrazac KO-5 - Izmena ili storno izveštaja o kreditnom odobrenju rezident dostavlja
NBS sledeću dokumentaciju:
- aneks ugovora o kreditnom poslu ili drugi dokument kojim se menjaju učesnici ili uslovi kre-
ditnog odobrenja o kome je rezident prethodno izvestio Narodnu banku Srbije ili dokument
o raskidu ovog ugovora,
- izmenu odluke organa upravljanja banke ili rezidenta - pravnog lica na čije poslovanje utiče
država o odobravanju kredita ili zajma nerezidentu, s podacima o vrsti, iznosu, nameni i
uslovima tog odobrenja.
Obrasci Način dostav- Obaveza dostav-

Način Rok
ljanja ljanja
izveštavanja oznaka naziv izveštavanja
i forma dokumentacije**
preko banke,
izveštaj o
u papirnom
KO-2 kreditnom deset dana* propisana Odlukom
i elektron-
odobrenju
skom obliku
plan kori- preko banke,
šćenja po u papirnom nije propisa-
KO-3A deset dana*
kreditnom i elektron- na Odlukom
odobrenju skom obliku
realizacija
pojedinačno korišće-
nja, plan i preko banke,
nije propisa-
KO-3B realizacija deset dana u elektron-
na Odlukom
naplate po skom obliku
kreditnom
odobrenju
izmena
preko banke,
ili storno
u papirnom
KO-5 izveštaja o deset dana propisana Odlukom
i elektron-
kreditnom
skom obliku
odobrenju
* u slučaju dostavljanja obrazaca KO-2 i KO-3A, na kojima se izveštava o komercijalnim kredi-

tima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe i
usluga, koji obuhvataju odloženu naplatu izvezene robe i usluga i odloženi uvoz unapred pla-
ćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno preko godinu
dana, rok za dostavljanje može biti 30 dana od dana izvoza, odnosno avansnog plaćanja uvoza.
** o sim Odlukom propisane dokumentacije, Narodna banka Srbije može od rezidenta tražiti da
joj dostavi i drugu dokumentaciju, ako je to neophodno za izveštavanje o kreditnom poslu sa
inostranstvom.

Izveštavanje o kreditima u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima

Tačkom 8. Odluke uređuje se izveštavanje o kreditima u dinarima koje banke
odobravaju nerezidentima.
Izveštavanje NBS o ovoj vrsti kreditnih poslova sa inostranstvom vrši se zbirno.
Izveštaji se dostavljaju na Obrascu KOD - Izveštaj o kreditima u dinarima koje je banka
odobrila nerezidentima.
Obrazac KOD se dostavlja tromesečno, i to do 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10.
oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini.
Izveštavanje se vrši isključivo u elektronskom obliku, dostavljanjem propisanog
izveštaja u eksel formatu, na imejl adresu NBS navedenu u tekstu Odluke. Prilikom po-
punjavanja ovog izveštaja, obveznici izveštavanja mogu koristiti korisničko Uputstvo za
popunjavanje i dostavljanje KOD obrasca NBS (verzija 1.2 iz jula 2013. godine), objav-
ljeno na veb sajtu ove institucije.
Način Obrazac Rok Način do- Obaveza

izvešta- izvešta- stavljanja dostavljanja
vanja oznaka naziv vanja i forma dokumentacije*
izveštaj o imejlom, u
kreditima u di- elektron-
trome- nije propisa-
zbirno KOD narima koje je skom obli-
sečno na Odlukom
banka odobrila ku, u eksel
nerezidentima formatu
* u skladu sa Odlukom, Narodna banka Srbije može od rezidenta tražiti da joj dostavi i drugu
dokumentaciju, ako je to neophodno za izveštavanje o kreditnom poslu sa inostranstvom.
Izveštavanje o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama

Izveštavanje NBS o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama propisa-
no je tačkom 9. Odluke u sledećim slučajevima:
- kada kratkoročne bankarske depozite u devizama banka uzima od strane banke
(zaduženje) ili
- kada banka odobrava kratkoročne bankarske depozite u devizama stranoj banci
(odobrenje).
Izveštavanje o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama vrši se zbirno.
Izveštaji se dostavljaju NBS na Obrascu DE - Izveštaj o kratkoročnim bankarskim de-
pozitima u devizama s rokom dospeća od jednog dana do godinu dana.
Izveštaj o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama se NBS dostavljaju
dekadno, i to:
- za prvu i drugu dekadu meseca - u roku od pet dana od isteka te dekade,
- za treću dekadu - u roku koji je propisan za dostavljanje podataka za Obrazac USSPO.
Obrazac DE banke dostavljaju u elektronskom obliku, u skladu sa uputstvom kojim se
uređuje elektronsko dostavljanje podataka o kratkoročnim bankarskim depozitima.

Obrazac Rok Način do- Obaveza

Način
izvešta- stavljanja dostavljanja
izveštavanja oznaka naziv vanja i forma dokumentacije*
izveštaj o
kratkoročnim
bankarskim
depozitima dekad- u elektron- nije propisa-
zbirno DE
u devizama s no skom obliku na Odlukom
rokom dospeća
od jednog dana
do godinu dana
Izveštavanje o garancijama i jemstvima po kreditnim poslovima

Prema tački 10. Odluke, o garancijama i jemstvima po kreditnim poslovima između
dva nerezidenta u inostranstvu NBS se izveštava pojedinačno.
Izveštaji se dostavljaju na Obrascu G-1 - Izveštaj o garanciji/jemstvu po kreditnom poslu
između dva nerezidenta u inostranstvu.
Obrazac G-1 rezident dostavlja NBS u roku od deset dana od dana donošenja odluke
o davanju garancije ili jemstva.
Izveštaji se dostavljaju u papirnom i elektronskom obliku. Izveštaji, koji se dostavljaju u
elektronskom obliku, dostavljaju se NBS u eksel formatu, na propisanu imejl adresu NBS.
Uz Obrazac G-1 - Izveštaj o garanciji/jemstvu po kreditnom poslu između dva nere-
zidenta u inostranstvu rezident dostavlja sledeću dokumentaciju:
- ugovor o kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu, kojim se traži garancija
banke ili jemstvo rezidenta - pravnog lica;
- dokumentaciju kojom se dokazuje da su nerezidenti u čiju se korist, odnosno za čiji se račun
daje garancija registrovani u inostranstvu u skladu s domicilnim propisima, i to samo pri
izveštavanju o prvom kreditnom poslu tih nerezidenata;
- odluku organa upravljanja banke - garanta o davanju garancije, s podacima o iznosu garanci-
je i uslovima pod kojima se daje, kao i o instrumentima obezbeđenja naplate;
- odluku organa upravljanja rezidenta - pravnog lica na čije poslovanje utiče država o davanju
jemstva, s podacima o iznosu jemstva i uslovima pod kojima se daje, kao i o instrumentima
obezbeđenja naplate, pri čemu pravna lica koja daju jemstvo, a na čije poslovanje ne utiče
država, dostavljaju izjavu u kojoj se navode ovi instrumenti obezbeđenja;
- dokumentaciju kojom se dokazuje da je rezident - pravno lice koje daje jemstvo većinski
vlasnik nerezidenta - dužnika.
Istovremeno, tačkom 11. ove odluke propisana je obaveza rezidenata da NBS izveštavaju
i o stanju bankarske garancije ili jemstva po kreditnom poslu između dva nerezi-
denta u inostranstvu.
Izveštavanje se vrši zbirno, za razliku od izveštavanja o davanju garancije ili jem-
stva po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu, a koje se vrši po-
jedinačno.
Izveštavanje o stanju garancije ili jemstva po kreditnom poslu između dva ne-
rezidenta u inostranstvu vrši se dostavljanjem Narodnoj banci Srbije Obrasca G-2
- Izveštaj o stanju garancije/jemstva po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostran-
stvu.

Obrazac G-2 se dostavlja polugodišnje, i to do 10. januara, odnosno do 10. jula za

prethodno polugodište, u elektronskom obliku, u eksel formatu, na propisanu imejl
adresu NBS. Sa veb sajta Narodne banke Srbije mogu se preuzeti Uputstvo za popunjavanje
i dostavljanje G-1 obrasca Narodnoj banci Srbije (verzija 1.1 iz jula 2013. godine) i Uput-
stvo za popunjavanje i dostavljanje G-2 obrasca Narodnoj banci Srbije (verzija 1.1 iz jula
2013. godine).
Obrazac Obaveza
dostav-
Rok Način do-
Način ljanja
izvešta- stavljanja
izveštavanja oznaka naziv doku-
vanja i forma
menta-
cije*
u papirnom
obliku i
izveštaj o garanciji/
imejlom u propi-
jemstvu po kreditnom deset
pojedinačno G-1 elektron- sana
poslu između dva nere- dana
skom obliku Odlukom
zidenta u inostranstvu
(u eksel
formatu)
imejlom, u
izveštaj o stanju garanci-
elektron- nije pro-
je/jemstva po kreditnom polugo-
zbirno G-2 skom obli- pisana
poslu između dva nere- dišnje
ku, u eksel Odlukom
zidenta u inostranstvu
formatu
Izveštavanje o obavezama i potraživanjima po poslovima

finansijskog lizinga između rezidenta i nerezidenta
Izveštavanje NBS o obavezama i potraživanjima rezidenata po poslovima finansij-
skog lizinga između rezidenata i nerezidenata vrši se zbirno, shodno tački 12. Odluke.
Odlukom su propisana dva obrasca na kojima se NBS izveštava o ovim kreditnim poslovi-
ma:
1. Obrazac FL-1 - Izveštaj o stanju obaveza prema inostranstvu po poslovima finansijskog
lizinga između rezidenta i nerezidenta i
2. Obrazac FL-2 - Izveštaj o stanju potraživanja iz inostranstva po poslovima finansijskog lizin-
ga između rezidenta i nerezidenta.
Obrazac FL-1 i Obrazac FL-2 se NBS dostavljaju tromesečno, i to do 10. januara, 10.
aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini.
Oba propisana obrasca dostavljaju se u elektronskom obliku, u eksel formatu, na imejl
adresu navedenu u Odluci, a, radi lakšeg izvršavanja ove obaveze, NBS je na svom veb saj-
tu objavila Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje FL-1 obrasca NBS (verzija 1.2 iz jula
2013. godine), kao i Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje FL-2 obrasca Narodnoj ban-
ci Srbije (verzija 1.2 iz jula 2013. godine).

Obrazac Obaveza
Način
Rok dostavlja-
Način dostav-
izvešta- nja
izveštavanja oznaka naziv ljanja
vanja dokumen-
i forma
tacije*
imejlom,
izveštaj o stanju obaveza
u elek-
prema inostranstvu po nije
trome- tronskom
zbirno FL-1 poslovima finansijskog propisana
sečno obliku,
lizinga između rezi- Odlukom
u eksel
denta i nerezidenta
formatu
imejlom,
izveštaj o stanju potraži-
u elek-
vanja iz inostranstva po nije
trome- tronskom
zbirno FL-2 poslovima finansijskog propisana
sečno obliku,
lizinga između rezi- Odlukom
u eksel
denta i nerezidenta
formatu
Izveštavanje o kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona

Kao i do sada, izveštavanje o kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona, koji se smatraju ko-
mercijalnim kreditima i zajmovima, zavisi od vrste posla. Ono što im je zajedničko je da se
izveštavanje, u smislu Odluke, vrši zbirno.
Tačkom 13. ove odluke propisano je da se izveštavanje vrši na sledećim obrascima:
1. Obrazac P-1 - Izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu robe ili
usluga koje nije izmireno u roku dužem od godinu dana (potraživanja po kreditnim poslo-
vima iz člana 4. Zakona);
2. Obrazac O-1 - Izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga
koja nije izmirena u roku dužem od godinu dana (obaveze po kreditnim poslovima iz člana
4. Zakona).
Dostavljanjem Obrasca P-1 - Izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom pro-
metu robe ili usluga koje nije izmireno u roku dužem od godinu dana, Narodna banka Srbije
se izveštava o:
- izvozu robe ili usluga koji nije naplaćen u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili
- unapred plaćenoj robi ili usluzi, koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana
avansnog plaćanja.
Obaveza dostavljanja Narodnoj banci Srbije Obrasca O-1 - izveštaj o obavezi rezidenta po
spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga koja nije izmirena u roku dužem od godinu dana,
propisana je u slučaju kada se radi o:
- uvezenoj robi ili usluzi koja nije plaćena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili
- unapred naplaćenoj robi ili usluzi koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana
primljene naplate.
Obrasci P-1 i O-1 se dostavljaju tromesečno, i to do 10. januara, 10. aprila, 10. jula i
10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini.

Izveštavanje NBS se vrši dostavljanjem propisanih obrazaca u elektronskom obliku, u ek-

sel formatu, na imejl adresu, kao i u prethodnim slučajevima.
Tačkom 19. Odluke posebno je uređeno izveštavanje NBS o izvozu i uvozu unapred plaće-
ne robe ili usluga sa ugovorenim rokom dužim od 180 dana, a koji su, u skladu sa odredbama
prethodno važeće Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”,
br. 85/2011), ranije evidentirani na Obrascu P-2 i čija realizacija nije okončana do dana po-
četka primene ove odluke.
Kako je navedeno u tački 19. Odluke, izveštavanje o ovim poslovima se vrši zbirno.
Izveštaji se dostavljaju na Obrascu P-2 - Izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno
evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred plaćene robe ili usluga po kome nije istekao ugo-
voreni rok.
Shodno tačkom 19. ove odluke propisanoj dinamici izveštavanja o poslovima iz člana 4.
Zakona koji su prethodno evidentirani na Obrascu P-2, a čija realizacija nije okončana do dana
početka primene ove odluke, Obrazac P-2 se dostavlja tromesečno, i to do 10. januara, 10.
aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini.
Izveštavanje NBS o kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona vrši se dostavljanjem obrazaca
P-1, O-1 i P-2 u elektronskom obliku, u eksel formatu, na imejl adresu NBS navedenu u tekstu
same Odluke. Radi boljeg razumevanja i lakšeg ispunjavanja obaveze izveštavanja o komerci-
jalnim kreditima i zajmovima iz člana 4. Zakona, sa veb sajta NBS mogu se preuzeti sledeća
korisnička uputstva:
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje O1 obrasca Narodnoj banci Srbije (verzija 2.0
iz jula 2013. godine);
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje P1 obrasca Narodnoj banci Srbije (verzija 2.0
iz jula 2013. godine);
- Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje P2 obrasca Narodnoj banci Srbije (verzija 2.0
iz jula 2013. godine).
Obrazac Obaveza do-
Rok Način dostav-
Način stavljanja
izvešta- ljanja
izveštavanja oznaka naziv dokumen-
vanja i forma
tacije*
izveštaj o potra-
živanju rezidenta
po spoljnotrgo- imejlom, u
vinskom prome- trome- elektronskom nije propisana
zbirno P-1
tu robe ili usluga sečno obliku, u eksel Odlukom
koje nije izmire- formatu
no u roku dužem
od godinu dana
izveštaj o obavezi
rezidenta po
spoljnotrgovin- imejlom, u
skom prometu trome- elektronskom nije propisana
zbirno O-1
robe ili usluga sečno obliku, u eksel Odlukom
koja nije izmire- formatu
na u roku dužem
od godinu dana

Obrazac Obaveza do-

Rok Način dostav-
Način stavljanja
izvešta- ljanja
izveštavanja oznaka naziv dokumen-
vanja i forma
tacije*
izveštaj o potra-
živanju rezidenta
po prethodno
evidentiranom imejlom, u
poslu izvoza/ trome- elektronskom nije propisana
zbirno P-2
uvoza unapred sečno obliku, u eksel Odlukom
plaćene robe formatu
ili usluga po
kome nije istekao
ugovoreni rok
Uputstvom o popunjavanju obrazaca za izveštavanje o kreditnim poslovima sa ino-
stranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 60/2013) je propisano da se Obrazac P-1 i Obrazac P-2 do-
stavlja do prestanka potraživanja, umesto, kako je ranije bilo navedeno, do naplate potraživa-
nja, što je od posebnog značaja za sve slučajeve kada potraživanje po komercijalnom kreditu i
zajmu iz člana 4. Zakona prestane ne samo naplatom, već i na druge načine.
Slično navedenom, istim uputstvom propisano je i da se Obrazac O-1 dostavlja sve do pre-
stanka obaveze po komercijalnom kreditu ili zajmu iz člana 4. Zakona, a ne, kako je ranije bilo
navedeno, do plaćanja obaveze.
Obrasci i dokumentacija
Tačkom 17. Odluke propisano je da su obrasci iz ove odluke odštampani uz nju i da su njen
sastavni deo. Obrasci se, shodno tački 14. iste odluke, popunjavaju u skladu sa uputstvom NBS
kojim se uređuje popunjavanje obrazaca za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostran-
stvom.
U pogledu dokumentacije, za koju je ovom odlukom propisana obaveza dostavljanja, tač-
kom 15. ove odluke propisano je da se ista dostavlja u originalu ili overenoj fotokopiji, s tim
što se uz dokumentaciju na stranom jeziku dostavlja i overen prevod.
Bez obzira na okolnost da je obaveza dostavljanja dokumentacije propisana samo za odre-
đene vrste kreditnih poslova, podsećamo da NBS može od rezidenta tražiti da joj dostavi i dru-
gu dokumentaciju, ako je to neophodno za izveštavanje o kreditnom poslu sa inostranstvom.

7. IZVEŠTAVANJE U POSLOVANJU
SA INOSTRANSTVOM
1. OBAVEZA IZVEŠTAVANJA U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM
Č lanom 37. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011
i 119/2012 - dalje: Zakon) Narodnoj banci Srbije (dalje: NBS) dato je normativno ovlašće-
nje da rezidentima propiše obavezu izveštavanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslo-
vima platnog prometa iz čl. 32. i 34. ovog zakona.
Obaveza izveštavanja NBS u poslovanju sa inostranstvom važna je zbog toga što NBS, kako
je navedeno u stavu 2. ovog člana Zakona, na osnovu podataka iz izveštaja koji dostavljaju ob-
veznici izveštavanja izrađuje projekciju platnog bilansa Republike kao analitičku podlogu za
utvrđivanje ciljeva i zadataka monetarne politike, koju izrađuje i vodi ova institucija, odnosno
prati ostvarivanje te projekcije.
Razlozi prikupljanja i statističke obrade podataka u poslovanju sa inostranstvom su od
značaja ne samo za izradu platnog bilansa Srbije, već i za utvrđivanje međunarodne investici-
one pozicije Republike Srbije, ali i stvaranja odgovarajućih baza podataka i praćenja njihovih
promena.
Radi izvršavanja člana 37. stav 1. Zakona, NBS je donela
- Odluku o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br.
Osnovi izveštavanja prema odredbama Odluke

Tačkom 1. Odluke propisano je da rezidenti, kao obveznici izveštavanja, imaju obavezu
dostavljanja izveštaja NBS u poslovanju sa inostranstvom po sledećim osnovima:
- direktne investicije nerezidenata u zemlji;
- direktne investicije rezidenata u inostranstvu;
- ulaganja nerezidenata u vlasničke hartije od vrednosti koje nisu direktne investicije,
a čiji su izdavaoci rezidenti;
- ulaganja rezidenata u vlasničke hartije od vrednosti koje nisu direktne investicije, a
čiji su izdavaoci nerezidenti;
- ulaganja nerezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti;
- ulaganja rezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci nerezidenti;
- investicioni (građevinski) radovi koje nerezidenti izvode u zemlji;
- investicioni (građevinski) radovi koje rezidenti izvode u inostranstvu;
- stanje i promet na računima rezidenata u inostranstvu;
- stanje i promet na kontokorentnim računima koji se vode po poslovima sa inostran-
stvom;
- drugi poslovi potrebni za izradu platnog bilansa.

Tačkom 2. Odluke propisano je da su obveznici izveštavanja odgovorni za tačnost poda-

taka navedenih u pomenutim izveštajima. Na zahtev NBS obveznici izveštavanja su dužni da
tačnost tih podataka dokažu knjigovodstvenom i drugom dokumentacijom.
Obveznik izveštavanja NBS o poslovima ulaganja nerezidenata u akcije i vlasničke udele
rezidentnih izdavalaca, koji se kotiraju na berzama u zemlji, je i Centralni registar, depo i kli-
ring hartija od vrednosti, kako je to navedeno u tački 3. Odluke.
Prikupljene podatke iz izveštaja, u smislu Odluke, NBS može učiniti dostupnim javnosti
samo u agregiranom (zbirnom) obliku.
Za sprovođenje ove odluke guverner je doneo ranije pomenuto Uputstvo.
Vrste izveštaja i način, obrasci i rokovi

izveštavanja prema odredbama Uputstva
Tačkom 2. Uputstva propisano je da obveznici izveštavanja dostavljaju NBS sledeće
izveštaje:
1) izveštaj o stanju i transakcijama po osnovu stranih direktnih investicija nerezidena-
ta u zemlji;
2) izveštaj o stanju i transakcijama po osnovu stranih direktnih investicija rezidenata
u inostranstvu;
3) izveštaj o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu;
4) izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti, i to: ulaganju rezidenata u duž-
ničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci nerezidenti i ulaganju nerezidenata u
dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti;
5) izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investici-
onih (građevinskih) radova;
6) izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokoren-
tnim računima.
Uputstvom su, osim vrsta izveštaja u poslovanju sa inostranstvom, propisani i način,
obrasci i rokovi za izveštavanje NBS u poslovanju sa inostranstvom.
S ciljem da obveznicima izveštavanja pomogne u izvršavanju ove obaveze, NBS je za svaku
vrstu izveštaja, odnosno obrasca donela i korisničko uputstvo za njihovo popunjavanje i do-
stavljanje. Sva korisnička uputstva se mogu preuzeti sa sajta NBS, uz napomenu da ista nema-
ju karakter pravnog akta, već više predstavljaju dokumenta operativno-tehničkog karaktera.
Obrasci za izveštavanje
Obrasci za izveštavanje u poslovanju sa inostranstvom sačinjeni su u potpuno drugačijem,
elektronskom formatu u odnosu na ranije važeće obrasce, što je rezultat realizacije projekta
elektronskog dostavljanja podataka NBS. Stoga se obrasci, koji su objavljeni uz tekst Uput-
stva i čine deo ovog propisa, ne mogu koristiti na do sada uobičajeni način. Novi obrasci se
moraju preuzimati isključivo elektronski sa veb sajta NBS, dok podaci, koji se unose u
obrasce, moraju biti u odgovarajućem elektronskom formatu, sadržanom u korisnič-
kim uputstvima koja se nalaze na sajtu NBS.
Obveznici izveštavanja sa sajta NBS mogu preuzeti sledeće obrasce:
- Obrazac DI-1 - Izveštaj o stranim direktnim investicijama nerezidenata u zemlji (sta-
nja i transakcije),
- Obrazac DI-2 - Izveštaj o stranim direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu
(stanja i transakcije),
- Obrazac PI - Izveštaj o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu,

- Obrazac HOV - Mesečni izveštaji o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti - ulaganje

rezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci nerezidenti i ulaganje ne-
rezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti,
- Obrazac GRU - Izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođe-
nja investicionih (građevinskih) radova i
- Obrazac RN - Izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na
kontokorentnim računima.
NBS pod ispravnom verzijom obrasca podrazumeva samo onaj elektronski dokument koji
je popunjen na način propisan posebnim, korisničkim uputstvom za popunjavanje konkret-
nog obrasca. Sami obrasci su u MS Excel formatu i sačinjeni su od više listova.
Uputstva za popunjavanje obrazaca izveštavanja u

poslovanju sa inostranstvom i šifarnici
Kao što je navedeno, novi templejti obrazaca sačinjeni su u elektronskom, Microsoft Excel
formatu i sadrže po više listova. Prilikom njihovog popunjavanja treba se rukovoditi nači-
nom popunjavanja koji je naveden u pratećim korisničkim uputstvima. Uputstva su, takođe,
objavljena na veb sajtu NBS, odakle se mogu preuzeti, za svaki osnov izveštavanja, odnosno
obrazac posebno. Fajl, koji je popunjen shodno korisničkom uputstvu, treba snimiti pod tačno
propisanim nazivom, navedenim u uputstvu za svaki pojedinačni obrazac.
Nakon prijema propisno sačinjenog i imenovanog fajla, stručna služba NBS provera-
va da li je izveštaj pravilno popunjen i o tome izveštava obveznika prosleđivanjem imejl
poruke na adresu upisanu u zaglavlju dostavljenog obrasca. U dodatku poruke o statusu
obrade obrasca, nalaziće se i obrazac koji je obveznik prosledio NBS.
U slučaju da se proverom utvrde izvesni nedostaci ili greške u popunjavanju, obvezniku
izveštavanja će biti skrenuta pažnja na to navođenjem rubrike, u kojoj je uočen nedostatak,
kao i u čemu se on sastoji.
Ukoliko je obrazac ispravno popunjen i prođe verifikaciju NBS, obveznik će na svoj imejl
dobiti poruku da je odgovarajući obrazac prihvaćen, uz navođenje broja pod kojim će isti biti
zaveden u evidenciji NBS.
Sa sajta NBS potrebno je preuzeti i sledeći dokument - Šifarnik matičnih i poštan-
skih brojeva, koji je neophodan kod popunjavanja svih obrazaca, propisanih Uputstvom
radi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom.
Osim navedenog šifarnika, obveznici izveštavanja o stanju i prometu na računima re-
zidenata u inostranstvu i na kontokorentnim računima sa sajta NBS moraju preuzeti i
Šifarnik osnova transakcije, koji je neophodan za popunjavanje Obrasca RN.
Obrasci, odnosno izveštaji se sačinjavaju u SAD dolarima, prema zvaničnom srednjem kur-
su SAD dolara poslednjeg dana propisanog izveštajnog perioda.
Popunjeni obrasci se NBS šalju isključivo elektronskim putem, na i-mejl adresu devizna.
statistika@nbs.rs.
Rokovi za dostavljanje obrazaca

Uputstvom su propisani periodi obuhvaćeni obavezom izveštavanja u poslovanju sa ino-
stranstvom, kao i rokovi u kojima su obveznici dužni da izveste NBS po nekom od propisanih
osnova izveštavanja.
Tromesečni izveštajni period propisan je za izveštavanje u poslovanju sa inostran-
stvom po osnovu:
- stranih direktnih investicija nerezidenata u zemlji (stanja i transakcije),
- stranih direktnih investicija rezidenata u inostranstvu (stanja i transakcije),

- portfolio vlasničkih ulaganja rezidenata u inostranstvu,

- transakcija rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih (građevin-
skih) radova i
- stanja i prometa na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim računi-
ma.
Jednomesečni izveštajni period propisan je samo za izveštavanje u poslovanju sa inostran-
stvom po osnovu ulaganja u dužničke hartije od vrednosti.
Izveštaji u poslovanju sa inostranstvom se, shodno odredbama Uputstva, dostavlja-
ju NBS najkasnije deset dana po isteku izveštajnog perioda (tromesečnog ili jednome-
sečnog) i to, ponavljamo, isključivo putem elektronske pošte, na prethodno navedenu
imejl adresu.
Skrećemo pažnju na činjenicu da izveštavanje u poslovanju sa inostranstvom predstavlja
jednu kontinuiranu obavezu, koja se periodično izvršava. Ovo je od posebne važnosti kada se
radi o obavezi izveštavanja o stranim direktnim investicijama nerezidenata u zemlji i stranim
direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu, s obzirom da obaveza izveštavanja postoji
ne samo o transakcijama koje su izvršene u izveštajnom periodu, već i o stanju direktnih inve-
sticija, koje može biti nepromenjeno u istom periodu.
Primer: strano lice je direktno investiralo 50.000 evra kupovinom 50% udela u domaćem
privrednom društvu dana 10.2.2014. godine. Investicija je ostala nepromenjena sve do
15.12.2014. godine, kada je strano lice istu umanjilo za 15.000 evra.
Rezident, domaće privredno društvo u koje je strano lice direktno investiralo, ima obavezu
izveštavanja NBS, najpre, o transakciji koja je izvršena u prvom tromesečju (januar-mart)
2014. godine, odnosno dana 10. februara, kada je strano lice investiralo 50.000 evra. Rezi-
dent je dužan, najpre, da dostavi izveštaj o stranoj direktnoj investiciji nerezidenta za prvo
tromesečje 2014. godine do 10. aprila 2014. godine.
Potom, rezident ima obavezu izveštavanja NBS o stranoj direktnoj investiciji i za drugo
(april-juni) i treće (jul-septembar) tromesečje, bez obzira što nije bilo transakcija po ovom
osnovu. Rezident je dužan da NBS izvesti o stanju strane direktne investicije nerezidenta za
drugo i treće tromesečje, odnosno za drugo tromesečje 2014. godine do 10. jula, odnosno za
treće tromesečje do 10. oktobra 2014. godine.
Najzad, rezident će imati obavezu izveštavanja NBS i o transakciji iz četvrtog tromesečja
(oktobar-decembar), po osnovu koje je izvršeno umanjenje strane direktne investicije ne-
rezidenta za 15.000 evra dana 15. decembra 2014. godine. Rezident je dužan da NBS izvesti
o transakciji po osnovu strane direktne investicije nerezidenta za četvrto tromesečje 2014.
godine do 10. januara 2015. godine.
Propuštanje obaveze izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, kao i propuštanje pro-

pisanih rokova za dostavljanje izveštaja predstavljaju osnov za pokretanje prekršajnog po-
stupka kako protiv pravnog lica, koje je obveznik izveštavanja, tako i protiv odgovornog lica
u pravnom licu.
Podsećamo da je korisničkim Uputstvom za popunjavanje i dostavljanje obrasca DI-1 NBS
propisano, između ostalog, i sledeće:
„Obrazac se, u skladu sa Odlukom i Uputstvom za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja
u poslovanju sa inostranstvom, dostavlja deset dana po isteku izveštajnog perioda za sva četiri
tromesečja, s tim što se konačna verzija Obrasca za četvrto tromesečje dostavlja najkasnije do
31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, kako bi podaci bili usklađeni s podacima iz za-
vršnog računa.”

Iz navedenog proizlazi da je jednim korisničkim uputstvom za popunjavanje obras-

ca izmenjen rok koji je striktno određen podzakonskim aktom. Naime, premda je rok
za dostavljanje obrasca DI-1, propisan Uputstvom kao podzakonskim aktom, utvrđen
najkasnije deset dana po isteku tromesečja za koje se dostavlja, korisničkim Uputstvom
za popunjavanje i dostavljanje obrasca DI-1 NBS rok za dostavljanje obrasca za četvr-
to tromesečje, napominjemo - samo za četvrto tromesečje, pomeren je sa 10. januara
tekuće godine za prethodnu godinu (definisan Uputstvom) na 31. mart tekuće godine
za prethodnu godinu (definisan Uputstvom za popunjavanje i dostavljanje obrasca DI-1 Na-
rodnoj banci Srbije). Svrha pomeranja roka za dostavljanje je, kako je navedeno, usklađivanje
sa podacima iz završnog računa.
Osim toga, u tekstu korisničkog Uputstva za popunjavanje i dostavljanje obrasca DI-1 NBS
navedeno je i da se ovaj novi rok odnosi samo na konačnu verziju Obrasca DI-1 za četvrto
tromesečje, što pretpostavlja postojanje i privremene verzije nepomenute u podzakonskim
propisima.
Uvažavajući činjenicu da je svrha pomeranja roka za dostavljanje, kako je navedeno, ko-
načne verzije Obrasca DI-1 za četvrto tromesečje, zapravo, usklađivanje sa podacima iz završ-
nog računa, ovakav način propisivanja izuzetaka i odstupanja od teksta podzakonskog akta
nije dopustiv, jer se time unosi pravna nesigurnost, a samim obveznicima izveštavanja otežava
izvršavanje njihove obaveze.
2. IZVEŠTAVANJE O STRANIM DIREKTNIM INVESTICIJAMA

31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) Narodnoj banci Srbije (dalje: NBS) dato je normativno
ovlašćenje da rezidentima propiše obavezu izveštavanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu
po poslovima platnog prometa iz čl. 32. i 34. ovog zakona, na osnovu čega su doneti sledeći
propisi:
- Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br.
Tačkom 1. Odluke propisano je da rezidenti, kao obveznici izveštavanja, imaju obavezu
dostavljanja izveštaja NBS u poslovanju sa inostranstvom, između ostalog, i po osnovu stranih
direktnih investicija u zemlji. Obveznici izveštavanja o stanju i transakcijama po osnovu
stranih direktnih investicija nerezidenata u zemlji su rezidenti - pravna lica u kojima
nerezidenti imaju udeo u vlasništvu.
Obaveza rezidenata, da izveštavaju NBS o stranih direktnim investicijama, konkretizovana
je tačkom 2. Uputstva, kojom je propisano da obveznici izveštavanja u ovom slučaju do-
stavljaju NBS Izveštaj o stanju i transakcijama po osnovu stranih direktnih investicija
nerezidenata u zemlji na propisanom Obrascu DI-1.
Obrazac DI-1 se može preuzeti isključivo u elektronskoj formi sa zvaničnog veb sajta NBS.
Istovremeno, kako bi obveznicima izveštavanja bilo olakšano ispunjenje ove propisane obave-
ze, na veb sajtu NBS objavljeno je i detaljno Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje Obrasca
DI-1 (aktuelna verzija 1.0 iz avgusta 2011. godine).
Prethodno je navedeno da se izveštavanje NBS o stranim direktnim investicijama u zemlji
vrši dostavljanjem propisanog Obrasca DI-1. Ovaj elektronski obrazac se sastoji od sledećih
listova:
1) zaglavlje - sadrži podatke o obvezniku izveštavanja i izveštajnom periodu;

2) tabela 1 - sadrži podatke o stranim investitorima koji poseduju udeo u vlasništvu obvezni-
ka izveštavanja;
3) tabela 2 - sadrži podatke o udelu u vlasništvu koji obveznik izveštavanja poseduje u dru-
gim domaćim pravnim licima;
4) tabela 3 - sadrži podatke o vlasničkim ulaganjima iz inostranstva;
5) tabela 4 - sadrži podatke o stanju pozicije kapitala obveznika izveštavanja na kraju izve-
štajnog tromesečja;
6) tabela 5 - sadrži podatke o izglasavanju ili isplati vlasničkih prihoda ili dividendi i neraspo-
ređene dobiti iz prethodnih perioda, a za tromesečje za koje se izveštava;
7) tabela 6 - sadrži podatke o stanju vlasničkih ulaganja obveznika izveštavanja u drugim
domaćim pravnim licima.
Zaglavlje Obrasca DI-1

U zaglavlje se unose dve vrste podataka:
- podaci o izveštajnom periodu i
- podaci o obvezniku izveštavanja.
Podatak o izveštajnom periodu sastoji se od dve oznake, odnosno oznake za tromesečje
izveštajnog perioda i oznake za godinu izveštajnog perioda.
Oznaka za tromesečje izveštajnog perioda unosi se u rasponu od 1 do 5. Imajući u vidu da
kalendarska godina sadrži četiri tromesečja, raspon oznake za tromesečje od 1 do 5 može de-
lovati zbunjujuće samo ukoliko se prevideo Uputstvom za popunjavanje i dostavljanje Obras-
ca DI-1 Narodnoj banci Srbije propisani rok za dostavljanje izveštaja za četvrto tromesečje.
Naime, ovim uputstvom je propisano da se Obrazac DI-1, u skladu sa Odlukom i Uput-
stvom, dostavlja deset dana po isteku izveštajnog perioda za sva četiri tromesečja, ali da se
konačna verzija Obrasca za četvrto tromesečje dostavlja najkasnije do 31. marta tekuće godi-
ne za prethodnu godinu. Dakle, samo kod dostavljanja izveštaja za četvrto tromesečje, obve-
znicima izveštavanja propisana su dva roka za dostavljanje:
- privremeni izveštaj o stranim direktnim investicijama u zemlji za četvrto tromesečje dostav-
lja se do 10. januara tekuće godine za prethodnu godinu i tom prilikom se u zaglavlje Obrasca
DI-1, kao oznaka za tromesečje izveštajnog perioda, unosi oznaka 4;
- konačni izveštaj o stranim direktnim investicijama u zemlji za četvrto tromesečje dostavlja
se do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, kada se u zaglavlje Obrasca DI-1, kao
oznaka za tromesečje izveštajnog perioda, unosi oznaka 5.
Ovo odstupanje od roka izveštavanja propisanog Uputstvom se odnosi samo na slučaj
izveštavanja za četvrto tromesečje radi usklađivanja podataka iz Obrasca DI-1 s podacima iz
godišnjeg finansijskog izveštaja obveznika.
Podaci o obvezniku izveštavanja obuhvataju naziv obveznika i matični broj obveznika, s
tim što NBS proverava matični broj obveznika izveštavanja prema podacima koje je dobila od
Agencije za privredne registre.
Potom se unose podaci o sedištu obveznika, odnosno ulica i broj, mesto u kom obveznik
ima svoje sedište. Osim ovih podataka, u Obrazac DI-1 potrebno je uneti i poštanski broj mesta
u kome se nalazi sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarniku PTT Srbije, kao i matični
broj opštine, odnosno naselja u kome se nalazi sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarni-
ku Republičkog zavoda za statistiku. Oba pomenuta šifarnika objavljena su na veb sajtu NBS,
koja, po prijemu izveštaja, proverava matični broj opštine s podacima iz Šifarnika Republičkog
zavoda za statistiku i, u slučaju neslaganja, o tome obaveštava obveznika izveštavanja.
Podaci o delatnosti obveznika - unose se podaci o delatnosti obveznika koji se, ponovo,
proveravaju sa podacima koje je NBS dobila od Agencije za privredne registre.

Podaci o vrsti subjekta i vrsti ulaganja - unose se podaci o vrsti subjekta i vrsti ulaganja,
koji se ne mogu uneti bez korišćenja dva šifarnika, datih u Prilogu 2 Uputstva za popunjavanje
i dostavljanje Obrasca DI-1 NBS, odnosno Šifarnika vrste subjekata i Šifarnika vrste ulaganja.
Podaci o kontakt osobi obveznika izveštavanja - unose se detaljni podaci o kontakt
osobi obveznika izveštavanja, odnosno ime, prezime, funkcija, telefon i važeća imejl adresa
kontakt osobe obveznika izveštavanja.
Podatak o datumu i mestu popunjavanja ovog obrasca - na kraju se unosi i ovaj poda-
tak.
Podaci o stranim investitorima koji poseduju udeo

u vlasništvu obveznika izveštavanja
Podaci o stranim investitorima koji poseduju udeo u vlasništvu obveznika izveštavanja
unose se u Tabelu 1 Obrasca DI-1.
Podsećamo da je članom 2. tačka (17) Zakona propisano da se direktnim investicijama,
u smislu ovog zakona, smatraju, između ostalog, ulaganja nerezidenta u Republici kroz
osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu
pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica, kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ula-
gač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih
prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slu-
čaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).
Premda su, kako je prethodno navedeno, obveznici izveštavanja u obavezi da NBS izvešta-
vaju o, kako je u Odluci i Uputstvu navedeno, stranim direktnim investicijama nerezidenata u
Republici, Tabela 1, zapravo, sadrži podatke ne samo o stranim investitorima koji su izvršili
direktna ulaganja (10% i više udela), u smislu člana 2. tačka (17) Zakona, već i o stranim inve-
stitorima koji imaju portfolio ulaganja, odnosno čije je učešće u kapitalu obveznika izveštava-
nja manje od 10% udela. Time se želi steći prava slika o sveukupnim ulaganjima stranih lica u
Republici Srbiji, posebno imajući u vidu da su portfolio ulaganja, kako stranih lica u Republici,
tako i domaćih u inostranstvu, u jednom periodu imala svoju izrazitu ekspanziju.
U Tabelu 1 se, najpre, unosi Šifra stranog investitora, pri čemu su u Uputstvu za popu-
njavanje i dostavljanje Obrasca DI-1 NBS za strana direktna ulaganja u iznosu od 10% i više
udela u kapitalu obveznika izveštavanja date šifre od S001 do S010. Za razliku od ove vrste
ulaganja, stranim investitorima s portfolio ulaganjem ne dodeljuje se šifra. Dodela šifre je od
značaja zbog okolnosti da će se strani investitor voditi pod jednom dodeljenom šifrom tokom
trajanja celokupnog perioda u kom obveznik izveštavanja ima obavezu da NBS izveštava o
ovom stranom investitoru, odnosno počev od prvog ulaganja, pa sve do konačnog povlačenja
investicije tog investitora.
Potom, u Tabelu 1 se unosi numerička oznaka zemlje u kojoj strani investitor ima
sedište, a prema Šifarniku zemalja koji je objavljen na veb sajtu NBS. U slučaju portfolio ula-
ganja, umesto šifre zemlje u kojoj ulagač ima sedište, u Tabelu 1 se unosi šifra zemlje ulaganja
i to zbirno, po zemljama, takođe prema Šifarniku zemalja NBS.
U Tabelu 1 se unose i tačan naziv i sedište stranog investitora koji poseduje 10% i
više udela u obvezniku izveštavanja. Osim naziva i sedišta stranog investitora, potrebno je
uneti i šifru vrste stranog vlasnika iz Šifarnika vrste stranog vlasnika, koji je dat kao Prilog 2
Uputstva za popunjavanje i dostavljanje Obrasca DI-1.
Podaci o nazivu i sedištu stranog investitora, kao i šifra vrste stranog vlasnika, ne unose se
u slučaju kada se radi o investitorima s portfolio ulaganjem.
Najzad, u Tabelu 1 unosi se i podatak o procentu udela koji strani investitor poseduje
u obvezniku izveštavanja, i to:

- pojedinačno za direktna ulaganja (10% i više udela u vlasništvu), a

- zbirno za portfolio ulaganja (do 10% udela).
Podaci o udelu u vlasništvu koji obveznik

izveštavanja poseduje u drugim domaćim pravnim licima
Podaci o udelu u vlasništvu koji obveznik izveštavanja poseduje u drugim domaćim prav-
nim licima unose se u Tabelu 2 Obrasca DI-1.
U Tabelu 2 upisuju se podaci o svim domaćim pravnim licima koja se nalaze u vlasniš-
tvu obveznika izveštavanja. Dakle, pomenuta obaveza odnosi se na unos podataka kako za
domaća pravna lica koja su u direktnom vlasništvu obveznika izveštavanja, tako i za doma-
ća pravna lica koja su u indirektnom vlasništvu obveznika izveštavanja, bez obzira na visinu
procenta udela. Unos podataka započinje dodelom propisane šifre domaćim pravnim licima
koja su u direktnom ili indirektnom vlasništvu obveznika izveštavanja, na način koji je dat u
Uputstvu za popunjavanje i dostavljanje Obrasca DI-1 NBS.
Potom se u Tabelu 2 upisuje matični broj domaćeg pravnog lica koje je u direktnom ili
indirektnom vlasništvu obveznika izveštavanja, s tim da, i u ovom slučaju, NBS proverava
ovaj podatak upoređujući ga sa podacima koje je dobila od Agencije za privredne registre.
Dalje, u Tabelu 2 se unosi tačan naziv i sedište domaćeg pravnog lica u kojem obveznik
izveštavanja poseduje direktno ili indirektno vlasništvo.
Najzad, u Tabelu 2 se unosi i podatak o visini udela koji obveznik izveštavanja posedu-
je u drugom domaćem pravnom licu, izražen u procentima.
Podaci o vlasničkim ulaganjima iz inostranstva

Ovi podaci se unose u Tabelu 3 Obrasca DI-1 i obuhvataju kako novčane, tako i nenovčane
transakcije, ali samo za konkretan, tromesečni izveštajni period.
Prethodno je navedeno da se u Tabelu 1 unosi Šifra stranog investitora koja je značajna
zbog toga što će se strani investitor voditi pod dodeljenom šifrom tokom celokupnog perioda
izveštavanja. Ovu, prethodno dodeljenu šifru potrebno je uneti i u Tabelu 3.
Imajući u vidu da se stranim investitorima s portfolio ulaganjem ne dodeljuje Šifra stranog
investitora, što je prethodno objašnjeno kod Tabele 1, u Tabelu 3 se za strane portfolio inve-
stitore ulaganja unose zbirno, po zemljama, navođenjem šifre zemlje prema Šifarniku
zemalja objavljenom na veb sajtu NBS.
Oznaka godine i meseca ulaganja, za tromesečje u kom se izveštava o stranom ula-
ganju, vrši se unošenjem šestocifrene oznake u Tabelu 3. Pri tom, potrebno je uneti oznaku
godine i meseca u kom je izvršeno ulaganje, odnosno kupovina ili prodaja akcija ili vlasničkih
udela, bez obzira na mesec njihovog ugovaranja ili upisa u propisani registar. U slučaju port-
folio ulaganja, upisuje se mesec u kojem je bilo proporcionalno najviše ulaganja za konkretnu
zemlju.
Bitan podatak, koji se unosi u Tabelu 3, je i podatak o tržišnoj vrednosti akcija ili vla-
sničkih udela stečenih stranim ulaganjem u tromesečju za koje se izveštava.
Prethodno je navedeno da se u Tabelu 3 unose podaci kako o novčanim, tako i o nenovča-
nim ulaganjima iz inostranstva.
Kada su uplate izvršene u novcu, u Tabelu 3 se unosi uplaćeni iznos, bez obzira na to da li
mu je svrha osnivački ulog, dokapitalizacija ili je plaćen drugom pravnom ili fizičkom licu radi
sticanja akcija, odnosno vlasničkih udela. Osim ovih uplata, u Tabelu 3 se unose i uplate koje
ne povećavaju vlasničku glavnicu, ali se tim uplatama povećava kapital obveznika izveštavanja
kroz, primera radi, povećanje rezervi pravnog lica.

U slučaju nenovčanih ulaganja, u Tabelu 3 se unosi tržišna vrednost uložene imovine, s

tim da se, u nedostatku informacija, može uneti i knjigovodstvena vrednost. Ukoliko se radi
o zameni dužničkog odnosa vlasničkim, u Tabelu 3 se unosi vrednost duga koji se pretvara u
vlasničku glavnicu.
Sve uplate, odnosno povlačenja izražavaju se u SAD dolarima, po zvaničnom srednjem
kursu iz kursne liste NBS, prema datumu valute izvršene uplate, odnosno povlačenja strane
investicije, s tim da se iznos povlačenja unosi sa minusnim predznakom. Pri tom se u Tabelu
3 unosi i podatak o načinu plaćanja, unosom propisane šifre iz Šifarnika načina plaćanja,
datog u Prilogu 2 Uputstva za popunjavanje i dostavljanje Obrasca DI-1. Za portfolio ulaganja
se upisuje šifra plaćanja koje je bilo proporcionalno najviše za konkretnu zemlju.
Podatak o vrsti vlasničkog ulaganja u Tabeli 3 se iskazuje unošenjem propisane šifre iz
Šifarnika vrste vlasničkog ulaganja, osim kod portfolio ulaganja, kada se u Tabelu 3 upisuje
šifra onog vlasničkog ulaganja koje je bilo proporcionalno najviše za konkretnu zemlju.
Podatak o udelu, koji je strani investitor stekao prethodno prikazanom transakcijom u
izveštajnom tromesečju, u vlasničkoj glavnici obveznika izveštavanja se u Tabelu 3 unosi u
procentima, iskazanim s dve decimale, s tim da se ovaj podatak, u slučaju prodaje akcija ili
vlasničkih udela, unosi s negativnim predznakom.
U slučajevima kada strani investitor vrši ulaganje u domaće akcionarsko društvo, u Tabelu
3 se unosi i oznaka hartija od vrednosti, koju dodeljuje Centralni registar hartija od vred-
nosti, a u slučaju kada su stečene, odnosno prodate akcije ili vlasnički udeli na pologu kod ka-
stodi banke ili brokersko-dilerskog društva, unosi se i naziv i matični broj domaćeg staratelja.
Podaci o stanju pozicije kapitala obveznika

izveštavanja na kraju izveštajnog tromesečja
Podaci o stanju pozicije kapitala obveznika izveštavanja na kraju izveštajnog tromesečja
unose se u Tabelu 4 Obrasca DI-1. Ovi podaci se unose izraženi u SAD dolarima, primenom
zvaničnog srednjeg kursa NBS poslednjeg dana izveštajnog perioda. Oznake pozicija kapitala
u ovoj tabeli, radi lakšeg snalaženja, odgovaraju oznakama u Pravilnika o Kontnom okviru
i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl.
glasnik RS”, br. 95/2014 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru).
Podsećamo da izveštavanje u poslovanju sa inostranstvom predstavlja jednu kontinuira-
nu obavezu, koja se periodično izvršava. Ovo je od posebne važnosti kada se radi o obavezi
izveštavanja o stranim direktnim investicijama nerezidenata u zemlji i stranim direktnim in-
vesticijama rezidenata u inostranstvu, s obzirom da obaveza izveštavanja postoji ne samo o
transakcijama koje su izvršene u izveštajnom periodu, već i o stanju direktnih investicija, koje
može biti nepromenjeno u istom periodu.
Stoga se Tabela 4 obavezno popunjava za svako tromesečje, bez obzira na to da li je
bilo promena ili ne. Drugim rečima, pravna lica koja izrađuju bilans stanja i bilans uspeha
na godišnjem nivou, imaju obavezu dostavljanja podataka svih traženih pozicija i za prva tri
tromesečja u godini.
Podaci o isplatama stranim investitorima vlasničkih prihoda,

odnosno dividendi i neraspoređene dobiti iz prethodnih perioda
Podaci o isplatama stranim investitorima vlasničkih prihoda, odnosno dividendi i neras-
poređene dobiti iz prethodnog perioda, a koje su izvršene u tromesečju za koje se izveštava,
unose se u Tabelu 5 Obrasca DI-1.

Podaci se u Tabelu 5 unose izraženi u SAD dolarima, obračunato primenom zvaničnog

srednjeg kursa NBS poslednjeg dana izveštajnog perioda.
Oznake pozicija kapitala u ovoj tabeli, radi lakšeg snalaženja, odgovaraju oznakama u Pra-
vilniku o Kontnom okviru.
U Tabelu 5 se, najpre, unosi Šifra stranog investitora za direktna ulaganja od 10% i
više udela u vlasništvu obveznika izveštavanja, dodeljena prilikom popunjavanja Tabele 1,
odnosno šifra zemlje stranog investitora, u slučaju portfolio ulaganja.
Zatim se unosi i šestocifrena oznaka godine i meseca u kojoj je izglasana, odnosno
isplaćena dividenda, vlasnički prihod ili neraspoređena dobit iz prethodnih perioda,
a koji pripadaju tromesečju za koje se izveštava, i to na isti način kao i kod Tabele 3 ovog
obrasca, pri čemu se za portfolio ulaganja unosi mesec koji preovladava za konkretnu zemlju.
Iznos izglasane dividende ili vlasničkog prihoda se, takođe, unosi u Tabelu 5, uzima-
jući u obzir procenat učešća stranog investitora u vlasništvu obveznika izveštaja u odnosu na
ukupan iznos izglasane dividende ili vlasničkog prihoda. Ovaj iznos se iskazuje u SAD dola-
rima, obračunato po srednjem kursu NBS na dan izglasavanja. Osim izglasane dividende ili
vlasničkog prihoda, u Tabelu 5 se unosi i podatak o stvarno isplaćenoj dividendi ili vlasničkom
prihodu stranom investitoru, iskazan u SAD dolarima obračunatim po srednjem kursu NBS na
dan izglasavanja.
Prethodno navedeno se primenjuje i u slučaju isplate neraspoređene dobiti iz prethodnih
godina.
Podaci o stanju vlasničkih ulaganja obveznika

izveštavanja u drugim domaćim pravnim licima
U Tabelu 6 Obrasca DI-1 unose se i podaci o stanju vlasničkih ulaganja obveznika izve-
štavanja u drugim domaćim pravnim licima. Obaveza popunjavanja tabele postoji samo u
slučaju kada obveznik izveštavanja poseduje vlasništvo u drugom, odnosno drugim do-
maćim pravnim licima, kada, kako je ranije navedeno, takođe postoji obaveza popunjavanja
i prethodno navedene Tabele 2 ovog obrasca.
U Tabelu 6 se unosi knjigovodstvena vrednost finansijske imovine koja proizlazi iz vlasnič-
kih ulaganja obveznika izveštavanja u druga domaća pravna lica. Međutim, ukoliko pravno
lice svoja ulaganja vodi po tržišnoj vrednosti, tada se ista mogu i tako uneti.
Osim zbirne vrednosti vlasničkih udela, odnosno akcija koje obveznik izveštavanja pose-
duje u drugim domaćim pravnim licima, u Tabelu 6 se unosi i zbirna vrednost neraspore-
đene dobiti, odnosno gubitka u drugim domaćim pravnim licima, sve izraženo u SAD
dolarima prema zvaničnom srednjem kursu NBS poslednjeg dana izveštajnog perioda. Pri-
likom unosa ovih podataka potrebno je uzeti u obzir srazmerni deo učešća vlasništva obve-
znika izveštavanja u drugim pravnim licima, te u tabelu uneti podatak o onom delu vrednosti
vlasničkih udela, neraspoređene dobiti ili prenesenog gubitka drugog pravnog lica koji se, po
osnovu udela u vlasništvu, pripisuje obvezniku izveštavanja.
3. DOPUNSKA UPLATA STRANOG OSNIVAČA

Nesporna je činjenica da na domaćem tržištu aktivno posluje veći broj privrednih dru-
štava čiji su osnivači ili suosnivači strana lica, pravna ili fizička, te da postoje situacije kada
privredno društvo, osnovano od stranog lica, posebno u početnom periodu svog poslovanja,
ima potrebu za dodatnim finansijskim sredstvima.

Ne ulazeći u analizu uslova i mogućnosti kreditiranja privrednih društava od strane doma-

ćeg bankarskog sektora, jedan od načina obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava je,
svakako, i pozajmica stranog ulagača, koji je osnivač privrednog društva.
Dopunske uplate stranog osnivača spominju se, upravo, u propisima kojima se uređuje
obaveza izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom po osnovu stranih direktnih investicija u
Republici. Međutim, generalno nedovoljna, nedosledna i kontradiktorna regulativa ovog insti-
tuta, uslova i načina odobravanja ili vraćanja dopunskih uplata, nedoumice po pitanju obaveze
izveštavanja i drugo, uzrokuju određene dileme u praksi, o čemu će biti više reči u nastavku.
Propisi o privrednim društvima

Dopunske uplate osnivača
Ranije važećim Zakonom o preduzećima („Sl. list SRJ”, br. 29/96, 33/96 - ispr., 29/97,
59/98, 74/99, 9/2001 - odluka SUS i 36/2002 i „Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dr. zakon) bila
je propisana mogućnost dopunskih uplata, kada se radilo o društvima sa ograničenom odgo-
vornošću, ali nije sadržao odredbe o pozajmici, odnosno zajmu umesto kapitala, kao što je to
slučaj kod propisa koji su usledili.
Članom 346. ovog zakona bila je propisana mogućnost dopunskih uplata članova društva,
sa napomenom da dopunske uplate ne uvećavaju ulog, niti udeo člana društva, kao ni osnovni
kapital, uz obavezu donošenja odluke skupštine društva ili drugog rukovodećeg organa o po-
trebi dopunskih uplata članova društva. Dopunske uplate članova društva su se mogle vratiti,
u kom slučaju se smatralo da nisu ni bile uplaćene.
Stav ministarstva koje je, u periodu važenja Zakona o preduzećima, bilo nadležno za po-
slove privrede, bio je da stranim licima - ulagačima treba pružiti jednake uslove poslovanja
i privređivanja kao i domaćim ulagačima. S obzirom da je propisima, koji su se odnosili na
domaća pravna i fizička lica, bila predviđena mogućnost pozajmice osnivača, namera zako-
nodavca je bila da ista mogućnost bude pružena i stranim ulagačima - osnivačima domaćih
preduzeća. Upravo stoga, u ranije važeći Zakon o preduzećima bile su unete odredbe kojima
su se regulisale dopunske uplate osnivača.
Dodatni i dopunski ulozi

Stupanjem na snagu Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i
36/2011 - dr. zakon), koji je, u međuvremenu, prestao da važi osim pojedinih odredbi, pre-
stao je da se primenjuje Zakon o preduzećima, pa, samim tim, i odredbe koje su se odnosile na
dopunske uplate osnivača.
Zakon o privrednim društvima nije sadržao odredbe kojima su se uređivale dopunske
uplate osnivača, ali su njime bili propisani:
- dodatni ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću;
- dopunski ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću;
- zajam umesto kapitala člana društva s ograničenom odgovornošću.
Dok su dodatni ulozi, shodno odredbama ovog zakona, bili predmet ugovora članova druš-
tva, kojim se naročito uređivalo poslovanje društva i upravljanje, dotle je odluku o dopunskim
ulozima članova društva donosila skupština društva sa ograničenom odgovornošću.
U pogledu zajma umesto kapitala, tada važećim Zakonom o privrednim društvima bilo je
propisano da član društva s ograničenom odgovornošću koji društvu, u vreme poslovne krize,
ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam, može u stečajnom
postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim
potraživanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Dodatne uplate
Važećim Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011 i
83/2014 - dr. zakon, stupio na snagu 4.6.2011. godine, a primenjuje se od 1.2.2012. godine)
propisano je da osnivačkim aktom ili odlukom skupštine može biti utvrđena obaveza članova
društva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvrše dodatne uplate društvu srazmer-
no visini svog udela u društvu ili u drugačijoj srazmeri.
Dodatnim uplatama se, kako je navedeno u ovom zakonu, ne povećava osnovni ka-
pital društva, a iste mogu biti samo u novcu. Odluku, kojom se utvrđuje obaveza na do-
datne uplate, donosi skupština društva s ograničenom odgovornošću i to jednoglasno,
osim ako je osnivačkim aktom za donošenje te odluke predviđena druga većina.
Dodatne uplate mogu se vratiti članovima društva samo ako nisu neophodne za pokriće
gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva, ali u svakom slučaju ne pre uplate, odno-
sno unosa celokupnog upisanog uloga u društvo.
Zakonom o privrednim društvima propisana je mogućnost i da član društva ili sa nji-
me povezano lice može društvu dati zajam u svako doba, u skladu sa zakonom. U postupku
stečaja, član društva ili sa njim povezano lice koje je društvu dalo zajam, osim lica koja se u
okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova, u delu u kojem taj zajam
nije obezbeđen smatraće se za lice koje je prihvatilo da bude isplaćeno nakon stečajnih po-
verilaca društva, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj. Međutim, ako društvo vrati zajam
članu društva ili sa njime povezanom licu, kao zajmodavcu, u poslednjoj godini pre dana otva-
ranja stečaja nad društvom, to će se smatrati radnjom namernog oštećenja poverilaca podob-
nom za pobijanje u smislu zakona kojim se uređuje stečaj.
Međutim, članom 590. ovog zakona propisano je da, ako osnivačkim aktom društva nije
drugačije određeno, dodatni ulozi u postojećim društvima ugovoreni ili uplaćeni do dana stu-
panja na snagu ovog zakona smatraju se zajmom i na te uloge će se primenjivati odredbe ovog
zakona koje uređuju zajam društvu.
Radi se, dakle, o odredbi koja se primenjuje samo ukoliko osnivačkim aktom društva nije
drugačije određeno, što je veoma bitno kada se radi o ovom obliku finansiranja društva od
strane člana društva.
Pomenuta odredba se odnosi na dodatne uloge u postojećim društvima, koji su ugovoreni
ili uplaćeni do dana stupanja na snagu Zakona o privrednim društvima. Podsećamo da su
dodatni ulozi bili uređeni odredbama ranije važećeg Zakona o privrednim društvima, kojim je
bilo propisano da su dodatni ulozi bili predmet ugovaranja između članova društva, za razliku
od dopunskih uloga, o kojima je odlučivala skupština društva sa ograničenom odgovornošću.
Drugim rečima, dodatni ulozi, ugovoreni ili uplaćeni do dana stupanja na snagu važećeg
Zakona o privrednim društvima, smatraju se zajmom i na te uloge će se primenjivati odredbe
ovog zakona, kojima se uređuje zajam koji je član društva ili sa njime povezano lice odobrio
privrednom društvu.
Primena Zakona o stranim ulaganjima

Zakonom o stranim ulaganjima („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003, „Sl. list SCG”, br.
1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 107/2014 - dr. zakon) uređene su dopunske
uplate, iako samo u delu koji se odnosi na pravo na transfer dobiti i imovine.
U članu 12. stav 1. Zakona o stranim ulaganjima propisano je da:
„Strani ulagač može, slobodno i bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti, transferisati u ino-
stranstvo sva finansijska i druga sredstva u vezi sa stranim ulaganjima, a posebno:
1) dobit ostvarenu po osnovu stranog ulaganja (profit, dividende i dr.);

2) imovinu koja mu pripadne posle prestanka preduzeća sa stranim ulogom, odnosno na osnovu
prestanka ugovora o ulaganju;
3) iznose dobijene od prodaje akcija ili udela sa stranim ulogom;
4) iznose dobijene po osnovu smanjenja osnovnog kapitala preduzeća sa stranim ulogom;
5) dopunske uplate,
6) naknade iz člana 9. ovog zakona.”
Dakle, Zakonom o stranim ulaganjima dozvoljeno je stranim ulagačima da transferišu, u
konvertibilnoj valuti, dopunske uplate, čime se ovaj zakon uskladio sa Zakonom o preduzeći-
ma, koji je bio u primeni u vreme donošenja Zakona o stranim ulaganjima.
Međutim, kao što je prethodno navedeno, sa prestankom primene Zakona o preduzećima
došlo je, pre svega, do terminološke neusklađenosti Zakona o stranim ulaganjima, kojim se
uređuje pravo na retransferisanje dopunske uplate stranog osnivača, sa zakonima koji su ka-
snije uređivali ovaj način finansiranja privrednih društava, odnosno Zakonom o privrednim
društvima („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 36/2011 - dr. zakon), kojim su bili uređeni dodatni
ulozi, dopunski ulozi i zajam umesto kapitala, i Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik
RS”, br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 - dr. zakon), kojim se uređuju dodatne uplate i zajam
članova društva.
Regulativa dopunskih uplata kroz propise o deviznom poslovanju

Članom 2. tačkom (21) stav 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br.
62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) kreditni poslovi sa inostranstvom su defini-
sani kao krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama, pri čemu
kredite odobrava banka ili strana banka.
Stavom 2. ovog člana i ove tačke Zakona propisano je da se kreditnim poslovima sa ino-
stranstvom smatraju i finansijski krediti i zajmovi u devizama koje kreditor, odnosno zajmo-
davac odobrava dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika.
Osim navedenog, pod finansijskim kreditima i zajmovima podrazumevaju se i svi oblici
finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske institucije.
Najzad, finansijskim kreditom se, u smislu člana 2. tačka (21) Zakona, smatra i finansira-
nje trgovine robom ili pružanja usluga u kojoj rezident nije ugovorna strana u poslu, a koje
odobrava banka.
Dopunske uplate osnivača nisu direktno uređene odredbama Zakona, ali se navode u pod-
zakonskim propisima, donetim radi izvršavanja ovog zakona.
Propisi o platnom prometu sa inostranstvom i dopunske uplate

Platni promet sa inostranstvom, koji se obavlja na osnovu Zakona, bliže je uređen odred-
bama:
- Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik
RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010) i
- Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa
120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013 - dalje: uputstvo).
Osnovnom verzijom Uputstva, u Šifarniku osnova naplate, plaćanja i prenosa po tekućim
i kapitalnim transakcijama, u delu u kom su bile propisane šifre osnova transakcije Finan-
sijskog računa - Direktne investicije, bila je propisana i šifra osnova naplate iz inostranstva,
odnosno plaćanja u inostranstvo 560 - uplata stranog kapitala osnivača koja ne povećava
osnovni kapital.

Važećom verzijom Uputstva, odnosno Šifarnikom osnova naplate, plaćanja i prenosa po

tekućim i kapitalnim transakcijama takođe je predviđena šifra osnova naplate iz inostran-
stva, odnosno plaćanja u inostranstvo 560 - uplata stranog kapitala osnivača koja ne povećava
osnovni kapital, dodatno dopunjena sledećim tekstom:
„Uključuje:
- d opunsku uplatu sredstava osnivača koja ne povećava osnovni kapital, odnosno vraćanje do-
punske uplate osnivaču.”
Dakle, podzakonskim propisom, kojim se uređuje platni promet sa inostranstvom, pono-
vo je uveden pojam „dopunske uplate”, što je u skladu sa Zakonom o stranim ulaganjima, pri
čemu, istovremeno, važeći Zakon o privrednim društvima više ne prepoznaje ovaj institut.
Osim toga, propisivanjem ovog osnova priliva i odliva u delu Šifarnika koji je naslovljen
„Finansijski račun - Direktne investicije”, implicira se da se radi o transakcijama po osnovu
direktnog investiranja nerezidenata u Republiku Srbiju, a što je u suprotnosti sa definicijom
kreditnih poslova iz Zakona.
Članom 2. tačkom (17) Zakona direktne investicije su definisane kao ulaganja rezidenta
u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje
poslovima tog pravnog lica, s tim da se pod ulaganjem podrazumeva: osnivanje pravnog lica,
ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija
pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnov-
nom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od
dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od
10%).
Direktnim investicijama se, istina, smatraju i krediti i zajmovi, ali samo ukoliko im je rok
dospeća pet godina ili duži, te ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani
krediti i zajmovi).
Propisi o izveštavanju u poslovanju sa inostranstvom

Izveštavanje Narodne banke Srbije (dalje: NBS) u poslovanju sa inostranstvom vrši se
shodno odredbama:
- Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br.
87/2009) i
- Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Uputstvom je propisano da su rezidenti - obveznici izveštavanja dužni da NBS dostav-
ljaju izveštaje o, između ostalog, stranim direktnim investicijama nerezidenata u zem-
lji. Izveštavanje se vrši dostavljanjem propisanog obrasca, radi čijeg je popunjavanja i do-
stavljanja NBS donela korisničko Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje obrasca DI-1 NBS.
U delu ovog korisničkog Uputstva koji se odnosi na način popunjavanja Tabele 3 - Vlasnič-
ka ulaganja iz inostranstva - novčane i nenovčane transakcije, navedeno je:
„U kolonu 3, Tržišna vrednost akcija, odnosno vlasničkih udela, upisuje se tržišna vrednost
akcija ili vlasničkih udela stečenih ovom transakcijom. Ako su uplate u novcu, unosi se uplaćeni
iznos, bez obzira na to da li mu je svrha osnivački ulog, dokapitalizacija ili je plaćen drugom
pravnom ili fizičkom licu (ili Agenciji za privatizaciju) radi sticanja akcija/vlasničkih udela. Sve
uplate koje povećavaju kapital, ali ne vlasničku glavnicu već npr. rezerve pravnog lica, takođe
se unose u ovu kolonu. Za druge načine sticanja akcija ili vlasničkih udela (stvari, prava i licen-
ce i dr.) unosi se tržišna vrednost uložene imovine (u nedostatku informacija, može se koristiti
knjigovodstvena vrednost). U slučaju zamene dužničkog odnosa vlasničkim (npr. pretvaranje
kredita u vlasnički udeo), unosi se vrednost duga koji se pretvara u vlasničku glavnicu. Uplate,

odnosno povlačenja izražavaju se u SAD dolarima, po zvaničnom srednjem kursu iz kursne liste
Narodne banke Srbije, prema datumu valute izvršene uplate, odnosno povlačenja strane investi-
cije. Iznos povlačenja unosi se s minusnim predznakom.”
Radi popunjavanja Tabele 3 - Vlasnička ulaganja iz inostranstva - novčane i nenovčane
transakcije, na kraju ovog korisničkog uputstva dat je Šifarnik vrste vlasničkog ulaganja, kojim
je šifra 60 propisana za uplatu osnivača koja ne povećava osnovni kapital.
Vraćanje uplate osnivača (dopunske uplate)

koja ne povećava osnovni kapital
Prethodno smo naveli da je Zakonom o privrednim društvima propisano da se, ako osni-
vačkim aktom društva nije drugačije određeno, dodatni ulozi u postojećim društvima ugo-
voreni ili uplaćeni do dana stupanja na snagu ovog zakona smatraju zajmom, te da se na njih
primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju zajam društvu.
U tom smislu, podsećamo da je Agencija za privredne registre svojim saopštenjem upu-
tila na shodnu primenu odredbi Zakona koje uređuju zajam društvu, a kojima je propisana
obaveza registracije odluke o smanjenju kapitala, odnosno, imajući u vidu shodnu primenu,
odluke o vraćanju dodatnih uplata, koja se registruje i objavljuje na internet strani Registra
privrednih subjekata.
Odluka o vraćanju dodatnih uplata mora, radi zaštite poverilaca, biti objavljena na
internet strani Registra privrednih subjekata u trajanju od tri meseca, kako bi eventu-
alnim poveriocima bilo omogućeno da prijave svoja potraživanja.
Kako se dodatne uplate ne registruju u Registru privrednih subjekata, tako nema moguć-
nosti ni da se, po isteku tri meseca objave odluke o vraćanju dodatnih uplata na internet strani
Registra, donese rešenje o smanjenju dodatnih uplata, ali registrator može izdati potvrdu o
tome da je odluka o vraćanju dodatnih uplata bila registrovana i objavljena na internet strani
Registra privrednih subjekata u propisanom trajanju.
Prilikom vraćanja dopunske uplate osnivaču, na nalogu za plaćanje treba navesti
istu šifru osnova kao i prilikom naplate koja je prethodno bila izvršena od stranog osni-
vača. Naime, podsećamo da je Šifarnikom osnova naplate, plaćanja i prenosa po tekućim i ka-
pitalnim transakcijama šifra osnova 560 - uplata stranog kapitala osnivača koja ne povećava
osnovni kapital propisana ne samo kada se radi o prilivu po osnovu dopunske uplate sredsta-
va osnivača koja ne povećava osnovni kapital, već i, kako je navedeno u opisu osnova, kada se
radi o odlivu po osnovu vraćanja dopunske uplate stranom osnivaču.
Kako obaveza prethodne objave odluke o vraćanju dodatnih uplata na internet strani
Agencije za privredne registre nije propisana kao uslov ni Zakonom o stranim ulaganjima, ni
Zakonom o deviznom poslovanju, može se postaviti opravdano pitanje usklađenosti odredbi
Zakona o privrednim društvima, na kojima je bazirano saopštenje Agencije za privredne regi-
stre, sa odredbama propisa kojima se uređuju strana ulaganja i devizno poslovanje, posebno
imajući u vidu da je izmenama Zakona o privrednim društvima u avgustu 2014. godine brisa-
na odredba ovog zakona kojom se uređivao zajam društvu.
Premda se dopunske uplate stranog osnivača, u smislu propisa o deviznom poslovanju,
smatraju transakcijama koje se vrše po osnovu stranih direktnih investicija nerezidenata u
Republici Srbiji, alternativa boljem regulisanju ovog instituta mogla bi biti njegovo prepozna-
vanje kao kreditnog posla sa inostranstvom, odnosno finansijskog zajma koji nerezidentni
osnivač odobrava svom zavisnom, rezidentnom društvu, u smislu propisa o deviznom poslo-
vanju.

U svakom slučaju, prema važećoj regulativi ovih propisa, rezidenti, kojima je nere-
zident - osnivač izvršio dopunsku uplatu koja ne povećava osnovni kapital reziden-
ta, imaju obavezu izveštavanja NBS o ovoj stranoj direktnoj investiciji, u svemu prema
odredbama shodno odredbama Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
i Uputstva. Kako finansiranje kroz dopunske uplate stranog osnivača predstavlja jednostavan
i brz način obezbeđivanja potrebnih sredstava, skopčan sa daleko manjim obavezama i troš-
kovima nego kada se radi o kreditnom zaduživanju kod banaka, obaveza izveštavanja NBS u
smislu pomenute odluke i Uputstva ne bi trebalo da predstavlja veće opterećenje rezidentima.
Dakle, može se zaključiti da institut dopunske uplate sredstava osnivača, kao relikt bivše
regulative koji je inicijalno bio uređen propisima u smislu pozajmice osnivača, zahteva preci-
znije i detaljnije definisanje i regulisanje, na način koji će omogućiti jednoobraznu primenu
i prepoznavanje ove vrste posla, bez obzira na propis koji se ima primeniti u datom slučaju.
4. DIREKTNE INVESTICIJE REZIDENATA U INOSTRANSTVU

Prethodno je navedeno da su direktne investicije rezidenata u inostranstvu jedan od osno-
va izveštavanja NBS, u smislu primene:
- Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br.
- Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Obveznici izveštavanja su rezidenti, pravna i fizička lica koji imaju udeo u vlasništvu
u pravnom licu nerezidentu, a izveštavanje NBS vrši se dostavljanjem Obrasca DI-2, koji
predstavlja tromesečni izveštaj o direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu.
Obrazac DI-2 je u elektronskoj formi i sastoji se od osam listova:
- Zaglavlje - sadrži podatke o obvezniku izveštavanja i izveštajnom periodu;
- Tabela 1 - sadrži podatke o stranim pravnim licima u kojima obveznik izveštavanja poseduje
10% i više udela u vlasništvu;
- Tabela 2 - sadrži podatak o ulaganju stranog pravnog lica, u kome obveznik izveštavanja ima
ulaganja, u drugo strano pravno lice;
- Tabela 3 - sadrži podatak o vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu;
- Tabela 4 - sadrži podatak o stanju vlasničkih ulaganja rezidenata u inostranstvu;
- Tabela 5 - sadrži podatak o izglasavanju i isplatama dividendi, odnosno vlasničkih prihoda
rezidenata;
- Tabela 6 - sadrži podatak o stanju vlasničkih ulaganja obveznika izveštavanja u drugim stra-
nim pravnim licima.
Sa veb sajta NBS može se preuzeti detaljno Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje Obras-
ca DI-2 NBS (aktuelna verzija 1.0 iz avgusta 2011. godine).
Zaglavlje Obrasca DI-2

U zaglavlje Obrasca DI-2 unose se dve vrste podataka:
- podaci o izveštajnom periodu, i
izveštajnog perioda i oznake za godinu izveštajnog perioda.
Oznaka za tromesečje izveštajnog perioda unosi se u rasponu od 1 do 5. Imajući u vidu da
kalendarska godina sadrži četiri tromesečja, raspon oznake za tromesečje od 1 do 5 u vezi je

sa instrukcijom NBS da se konačna verzija Obrasca DI-2 za četvrto tromesečje dostavlja najka-
snije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Dakle, samo kod dostavljanja izveštaja
za četvrto tromesečje, obveznicima izveštavanja propisana su dva roka za dostavljanje:
- privremeni izveštaj o direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu za četvrto trome-
sečje dostavlja se do 10. januara tekuće godine za prethodnu godinu i tom prilikom se u
zaglavlje Obrasca DI-2, kao oznaka za tromesečje izveštajnog perioda, unosi oznaka 4;
- konačni izveštaj o ovim investicijama za četvrto tromesečje dostavlja se do 31. marta tekuće
godine za prethodnu godinu, kada se u zaglavlje Obrasca DI-2, kao oznaka za tromesečje
izveštajnog perioda, unosi oznaka 5.
Podaci o obvezniku izveštavanja obuhvataju:
-n aziv obveznika pravnog ili fizičkog lica i njegov matični broj, s tim što NBS proverava matični
broj pravnog lica, kao obveznika izveštavanja, prema podacima koje je dobila od Agencije za
privredne registre;
- podaci o sedištu obveznika, odnosno ulica i broj, mesto u kom obveznik ima svoje sedište.
Osim ovih podataka, u Obrazac DI2 potrebno je uneti i poštanski broj mesta u kome se nalazi
sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarniku PTT Srbije, kao i matični broj opštine, od-
nosno naselja u kome se nalazi sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarniku Republičkog
zavoda za statistiku. Oba pomenuta šifarnika objavljena su na veb sajtu NBS, koja po prijemu
izveštaja proverava matični broj opštine s podacima iz Šifarnika Republičkog zavoda za sta-
tistiku i, u slučaju neslaganja, o tome obaveštava obveznika izveštavanja;
- podaci o delatnosti obveznika, a koji se, ponovo, proveravaju sa podacima koje je NBS dobila
od Agencije za privredne registre;
- podaci o vrsti subjekta i vrsti ulaganja, koji se ne mogu uneti bez korišćenja dva šifarnika, da-
tih u Prilogu 2 Uputstva za popunjavanje i dostavljanje Obrasca DI-2 NBS, odnosno Šifarnika
vrste subjekata i Šifarnika vrste ulaganja;
- podaci o kontakt osobi obveznika izveštavanja, odnosno ime, prezime, funkcija, telefon i važe-
ća imejl adresa kontakt osobe obveznika izveštavanja;
- podatak o datumu i mestu njegovog popunjavanja.
Podaci o stranim pravnim licima u kojima

obveznik izveštavanja poseduje udeo u vlasništvu
Podaci o stranim pravnim licima u kojima obveznik izveštavanja poseduje 10% i
više udela u vlasništvu unose se u Tabelu 1 Obrasca DI-2.
Dakle, za razliku od izveštavanja o stranim direktnim investicijama, gde se u Tabelu 1
Obrasca DI-1 unose, ne samo podaci o stranim direktnim investicijama u smislu člana 2. tačka
(17) Zakona (10% i više udela), već i o stranim investitorima koji imaju portfolio ulaganja, od-
nosno čije je učešće u kapitalu obveznika izveštavanja manje od 10% udela, u Tabelu 1 Obras-
ca DI-2 unose se podaci koji se odnose isključivo na direktne investicije, u smislu pomenutog
člana i tačke Zakona, odnosno o direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu kojima on
stiče 10% i više udela u nerezidentnom pravnom licu.
U Tabelu 1 se unosi:
- Šifra stranog pravnog lica, pri čemu su u Uputstvu za popunjavanje i dostavljanje Obrasca
DI-2 NBS date šifre od I001 do I010. Dodela šifre je od značaja radi vezivanja transakcija za
određeno strano pravno lice, navedeno u Tabeli 1 ovog obrasca;
-n umerička šifra zemlje u kojoj je obveznik izveštavanja izvršio ulaganje, već prema Šifarniku
zemalja koji je objavljen na veb sajtu NBS;
- podaci stranog pravnog lica u kome udeo od 10% i više ima rezident, i to tačan naziv i sedište
stranog pravnog lica;

- jedna od dvanaest šifara Vrste stranog pravnog lica, datih u Šifarniku vrste stranog pravnog
lica, u Prilogu 1 Uputstva za popunjavanje i dostavljanje Obrasca DI-2 NBS. Ovim uputstvom
date šifre Vrste stranog pravnog lica definisane su prema delatnostima;
-p rocenat udela koji u vlasništvu stranog pravnog lica ima obveznik izveštavanja.
Podaci o ulaganju stranog pravnog lica, u kome

obveznik izveštavanja ima udela, u drugo strano pravno lice
Podaci o posrednim udelima obveznika izveštavanja u drugim stranim pravnim lici-
ma unose se u Tabelu 2 Obrasca DI-2.
- š ifra stranog pravnog lica iz Tabele 1 koje učestvuje u vlasništvu konkretnog stranog pravnog
lica, a iza nje se upisuje redni broj, počevši od broja 1, koji, zapravo, predstavlja oznaku dru-
gog stranog pravnog lica u kome obveznik izveštavanja ima posrednog udela;
-n umerička šifra zemlje u kojoj drugo strano pravno lice ima sedište, prema Šifarniku zemalja
objavljenom na veb sajtu NBS;
- t ačan naziv i sedište drugog stranog pravnog lica u kojem obveznik izveštavanja poseduje in-
direktno vlasništvo;
- podatak o procentu udela koji strano pravno lice iz Tabele 1, u kome obveznik izveštavanja
poseduje neposredno vlasništvo, ostvaruje u svakom drugom stranom pravnom licu iz Tabe-
le 2, a u kome obveznik izveštavanja poseduje posredno vlasništvo.
Podaci o vlasničkim ulaganjima u inostranstvo

Ovi podaci se unose u Tabelu 3 Obrasca DI-2 i obuhvataju kako novčane, tako i ne-
novčane transakcije, ali samo za konkretan, tromesečni izveštajni period.
Prethodno je navedeno da se u Tabelu 1 unosi Šifra stranog pravnog lica koja je značajna
zbog toga što se za nju vezuju transakcije obveznika izveštavanja. Ovu, prethodno dodeljenu
šifru potrebno je uneti i u Tabelu 3.
Nakon toga, u Tabelu 3 se unosi:
- o znaka godine i meseca tromesečja u kom se izveštava o stranom ulaganju, unošenjem šesto-
cifrene oznake;
-p odatak o tržišnoj vrednosti akcija ili vlasničkih udela, stečenih ovim ulaganjem. Ako su upla-
ćeni u novcu, unosi se uplaćeni iznos, bez obzira na to da li mu je svrha osnivački ulog, do-
kapitalizacija ili je plaćen drugom pravnom ili fizičkom licu radi sticanja akcija, odnosno vla-
sničkih udela.
U slučaju povlačenja direktne investicije rezidenta u inostranstvu, odnosno prodaje akcija
ili vlasničkih udela, podatak o tome unosi se u Tabelu 3 sa negativnim predznakom.
Sve uplate ili povlačenja izražavaju se u SAD dolarima, pri čemu se za preračun iznosa ko-
risti zvanični srednji kurs iz kursne liste NBS, prema datumu valute izvršene uplate, odnosno
povlačenja strane investicije.
Korisničko Uputstvo o popunjavanju i dostavljanju Obrasca DI-2 NBS sadrži i vrlo bitnu
napomenu, prema kojoj se, u slučaju zamene dužničkog odnosa vlasničkim (npr. pretvaranje
kredita u vlasnički udeo), u Tabelu 3 ovog obrasca unosi vrednost duga koji se pretvara u
vlasničku glavnicu;
-p odatak o načinu plaćanja akcija ili vlasničkih udela, unosom propisane šifre iz Šifarnika na-
čina plaćanja, datog u Prilogu 2 Uputstva za popunjavanje i dostavljanje Obrasca DI-2 NBS;
-u deo koji je u vlasničkoj glavnici stranog pravnog lica stekao obveznik izveštavanja, realizaci-
jom transakcije u izveštajnom tromesečju. Ovaj podatak se iskazuje u procentima, s tim da
se, u slučaju prodaje akcija ili vlasničkih udela, unosi procenat s negativnim predznakom.

Ukoliko je strano pravno lice, u koje je rezident izvršio direktno ulaganje, organizovano
kao akcionarsko društvo, tada se u Tabelu 3 unosi oznaka hartije od vrednosti, dok se oznaka
i naziv domaćeg staratelja unose samo ako su stečene ili prodate akcije bile na pologu kod
domaće kastodi banke ili brokersko-dilerskog društva.
Stanje vlasničkih ulaganja rezidenata u inostranstvu

Podaci o stanju vlasničkih ulaganja rezidenata u inostranstvu unose se u Tabelu 4 Obrasca
DI-2, iskazani u SAD dolarima, prema zvaničnom srednjem kursu NBS poslednjeg dana izve-
štajnog perioda.
- šifra stranog pravnog lica iz Tabele 1, a, potom, podatak o vrednosti ulaganja, odnosno stanje
direktnih vlasničkih ulaganja obveznika izveštavanja u to strano pravno lice;
- k njigovodstvena vrednost akcija ili vlasničkih udela koje su u vlasništvu obveznika izveštava-
nja, s tim da obveznik izveštavanja ovakva ulaganja može vrednovati prema metodi udela ili
metodi troškova ulaganja.
Ukoliko ih obveznik izveštavanja vrednuje prema metodi udela, tada ova pozicija treba da
uključi i neraspoređenu dobit koja mu se pripisuje po osnovu učešća u vlasništvu.
U drugom slučaju, ako obveznik izveštavanja ovakva ulaganja vrednuje prema metodi
troškova ulaganja, onda ova pozicija uključuje samo vlasnička ulaganja, bez neraspoređene
dobiti koja bi trebalo da mu se pripiše po osnovu učešća u vlasništvu;
Knjigovodstveno stanje neraspoređene dobiti ili gubitka, koji po osnovu udela u vlasništvu
pripadaju obvezniku izveštavanja, iskazuju se u Tabeli 4 samo ukoliko obveznik izveštavanja
svoja ulaganja u inostranstvu vrednuje prema metodi troškova ulaganja. Ove pozicije popu-
njavaju se za sva strana pravna lica koja su navedena u Tabeli 1, na kraju svakog izveštajnog
tromesečja;
- v rednost novostvorene, a neisplaćene dobiti ili gubitka stranih pravnih lica u tom izveštajnom
tromesečju, a koji se po osnovu udela u vlasništvu odnose na obveznika izveštavanja. Drugim
rečima, to je razlika stanja pozicija dobiti u odnosu na prethodno izveštajno tromesečje. U
vezi s tim, podsećamo da izveštavanje u poslovanju sa inostranstvom predstavlja jednu kon-
tinuiranu obavezu, koja se periodično izvršava.
Podaci o izglasavanju i isplatama dividendi,

odnosno vlasničkih prihoda rezidenata
Podaci o izglasavanju i isplatama dividendi, vlasničkih prihoda i neraspoređene dobiti iz
prethodnog perioda rezidentu, izvršenim u tromesečju za koje se izveštava, unose se u Tabelu
5 Obrasca DI-2.
Podaci se u Tabelu 5 unose izraženi u SAD dolarima, obračunato primenom zvaničnog
srednjeg kursa NBS poslednjeg dana izveštajnog perioda.
- š ifra stranog pravnog lica, dodeljena prilikom popunjavanja Tabele 1;
- š estocifrena oznaka godine i meseca u kojoj je izglasana, odnosno isplaćena dividenda, vlasnič-
ki prihod ili neraspoređena dobit iz prethodnih perioda, a koji pripadaju tromesečju za koje
se izveštava;
- i znos izglasane dividende ili vlasničkog prihoda koji se odnose za rezidenta se, takođe, unosi
u Tabelu 5, uzimajući u obzir procenat učešća rezidenta u vlasništvu stranog pravnog lica u
odnosu na ukupan iznos izglasane dividende ili vlasničkog prihoda. Ovaj podatak se iskazuje
u SAD dolarima obračunatim po srednjem kursu NBS na dan izglasavanja;

-p
odatak o stvarno isplaćenoj dividendi ili vlasničkom prihodu obveznika izveštavanja, koji je
iskazan u SAD dolarima obračunatim po srednjem kursu NBS na dan isplate.
Prethodno navedeno se primenjuje i u slučaju isplate neraspoređene dobiti iz prethodnih
godina.
Podaci o stanju vlasničkih ulaganja obveznika

izveštavanja u drugim stranim pravnim licima
U Tabelu 6 Obrasca DI-2 unose se i podaci o stanju vlasničkih ulaganja obveznika izvešta-
vanja u drugim stranim pravnim licima. Obaveza popunjavanja tabele postoji samo u slučaju
kada obveznik izveštavanja poseduje vlasništvo u drugom, odnosno drugim stranim pravnim
licima, kada, kako je navedeno, takođe postoji obaveza popunjavanja i prethodno navedene
Tabele 2 ovog obrasca.
- z bir vlasničkih udela ili akcija obveznika izveštavanja u drugim stranim pravnim licima, a koje
on poseduje po osnovu indirektnog, posrednog vlasništva;
- z bir neraspoređenih dobiti ili gubitaka obveznika izveštavanja u drugim stranim pravnim li-
cima, ali samo onaj deo vrednosti koji se odnosi na neraspoređenu dobit ili preneti gubitak
drugog stranog pravnog lica koji se, po osnovu udela u vlasništvu, pripisuje obvezniku izve-
štavanja.
Pomenuti podaci se unose iskazani u SAD dolarima.
5. PORTFOLIO VLASNIČKA ULAGANJA

REZIDENATA U INOSTRANSTVU
- dalje: Zakon) direktne investicije su definisane kao ulaganja rezidenta u inostranstvu, odno-
sno nerezidenta u Republici, kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu,
odnosno najmanje 10% glasačkih prava.
Međutim, nakon što je uočen rast i portfolio vlasničkih ulaganja, koja su ranije važećim
propisima bila obuhvaćena obavezom izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, ali samo
kao deo izveštaja o direktnim investicijama, došlo se do zaključka da je potrebno razdvojiti ih
od direktnih investicija i analizirati kao poseban aspekt u poslovanju sa inostranstvom.
Stoga je Uputstvom za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa ino-
stranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 87/2009 - dalje: Uputstvo), Narodna banka Srbije (dalje:
NBS) propisala da su obveznici izveštavanja u obavezi da dostavljaju izveštaje po još jednom,
novom osnovu - o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu. Ovi izveštaji se
dostavljaju NBS tromesečno, na propisanom Obrascu PI, najkasnije deset dana posle
isteka izveštajnog perioda, na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs.
Obrazac PI se preuzima u elektronskoj formi sa zvaničnog veb sajta NBS, sa kog se može
preuzeti i korisničko Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje Obrasca DI-1 (aktuelna verzija
1.0 iz avgusta 2011. godine). Obrazac se sastoji od dva lista, odnosno zaglavlja, koje sadr-
ži podatke o izveštajnom tromesečju i o obvezniku izveštavanja, i Tabele stanja i transakcija
portfolio vlasničkih ulaganja rezidenata u inostranstvo.
Obveznici izveštavanja su rezidenti, pravna i fizička lica, koji imaju udeo u vlasniš-
tvu u nerezidentu - pravnom licu do 10%.

Zaglavlje Obrasca PI
U zaglavlje Obrasca PI se unose dve vrste podataka:
Podatak o izveštajnom periodu sastoji se od oznake za tromesečje izveštajnog perioda,
u rasponu od 1 do 4, i oznake za godinu izveštajnog perioda.
Podaci o obvezniku izveštavanja:
- naziv obveznika i njegov matični broj, s tim što NBS proverava matični broj obveznika izvešta-
vanja prema podacima koje je dobila od Agencije za privredne registre;
- sedište obveznika, odnosno ulica i broj, mesto u kom obveznik ima svoje sedište. Osim ovih
podataka, u Obrazac PI potrebno je uneti i poštanski broj mesta u kome se nalazi sedište ob-
veznika izveštavanja, prema Šifarniku PTT Srbije, kao i matični broj opštine, odnosno nase-
lja u kome se nalazi sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarniku Republičkog zavoda za
statistiku. Oba pomenuta šifarnika objavljena su na veb sajtu NBS, koja, po prijemu izveštaja,
proverava matični broj opštine s podacima iz Šifarnika Republičkog zavoda za statistiku i, u
slučaju neslaganja, o tome obaveštava obveznika izveštavanja;
- podatak o vrsti subjekta, odnosno šifra vrste subjekta iz Šifarnika datog u Prilogu 1 Uputstva
za popunjavanje i dostavljanje Obrasca PI;
- podaci o kontakt osobi obveznika izveštavanja, odnosno ime, prezime, funkcija, telefon i va-
žeća i-mejl adresa kontakt osobe obveznika izveštavanja, kao i podatak o datumu i mestu
popunjavanja ovog obrasca.
Tabela stanja i transakcija portfolio vlasničkih ulaganja rezidenata u inostranstvo

U Tabelu stanja i transakcija portfolio vlasničkih ulaganja rezidenata u inostranstvo upi-
suju se podaci o svim stranim pravnim licima u kojima, na kraju izveštajnog tromesečja, obve-
znik izveštavanja poseduje do 10% udela u vlasništvu.
U ovu tabelu se unose sledeći podaci:
-n umerička oznaka zemlje u kojoj je obveznik izveštavanja izvršio portfolio ulaganje, prema
Šifarniku zemalja objavljenom na veb sajtu NBS;
- z birno početno stanje za sva portfolio vlasnička ulaganja rezidenata u inostranstvu za pret-
hodno navedenu zemlju, iskazano u SAD dolarima i preračunato po zvaničnom srednjem kur-
su NBS poslednjeg dana prethodnog tromesečja. Dakle, zbirno početno stanje predstavlja,
zapravo, završno stanje iz prethodnog izveštajnog perioda. Naravno, ukoliko obveznik izve-
štavanja prvi put vrši portfolio ulaganja navedenoj zemlji, tada će početno stanje biti 0, jer u
prethodnom izveštajnom periodu nije ni bilo ulaganja. Dakle početno stanje perioda za koji
se izveštava jednako je završnom stanju prethodnog izveštajnog perioda;
-n eto tržišna vrednost kupovine i prodaje akcija ili vlasničkih udela, iskazana zbirno za zemlju
u kojoj je obveznik izveštavanja izvršio portfolio ulaganje, a do koje je došlo u tromesečju
za koje se izveštava. Pri tom se kupovina akcija ili vlasničkih udela iskazuje kao pozitivna
vrednost, dok se njihova prodaja iskazuje kao negativna vrednost. Neto tržišna vrednost
predstavlja razliku između kupovine i prodaje u izveštajnom periodu, te je tako moguće da
iznos bude iskazan kao pozitivna vrednost, ukoliko je u izveštajnom periodu došlo samo do
kupovine akcija ili udela ili je vrednost kupljenih akcija ili udela bila veća od prodaje u istom
periodu, ali isto tako ova vrednost može biti i negativna, ukoliko je vrednost prodatih akcija
bila veća od kupljenih ili je, primera radi, rezident u izveštajnom periodu zabeležio samo

prodaju akcija, kada se iznos upisuje s minusnim predznakom. U slučaju da nema promena,
ovaj podatak se ne unosi u Tabelu;
-p odatak o promeni cene akcije ili vlasničkih udela, kao zbirni neto efekat promene cene akcija,
odnosno vlasničkih udela do kog je došlo u izveštajnom tromesečju. Promena cene predstav-
lja razliku cene akcije (vlasničkog udela) poslednjeg dana izveštajnog perioda i cene akcije
(vlasničkog udela) poslednjeg dana prethodnog izveštajnog perioda;
- podatak o efektu promene kursa SAD dolara u odnosu na originalnu valutu u kojoj se vode
akcije ili vlasnički udeli s kraja izveštajnog perioda u odnosu na prethodno tromesečje, osim
kada se akcije ili udeli vode u SAD dolarima, kao i podaci o ostalim promenama po tržišnoj
vrednosti do kojih je došlo u toku izveštajnog perioda;
- z birno završno stanje za sva portfolio vlasnička ulaganja rezidenata u inostranstvu za zemlju
u kojoj je obveznik izveštavanja izvršio portfolio ulaganje, iskazano u SAD dolarima obračuna-
tim po zvaničnom srednjem kursu poslednjeg dana izveštajnog perioda.
6. ULAGANJE U DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI

Obveznici izveštavanja o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti su kastodi banke
i brokersko-dilerska društva. Izveštavanje se vrši dostavljanjem Narodnoj banci Srbi-
je (dalje: NBS) Obrasca HOV, koji predstavlja mesečni izveštaj o ulaganju rezidenata u
dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci nerezidenti i ulaganju nerezidenata u
dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti.
Upravo za ovu vrstu izveštaja bitno je podsetiti da je, shodno tački 3. Odluke o izveštava-
nju u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 87/2009), obveznik izveštavanja i
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, koji izveštava o ulaganjima nerezidenata
u akcije i vlasničke udele rezidentnih izdavalaca koji se kotiraju na berzama u zemlji.
Elektronski obrazac HOV sastoji se od sledećih listova:
1) Zaglavlje - sadrži podatke o obvezniku izveštavanja i izveštajnom periodu;
2) Nerezidenti - sadrži podatke o ulaganju nerezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji
su izdavaoci rezidenti;
3) Rezidenti - sadrži podatke o ulaganju rezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji su
izdavaoci nerezidenti;
4) Tabela 1 - sadrži podatke o stanju ulaganja nerezidenata u dužničke hartije od vrednosti
čiji su izdavaoci rezidenti;
5) Tabela 2 - sadrži podatke o stanju ulaganja rezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji
su izdavaoci nerezidenti.
Zaglavlje Obrasca HOV

U zaglavlje Obrasca HOV se unose podaci o izveštajnom periodu i o obvezniku izveštava-
nja.
Podaci o izveštajnom periodu - Obrazac HOV predstavlja mesečni izveštaj, stoga se
oznaka za mesec izveštajnog perioda unosi u rasponu od 1 do 12.
Podaci o obvezniku izveštavanja obuhvataju:
-n aziv obveznika i njegov matični broj - NBS proverava matični broj obveznika izveštavanja
prema podacima koje je dobila od Agencije za privredne registre;
- podaci o adresi obveznika;
žeća imejl adresa kontakt osobe obveznika izveštavanja, kao i podatak o datumu i mestu

Obrazac HOV - nerezidenti

U deo Obrasca HOV pod nazivom Nerezidenti unose se ukupna stanja ulaganja svih nere-
zidentnih klijenata kastodi banke ili brokersko-dilerskih društava izvršenih po osnovu kupo-
vine i prodaje dužničkih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti.
U ovaj deo Obrasca HOV unosi se:
- ukupna nominalna vrednost na koju glase hartije od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti, s tim
što se podatak o naplati kupona ne popunjava. Iznos se upisuje iskazan u SAD dolarima;
-u kupna tržišna vrednost hartija od vrednosti na kraju izveštajnog meseca, obračunata u SAD
dolarima prema zvaničnom srednjem kursu NBS poslednjeg dana izveštajnog perioda, kao i
podatak o vrednosti naplaćenog kupona.
Obrazac HOV - rezidenti

U deo Obrasca HOV pod nazivom Rezidenti unose se ukupna stanja ulaganja svih reziden-
tnih klijenata kastodi banke ili brokersko-dilerskih društava izvršenih po osnovu kupovine i
prodaje dužničkih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci nerezidenti.
Unošenje podataka vrši se po istom principu kao i kada se radi o delu Obrasca HOV pod
nazivom Nerezidenti.
Podaci o stanju ulaganja nerezidenata u dužničke hartije

od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti
U Tabelu 1 Obrasca HOV unose se stanja ulaganja nerezidenata u dužničke hartije od vred-
nosti čiji su izdavaoci rezidenti.
Tako se u ovu tabelu unose oznaka ISIN hartije od vrednosti, numerička šifra zemlje sedi-
šta nerezidenta koji je izvršio ulaganje u hartije od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti, prema
Šifarniku zemalja objavljenom na veb sajtu NBS, nominalna vrednost na koju glasi dužnička
hartija od vrednosti, kao i njena tržišna vrednost na kraju izveštajnog meseca, obračunata po
srednjem kursu NBS poslednjeg dana izveštajnog perioda.
Podaci o stanju ulaganja rezidenata u dužničke hartije

od vrednosti čiji su izdavaoci nerezidenti
U Tabelu 2 Obrasca HOV unose se stanja ulaganja rezidenata u dužničke hartije od vredno-
sti čiji su izdavaoci nerezidenti.
Tako se u ovu tabelu unose oznaka ISIN hartije od vrednosti, numerička šifra zemlje sedi-
šta nerezidenta izdavaoca hartije od vrednosti koju je kupio rezident, prema Šifarniku zemalja
objavljenom na veb sajtu NBS, nominalna vrednost na koju glasi dužnička hartija od vredno-
sti, kao i njena tržišna vrednost na kraju izveštajnog meseca, obračunata po srednjem kursu
NBS poslednjeg dana izveštajnog perioda.
7. IZVEŠTAJ O IZVOĐENJU INVESTICIONIH

(GRAĐEVINSKIH) RADOVA
Obaveza rezidenata da izveštavaju Narodnu banku Srbije (dalje: NBS) po osnovu investici-
onih (građevinskih) radova je propisana:
- Odlukom o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br.
87/2009) i

- Uputstvom za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostran-

stvom („Sl. glasnik RS”, br. 87/2009 - dalje: Uputstvo).
NBS se izveštava kako o izvođenju investicionih (građevinskih) radova koje rezidenti
obavljaju u inostranstvu, tako i o izvođenju investicionih (građevinskih) radova koje nerezi-
denti obavljaju u zemlji. Obveznici izveštavanja su rezidenti koji imaju zaključene ugovore o
izvođenju investicionih radova u inostranstvu (Obrazac A), kao i ugovore o izvođenju investi-
cionih radova nerezidenata u Republici Srbiji (Obrazac B).
Podsećamo da su rezidenti - obveznici izveštavanja, shodno ranije važećim podzakonskim
propisima o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom iz 2007. godine, imali obave-
zu izveštavanja NBS samo kada se radilo o investicionim (građevinskim) radovima koji su se
obavljali u periodu do, okvirno, godinu dana.
Za razliku od toga, važećom regulativom su obuhvaćeni svi investicioni (građevinski) ra-
dovi, bez obzira na vremenski okvir u kom se obavljaju.
Tačkom 2. Uputstva propisano je da obveznici izveštavanja dostavljaju NBS izveštaj o
transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih (građe-
vinskih) radova na propisanom Obrascu GRU.
Obrazac GRU se preuzima u elektronskoj formi sa zvaničnog veb sajta NBS, na kom je
objavljeno i detaljno Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje Obrasca GRU Narodnoj banci
Srbije (aktuelna verzija 1.0 iz avgusta 2011. godine).
Obrazac GRU se sastoji od svega dva lista: zaglavlja, koje sadrži podatke za izveštajno tro-
mesečje, kao i podatke o obvezniku izveštavanja, i tabele, koja sadrži podatke koji se odnose
na realizaciju ugovora po mesecima.
Zaglavlje Obrasca GRU

U zaglavlje Obrasca GRU se, slično kao i kod prethodnih izveštaja, unose dve vrste poda-
taka:
izveštajnog perioda i oznake za godinu izveštajnog perioda, s tim da se oznaka za tromesečje
izveštajnog perioda unosi u rasponu od 1 do 4.
-n aziv obveznika i njegov matični broj, s tim što NBS proverava matični broj obveznika izvešta-
Osim ovih podataka, potrebno je uneti i poštanski broj mesta u kome se nalazi sedište obve-
znika izveštavanja, prema Šifarniku PTT Srbije, kao i matični broj opštine, odnosno naselja u
kome se nalazi sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarniku Republičkog zavoda za sta-
tistiku. Oba pomenuta šifarnika objavljena su na veb sajtu NBS, koja, po prijemu izveštaja,
proverava matični broj opštine s podacima iz Šifarnika Republičkog zavoda za statistiku i, u
slučaju neslaganja, o tome obaveštava obveznika izveštavanja;
-n umerička oznaka države u skladu sa Šifarnikom zemalja objavljenim na sajtu NBS, u slučaju
kada se izveštavanje NBS vrši po osnovu investicionih (građevinskih) radova koje rezidenti
izvode u inostranstvu. U suprotnom, ukoliko se izveštaj odnosi na investicione (građevinske)
radove koje nerezideni izvode u Republici Srbiji, tada je potrebno, u skladu sa Šifarnikom

zemalja, uneti numeričku oznaku države u kojoj je sedište nerezidenta koji izvodi radove u
Republici Srbiji;
- d atum zaključenja ugovora o izvođenju investicionih (građevinskih) radova, kao i ukupna
vrednost zaključenog ugovora, izražena u SAD dolarima po srednjem kursu na poslednji dan
izveštajnog perioda. Imajući u vidu da se ova vrednost upisuje u Obrazac GRU tokom celog
perioda realizacije zaključenog ugovora, na obavezu unosa ovog podatka nije od uticaja okol-
nost da li je ugovor zaključen pre ili tokom izveštajnog perioda.
Zanimljivo je da je u Uputstvu za popunjavanje i dostavljanje Obrasca GRU navedeno da se,
kao jedan od podataka u zaglavlju ovog obrasca, unosi i podatak o broju i godini kontrolnika
pod kojim se ugovor vodi u Knjizi kontrolnika. Radi se, zapravo, o posledici toga da je posled-
nja verzija ovog korisničkog uputstva sačinjena u avgustu 2011. godine, dakle pre izmena
regulative kojima je rezidentima ukinuta obaveza vođenja Knjige kontrolnika. Shodno tome,
ovaj podatak se i ne unosi u Obrazac GRU;
- vrednost po poslednjoj izmeni ugovora, odnosno aneksa, iskazana u SAD dolarima po sred-
njem kursu na poslednji dan izveštajnog perioda, kao i datum zaključenja aneksa ugovora;
-p očetno stanje ugovora na početku izveštajnog perioda, izraženo u SAD dolarima obračunatim
po srednjem kursu na poslednji dan izveštajnog perioda. Upisuje se, zapravo, stanje nerea-
lizovanog ugovora na početku izveštajnog perioda, koje predstavlja razliku između ukupne
vrednosti zaključenog ugovora i vrednosti ugovora realizovanog u periodu pre onog koji je
obuhvaćen izveštajnim periodom;
- detaljni podaci o kontakt osobi obveznika izveštavanja, odnosno ime, prezime, funkcija, te-
lefon i važeća imejl adresa kontakt osobe obveznika izveštavanja, kao i podatak o datumu i
mestu popunjavanja ovog obrasca.
Podaci o realizaciji ugovora po mesecima

U ovaj deo Obrasca GRU unose se vrednosti realizacije ugovora o izvođenju investicionih
(građevinskih) radova u tromesečnom izveštajnom periodu, ali iskazani po pojedinačnim me-
secima.
Važno je napomenuti da se podaci o troškovima, nastalim pri izvođenju investicionih
(građevinskih) radova, iskazuju u trenutku izvršenja (fakturisanja) usluge, a ne u tre-
nutku plaćanja, posebno za svaki mesec tromesečja za koji se Obrazac GRU popunjava.
U ovaj deo Obrasca GRU unosi se:
- vrednost realizovanog ugovora po mesecima u tom izveštajnom periodu. Vrednost se iskazuje
u SAD dolarima, preračunatim po srednjem kursu na poslednji dan izveštajnog perioda;
- v rednost obračunatih neto plata zaposlenim rezidentima, po mesecima izveštajnog perioda,
kao i broj zaposlenih rezidenata. Ovi podaci se unose i za zaposlene nerezidente;
- vrednost kupljenog materijala kako u Republici Srbiji, tako i u inostranstvu, bez obzira da li se
izveštaj odnosi na investicione radove koje rezidenti izvode u inostranstvu ili na investicione
radove koje nerezidenti izvode u Republici Srbiji;
-p odatak o obračunatim porezima kako u zemlji tako i u inostranstvu, kao i podatak o troško-
vima, oba iskazana, podsećamo, po mesecima izveštajnog perioda;
- podaci o fakturisanim troškovima, kao što su razne fakturisane usluge, fakturisani troškovi
proizvođača, troškovi zakupa, potrošnog materijala, troškovi kupovine i servisa osnovnih
sredstava, troškovi za usluge knjigovodstvenih agencija, kao i ostali troškovi. Prethodno smo
naveli da se podaci o troškovima, nastalim pri izvođenju investicionih (građevinskih) rado-
va, iskazuju u trenutku izvršenja (fakturisanja) usluge, a ne u trenutku plaćanja, i to posebno
za svaki mesec tromesečja za koji se Obrazac GRU popunjava.

8. IZVEŠTAJ O STАNJU I PRОMЕTU NА RАČUNIMА RЕZIDЕNАTА

U INОSTRАNSTVU I NА KОNTОKОRЕNTNIM RАČUNIMА
Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu uređeni su:
- Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 -
dalje: Zakon), članom 27. i
- Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na raču-
nu kod banke u inostranstvu („Sl. glasnik RS”, br. 31/2012, 71/2013 i 98/2013 - dalje:
Odluka).
Osnovi za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu mogu se podeliti na dve
grupe:
- osnovi kod kojih se devize na računu kod banke u inostranstvu mogu držati samim ispunje-
njem propisanih uslova, odnosno bez odobrenja Narodne banke Srbije (dalje: NBS), i
- osnovi kod kojih se devize na računu kod banke u inostranstvu mogu držati isključivo na
osnovu propisanog i prethodno pribavljenog odobrenja NBS.
Navedeno je od značaja po pitanju obaveze izveštavanja NBS u poslovanju sa inostran-
stvom. Naime, shodno Odluci o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl.
glasnik RS”, br. 87/2009) i Uputstvu za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u
poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 87/2009) obveznici izveštavanja su is-
ključivo rezidenti koji imaju rešenje o odobrenju držanja deviza u inostranstvu koje je izdala
NBS, kao i oni koji imaju ugovor o kontokorentnom računu. Shodno navedenom, rezidenti koji
devize na računu kod banke u inostranstvu mogu držati samim ispunjenjem propisanih uslo-
va, odnosno bez odobrenja NBS, nemaju obavezu izveštavanja, u smislu pomenutih propisa o
izveštavanju u poslovanju sa inostranstvom.
Izveštavanje se vrši dostavljanjem NBS elektronskog Obrasca RN, koji predstavlja trome-
sečni izveštaj o stanju i prometu na računu u inostranstvu i na kontokorentnom računu. Obra-
zac RN se sastoji od sledećih listova:
1) Zaglavlja - sadrži podatke o obvezniku izveštavanja i izveštajnom periodu;
2) Opisa računa - sadrži podatke o računu koji je odobrila NBS, odnosno kontokorentnom
računu;
3) Tabele - sadrži podatke o prometu na računu u inostranstvu i na kontokorentnom računu;
4) Šifarnik vrste i namene računa.
Dakle, Šifarnik vrste i namene računa je sastavni deo Obrasca RN, za razliku od ostalih
obrazaca za izveštavanje u poslovanju sa inostranstvom, kod kojih su šifarnici, u slučajevima
kada su propisani, sastavni deo korisničkih uputstava za popunjavanje i dostavljanje obrazaca
NBS.
Isto tako, skrećemo pažnju da je, radi popunjavanja Obrasca RN, osim Šifarnika vrste i
namene računa, kao sastavnog dela Obrasca RN, potrebno koristiti još jedan, poseban
Šifarnik osnova transakcije za Obrazac RN, koji je objavljen na veb sajtu NBS.
Sa istog veb sajta može se preuzeti i korisničko Uputstvo za popunjavanje i dostavljanje
Obrasca RN Narodnoj banci Srbije (verzija 1.0 iz avgusta 2011. godine).
Zaglavlje Obrasca RN
U zaglavlje se unose podaci o izveštajnom periodu i podaci o obvezniku izveštavanja.
izveštajnog perioda, koja se unosi u rasponu od 1 do 4, i oznake za godinu izveštajnog perioda.

- naziv obveznika i njegov matični broj, s tim što NBS proverava matični broj obveznika izvešta-
Osim ovih podataka, u Obrazac RN potrebno je uneti i poštanski broj mesta u kome se nalazi
sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarniku PTT Srbije, kao i matični broj opštine, od-
nosno naselja u kome se nalazi sedište obveznika izveštavanja, prema Šifarniku Republičkog
zavoda za statistiku. Oba pomenuta šifarnika objavljena su na veb sajtu NBS, koja, po prijemu
izveštaja, proverava matični broj opštine s podacima iz Šifarnika Republičkog zavoda za sta-
tistiku i, u slučaju neslaganja, o tome obaveštava obveznika izveštavanja;
žeća imejl adresa kontakt osobe obveznika izveštavanja, kao i podatak o datumu i mestu
Opis računa
U ovaj list Obrasca RN unose se svi bitni podaci o računu koji je odobrila NBS, odnosno
kontokorentnom računu. Polja u listu Opis računa Obrasca RN popunjavaju se u zavisnosti od
toga da li se ovaj obrazac dostavlja radi izveštavanja po osnovu držanja deviza na računu kod
banke u inostranstvu ili po osnovu izveštavanja o kontokorentnim računima.
• Kada se Obrazac RN dostavlja NBS radi izveštavanja o stanju i prometu na deviznom
računu u inostranstvu, u listu Opis računa unose se sledeći podaci:
- šifra vrste računa i šifra namene deviznog računa u inostranstvu, propisana Šifarnikom vrste
i namene računa;
- broj i datum rešenja NBS;
- vrednost odobrenog iznosa iz rešenja NBS;
- šifra valute u kojoj je odobren iznos u rešenju NBS, koja se preuzima iz Šifarnika valuta,
objavljenom na veb sajtu ove institucije;
- šifra zemlje u kojoj je otvoren račun, prema rešenju NBS, a shodno Šifarniku zemalja, objav-
ljenom na veb sajtu ove institucije;
- naziv strane banke kod koje je otvoren račun;
- broj računa koji je otvoren kod strane banke;
- datum otvaranja računa;
- vrednost početnog stanja na računu, iskazana u SAD dolarima;
- vrednost krajnjeg stanja na računu izraženu u SAD dolarima;
- datum gašenja računa;
- dodatne informacije, za koje obveznik smatra da su značajne sa stanovišta obaveze izvešta-
vanja.
• Kada se Obrazac RN dostavlja NBS radi izveštavanja o stanju i prometu na kontoko-
rentnom računu, u listu Opis računa unose se sledeći podaci:
- šifra vrste računa i šifra namene deviznog računa u inostranstvu, propisana Šifarnikom vrste
i namene računa;
- naziv i sedište stranog partnera iz ugovora o plaćanju preko kontokorentnog računa;
- šifra zemlje stranog partnera, prema Šifarniku zemalja objavljenom na veb sajtu NBS;
- vrednost početnog stanja na računu, iskazana u SAD dolarima;
- vrednost krajnjeg stanja na računu izraženu u SAD dolarima, s tim što stanje na kraju izve-
štajnog perioda predstavlja početno stanje narednog izveštajnog perioda i ono mora imati
isti iznos;

- datum gašenja računa;

- dodatne informacije, za koje obveznik smatra da su značajne sa stanovišta obaveze izvešta-
vanja.
Aktuelnom verzijom Obrasca RN, odnosno Šifarnikom vrste i namene računa, predviđene
su tri šifre namene kontokorentnih računa, i to: po osnovu saobraćaja (101), po osnovu osigu-
ranja (102) i po ostalim poslovima (103).
Vrednost početnog i krajnjeg stanja kako na deviznom računu kod strane banke, tako i na
kontokorentnom računu, predstavljaju stanje računa na početku i na kraju izveštajnog peri-
oda, s tim što stanje na kraju jednog izveštajnog perioda predstavlja, istovremeno, početno
stanje narednog izveštajnog perioda i tu ne sme biti razlike u iskazanoj vrednosti.
Tabela prometa na računu u inostranstvu i na kontokorentnom računu

U ovaj deo Obrasca RN unosi se ukupan promet na računu za tromesečje za koje se izve-
štava, iskazan u SAD dolarima, odnosno podaci o povećanju i smanjenju sredstava na ovim
računima.
Tako se u Tabelu unosi:
- numerička šifra osnova transakcije za zadatu šifru namene računa koja povećava sredstva na
računu, a koja je data u Šifarniku osnova transakcija za Obrazac RN koji se može preuzeti sa
sajta NBS, kao i podatak numeričkog tipa o povećanju sredstava na računu;
- numerička šifra osnova transakcije za zadatu šifru namene računa koja smanjuje sredstva na
računu, a koja je, takođe, data u pomenutom Šifarniku osnova transakcija za Obrazac RN, kao
i podatak numeričkog tipa o smanjenju sredstava na računu.

USKLAĐIVANJE SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE Priručnik
4. POGLAVLJE
Usklađivanje sa propisima
Evropske unije
1. USKLAĐENOST DOMAĆE REGULATIVE DEVIZNIH

POSLOVA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
S porazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država

članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Sl. glasnik RS - Međuna-
rodni ugovori”, br. 83/2008 - dalje: Sporazum) je međunarodni ugovor koji su 29.4.2008.
godine potpisali Republika Srbija i države članice Evropske unije (dalje: EU). Dve najvažnije
obaveze koje je Republika Srbija preuzela ovim sporazumom su uspostavljanje zone slobodne
trgovine i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravom EU u dogovorenim roko-
vima.
Kada je reč o kretanju kapitala i tekućim transakcijama, sa stanovišta nužnosti usklađi-
vanja domaćeg zakonodavstva kojim se uređuje devizno poslovanje od posebnog značaja su
odredbe čl. 62. do 64. Sporazuma.
U pogledu člana 62. Sporazuma, kojim je propisano da se strane obavezuju da odobre sva
plaćanja i prenose na tekući račun bilansa plaćanja između Zajednice i Srbije u slobodno kon-
vertibilnoj valuti i u skladu s odredbama člana VIII Statuta Međunarodnog monetarnog fonda,
može se reći da su ispunjeni svi zahtevi koji su ovom odredbom postavljeni pred Republiku
Srbiju (dalje: RS).
Obaveze Srbije u odnosu na liberalizaciju kretanja kapitala

u oblasti tržišta nekretnina i kratkoročnog kretanja kapitala
Situacija je nešto drugačija kada se radi o članu 63. Sporazuma, a posebno u odnosu na
obavezu liberalizacije kretanja kapitala u oblasti tržišta nekretnina ili kratkoročnih
kretanja kapitala.
Članom 63. Sporazuma RS je preuzela obavezu da:
• osigura slobodno kretanje kapitala koji se odnosi na direktna ulaganja u privredna
društva, kao i likvidaciju ili povraćaj tih ulaganja i bilo kakve dobiti koja iz njih pro-
izlazi;
• obezbedi slobodno kretanje kapitala koje se tiče:
- kredita za komercijalne transakcije;
- pružanje usluga u kojima učestvuje lice koje ima prebivalište u jednoj od strana;

Priručnik USKLAĐIVANJE SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
- finansijske zajmove i kredite, s rokom dospeća dužim od godinu dana;

• u periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma, postepeno uskladi
svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji
kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima;
• nakon četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma, osigura slobodno kretanje
kapitala koje se odnosi na portfolio investicije i finansijske zajmove i kredite s rokom
dospeća kraćim od godinu dana.
Nezavisno od prethodno navedenog, članom 63. Sporazuma je ugovoreno da strane neće
uvoditi nikakva nova ograničenja koja se odnose na kretanje kapitala i tekuća plaćanja između
lica s prebivalištem u RS, odnosno Zajednici, kao i da neće postojeća rešenja dodatno ograni-
čavati.
Sporazumom je predviđena i mogućnost uvođenja zaštitnih mera i to u izuzetnim
okolnostima, kada kretanje kapitala između Zajednice i RS uzrokuje ili preti da prouzrokuje
ozbiljne teškoće u funkcionisanju politike deviznog kursa ili monetarne politike u Zajednici ili
RS. U tom slučaju, RS, odnosno Zajednica može da preduzme zaštitne mere u pogledu kretanja
kapitala između RS i Zajednice, ali samo ako su takve mere preko potrebne i ne u periodu
dužem od šest meseci.
U svakom slučaju, u toku prve četiri godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma,
kako je to navedeno u članu 64, Zajednica i RS će preduzimati mere koje omogućavaju stva-
ranje potrebnih uslova za dalju postepenu primenu pravila Zajednice o slobodnom kretanju
kapitala, dok će po isteku četiri godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, Savet
za stabilizaciju i pridruživanje utvrditi načine potpune primene pravila Zajednice o kretanju
kapitala u Srbiji.
Stepen usklađenosti domaće regulative

deviznih poslova sa propisima EU
Kako je navedeno, potpisivanjem Sporazuma, RS se obavezala da se uskladi s njegovim
odredbama i da obezbedi njihovu postepenu implementaciju, sve do potpune liberalizacije,
sa ciljem stvaranja uslova za dalju, postepenu implementaciju pravila EU u oblasti slobodnog
kretanja kapitala.
Nesporno je da je kretanje kapitala u RS pre svega uređeno Zakonom o deviznom poslo-
vanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), čije su izmene i
dopune vršene u skladu sa prihvaćenim principom postepene liberalizacije kretanja kapitala,
u zavisnosti od ekonomskih, monetarnih i platnobilansnih pokazatelja. Međutim, osim Zako-
nom, kretanja kapitala su uređena i drugim propisima, kao što su:
- Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. za-
kon i 88/2011),
- Zakon o stranim ulaganjima („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003, „Sl. list SCG”, br. 1/2003
- Ustavna povelja. i „Sl. glasnik RS”, br. 107/2014 - dr. zakon),
- Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011),
- Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 - dr.
zakon),
- Zakon o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 91/2010),
- Zakon o osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005
- dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US, 107/2009, 99/2011,
119/2012 i 116/2013),
- Zakon o investicionim fondovima („Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 51/2009, 31/2011 i
115/2014),

- Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima („Sl. glasnik RS”,

br. 85/2005 i 31/2011),
- Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ”,
br. 29/96 i „Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 - dr. zakon),
- Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i
41/2009),
- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009,
72/2009 i 91/2010) i drugi.
U vezi s implementacijom pravila EU u oblasti slobodnog kretanja kapitala, može se reći da
su domaćom regulativom deviznog poslovanja dugoročna kretanja kapitala liberalizovana u
značajnoj meri, delimično liberalizovani su poslovi s hartijama od vrednosti, kreditni poslovi s
inostranstvom i depozitni poslovi rezidenata, dok su najveća ograničenja prisutna kod kratko-
ročnih kretanja kapitala, kao najrizičnijih po ekonomsku, finansijsku i monetarnu stabilnost.
Značajno liberalizovani su sledeći poslovi:
- direktne investicije rezidenata u inostranstvu i nerezidenata u Republici, kao i plaća-
nja i naplate koje se vrše radi kupovine udela, ali koji se ne smatraju direktnom investicijom;
- ulaganja rezidenata u strane vlasničke hartije od vrednosti, kao i ulaganja nerezide-
nata u domaće vlasničke i dužničke dugoročne hartije od vrednosti;
- poslovi sa standardizovanim finansijskim derivatima kojima se trguje na regulisanom
tržištu i/ili multilateralnoj trgovačkoj platformi u inostranstvu, odnosno u Republici;
- ulaganja rezidenata - društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fon-
dovima mogu ulagati u inostranstvo, te rezidenata - pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica
koja ulaganja u inostrane fondove mogu vršiti posredstvom domaćih investicionih društava
i društava za upravljanje investicionim fondovima, dok nerezidenti mogu slobodno ulagati u
investicione i dobrovoljne penzijske fondove u Republici;
- depozitni poslovi banaka u inostranstvu, kao i depozitni poslovi nerezidenata u Re-
publici;
- rezidenti, osim ogranaka stranih pravnih lica i fizičkih lica, mogu slobodno uzimati od
nerezidenata i odobravati nerezidentima komercijalne kredite i zajmove;
- banke mogu slobodno uzimati od nerezidenata i odobravati nerezidentima finansij-
ske kredite i zajmove u devizama, a finansijske kredite i zajmove u dinarima mogu
uzimati od međunarodnih finansijskih organizacija i razvojnih banaka ili finansijskih
institucija čiji su osnivači strane države, kojima ih može i odobravati;
- rezidenti, osim banaka, mogu slobodno uzimati dugoročne finansijske kredite i za-
jmove u devizama, a kratkoročne kredite i zajmove, s rokom otplate ne kraćim od tri
meseca ukoliko su namenjeni finansiranju poljoprivredne proizvodnje ili finansiranju izvo-
za robe i usluga, dok pod istim uslovima mogu uzimati i finansijske kredite i zajmove u dina-
rima od međunarodnih finansijskih organizacija i razvojnih banaka ili finansijskih institucija
čiji su osnivači strane države;
- rezidenti mogu davati sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostran-
stvom u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz ino-
stranstva, kao i pribavljati sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima, odno-
sno zajmovima koje su odobrili nerezidentima, dok nerezident može bez ograničenja
davati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta - kredito-
ra po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva;
- svi lični i fizički prenosi sredstava do 10.000 evra slobodni su.
Delimično liberalizovani su sledeći poslovi:
- ulaganja rezidenata u dužničke dugoročne hartije od vrednosti;
- poslovi sa finansijskim derivatima kojima se trguje van regulisanog tržišta i/ili multilateral-
ne trgovačke platforme u inostranstvu, odnosno u Republici;

- depozitni poslovi rezidenata - pravnih i fizičkih lica u inostranstvu;

- k ratkoročni finansijski krediti i zajmovi, s rokom otplate dužim od tri meseca, koje rezidenti
mogu uzimati od nerezidenata samo za propisane namene;
- odobravanje nerezidentima finansijskih kredita i zajmova uz ispunjenje propisanih
uslova;
- davanje sredstava obezbeđenja po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u
inostranstvu;
- obavljanje garancijskih poslova od strane rezidenata - pravnih lica, koje je moguće samo
u propisanim slučajevima;
- investiranje i plaćanje po poslovima osiguranja.
Preostala ograničenja u regulativi deviznog poslovanja odnose se na kratkoročna
kretanja kapitala i to u oblasti ulaganja u kratkoročne hartije od vrednosti i uzimanja,
odnosno odobravanja kratkoročnih finansijskih kredita i zajmova koji nisu namenjeni
uvozu robe i usluga, kao kratkoročnih finansijskih kredita i zajmova koji su namenjeni
finansiranju poljoprivrede i izvoza robe i usluga, a čiji je rok otplate kraći od tri meseca.
Dalja liberalizacija u oblasti kretanja kapitala podrazumeva dalje usklađivanje Zakona sa
pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, pre svega u smislu usklađivanja sa odredbama čl. 63.
do 66. Ugovora o funkcionisanju EU i Direktivom Saveta 88/361/EEZ od 24.6.1988. godi-
ne za primenu člana 67. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Pri tom, biće nastavljeno
opredeljenje da se liberalizacija kratkoročnih tokova kapitala vrši postepeno i selektivno u
zavisnosti od ekonomskih, monetarnih i platnobilansnih pokazatelja, jer bi preuranjena li-
beralizacija mogla da ugrozi ostvarivanje održive makroekonomske i finansijske stabilnosti
zemlje u uslovima budžetske i platnobilansne neravnoteže u Republici Srbiji.
Trebalo bi imati u vidu da su obaveze iz Sporazuma preuzete pre izbijanja svetske eko-
nomske krize, koja je bitno uticala na kretanja kapitala, ali i da iskustva zemalja u okruže-
nju pokazuju da preuranjeno liberalizovani kratkoročni tokovi kapitala mogu da dovedu do
značajnih poremećaja. Stoga je za očekivati da će se, u narednom periodu, najpre razmotriti
dalja postepena i umerena liberalizacija kratkoročnih finansijskih zajmova i kredita, potom
kratkoročnih portfolio investicija i poslova sa finansijskim derivatima, dok bi se liberalizacija
depozitnih poslova sprovela nakon procesa liberalizacije kratkoročnih kapitalnih tokova, uz
poštovanje rokova preuzetih potpisivanjem Sporazuma.

2. SLOBODA KRETANJA KAPITALA

U EVROPSKOJ UNIJI
Č etiri osnovne slobode, na kojima je zasnovano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta

Evropske unije (dalje: EU), su sloboda kretanja roba, sloboda kretanja radnika, poslov-
no nastanjivanje i sloboda pružanja usluga, te slobodno kretanje kapitala.
Slobodno kretanje kapitala u EU obezbeđeno je ustanovljavanjem pravnih pravila ko-
ja održavaju najviši mogući stepen slobode tržišta kapitala, kao pretpostavka i garancija
investitorima i preduzećima da mogu slobodno, bez ograničenja, raspolagati svojim ka-
pitalom na različitim finansijskim tržištima država članica. Time se obezbeđuje efikasno
i nediskriminatorsko funkcionisanje evropskog finansijskog tržišta i tržišta finansijskih
usluga kako za fizička, tako i za pravna lica, svima pod jednakim mogućnostima.
Iz bogatog acquis communautaire, odnosno pravnih tekovina EU, za slobodno kretanje
kapitala od posebnog značaja su sledeća dva akta, koja izdvajamo:
- Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (dalje: Ugovor), odnosno čl. 63. do 66. ovog
ugovora koji je potpisan 13.12.2007. godine i
- Direktiva 88/361/EEZ od 24.6.1988. godine za primenu člana 67. Ugovora o osnivanju
Evropske zajednice (dalje: Direktiva).
Slobodno prekogranično kretanje kapitala teži optimalnijem rasporedu međunarodnog
kapitala, nezavisno od domicilnih, lokalnih propisa i uslova. Istovremeno, činjenica je da
kretanje kapitala bitno utiče na platni bilans, devizni kurs i kamatne stope, a time i sve-
ukupno na privredu, te se dinamika liberalizacije kretanja kapitala razlikovala od države
do države. Iz istih razloga, sloboda kretanja kapitala, kao najmlađi od četiri temeljna stuba
funkcionisanja EU, sporije se razvijala i ostvarivala u odnosu na preostale tri slobode.
Ugovorom definisani principi slobode kretanja kapitala

Glavna pitanja, uređena regulativom EU o slobodi kretanja kapitala, su kretanje ka-
pitala, prekogranične transakcije, poslovi osiguranja, poslovi s hartijama od vrednosti i
sprečavanje pranja novca.
• Članom 63. Ugovora propisano je:
„1. U okviru odredaba određenih ovim poglavljem, zabranjena su sva ograničenja kretanja
kapitala među državama članicama, te između država članica i trećih zemalja.
2. U okviru odredaba određenih ovim poglavljem, zabranjena su sva ograničenja u platnom
prometu između država članica, te između država članica i trećih zemalja.”
Kao što se može videti, odredbama Ugovora nije data definicija načela slobode kretanja
kapitala, već se ista garantuje obavezom ukidanja bilo kakvih ograničenja prometa kapita-
la, odnosno zabranom propisivanja istih. Istovremeno, ovu slobodu bi trebalo tumačiti vrlo
široko, u smislu obuhvata svih poslova koji su prethodno, u ovom tekstu, navedeni.
Liberalizacija tekućih plaćanja, te srednjoročnih i dugoročnih kapitalnih poslova u naj-
većem broju dosadašnjih slučajeva nije predstavljala veći rizik po monetarnu i ekonomsku
stabilnost država koje su sprovele ovu liberalizaciju.

Međutim, liberalizacija dugoročnih kapitalnih poslova, a posebno liberalizacija tržišta

nekretnina uslovljena je platnobilansnom, makroekonomskom i monetarnom stabilnošću
jedne države. Naime, dosadašnja iskustva drugih država pokazala su da posledice libera-
lizacije kretanja kapitala bitno zavise od razvijenosti finansijskog sistema, te da, ukoliko
se liberalizacija sprovodi naglo ili u nepovoljnom trenutku, može dovesti, čak, i do uspo-
ravanja ekonomskog rasta. Stoga je svim državama koje su u periodu tranzicije, kao što je
i Republika Srbija, preporučena umerena, fazna liberalizacija kretanja kapitala, koja je do
sada i sprovođena.
• Članom 64. Ugovora su uređena ovlašćenja Evropskog parlamenta i Veća u postupku
odlučivanja i usvajanja mera koje se odnose na kretanje kapitala u treće zemlje ili iz njih.
Ovim članom Ugovora propisano je sledeće:
„1. Odredbe člana 63. ne dovode u pitanje primenu na treće zemlje ograničenja koja postoje
na dan 31. decembra 1993. godine shodno domaćem pravu ili pravu Unije u vezi sa kreta-
njem kapitala u treće zemlje ili iz trećih zemalja što uključuje neposredna ulaganja, kao i
ulaganja u nepokretnosti, osnivanje, pružanje finansijskih usluga ili plasiranje hartija od
vrednosti na tržišta kapitala. U pogledu ograničenja koja postoje shodno domaćem pravu
u Bugarskoj, Estoniji i Mađarskoj, taj datum je 31. decembar 1999. godine.
2. Nastojeći da ostvare cilj slobodnog kretanja kapitala između država članica i trećih ze-
malja, u najvećoj mogućoj meri i ne dovodeći u pitanje druga poglavlja ugovora, Evropski
parlament i Veće, odlučujući u skladu sa redovnim zakonodavnim postupkom, utvrđuju
mere u vezi sa kretanjem kapitala u treće zemlje ili iz trećih zemalja što uključuje nepo-
sredna ulaganja, kao i ulaganja u nepokretnosti, osnivanje, pružanje finansijskih usluga ili
plasiranje hartija od vrednosti na tržišta kapitala.
3. Izuzetno od stava 2, samo Veće može, odlučujući u skladu sa posebnim zakonodavnim po-
stupkom, jednoglasno i nakon savetovanja sa Evropskim parlamentom, utvrditi mere koje
u pravu Unije predstavljaju nazadovanje u pogledu liberalizacije kretanja kapitala u treće
zemlje ili iz trećih zemalja.”
Dakle, u odnosu na kretanje kapitala u treće zemlje ili iz trećih zemalja, Ugovorom je
predviđeno sledeće:
- da na snazi ostaju nacionalne mere ili mere Zajednice u pogledu neposrednih ulaganja,
kao i ulaganja u nepokretnosti, osnivanja, pružanja finansijskih usluga ili plasiranja har-
tija od vrijednosti na tržišta kapitala, a koje su bile na snazi do 31.12.1993. godine, s tim
da je taj datum za Bugarsku, Estoniju i Mađarsku do 31.12.1999. godine;
- da Evropski parlament i Veće, u redovnom zakonodavnom postupku, mogu utvrditi odre-
đene mere u vezi sa kretanjem kapitala u treće zemlje ili iz trećih zemalja, radi ostvarenja
cilja slobodnog kretanja kapitala između država članica i trećih zemalja;
- da samo Veće može, u skladu sa zakonodavnim postupkom, utvrditi mere koje u pravu
Unije predstavljaju nazadovanje u pogledu liberalizacije kretanja kapitala u treće zemlje
ili iz trećih zemalja. Ove mere Veće može doneti isključivo jednoglasno i nakon savetova-
nja sa Evropskim parlamentom.
• Premda koncept slobodnog kretanja kapitala, u smislu odredbi Ugovora, podrazumeva
isključenje bilo kakvih mera opšte zabrane, kao i postupke davanja određenih odobrenja
ili ovlašćenja, članom 65. Ugovora propisano je sledeće:
„1. Odredbe člana 63. ne dovode u pitanje pravo država članica da:
(a) p rimene odgovarajuće odredbe svog poreskog prava kojima se pravi razlika između pore-
skih obveznika koji nisu u istom položaju u pogledu njihovog mesta prebivališta ili mesta
u kome je uložen njihov kapital;

(b) p reduzmu sve neophodne mere da bi sprečile povredu domaćih zakona i drugih propisa,
naročito u oblasti oporezivanja i bonitetnog nadzora finansijskih institucija, ili da utvr-
đuju postupke prijavljivanja kretanja kapitala radi administrativnih ili statističkih infor-
macija, ili da preduzmu mere opravdane razlozima javne politike ili javne bezbednosti.
2. Odredbe ovog poglavlja ne dovode u pitanje primenu ograničenja na pravo osnivanja, koja
su u skladu sa ugovorima.
3. Mere i postupci iz st. 1. i 2. ne smeju biti sredstvo samovoljne diskriminacije niti prikriveno
ograničenje slobode kretanja kapitala i platnog prometa, u smislu člana 63.
4. Ako nema mera predviđenih članom 64. stav 3, Komisija ili, u slučaju da Komisija ne donese
odluku u roku od tri meseca od zahteva odnosne države članice, Veće može doneti odluku
kojom se potvrđuje da su ograničavajuće poreske mere koje je neka država članica utvrdila
prema jednoj ili više trećih zemalja u skladu sa ugovorima, ukoliko su opravdane jednim od
ciljeva Unije i ako su u skladu sa pravilnim funkcionisanjem unutrašnjeg tržišta. Na zahtev
države članice Veće odlučuje jednoglasno.”
Dakle, države članice su slobodne da propisuju pravila kojima regulišu svoje finansijske
odnose sa inostranstvom, uključujući tu i pravo na propisivanje ili preduzimanje mera koje
su neophodne radi zaštite pravnog poretka u odnosu na poreski sistem i kontrolu finansij-
skih ustanova, u smislu utvrđivanja postupaka za odobravanje kapitalnih transakcija koji
mogu biti propisani u cilju statističke evidencije, kao i u slučaju kada su mere opravdane
razlozima javne politike ili javne bezbednosti.
Mogućnost primene nacionalne mere, dakle, može se opravdati samo ako se radi o ne-
diskriminatornoj primeni između domaćih i stranih državljana i postojanju potrebe zaštite
opšteg interesa, uz adekvatnost ostvarenju cilja kojem teži i ograničenje opsega mere nuž-
nošću cilja kojem teži.
• Članom 66. Ugovora, kojim je uređeno ovlašćenje za uvođenje nužno potrebnih mera u
odnosu na treće zemlje, odnosno kada je to neophodno radi zaštite ekonomske i mone-
tarne unije, kao i vreme na koje one mogu biti uvedene, propisano je:
„Ako, u izuzetnim okolnostima, kretanja kapitala u treće zemlje ili iz trećih zemalja pro-
uzrokuju ili prete da će prouzrokovati ozbiljne teškoće u funkcionisanju ekonomske i mone-
tarne unije, Veće može, na predlog Komisije i nakon savetovanja sa Evropskom centralnom
bankom, preduzeti zaštitne mere u odnosu na treće zemlje za period ne duži od šest meseci,
ako su takve mere izričito neophodne.”
Na osnovu citirane odredbe ovog člana Ugovora može se zaključiti da se, najpre, radi
isključivo o merama zaštitnog karaktera, s ciljem očuvanja privredne i monetarne stabil-
nosti, kao i da se može raditi samo o kratkoročnim merama ograničenja kretanja kapitala,
čije trajanje ne sme biti duže od šest meseci.
Direktivom 88/361/EEZ definisani principi

slobode kretanja kapitala
Direktivom su države članice obavezane da ukinu ograničenja kretanja kapitala između
lica sa boravištem u tim državama, odnosno kretanje kapitala na unutrašnjem tržištu EU.
Sastavni deo Direktive je i izuzetno bitan Aneks I, kojim je data klasifikacija tržišta kapitala
prema ekonomskoj prirodi sredstava i obaveza, u nacionalnoj ili u stranoj valuti.
Nomenklaturi kapitalnih transakcija iz Aneksa I, kao sastavnog dela Direktive, u naj-
većem delu odgovara struktura našeg Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”,

br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012), imajući u vidu da su pomenutom nomenklaturom

obuhvaćene sledeće kapitalne transakcije:
1) direktne investicije;
2) ulaganje u nepokretnosti;
3) poslovi sa hartijama od vrednosti kojima se uobičajeno trguje na tržištu kapitala;
4) transakcije sa jedinicama za kolektivno investiranje;
5) poslovi sa hartijama od vrednosti i drugim instrumentima kojima se uobičajeno trguje
na tržištu novca;
6) transakcije po tekućim i depozitnim računima kod finansijskih institucija;
7) krediti povezani s komercijalnim transakcijama ili pružanjem usluga u kojima učestvuju
rezidenti;
8) finansijski zajmovi i krediti;
9) jemstva, druge garancije i prava zaloge;
10) prenosi za izvršenje ugovora o osiguranju;
11) lični prenosi kapitala;
12) unošenje i iznošenje finansijske imovine;
13) ostale kapitalne transakcije.
Klasifikacijom kretanja kapitala, koja je data u nomenklaturi Aneksa I Direktive, nije
iscrpljena lista svih mogućih kapitalnih transakcija.
Članom 3. Direktive je predviđena mogućnost uvođenja zaštitnih mera u odnosu na
kapitalne transakcije, ali ne sve navedene u nomenklaturi Aneksa I Direktive, već samo
u odnosu na kapitalne transakcije navedene u Aneksu II Direktive. Radi se o sledećim
transakcijama:
- poslovi sa hartijama od vrednosti i drugim instrumentima kojima se uobičajeno trguje na
tržištu novca;
- transakcije po tekućim i depozitnim računima kod finansijskih institucija;
- transakcije sa jedinicama za kolektivno investiranje, kada se radi o ulaganjima u hartije
od vrednosti ili instrumente kojima se trguje na tržištu novca;
- kratkoročni finansijski zajmovi i krediti;
- lični prenosi kapitala, kada se radi o pozajmicama;
- unošenje i iznošenje finansijske imovine, kada se radi o hartijama od vrednosti kojima se
trguje na tržištu novca i sredstvima plaćanja;
- ostale kapitalne transakcije, odnosno kratkoročne transakcije koje su slične prethodno
navedenim.
Članom 3. Direktive predviđena su dva slučaja u kojima se mogu uvesti zaštitne
mere:
• slučaj kada obimna kratkoročna kretanja kapitala nametnu ozbiljna opterećenja za devi-
zno tržište i dovedu do ozbiljnih poremećaja u sprovođenju monetarne i devizne politike
određene države članice. Posledice ovih poremećaja se moraju ogledati u značajnom va-
riranju domaće likvidnosti.
U ovom slučaju, uvođenje zaštitnih mera državi članici odobrava Komisija, koja svoju
odluku donosi nakon i na osnovu savetovanja sa Odborom za monetarna pitanja i Odborom
guvernera centralnih banaka. Odlukom Komisije, kojom se državi članici odobrava uvođe-
nje zaštitnih mera, definišu se uslovi i pojedinosti koje se odnose na ove mere;
• slučaj postojanja razloga hitnosti i neophodnosti, te je i postupak njihovog uvođenja
prilagođen ovim uslovima. Naime, kako je ovom odredbom Direktive propisano, država
članica može samostalno da preduzme zaštitne mere u slučaju hitnosti, ako su one neop-

hodne. Dakle, za razliku od prethodnog slučaja kada se zaštitne mere donose na osnovu
odobrenja Komisije, članom 3. stav 2. Direktive propisana je mogućnost da, iz razloga
hitnosti i neophodnosti, država članica samostalno uvodi zaštitne mere.
U ovom slučaju, država članica ima obavezu da o tome obavesti Komisiju i druge države
članice, najkasnije na dan stupanja na snagu tih mera. Komisija će, posle konsultacija sa
Odborom za monetarna pitanja i Odborom guvernera centralnih banaka, doneti jednu od
sledećih odluka, i to da:
- država članica može da nastavi sa primenom uvedenih zaštitnih mera;
- država članica treba da izmeni ili dopuni uvedene zaštitne mere;
- država članica mora da ukine prethodno uvedene zaštitne mere.
Bez obzira na to da li se radi o zaštitnim merama koje se uvode na osnovu odobrenja
Komisije ili o zaštitnim merama koje se uvode iz razloga hitnosti i neophodnosti, njihovo
trajanje, prema članu 3. stav 4. Direktive, ne sme biti duže od šest meseci.
Osim međusobnog savetovanja država članica u vezi sa primenom Direktive, koja se
održavaju unutar Odbora za monetarna pitanja i Odbora guvernera centralnih banaka na
inicijativu Komisije ili bilo koje države članice, članom 8. Direktive propisano je da Odbor
za monetarna pitanja ispituje stanje u vezi sa kretanjem kapitala, koje proizlazi iz primene
Direktive, i o rezultatima tog ispitivanja izveštava Komisiju.

Priručnik MODELI UGOVORA
TREĆI DEO
MODELI UGOVORA
A. FAKTORING

OD STRANE BANKE (SA IZJAVOM DUŽNIKA)
Zaključen u ________________ (mesto), dana ___________ godine, na osnovu Zahteva Prodav-

ca___________________ (naziv i sedište privrednog društva) kao nalogodavca i Odluke Kredit-
nog odbora/Izvršnog odbora banke _______________, br. _____ od __________ godine između
sledećih ugovornih strana:
1. _____________________ (naziv i sedište banke), matični broj _______________, PIB _______________,

koju zastupa Predsednik Izvršnog odbora (dalje: Banka)
2. ________________________ (naziv i sedište privrednog društva), matični broj _____________, PIB

___________________, koga zastupa ____________________ (ime i prezime) (dalje: Prodavac)
Iznos, valuta i dinamika dospeća potraživanja
Član 1
1.1. Ugovorne strane su se sporazumele da Prodavac proda i prenese na Banku svoja po-
traživanja iz poslovanja a koja ima od ____________________ (naziv privrednog društva) (dalje:
Dužnik). Banka se obavezuje da otkupi predmetna potraživanja i to:
Red. Osnov potraživanja Iznos potraživanja Datum dospeća

br. (faktura, ugovor i dr.) (u RSD ili EUR)
1. __________________ ________________ _____________
2. __________________ ________________ _____________
3. __________________ ________________ _____________
Ukupan iznos potraživanja u RSD ili EUR: ____________.

MODELI UGOVORA Priručnik
1.2. Prodavac potvrđuje Banci sledeće:
- da je gore navedena specifikacija potraživanja saopštena Dužniku, te da je ista sačinjena u

skladu sa važećim poreskim i drugim propisima,
- da su predmetna potraživanja punovažna i postojeća, i
- da predmetna potraživanja nisu ustupljena trećim licima.
Naknade i troškovi
Član 2
2.1. Prodavac je obavezan da na ime troškova obrade zahteva a pre isplate ukupnog iznosa
potraživanja umanjenog za obračunatu kamatu iz člana 3. ovog ugovora odnosno pre
isplate diskontovanog iznosa ukupnih potraživanja plati Banci naknadu od RSD _______
(_____ % od ukupnog iznosa potraživanja koja su predmet otkupa).
2.2. Prodavac je u obavezi da na ime administrativnih troškova, a pre isplate ukupnog iznosa
potraživanja umanjenog za obračunatu kamatu iz člana 3. ovog ugovora, odnosno pre
isplate diskontovanog iznosa ukupnih potraživanja Banci plati jednokratnu naknadu
unapred a u iznosu od RSD _______ po svakoj pojedinačnoj fakturi/svakoj pojedinačnoj
specifikaciji računa iz pregleda potraživanja iz tačke 1.1. ovog Ugovora.
2.3. Prodavac se obavezuje da Banci plaća poreze, takse i doprinose koji se na osnovu važećih
propisa obračunavaju na kamate i naknade, kao i troškove na ime aktiviranja instrume-
nata obezbeđenja radi prinudne naplate dospelih obaveza po ovom Ugovoru, deblokade
tekućeg računa, slanja opomene kao i ostale troškove obračunate i predviđene važećim
Pregledom tarifa naknada Banke.
2.4. Prodavac se obavezuje da na zahtev Banke plati i sve ostale naknade i troškove koji mo-
gu nastati u vezi sa otkupom potraživanja, kao i troškove proistekle iz ostvarivanja prava
Banke iz ovog Ugovora, a u slučaju neurednog izmirivanja obaveza (realizacija instrume-
nata obezbeđenja, vođenje sudskog postupka, sudske troškove i takse i drugo).
2.5. Prodavac se obavezuje da snosi sve troškove oko uspostavljanja, aktiviranja i brisanja
hipoteke/ručne zaloge/zaloge hartija od vrednosti prema Banci i Centralnom registru
hartija od vrednosti, troškove procene procenitelja nepokretnosti koji će na zahtev Ban-
ke biti angažovan.
Kamata
Član 3
3.1. Ugovorne strane su saglasne da se ukupni iznos potraživanja iz člana 1. ovog Ugovora
umanji za iznos kamate u visini od RSD __________, obračunate unapred, a na ukupan

iznos potraživanja iz člana 1. ovog Ugovora i to za period od dana isplate do dana

dospeća potraživanja po stopi od _____%.
Isplata otkupljenog potraživanja i naplata potraživanja
Član 4
4.1. Banka se obavezuje da će, posle ispunjenja uslova iz čl. 7, 9. i 10. ovog Ugovora, dana
__________ godine isplatiti Prodavcu na tekući račun br. ________________ koji se vodi kod
Banke iznos od RSD __________, što će predstavljati ukupan iznos otkupljenog potra-
živanja umanjenog za iznos kamate iz člana 3. ovog Ugovora, odnosno diskontovani
iznos ukupnog potraživanja.
Član 5
5.1. Ugovorne strane su saglasne da Prodavac snosi krajnji rizik naplate ukupnog potra-
živanja i ostaje krajnji dužnik do potpune naplate istih, ukoliko Dužnik ne izvrši pla-
ćanje prema Banci u roku, a po osnovu potraživanja koja su predmet ovog Ugovora.
Docnja Prodavca
Član 6
6.1. Prodavac pada u docnju za uplatu ukupnog iznosa potraživanja iz člana 1. ovog Ugo-
vora danom dospeća za plaćanje potraživanja iz specifikacije potraživanja navedene
u članu 1. ovog Ugovora.
6.2. Prodavac u docnji je saglasan da na sva dospela nenaplaćena potraživanja Banka

obračunava i naplaćuje zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj ka-
mati.
6.3. Banka će obračunavati i naplaćivati kamatu na kamatu saglasno članu 400. Zakona o
obligacionim odnosima.
Instrumenti obezbeđenja
Član 7
7.1. Prodavac je saglasan da u cilju obezbeđenja potraživanja Banke po ovom Ugovoru

obezbedi sledeće instrumente obezbeđenja, na način da:
7.1.1. dostavi Banci Ovlašćenje za zaduženje, saglasno Zakonu o platnom prometu,

kojim ovlašćuje banku da radi naplate dospelih novčanih potraživanja koja pro-
ističu iz ovog Ugovora može ispostaviti nalog za naplatu na teret tekućeg računa

Prodavca br. _____________, koji se vodi kod banke ______________, a u korist žiro računa
Banke br. _________________, i istovremeno se odriče prava na povlačenje ili opoziv
datog Ovlašćenja, odnosno na stavljanje prigovora po ovom osnovu;
7.1.2. dostavi Banci _____ (slovima: _________ ) blanko sopstve-nu/nih menic-u/a uredno
overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica. Prodavac ovlašćuje Banku
da predate menice može popuniti sa klauzulom „bez protesta” i podneti na naplatu
do iznosa dospelog potraživanja. Prodavac je saglasan da u cilju naplate menica,
odnosno Ovlašćenja Banka može koristiti sva sredstva sa svih računa Prodavca
otvorenih kod banke ______________;
7.1.3. obezbedi solidarno jemstvo Jemca platca _______________ (naziv, adresa i matični
broj), sa kojim će Banka zaključiti Ugovor o jemstvu i koji je u obavezi da dostavi
Banci __________ (slovima: _________) blanko menic-u/a sa klauzulom „bez protesta”
uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica.
7.2. Prodavac se obavezuje da će obaveštavati Banku o svakoj eventualnoj promeni zakupca,

odnosno neposrednog držaoca nepokretnosti, kao i da će dostavljati Banci sudski overe-
ne izjave ovih lica da su upoznati sa postojećom hipotekom u korist Banke, te svesni svih
posledica u slučaju eventualnog vansudskog izvršenja na predmetnoj nepokretnosti.
7.3. Prodavac se obavezuje da za nepokretnost/robu/opremu/pokretne stvari/ koja/e je/

su predmet zaloge dostavi original polisu osiguranja izdatu od strane osiguravajućeg
društva prihvatljivog za Banku, vinkuliranu u korist Banke, pri čemu:
- polisa osiguranja mora pokrivati uobičajene rizike/uz dodatni osigurani slučaj izlivanja vo-
de iz cevi (za nepokretnost)/uz dodatni osigurani slučaj krađe i loma (za opremu ili robu)
ukoliko navedeni osigurani slučajevi odgovaraju prirodi opreme koja je predmet zaloge;
- period pokrića u polisi osiguranja mora biti najmanje 15 dana duži od roka važnosti ovog
Ugovora, a Prodavac je dužan da Banci dostavi dokaz o plaćenoj premiji osiguranja o roku,
shodno polisi.
7.4. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji bitno umanjuje vrednost predmeta zaloge i Banci
bude isplaćena osigurana suma, Banka može:
- tražiti od Prodavca dodatne instrumente obezbeđenja prihvatljive za Banku ili
- ukoliko Prodavac ne dostavi o roku dodatne instrumente obezbeđenja, Banka će smatrati

sve obaveze dospelim u kom slučaju će se, pod uslovima utvrđenim ovim Ugovorom, napla-
titi iz osigurane sume.
Član 8
8.1. Ukoliko se pre izmirenja svih obaveza po ovom Ugovoru, promene zakonski propisi
koji regulišu instrumente obezbeđenja potraživanja, odnosno ukoliko iz bilo kog ra-
zloga dostavljeni instrumenti obezbeđenja postanu nevažeći ili Banka iskoristi instru-
mente iz prethodnog člana, Prodavac se obavezuje da u roku od 3 (tri) dana dostavi
Banci nove instrumente obezbeđenja.

Obaveze Prodavca
Član 9
9.1. Prodavac se obavezuje da nakon potpisivanja ovog Ugovora Banci dostavi pisanu Izjavu/
saglasnost Dužnika, koju propiše Banka, a u vezi sa prodajom i prenosom potraživanja
iz specifikacije iz člana 1. ovog Ugovora. Banka neće izvršiti isplatu po osnovu otkupa
potraživanja pre prijema i provere autentičnosti podataka iz izjave.
9.2. Prodavac se obavezuje da Banci preda sve isprave koje se odnose na potraživanje iz
člana 1. ovog Ugovora a posebno: fakture, javne carinske isprave, otpremnice i druga
dokumenta za koja proceni da mogu biti od značaja.
9.3. Prodavac odgovara Banci za naplativost potraživanja u ukupnom iznosu iz člana 1. ovog
Ugovora. Ukoliko Banka ne naplati potraživanja u roku dospeća Prodavac se obavezuje
da u roku od 5 (pet) dana od dana dospeća plati Banci iznos potraživanja koji nije napla-
ćen od Dužnika.
Ostale odredbe
Član 10
10.1. Prodavac izjavljuje i potvrđuje sledeće:
10.1.1. da nije u saznanju da postoje okolnosti koje bi mogle imati za posledicu da Duž-
nik postane nesolventan ili koje bi mogle ugroziti naplatu potraživanja iz člana 1.
ovog Ugovora;
10.1.2. da potraživanja koja su predmet ovog Ugovora neće prebijati/kompenzirati sa

bilo kojom drugom obavezom Dužnika prema Prodavcu, kako sadašnjim tako i
budućim potraživanjima koja bi mogla nastati u toku važnosti ovog Ugovora;
10.1.3. da će obavestiti Banku i dostaviti Banci rešenje nadležnog organa o svim statu-
snim promenama Prodavca i Dužnika, o promeni lica ovlašćenog za zastupanje,
o promeni lica ovlašćenog za raspolaganje sredstvima sa tekućeg računa, a koje
nastanu u toku važnosti predmetnog Ugovora i to najkasnije u roku od 3 (tri) da-
na od dana dobijanja rešenja o upisu predmetne promene kod nadležnog organa;
10.1.4. da protiv Prodavca i Dužnika nije pokrenut sudski, arbitražni ili drugi postupak
čiji bi ishod mogao negativno uticati na sposobnost izvršenja obaveza po ovom
Ugovoru;
10.1.5. da Banci odgovara za sve obaveze iz ovog Ugovora celokupnom svojom imo-
vinom;
10.1.6. da je saglasan da Banka može zahtevati naplatu potraživanja po ovom Ugovoru
pre roka dospeća ukoliko redovnim praćenjem poslovanja Prodavca i Dužni-
ka utvrdi da pokazatelji finansijskog poslovanja imaju negativnu tendenciju u
odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Banka odobrila otkup potraživanja;

10.1.7. da je saglasan da Banka može zahtevati naplatu potraživanja po ovom Ugovo-
ru pre roka dospeća ukoliko Banka utvrdi da Prodavac nije postupio u skladu
sa obavezama iz tačke 10.1. ovog Ugovora i/ili da su podaci iz navedene tačke
ovog Ugovora neistinito predstavljeni.
Član 11
11.1. Prodavac je izričito saglasan da Banka može prijaviti Kreditnom birou, organizaci-
onom delu pri Udruženju banaka i drugih finansijskih organizacija Srbije, podatke
o ovom Ugovoru, kao i podatke o eventualnom nepridržavanju ugovorenih odredbi
o otkupu potraživanja, radi njihove obrade, čuvanja, korišćenja i razmene, shodno
Ugovoru o regulisanju međusobnih prava i obaveza po poslovima prikupljanja i ko-
rišćenja podataka o klijentima banaka, koji je Banka zaključila sa Udruženjem bana-
ka Srbije, a u cilju obezbeđivanja uslova za izradu Izveštaja o finansijskom bonitetu
lica korisnika bankarskih usluga kod kojih se javlja kreditni rizik za Banku.
11.2. Prodavac je izričito saglasan da Banka može, u cilju umanjenja kreditnog rizika,
a zbog neizvršenja obaveza Prodavca prema Banci, dospelo potraživanje ustupiti
trećem licu, na način dozvoljen zakonskim odredbama i odlukama Narodne banke
Srbije, te svojim potpisom na kraju ovoga Ugovora daje pismeno odobrenje Banci da
podatke o Prodavcu može saopštiti trećem licu, odnosno svojim potpisom na kraju
ovoga Ugovora oslobađa Banku od obaveze čuvanja bankarske tajne.
Član 12
12.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Prodavac upoznat sa odredbama Opštih

uslova poslovanja Banke i da iste u potpunosti prihvata.
Član 13
13.1. Na sve što ovim Ugovorom nije izričito predviđeno, primenjivaće se važeći zakoni i
drugi propisi koji regulišu ovu materiju, akti poslovne politike Banke i Opšti uslovi
poslovanja Banke.
Član 14
14.1. Ugovorne strane su saglasne da sve eventualne sporove po ovom Ugovoru rešava
Privredni sud u _________________.
Član 15
15.1. Ovaj Ugovor je sačinjen u _____ (__________) istovetn-a/ih primerka, od kojih _____
(__________) primeraka za Prodavca i _____ (__________) primeraka za Banku.

15.2. S vaki primerak ovog Ugovora smatra se originalom.
PRODAVAC BANKA
_______________________ _____________________

***
IZJAVA DUŽNIKA
Ovim izjavljujemo i potvrđujemo da smo upoznati sa namerom Poverioca _______________
(naziv i sedište privrednog društva) da svoje/a potraživanje/a i to:
Red. Osnov potraživanja: broj

iznos potraživanja u RSD Datum dospeća
br. fakture, broj ugovora
1. (navesti podatke) (navesti podatke) (navesti podatke)
2. _______________ ________________ _____________
3. _______________ ________________ _____________
Ukupan iznos potraživanja: _______________,
- proda i prenese na Novog poverioca,
- da između nas kao Dužnika i Poverioca ne postoji dogovor/sporazum koji bi onemogu-
ćavao ili zabranjivao ustupanje, prenos i naplatu predmetnih potraživanja,
- da predmetna potraživanja nisu osporena sa naše strane i da su postojeća,
- da ćemo svoju obavezu izmiriti o roku dospeća plaćanjem u korist Novog poverioca, i
- da smo upoznati i da prihvatamo da, ukoliko Novi poverilac naplati svoja potraživanja
od Poverioca a u skladu sa ugovorom, nakon obaveštenja koje primimo od Novog pove-
rioca, svoju obavezu izmirimo prema Poveriocu.
U __________ dana___________
______________________
(Pečat i potpis Dužnika)



OD STRANE PRIVREDNOG DRUŠTVA
BEZ PRAVA REGRESA
Zaključen u _______________ (mesto), dana __________ godine, na osnovu Zahteva Ustupioca

____________________ (naziv i sedište privrednog društva) između sledećih ugovornih strana:
1. ____________________ (naziv i sedište privrednog društva), matični broj _______________, PIB

_______________, koga zastupa ____________________ (ime, prezime i funkcija ovlašćenog lica)
(dalje: Faktor) i

(dalje: Ustupilac)
Član 1
1.1. Ugovorne strane su se sporazumele da Ustupilac proda i prenese na Faktora svoja po-
traživanja iz poslovanja a koja ima od _______________ (naziv privrednog društva) (dalje:
Dužnik). Faktor se obavezuje da otkupi predmetna potraživanja i to:
Red. Osnov potraživanja Iznos potraživanja

Datum dospeća
1. _______________ _______________ _______________
2. _______________ _______________ _______________
3. _______________ _______________ _______________
Ukupan iznos potraživanja na dan __________ u RSD ili EUR iznosi: __________.
1.2. Ustupilac potvrđuje Faktoru sledeće:

- da je gore navedena specifikacija potraživanja saopštena Dužniku, te da je ista sači-
njena u skladu sa važećim poreskim i drugim propisima,
Naknade i troškovi
Član 2

2.1. Ustupilac je u obavezi da pre isplate ukupnog iznosa potraživanja umanjenog za obra-
čunatu kamatu iz člana 3. ovog ugovora odnosno pre isplate diskontovanog iznosa
ukupnih potraživanja plati Faktoru jednokratnu faktoring naknadu u iznosu od
RSD __________ (_____ % od ukupnog iznosa potraživanja koja su predmet otkupa).
2.2. Ustupilac je u obavezi da pre isplate diskontovanog iznosa ukupnih potraživanja

Faktoru unapred plati trošak obrade fakture fiksno u iznosu od RSD __________ po
svakoj pojedinačnoj fakturi/svakoj pojedinačnoj specifikaciji računa iz pregleda
potraživanja iz tačke 1.1. ovog ugovora.
2.3. Ustupilac se obavezuje da Faktoru plati troškove na ime aktiviranja instrumena-

ta obezbeđenja radi prinudne naplate dospelih obaveza po ovom ugovoru, slanja
opomene/a kao i ostale troškove obračunate i predviđene važećim Pregledom ta-
rifa naknada Faktora.
2.4. Ustupilac se obavezuje da na zahtev Faktora plati i sve ostale naknade i troško-
ve koji mogu nastati u vezi sa otkupom potraživanja, kao i troškove proistekle
iz ostvarivanja prava Faktora iz ovog ugovora, a u slučaju neurednog izmirivanja
obaveza (realizacija instrumenata obezbeđenja, vođenje sudskog postupka, sud-
ske troškove i takse i drugo).
2.5. Ustupilac se obavezuje da snosi sve troškove oko uspostavljanja, aktiviranja i bri-
sanja hipoteke/ručne zaloge/zaloge hartija od vrednosti prema Faktoru i Central-
nom registru hartija od vrednosti, troškove procene procenitelja nepokretnosti
koji će na zahtev Faktora biti angažovan.
Kamata
Član 3
3.1. Ugovorne strane su saglasne da se ukupni iznos potraživanja iz člana 1. ovog ugo-
vora umanji za iznos kamate u visini od RSD/EUR __________, obračunate unapred,
a na ukupan iznos potraživanja iz člana 1. ovog ugovora i to za period od dana
isplate do dana dospeća potraživanja po stopi od _____%.
Član 4
4.1. Faktor se obavezuje da će, posle ispunjenja uslova iz čl. 7, 9. i 10. ovog ugovora,
dana __________ godine isplatiti Ustupiocu na tekući račun br. _______________ koji se
vodi kod _______________ (navesti naziv banke) iznos od RSD __________, što će pred-
stavljati ukupan iznos otkupljenog potraživanja umanjenog za iznos kamate iz čla-
na 3. ovog ugovora, odnosno diskontovani iznos ukupnog potraživanja.

Član 5
5.1. Ugovorne strane su saglasne da Faktor snosi krajnji rizik naplate ukupnog potraživanja
i ostaje krajnji dužnik do potpune naplate istih, ukoliko Dužnik ne izvrši plaćanje prema
Faktoru u roku, a po osnovu potraživanja koja su predmet ovog ugovora.
Docnja Ustupioca
Član 6
6.1. Ustupilac pada u docnju za uplatu ukupnog iznosa potraživanja iz člana 1. ovog ugovora
danom dospeća za plaćanje potraživanja iz specifikacije potraživanja navedene u članu
1. ovog ugovora.
6.2. Ustupilac u docnji je saglasan da na sva dospela nenaplaćena potraživanja Faktor obra-
čunava i naplaćuje zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati.
6.3. Faktor će obračunavati i naplaćivati kamatu na kamatu saglasno članu 400. Zakona o
Član 7
7.1. Ustupilac je saglasan da u cilju obezbeđenja potraživanja Faktora po ovom ugovoru

7.1.1. Faktoru dostavi Ovlašćenje za zaduženje, saglasno Zakonu o platnom prometu,

kojim ovlašćuje Faktora da radi naplate dospelih novčanih potraživanja koja pro-
ističu iz ovog ugovora može ispostaviti nalog za naplatu na teret tekućeg računa
Ustupioca br. _______________, koji se vodi kod _______________ (navesti naziv banke),
a u korist žiro računa Faktora br. _______________, i istovremeno se odriče prava na
povlačenje ili opoziv datog Ovlašćenja, odnosno na stavljanje prigovora po ovom
osnovu;
7.1.2. Faktoru dostavi _____ (slovima: __________) blanko sopstve-nu/nih menic-u/a uredno
overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica. Ustupilac ovlašćuje Faktora
da predate menice može popuniti sa klauzulom „bez protesta” i podneti na naplatu
do iznosa dospelog potraživanja. Ustupilac je saglasan da u cilju naplate menica,
odnosno Ovlašćenja Faktor može koristiti sva sredstva sa svih računa Ustupioca
otvorenih kod _______________ (navesti naziv banke);
7.1.3. obezbedi solidarno jemstvo Jemca platca ____________________ (naziv, adresa i matični
broj), sa kojim će Faktor zaključiti Ugovor o jemstvu i koji je u obavezi da Faktoru

dostavi _____ (slovima: __________) blanko menic-u/a sa klauzulom „bez protesta”

uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica.
7.2. Ustupilac se obavezuje da će obaveštavati Faktora o svakoj eventualnoj promeni zakup-

ca, odnosno neposrednog držaoca nepokretnosti, kao i da će Faktoru dostavljati sudski
overene izjave ovih lica da su upoznati sa postojećom hipotekom u korist Faktora, te
svesni svih posledica u slučaju eventualnog vansudskog izvršenja na predmetnoj nepo-
kretnosti.
7.3. Ustupilac se obavezuje da za nepokretnost/robu/opremu/pokretne stvari/ koja/e je/

su predmet zaloge dostavi original polisu osiguranja izdatu od strane osiguravajućeg
društva prihvatljivog za Faktor, vinkuliranu u korist Faktora, pri čemu:
- polisa osiguranja mora pokrivati uobičajene rizike/uz dodatni osigurani slučaj izlivanja
vode iz cevi (za nepokretnost)/uz dodatni osigurani slučaj krađe i loma (za opremu ili
robu) ukoliko navedeni osigurani slučajevi odgovaraju prirodi opreme koja je predmet
zaloge;
- period pokrića u polisi osiguranja mora biti najmanje 15 dana duži od roka važnosti
ovog ugovora, a Ustupilac je dužan da, shodno polisi, Faktoru dostavi dokaz o izvrše-
nom plaćanju premije osiguranja o roku,
7.4. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji bitno umanjuje vrednost predmeta zaloge i Faktoru
bude isplaćena osigurana suma, Faktor može:
- tražiti od Ustupioca dodatne instrumente obezbeđenja prihvatljive za Faktora ili
- ukoliko Ustupilac ne dostavi o roku dodatne instrumente obezbeđenja, Faktor će sma-

trati sve obaveze dospelim u kom slučaju će se, pod uslovima utvrđenim ovim ugovo-
rom, naplatiti iz osigurane sume.
Član 8
8.1. Ukoliko se pre izmirenja svih obaveza po ovom Ugovoru promene zakonski propisi ko-
ji regulišu instrumente obezbeđenja potraživanja, odnosno ukoliko iz bilo kog razloga
dostavljeni instrumenti obezbeđenja postanu nevažeći ili Faktor iskoristi instrumente
iz prethodnog člana, Ustupilac se obavezuje da u roku od tri dana dostavi Faktoru nove
instrumente obezbeđenja.
Obaveze Ustupioca
Član 9
9.1. Ustupilac se obavezuje da nakon potpisivanja ovog Ugovora Faktoru dostavi pisanu Izja-
vu/saglasnost Dužnika, u svemu prema tekstu koji definiše Faktor, a u vezi sa prodajom i

prenosom potraživanja iz specifikacije iz člana 1. ovog ugovora. Faktor neće izvršiti ispla-
tu po osnovu otkupa potraživanja pre prijema i provere autentičnosti podataka iz izjave.
9.2. Ustupilac se obavezuje da Faktoru preda sve isprave koje se odnose na

potraživanje/a iz člana 1. ovog ugovora a posebno: fakture, javne carinske isprave,
otpremnice i druga dokumenta za koja proceni da mogu biti od značaja.
9.3. Faktor se stara o naplativosti potraživanja u ukupnom iznosu iz člana 1. ovog ugo-
vora. Ukoliko Faktor ne naplati potraživanja u roku dospeća Ustupilac se obave-
zuje da u roku od pet dana od dana dospeća plati Faktoru iznos potraživanja koji
nije naplaćen od Dužnika.
Ostale odredbe
Član 10
10.1. Ustupilac izjavljuje i potvrđuje sledeće:
10.1.1. da nije u saznanju da postoje okolnosti koje bi mogle imati za posledicu da
Dužnik postane nesolventan ili koje bi mogle ugroziti naplatu potraživanja
iz člana 1. ovog ugovora;
10.1.2. da potraživanja koja su predmet ovog Ugovora neće prebijati/kompenzirati

sa bilo kojom drugom obavezom Dužnika prema Ustupiocu, i to kako sadaš-
njim tako i budućim potraživanjima, koja bi mogla nastati u toku važnosti
ovog ugovora;
10.1.3. da će obavestiti Faktora i dostaviti Faktoru rešenje nadležnog organa o

svim statusnim promenama Ustupioca i Dužnika, o promeni lica ovlašće-
nog za zastupanje, o promeni lica ovlašćenog za raspolaganje sredstvima
sa tekućeg računa, a koje nastanu u toku važnosti predmetnog Ugovora i to
najkasnije u roku od tri dana od dana dobijanja rešenja o upisu predmetne
promene kod nadležnog organa;
10.1.4. da protiv Ustupioca i Dužnika nije pokrenut sudski, arbitražni ili drugi po-
stupak čiji bi ishod mogao negativno uticati na sposobnost izvršenja oba-
veza po ovom ugovoru;
10.1.5. da za sve obaveze iz ovog ugovora u odnosu na Faktora odgovara celoku-
pnom svojom imovinom;
10.1.6. da je saglasan da Faktor može zahtevati naplatu potraživanja po ovom ugo-
voru pre roka dospeća ukoliko redovnim praćenjem poslovanja Ustupioca i
Dužnika utvrdi da pokazatelji finansijskog poslovanja imaju negativnu ten-

denciju u odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Faktor doneo odluku o

otkupu potraživanja;
10.1.7. da je saglasan da Faktor može zahtevati naplatu potraživanja po ovom Ugo-
voru pre roka dospeća ukoliko Faktor utvrdi da Ustupilac nije postupio u
skladu sa obavezama iz tačke 10.1. ovog ugovora i/ili da su podaci iz nave-
dene tačke ovog ugovora neistinito predstavljeni.
Član 11
11.1. Ustupilac je izričito saglasan da Faktor može prijaviti Kreditnom birou, organi-
zacionom delu pri Udruženju banaka i drugih finansijskih organizacija Srbije,
podatke o ovom ugovoru, kao i podatke o eventualnom nepridržavanju ugovo-
renih odredbi o otkupu potraživanja, radi njihove obrade, čuvanja, korišćenja i
razmene, shodno Ugovoru o regulisanju međusobnih prava i obaveza po poslo-
vima prikupljanja i korišćenja podataka o klijentima, koji je Faktor zaključio sa
Udruženjem banaka Srbije, a u cilju obezbeđivanja uslova za izradu Izveštaja o
finansijskom bonitetu lica korisnika faktoring usluga, kod kojih se javlja kreditni
rizik za Faktora.
Član 12
12.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Ustupilac upoznat sa odredbama Op-

štih uslova poslovanja Faktora i da iste u potpunosti prihvata.
Član 13
13.1. Na sve što ovim ugovorom nije izričito predviđeno, primenjivaće se važeći zakoni
i drugi propisi koji regulišu ovu materiju, akti poslovne politike Faktora i Opšti
uslovi poslovanja Faktora.
Član 14
14.1. Ugovorne strane su saglasne da sve eventualne sporove po ovom ugovoru rešava
Privredni sud u _______________.
Član 15
15.1. Ovaj ugovor je zaključen na rok od 12 (dvanaest) meseci i njegova važnost presta-
je istekom roka na koji je zaključen. Najkasnije 30 (trideset) dana pre isteka roka
na koji je ugovor zaključen ugovorne strane se mogu dogovoriti o eventualnom
produženju važnosti istog.
15.2. Ovaj ugovor je sačinjen u _____ istovetnih primeraka, od kojih _____ primeraka za
Ustupioca i _____ primeraka za Faktora.

15.3. Svaki primerak ovog ugovora smatra se originalom.
USTUPILAC FAKTOR
_______________ _______________
•••
IZJAVA DUŽNIKA
Ovim izjavljujemo i potvrđujemo da smo upoznati sa namerom Poverioca ____________________

iznos potraživanja u RSD/EUR Datum dospeća
1. _______________ _______________ _______________
2. _______________ _______________ _______________
3. _______________ _______________ _______________
Ukupan iznos potraživanja na dan __________ iznosi RSD/EUR: __________,
- proda i prenese na novog poverioca,
- da između nas kao Dužnika na jednoj i Poverioca na drugoj strani ne postoji dogovor/
sporazum koji bi onemogućavao ili zabranjivao ustupanje, prenos i naplatu predmetnih
potraživanja,
- da predmetna potraživanja nisu osporena sa naše strane i da su ista postojeća,
- da ćemo svoju obavezu izmiriti o roku dospeća plaćanjem u korist novog poverioca, i
- da smo upoznati i da prihvatamo da ćemo, ukoliko novi poverilac naplati svoja potra-
živanja od Dužnika a u skladu sa ugovorom, nakon obaveštenja koje primimo od novog
poverioca, svoju obavezu izmiriti prema Poveriocu.
U _______________ dana __________ godine

_________________________
(Pečat i potpis/potpisi Dužnika)



OD STRANE PRIVREDNOG DRUŠTVA
SA PRAVOM REGRESA

Zaključen u _______________ (mesto), dana __________ godine, na osnovu Zahteva Ustupioca
_______________ (naziv i sedište privrednog društva) između sledećih ugovornih strana:

(dalje: Faktor) i

(dalje: Ustupilac)
Član 1
1.1. Ugovorne strane su se sporazumele da Ustupilac proda i prenese na Faktora svoja po-
traživanja iz poslovanja a koja ima od _______________ (naziv privrednog društva) (dalje:
Dužnik). Faktor se obavezuje da otkupi predmetna potraživanja i to:
Red. Osnov potraživanja Iznos potraživanja

Datum dospeća
1. _______________ _______________ _______________
2. _______________ _______________ _______________
3. _______________ _______________ _______________
Ukupan iznos potraživanja na dan __________ u RSD ili EUR iznosi: __________.
- da je gore navedena specifikacija potraživanja saopštena Dužniku, te da je ista sačinjena

u skladu sa važećim poreskim i drugim propisima,

Naknade i troškovi
Član 2
2.1. Ustupilac je u obavezi da pre isplate ukupnog iznosa potraživanja umanjenog za obra-
čunatu kamatu iz člana 3. ovog ugovora odnosno pre isplate diskontovanog iznosa
ukupnih potraživanja plati Faktoru jednokratnu faktoring naknadu u iznosu od RSD
__________ (_____ % od ukupnog iznosa potraživanja koja su predmet otkupa).
2.2. Ustupilac je u obavezi da pre isplate diskontovanog iznosa ukupnih potraživanja Faktoru
unapred plati trošak obrade fakture u fiksnom iznosu od RSD __________ po svakoj pojedi-
načnoj fakturi/svakoj pojedinačnoj specifikaciji računa iz pregleda potraživanja iz tačke
1.1. ovog ugovora.
2.3. Ustupilac je u obavezi da Faktoru plati troškove na ime aktiviranja instrumenata obezbe-
đenja radi prinudne naplate dospelih obaveza po ovom ugovoru, slanja opomene/a kao
i ostale troškove obračunate i predviđene važećim Pregledom tarifa naknada Faktora.
2.4. Ustupilac se obavezuje da na zahtev Faktora plati i sve ostale naknade i troškove koji
mogu nastati u vezi sa otkupom potraživanja, kao i troškove proistekle iz ostvarivanja
prava Faktora iz ovog ugovora, a u slučaju neurednog izmirivanja obaveza (realizacija
instrumenata obezbeđenja, vođenje sudskog postupka, sudske troškove i takse i drugo).
2.5. Ustupilac se obavezuje da snosi sve troškove oko uspostavljanja, aktiviranja i brisanja
hipoteke/ručne zaloge/zaloge hartija od vrednosti prema Faktoru i Centralnom regi-
stru hartija od vrednosti, troškove procene procenitelja nepokretnosti koji će na zahtev
Faktora biti angažovan.
Kamata
Član 3
3.1. Ugovorne strane su saglasne da se ukupni iznos potraživanja iz člana 1. ovog ugovora
umanji za iznos kamate u visini od RSD/EUR __________, obračunate unapred, a na ukupan
iznos potraživanja iz člana 1. ovog ugovora i to za period od dana isplate do dana dospe-
ća potraživanja po stopi od _____%.
Član 4
4.1. Faktor se obavezuje da će, posle ispunjenja uslova iz čl. 7, 9. i 10. ovog ugovora, da-
na __________ godine isplatiti Ustupiocu na tekući račun br. _______________ koji se vodi kod
_______________ (navesti naziv banke) iznos od RSD __________, što će predstavljati ukupan

iznos otkupljenog potraživanja umanjenog za iznos kamate iz člana 3. ovog ugovora,

odnosno diskontovani iznos ukupnog potraživanja.
Član 5
5.1. Ugovorne strane su saglasne da Ustupilac snosi krajnji rizik naplate ukupnog potra-
živanja i ostaje krajnji dužnik do potpune naplate istih, ukoliko Dužnik ne izvrši pla-
ćanje prema Faktoru u roku, a po osnovu potraživanja koja su predmet ovog ugovora.
Docnja Ustupioca
Član 6
6.1. Ustupilac pada u docnju za uplatu ukupnog iznosa potraživanja iz člana 1. ovog ugo-
vora danom dospeća za plaćanje potraživanja iz specifikacije potraživanja navedene
u članu 1. ovog ugovora.
6.2. Ustupilac u docnji je saglasan da na sva dospela nenaplaćena potraživanja Faktor

obračunava i naplaćuje zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj ka-
mati.
6.3. Faktor će obračunavati i naplaćivati kamatu na kamatu saglasno članu 400. Zakona o
Član 7
7.1. Ustupilac je saglasan da u cilju obezbeđenja potraživanja Faktora po ovom ugovoru

7.1.1. Faktoru dostavi Ovlašćenje za zaduženje, saglasno Zakonu o platnom prometu,

kojim ovlašćuje Faktora da radi naplate dospelih novčanih potraživanja koja
proističu iz ovog ugovora može ispostaviti nalog za naplatu na teret tekućeg
računa Ustupioca br. _______________, koji se vodi kod _______________ (navesti naziv
banke), a u korist žiro računa Faktora br. _______________, i istovremeno se odriče
prava na povlačenje ili opoziv datog Ovlašćenja, odnosno na stavljanje prigovo-
ra po ovom osnovu;
7.1.2. Faktoru dostavi _____ (slovima: _________) blanko sopstve-nu/nih menic-u/a

uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica. Ustupilac ovla-
šćuje Faktora da predate menice može popuniti sa klauzulom „bez protesta” i
podneti na naplatu do iznosa dospelog potraživanja. Ustupilac je saglasan da u

cilju naplate menica, odnosno Ovlašćenja Faktor može koristiti sva sredstva sa
svih računa Ustupioca otvorenih kod _______________ (navesti naziv banke);
7.1.3. obezbedi solidarno jemstvo Jemca platca ____________________ (naziv, adresa i ma-
tični broj), sa kojim će Faktor zaključiti Ugovor o jemstvu i koji je u obavezi da
Faktoru dostavi _____ (slovima: __________) blanko menic-u/a sa klauzulom „bez
protesta” uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica.
7.2. Ustupilac se obavezuje da će obaveštavati Faktora o svakoj eventualnoj promeni za-

kupca, odnosno neposrednog držaoca nepokretnosti, kao i da će Faktoru dostavljati
sudski overene izjave ovih lica da su upoznati sa postojećom hipotekom u korist Fak-
tora, te svesni svih posledica u slučaju eventualnog vansudskog izvršenja na pred-
metnoj nepokretnosti.
7.3. Ustupilac se obavezuje da za nepokretnost/robu/opremu/pokretne stvari/ koja/e

je/su predmet zaloge dostavi original polisu osiguranja izdatu od strane osiguravaju-
ćeg društva prihvatljivog za Faktora, vinkuliranu u korist Faktora, pri čemu:
- polisa osiguranja mora pokrivati uobičajene rizike/uz dodatni osigurani slučaj izli-
vanja vode iz cevi (za nepokretnost)/uz dodatni osigurani slučaj krađe i loma (za
opremu ili robu) ukoliko navedeni osigurani slučajevi odgovaraju prirodi opreme
koja je predmet zaloge;
ovog Ugovora, a Ustupilac je dužan da, shodno polisi, Faktoru dostavi dokaz o izvrše-
nom plaćanju premije osiguranja o roku,
7.4. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji bitno umanjuje vrednost predmeta zaloge i Fak-
toru bude isplaćena osigurana suma, Faktor može:
- ukoliko Ustupilac ne dostavi o roku dodatne instrumente obezbeđenja, Faktor će

smatrati sve obaveze dospelim u kom slučaju će se, pod uslovima utvrđenim ovim
ugovorom, naplatiti iz osigurane sume.
Član 8
8.1. Ukoliko se pre izmirenja svih obaveza po ovom ugovoru promene propisi koji regu-
lišu instrumente obezbeđenja potraživanja, odnosno ukoliko iz bilo kog razloga do-
stavljeni instrumenti obezbeđenja postanu nevažeći ili Faktor iskoristi instrumente
iz prethodnog člana, Ustupilac se obavezuje da u roku od tri dana dostavi Faktoru
nove instrumente obezbeđenja.

Obaveze Ustupioca
Član 9
9.1. Ustupilac se obavezuje da nakon potpisivanja ovog ugovora Faktoru dostavi pisanu
Izjavu/saglasnost Dužnika, u svemu prema tekstu koji definiše Faktor, a u vezi sa pro-
dajom i prenosom potraživanja iz specifikacije iz člana 1. ovog ugovora. Faktor neće
izvršiti isplatu po osnovu otkupa potraživanja pre prijema i provere autentičnosti
podataka iz izjave.
9.2. Ustupilac se obavezuje da Faktoru preda sve isprave koje se odnose na potraživanje/a
iz člana 1. ovog ugovora a posebno: fakture, javne carinske isprave, otpremnice i dru-
ga dokumenta za koja proceni da mogu biti od značaja.
9.3. Ustupilac odgovara Faktoru za naplativost potraživanja u ukupnom iznosu iz člana

1. ovog ugovora. Ukoliko Faktor ne naplati potraživanja u roku dospeća Ustupilac se
obavezuje da u roku od pet dana od dana dospeća plati Faktoru iznos potraživanja
koji nije naplaćen od Dužnika.
Ostale odredbe
Član 10
10.1.1. da nije u saznanju da postoje okolnosti koje bi mogle imati za posledicu da
Dužnik postane nesolventan ili koje bi mogle ugroziti naplatu potraživanja iz
člana 1. ovog ugovora;
10.1.2. da potraživanja koja su predmet ovog ugovora neće prebijati/kompenzirati

sa bilo kojom drugom obavezom Dužnika prema Ustupiocu, i to kako sadaš-
njim tako i budućim potraživanjima, koja bi mogla nastati u toku važnosti ovog
ugovora;
10.1.3. da će obavestiti Faktora i dostaviti Faktoru rešenje nadležnog organa o svim
statusnim promenama Ustupioca i Dužnika, o promeni lica ovlašćenog za za-
stupanje, o promeni lica ovlašćenog za raspolaganje sredstvima sa tekućeg
računa, a koje nastanu u toku važnosti predmetnog Ugovora i to najkasnije u
roku od tri dana od dana dobijanja rešenja o upisu predmetne promene kod
nadležnog organa;
10.1.4. da protiv Ustupioca i Dužnika nije pokrenut sudski, arbitražni ili drugi postu-
pak čiji bi ishod mogao negativno uticati na sposobnost izvršenja obaveza po
ovom ugovoru;
10.1.5. da za sve obaveze iz ovog ugovora u odnosu na Faktora odgovara celokupnom
svojom imovinom;

10.1.6. da je saglasan da Faktor može zahtevati naplatu potraživanja po ovom ugovo-
ru pre roka dospeća ukoliko redovnim praćenjem poslovanja Ustupioca i Duž-
nika utvrdi da pokazatelji finansijskog poslovanja imaju negativnu tendenciju
u odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Faktor doneo odluku o otkupu
potraživanja;
10.1.7. da je saglasan da Faktor može zahtevati naplatu potraživanja po ovom ugovo-
ru pre roka dospeća ukoliko Faktor utvrdi da Ustupilac nije postupio u skladu
sa obavezama iz tačke 10.1. ovog ugovora i/ili da su podaci iz navedene tačke
ovog ugovora neistinito predstavljeni.
Član 11
11.1. Ustupilac je izričito saglasan da Faktor može prijaviti Kreditnom birou, organizaci-
onom delu pri Udruženju banaka i drugih finansijskih organizacija Srbije, podatke
o ovom ugovoru, kao i podatke o eventualnom nepridržavanju ugovorenih odredbi
o otkupu potraživanja, radi njihove obrade, čuvanja, korišćenja i razmene, shod-
no Ugovoru o regulisanju međusobnih prava i obaveza po poslovima prikupljanja
i korišćenja podataka o klijentima, koji je Faktor zaključio sa Udruženjem banaka
Srbije, a u cilju obezbeđivanja uslova za izradu Izveštaja o finansijskom bonitetu lica
korisnika faktoring usluga, kod kojih se javlja kreditni rizik za Faktora.
Član 12
12.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Ustupilac upoznat sa odredbama Opštih

uslova poslovanja Faktora i da iste u potpunosti prihvata.
Član 13
13.1. Na sve što ovim ugovorom nije izričito predviđeno, primenjivaće se važeći zakoni i
drugi propisi koji regulišu ovu materiju, akti poslovne politike Faktora i Opšti uslovi
poslovanja Faktora.
Član 14
Privredni sud u ________________.
Član 15
15.1. Ovaj ugovor je zaključen na rok od 12 (dvanaest) meseci i njegova važnost prestaje
istekom roka na koji je zaključen. Najkasnije 30 (trideset) dana pre isteka roka na
koji je ugovor zaključen ugovorne strane se mogu dogovoriti o eventualnom produ-
ženju važnosti.

15.2. Ovaj ugovor je sačinjen u _____ istovetnih primeraka, od kojih _____ primeraka za
Ustupioca i _____ primeraka za Faktora.
15.3. S vaki primerak ovog ugovora smatra se originalom.

USTUPILAC FAKTOR
_______________ _______________

•••
IZJAVA DUŽNIKA
Ovim izjavljujemo i potvrđujemo da smo upoznati sa namerom Poverioca _______________

iznos potraživanja u RSD/EUR Datum dospeća
1. _______________ _______________ _______________
2. _______________ _______________ _______________
3. _______________ _______________ _______________
Ukupan iznos potraživanja na dan __________ iznosi RSD/EUR: _______________,
- proda i prenese na Novog poverioca,
- da između nas kao Dužnika na jednoj i Poverioca na drugoj strani ne postoji dogovor/
sporazum koji bi onemogućavao ili zabranjivao ustupanje, prenos i naplatu predmetnih
potraživanja,
- da predmetna potraživanja nisu osporena sa naše strane i da su ista postojeća,
- da ćemo svoju obavezu izmiriti o roku dospeća plaćanjem u korist Novog poverioca, i
- da smo upoznati i da prihvatamo da ćemo, ukoliko Novi poverilac naplati svoja potra-
živanja od Dužnika a u skladu sa ugovorom, nakon obaveštenja koje primimo od Novog
poverioca, svoju obavezu izmiriti prema Poveriocu.
U _______________ dana __________ godine

_____________________
(Pečat i potpis/potpisi Dužnika)


UGOVOR O DOBAVLJAČKOM (OBRNUTOM) FAKTORINGU

Zaključen u _______________ (mesto), dana _______________ godine, na osnovu Zahteva _______________
(naziv i sedište privrednog društva) kao Ustupioca između sledećih ugovornih strana:
1. _______________ (naziv i sedište ustupioca), matični broj _______________, PIB _______________, koga
zastupa _______________ (ime i prezime, funkcija ovlašćenog lica) (dalje: Ustupilac) i
2. _______________ (naziv i sedište faktora), matični broj _______________, PIB _______________, koga
zastupa _______________ (ime i prezime, funkcija ovlašćenog lica) (dalje: Faktor)
Iznos, valuta i dinamika dospeća obaveza
Član 1
1.1. Ugovorne strane su se sporazumele da Ustupilac prenese na Faktora svoje obaveze pla-
ćanja iz poslovanja a koje ima u odnosu na _____________________ (naziv privrednog društva)
(dalje: Dobavljač - Poverilac). Faktor se obavezuje da otkupi/preuzme predmetne oba-
veze i to:
Red. Osnov obaveze Iznos obaveze

Datum dospeća
1. __________________ ________________ _____________
2. __________________ ________________ _____________
3. __________________ ________________ _____________
Ukupan iznos obaveza na dan _______________ godine (naznačiti datum) iznosi u RSD ili EUR:
_______________.
- da je gore navedena specifikacija obaveza saopštena Dobavljaču - Poveriocu, te da je ista

sačinjena u skladu sa važećim poreskim i drugim propisima,
- da su predmetne obaveze punovažne i postojeće, i
- da predmetne obaveze nisu ustupljene trećim licima.
Naknade i troškovi
Član 2
2.1. Ustupilac se obavezuje da u roku od 3 (tri) radna dana od datuma potpisivanja Ugo-
vora dostavi Faktoru Zahtev za dobavljački (obrnuti) faktoring, kao i IOS - Izvod otvo-

renih stavki sačinjen najkasnije 2 (dva) dana pre potpisivanja predmetnog Ugovora i
uredno potpisan od strane Dobavljača - poverioca.
2.2. Ustupilac se obavezuje da u roku od 60 (šezdeset) dana od datuma zaključenja Ugo-

vora izvrši obavezu plaćanja 100% nominalne vrednosti Ugovora uvećanu za troško-
ve angažovanja Faktora, u svemu prema Ugovoru i Fakturi koju će ispostaviti Faktor.
2.3. Ustupilac se obavezuje da plati sve troškove na ime aktiviranja instrumenata obezbe-
đenja radi prinudne naplate dospelih obaveza po ovom Ugovoru.
2.4. Ustupilac se obavezuje da na zahtev Faktora plati i sve ostale naknade i troškove koji
mogu nastati u vezi sa otkupom obaveza plaćanja, kao i troškove proistekle iz ostva-
rivanja prava Faktora iz ovog Ugovora, a u slučaju neurednog izmirivanja obaveza
(realizacija instrumenata obezbeđenja, vođenje sudskog postupka, sudski troškovi
i takse i drugo).
2.5. Ustupilac se obavezuje da snosi sve troškove oko uspostavljanja, aktiviranja i brisa-
nja hipoteke/ručne zaloge/zaloge hartija od vrednosti prema Faktoru i Centralnom
registru hartija od vrednosti, troškove procene procenitelja nepokretnosti koji će na
zahtev Faktora biti angažovan.
Isplata preuzetih obaveza
Član 3
3.1. Faktor se obavezuje da će najkasnije 3 (tri) dana, posle ispunjenja uslova iz čl. 7, 9. i
10. ovog Ugovora od strane Ustupioca, izvršiti obavezu u odnosu na Dobavljača - po-
verioca uplatom na račun br. ________________ koji se vodi kod ___________ (navesti naziv
poslovne banke) a u iznosu od RSD __________, što će predstavljati 100% vrednost ugo-
vora o preuzimanju.
Član 4
4.1. Ugovorne strane su saglasne da Ustupilac snosi krajnji rizik izmirenja obaveze plaća-
nja ukupnog potraživanja i ostaje krajnji ustupilac do konačnog plaćanja u odnosu na
Faktora, a po osnovu potraživanja koja su predmet ovog Ugovora.
Docnja Ustupioca
Član 5
5.1. Ustupilac pada u docnju u odnosu na Faktora ukoliko blagovremeno ne izmiri obave-
zu plaćanja 100% nominalne vrednosti Ugovorom definisanih obaveza plaćanja, koje
je shodno Ugovoru Faktor izmirio plaćanjem u korist Dobavljača - poverioca.

5.2. Ustupilac u docnji je saglasan da na sve dospele obaveze plaćanja Faktor obračunava
i naplaćuje zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati.
5.3. Faktor će obračunavati i naplaćivati kamatu obračunatu primenom proporcionalne

metode u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Član 6
6.1. Ustupilac je saglasan da u cilju obezbeđenja potraživanja Faktora po ovom Ugovoru

obezbedi sledeće instrumente obezbeđenja i to:
6.1.1. Faktoru dostavi Ovlašćenje za zaduženje (dalje: Ovlašćenje), saglasno Zakonu

o platnom prometu, kojim ovlašćuje Faktora da radi naplate dospelih novčanih
potraživanja koja proističu iz ovog Ugovora može ispostaviti nalog za naplatu na
teret tekućeg računa Ustupioca br. _______________, koji se vodi kod _______________
(navesti naziv banke) a u korist tekućeg računa Faktora br. _______________, koji
se vodi kod _______________(navesti naziv banke) i istovremeno se odriče prava
na povlačenje ili opoziv datog Ovlašćenja, odnosno na stavljanje prigovora po
ovom osnovu;
6.1.2. Faktoru dostavi _____ (slovima: _______________) blanko sopstve-nu/nih menic-u/a

uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica. Ustupilac ovla-
šćuje Faktora da predate menice može popuniti sa klauzulom „bez protesta” i
podneti na naplatu do iznosa dospelog potraživanja. Ustupilac je saglasan da
u cilju naplate menica, odnosno Ovlašćenja Faktor može koristiti sva sredstva
sa svih računa Ustupioca otvorenih kod banke _______________(navesti pun naziv
banke);
6.1.3. obezbedi solidarno jemstvo Jemca platca _______________(naziv, adresa i matični

broj), sa kojim će Faktor zaključiti Ugovor o jemstvu i koji je u obavezi da Fakto-
ru dostavi _____ (slovima: _________) blanko menic-u/a sa klauzulom „bez prote-
sta” uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica.
6.2. Ustupilac se obavezuje da će obaveštavati Faktora o svakoj eventualnoj promeni za-

kupca, odnosno neposrednog držaoca nepokretnosti, kao i da će Faktoru dostavljati
sudski overene izjave ovih lica da su upoznati sa postojećom hipotekom u korist Fak-
tora, te svesni svih posledica u slučaju eventualnog vansudskog izvršenja na pred-
metnoj nepokretnosti.
6.3. Ustupilac se obavezuje da za nepokretnost/robu/opremu/pokretne stvari/ koja/e

je/su predmet zaloge dostavi original polisu osiguranja izdatu od strane osigurava-
jućeg društva prihvatljivog za Faktora, vinkuliranu u korist istoga, pri čemu:

- polisa osiguranja mora pokrivati uobičajene rizike/uz dodatni osigurani slučaj izlivanja
vode iz cevi (za nepokretnost)/ uz dodatni osigurani slučaj krađe i loma (za opremu ili
robu) ukoliko navedeni osigurani slučajevi odgovaraju prirodi opreme koja je predmet
zaloge;
ovog Ugovora, a Ustupilac je obavezan da, shodno odredbama polise, Faktoru dostavi
dokaz o plaćenoj premiji osiguranja o roku,
6.4. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji bitno umanjuje vrednost predmeta zaloge i Fak-
toru bude isplaćena osigurana suma, Faktor može:
- ukoliko Ustupilac ne dostavi o roku dodatne instrumente obezbeđenja, Faktor će sma-

trati sve obaveze dospelim u kom slučaju će se, pod uslovima utvrđenim ovim Ugovo-
rom, naplatiti iz osigurane sume.
Član 7
7.1. Ukoliko se pre izmirenja svih obaveza po ovom Ugovoru, promene zakonski propi-
si koji regulišu instrumente obezbeđenja potraživanja, odnosno ukoliko iz bilo kog
razloga dostavljeni instrumenti obezbeđenja postanu nevažeći ili Faktor iskoristi
instrumente iz prethodnog člana, Ustupilac se obavezuje da u roku od 3 (tri) dana
dostavi Faktoru nove instrumente obezbeđenja.
Obaveze Ustupioca
Član 8
8.1. Ustupilac se obavezuje da nakon potpisivanja ovog Ugovora Faktoru dostavi pisanu
Izjavu/saglasnost Dobavljača - poverioca, u svemu prema tekstu koji zahteva Faktor,
a u vezi sa prenosom obaveza iz specifikacije iz člana 1. ovog Ugovora. Faktor neće
izvršiti isplatu po osnovu preuzimanja obaveza pre prijema i provere autentičnosti
podataka iz Izjave.
8.2. Ustupilac se obavezuje da Faktoru preda sve isprave koje se odnose na obaveze iz
člana 1. ovog Ugovora a posebno: fakture, javne carinske isprave, otpremnice i druga
dokumenta za koja proceni da mogu biti od značaja.
8.3. Ustupilac odgovara Faktoru za autentičnost obaveza u ukupnom iznosu iz člana 1.

ovog Ugovora.

Ostale odredbe
Član 9
9.1.1. da obaveze koje su predmet ovog Ugovora neće prebijati/kompenzirati sa

bilo kojim drugim potraživanjem Ustupioca prema Dobavljaču - poveriocu,
kako sadašnjim tako i budućim obavezama koje bi mogle nastati u toku važ-
nosti ovog Ugovora;
9.1.2. da će obavestiti Faktora i istome dostaviti rešenje nadležnog organa o svim
statusnim promenama Dobavljača - poverioca, o promeni lica ovlašćenog za
zastupanje, o promeni lica ovlašćenog za raspolaganje sredstvima sa tekućeg
računa, a koje nastanu u toku važnosti predmetnog Ugovora i to najkasnije u
roku od 3 (tri) dana od dana dobijanja rešenja o upisu predmetne promene
kod nadležnog organa;
9.1.3. da protiv Dobavljača - poverioca nije pokrenut sudski, arbitražni ili drugi po-
stupak čiji bi ishod mogao negativno uticati na sposobnost izvršenja obaveza
po ovom Ugovoru;
9.1.4. da Faktoru odgovara celokupnom svojom imovinom za sve obaveze iz ovog
Ugovora;
voru pre roka dospeća ukoliko redovnim praćenjem poslovanja Ustupioca
utvrdi da pokazatelji finansijskog poslovanja imaju negativnu tendenciju u
odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Faktor odobrio otkup potraživanja;
voru pre roka dospeća ukoliko Faktor utvrdi da Ustupilac nije postupio u
skladu sa obavezama iz tačke 10.1. ovog Ugovora i/ili da su podaci iz nave-
dene tačke ovog Ugovora neistinito predstavljeni.
Član 10
10.1. Ustupilac je izričito saglasan da Faktor može prijaviti Kreditnom birou, organi-
zacionom delu pri Udruženju banaka i drugih finansijskih organizacija Srbije,
podatke o ovom Ugovoru, kao i podatke o eventualnom nepridržavanju ugovore-
nih odredbi o otkupu potraživanja, radi njihove obrade, čuvanja, korišćenja i raz-

mene, shodno Ugovoru o regulisanju međusobnih prava i obaveza po poslovima

prikupljanja i korišćenja podataka o klijentima banaka, koji je Faktor zaključio
sa Udruženjem banaka Srbije, a u cilju obezbeđivanja uslova za izradu Izveštaja
o finansijskom bonitetu lica korisnika usluga faktoringa kod kojih se javlja kre-
ditni rizik za Faktora.
Član 11
11.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Ustupilac upoznat sa odredbama

Opštih uslova poslovanja Faktora i da iste u potpunosti prihvata.
Član 12
12.1. Na sve što ovim Ugovorom nije izričito predviđeno, primenjivaće se važeći za-
koni i drugi propisi koji regulišu ovu materiju, akti poslovne politike Faktora i
Opšti uslovi poslovanja Faktora.
Član 13
13.1. Ugovorne strane su saglasne da sve eventualne sporove po ovom Ugovoru reša-
va Privredni sud u _______________.
Član 14
14.1. Ovaj ugovor je zaključen na rok od 12 (dvanaest) meseci i važnost istog prestaje
istekom roka na koji je zaključen. Najkasnije 30 (trideset) dana pre isteka roka
na koji je ugovor zaključen ugovorne strane se mogu dogovoriti o eventualnom
produženju važnosti istog.
14.2. Ovaj ugovor je zaključen u _____ (___________) primeraka, od kojih _____

(_______________) primeraka za Ustupioca i _____ (_______________) primeraka za Fak-
tora.
14.3. Svaki primerak ovog Ugovora smatra se originalom.

USTUPILAC FAKTOR
_______________________ _____________________

***
IZJAVA POVERIOCA
Ovim izjavljujemo i potvrđujemo da smo upoznati sa namerom Ustupioca _______________
(naziv i sedište privrednog društva) da svoju/e obavezu/e i to:
Red. Osnov obaveze: broj

Iznos obaveze u RSD/EUR Datum dospeća
1. (navesti podatke) (navesti podatke) (navesti podatke)
2. _______________ ________________ _____________
3. _______________ ________________ _____________
Ukupan iznos obaveza u RSD/EUR na dan _______________(navesti datum): _______________,
- prenese na Novog ustupioca,
- da između nas kao Poverioca sa jedne strane i Ustupioca sa druge strane ne postoji
dogovor/sporazum koji bi onemogućavao ili zabranjivao ustupanje, prenos i naplatu
predmetnih obaveza,
- da predmetne obaveze nisu osporene sa naše strane i da su postojeće,
- da smo upoznati i da prihvatamo da ćemo, ukoliko Novi ustupilac plati preuzete obaveze
a u skladu sa predmetnim Ugovorom, o tome obavestimo Ustupioca kako bi isti izmirio
svoju obavezu prema Faktoru.
U _______________ dana _______________

____________________________
(Pečat i potpis/potpisi Poverioca)
mr Radmila Gaćeša

B. FORFETING
UGOVOR O FORFETINGU (SA UGOVOROM O CESIJI)
Zaključen između:
1. ___________________________________ (poslovno ime i sedište kompanije-forfetera), koju zastu-

pa _________________ (ime i prezime) (dalje: Forfeter) i
2. ___________________________________ (poslovno ime i sedište kompanije-komitenta), koju za-

stupa _________________ (ime i prezime) (dalje: Komitent)
Predmet ugovora
Komitent se obavezuje da će svoje potraživanje koje ima od ______________ iz _______________

(navesti državu sedišta dužnika) (dalje: Dužnik) preneti (cedirati) na Forfetera radi otku-
pa predmetnog potraživanja.
Forfeter se obavezuje da neće prema Komitentu postavljati regresni zahtev u slučaju da

ovo potraživanje ostane nenaplaćeno.
Komitent je dužan da Forfeteru preda isprave o predmetnom potraživanju, uključujući

ugovor o izvozu, fakturu za isporučenu robu odnosno izvršene usluge, izvoznu carinsku
deklaraciju kao i drugu relevantnu dokumentaciju kako sledi: ______________________________
_____________ (naznačiti detaljnije).
Komitent se obavezuje da po osnovu predmetnog potraživanja Forfeteru isplati kamatu

za angažovana sredstva u visini od _____% nominalne vrednosti isporučene robe/izvrše-
nih usluga, kao i troškove i proviziju za predmetnu transakciju.
Forfeter je ovlašćen da odbije preuzimanje potraživanja ukoliko to potraživanje nije isti-

nito.
Forfeter je ovlašćen da odbije preuzimanje potraživanja ukoliko postoji osnovana sumnja

u pogledu mogućnosti prenošenja takvog potraživanja.
Forfeter može odbiti preuzimanje potraživanja ukoliko postoji osnovana sumnja da je

Dužnik platežno nesposoban ili nedovoljno platežno sposoban, o čemu je dužan da bez
odlaganja u pisanoj formi obavesti Komitenta.

Prenos (cesija) potraživanja
Na osnovu ovog ugovora Komitent prenosi na Forfetera svoje potraživanje (ili svoja potra-
živanja, ukoliko ih ima više u odnosu na istog dužnika), a koje ima iz ugovora zaključenog
sa Dužnikom _______________________________ (navesti pun naziv firme, broj ugovora i ostale
relevantne podatke).
Komitent garantuje postojanost i prenosivost predmetnog potraživanja, dok za naplati-

vost potraživanja ne snosi nikakvu materijalnu odgovornost.
Komitent je dužan da na dokumentima o ustupanju potraživanja naznači klauzulu o ustu-

panju (cesiji) i da o tome bez odlaganja obavesti Dužnika.
Komitent je dužan da za iznos potraživanja koja ima od Dužnika obezbedi menicu koja će
biti vučena na Forfetera, kao i odgovarajuću dokumentaciju.
Vođenje evidencije i obaveštavanje
Forfeter i Komitent će uspostaviti takve evidencije o dugovanju Dužnika, iz kojih će biti

vidljivi svi podaci koji se odnose na predmet ovog ugovora, o čemu će biti sačinjen pose-
ban protokol/zapisnik.
Svaka od ugovornih strana je obavezna da drugu stranu obaveštava u pisanoj formi o svim
događajima koji se odnose na postizanje cilja predmetnog ugovora.
Finansiranje
U momentu prenosa potraživanja ili nekog naknadnog datuma koji nastupi pre momenta
dospeća, Komitent može naplaćivati _____% (navesti procenat) od nominalne vrednosti
potraživanja.
Za korišćenje iznosa finansiranja iz prethodnog stava ovog ugovora Komitent je obavezan

da plati kamatu koja odgovora uobičajenoj kamati za ovu vrstu posla na tržištu. Kamata iz
ovog ugovora se obračunava prema vremenu efektivnog korišćenja sredstava do momen-
ta konačne naplate duga od kupca iz inostranstva.
Naknada za izvršenu uslugu forfetinga
Komitent se obavezuje da će za izvršene usluge Forfeteru platiti naknadu.
Obračun naknade iz ovog ugovora vrši se na bazi iznosa ustupljenog potraživanja.

Komitent ovlašćuje Forfetera da obračunava svoje potraživanje za izvršene usluge for-

fetinga i to tako da već u momentu preuzimanja potraživanja izvrši umanjenje iznosa za
svoje troškove i naknade do iznosa naznačenog u fakturi a u skladu sa ovim ugovorom.
Uzajamna odgovornost ugovornih strana
Ugovorne strane se obavezuju da pri izvršavanju svojih ugovornih obaveza postupaju po-
šteno i savesno.
Svaka ugovorna strana je odgovorna za nastalu štetu do koje je došlo njenom krivicom a
u vezi sa izvršenjem ugovornih obaveza.
Komitent će biti odgovoran bez obzira na krivicu ukoliko je šteta nastala usled nepostoja-
nja potraživanja ili je potraživanje neprenosivo.
Ugovorne strane mogu biti oslobođene od odgovornosti u slučaju dejstva više sile pod
kojom se podrazumevaju: rat, ustanak, mobilizacija, štrajk, epidemija, elementarne ne-
pogode i druge prirodne katastrofe, akti državnih organa kao i svi drugi događaji koje
nadležni sud proglasi višom silom.
Trajanje, produženje, otkaz i raskid ugovora
Ugovorne strane su se sporazumele da ovaj ugovor važi do __________ (navesti datum) go-
dine.
Ugovor može biti prećutno produžen za sledećih _______ (naznačiti broj dana ili broj me-
seci) dana/meseci, ukoliko bilo koja od ugovornih strana najkasnije _____ (naznačiti broj
dana ili broj meseci) dana/meseci pre isteka roka na koji je ugovor zaključen ne uruči
otkaz ugovora u pisanoj formi.
Ovaj ugovor može biti raskinut sporazumom ugovornih strana.
Svaka od ugovornih strana može zahtevati raskid ugovora ukoliko zbog propuštanja dru-
ge ugovorne strane ili zbog nastupanja određenih okolnosti dođe do teškoća pri ispunje-
nju ugovornih obaveza koje vode raskidu ugovora, o čemu je drugoj strani dužna da uputi
obaveštenje u pisanoj formi u kome će biti navedeni razlozi za raskid ugovora.
Strana koja je primila obaveštenje dužna je da najkasnije u roku od _____ (naznačiti broj
dana, najčešće 30) dana u pisanoj formi iznese svoje stavove i predloge. Ukoliko se iz izlo-
ženih stavova i predloga ne može očekivati da se u razumnom roku od _____ (naznačiti
broj dana, najčešće 30) dana otklone uzroci nastanka teškoća, tada svaka strana ima pravo
da raskine ugovor u roku od _____ (naznačiti broj dana, najčešće 30) dana računajući od

datuma prijema pisanog obaveštenja. U slučaju raskida, ugovorne strane će izmiriti svoje
obaveze nastale do dana raskida ugovora.
Ukoliko je do raskida ugovora došlo krivicom jedne ugovorne strane, druga strana ima
pravo na naknadu stvarne štete i propuštene dobiti po opštim pravilima građanskog pra-
va.
Rešavanje sporova
U slučaju spora ili nesuglasica u vezi sa ovim ugovorom, ugovorne strane će nastojati da
iste sporazumno reše.
Ukoliko se ne postigne sporazum, ugovorne strane za rešavanje nastalog spora ugovaraju

nadležnost __________________ suda u ____________ (navesti nadležni sud ili arbitražu), koji će
konačno rešiti nastali spor.
Završne odredbe
Ugovorne strane mogu vršiti izmene ili dopune ovog ugovora i to isključivo u pisanoj
formi.
Ugovor, kao i izmene i dopune istog, stupaju na snagu kada su potpisani od strane ovla-
šćenih lica obe ugovorne strane.
Za sve što nije izričito regulisano ovim ugovorom, primenjivaće se odredbe Zakona o obli-
gacionim odnosima.
Ovaj ugovor je sačinjen na ______________ (naznačiti jezik) jeziku u _____ (naznačiti broj)
istovetnih primeraka, od kojih _____ (naznačiti broj) primeraka zadržava svaka ugovorna
strana.
U_______________ dana_______________ godine
KOMITENT FORFETER
______________________ ____________________
Ime i prezime ovlašćenog/ovlašćenih lica Ime i prezime ovlašćenog/ovlašćenih lica


***

UGOVOR O CESIJI - USTUPANJU POTRAŽIVANJA

Zaključen dana __________ između:
1. Privrednog društva _______________ iz _______________ koga zastupa _______________ (dalje: Ce-

dent)
2. Privrednog društva _______________ iz _______________ koga zastupa_______________ (dalje: Ce-

sionar)
Član 1
Cedent ustupa svoje potraživanje koje ima od privrednog društva _______________ iz

_______________ (Cesusa) u iznosu od __________ novom poveriocu Cesionaru.
Član 2
Cedent se obavezuje da za ustupljeno potraživanje iz člana 1. ovog ugovora isporuči Cesi-

onaru robu po porudžbenici br. _____ od __________ u vrednosti od __________ .
Član 3
Obavezu koju ima Cesus prema svom dosadašnjem poveriocu Cedentu u vrednosti od
__________, u skladu sa članom 1. ovog ugovora uplatiće svom novom poveriocu Cesionaru.
Član 4
Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja.
Danom potpisivanja ugovora od strane Cesusa smatra se da je isti primio obaveštenje da

obavezu izmiruje Cesionaru.
U __________ dana __________ godine
CEDENT CESUS CESIONAR

___________________ _____________________ ___________________
mr Radmila Gaćeša

C. GARANCIJE
GARANCIJA ZA OZBILJNOST PONUDE

U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
_______________ (naziv poslovne banke)

Filijala: _______________
Na osnovu člana _____ Opštih uslova poslovanja _______________ banka AD iz _______________

daje sledeću
GARANCIJU br. __________

ZA PONUDU br. __________
u kojoj su:
GARANT: ____________ (pun naziv banke), ____________ (adresa), MB __________, PIB __________
DUŽNIK: _____________ (poslovno ime), _______________ (sedište), MB __________, PIB __________
KORISNIK GARANCIJE: ________ (poslovno ime), ________ (sedište), MB ________, PIB ________
Mi, dole potpisana Banka, se obavezujemo neopozivo i saglasno uslovima u ovom do-
kumentu, a bez mogućnosti protesta ili prigovora, da ćemo na prvi poziv i bez obaveze
dokazivanja platiti po ovoj bankarskoj garanciji u korist Korisnika garancije iznos od
__________ dinara (slovima: _______________), što predstavlja _____% od iznosa date ponu-
de, a u slučaju da:
a) Ponuđač povuče svoju ponudu u toku perioda važnosti ponude ili
b) Ponuđač, u slučaju da Korisnik garancije prihvati njegovu ponudu:

- ne potpiše Ugovor _______________, saglasno prihvaćenim uslovima iz konkursne do-

kumentacije;
- ne dostavi garanciju za dobro izvršenje posla u roku od 10 dana od datuma potpi-
sivanja ugovora (saglasno uslovima iz konkursne dokumentacije).
Plaćanje će biti izvršeno najkasnije 3 (tri) dana od datuma prijema zahteva kod Banke.
Ponuda ponuđača odnosi se na javni poziv za dostavljanje ponuda u _______________

(navesti vrstu postupka) postupku za nabavku _______________ (dobara/usluga/radova)
(Javna nabavka br. __________), koji je objavljen na Portalu javnih nabavki dana __________
godine i na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa (za određene
vrste postupaka) __________ godine.
Plaćanje po ovoj garanciji biće oslobođeno bilo kakvih odbitaka, troškova, poreza, tak-
si, odnosno bilo koje vrste nameta od strane državnih organa, kao i bilo kojih dodataka
od strane ove banke po osnovu troškova prenosa novčanih sredstava koja su predmet
ove garancije.
Rok važnosti garancije je __________ (najmanje _____ dana od datuma javnog otvaranja
ponuda).
U slučaju statusnih promena Dužnika, obaveze po garanciji se prenose na njegovog

sledbenika.
Garancija je sačinjena u 3 (tri) istovetna primerka od kojih po 1 (jedan) primerak za

Garanta, Ponuđača i Korisnika garancije.
U _______________ dana __________ godine _______________

_______________
(potpisi ovlašćenih lica banke)
M.P.
_______________
(naziv i sedište banke)


GARANCIJA ZA OBEZBEĐENJE PLAĆANJA

CARINSKOG DUGA
primer 2
Na osnovu Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (dalje: Uredba) i Carin-

skog zakona, banka _______________ daje sledeću
GARANCIJU br. __________ (navesti broj iz evidencije banke)

CARINSKI POSTUPAK: stavljanje robe u slobodan promet
u kojoj su:
GARANT: _______________ (pun naziv i adresa banke) _______________ (broj računa banke kod
Narodne banke Srbije), MB __________, PIB __________
CARINSKI OBVEZNIK - DUŽNIK: _______________ (pun naziv i adresa carinskog obveznika

- dužnika), _______________ (broj računa carinskog obveznika - dužnika) kod _______________
banke, MB __________, PIB __________
KORISNIK GARANCIJE: Uprava carine Republike Srbije, Narodnih heroja 63, 11070 Novi
Beograd
Na zahtev privrednog društva _______________ (navesti pun naziv i adresu) (dalje: Carinski
obveznik - dužnik), a u skladu sa Uredbom i Carinskim zakonom, mi, _______________ (nave-
sti pun naziv i adresu banke) (dalje: Garant), se obavezujemo da ćemo, na prvi poziv i bez
prigovora, izvršiti plaćanje maksimalno do iznosa od
RSD __________
(slovima: _______________)
u roku od 3 (tri) radna dana od prijema pisanog zahteva za plaćanje Korisnika garancije u
kojem se navodi da Carinski obveznik - dužnik nije izvršio svoju obavezu plaćanja carina,
drugih uvoznih dažbina, kamate, akciza i poreza na dodatu vrednost po osnovu ispostav-
ljenih računa za robu ocarinjenu u periodu važenja garancije, a po osnovu carinskog po-
stupka stavljanja robe u slobodni promet.
Ova garancija važi do: __________ (navesti tačan datum važnosti).
Ukoliko Carinski obveznik - dužnik, u propisanom roku, nije izvršio plaćanje obaveza
nastalih po osnovu ispostavljenih računa za robu ocarinjenu u periodu važenja garan-
cije, Korisnik garancije, shodno članu 600. Uredbe ima pravo da podnese zahtev za pla-
ćanje, odnosno aktivira garanciju za navedene obaveze Carinskog obveznika - dužnika,

najkasnije tri meseca, odnosno šest meseci u slučaju da je Carinski dužnik imao obaveze
proistekle iz postupka aktivnog oplemenjivanja, i to počev od __________ (navesti datum
važnosti garancije), ali ne kasnije od __________ (navesti datum za podnošenje zahteva od
strane Korisnika garancije, pri čemu period od datuma važnosti garancije do datuma za
podnošenje zahteva za plaćanje po garanciji određuje Korisnik garancije i isti mora biti
saopšten Carinskom obvezniku - dužniku u postupku koji prethodi postupku izdavanja ga-
rancije od strane banke).
Iznos garancije će se automatski smanjivati za svako pojedinačno plaćanje izvršeno od

strane Garanta po istoj.
Posle __________ (navesti datum za podnošenje zahteva za plaćanje po garanciji) garancija

se gasi u potpunosti, bez obzira na to da li je ovaj dokument vraćen Garantu ili ne, osim
u slučaju da, shodno članu 601. Uredbe, garancija bude produžena pre isteka važnosti, tj.
pre __________ (navesti datum važnosti garancije).
Ova garancija se gasi u potpunosti i automatski ukoliko je ovaj dokument vraćen Garantu
pre __________ (navesti datum važnosti garancije), a u slučaju da je Carinski obveznik - duž-
nik izmirio sve carinske dugove obezbeđene ovom garancijom.
Ovom garancijom Garant preuzima obaveze plaćanja carina, drugih uvoznih dažbina, ka-
mate, akciza i poreza na dodatu vrednost Carinskog obveznika - dužnika iz prethodnog
perioda po osnovu računa za robu ocarinjenu u periodu pre početka važnosti ove garan-
cije, a koji su bili obezbeđeni garancijom broj __________ (navesti broj garancije koja je bila
u važnosti zaključno sa datumom koji je prethodio datumu izdavanja predmetne garancije).
Ova garancija se može koristiti isključivo za obezbeđenje carinskih dugova Carinskog ob-
veznika - dužnika iz ove garancije i ne može se koristiti za obezbeđenje carinskih dugova
drugih carinskih obveznika - dužnika.
Garancija se izdaje u 4 (četiri) primerka, od kojih 1 (jednog) originala za Korisnika garan-

cije, 1 (jedne) kopije za Carinskog obveznika - dužnika i 2 (dve) kopije za Garanta.
U _______________ dana __________ godine _______________

_______________
(potpisi ovlašćenih lica banke)
M.P.
_______________
(naziv i sedište banke)


UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE

ZA OBEZBEĐENJE PLAĆANJA U DEVIZAMA
(ČINIDBENE GARANCIJE U DEVIZAMA)
Zaključen dana __________ godine u _______________, na osnovu Zahteva Nalogodavca

_______________ i Odluke Kreditnog odbora/Izvršnog odbora br. _____ od __________. godine
između sledećih ugovornih strana:
1. ____________________ (naziv i sedište banke), matični broj _______________, PIB _______________,

koju zastupa _______________ (ime i prezime) (dalje: Banka)

_______________, koga zastupa _______________ (ime i prezime) (dalje: Nalogodavac)
Iznos, valuta, osnov izdavanja i rok važnosti
Član 1
1.1. Banka preuzima obavezu da za račun Nalogodavca, izda _______________ (direktnu/di-

rektnu aviziranu od strane inostrane banke _______________) garanciju za obezbeđenje
plaćanja od __________ godine do __________ godine na iznos od
Oznaka valute: _____ iznos __________

(slovima: __________________)
u korist _______________ (dalje: Korisnik garancije) sa rokom važnosti __________, a na osno-

vu _______________ (navesti osnov, npr. ugovor ili _______________), br. __________ od __________ go-
dine (dalje: Ugovor, ili _______________).
1.2. Tekst garancije, sa kojim je Nalogodavac upoznat i u potpunosti saglasan, čini sastav-
ni deo ovog ugovora.
Naknada, troškovi i intervencija Banke
Član 2
2.1. Nalogodavac se obavezuje da uredno izvršava svoje obaveze plaćanja prema Korisni-
ku garancije u skladu sa uslovima/rokovima iz Ugovora /_______________, na način koji
isključuje intervenciju Banke po izdatoj garanciji i da odmah po uvozu robe/usluga
obavesti Banku o datumu dospeća svoje obaveze plaćanja i dostavi istoj kopiju faktu-
re, Javne carinske isprave, _______________ (navesti naziv traženog dokumenta).

2.2. Nalogodavac se obavezuje da Banci, pre izdavanja garancije, plati naknadu za obradu
zahteva u visini od __________ (_____ oznaka valute/_____ % od iznosa garancije u dinar-
skoj protivvrednosti po važećem srednjem/prodajnom kursu iz kursne liste br. __________
na dan obračuna).
2.3. Nalogodavac se obavezuje da Banci plaća (plati) proviziju __________ (_____ oznaka
valute/_____% od iznosa garancije u dinarskoj protivvrednosti po važećem srednjem/
prodajnom kursu iz kursne liste br. __________ na dan obračuna) tromesečno unapred, a
minimum __________ RSD; provizija se obračunava na dan __________ (za svako započeto
tromesečje kao celo/a za poslednje započeto tromesečje srazmerno broju dana važ-
nosti garancije/garancije u korišćenju) a minimum __________ RSD.
2.4. Nalogodavac se obavezuje da obračunatu proviziju iz tačke 2.3. ovog člana za prvo
tromesečje važenja garancije/prvi obračunski period plati pre izdavanja garancije,
a za ostala tromesečja u roku od pet dana od datuma obračuna za svako tromesečje.
2.5. Nalogodavac se obavezuje da Banci plaća troškove pribavljanja Izveštaja od Kredit-

nog biroa i to kako pre izdavanja garancije, tako i u toku važnosti ovog ugovora a na
zahtev Banke.
2.6. Nalogodavac se obavezuje da Banci plaća poreze, takse i doprinose koji se na osnovu
važećih propisa obračunavaju na kamate i naknade, kao i troškove na ime aktiviranja
instrumenata obezbeđenja radi prinudne naplate dospelih obaveza po ovom ugovo-
ru, deblokade tekućeg računa, slanja opomene, platnog prometa sa inostranstvom
kao i ostale troškove obračunate i predviđene važećim Pregledom tarifa naknada
Banke.
Nalogodavac se obavezuje da na zahtev Banke plati i sve ostale naknade i troškove koji
mogu nastati u vezi sa izdavanjem garancije i u toku važnosti iste, kao i troškove proiste-
kle iz ostvarivanja prava Banke iz ovog ugovora, u slučaju neurednog izmirivanja obaveza
(realizacija instrumenata obezbeđenja, vođenje sudskog postupka, sudske troškove i tak-
se, troškove zastupanja).
2.7. Nalogodavac se obavezuje da Banci plati sve troškove i provizije koje zaračuna ino-
strana banka angažovana da avizira (saopšti) predmetnu garanciju Korisniku u ino-
stranstvu.
2.8. Nalogodavac se obavezuje da pre izdavanja garancije Banci plati naknadu od __________
RSD na ime uspostavljanja hipoteke/ručne zaloge kao instrumenta obezbeđenja.
2.9. Nalogodavac se obavezuje da snosi sve troškove u vezi sa uspostavljanjem, aktivira-

njem i brisanjem hipoteke/ručne zaloge/zaloge hartija od vrednosti prema Banci i
Centralnom registru hartija od vrednosti, troškove procene nepokretnosti, odnosno
predmeta zalaganja koje će na zahtev Banke vršiti ovlašćeni procenitelj i troškove
osiguranja založenih predmeta.

Član 3
3.1. Ukoliko Nalogodavac ne izvrši preuzete obaveze prema Korisniku, te Banka bude
prinuđena da interveniše svojim sredstvima, dužan je da Banci odmah, iz svojih devi-
znih izvora, vrati iznos koji je Banka isplatila Korisniku.
3.2. Ukoliko Nalogodavac delimično izmiri svoje obaveze, Banka ima pravo da prvo napla-
ti obračunatu zateznu kamatu, proviziju, a potom glavnicu.
Docnja Nalogodavca
Član 4
4.1. Nalogodavac u docnji saglasan je da na sva dospela nenaplaćena potraživanja, kao i

na eventualna potraživanja po osnovu intervencije Banke iz člana 3. ovog ugovora,
Banka obračunava i naplaćuje zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Zakonom o zate-
znoj kamati.
4.2. Ukoliko je stopa utvrđena Zakonom o zateznoj kamati niža od najviše kamatne stope
na devizne kredite pravnim licima iz važećeg Pregleda kamatnih stopa Banke uveća-
ne za 30%, primenjivaće se najviša kamatna stopa na devizne kredite pravnim licima
iz važećeg Pregleda kamatnih stopa Banke uvećana za 30%.
Član 5
5.1. Nalogodavac je saglasan da u cilju obezbeđenja potraživanja Banke po ovom ugovoru

obezbedi sledeće instrumente obezbeđenja, te se obavezuje da:
5.1.1. Banci dostavi Ovlašćenje za zaduženje, saglasno Zakonu o platnom prometu,

kojim istu ovlašćuje da radi naplate dospelih novčanih potraživanja koja proi-
stiču iz ovog ugovora može ispostaviti nalog za naplatu na teret tekućeg računa
Nalogodavca broj _______________, koji se vodi kod banke _______________, a u korist
žiro računa Banke - broj _______________, i istovremeno se odriče prava na po-
vlačenje ili opoziv datog Ovlašćenja, odnosno na stavljanje prigovora po ovom
osnovu,
5.1.2. Banci dostavi komada _____ (slovima: __________) blanko sopstve-nu/nih menic-
u/a uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica. Nalogodavac
ovlašćuje Banku da predate menice može popuniti sa klauzulom „bez protesta”,
i podneti na naplatu do iznosa dospelog potraživanja,

Nalogodavac je saglasan da Banka može u cilju naplate menica, odnosno Ovlašćenja

koristiti sva sredstva sa svih računa Nalogodavca otvorenih kod banke _______________,
5.1.3. Obezbedi solidarno jemstvo Jemca platca - ____________________ (naziv, adresa i m.

br.), sa kojim će Banka zaključiti Ugovor o jemstvu i koji je u obavezi da Banci
dostavi komada _____ (slovima: __________) blanko menic-u/a sa klauzulom „bez
protesta” uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica,
5.1.4. Obezbedi da Jemac platac prethodno Banci dostavi pisanu saglasnost u formi
prihvatljivoj za Banku, za sve eventualne izmene i dopune ovog ugovora, bez
obaveze zaključenja posebnog pisanog Aneksa Ugovora o jemstvu,
5.1.5. Pre izdavanja garancije obezbedi upis hipoteke kod nadležnog organa u korist
Banke, na nepokretnosti _______________ (u svom vlasništvu/u vlasništvu Založnog
dužnika _______________),
5.1.6. Pre izdavanja garancije obezbedi upis ručne zaloge kod nadležnog organa u
korist Banke na pokretnim stvarima _______________ (u svom vlasništvu/u vlasniš-
tvu Založnog dužnika _______________) u skladu sa Ugovorom o zalozi koji će biti
zaključen sa Bankom,
5.1.7. Pre izdavanja garancije obezbedi upis zaloge kod nadležnog organa na harti-
jama od vrednosti i to na _____ komada __________ broj __________, _______________ (u
svom vlasništvu/u vlasništvu Založnog dužnika __________) u skladu sa Ugovorom
o zalozi hartija od vrednosti koji će biti zaključen sa Bankom,
5.1.8. Pre izdavanja garancije _______________ (deponuje sredstva/obezbedi da Jemac

_______________ deponuje sredstva) u iznosu od _______________ na poseban namen-
ski račun kod Banke, bez kamate, o čemu će se sa Bankom zaključiti Ugovor o
namenski oročenom depozitu.
5.2. Navedene instrumente obezbeđenja Banka će iskoristiti ukoliko Nalogodavac ne iz-

vrši bilo koju obavezu iz ovog ugovora.
5.3. Nalogodavac se obavezuje da će obaveštavati Banku o svakoj eventualnoj promeni

zakupca, odnosno neposrednog držaoca nepokretnosti, kao i da će dostavljati Banci
sudski overene izjave ovih lica da su upoznati sa postojećom hipotekom u korist Ban-
ke, i svesni svih posledica u slučaju eventualnog vansudskog izvršenja na predmetnoj
nepokretnosti.
5.4. Nalogodavac se obavezuje da za nepokretnost/robu/opremu/pokretne stvari/

koja/e je/su predmet zaloge dostavi original polisu osiguranja izdatu od strane osi-
guravajućeg društva prihvatljivog za Banku, vinkuliranu u korist Banke, pri čemu:
- polisa osiguranja mora pokrivati uobičajene rizike _______________ (uz dodatni osigu-
rani slučaj izlivanja vode iz cevi - za nepokretnost/uz dodatni osigurani slučaj krađe

i loma - za opremu ili robu/uz dodatno kasko osiguranje - za vozila, ukoliko navedeni
osigurani slučajevi odgovaraju prirodi opreme koja se zalaže).
ovog ugovora, a Nalogodavac je dužan da Banci dostavi dokaz o plaćenoj premiji osi-
guranja o roku, shodno polisi.
- suma osiguranja mora biti najmanje u iznosu građevinske vrednosti nepokretnosti,

odnosno najmanje u visini tržišne vrednosti pokretnih stvari koje se zalažu.
5.5. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji bitno umanjuje vrednost predmeta zaloge i Ban-
ci bude isplaćena osigurana suma, Banka može:
- tražiti od Nalogodavca dodatne instrumente obezbeđenja prihvatljive za Banku ili
- ukoliko Nalogodavac ne dostavi o roku dodatne instrumente obezbeđenja, Banka će

5.6. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji ne umanjuje bitno vrednost predmeta zaloge
ili Banka oceni da su preostali instrumenti obezbeđenja dovoljni da obezbede iznos
garancije u korišćenju, Banka se može saglasiti da suma osiguranja bude isplaćena
Nalogodavcu (založnom dužniku).
5.7. Nalogodavac se obavezuje da dostavi Banci Izvod iz javnih knjiga kojim se dokazuje
da je izvršen upis založnog prava na predmet zaloge odnosno hipoteke u korist Ban-
ke.
Član 6
6.1. Ukoliko se pre izmirenja svih obaveza po ovom ugovoru, promene propisi koji re-
gulišu instrumente obezbeđenja potraživanja, odnosno ukoliko iz bilo kog razloga
dostavljeni instrumenti obezbeđenja postanu nevažeći ili Banka iskoristi instrumen-
te iz člana 5. ovog ugovora, Nalogodavac se obavezuje da u roku od tri dana dostavi
6.2. Nalogodavac se obavezuje da, na zahtev Banke, u roku od tri dana, dostavi Banci do-
datne instrumente obezbeđenja, ukoliko Banka, pre izmirenja svih obaveza po ovom
ugovoru, utvrdi da pokazatelji finansijskog poslovanja imaju negativnu tendenciju u
odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Banka odobrila garanciju, odnosno da je
došlo do smanjenja tržišne vrednosti dostavljenih instrumenata obezbeđenja u od-
nosu na tržišnu vrednost instrumenata obezbeđenja u trenutku odobravanja garan-
cije i/ili aktiviranjem istih Banka nije u mogućnosti da izvrši naplatu potraživanja.

Obaveze Nalogodavca
Član 7
7.1. Nalogodavac se obavezuje da platni promet u zemlji i sa inostranstvom obavlja preko

računa otvorenog(ih) kod Banke, i to _______________ (mesečno/tromesečno/šestome-
sečno/godišnje) minimum _____% platnog prometa u zemlji i minimum _____% plat-
nog prometa sa inostranstvom počev od datuma izdavanja garancije _______________
(mesečno/tromesečno/šestomesečno/godišnje) minimum _____% ukupnog dinarskog
i deviznog platnog prometa počev od datuma izdavanja garancije _______________.
7.2. Ukoliko se na _______________ (mesečnom/tromesečnom/šestomesečnom/godišnjem)

nivou _______________ (po isteku obračunskog perioda/po isteku roka važnosti garan-
cije) utvrdi da Nalogodavac ne obavlja minimum _____% platnog prometa u zemlji
i minimum _____% platnog prometa sa inostranstvom (minumum_____% ukupnog
dinarskog i deviznog platnog prometa preko računa otvorenih kod Banke), Banka će
_______________ (za naredni obračunski period/naredno tromesečje), izvršiti obračun
provizije u visini ugovorene provizije uvećane za _____% (izvršiti korekciju obračuna-
te provizije za svako-i tromesečje/obračunski period u posmatranom periodu u visini
ugovorene provizije uvećane za _____%).
7.3. Nalogodavac se obavezuje, da najkasnije dva dana nakon isteka obračunskog perioda
dostavlja Banci dokaz o obavljenom _______________ (mesečnom/tromesečnom/šesto-
mesečnom/godišnjem) platnom prometu u zemlji i sa inostranstvom kod poslovnih
banaka (ukupnom dinarskom i deviznom platnom prometu kod poslovnih banaka).
Član 8
8.1. Nalogodavac se obavezuje da u toku važnosti ovog ugovora:
8.1.1. obavesti Banku, bez odlaganja, o svim bitnim promenama i činjenicama koje
za posledicu mogu imati nemogućnost izmirivanja obaveza u skladu sa ovim
ugovorom, kršenje ugovorenih obaveza ili narušavanje kreditne sposobnosti
Nalogodavca,
8.1.2. dostavlja, na zahtev Banke, u pisanoj formi sva objašnjenja vezana za pravnu i
finansijsku situaciju,
8.1.3. obavesti Banku i dostavi Rešenje nadležnog organa o svim statusnim prome-
nama (npr. spajanje i podela privrednog društva ), promeni oblika privrednog
društva ili osnivanju drugog pravnog subjekta od svoje imovine, o promeni lica
ovlašćenog za zastupanje, o promeni lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima
sa tekućeg računa, o promeni pečata i drugim promenama koje su od značaja
za pravni promet, promeni sedišta, kao i o svim promenama koje se registruju

kod nadležnog organa, a koje nastanu u toku važenja ovog ugovora, odnosno do
ispunjenja svih obaveza iz ovog ugovora i to najkasnije u roku od tri dana od dana
dobijanja Rešenja o upisu te promene kod nadležnog organa,
8.1.4. obaveštava Banku o nameri zaduživanja kod drugih poslovnih banaka po osnovu
kredita, garancija i drugih oblika jemstava,
8.1.5. obaveštava Banku o svojoj nameri i nameri lica povezanih sa istim imovinskim i
upravljačkim vezama, koje se odnose na investiranje u kupovinu privrednih dru-
štava koja se nalaze u procesu privatizacije,
8.1.6. dostavlja Banci brojeve svojih tekućih računa otvorenih kod drugih banaka,
8.1.7. na zahtev Banke a u skladu sa zakonskim propisima i zahtevima Narodne banke
Srbije (dalje: NBS), dostavlja redovno nove procene vrednosti nepokretnosti zalo-
ženih na ime instrumenata obezbeđenja potraživanja, urađene od strane ovlašće-
nog procenitelja prihvatljivog za Banku ili da snosi troškove pribavljanja iste od
strane Banke a u skladu sa članom 2. ovog ugovora.
Član 9
9.1. Nalogodavac se obavezuje da svoje poslovanje obavlja isključivo u skladu sa važećim

propisima o zaštiti životne sredine, zaštiti na radu, zaštiti kulturne baštine, zaštiti dece
i zaštiti od prinudnog rada, da poštuje pravila i zakonske propise uključujući međuna-
rodne propise, konvencije i protokole o zaštiti životne sredine, zaštiti na radu, zaštiti
kulturne baštine, zaštiti dece, zaštiti od prinudnog rada, principima i pravima na rad,
koji su pravno obavezujući za Republiku Srbiju.
9.2. Nalogodavac se obavezuje da Banci dostavi izveštaj o svakom nesrećnom slučaju /inci-
dentu koji ima ili je verovatno da će imati materijalno suprotan efekat na životnu sredi-
nu, zdravlje ili bezbednost, uključujući planirane ili preduzete mere, akcije i postupke
reagovanja u skladu sa zakonskim propisima, i to u roku od dva dana od nastanka ne-
srećnog slučaja/incidenta.
9.3. Bez ograničenja opštosti odredaba tačke 9.1. ovog člana, Nalogodavac potpisom na kraju
ovog ugovora potvrđuje da delatnost Nalogodavca, odnosno aktivnost koju Banka prati
angažovanjem po ovom ugovoru ne uključuje aktivnosti obuhvaćene Izjavama Nalogo-
davca dostavljenim Banci dana __________ godine koje čine sastavni deo ovog ugovora.
Uslovi za raskid Ugovora
Član 10
10.1. Nalogodavac je saglasan da Banka ima pravo da proglasi sve obaveze po ovom ugovoru
dospelim, ukoliko Nalogodavac:
- ostvari pravo na izdavanje garancije na osnovu netačnih podataka koji su bili bitni za
predmetni postupak i u suprotnosti sa važećim propisima,
- ne plaća obaveze u rokovima i na način predviđen ovim ugovorom,

- ne izveštava Banku o promeni zakupca i drugog neposrednog držaoca nepokretnosti,

kao i da ne dostavlja sudski overene izjave lica u skladu sa tačkom 5.3. ovog ugovora,
- ne dostavlja Banci finansijske izveštaje za periode propisane zakonom i periode po za-
htevu Banke, kao i Izveštaj o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja sa mišljenjem ovla-
šćenog revizora ukoliko je revizija finansijskih izveštaja zakonom utvrđena obaveza
Nalogodavca,
- ne dostavlja Banci dodatne informacije i izveštaje koji su od značaja za redovno praće-
nje i kontrolu poslovanja Nalogodavca,
- ne izvršava obaveze preuzete čl. 5, 6, 7, 8. i 9. ovog ugovora,
- ne izvrši bilo koju obavezu iz ovog ugovora, kao i iz drugih razloga predviđenih Opštim
uslovima poslovanja Banke.
10.2. Banka će sve obaveze po ovom ugovoru proglasiti dospelim i zahtevati naplatu svih
dospelih neizmirenih, ukoliko se u toku važnosti istog:
- redovnim praćenjem poslovanja Nalogodavca utvrdi da pokazatelji finansijskog poslo-

vanja imaju negativnu tendenciju u odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Banka
odobrila izdavanje garancije.
- utvrdi da je Nalogodavac izložio Banku reputacionom riziku i riziku integriteta, kao i

zloupotrebi korišćenja garancije u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma.
- protiv Nalogodavca i/ili njegovih osnivača i/ili lica za zastupanje pokrene bilo koji sud-
ski i/ili upravni postupak ili nastupi događaj koji prema proceni Banke može imati uti-
caj na sposobnost Nalogodavca da izvršava i poštuje obaveze iz ovog ugovora.
10.3. U navedenim slučajevima Banka će od dana raskida ovog ugovora sve obaveze smatrati
dospelim, primeniti odredbe iz čl. 4. i 5. ovog ugovora i izvršiti prinudnu naplatu dos-
pelih obaveza, realizacijom instrumenata obezbeđenja, a naplaćena sredstva usmeriti
na poseban namenski račun.
Ostale odredbe
Član 11
11.1. Banka je dužna da obavesti NBS o ukupnoj zaduženosti Nalogodavca, ukoliko je ista
veća od __________ dinara.
11.2. Nalogodavac je saglasan da NBS, na zahtev drugih banaka ili drugih finansijskih organi-
zacija, može dostavljati podatke o ukupnoj zaduženosti istog kod ove Banke.
Član 12
12.1. Nalogodavac je izričito saglasan da Banka može prijaviti Kreditnom birou, organizaci-
onom delu pri Udruženju banaka, podatke o garanciji po ovom ugovoru, kao i podatke
o eventualnom nepridržavanju ugovorenih odredbi o korišćenju predmetne garancije,

radi obrade, čuvanja, korišćenja i razmene istih, shodno Ugovoru o regulisanju među-
sobnih prava i obaveza po poslovima prikupljanja i korišćenja podataka o klijentima
banaka, koji je Banka zaključila sa Udruženjem banaka Srbije, a u cilju obezbeđivanja
uslova za izradu izveštaja o finansijskom bonitetu lica korisnika bankarskih usluga kod
kojih se javlja kreditni rizik za Banku.
12.2. Potpisivanjem ovog ugovora, zakonski zastupnik Nalogodavca daje neopozivu i bezu-
slovnu saglasnost i ovlašćenje Banci, da pribavlja Izveštaje od Kreditnog biroa za Na-
logodavca u toku važnosti ovog ugovora, odnosno do potpunog izmirenja obaveza po
istom.
12.3. Nalogodavac je izričito saglasan da Banka može, u cilju umanjenja kreditnog rizika, zbog
neizvršenja obaveza Nalogodavca prema Banci, dospelo potraživanje ustupiti trećem
licu, na način dozvoljen zakonskim odredbama i odlukama NBS, te svojim potpisom na
kraju ovog ugovora daje pismeno odobrenje Banci da podatke o Nalogodavcu može sa-
opštiti trećem licu, odnosno svojim potpisom na kraju ovog ugovora oslobađa Banku od
obaveze čuvanja bankarske tajne.
Član 13
13.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Nalogodavac upoznat sa odredbama Opštih

uslova poslovanja Banke i da ista u potpunosti prihvata, što potvrđuje svojim potpisom
na kraju ovog ugovora.
Član 14
14.1. Na sve što ovim ugovorom nije izričito predviđeno, primenjivaće se važeći zakoni i drugi
propisi koji regulišu ovu materiju, akti poslovne politike Banke i Opšti uslovi poslovanja
Banke.
Član 15
15.1. Ugovorne strane su saglasne da sve eventualne sporove po ovom ugovoru rešava Pri-
vredni sud u _______________.
Član 16
16.1. Ovaj ugovor je sačinjen u _____ istovetnih primeraka, od kojih _____ primerka za Nalogo-
davca i _____ primerka za Banku.
NALOGODAVAC BANKA
_______________ _______________


UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE

ZA OBEZBEĐENJE PLAĆANJA U DINARIMA
(ČINIDBENE GARANCIJE U DINARIMA)
Zaključen dana __________ godine u _______________, na osnovu Zahteva Nalogodavca

_______________ i Odluke Kreditnog odbora/Izvršnog odbora br. _____ od __________. godine
između sledećih ugovornih strana:
1. ____________________ (naziv i sedište banke), matični broj _______________, PIB _______________,

koju zastupa Izvršni odbor (dalje: Banka) i

_______________, koga zastupa _______________ (ime i prezime) (dalje: Nalogodavac)
Član 1
1.1. Banka preuzima obavezu da za račun Nalogodavca, izda garanciju za obezbeđenje

plaćanja (plaćanje _____ dana od datuma __________) /činidbene garancije po osnovu
_______________, na iznos od:
RSD __________
(slovima: dinara _______________)
u korist _______________ (dalje: Korisnik) sa rokom važnosti do __________, a na osnovu
_______________ (navesti osnov, npr. ugovor ili _______________), br. __________ od __________ godine
(dalje: Ugovor, ili _______________).
1.2. Tekst garancije, sa kojim je Nalogodavac upoznat i u potpunosti saglasan, čini sastav-
ni deo ovog ugovora.
Član 2
2.1. Nalogodavac se obavezuje da uredno izvršava svoje obaveze plaćanja prema Korisni-
ku u skladu sa uslovima/rokovima iz Ugovora/_______________, na način koji isključuje
intervenciju Banke po izdatoj garanciji.
2.2. Nalogodavac je u obavezi da plati Banci, pre izdavanja garancije, naknadu za obradu
zahteva u visini od __________ (RSD/_____% od iznosa odobrene garancije _______________).

2.3. Nalogodavac se obavezuje da Banci plaća (plati) proviziju __________ (RSD __________
/_____% od iznosa garancije na dan obračuna, tromesečno unapred, a minimalno
__________ RSD; provizija se obračunava __________ (za svako započeto tromesečje kao
celo/za poslednje tromesečje srazmerno broju dana važnosti garancije/garancije u ko-
rišćenju) a minimalno __________ RSD.
tromesečje važenja garancije/prvi obračunski period plati pre izdavanja garancije,
a za ostala tromesečja u roku od pet dana od datuma obračuna za svako tromesečje.
2.5. Nalogodavac se obavezuje da Banci plaća troškove pribavljanja Izveštaja od Kredit-

nog biroa za pravno lice, pre izdavanja garancije, kao i u toku važnosti ovog ugovora,
na zahtev Banke.
2.6. Nalogodavac se obavezuje da plaća Banci poreze, takse i doprinose koji se na osnovu
važećih propisa obračunavaju na kamate i naknade, kao i troškove na ime aktiviranja
instrumenata obezbeđenja radi prinudne naplate dospelih obaveza po ovom ugo-
voru, deblokade tekućeg računa, slanja opomene kao i ostale troškove obračunate i
predviđene važećim Pregledom tarifa naknada Banke.
Nalogodavac se obavezuje da na zahtev Banke, plati i sve ostale naknade i troškove

koji mogu nastati u vezi sa izdavanjem garancije i u toku njene važnosti kao i troškove
proistekle iz ostvarivanja prava Banke iz ovog ugovora, u slučaju neurednog izmi-
rivanja obaveza (realizacija instrumenata obezbeđenja, vođenje sudskog postupka,
sudske troškove i takse, troškovi zastupanja).
2.7. Nalogodavac se obavezuje da pre izdavanja garancije plati Banci naknadu od __________
RSD na ime uspostavljanja hipoteke/ručne zaloge.
2.8. Nalogodavac se obavezuje da snosi sve troškove u vezi sa uspostavljanjem, aktivira-

njem i brisanjem hipoteke/ručne zaloge/zaloge hartija od vrednosti prema Banci i
Centralnom registru hartija od vrednosti, troškove procene nepokretnosti odnosno
predmeta zalaganja koje će na zahtev Banke vršiti ovlašćeni procenitelj i troškove
osiguranja založenih predmeta.
Član 3
prinuđena da interveniše svojim sredstvima, Nalogodavac je duža da Banci odmah, iz
svojih izvora, vrati iznos koji je Banka isplatila Korisniku.
3.2. Ukoliko Nalogodavac delimično izmiri svoje obaveze, Banka ima pravo da prvo napla-
ti obračunatu zateznu kamatu, proviziju, a potom glavnicu.

Docnja Nalogodavca
Član 4
4.1. Nalogodavac u docnji saglasan je da na sva dospela nenaplaćena potraživanja, kao i

na eventualna potraživanja po osnovu intervencije Banke iz člana 3. ovog ugovora,
Banka obračunava i naplaćuje zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Zakonom o zate-
znoj kamati.
4.2. Ukoliko je stopa utvrđena Zakonom o zateznoj kamati niža od najviše kamatne stope
na kredite u dinarima pravnim licima iz važećeg Pregleda kamatnih stopa Banke uve-
ćane za 30%, primenjivaće se najviša kamatna stopa na kredite u dinarima pravnim
licima iz važećeg Pregleda kamatnih stopa Banke uvećana za 30%.
Član 5
5.1. Nalogodavac je saglasan da u cilju obezbeđenja potraživanja Banke po ovom ugovoru

obezbedi sledeće instrumente obezbeđenja, te se obavezuje da:
5.1.1. Dostavi Banci Ovlašćenje za zaduženje, saglasno Zakonu o platnom prometu,

kojim ovlašćuje istu da radi naplate dospelih novčanih potraživanja koja proi-
stiču iz ovog ugovora može ispostaviti nalog za naplatu na teret tekućeg računa
Nalogodavca broj _______________, koji se vodi kod banke _______________, a u korist
žiro računa Banke - broj _______________, i istovremeno se odriče prava na po-
vlačenje ili opoziv datog Ovlašćenja, odnosno na stavljanje prigovora po ovom
osnovu,
5.1.2. Dostavi Banci __________ (slovima: _______________) blanko sopstve-nu/nih menic-

u/a uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica. Nalogodavac
ovlašćuje Banku da predate menice može popuniti sa klauzulom „bez protesta”,
i podneti na naplatu do iznosa dospelog potraživanja,
Nalogodavac je saglasan da u cilju naplate menica, odnosno Ovlašćenja Banka

može koristiti sva sredstva sa svih računa Nalogodavca otvorenih kod banke
_______________,
5.1.3. Obezbedi solidarno jemstvo Jemca platca - _______________ (naziv, adresa i m. br.),
sa kojim će Banka zaključiti Ugovor o jemstvu i koji je u obavezi da dostavi Ban-
ci _____ (slovima: __________) blanko menic-u/a sa klauzulom „bez protesta” ured-
no overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica,

5.1.4. Obezbedi da Jemac platac prethodno dostavi Banci pisanu saglasnost u formi
prihvatljivoj za Banku, za sve eventualne izmene i dopune ovog ugovora, bez
obaveze zaključenja posebnog pisanog Aneksa Ugovora o jemstvu,
5.1.5. Pre izdavanja garancije obezbedi upis hipoteke kod nadležnog organa u korist
Banke, na nepokretnosti _______________ (u svom vlasništvu/u vlasništvu Založnog
dužnika _______________),
5.1.6. Pre izdavanja garancije obezbedi upis ručne zaloge kod nadležnog organa u
korist Banke na pokretnim stvarima _______________ (u svom vlasništvu/u vlasniš-
tvu Založnog dužnika _______________) u skladu sa Ugovorom o zalozi koji će biti
zaključen sa Bankom,
5.1.7. Pre izdavanja garancije obezbedi upis zaloge kod nadležnog organa na harti-
jama od vrednosti i to na _____ komada __________ broj __________, _______________ (u
svom vlasništvu/u vlasništvu Založnog dužnika __________) u skladu sa Ugovorom
o zalozi hartija od vrednosti koji će biti zaključen sa Bankom,
5.1.8. Pre izdavanja garancije _______________ (deponuje sredstva/obezbedi da Jemac

_______________ deponuje sredstva) u iznosu od _______________ na poseban namen-
ski račun kod Banke, bez kamate, o čemu će se sa Bankom zaključiti Ugovor o
namenski oročenom depozitu.
5.2. Navedene instrumente obezbeđenja Banka će iskoristiti ukoliko Nalogodavac ne iz-

vrši bilo koju obavezu iz ovog ugovora.
5.3. Nalogodavac se obavezuje da će obaveštavati Banku o svakoj eventualnoj promeni

zakupca, odnosno neposrednog držaoca nepokretnosti, kao i da će dostavljati Banci
sudski overene izjave ovih lica da su upoznati sa postojećom hipotekom u korist Ban-
ke, i svesni svih posledica u slučaju eventualnog vansudskog izvršenja na predmetnoj
nepokretnosti.

koja/e je/su predmet zaloge dostavi original polisu osiguranja izdatu od strane osi-
guravajućeg društva prihvatljivog za Banku, vinkuliranu u korist Banke, pri čemu:
- polisa osiguranja mora pokrivati uobičajene rizike _______________ (uz dodatni osigu-
rani slučaj izlivanja vode iz cevi - za nepokretnost/uz dodatni osigurani slučaj krađe
i loma - za opremu ili robu/uz dodatno kasko osiguranje - za vozila, ukoliko navedeni
osigurani slučajevi odgovaraju prirodi opreme koja se zalaže).
ovog ugovora, a Nalogodavac je dužan da Banci dostavi dokaz o plaćenoj premiji osi-
guranja o roku, shodno polisi.
- suma osiguranja mora biti najmanje u iznosu građevinske vrednosti nepokretnosti,


5.5. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji bitno umanjuje vrednost predmeta zaloge i Ban-
ci bude isplaćena osigurana suma, Banka može:

5.6. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji ne umanjuje bitno vrednost predmeta zaloge
ili Banka oceni da su preostali instrumenti obezbeđenja dovoljni da obezbede iznos
garancije u korišćenju, Banka se može saglasiti da suma osiguranja bude isplaćena
Nalogodavcu/Založnom dužniku.
5.7. Nalogodavac se obavezuje da dostavi Banci Izvod iz javnih knjiga kojim se dokazu-
je da je izvršen upis založnog prava na predmet zaloge, odnosno hipoteke u korist
Banke.
Član 6
6.1. Ukoliko se pre izmirenja svih obaveza po ovom ugovoru, promene propisi koji re-
gulišu instrumente obezbeđenja potraživanja, odnosno ukoliko iz bilo kog razloga
dostavljeni instrumenti obezbeđenja postanu nevažeći ili Banka iskoristi instrumen-
te iz člana 5. ovog ugovora, Nalogodavac se obavezuje da u roku od tri dana dostavi
6.2. Nalogodavac se obavezuje da, na zahtev Banke, u roku od tri dana, dostavi Banci do-
datne instrumente obezbeđenja, ukoliko Banka, pre izmirenja svih obaveza po ovom
ugovoru, utvrdi da pokazatelji finansijskog poslovanja imaju negativnu tendenciju u
odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Banka odobrila garanciju, odnosno da je
došlo do smanjenja tržišne vrednosti dostavljenih instrumenata obezbeđenja u od-
nosu na tržišnu vrednost instrumenata obezbeđenja u trenutku odobravanja garan-
cije i/ili aktiviranjem istih Banka nije u mogućnosti da izvrši naplatu potraživanja.
Obaveze Nalogodavca
Član 7
7.1. Nalogodavac se obavezuje da platni promet u zemlji i sa inostranstvom obavlja preko

računa otvorenog(ih) kod Banke, i to _______________ (mesečno/tromesečno/šestome-
sečno/godišnje) minimum _____% platnog prometa u zemlji i minimum _____% plat-
nog prometa sa inostranstvom počev od datuma izdavanja garancije _______________
(mesečno/tromesečno/šestomesečno/godišnje) minimum _____% ukupnog dinarskog
i deviznog platnog prometa počev od datuma izdavanja garancije _______________.

7.2. Ukoliko se na _______________ (mesečnom/tromesečnom/šestomesečnom/godišnjem)

nivou po isteku _______________ (obračunskog perioda/roka važnosti garancije) utvrdi
da Nalogodavac ne obavlja minimum _____% platnog prometa u zemlji i minimum
_____% platnog prometa sa inostranstvom/minimum _____% ukupnog dinarskog i de-
viznog platnog prometa preko računa otvorenih kod Banke, Banka će _______________
(za naredni obračunski period/naredno tromesečje), izvršiti _______________ (obračun
provizije u visini ugovorene provizije uvećane za _____% /korekciju obračunate provizi-
je za svako-i tromesečje/obračunski period u posmatranom periodu u visini ugovorene
provizije uvećane za _____%).
7.3. Nalogodavac se obavezuje, da najkasnije dva dana nakon isteka obračunskog perioda
dostavlja Banci dokaz o obavljenom _______________ (mesečnom/tromesečnom/šesto-
mesečnom/godišnjem) platnom prometu u zemlji i sa inostranstvom kod poslovnih
banaka/ukupnom dinarskom i deviznom platnom prometu kod poslovnih banaka.
Član 8
8.1. Nalogodavac se obavezuje da u toku važnosti ovog ugovora:
8.1.1. obavesti Banku, bez odlaganja, o svim bitnim promenama i činjenicama koje
za posledicu mogu imati nemogućnost izmirivanja obaveza u skladu sa ovim
ugovorom, kršenje ugovornih obaveza ili narušavanje kreditne sposobnosti Na-
logodavca,
8.1.2. dostavlja, na zahtev Banke, u pisanoj formi sva objašnjenja vezana za pravnu i
finansijsku situaciju,
8.1.3. obavesti Banku i dostavi Rešenje nadležnog organa o svim statusnim prome-
nama (npr. spajanje i podela privrednog društva ), promeni oblika privrednog
društva ili osnivanju drugog pravnog subjekta od svoje imovine, o promeni lica
ovlašćenog za zastupanje, o promeni lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima
sa tekućeg računa, o promeni pečata i drugim promenama koje su od značaja
za pravni promet, promeni sedišta, kao i o svim promenama koje se registruju
kod nadležnog organa, a koje nastanu u toku važenja ovog ugovora, odnosno
do ispunjenja svih obaveza iz ovog ugovora i to najkasnije u roku od tri dana od
dana dobijanja Rešenja o upisu te promene kod nadležnog organa,
8.1.4. obaveštava Banku o nameri zaduživanja kod drugih poslovnih banaka po osno-
vu kredita, garancija i drugih oblika jemstava,
8.1.5. obaveštava Banku o svojoj nameri i nameri lica povezanih sa njim imovinskim
i upravljačkim vezama, koje se odnose na investiranje u kupovinu privrednih
društava koja se nalaze u procesu privatizacije,
8.1.6. dostavlja Banci brojeve svojih tekućih računa otvorenih kod drugih banaka,

8.1.7. na zahtev Banke a u skladu sa propisima i zahtevima NBS, dostavlja redovno
nove procene vrednosti nepokretnosti založenih na ime instrumenata obezbe-
đenja potraživanja, urađenu od strane ovlašćenog procenitelja prihvatljivog za
Banku ili da snosi troškove pribavljanja iste od strane Banke a u skladu sa čla-
nom 2. ovog ugovora.
Član 9

propisima o zaštiti životne sredine, zaštiti na radu, zaštiti kulturne baštine, zaštiti
dece i zaštiti od prinudnog rada, da poštuje pravila i propise uključujući međuna-
rodne propise, konvencije i protokole o zaštiti životne sredine, zaštiti na radu, zaštiti
kulturne baštine, zaštiti dece, zaštiti od prinudnog rada, principima i pravima na rad,
9.2. Nalogodavac se obavezuje da Banci dostavi izveštaj o svakom nesrećnom slučaju /

incidentu koji ima ili je verovatno da će imati materijalno suprotan efekat na život-
nu sredinu, zdravlje ili bezbednost, uključujući planirane ili preduzete mere, akcije
i postupke reagovanja u skladu sa zakonskim propisima, i to u roku od dva dana od
nastanka nesrećnog slučaja/incidenta.
9.3. Bez ograničenja opštosti odredaba tačke 9.1. ovog člana, Nalogodavac potpisom na
kraju ovog ugovora potvrđuje da delatnost Nalogodavca, odnosno aktivnost koju
Banka prati angažovanjem po ovom ugovoru ne uključuje aktivnosti obuhvaćene
Izjavama Nalogodavca dostavljenim Banci dana __________ godine koje čine sastavni
deo ovog ugovora.
Uslovi za raskid ugovora
Član 10
10.1. Nalogodavac je saglasan da Banka ima pravo da proglasi sve obaveze po ovom ugo-
voru dospelim, ukoliko Nalogodavac:
- ostvari pravo na izdavanje garancije na osnovu netačnih podataka koji su bili bitni za
dobijanje iste i u suprotnosti sa važećim zakonskim propisima,
- ne plaća obaveze u rokovima i na način predviđen ovim ugovorom,
- ne izveštava Banku o promeni zakupca i drugog neposrednog držaoca nepokretno-

sti, kao i da ne dostavlja sudski overene izjave ovih lica u skladu sa tačkom 5.3. ovog
ugovora,
- ne dostavlja Banci finansijske izveštaje za periode propisane zakonom i periode po

zahtevu Banke, kao i Izveštaj o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja sa mišljenjem
ovlašćenog revizora ukoliko je revizija finansijskih izveštaja zakonom utvrđena oba-
veza Nalogodavca,

- ne dostavlja Banci dodatne informacije i izveštaje koji su od značaja za redovno pra-
ćenje i kontrolu poslovanja Nalogodavca,
- ne izvršava obaveze preuzete čl. 5, 6, 7, 8. i 9. ovog ugovora,
- ne izvrši bilo koju obavezu iz ovog ugovora, kao i iz drugih razloga predviđenih Op-
štim uslovima poslovanja Banke.
10.2. Banka će sve obaveze po ovom ugovoru proglasiti dospelim i zahtevati naplatu svih
dospelih neizmirenih, ukoliko se u toku njegove važnosti:
- redovnim praćenjem poslovanja Nalogodavca utvrdi da pokazatelji finansijskog po-

slovanja imaju negativnu tendenciju u odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Ban-
ka odobrila izdavanje garancije.
- utvrdi da je Nalogodavac izložio Banku reputacionom riziku i riziku integriteta, kao i

zloupotrebi korišćenja garancije u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma.
- protiv Nalogodavca i/ili njegovih osnivača i/ili lica za zastupanje pokrene bilo ko-
ji sudski i/ili upravni postupak ili nastupi događaj koji prema proceni Banke može
imati uticaj na sposobnost Nalogodavca da izvršava i poštuje obaveze iz ovog ugo-
vora.
10.3. U navedenim slučajevima sve obaveze će se od dana raskida ovog ugovora smatrati
dospelim, primeniti odredbe iz čl. 4. i 5. ovog ugovora i izvršiti prinudna naplata
dospelih obaveza, realizacijom instrumenata obezbeđenja, a naplaćena sredstva
usmeriti na poseban namenski račun.
Ostale odredbe
Član 11
11.1. Banka je dužna da obavesti Narodnu banku Srbije (dalje: NBS) o ukupnoj zaduženo-
sti Nalogodavca ukoliko je ista veća od __________ dinara.
11.2. Nalogodavac je saglasan da NBS, na zahtev drugih banaka ili drugih finansijskih or-
ganizacija, može dostavljati podatke o njegovoj ukupnoj zaduženosti kod ove Banke.
Član 12
12.1. Nalogodavac je izričito saglasan da Banka može prijaviti Kreditnom birou, organiza-
cionom delu pri Udruženju banaka i drugih finansijskih organizacija Srbije, podatke
o garanciji po ovom ugovoru, kao i podatke o eventualnom nepridržavanju ugo-
vorenih odredbi o korišćenju predmetne garancije, radi njihove obrade, čuvanja,
korišćenja i razmene, shodno Ugovoru o regulisanju međusobnih prava i obaveza
po poslovima prikupljanja i korišćenja podataka o klijentima banaka, koji je Banka
zaključila sa Udruženjem banaka Srbije, a u cilju obezbeđivanja uslova za izradu

izveštaja o finansijskom bonitetu lica korisnika bankarskih usluga kod kojih se jav-
lja kreditni rizik za Banku.
12.2. Potpisivanjem ovog ugovora, zakonski zastupnik Nalogodavca daje neopozivu i be-
zuslovnu saglasnost i ovlašćenje Banci, da pribavlja Izveštaje od Kreditnog biroa za
Nalogodavca u toku važnosti ovog ugovora, odnosno do potpunog izmirenja obave-
za po istom.
12.3. Nalogodavac je izričito saglasan da Banka može, u cilju umanjenja kreditnog rizika,
zbog neizvršenja obaveza Nalogodavca prema Banci, dospelo potraživanje ustupiti
trećem licu, na način dozvoljen zakonskim odredbama i odlukama NBS, te svojim
potpisom na kraju ovog ugovora daje pismeno odobrenje Banci da podatke o Nalo-
godavcu može saopštiti trećem licu, odnosno svojim potpisom na kraju ovog ugovo-
ra oslobađa Banku od obaveze čuvanja bankarske tajne.
Član 13
13.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Nalogodavac upoznat sa odredbama Op-

štih uslova poslovanja Banke i da ih u potpunosti prihvata, što potvrđuje svojim
potpisom na kraju ovog ugovora.
Član 14
14.1. Na sve što ovim ugovorom nije izričito predviđeno, primenjivaće se važeći zakoni i
drugi propisi koji regulišu ovu materiju, akti poslovne politike Banke i Opšti uslovi
poslovanja Banke.
Član 15
15.1. Ugovorne strane su saglasne da sve eventualne sporove po ovom ugovoru rešava
Privredni sud u _______________.
Član 16
16.1. Ovaj Ugovor je sačinjen u _____ istovetnih primeraka, od kojih _____ primeraka za
Nalogodavca i _____ primerka za Banku.

NALOGODAVAC BANKA
_______________ _______________

Obrazac: Garancija za učešće na licitaciji
NAZIV BANKE, ADRESA FILIJALE IZDAVAOCA ILI SLUŽBE
Korisnik: ____________________ Datum ____________________

(Naziv i adresa)

GARANCIJA ZA UČEŠĆE NA LICITACIJI BR. _________
Obavešteni smo da je _______________________________________________________ (u daljem tekstu:

Principal), odgovarajući na vaš poziv za učešće na licitaciji br. __________ od ___________ za
isporuku _____________________________ (opis robe i/ili usluga), podneo vama svoju ponudu
br. __________ od
U skladu sa vašim uslovima, ponude moraju biti praćene garancijom za učešće na licitaciji.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) _____________________________ ovim neopozivo ga-

rantujemo da ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od
______________________ (slovima: ______________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisa-
noj formi i vaše pismene izjave u kojoj se navodi:
i) da je Principal prekršio svoju(e) obavezu(e) iz uslova licitacije, i
ii) u kom pogledu je Principal izvršio prekršaj.
Vaš poziv za plaćanje mora(ju) takođe pratiti sledeći(a) dokument(a): navesti

dokument(a), ako ih ima, ili precrtati).
Ova garancija važi najkasnije do ______________________
Saglasno tome, poziv za plaćanje po ovoj garanciji moramo primiti najkasnije tog datuma,
ili pre tog datuma.
Ova garancija potpada pod Jednoobrazna pravila za garancije na poziv

Publikacija No. 458. MTK
Potpis(i)


Obrazac: Garancija za povraćaj avansa
NAZIV BANKE, ADRESA FILIJALA IZDAVAOCA ILI SLUŽBE
Korisnik: ____________________ Datum ____________________

(Naziv i adresa)

GARANCIJA ZA POVRAĆAJ AVANSA BR. _________
Obavešteni smo da je _______________________________________________ (u daljem tekstu: Princi-

pal), zaključio sa vama Ugovor br. ______________________ od ______________________ za isporuku
(opis robe i/ili usluga).
Saglasno uslovima iz Ugovora, plaćanje avansa u iznosu od ______________________ biće izvr-

šeno uz garanciju za povraćaj avansa.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) _____________________________________ ovim neopozivo

garantujemo da ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od
_________________ (slovima: ______________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj
formi i vaše pismene izjave u kojoj se navodi:
i) da je Principal prekršio svoju(e) obaveze(e) iz osnovnog ugovora, i
Vaš poziv za plaćanje mora(ju) takođe pratiti sledeći(a) dokumenat(a): (navesti

dokument(a) ako ih ima ili precrtati).
Uslov za svaki zahtev i plaćanje po ovoj garanciji je da je avans, koji je gore naveden, pri-
mljen na račun Principala br. ______________________ kod (naziv i adresa banke).
Ova garancija važi najkasnije do ______________________________________
Saglasno tome, poziv za plaćanje po ovoj garanciji moramo primiti u ovoj službi najkasni-
je tog datuma, ili pre tog datuma.

Potpis(i)


Obrazac: Garancija za dobro izvršenje posla
Korisnik: ____________________ Datum ____________________

(Naziv i adresa)

GARANCIJA ZA DOBRO IZVRŠENJE POSLA BR. _________
Obavešteni smo da je ________________________________________ (u daljem tekstu: Principal), za-

ključio sa vama ugovor Br. __________________ od __________________, za isporuku (opis robe i/
ili usluga).
Saglasno uslovima iz ugovora, zahteva se izdavanje garancije za dobro izvršenje posla.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) __________________ ovim neopozivo garantujemo da

ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od __________________
(slovima: __________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj formi i vaše pismene
izjave u kojoj se navodi:
i) da je Principal prekršio svoju(e) obavezu(e) iz osnovnog ugovora, i
Vaš poziv za plaćanje mora(ju) takođe pratiti sledeći(a) dokument(a): (navesti

dokument(a) ako ih ima, ili precrtati.
Ova garancija važi najkasnije do ____________________________________

Potpis(i)


Obrazac: Garantni list/varant
Korisnik: ____________________ Datum ____________________

(Naziv i adresa)

GARANTNI LIST VARANT BR. _________
Obavešteni smo da je ___________________________________________ (u daljem tekstu: Principal),

zaključio sa vama ugovor br. ___________________ od _____________________ za isporuku (opis ro-
be i/ili usluge).
Saglasno uslovima ugovora, zahteva se garantni list/varant.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) ___________________ ovim neopozivo garantujemo da

ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od ___________________
(slovima: ___________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj formi i vaše pismene
Vaš poziv za plaćanje mora(ju) takođe pratiti sledeći(a) dokument(a) (navesti

dokument(a) ako ih ima, ili precrtati)
Ova garancija važi najkasnije do ______________________________________
je tog datuma ili pre tog datuma.

Potpis(i)

Obrazac: Garancija za oslobađanje

garantnog depozita
Korisnik: ____________________ Datum ____________________

(Naziv i adresa)

GARANCIJA ZA OSLOBAĐANJE GARANTNOG DEPOZITA BR. _________
wObavešteni smo da je ______________________________________ (u daljem tekstu: Principal), za-

ključio sa vama ugovor Br. ________________________ od _________________, za isporuku (opis robe
i/ili usluga).
Saglasno uslovima ugovora, garantni depozit u iznosu od ________________________, koji po-

kriva garantne obaveze Principala, biće oslobođen uz garanciju za oslobađanje garantnog
depozita.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) ________________________ ovim neopozivo garan-

tujemo da ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od
_________________ (slovima: _________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj formi i
vaše pismene izjave u kojoj se navodi:
i) da je Principal prekršio svoju(e) obaveze(e) iz osnovnog ugovora, i

dokument(a) ako ih ima ili precrtati).
Uslov za svaki zahtev i plaćanje po ovoj garanciji je da je plaćanje gore navedenog ga-
rantnog depozita primljeno na račun Principala br. _________________ kod (naziv i adresa
banke).
Ova garancija važi najkasnije do __________________________________.
je tog datuma, ih pre tog datuma.

Potpis(i)

Instrukcije korespondentnoj banci da izda garanciju

za učešće na licitaciji na osnovu kontragarancije

ZA UČEŠĆE NA LICITACIJI NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE
Tekst instrukcija
Naš broj __________
Na zahtev ____________________, molimo da izdate, na našu odgovornost, u korist

_________________________ vašu garanciju prema sledećem tekstu:
navod
Obavešteni smo da je _______________________________________________ (u daljem tekstu: Princi-

pal), odgovarajući na vaš poziv za učešće na licitaciji br. __________ od __________ za isporu-
ku ____________________ (opis robe i/ili usluga), podneo vama svoju ponudu br. __________ od
__________.
U skladu sa vašim uslovima, ponude moraju biti praćene garancijom za učešće na licitaciji.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) ____________________ ovim neopozivo garantujemo da

ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od ____________________
(slovima: ____________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj formi i vaše pisme-
ne izjave u kojoj se navodi:
i) da je Principal prekršio svoju(e) obavezu(e) iz uslova licitacije, i
Vaš poziv za plaćanje mora(ju) takođe pratiti sledeći(a) dokument(a): navesti

dokument(a), ako ih ima, ili precrtati).
Ova garancija važi najkasnije do _________________________.
Saglasno tome, poziv za plaćanje po ovoj garanciji moramo primiti najkasnije tog datuma,
ili pre tog datuma.
Ova garancija potpada pod Jednoobrazna pravila za garancije na poziv,

završen navod

Imajući u vidu izdavanje vaše garancije prema gore navedenom tekstu, mi vam
ovim dajemo našu neopozivu kontragaranciju i preuzimamo obavezu da vam pla-
timo svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od ____________________ (slo-
vima: ____________________) po prijemu u ovoj službi, najkasnije ____________________, vašeg
prvog poziva u pisanoj formi. Takav poziv mora pratiti vaša pismena izjava da ste
primili poziv za plaćanje po vašoj garanciji u skladu sa uslovima iste i sa članom 20.
Jednoobraznih pravila za garancije na poziv.
Ova kontragarancija potpada pod Jednoobrazna pravila za garancije na poziv

Publikacija No. 458 MTK
Molimo da nam potvrdite izdavanje vaše garancije.
Napomena:
Banke koje nastupaju kao instruktivna strana obično putem autentifikova-

ne teletransmisije ili putem EDI poruke sa šifrom verodostojnosti, (elek-
tronskom razmenom podataka) koja je njen ekvivalent, daju instrukcije za
izdavanje garancija drugim bankama koje nastupaju kao garanti. Aleterna-
tivno, instrukcije se mogu dati pismom.

za povraćaj avansa na osnovu kontragarancije

ZA POVRAĆAJ AVANSA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE
Tekst instrukcija
Naš broj __________
navod
Obavešteni smo da je ____________________________________________________ (u daljem tekstu: Princi-
pal), zaključio sa vama ugovor br. ____________________ od ____________________ za isporuku (opis
robe i/ili usluga).
Saglasno uslovima iz ugovora, plaćanje avansa u iznosu od ____________________ biće izvršeno uz
garanciju za povraćaj avansa.

Na zahtev Principala, mi (naziv banke) ____________________ ovim neopozivo garantujemo da

ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od ____________________
(slovima: ____________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj formi i vaše pismene
Vaš poziv za plaćanje mora(ju) takođe pratiti sledeći(a) dokument(a): (navesti dokument(e)
ako ih ima ili precrtati).
Uslov za svaki zahtev i plaćanje po ovoj garanciji je da je avans, koji je gore naveden, primljen
na račun Principala br. _______________ kod (naziv i adresa banke).
Ova garancija važi najkasnije do _______________________________________.
Saglasno tome, poziv za plaćanje po ovoj garanciji moramo primiti u ovoj službi najkasnije
tog datuma, ili pre tog datuma.

završen navod
Imajući u vidu izdavanje vaše garancije prema gore navedenom tekstu mi vam ovim
dajemo našu neopozivu kontragaranciju i preuzimamo obavezu da vam platimo svaki
iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od ___________________ (slovima: _____________
_________________________) po prijemu u ovu službu najkasnije ___________________, vašeg prvog
poziva u pisanoj formi. Takav poziv mora pratiti vaša pismena izjava da ste primili
poziv za plaćanje po vašoj garanciji u skladu sa uslovima iste i sa članom 20. Jednoo-
braznih pravila za garancije na poziv.
Ova kontragarancija potpada pod Jednoobrazna pravila za garancije na poziv,

Napomena:
Banke koje nastupaju kao instruktivna strana obično putem autentifiko-

vane teletransmisije ili putem EDI poruke sa šifrom verodostojnosti (elek-
tronskom razmenom podataka) koja je njen ekvivalent, daje instrukcije za
izdavanje garancija drugim bankama koje nastupaju kao garanti. Aleterna-


za dobro izvršenje posla na osnovu kontragarancije

ZA DOBRO IZVRŠENJE POSLA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE
Tekst instrukcija
Naš broj __________

navod
Obavešteni smo da je _____________________________ (u daljem tekstu: Principal), zaključio sa

vama ugovor No. ___________________ od ___________________, za isporuku (opis robe i/ili uslu-
ga).
Saglasno uslovima iz ugovora, zahteva se izdavanje garancije za dobro izvršenje posla.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) _____________________________________ ovim neopozivo

garantujemo da ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e), ukupan iznos
od ___________________ (slovima: ___________________ ) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj
formi i vaše pismene izjave u kojoj se navodi:
Vaš poziv za plaćanje mora(ju) takođe pratiti sledeći(a) dokument(a): (navesti

dokument(a) ako ima ih precrtati.
Ova garancija važi najkasnije do ___________________________________.

završen navod
Imajući u vidu izdavanje vaše garancije prema gore navedenom tekstu mi vam
ovim dajemo našu neopozivu kontragaranciju i preuzimamo obavezu da vam plati-

mo svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od _____________________ (slovi-
ma: _____________________) po prijemu u ovoj službi, najkasnije _____________________, vašeg
prvog poziva u pisanoj formi. Takav poziv mora pratiti vaša pismena izjava da ste
primili poziv za plaćanje po vašoj garanciji u skladu sa uslovima iste i sa članom 20.
Jednoobraznih pravila za garancije na poziv.

Napomena:
Banke koje nastupaju kao instruktivna strana obično putem autentifiko-

vane teletransmisije ili putem EDI poruke sa šifrom verodostojnosti (elek-
izdavanje garancija drugim bankama koje nastupaju kao garanti. Alterna-
Instrukcije korespondentnoj banci

da izda garantni list/varant na osnovu kontragarancije
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI DA IZDA

GARANTNI LIST/VARANT NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE
Tekst instrukcija
Naš broj __________

navod
Obavešteni smo da je _________________________ (u daljem tekstu: Principal), zaključio sa va-

ma ugovor Br. _______________ od _______________ za isporuku (opis robe usluga).
Saglasno uslovima ugovora, zahteva se garantni list/varant.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) ______________________________ ovim neopozivo ga-

rantujemo da ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od

_______________ (slovima: ______________________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisa-

noj formi i vaše pismene izjave u kojoj se navodi:

dokument(a) ako ih ima ili precrtati)
Ova garancija važi najkasnije do ______________________________.
je tog datuma ili pre tog datuma.

završen navod
ovim dajemo našu neopozivu kontragaranciju i preuzimamo obavezu da vam plati-
mo svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od _______________ (slovima:
______________________________ ) po prijemu u ovoj službi, najkasnije _______________, vašeg
prvog poziva u pisanoj formi. Takav poziv mora biti praćen vašom pismenom izja-
vom da ste primili poziv za plaćanje po vašoj garanciji u skladu sa uslovima iste i sa
članom 20. Jednoobraznih pravila za garancije na poziv.

Napomena:
Banke koje nastupaju kao instruktivna strana obično putem autentifikova-

ne teletransmisije ili putem EDI poruke sa šifrom verodostojnosti. (elek-
izdavanje garancija drugim bankama koje nastupaju kao garanti. Alterna-


za oslobađanje garantnog depozita
na osnovu kontragarancije

ZA OSLOBAĐANJE GARANTNOG DEPOZITA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE
Tekst instrukcija
Naš broj __________

navod
Obavešteni smo da je ____________________________________ (u daljem tekstu: Principal), za-

ključio sa vama ugovor No. _______________ od _______________, za isporuku (opis robe i/ili
usluga).
Saglasno uslovima ugovora, garantni depozit u iznos od _______________, koji pokriva

obaveze Principala, biće oslobođen uz garanciju za oslobađanje garantnog depozita.
Na zahtev Principala, mi (naziv banke) ______________________________ ovim neopozivo ga-

rantujemo da ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelaze ukupan iznos od
_______________ (slovima: ______________________________) po prijemu vašeg prvog poziva u
pisanoj formi i vaše pismene izjave u kojoj se navodi:

dokument(a) ako ih ima ili precrtati.).
Uslov za svaki zahtev i plaćanje po ovoj garanciji je da je plaćanje gore navedenog ga-
rantnog depozita primljeno na račun Principala br. kod (naziv i adresa banke).
Ova garancija važi najkasnije do ______________________________, Saglasno tome, poziv za

plaćanje po ovoj garanciji moramo primiti u ovoj službi najkasnije tog datuma, ili pre
tog datuma.


završen navod
ovim dajemo našu neopozivu kontragaranciju i preuzimamo obavezu da vam pla-
timo svaki iznos ili iznose koji ne prelazi(e) ukupan iznos od _______________ (slovi-
ma: ______________________________) po prijemu u ovoj službi, najkasnije _______________,
vašeg prvog poziva u pisanoj formi. Takav poziv mora pratiti vaša pismena izjava
da ste primili poziv za plaćanje po vašoj garanciji u skladu sa uslovima iste i sa
članom 20. Jednoobraznih pravila za garancije na poziv.

Napomena:
Banke koje nastupaju kao instruktivna strana obično putem autentifi-

kovane teletransmisije ili putem EDI poruke sa šifrom verodostojnosti
(elektronskom razmenom podataka) koja je njen ekvivalent, daju in-
strukcije za izdavanje garancija drugim bankama koje nastupaju kao ga-
ranti. Alternativno, instrukcije se mogu dati pismom.
mr Radmila Gaćeša

D. AKREDITIV
UGOVOR O OTVARANJU
NOSTRO DOKUMENTARNOG AKREDITIVA
Zaključen dana __________ godine u _______________ između:
1. _______________ (naziv banke), ul. _______________, br. _____ u _______________ (sedište banke)
(dalje: Banka)
2. _______________ (naziv nalogodavca), ul. _______________ br. _____ u _______________ (dalje: Na-
logodavac)
Iznos, valuta, osnov otvaranja i rok važnosti akreditiva
Član 1
1.1. Na osnovu Odluke Kreditnog/Izvršnog odbora _______________ (pun naziv banke),
broj __________ od __________ godine, odnosno zahteva Nalogodavca broj __________ od
__________ godine, Banka se obavezuje da otvori nostro neopozivi _______________ (delji-
vi, prenosivi, konfirmirani/nekonfirmirani) dokumentarni akreditiv u korist korisnika
akreditiva _______________ sa sedištem u _______________, država _______________, a na iznos
od:
Oznaka valute _____ iznos __________

(slovima: ___________________)
plativ kod inostrane banke _______________, sa sedištem u _______________, država

_______________ i sa rokom važnosti do __________ godine.
1.2. Tekst dokumentarnog akreditiva čini sastavni deo ovog ugovora.
Član 2
2.1. Nalogodavac prihvata obavezu da Banci obezbedi devizna sredstva ili dinarsku pro-
tivvrednost deviza za plaćanje prema inostranstvu i to najkasnije __________ dana pre
isplate iznosa iz akreditiva u korist korisnika u inostranstvu. Dinarska protivvred-
nost mora biti obračunata po prodajnom kursu na dan uplate na račun koji se vodi
kod Banke. Ista mora biti uvećana za troškove kupovine deviza od Banke.

2.2. Ukoliko Nalogodavac ne ispuni svoju obavezu iz tačke 2.1. ovog člana, te Banka bude
prinuđena da isplatu po akreditivu izvrši iz svojih sredstava, Nalogodavac je dužan
da Banci, osim iznosa izvršenog plaćanja po akreditivu u stranoj valuti, plati zateznu
kamatu po stopi utvrđenoj propisima.
2.3. Ukoliko je stopa utvrđena Zakonom o zateznoj kamati niža od kamate obračunate
primenom najviše kamatne stope na kredite privredi iz važeće Odluke o kamatnim
stopama Banke uvećane za 30%, Banka će na sva dospela nenaplaćena potraživanja
obračunavati i naplaćivati kamatu obračunatu primenom najviše kamatne stope na
kredite privredi iz važeće Odluke o kamatnim stopama Banke uvećane za 30%.
2.4. Banka će obračunavati i naplaćivati i kamatu na kamatu, saglasno članu 400. Zakona
o obligacionim odnosima (dalje: ZOO).
2.5. Osnovicu za obračun kamate, po dugu nastalom intervencijom Banke po akreditivu

i plaćanjem inotroškova od strane Banke, čini dinarska protivvrednost salda duga u
valuti preračunata po važećem prodajnom kursu iz kursne liste Banke na dan inter-
vencije.
2.6. Ukoliko je šteta koju je Banka pretrpela zbog docnje Nalogodavca veća od iznosa koji
je Banka obračunala odnosno naplatila na ime zatezne kamate, Banka ima pravo da
na osnovu člana 278. stav 2. ZOO, zahteva od Nalogodavca da plati razliku do pune
naknade štete.
Obaveze Nalogodavca
Član 3
3.1. Nalogodavac se obavezuje da:
- po potpisivanju ovog ugovora, a pre otvaranja akreditiva, uplati naknadu za obradu
zahteva u visini od _____% od iznosa akreditiva u dinarskoj protivvrednosti, po sred-
njem kursu Narodne banke Srbije (dalje: NBS) na dan obračuna, kao i naknadu za
pribavljanje Izveštaja od Kreditnog biroa za pravno lice,
- plati Banci proviziju za otvaranje akreditiva u visini od _____% od iznosa akreditiva u

dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan obračuna, a koja se obra-
čunava tromesečno unapred za svako započeto tromesečje kao celo, za ceo period
trajanja akreditivne obaveze, a u skladu sa Tarifom naknada Banke,
- plati Banci sve troškove u zemlji i inostranstvu a koji eventualno nastanu u vezi sa
otvaranjem predmetnog akreditiva kao i u toku važnosti istog (troškove izmene
akreditiva, troškovi konfirmirajuće banke u inostranstvu i drugo), a u skladu sa Ta-
rifom naknada Banke,
- plati Banci troškove likvidacije/okončanja poslova po akreditivu u skladu sa Tarifom

naknada Banke.

Član 4
4.1. U cilju obezbeđenja urednog izmirenja svih obaveza preuzetih ovim ugovorom, Nalo-
godavac se obavezuje da pre otvaranja akreditiva
- dostavi Banci _____ (slovima: _______________) blanko sopstvene menice potpisane od

strane zakonskog zastupnika ili lica sa specijalnim punomoćjem za preuzimanje me-
ničnih obaveza, sa pismenim ovlašćenjem Banci za svaku menicu da može da istu
popuni i realizuje do visine dospelih neizmirenih obaveza nastalih iz ovog ugovora,
uz obavezu da za svaku iskorišćenu menicu odmah, bez odlaganja dostavi Banci no-
vu, uz ovlašćenje za popunu iste;
- kao i da ______________________________________________________________________________________
(navesti pojedinosti).
4.2. Navedene instrumente obezbeđenja plaćanja Banka će iskoristiti isključivo ukoliko

Nalogodavac ne izvrši bilo koju obavezu iz ovog ugovora.
4.3. Ukoliko se pre konačnog izmirenja svih obaveza Nalogodavca prema Banci iz ovog
ugovora promene propisi koji regulišu instrumente obezbeđenja potraživanja Ban-
ke, Nalogodavac je obavezan da u roku od tri dana Banci dostavi nove instrumente
obezbeđenja.
Član 5
5.1. Nalogodavac se obavezuje da Banci redovno dostavlja godišnje i periodične finan-

sijske izveštaje. Nalogodavac se obavezuje da u roku od tri dana od dana nastanka
obavesti Banku o svim statusnim promenama (npr. spajanje, pripajanje ili podela
preduzeća), o promeni oblika preduzeća ili osnivanju drugog pravnog subjekta od
svoje imovine, o promeni lica ovlašćenog za zastupanje, o promeni lica ovlašćenih za
raspolaganje sredstvima sa tekućeg računa, o promeni pečata i drugim promenama
koje su od značaja za pravni promet, kao i o svim promenama koje se registruju kod
nadležnog organa, a koje nastanu za vreme važenja ovog ugovora i koje mogu biti od
uticaja na izvršenje obaveza iz ovog ovog ugovora.
Član 6

propisima o zaštiti životne sredine, zaštiti kulturne baštine, zaštiti na radu, zaštiti od
prinudnog rada, zaštiti dece, kao i da poštuje pravila i zakonske propise uključujući
međunarodne propise, konvencije i protokole o zaštiti životne sredine, zaštiti kultur-
ne baštine, zaštiti na radu i pravu na rad, zaštiti od prinudnog rada i zaštiti dece, a

6.2. Nalogodavac se obavezuje da Banci dostavi izveštaj o svakom nesrećnom slučaju/

incidentu koji ima ili je verovatno da će imati materijalno nepovoljan efekat na život-
nu sredinu, zdravlje ili bezbednost, uključujući planirane ili preduzete mere, akcije
i postupke reagovanja u skladu sa zakonskim propisima i to u roku od dva dana od
nastanka nesrećnog slučaja/incidenta.
6.3. Potpisom na kraju ovog ugovora Nalogodavac potvrđuje da delatnost Nalogodavca,

odnosno aktivnost koju Banka prati angažovanjem po ovom ugovoru, ne uključuje
aktivnosti obuhvaćene izjavama Nalogodavca dostavljenim Banci dana __________ go-
dine, a koje čine sastavni deo ovog ugovora.
Docnja Nalogodavca
Član 7
7.1. U slučaju da za vreme trajanja ovog ugovora Nalogodavac ne postupa u skladu sa svo-
jom obavezama iz ovog ugovora, Nalogodavac je izričito i bezuslovno saglasan da se
sve obaveze Nalogodavca po ovom ugovoru smatraju dospelim, u kom slučaju Banka
ima pravo da instrumente obezbeđenja aktivira radi naplate svih dospelih obaveza
iz ovog ugovora.
7.2. U slučaju storniranja akreditiva pre isteka roka važnosti, Nalogodavac je dužan da
Banci dostavi pismenu saglasnost, nakon čega će se ovaj ugovor smatrati raskinutim.
Obaveze Banke
Član 8
8.1. Banka se obavezuje da otvori akreditiv iz člana 1. ovog ugovora u skladu sa važećim
međunarodnim standardima i izvrši plaćanje prema inostranstvu na osnovu kom-
pletne i uredne dokumentacije koja je zahtevana otvaranjem akreditiva, u skladu sa
instrukcijama Nalogodavca, kao i u skladu sa odredbama Zakona o deviznom poslo-
vanju i Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Član 9
9.1. Nalogodavac je upoznat sa obavezom Banke da obavesti NBS o ukupnoj zaduženosti

Nalogodavca ukoliko je ista veća od __________ dinara.
9.2. Nalogodavac je saglasan da NBS na zahtev drugih banaka ili drugih finansijskih orga-
nizacija, može dostavljati podatke o ukupnoj zaduženosti istog kod Banke.

Član 10
10.1. Nalogodavac je izričito saglasan da Banka može prijaviti Kreditnom birou, organi-
zacionom delu pri Udruženju banaka Srbije, podatke o akreditivu po ovom ugovo-
ru, kao i podatke o eventualnom nepridržavanju ugovorenih odredbi o korišćenju
predmetnog akreditiva, radi obrade, čuvanja, korišćenja i razmene istih, shodno
Ugovoru o regulisanju međusobnih prava i obaveza po poslovima prikupljanja i ko-
rišćenja podataka o klijentima banaka, koji je Banka zaključila sa Udruženjem bana-
ka Srbije, a u cilju obezbeđivanja uslova za izradu izveštaja o finansijskom bonitetu
Ostale odredbe
Član 11
11.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Nalogodavac upoznat sa odredbama Op-

štih uslova poslovanja Banke i da ista u potpunosti prihvata, što potvrđuje svojim
potpisom na kraju ovog ugovora.
Član 12
12.1. Na sve što ovim ugovorom nije posebno regulisano primenjivaće se pozitivni propi-
si i Opšti uslovi poslovanja Banke.
Član 13
13.1. Svi sporovi u vezi sa ovim ugovorom rešavaće se sporazumno, a u slučaju da se

ne postigne saglasnost u međusobnoj komunikaciji, to će za konačno rešavanje biti
nadležan Privredni sud u _______________.
Član 14
14.1. Ovaj ugovor je sačinjen u _____ istovetnih primeraka, od kojih po _____ za svaku ugo-
vornu stranu.
NALOGODAVAC BANKA
_______________ _______________


UGOVOR O OTVARANJU STENDBAJ AKREDITIVA
Zaključen u ________________ (mesto), dana ___________. godine, na osnovu Zahteva

___________________ (naziv i sedište privrednog društva) kao nalogodavca i Odluke Kredit-
nog odbora/Izvršnog odbora banke _______________, br. _____ od __________ godine između
sledećih ugovornih strana:
1. _____________________ (naziv i sedište banke), matični broj _______________ PIB _______________

koju zastupa Predsednik Izvršnog odbora (dalje: Banka)
2. ________________________ (naziv i sedište privrednog društva), matični broj _____________,

PIB ___________________, koga zastupa ____________________ (ime i prezime) (dalje: Nalo-
godavac)
Član 1
1.1. Banka preuzima obavezu da za račun Nalogodavca otvori neopozivi stendbaj akre-
ditiv na iznos od:
Oznaka valute __________________________

(slovima: __________________________________)
u korist _________________ (dalje: Korisnik) sa rokom važnosti do_________. godine, a na

osnovu Ugovora/_________ br. ________ od __________ (dalje: Ugovor/__________).
Član 2
2.1. Nalogodavac se obavezuje da uredno izvršava svoje obaveze plaćanja prema Kori-
sniku u skladu sa uslovima/rokovima iz Ugovora/_________, na način koji isključuje
intervenciju Banke po otvorenom stendbaj akreditivu, i da odmah po izvršenom
uvozu robe obavesti Banku o datumu dospeća svoje obaveze plaćanja i dostavi
istoj kopiju fakture, Javne carinske isprave, kao i ____________________ (navesti naziv
traženog dokumenta).
2.2. Nalogodavac je u obavezi da pre otvaranja stendbaj akreditiva Banci plati nakna-
du za obradu zahteva u visini od _____________ RSD (_______% od iznosa otvorenog
stendbaj akreditiva _________________).

2.3. Nalogodavac se obavezuje da plaća Banci proviziju ____________ RSD (________% od

iznosa stendbaj akreditiva na dan obračuna, tromesečno unapred, a min. __________
RSD); Provizija se obračunava ________________ (za svako započeto tromesečje kao
celo/za poslednje tromesečje srazmerno broju dana važnosti stendbaj akreditiva
u korišćenju) a minimalno ________ RSD.
tromesečje važenja stendbaj akreditiva/prvi obračunski period, plati pre otvara-
nja stendbaj akreditiva, a za ostala tromesečja u roku od 5 (pet) dana od datuma
obračuna za svako dalje tromesečje.
2.5. Nalogodavac se obavezuje da Banci plaća troškove pribavljanja Izveštaja od Kre-

ditnog biroa za pravno lice, pre otvaranja stendbaj akreditiva, kao i u toku važno-
sti ovog Ugovora.
2.6. Nalogodavac se obavezuje da Banci plaća poreze, takse i doprinose koji se na

osnovu važećih propisa obračunavaju na kamate i naknade, kao i troškove na ime
aktiviranja instrumenata obezbeđenja radi prinudne naplate dospelih obaveza po
ovom Ugovoru, deblokade tekućeg računa, slanja opomene kao i ostale troškove
obračunate i predviđene važećim Pregledom tarifa naknada Banke.
Nalogodavac se obavezuje da na zahtev Banke plati i sve ostale naknade i troškove

koji mogu nastati u vezi sa otvaranjem i u toku važnosti stendbaj akreditiva, kao i
troškove proistekle iz ostvarivanja prava Banke iz ovog Ugovora, u slučaju neured-
nog izmirivanja obaveza (realizacija instrumenata obezbeđenja, vođenje sudskog
postupka, sudske troškove i takse, i drugo).
2.7. Nalogodavac se obavezuje da Banci plati sve troškove i provizije koje zaračuna
inostrana banka.
2.8. Nalogodavac se obavezuje da snosi sve troškove u vezi sa uspostavljanjem, akti-

viranjem i brisanjem hipoteke/ ručne zaloge/zaloge hartija od vrednosti prema
Banci i Centralnom registru hartija od vrednosti, troškove procene nepokretnosti
odnosno predmeta zalaganja koje će na zahtev Banke vršiti ovlašćeni procenitelj i
troškove osiguranja založenih predmeta.
Član 3
prinuđena da interveniše, odn. izvrši obavezu plaćanja svojim sredstvima, Nalo-
godavac je dužan da Banci odmah, iz svojih deviznih izvora, vrati iznos koji je
plaćen po osnovu stendbaj akreditiva.

Docnja Nalogodavca
Član 4
4.1. Nalogodavac u docnji saglasan je da na sva dospela nenaplaćena potraživanja, kao

i na eventualna potraživanja po osnovu intervencije odn. plaćanja od strane Banke
iz prethodnog člana ovog Ugovora, Banka obračunava i naplaćuje zateznu kamatu.
4.2. Banka će obračunavati i naplaćivati kamatu na kamatu saglasno članu 400. Zakona
o obligacionim odnosima.
Član 5
5.1. Nalogodavac je saglasan da u cilju obezbeđenja potraživanja Banke po ovom Ugo-

voru obezbedi sledeće instrumente obezbeđenja, na način da:
5.1.1. Dostavi Banci Ovlašćenje za zaduženje, saglasno Zakonu o platnom prome-

tu, kojim ovlašćuje istu da radi naplate dospelih novčanih potraživanja koja
proističu iz ovog Ugovora može ispostaviti nalog za naplatu na teret tekućeg
računa Nalogodavca broj _____________, koji se vodi kod banke ______________, a u
korist žiro računa Banke - broj _________________, i istovremeno se odriče prava
na povlačenje ili opoziv datog Ovlašćenja, odnosno na stavljanje prigovora
po ovom osnovu.
5.1.2. Dostavi Banci _____ (slovima: _________) blanko sopstve-nu/nih menic-u/a

uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica. Nalogodavac
ovlašćuje Banku da predate menice može popuniti sa klauzulom „bez prote-
sta” i podneti na naplatu do iznosa dospelog potraživanja.
Nalogodavac je saglasan da u cilju naplate menica, odnosno Ovlašćenja Ban-

ka može koristiti sva sredstva sa svih računa Nalogodavca otvorenih kod
banke _________________.
5.1.3. Obezbedi solidarno jemstvo Jemca platca - _______________ (naziv, adresa i ma-
tični broj), sa kojim će Banka zaključiti Ugovor o jemstvu i koji je u obavezi
da dostavi Banci ____ (slovima: _________) blanko menic-u/a sa klauzulom „bez
protesta” uredno overen-u/ih i potpisan-u/ih od strane ovlašćenih lica.
5.1.4. Pre otvaranja stendbaj akreditiva obezbedi upis hipoteke kod nadležnog or-
gana u korist Banke, na nepokretnosti ___________ (u svom vlasništvu/u vla-
sništvu Založnog dužnika ____________).

5.1.5. Pre otvaranja stendbaj akreditiva obezbedi upis ručne zaloge na pokret-
nim stvarima kod nadležnog organa u korist Banke ___________ (u svom
vlasništvu/u vlasništvu Založnog dužnika ______________) u skladu sa Ugovo-
rom o zalozi koji će biti zaključen sa Bankom.
5.1.6. Pre otvaranja stendbaj akreditiva na pokretnim stvarima obezbedi upis za-
loge na hartijama od vrednosti kod nadležnog organa i to na _____ komada
__________ broj ________ (u svom vlasništvu/u vlasništvu Založnog dužnika
__________) u skladu sa Ugovorom o zalozi hartija od vrednosti koji će biti za-
ključen sa Bankom.
5.1.7. Pre otvaranja stendbaj akreditiva _____________ (deponuje sredstva/obezbedi

da Jemac ___________ deponuje sredstva) u iznosu od _________________ na pose-
ban namenski račun kod Banke, bez kamate, o čemu će sa Bankom zaključiti
Ugovor o namenski oročenom depozitu.
5.2. Nalogodavac se obavezuje da će obaveštavati Banku o svakoj eventualnoj prome-

ni zakupca, odnosno neposrednog držaoca nepokretnosti, kao i da će dostavljati
Banci sudski overene izjave ovih lica da su upoznati sa postojećom hipotekom u
korist Banke, i svesni svih posledica u slučaju eventualnog vansudskog izvršenja
na predmetnoj nepokretnosti.

koja/e je/su predmet zaloge dostavi original polisu osiguranja izdatu od strane
osiguravajućeg društva prihvatljivog za Banku, vinkuliranu u korist Banke, pri če-
mu:
- polisa osiguranja mora pokrivati uobičajene rizike/uz dodatni osigurani slučaj izliva-
nja vode iz cevi (za nepokretnost)/uz dodatni osigurani slučaj krađe i loma (za opre-
mu ili robu) ukoliko navedeni osigurani slučajevi odgovaraju prirodi opreme koja je
pedmet zaloge/uz dodatno kasko osiguranje (za vozila);
ovog Ugovora, a Nalogodavac je dužan da Banci dostavi dokaz o plaćenoj premiji osi-
guranja o roku, shodno polisi;
- suma osiguranja mora biti najmanje u iznosu građevinske vrednosti nepokretnosti

5.4. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji bitno umanjuje vrednost predmeta zaloge i
Banci bude isplaćena osigurana suma, Banka može:


Ugovorom, naplatiti iz osigurane sume.
5.5. Ukoliko nastupi osigurani slučaj koji ne umanjuje bitno vrednost predmeta zalo-
ge ili Banka oceni da su preostali instrumenti obezbeđenja dovoljni da obezbede
iznos stendbaj akreditiva u korišćenju, Banka se može saglasiti da suma osigura-
nja bude isplaćena Nalogodavcu/Založnom dužniku.
5.6. Nalogodavac se obavezuje da dostavi Banci Izvod iz javnih knjiga kojim se dokazu-
je da je izvršen upis založnog prava na predmet zaloge odnosno hipoteke u korist
Banke.
Član 6
6.1. Ukoliko se pre izmirenja svih obaveza po ovom Ugovoru, promene zakonski pro-
pisi koji regulišu instrumente obezbeđenja potraživanja, odnosno ukoliko iz bilo
kog razloga dostavljeni instrumenti obezbeđenja postanu nevažeći ili Banka isko-
risti instrumente iz prethodnog člana, Nalogodavac se obavezuje da u roku od 3
(tri) dana dostavi Banci nove instrumente obezbeđenja.
6.2. Nalogodavac se obavezuje da, na zahtev Banke, u roku od 3 (tri) dana, dostavi Ban-
ci dodatne instrumente obezbeđenja, ukoliko Banka, pre izmirenja svih obaveza
po ovom Ugovoru, utvrdi da pokazatelji finansijskog poslovanja imaju negativnu
tendenciju u odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Banka odobrila stendbaj
akreditiv, odnosno da je došlo do smanjenja tržišne vrednosti dostavljenih instru-
menata obezbeđenja u odnosu na tržišnu vrednost instrumenata obezbeđenja u
trenutku odobravanja stendbaj akreditiva i/ili aktiviranjem istih Banka nije u mo-
gućnosti da izvrši naplatu potraživanja.
Obaveze Nalogodavca
Član 7
7.1. Nalogodavac se obavezuje da platni promet u zemlji i sa inostranstvom obavlja

preko računa otvorenog(ih) kod Banke, i to mesečno/ tromesečno/šestomeseč-
no/godišnje minimum ____% platnog prometa u zemlji i minimum ____% platnog
prometa sa inostranstvom počev od datuma otvaranja stendbaj akreditiva.
7.2. Ukoliko se na mesečnom/tromesečnom/šestomesečnom/godišnjem nivou po

isteku obračunskog perioda/po isteku roka važnosti stendbaj akreditiva utvrdi
da Nalogodavac ne obavlja zahtevani minimum platnog prometa, Banka će _______
______________________________ (za naredni obračunski period / naredno tromesečje),

izvršiti obračun provizije u visini ugovorene provizije uvećane za ____%/izvršiti

korekciju obračunate provizije za svako-i tromesečje/obračunski period u posma-
tranom periodu u visini ugovorene provizije uvećane za ____%).
7.3. Nalogodavac se obavezuje, da najkasnije dva dana nakon isteka obračunskog pe-
rioda dostavlja Banci dokaz o obavljenom ukupnom mesečnom/tromesečnom/
šestomesečnom/godišnjem platnom prometu u zemlji i sa inostranstvom kod po-
slovnih banaka.
Član 8
8.1. Nalogodavac se obavezuje da u toku važnosti ovog Ugovora:
8.1.1. Obavesti Banku, bez odlaganja, o svim bitnim promenama i činjenicama ko-
je za posledicu mogu imati nemogućnost izmirivanja obaveza u skladu sa
Ugovorom, kršenje ugovornih obaveza ili narušavanje kreditne sposobnosti
Nalogodavca.
8.1.2. Dostavlja, na zahtev Banke, u pisanoj formi sva objašnjenja vezana za pravnu
i finansijsku situaciju.
8.1.3. Obavesti Banku i dostavi Rešenje nadležnog organa o svim statusnim prome-
nama (spajanje i podela preduzeća), promeni oblika preduzeća ili osnivanju
drugog pravnog subjekta od svoje imovine, o promeni lica ovlašćenog za za-
stupanje, o promeni lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa tekućeg
računa, o promeni pečata i drugim promenama koje su od značaja za pravni
promet, promeni sedišta, kao i o svim promenama koje se registruju kod
nadležnog organa, a koje nastanu u toku važenja ovog Ugovora, odnosno do
ispunjenja svih obaveza iz ovog Ugovora i to najkasnije u roku od 3 (tri) dana
od dana dobijanja Rešenja o upisu te promene kod nadležnog organa.
8.1.4. Obaveštava Banku o nameri zaduživanja kod drugih poslovnih banaka po

osnovu kredita, garancija i drugih oblika jemstava.
8.1.5. Dostavlja Banci brojeve svojih tekućih računa otvorenih kod drugih banaka.
8.1.6. Na zahtev Banke a u skladu sa zakonskim propisima i zahtevima Narodne

banke Srbije, dostavlja redovno nove procene vrednosti nepokretnosti za-
loženih na ime instrumenata obezbeđenja potraživanja, urađenih od strane
ovlašćenog procenitelja prihvatljivog za Banku ili da snosi troškove pribav-
ljanja iste od strane Banke a u skladu sa članom 2. ovog Ugovora.
Član 9
9.1. Nalogodavac se obavezuje da svoje poslovanje obavlja isključivo u skladu sa va-

žećim propisima o zaštiti životne sredine, zaštiti na radu, zaštiti kulturne baštine,

zaštiti dece i zaštiti od prinudnog rada, da poštuje pravila i zakonske propise uk-
ljučujući međunarodne propise, konvencije i protokole o zaštiti životne sredine,
zaštiti na radu, zaštiti kulturne baštine, zaštiti dece, zaštiti od prinudnog rada,
principima i pravima na rad, koji su pravno obavezujući za Republiku Srbiju.
9.2. Nalogodavac se obavezuje da Banci dostavi izveštaj o svakom nesrećnom sluča-

ju/incidentu koji ima ili je verovatno da će imati materijalno suprotan efekat na
životnu sredinu, zdravlje ili bezbednost, uključujući planirane ili preduzete mere,
akcije i postupke reagovanja u skladu sa zakonskim propisima, i to u roku od 2
(dva) dana od nastanka nesrećnog slučaja/incidenta.
Uslovi za raskid ugovora
Član 10
10.1. Nalogodavac je saglasan da Banka ima pravo da proglasi sve obaveze po ovom
Ugovoru dospelim, ukoliko Nalogodavac:
- ostvari pravo na otvaranje stendbaj akreditiva na osnovu netačnih podataka koji

su bili bitni za postupak odobrenja angažovanja Banke i u suprotnosti sa važećim
zakonskim propisima;
- ne plaća obaveze u rokovima i na način predviđen ovim Ugovorom;
- ne izveštava Banku o promeni zakupca i drugog neposrednog držaoca nepokretno-

sti, kao i da ne dostavlja sudski overene izjave ovih lica u skladu sa tačkom 5.3. ovog
Ugovora;
- ne dostavlja Banci finansijske izveštaje za periode propisane zakonom i periode po

zahtevu Banke, kao i Izveštaj o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja sa mišljenjem
ovlašćenog revizora ukoliko je revizija finansijskih izveštaja zakonom utvrđena oba-
veza Nalogodavca;
- ne dostavlja Banci dodatne informacije i izveštaje koji su od značaja za redovno pra-
ćenje i kontrolu poslovanja Nalogodavca:
- ne izvršava obaveze preuzete čl. 5, 6, 7, 8. i 9. ovog Ugovora,
- ne izvrši bilo koju obavezu iz ovog Ugovora, kao i iz drugih razloga predviđenih Op-
štim uslovima poslovanja Banke.
10.2. Banka će sve obaveze po ovom Ugovoru proglasiti dospelim i zahtevati naplatu
svih dospelih neizmirenih obaveza, ukoliko se u toku važnosti istog:
- redovnim praćenjem poslovanja Nalogodavca utvrdi da pokazatelji finansijskog po-

slovanja imaju negativnu tendenciju u odnosu na pokazatelje na osnovu kojih je Ban-
ka odobrila otvaranje stendbaj akreditiva;

- utvrdi da je Nalogodavac izložio Banku reputacionom riziku, kao i zloupotrebi kori-

šćenja stendbaj akreditiva u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma;
- protiv Nalogodavca i/ili njegovih osnivača i/ili lica za zastupanje pokrene bilo koji
sudski i/ili upravni postupak ili nastupi događaj koji prema proceni Banke može ima-
ti uticaj na sposobnost Nalogodavca da izvršava i poštuje obaveze iz Ugovora.
10.3. U navedenim slučajevima sve obaveze će se od dana raskida Ugovora smatrati

dospelim, primeniti odredbe iz čl. 4. i 5. ovog Ugovora i izvršiti prinudna naplata
dospelih obaveza, realizacijom instrumenata obezbeđenja, a naplaćena sredstva
usmeriti na poseban namenski račun.
Ostale odredbe
Član 11
11.1. Banka je dužna da obavesti Narodnu banku Srbije o ukupnoj zaduženosti Nalo-
godavca ukoliko je ista veća od __________ dinara.
11.2. Nalogodavac je saglasan da Narodna banka Srbije, na zahtev drugih banaka ili
drugih finansijskih organizacija, može dostavljati podatke o njegovoj ukupnoj
zaduženosti kod ove Banke.
Član 12
12.1. Nalogodavac je izričito saglasan da Banka može prijaviti Kreditnom birou, orga-
nizacionom delu pri Udruženju banaka i drugih finansijskih organizacija Srbije,
podatke o stendbaj akreditivu po ovom Ugovoru, kao i podatke o eventualnom
nepridržavanju ugovorenih odredbi o korišćenju predmetnog stendbaj akredi-
tiva, radi njihove obrade, čuvanja, korišćenja i razmene, shodno Ugovoru o re-
gulisanju međusobnih prava i obaveza po poslovima prikupljanja i korišćenja
podataka o klijentima banaka, koji je Banka zaključila sa Udruženjem banaka
Srbije, a u cilju obezbeđivanja uslova za izradu Izveštaja o finansijskom bonitetu
12.2. Potpisivanjem ovog Ugovora, zakonski zastupnik Nalogodavca daje neopozivu

i bezuslovnu saglasnost i ovlašćenje Banci, da pribavlja Izveštaje od Kreditnog
biroa za Nalogodavca u toku važnosti ovog Ugovora, odnosno do potpunog izmi-
renja obaveza po istom.
12.3. Nalogodavac je izričito saglasan da Banka može, u cilju umanjenja kreditnog ri-
zika, zbog neizvršenja obaveza Nalogodavca prema Banci, dospelo potraživanje
ustupiti trećem licu, na način dozvoljen zakonskim odredbama i odlukama Na-

rodne banke Srbije, te svojim potpisom na kraju ovoga Ugovora daje pismeno
odobrenje Banci da podatke o Nalogodavcu može saopštiti trećem licu, odnosno
svojim potpisom na kraju ovoga Ugovora oslobađa Banku od obaveze čuvanja
bankarske tajne.
Član 13
13.1. Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Nalogodavac upoznat sa odredbama

Opštih uslova poslovanja Banke i da ih u potpunosti prihvata, što potvrđuje svo-
jim potpisom na kraju ovog Ugovora.
Član 14
14.1. Na sve što ovim Ugovorom nije izričito predviđeno, primenjivaće se važeći zako-
ni i drugi propisi koji regulišu ovu materiju, akti poslovne politike Banke i Opšti
uslovi poslovanja Banke.
Član 15
Privredni sud u __________.
Član 16
16.1. Ovaj Ugovor je sačinjen u _____ (__________) istovetn-a/ih primerka, od kojih _____
(__________) primerka za Nalogodavca i _____ (__________) primerka za Banku.
16.2. Svaki primerak ovog Ugovora smatra se originalom.

NALOGODAVAC BANKA
_______________________ _____________________
mr Radmila Gaćeša

E. PREDUGOVORI I SPORAZUMI
PREDUGOVOR SA STRANIM PRAVNIM LICEM

(eng. Mandate Letter)
____________________ (navesti pun naziv i adresu banke)
Predmet: Ugovor o finansiranju od strane Kreditora
Poštovani,
1. Razumeli smo da je _______________ (navesti pun naziv banke) (dalje: Banka) zainte-
resovana za dugoročno finansiranje u iznosu ne većem od __________ (navesti tačan
iznos u mil. EUR) u svrhu kreditiranja malih i srednjih preduzeća u privatnom sekto-
ru (MSP) a koja ispunjavaju tačno određene uslove (dalje: projekat).
2. Ovim se potvrđuje zainteresovanost _______________ (navesti pun naziv institucije) (da-

lje: Kreditor) za razmatranjem učešća u Projektu putem obezbeđivanja dugoročnog
finansiranja u obliku kredita (dalje: kredit) Banci, što podleže zadovoljavajućim re-
zultatima procene sprovedene u formi Dju Dilidžens (eng. Due Diligence) misije kod
Banke, kao i završnih pregovora.
O uslovima finansiranja će se pregovarati nakon sprovedene procene. U ovom momen-

tu izražavamo spremnost da Banci ponudimo sledeće preliminarne uslove za kredit i
to kako sledi:
- Kamatna stopa od _____% godišnje na šestomesečni EURIBOR;
- Provizija za obezbeđenje i servisiranje kredita (eng. front-end fee) iznosi _____%

od nominalnog iznosa kredita;
- Provizija na neiskorišćeni deo kredita (eng. committment fee) iznosi _____% godiš-
nje na neisplaćeni deo kredita;
- Prevremena otplata u periodu od prve dve godine od momenta zaključenja ugovo-

ra nije dozvoljena, s tim da provizija na prevremenu otplatu (eng. prepayment fee)
iznosi _____% na nominalni iznos kredita koji dospeva u preostalo vreme predvi-
đeno za otplate kredita;

- Rok otplate iznosi maksimalno _____ (navesti tačan broj) godina, od čega _____ (na-
vesti tačan broj) godina predstavlja period počeka (eng. grace period) a preostale
_____ (navesti tačan broj) godine predstavljaju period za otplatu glavnice - nomi-
nalne vrednosti kredita.
3. Ukoliko, usled promene tržišnih uslova, Kreditor proceni da po svom razumnom mi-
šljenju nije više u mogućnosti da odobri i realizuje kredit na osnovu preliminarnih
uslova iz tačke 2. ovog Predugovora, Kreditor može, nakon konsultacija sa Bankom,
da izvrši izmene i dopune svih uslova ili dela uslova u cilju okončanja postupka ve-
zanih za usaglašenje po predmetnom finansiranju.
4. Ovaj Predugovor služi da se odrede osnove na kojima će Kreditor sarađivati sa Ban-

kom u cilju pripreme predloženog finansiranja. Svako finansiranje od strane Kre-
ditora biće uslovljeno zadovoljavajućim nalazima procene projekta i biće podložno
pregovaranju o ukupnom finansijskom planu i detaljima projekta koji su zadovolja-
vajući za banku, kao i formalnom odobrenju rukovodstva i Upravnog odbora Banke,
pregovorima o odgovarajućoj finansijskoj dokumentaciji i njenom izvršenju, kao i
ispunjenju svih prethodnih uslova koji su na snazi u vreme pre otpočinjanja finansi-
ranja od strane Kreditora.
5. Banka je u obavezi da Kreditoru nadoknadi sve troškove („Troškovi”), (u koje neće

biti uključene plate lica zaposlenih kod Kreditora) kojima je Kreditor izložen u ve-
zi sa pripremom za predmetno finansiranje, kao i sa pripremom, nacrtima, prego-
vorima i revidiranjem finansijske dokumentacije i bilo kojeg drugog dokumenta u
vezi sa finansijskom dokumentacijom. Troškovi obično obuhvataju, između ostalog,
putne troškove službenika Kreditora, provizije i naknade tehničkih konsultanata i
eksternog pravnog savetnika angažovanog od strane Kreditora a u vezi sa predmet-
nim finansiranjem.
6. Ukoliko ukupni troškovi navedeni u tački 5. ovog Predugovora dostignu iznos od

__________ EUR (navesti tačan iznos), Kreditor će tražiti odobrenje Banke da se izloži
dodatnim troškovima u iznosu od __________ EUR (navesti tačan iznos), i tako nadalje
po odobrenju svakog narednog prekoračenja inicijalno utanačenih troškova. U svr-
hu izbegavanja bilo kakve sumnje, ukoliko, iz bilo kog razloga (uključujući bez ogra-
ničenja nemogućnost Banke da odobri dodatne troškove), Banka odluči da odustane
od daljeg procesuiranja predloženog Projekta sa Kreditorom, Banka će morati da po
zahtevu Kreditora nadoknadi sve troškove.
7. Angažman opisan u ovom Predugovoru biće zamenjen odnosnim odredbama ugo-

vora o finansiranju, ukoliko dođe do zaključenja istog, a u tom slučaju ugovor će biti
potpisan od strane predstavnika Kreditora i Banke.

8. Ovaj pisani dogovor podleže zakonima _______________ (navesti zemlju odn. jurisdikci-
ju). Bilo kakav spor, kontroverzna situacija ili potraživanje koje proističe ili je u vezi
sa mogućim sporom, ili kršenje, raskid ili nepravilnost pisanog dogovora ili učešća
Banke u Projektu (ukoliko ga bude), biće rešeni arbitražom u skladu sa UNCITRAL
Pravilima Arbitraže koja su trenutno na snazi. U takvom postupku neće biti angažo-
vano više od jednog arbitra, a nadležni organ biće Londonski sud za međunarodnu
arbitražu. Mesto arbitraže biće London, Velika Britanija, a jezik arbitraže engleski.
Strane se odriču svih prava u skladu sa Arbitražnim aktom 1996, kao i prava da se
žale na arbitražnu odluku ili da od engleskih sudova zahtevaju definisanje primene
materijalnog prava. Bez obzira na UNCITRAL Pravila Arbitraže, arbitražni tribunal
neće preduzimati ili omogućiti bilo koje privremene mere niti oslobađanje pre pre-
sude od strane sudskog organa a protiv Banke, sa čim su saglasni i Kreditor i Banka.
9. Banka neće obelodaniti niti će učiniti javnim izjavu interesa Kreditora o razmatranju
svog učešća u Projektu bez prethodne pisane saglasnosti samog Kreditora.
Molimo Vas da obezbedite potpise ovlašćenih lica Banke na drugom primerku ovog
Predugovora i isti vratite Kreditoru kako biste potvrdili saglasnost sa pojedinostima
opisanim u ovom Predugovoru.
Očekujemo nastavak saradnje sa vama kako bi u što kraćem roku otpočeli postupak
procene ovog značajnog Projekta.
S poštovanjem,
_______________ (navesti pun naziv Kreditora)
_______________ (ime, prezime i potpis ovlašćenog lica)

Pozicija ovlašćenog lica: _______________
Mi, dole potpisani, saglasni smo sa uslovima koji su opisani u ovom Predugovoru. Po-
tvrđujemo i garantujemo da posedujemo sva neophodna odobrenja, saglasnosti i do-
zvole na osnovu kojih možemo potpisati ovaj Predugovor i da na osnovu ovog Predu-
govora možemo vršiti neophodna plaćanja koja se odnose na predmetno finansiranje.
_______________ (navesti pun naziv banke)



SPORAZUM O NEOBELODANJIVANJU
POVERLJIVIH INFORMACIJA
Prema našem razumevanju, Vaša kompanija želi da uzme učešće u Ugovoru u vidu nova-
cije, prenosa, zaključivanja, direktnog ili indirektnog, podučešća ili bilo koje druge tran-
sakcije po osnovu koje bi plaćanja bila izvršena ili bi mogla biti izvršena u vezi sa jednim
ili više Finansijskih dokumenata i/ili sa jednim ili više Dužnika, ili u vidu direktnog ili
indirektnog investiranja ili finansiranja bilo kojeg od navedenih vidova učešća (dalje: Pre-
uzimanje). Uzimajući u obzir da smo saglasni da vam omogućimo izvesne informacije,
stavljajući potpis na primerak ovog pisma Vi ste saglasni sa sledećim odredbama:
1. Poverljivost
U obavezi ste da:
(a) držite sve Poverljive informacije poverljivim, da iste ne obelodanjujete nikome,

osim u slučaju koji je dozvoljen po osnovu tačke 2. u nastavku teksta, kao i da omo-
gućite zaštitu svih Poverljivih informacija i
(b) koristite Poverljive informacije isključivo za Dozvoljene namene do završetka Pre-

uzimanja.
2. Dozvoljeno obelodanjivanje
Saglasni smo da možete obelodaniti:
2.1. Poverljive informacije koje smatrate odgovarajućim svakom vašem Povezanom licu i
svakom službeniku, direktoru, zaposlenom, stručnom savetniku ili revizoru kod vas
ili kod Povezanog lica, ukoliko je bilo koje lice kojem se obelodanjuju Poverljive in-
formacije u skladu sa ovom tačkom informisano o poverljivosti u pisanoj formi, kao i
da sve ili neke od tih Poverljivih informacija mogu uzrokovati promenu cene, osim u
slučaju da nema zahteva za takvim obaveštavanjem ukoliko primalac podleže profe-
sionalnim obavezama ili je na bilo koji drugi način obavezan zahtevima poverljivosti
u vezi sa Poverljivim informacijama;
2.2. U vezi sa zahtevima Ugovora, bilo kojem licu:
(a) kojem (ili preko koga) prenosite ili dodeljujete (ili je moguće da prenesete ili do-
delite) sva ili neka svoja prava i/ili obaveze koje ste preuzeli po osnovu Ugovora,
Poverljive informacije koje smatrate odgovarajućim ukoliko je lice kome se Po-
verljive informacije obelodanjuju u skladu sa ovom podtačkom Vama obezbedilo
pismo koje odgovara formi ovog pisma;

(b) sa kojim (ili preko koga) zaključujete (ili je moguće da zaključite) bilo koji vid
podučešća u vezi sa Ugovorom ili bilo koju transakciju po osnovu koje se vrše pla-
ćanja ili se mogu izvršiti plaćanja u skladu sa Ugovorom ili bilo kojim Dužnikom,
Poverljive informacije koje smatrate odgovarajućim ukoliko je lice kome se Po-
verljive informacije obelodanjuju u skladu sa ovom podtačkom Vama obezbedilo
pismo koje odgovara formi ovog pisma;
(c) kojem je neophodno ili za koga je zahtevano da informacije budu obelodanjene od

strane bilo kojeg vladinog, bankarskog, poreskog ili drugog regulatornog ili sličnog
organa, pravilima bilo koje relevantne berze ili u skladu sa bilo kojim primenjivim
pravom ili propisom Poverljive informacije koje smatrate odgovarajućim; i
2.3. Uprkos tačkama 2.1. i 2.2, Poverljive informacije licima kojima Finansijsko lice može
da obelodani Poverljive informacije po osnovu Ugovora pod istim uslovima, kao da
je takvo dopuštanje u potpunosti dato ovim pismom i kao da se pozivanje na takvo
dopuštanje Finansijskom licu odnosi i na Vas.
3. Obaveštenje o obelodanjivanju
Saglasni ste (u meri u kojoj to dozvoljavaju zakoni i propisi) da nas obavestite:
3.1. O okolnostima bilo kojeg obelodanjivanja Poverljivih informacija u skladu sa podtač-

kom (c) tačke 2.2. osim kada je takvo obelodanjivanje izvršeno bilo kojem licu iz ovog
stava u toku redovne nadzorne ili regulatorne funkcije; i
3.2. Kada postanete svesni da je Poverljiva informacija obelodanjena kršenjem odredbi

ovog Pisma.
4. Vraćanje informacija
Ukoliko ne zaključite Preuzimanje i ukoliko mi stoga napismeno zahtevamo, u obavezi ste

da vratite sve Poverljive informacije koje smo vam poslali i da uništite ili trajno izbrišete
(u meri u kojoj je to tehnički moguće) sve kopije Poverljivih informacija koje ste načinili,
kao i da upotrebite razuman napor kako biste osigurali da svi kojima ste poslali Poverljive
informacije unište ili trajno izbrišu (u meri u kojoj je to tehički moguće) takve Poverljive
informacije i bilo koje kopije koje su sačinili, u svakom slučaju osim u slučaju da se od Vas
ili primaoca zahteva traži da zadržite takve Poverljive informacije.
5. Trajne obaveze
Obaveze iz ovog pisma se nastavljaju i imaće obavezujući karakter za Vas:
(a) dok ne preuzmete učešće u Ugovoru putem novacije sa datumom kada preuzimate
takvo učešće;

(b) dok ne zaključite Preuzimanje na neki drugi način osim novacije sa datumom
koji dolazi tačno dvanaest meseci nakon isteka Preuzimanja; ili
(c) u bilo kom drugom slučaju dvanaest meseci nakon datuma ovog pisma.
6. Uveravanja; posledice kršenja odredbi
Prihvatate i saglasni ste sa:
6.1. Mi, kao ni Garant niti naš ili njihov službenik, zaposleni ili savetnik (svaki se ima
smatrati Relevantnim licem):
a) nećemo načiniti nikakvo eksplicitno ili implicitno uveravanje ili garanciju, niti
ćemo preuzeti odgovornost za tačnost, pouzdanost ili kompletnost bilo koje Po-
verljive informacije ili bilo koje druge informacije koju pošaljemo ili pretpostav-
ke na kojima se ona zasniva ili
b) nećemo imati nikakvu obavezu da ažuriramo ili ispravimo bilo koju grešku u
Poverljivim informacijama niti bilo kojoj drugoj informaciji koju pošaljemo niti
ćemo na bilo koji drugi način biti odgovorni Vama ili ma kojem drugom licu u
vezi sa Poverljivim informacijama; i
6.2. Mi ili Garant možemo trpeti nepovratnu štetu kršenjem odredbi ovog pisma pri
čemu štete ne moraju predstavljati adekvatno pravno sredstvo; svakom Relevan-
tnom licu može biti izrečen sudski nalog ili izvršenje po osnovu Vaše pretnje krše-
nja ili Vašeg stvarnog kršenja odredbi ovog pisma.
7. Celokupan ugovor: odricanje od odgovornosti; izmene i dopune
7.1. Ovo pismo čini ceo ugovor između nas u vezi sa Vašim obavezama po osnovu Po-
verljivih informacija i eksplicitno ili implicitno zamenjuje sve prethodne ugovore
u vezi sa Poverljivim informacijama.
7.2. Neiskorišćavanje ili kašnjenje u korišćenju bilo kojeg prava ili pravnog leka po
osnovu ovog pisma neće činiti odricanje od odgovornosti tih prava ili pravnog leka
niti će bilo koje pojedinačno ili delimično korišćenje bilo kojeg takvog prava ili
pravnog leka onemogućiti dalje korišćenje prava ili pravnog leka po osnovu ovog
pisma.
7.3. Uslovi ovog pisma i Vaše obaveze po osnovu istog mogu biti izmenjeni i dopunjeni
pisanim ugovorom između nas.

8. Interne informacije
Potvrđujete da neke ili sve Poverljive informacije jesu ili mogu biti podložne promeni
cena i da upotreba takvih informacija može biti regulisana ili zabranjena primenljivim
zakonodavstvom uključujući zakon o hartijama od vrednosti koji se odnosi na interne
poslove i zloupotrebu tržišta i obavezujete se da ne upotrebljavate bilo koju Poverljivu
informaciju za bilo kakve nezakonite namene.
9. Priroda obaveza
Obaveze koje ste Vi nama definisali po osnovu ovog pisma takođe su date u korist
Kompanije Garanta.
10. Pravo treće strane
Uprkos svim odredbama ovog pisma, stranama u ovom pismu nije potrebna saglasnost
bilo kog Relevantnog Lica da ponište ili izmene ovo pismo u bilo kom trenutku.
11. Merodavno pravo i sudska nadležnost
11.1. Ovo pismo (uključujući i saglasnost koju ste dali priznavanjem uslova ovog pi-
sma) i bilo koje neugovorne obaveze koje proizilaze iz ili su u vezi sa istim (uklju-
čujući bilo koje neugovorne obaveze koje proizilaze iz zaključivanja transakcije
koja je predmet ovog pisma) regulisani su zakonom zemlje sedišta Kompanije.
11.2. Sudovi zemlje sedišta Kompanije nemaju isključivu nadležnost u rešavanju bilo
kog spora koji proizađe iz ili nastane u vezi sa ovim pismom (uključujući spor
vezan za bilo koju neugovornu obavezu koja proizilazi iz ili je u vezi bilo sa ovim
pismom ili sa zaključivanjem transakcije koja predstavlja predmet ovog pisma).
12. Definicije
U ovom pismu (uključujući i prihvatanja u nastavku) termini definisani u Ugovoru ima-

će ista značenja ukoliko kontekst ne zahteva drugačije:
Poverljive informacije su sve informacije koje se odnose na Kompaniju, bilo kojeg Duž-
nika, Finansijske dokumente i/ili Preuzimanje koje Vam omogućavamo ili koju Vam
omogućava bilo koje od naših povezanih lica ili savetnika, u ma kojem obliku, uključu-

jući i usmene informacije, kao i ma koji dokument, elektronski fajl, ili bilo koji drugi
način predstavljanja ili čuvanja informacija koji sadrži, koji je izveden iz ili koji je kopi-
ran na osnovu takvih informacija, isključujući informacije koje:
(a) jesu ili postanu javne osim kao rezultat direktnog ili indirektnog kršenja odred-
bi ovog pisma; ili
(b) smo mi ili naši savetnici napismeno identifikovali kao da nisu poverljive u vre-
me davanja; ili
(c) su Vam bile poznate pre datuma obelodanjivanja informacije od strane nas, na-
ših povezanih lica ili savetnika ili koje ste zakonski dobavili nakon tog datuma
od izvora koji, prema Vašim saznanjima, nije povezan sa Garantom i koje, u sva-
kom slučaju, prema Vašim saznanjima, nisu dobavljene kršenjem bilo koje oba-
veze o poverljivosti niti su na neki drugi način podložne obavezi o poverljivosti.
Grupa je Kompanija i njeni supsidijari trenutno (u skladu sa definicijom tog pojma u

aktima kompanije iz _____ (navesti godinu).
Garant je _______________ (navesti naziv institucije) koju zastupa _______________ (navesti

ime ili naziv institucije).
Dužnik su Garant i Kompanija.
Dozvoljena namena je razmatranje i procenjivanje da li da se stupi u Preuzimanje.
Molimo Vas da svojim potpisima potvrdite Vašu saglasnost sa gore navedenim i vratite
nam 1(jedan) potpisan primerak.
S poštovanjem,
_______________
U ime i za račun
Za: _______________
Potvrđujemo i saglasni smo sa gore navedenim:

_______________
U ime i za račun Kompanije:
_______________
U _______________ dana __________ godine

UGOVOR O PRERADI („LON POSAO”)
Zaključen dana __________ godine u _______________ između:
1. __________________________________________ (dalje: Naručilac posla)
2. __________________________________________ (dalje: Izvršilac posla)
Član 1
Predmet ovog ugovora je prerada materijala koji Naručilac posla stavlja na raspolaga-
nje Izvršiocu posla, kao i izrada _______________ (navesti broj, naziv i oznaku predmeta)
u svemu prema uzorku koji je izradio Izvršilac posla i odobrio Naručilac posla.
Naručilac posla preuzima obavezu da isporuči kompletan materijal, koji je neopho-

dan za izradu ugovorenog predmeta, i koji u potpunosti odgovara zahtevima ugovo-
rene izrade kako u pogledu količine tako i u pogledu kvaliteta. Naručilac posla ima
obavezu da neophodni materijal stavi na raspolaganje Izvršiocu posla blagovremeno
a najkasnije u terminima koji su navedeni u odgovarajućim odredbama Priloga uz
ovaj ugovor i koji čine sastavni deo istog.
Izvršilac posla preuzima obavezu da blagovremeno organizuje proizvodnju - izradu

ugovorenih predmeta i da ih isporuči Naručiocu posla u skladu sa odredbama ovog
ugovora.
Crteži, modeli, nacrti i specifikacije priloženi uz ovaj ugovor čine sastavni deo ovog
ugovora. Prijem i prihvatanje crteža, modela, nacrta i specifikacija od strane Izvršioca
posla biće potvrđeni Naručiocu posla u pisanoj formi. Potvrda prijema i prihvatanja
istih će uslediti u roku od _____ (navesti tačan broj dana) od urednog preuzimanja sa
nadležne carinske ispostave u zemlji sedišta Izvršioca posla.
Isti postupak će biti primenjen i u smislu prijema i prihvatanja materijala za izradu

naručenih predmeta. U slučaju odstupanja u odnosu na prethodno dogovoreno Naru-
čilac posla će predložiti, a Izvršilac posla proveriti i potvrditi rok ili predložiti drugi
rok koji bi bio prihvatljiv sa stanovišta uredne izrade i isporuke naručenih predmeta.
Član 2
Cena izrade jednog komada _______________ (navesti naziv i oznaku predmeta) iznosi
EUR __________ (slovima: _______________), što za ukupno naručenu i ugovorenu količinu
čini EUR __________ (slovima: _______________).

Naručilac posla se obavezuje da, shodno instrukcijama Izvršioca posla, obezbedi ban-
karsku garanciju na 100% vrednosti predmetnog ugovora i to najkasnije 30 (trideset)
dana pre roka isporuke robe sa važnošću do __________ (navesti tačan datum).
Plaćanje će uslediti bankarskom doznakom u roku od 30 (trideset) dana od datuma

isporuke robe, uz obavezu Izvršioca posla da na dan isporuke putem e-maila o tome
obavesti Naručioca posla. Dokumenta koja su neophodna za prezentaciju prilikom
izvoznog carinjenja i otpreme robe na adresu Naručioca posla su:
1. Trgovinska faktura u _______________ (navesti broj primeraka u originalu i broj
kopija)
2. Lista pakovanja sa naznakom specifikacije: broja komada, vrste pakovanja, uku-
pnog broja pakovanja i ukupne težine
3. Tovarni list u slučaju otpreme robe železnicom ili špediterska potvrda u slučaju
otpreme robe kamionom ili avionski tovarni list u slučaju otpreme robe avio-
nom. Izbor prevoznog sredstva će biti utanačen u zavisnosti od odluke da se
kompletira izrada ukupne ugovorene količine ili dogovori veći broj delimičnih
isporuka.
Član 3
Ugovorni partneri su postigli dogovor o tome da u slučaju neizmirenja obaveza po

predmetnom ugovoru druga strana ima pravo da po isteku 3 (tri) dana od ugovorenog
roka urgira izvršenje, uz određivanje naknadnog roka. U slučaju neizvršenja obaveza
ni u naknadnom roku ugovorna strana ima pravo na raskid ugovora u smislu odusta-
janja i bez prava strane koja nije ispunila ugovorene obaveze na zahtev za plaćanje
eventualno delimično izvršenih obaveza.
ZA NARUČIOCA POSLA ZA IZVRŠIOCA POSLA

________________ _______________

Prilozi:
- Crteži, modeli, nacrti i specifikacije
mr Radmila Gaćeša

F. PREBIJANJE I PRENOS
DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA
IZJAVA O PREBIJANJU DUGOVANJA I

POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA
SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA
Privredno društvo ____________ d.o.o.
Sedište _________________________
PIB ____________________________
(Zaglavlje podnosioca izjave - Privrednog društva - rezidenta)
Na osnovu člana 6. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju i tačke 3. Odluke o načinu prebi-
janja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama,
dajemo sledeću
IZJAVU
Kojom potvrđujemo sledeće:
1) da po osnovu posla kreditnog odobrenja, evidentiranog kod Narodne banke Srbije pod
br. _______________ dana _______________, potražujemo od Privrednog društva - nereziden-
ta) po glavnici iznos _______________ (navesti iznos i valutu) i po kamati iznos _______________
(navesti iznos i valutu), ukupno _______________ (navesti iznos i valutu);
2) da po osnovu realizovanog uvoza robe, izvršenog (podaci o carinjenju), dugujemo Pri-
vrednom društvu - nerezidentu iznos _______________ (navesti iznos i valutu);
3) da su potraživanje iz tačke 1) i dugovanje iz tačke 2) ove izjave dospeli i neizmireni;
4) da smo saglasni da međusobne obaveze iz tač. 1) i 2) ove izjave prestanu prebijanjem u
iznosu _______________ (navesti iznos i valutu).
Strane potpisnice su saglasne da danom potpisa ove izjave prestaju međusobne obaveze u
iznosima koji su gore navedeni.
Izjava o prebijanju, overena i potpisana, dostavljena je u _____ istovetnih primeraka drugoj
strani potpisnici, s tim što se _______________ primeraka overene i potpisane izjave vraća po-
šiljaocu radi sprovođenja prebijanja.
U __________ dana __________ godine
PRIVREDNO DRUŠTVO - REZIDENT PRIVREDNO DRUŠTVO - NEREZIDENT
______________________________ ______________________________

UGOVOR O PREBIJANJU DUGOVANJA I

POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA
SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA
Na osnovu člana 6. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju i tačke 3. Odluke o načinu prebi-
janja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama,
ugovorne strane
1. _______________ d.o.o, sa sedištem u _______________, MB _______________, PIB _______________ (dalje:
Privredno društvo - rezident)
i
2. _______________, sa sedištem u _______________, ___________ (država nerezidenta) _____________ (ma-
tični ili poreski broj) (dalje: Privredno društvo - nerezident)
zaključuju sledeći
UGOVOR O PREBIJANJU
Član 1
Ugovorne strane su saglasne da je Privredno društvo - rezident dana ________ godine, na osno-
vu posla kreditnog odobrenja evidentiranog kod Narodne banke Srbije pod br. _________ dana
_________, izvršilo plaćanje po osnovu _____________ (navesti osnov plaćanja ka inostranstvu) u
korist Privrednog društva - nerezidenta, u iznosu od _____________ (navesti iznos i valutu) i time
za navedeni iznos postalo poverilac Privrednog društva - nerezidenta.
Član 2
Ugovorne strane su saglasne da je Privredno društvo - rezident dana ________ godine, po osno-
vu posla kreditnog zaduženja evidentiranog kod Narodne banke Srbije pod br. _________ dana
_________, izvršilo naplatu po osnovu ________________ (navesti osnov naplate iz inostranstva) od
Privrednog društva - nerezidenta u iznosu od _____________ (navesti iznos i valutu) i time za
navedeni iznos postalo dužnik Privrednog društva - nerezidenta.
Član 3
Ugovorne strane su saglasne da njihove međusobne obaveze iz čl. 1. i 2. ovog ugovora u izno-
su ___________ (navesti iznos i valutu) prestanu prebijanjem dana _________ godine, posle kog
datuma ugovorne strane nemaju međusobnih potraživanja u navedenom iznosu.
Član 4
Ugovor je sačinjen u _________ istovetnih primeraka, od kojih svaka strana zadržava po _________
primeraka.
U __________ dana __________ godine
PRIVREDNO DRUŠTVO - REZIDENT PRIVREDNO DRUŠTVO - NEREZIDENT
__________________________ __________________________

IZJAVA O PREBIJANJU DUGOVANJA

I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG
SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA
Privredno društvo __________________ d.o.o.
Sedište _____________________________________
PIB _________________________________________
(Zaglavlje podnosioca izjave - rezidenta)
Na osnovu člana 6. Uredbe o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizova-
nog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, dajemo sledeću
IZJAVU
Kojom potvrđujemo sledeće:
1) da smo od privrednog društva ________________, sa sedištem u ______________, ___________ (država
nerezidenta) (dalje: Privredno društvo - nerezident) u 2012. godini uvezli robu/usluge u
ukupnom iznosu _______________ (navesti iznos i valutu) kako sledi:
___________________________________ .
(Tekstualni ili tabelarni pregled koji sadrži podatke o spoljnotrgovinskom prometu robe i uslu-
ga, kao i podatke o carinjenju za robu)
2) da smo Privrednom društvu - nerezidentu u 2012. godini izvezli robu/usluge u ukupnom
iznosu _______________ (navesti iznos i valutu) kako sledi:
____________________________________ .
(Tekstualni ili tabelarni pregled koji sadrži podatke o spoljnotrgovinskom prometu robe i uslu-
ga, kao i podatke o carinjenju za robu)
3) da su novčana dugovanja iz tačke 1) i novčana potraživanja iz tačke 2) ove izjave postojeća,
dospela i neizmirena;
4) a smo saglasni da se izvrši međusobno prebijanje dospelih, a neizmirenih dugovanja iz tač-
ke 1) i potraživanja iz tačke 2) ove izjave u iznosu od _______________ (navesti iznos i valutu).
Izjava se daje za potrebe vršenja bilateralnog prebijanja u smislu člana 6. Uredbe o načinu
prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa ro-
be i usluga i u druge svrhe se ne može upotrebiti.
U _______________ dana _________ godine
______________________
(Podaci o odgovornom licu)
______________________
Potpis odgovornog lica

SPORAZUM O PREBIJANJU DUGOVANJA

I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG
SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA
Na osnovu člana 6. Uredbe o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu reali-
zovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga,
1. _______________ d.o.o, sa sedištem u _______________, MB _______________, PIB _______________
(dalje: Privredno društvo -rezident) i
2. _______________, sa sedištem u _______________, ___________ (država nerezidenta) _____________
(matični ili poreski broj)(dalje: Privredno društvo - nerezident)
zaključuju sledeći
SPORAZUM
Član 1
Obe strane su u potpunosti saglasne da je dugovanje po osnovu realizovanog spoljnotr-
govinskog posla uvoza robe u iznosu _______________ (navesti iznos i valutu) nastalo isporu-
kom robe koju je Privredno društvo - nerezident isporučilo Privrednom društvu - rezi-
dentu u 2012. godini kako sledi:
_______________________________________ .
(Tekstualni ili tabelarni pregled koji sadrži podatke o spoljnotrgovinskom prometu robe i
usluga, kao i podatke o carinjenju za robu)
Član 2
Obe strane su u potpunosti saglasne da je potraživanje po osnovu realizovanog spolj-
notrgovinskog posla izvoza robe u iznosu _______________ (navesti iznos i valutu) nastalo
isporukom robe koju je Privredno društvo - rezident isporučilo Privrednom društvu - ne-
rezidentu, u 2012. godini kako sledi:
________________________________________ .
(Tekstualni ili tabelarni pregled koji sadrži podatke o spoljnotrgovinskom prometu robe i
usluga, kao i podatke o carinjenju za robu)
Član 3
Obe strane su saglasne da se izvrši međusobno prebijanje dospelih, a neizmirenih dugo-
vanja i potraživanja nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe iz
čl. 1. i 3. ovog sporazuma u iznosu od _______________ (navesti iznos i valutu).
U ______________ dana _________ godine

UGOVOR O NAPLATI ILI PLAĆANJU NEREZIDENTU

RAZLIČITOM U ODNOSU NA NEREZIDENTA KOME
REZIDENT DUGUJE ILI OD KOGA POTRAŽUJE
Zaključen dana _______________ godine u _______________ između:
1. Prodavca - privrednog društva rezidenta, ______________ d.o.o. iz _______________, sa sedi-
štem u ul. _______________, PIB _______________, matični broj _______________, koga predstavlja
_______________ (ime i prezime), direktor (dalje: Poverilac),
2. Kupca - privrednog društva nerezidenta, ______________ (naziv društva), _____________ (nave-
sti državu nerezidenta), iz _______________, sa sedištem u ul. _______________, ______________ (po-
reski ili drugi identifikacioni broj, odnosno broj iz registra kompanija), koga predstavlja
_________________ (ime i prezime), direktor (dalje: Dužnik), i
3. Trećeg lica - privrednog društva nerezidenta, _______________ (naziv društva), _____________
(navesti državu nerezidenta), iz _______________, sa sedištem u ul. _______________, _______________
(poreski ili drugi identifikacioni broj, odnosno broj iz registra kompanija), koga predstavlja
_______________ (ime i prezime), direktor (dalje: Novi dužnik)
Član 1
Ugovorne strane sporazumno konstatuju da Poverilac potražuje od Dužnika iznos od _________
evra, po osnovu izvoza robe, koja je izvozno ocarinjena dana _______________ godine, po Jedin-
stvenoj carinskoj ispravi broj _______________, broj fakture _____ od _______________ godine.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana dospeva na naplatu dana _______________ godine.
Član 2
Ugovorne strane sporazumno konstatuju da Dužnik potražuje od Novog dužnika iznos od
_________ evra, za robu koja je prodata i fakturisana računom broj _____.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana dospeva na naplatu dana _______________ godine.
Član 3
Zaključenjem ovog ugovora, Dužnik prenosi svoju obavezu prema Poveriocu, u smislu člana
1. ovog ugovora, na Novog dužnika, u iznosu od _________ evra, a Novi dužnik se obavezuje da
je izvrši u roku dospelosti, navedenom u članu 1. ugovora.
Član 4
Ugovorne strane su saglasne da se eventualni sporovi koji nastanu u realizaciji ovog ugovora
rešavaju sporazumno, a ako to ne bude moguće, strane ugovaraju nadležnost ______________
suda u _______________.
Član 5
Ovaj ugovor sačinjen je u šest primeraka, od kojih svaka ugovorna strana zadržava po dva
primerka za svoje potrebe.
POVERILAC DUŽNIK NOVI DUŽNIK
_______________ ________________ ___________________
Branka Đorđević

Prirucnik Za Platni Promet Sa Inostranstvom

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Platni Promet Sa Inostranstvom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRUČNIK

I SPECIFIČNOSTI PLATNOG PROMETA SA

DOMINUS ILLUMINATIO MEA! - THE LORD IS MY LIGHT!

Beograd, novembar 2014.

Autor: mr Radmila Gaćeša

1. MEĐUNARODNA TRGOVINA KAO PREDUSLOV RAZVOJA

2. POJAM, SUŠTINA I ZNAČAJ IZVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

3. POJAM I SPECIFIČNOSTI UVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Carinski instruktor • april 2014.  3

Osnovne karakteristike uvoza robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

4. REEKSPORT - KUPOVINA ROBE U INOSTRANSTVU

5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AKTIVNOG I PASIVNOG

6. KOMPENZACIONI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

1. SOPSTVENA SREDSTVA, KREDITI FONDA

2. AGENCIJE ZA OSIGURANJE IZVOZA - PODRŠKA IZVOZU

4 Carinski instruktor • april 2014.

1. NAJZNAČAJNIJI INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . 45

2. ČEK KAO INSTRUMENT MEĐUNARODNOG PLATNOG PROMETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

3. MENICA KAO INSTRUMENT PLAĆANJA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . . 57

4. DOKUMENTARNI INKASO KAO INSTRUMENT NAPLATE IZVEZENE ROBE . . . . . . . . . . . 60

5. DOKUMENTARNI AKREDITIV - NAJPOUZDANIJI

Carinski instruktor • april 2014.  5

SWIFT FORMAT NALOGA ZA OTVARANJE DIREKTNOG AKREDITIVA

6. GARANCIJSKO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

7. POJAM I SPECIFIČNOSTI STENDBAJ AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

9. NOVI INSTRUMENT U SPOLJNOTRGOVINSKOM

1. ZNAČAJ KONFIRMIRANIH INSTRUMENATA

2. NOVI TRENDOVI U FINANSIRANJU MEĐUNARODNE TRGOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

6 Carinski instruktor • april 2014.

1. ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE GLOBALNE MREŽE ZA

2. NAJZNAČAJNIJE I NAJČEŠĆE KORIŠĆENE SWIFT PORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

3. IZVRŠENJE NALOGA ZA PLAĆANJE

4. IZVRŠENJE PRILIVA IZ INOSTRANSTVA

5. FUNKCIJA I ZNAČAJ MEĐUNARODNOG

6. NAJNOVIJA FAZA UNIFICIRANJA KORIŠĆENJA

Carinski instruktor • april 2014.  7

1. RIZICI I NAČINI NJIHOVOG PREVAZILAŽENJA

2. USLUGE KREDITNOG BIROA

3. ZNAČAJ BONITETA PRAVNIH LICA KOJA

4. MEĐUNARODNI KREDITNI REJTING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

5. NAPLATA POTRAŽIVANJA IZ INOSTRANSTVA

6. ARBITRAŽA KAO NAČIN REŠAVANJA SPOROVA

8 Carinski instruktor • april 2014.

1. AKTIVNOSTI MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

2. NASTAVAK IMPLEMENTACIJE REŽIMA PLATNIH USLUGA

3. SPECIFIČNOSTI ELEKTRONSKIH NAPLATA

4. FUNKCIJA I ZNAČAJ SISTEMA „UPOZNAJ SVOG KLIJENTA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

5. MONITORING, SANKCIJE I EMBARGO

6. NEOPHODNOST USKLAĐIVANJA PROPISA U REPUBLICI SRBIJI

Posledice neuključenja stranih finansijskih institucija u primenu FATCA propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Carinski instruktor • april 2014.  9

Autor: Branka Đorđević

1. UGOVORI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

2. SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET USLUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

3. OBAVLJANJE PRIVREDNE DELATNOSTI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . 194

4. POSLOVANJE OGRANKA I PREDSTAVNIŠTVA

1. PRIMENA ZAKONA O FAKTORINGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

10 Carinski instruktor • april 2014.

Predmet uređivanja i definicije pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

2. PODZAKONSKI PROPISI KOJIMA JE UREĐENO OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA . . . 212

3. PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

1. ZNAČAJ UGOVORA U OBAVLJANJU DEVIZNIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

2. ALTERNATIVNI NAČINI IZMIRENJA OBAVEZA U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . 229

3. DEPOZITNI POSLOVI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

1. MEĐUNARODNA TRGOVINA KAO PREDUSLOV RAZVOJA

Carinski instruktor • april 2014. 3

4. REEKSPORT - KUPOVINA ROBE U INOSTRANSTVU

5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AKTIVNOG I PASIVNOG

1. SOPSTVENA SREDSTVA, KREDITI FONDA

2. AGENCIJE ZA OSIGURANJE IZVOZA - PODRŠKA IZVOZU

4 Carinski instruktor • april 2014.

5. DOKUMENTARNI AKREDITIV - NAJPOUZDANIJI

Carinski instruktor • april 2014. 5

9. NOVI INSTRUMENT U SPOLJNOTRGOVINSKOM

1. ZNAČAJ KONFIRMIRANIH INSTRUMENATA

6 Carinski instruktor • april 2014.

1. ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE GLOBALNE MREŽE ZA

3. IZVRŠENJE NALOGA ZA PLAĆANJE

4. IZVRŠENJE PRILIVA IZ INOSTRANSTVA

5. FUNKCIJA I ZNAČAJ MEĐUNARODNOG

6. NAJNOVIJA FAZA UNIFICIRANJA KORIŠĆENJA

Carinski instruktor • april 2014. 7

1. RIZICI I NAČINI NJIHOVOG PREVAZILAŽENJA

2. USLUGE KREDITNOG BIROA

3. ZNAČAJ BONITETA PRAVNIH LICA KOJA

5. NAPLATA POTRAŽIVANJA IZ INOSTRANSTVA

6. ARBITRAŽA KAO NAČIN REŠAVANJA SPOROVA

8 Carinski instruktor • april 2014.

2. NASTAVAK IMPLEMENTACIJE REŽIMA PLATNIH USLUGA

3. SPECIFIČNOSTI ELEKTRONSKIH NAPLATA

6. NEOPHODNOST USKLAĐIVANJA PROPISA U REPUBLICI SRBIJI

Carinski instruktor • april 2014. 9

3. OBAVLJANJE PRIVREDNE DELATNOSTI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . 194

4. POSLOVANJE OGRANKA I PREDSTAVNIŠTVA

10 Carinski instruktor • april 2014.

Carinski instruktor • april 2014. 11

1. USKLAĐENOST DOMAĆE REGULATIVE

12 Carinski instruktor • april 2014.

Carinski instruktor • april 2014. 13

14 Carinski instruktor • april 2014.

Carinski instruktor • april 2014. 15

16 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 17

18 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 19

20 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 21

22 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 23

24 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 25

26 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.

Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 27