1. Pun oblik predloga sa koristi se ispred s, z, š, ž, skraćenica i brojeva.

U svim ostalim
slučajevima koristi se kraći oblik – s:

Sa sestrom, ali s detetom.

2. Skraćenica za imenicu gospodin je g. i koristi se kad god pored nje stoji vlastito ime, ali ne i
ako stoji samostalno:

G. Jovanović, ali: Dobro došli, gospodine! a ne: Dobro došli, g!

3. Skraćenica za imenicu gospođa je gđa, za gospođicu je gđica, a koriste se kad god pored
nje stoji vlastito ime, ali ne i ako stoji samostalno:

Gđa/Gđica Jovanović, ali: Dobro došli, gospođo/gospođice! a ne: Dobro došli, gđo/gđice!

4. Radnja se uvek označava glagolom, a ne konstrukcijom imenica + glagolska imenica, ili

nekom drugom. Otuda je primer tipa Vršili su sejanje (= sejali) potpuno pogrešan.

5. Uz glagol kretanja stoji kuda, a ne gde:

Kuda si krenuo? a ne Gde si krenuo?

6. Uz glagol kretanja koristi se ovamo, a ne ovde:

Došli smo ovamo, a ne Došli smo ovde.

7. Pored glagola ne koriste se zamenice, em radi uštede prostora u titlu em zbog toga što
informacija o rodu i broju postoji u samom glagolu:

Ja kažem = Kažem…

8. Infinitiv se koristi u dva slučaja:

– u futuru (gradi se od pomoćnog glagola hteti i infinitiva, a ne od pomoćnog glagola hteti i

konstrukcije da + prezent):

Oni će doći na sastanak kasnije, a ne Oni će da dođu na sastanak.

– da bi se izbeglo ponavljanje konstrukcije da + prezent:

Da mogu da učinim nešto… Da mogu učiniti…

9. Ispred tačke, upitnika, zapete i tri tačke, ili bilo kog drugog interpunkcijskog znaka, ne ide
razmak!

Jovane , jesi li dobro ?

Jovane, jesi li dobro?

10. Glagol spasti menja se kao glagol tresti:

Spasem (tresem), spaseš (treseš), spase (trese), spasemo (tresemo), spasete (tresete), spasu
(tresu), a ne spasim, spasiš, spasi, spasimo, spasite, spasu.

11. Tri tačke koriste se u titlu samo ako je zaista velika pauza u okviru jedne rečenice, ili ako je
govornik prekinut usred govora.
12. Vokativ u većini slučajeva nema isti oblik kao nominativ.

Tome, donesi mi vode, a ne Tom, donesi mi vode.

Pritom se mora voditi računa o tome da vokativ bude ujednačen u celom tekstu, tačnije da u
svim primerima ima isti oblik, a ne negde s nastavkom, negde bez nastavka.

Vokativ se u rečenici uvek odvaja zapetom:

Marko, donesi mi vode.

Donesi mi vode, Marko.

Donesi mi, Marko, vode.

13. Promena glagola biti:

bih bismo

bi biste

bi bi

14. Umesto dužih oblika sada, kada, tada, nikada, nekada… koriste se oblici bez -a: sad, kad,
tad, nikad, nekad.

15. Koristite latinična slova, ne „ošišanu latinicu“ i slovo dj umesto đ.