Osnove Optičkih Telekomunikacija

Univerzitet u Novom Sadu
)DNXOWHWWHKQLþNLKQDXND
Katedra za telekomunikacije i obradu signala

Osnove optiþNLKWHOHNRPXQLNDFLMD
VNULSWD

3ULSUHPLOL
0LURVODY'HVSRWRYLü
.DUROLQD.DVDã/DåHWLü

1RYL6DG
2SWL NRYODNQRNDRPHGLMXPSUHQRVD
3RMDPL]QD DMRSWL NLKWHOHNRPXQLNDFLMD

ima. Ovakav sistem podrazumeva prenos

o
.

Blok šema osnovnog optiog sistema sa svetlovodima prikazana je na Slici 1.1 u

kojoj razlikujemo parove blokova izvor-korisnik i predajnik-prijemnik. Prenosni medijum

R QD þLMLP VH NUDMHYLPD QDOD]H RGJRYDUDMXüL SULNOMXþFL NRQHNWRUL NRML

še signal

zašumljenu poruku i konvertuje je u formu potrebnu krajnjem korisniku.

smetnje elektromagnetne ili radiofrekvencijske

mogu se ubrojati još uvek relativno visoka cena kablova i kablovskog pribora, linijske

su danas našla široku primenu u nizu aplikacija. Neki od primera
su prenos govornih signala u telefoniji, TV signala u kablovskim distributivnim sistemima

oneti (CPU i periferija).
,VWRULMDWLUD]YRMRSWL NLKNRPXQLNDFLMD

komunikacije bile su one posredstvom ljudskog oka. Izvori svetlosti su bili Sunce ili vatra,
prenosni medijum vazduh, a prijemnik ljudsko oko.

šaj

svetlost kroz mlaz vode.
2

fotofon. Mada je imao

Svi prethodno nabrojani sistemi imali su mali informacioni kapacitet. Glavni

60. godine.
Ideja Alberta Einsteina poznata još od 1905 godine da se svetlost sastoji od energetskih
paketa, kasnije nazvanih fotonima GRELOD MH SUDNWLþQX SULPHQX 2YR GRVWLJQXüH SRNUHQXOR
MH LVWUDåLYDþH X QDSRUX GD SURQDÿX QDþLQ QD NRML EL VH YLGOMLYR VYetlo moglo iskoristiti kao
NRPXQLNDFLMVNL PHGLMXP , ]DLVWD QDNRQ QHNROLNR JRGLQD SRMDYLOD VX VH SUYD RSWLþND
YODNQD 6YHWORVW SXWXMH NUR] VWDNOHQD YODNQD X] SRPRü VYRMVWYD totalna

QD]YDQRJ
unutrašnja refleksija. Relacije kojima je opisano zarobljavanje svetlosti unutar ravne

“
”

-ovim
o efektivnog medijuma za prenos
svetlosti na velike udaljenosti.

nedostatke koji su se jav

1966. godine Charles Kao i Georges Hockham su utvrdili da veliki gubici u

se gubici svetlosti koja putuje vlaknom

/km na manje od 20 db/km. Stim poboljšanjem

kilometara, a ne metara kao do tada – što je bilo u

“Corning Glass” proizvHR RSWLþNR YODNQR GXåLQH VWRWLQX PHWDUD 1976. godine ]DSRþHOR MH
HNVSHULPHQWDOQR NRULãüHQMH RSWLþNLK YODNDQD X WHOHIRQVNLP VLVWHPLPD $WODQWH L &KLFDJD

Washington, a 1988. godLQH MH SRVWDYOMHQ SUYL WUDQVDWODQVNL RSWLþNL NDEHO NRULVWHüL WDNR

popravku prekinutih opti

postavljanja. 1991.

ke kablove i koji su u

!

1996. god

Tihog okeana.
Ovi po svemu posebni stakleni pramenovi, koji su tanji od ljudske kose ali po
!

"

!

2VQRYHSURVWLUDQMDVYHWORVWL
3ULURGDVYHWORVWL
Mada svetlost predstavlja jednu od osnovnih pre
!
osnovna priroda svetlosti još uvek je obavijena velom tajne. Znamo da opisujemo
#

$

NDNR EL VH REMDVQLOL UD]OLþLWL HNVSHULPHQWL L RSDåDQMD 1HNDGD VH VYHWORVW SRQDãD NDR WDODV

3
Mnogi eksperimenti se mogu objasniti ako svetlost posmatramo kao

elektromagnetski talas vrlo v

Frekvencije elektromagnetskog spektra su prikazane na slici
svetlost (optika) koristi se

o frekvencije u infracrvenom, vidljivom i XOWUDOMXELþDVWRP

u ovim frekvencijskim opsezima. Vidljiva svetlost se prostire od 0.4µm (plava boja) do
0.7µm (crvena boja). Vlakna od kvarcnog stakla nisu dobri prenosioci svetla u vidljivom
delu spektra. ZERJ QMLKRYRJ YHOLNRJ VODEOMHQMD PRJXüL VX VDPR NUDWNL SUHQRVQL SXWHYL

infracrvenom delu imam

µm, 1.3 µm i 1.55 µ
nazivamo
.
0DGD VYHWORVQL WDODVL LPDMX PQRJR YHüX XþHVWDQRVW RG UDGLR WDODVD RQL se
povinuju istim zakonima i dele mnoge karakteristike. Svi elektromagnetski talasi imaju

elektromagnetski talasi putuju brzinom od 3⋅108m/s 2YD EU]LQD D REHOHåDYDPR MH sa c,
RGJRYDUD EU]LQL SURVWLUDQMD WDODVD X DWPRVIHUL 8 þYUVWRP PDWHULMDOX RYD EU]LQD VH
UD]OLNXMH L ]DYLVL RG PDWHULMDOD L JHRPHWULMH YRGHüH VWUXNWXUH 7DODVQD GXåLQD VYHWORVQRJ
snopa je data kao

v
= (1)
f
gde je v brzina snopa, a f QMHJRYD IUHNYHQFLMD )UHNYHQFLMX RGUHÿXMH L]YRU VYHWORVWL
i ona se ne menja kada svetlost prelazi iz jednog materijala u drugi. Umesto toga, razlika u
EU]LQL SURVWLUDQMD X GYH VUHGLQH L]D]YDüH SURPHQX WDODVQH GXåLQH X VNODGX VD JRUQMRP
MHGQDþLQRP 6WRJD VHP DNR QLMH GUXJDþLMH QDJODãHQR XYHN NDGD SRPLQMHPR QHNX WDODVQX
GXåLQX PLVOLPR QD QMHQX YUHGQRVW X VORERGQRP SURVWRUX 7DNR QD SULPHU DNR LPDPR
izvor svetlosti na 0.8 µP X]LPDMXüL GD MH X VORERGQRP SURVWRUX v = c dobijamo frekvenciju

od 3.75⋅1014 H] 5HFLSURþQD YUHGQRVW RYH IUHNYHQFLMH RGJRYDUD SHULRGX RYH RVFLODFLMH RG
2.67⋅10-15 s, ekstremno kratkom vremenskom intervalu.
Talasna priroda svetlosti se koristi da bi analizirali kako svetlost putuje kroz
RSWLþNR YODNQR 5H]XOWDWL RYDNYH DQDOL]H GDMX uslove koji moraju biti ispunjeni da bi
YODNQR YRGLOR VYHWORVW NDR L EU]LQH RGJRYDUDMXüLK SURVWLUXüLK WDODVD
3RQHNDG VYHWORVW VH QH SRQDãD NDR WDODV YHü NDR GD VH VDVWRML RG PQRãWYD PDOLK
þHVWLFD NRMH ]RYHPR fotonima. Energija jednog fotona je data sa

W fotona = hf (2)
gde je h = 6.626⋅10-34 Js i zove se Plankova konstanta 1HPRJXüH MH SRGHOLWL WDODV
QD GHORYH PDQMH RG IRWRQD 8RELþDMHQR VQRS VYHWORVWL VH VDVWRML RG RJURPQRJ EURMD IRWRQD
µW na površini detektora u toku 1 s na

1D SULPHU X VOXþDMX LQFLGHQWQH RSWLþNH VQDJH RG
WDODVQRM GXåLQL RG µP EURM IRWRQD MH SULEOLåQR ⋅10

12
što se u periodu od 1 ns
proporcionalno smanjuje na 4000 fotona. Najosetljiviji prijemnici mogu detektovati
radijaciju od svega nekoliko fotona!
ýHVWLþQD SULURGD VYHWORVWL REMDãQMDYD QDþLQD QD NRML VH VYHWORVW JHQHULãH RG VWUDQH

svetlosti.
4

0HWRGJHRPHWULMVNHRSWLNH

QD DGHNYDWDQ QDþLQ DNR SUHWSRVWDYLPR GD VH VYHWORVQD HQHUJLMD SURVWLUH GXå XVNH SXWDQMH
koju nazivamo ]UDNRP .DNR VH RYL ]UDFL NRULVWH GD RSLãX RSWLþNH HIHNWH X] SRPRü
geometrijska optika. Mada zraci zaista

energije svetlosnog sn
je reflektovan od prepreke, a podrazumeva se da se energija svetlosnog talasa prostire

Odnos brzina prostiranja svetlosnog zraka kroz vakuum i kroz neku drugu sredinu se
naziva indeks prelamanja te sredine:
v
n= ,
c
(3)
gde je c – brzina svetlosti u slobodnom prostoru.
Za vazduh i ga c, stoga imamo da je

n ≅

koje koris !
1. daje vrednosti indeksa prelamanja
za niz materijala. Pošto indeks prelamanja zavisi od niza parametara (temperatura, talasna

su dovoljno bliske stvarnim vrednostima tako da se na osnovu njih mogu sprovesti

5

Vazduh 1.0
Voda 1.33
Etil alkohol 1.36
Kvarcno staklo ≅1.5
Indijum fosfat 3.21
Galijum arsenid 3.35
Silicijum 3.5
Aluminijum galijum arsenid 3.6
Germanijum 4.0
1D UD]GYRMQRM SRYUãLQL VUHGLQD UD]OLþLWLh indeksa prelamanja, Snel-ov zakon

definiše odnos upadnog i prelomljenog ugla svetlosnog zraka kao
n1 sin φ1 = n2 sin φ2 , (4)
JGH VX SDUDPHWUL MHGQDþLQH REMDãQMHQL QD VOLFL

QRM SRYUåLQL GYH VUHGLQH UD]
UD]OOL LWLK
LQGHN
LQGHNVVD SUHOD
SUHODPPDQ
DQMMD

manjeg indeksa prelamanja (n1>n2) imamo da sa porastom upadnog ugla φ1 raste i
prelomljeni ugao φ2 svetlosnog zraka. Pošto je ugao φ2 uve
φ1, ugao φ2
° od ugla φ1.
φ1=φc je onaj koji dovodi do prelamanja tako da se
svetlosni zrak ne prelama u drugu sredinu (Bruster-ov ugao). Ako je upadni ugao φ1

φc

2SWL NRYODNQRNDRVYHWORYRG

tura koja se sastoji

unutrašnjeg, koji se naziva jezgro, i spoljašnjeg, koji se naziva (slika 1.4). Slojevi

s prelamanja i to indeks prelamanja u jezgru n1,

n2 !

š jednim slojem od polietilena. Taj spoljašnji sloj se
6
naziva primarna zaštita L QHPD XWLFDMD QD RSWLþNH NDUDNWHULVWLNH YODNQD QH XWLþH QD SUHQRV
svetlosnog signala).

DEOOD ² ' L S

NRJ NDE SRRSUH QL SUHVHN EH] S
D
Opt X NRMHP MH LQGHNV SUHODPDQMD X MH]JUX L RPRWDþX NRQVWDQWDQ L

raspodele indeksa prelamanja – profil indeksa prelamanja i takva vlakna se nazivaju
vlakna sa skokovitim indeksom prelamanja, step indeks vlakna. Iako su ova vlakna
najjednostavnija za analizu i proizvodnju, brzina prenosa informacija kroz njih je

Pre nego što se definiše princip totalne unutrašnje refleksije u vlaknu, treba
definisati pojam normalizovane razlike indeksa prelamanja ∆ (normalized refractive index
difference) i
(numerical aperture).
8 VOXþDMX RSWLþNLK YODNDQD GD EL VH UHDOL]RYDR SULQFip potpune unutrašnje
refleksije UD]OLND LQGHNVD SUHODPDQMD MH]JUD L RPRWDþD MH YUOR PDOD (n1≈ n2), te se definiše
normalizovana razlika indeksa prelamanja ∆ kao
n − n2 n − n2
2 2
∆= 1 2
≈ 1 . (5)
2n1 n1
Poznato je da je za potpuno odbijanje svetlosnog snopa u jezgro vlakna
neophodno da n1 EXGH YHüH RG n2 ãWR ]QDþL GD MH YUHGQRVW ∆ XYHN SR]LWLYQD 9HüLQD
YODNDQD NRMD VH NRULVWH X WHOHNRPXQLNDFLMDPD LPDMX WLSLþQH YUHGQRVWL LQGHNVD ∆ L]PHÿX
0.28% i 2.1%.

P LLQQGHNVRP SUHODPDQ
SUHODPDQMMD
Na slici 1.5 prikazan je svetlosni snop koji nailazi na ulaz vlakna sa skokovitom
promenom indeksa prelamanja pod uglom θ0 u odnosu na osu vlakna i koji se zatim

θ -ovog zakona se

θ ≤ n0 2∆ gde je n0=1
indeks prelamanja za vazduh.
iz datog izraza da sa porastom
indeksa ∆ θ, a samim tim i sposobnost vlakna da prihvati svetlost.
7

(apertura) vlakna (NA L PRåH
se izraziti kao
NA = n12 − n2 2 ≈ n1 2 ∆ . (6)
9ODNQR VD YHüLP NA PRåH GD SULNXSL YHüX NROLþLQX VYHWORVWL RG RQH VD PDQMLP

NA 8 SUDNVL MH QXPHULþNL RWYRU XJODYQRP YHRPD PDOL NA = 0.1- 0.3). To je zbog toga
ãWR SRUDVWRP QXPHULþNRJ RWYRUD UDVWH EURM VYHWORVQLK ]UDND NRML PRJX GD XÿX X VYHWORYRG
7L ]UDFL VH NUR] YODNQR SURVWLUX SRG UD]LþLWLP XJORYLPD WLPH SUHOD]H UD]OLþLWH SXWDQMH L
WDNR QD NUDM YODNQD VWLåX X UD]OLþLWLP YUHPHQVNLP WUHQXFLPD 8VOHG WRJD GRlazi do širenja
LPSXOVD ãWR QHSRYROMQR XWLþH QD LQIRUPDFLRQL NDSDFLWHW VDPRJ VYHWORYRGD
3RVPDWUDMXüL VOLNX PRJOR EL VH ]DNOMXþLWL GD ELOR NRML VQRS NRML VH GRYHGH QD
SRþHWDN YODNQD SRG XJORP θ ≤ n1 2∆ PRåH GD VH SUHQHVH RSWLþNLP YODNQRP 0HÿXWLP
QHãWR VWURåLMD DQDOL]D NRMD VH ED]LUD QD SULPHQL 0DNVYHORYLK MHGQDþLQD L XYDåDYD WDODVQX
θ,
SULURGX VYHWORVWL SRND]XMH GD MH SUHQRV PRJXü VDPR ]D RGUHÿHQ EURM GLVNUHWQLK XJORYD
takozvanih modova [1]. Ukupan broj modova u vlaknu sa skokovitom promenom indeksa
SUHODPDQMD VOLND PRåH VH RGUHGLWL QD RVQRYX L]UD]D
 2πn1a 
2
N ≈ ∆  , (7)
 λ 
gde je a SROXSUHþQLN MHzgra, i λ WDODVQD GXåLQD SUHQRãHQH VYHWORVWL 1SU X YODNQX
VD VNRNRYLWLP LQGHNVRP SUHODPDQMD SUL SROXSUHþniku jezgra a=50 µm, ∆=2.1% i n1=1.48,
oko 2600 (taþQLMH

λ=1300 nm. Na

λ=850
N=
modova diktira ukupni propusni opseg ovakvog vlakna, stoga se njihov broj mora
kontrolisati.
3RODUL]DFLMDVYHWORVQRJVQRSD

brzina L VODEOMHQMH SURSDJLUDMXüHJ WDODVD 'UXJL SUDYDF MH SUDYDF VDPRJ YHNWRUD HOHNWULþQRJ
polja. Slika SRND]XMH RGQRV YHNWRUD HOHNWULþQRJ SROMD E i pravca prostiranja ravnog
WDODVD WDODVD NRML LPD LVWX ID]X X VYLP WDþNDPD MHGQH UDYQL 7DODV SXWXMH GXå z pravca, a
YHNWRU HOHNWULþQRJ SROMD MH XVPHUHQ GXå x SUDYFD (OHNWULþQR SROMH NRMH MH XVPHUHQR VDPR
GXå MHGQRJ SUDYFD VH QD]LYD linearno polarizovano MHU MH XYHN XVPHUHQR GXå MHGQH LVWH
linije.

SU

PD HOHNWUL 3R SR
SUDDYFD L LLP SROOMH SR
SROODUL]R
DUL]RYYDQR GXç SU
SUDDYFD
z x
y

y pravca. Konkretni smer i pra

8

z pravca, jedan
polarizovan u pravcu x, a drugi u pravcu y ose. Ova dva talas

drugoga zbog njihove ortogonalne polarizacije. Termin mod tako

ortogonalna moda su dva moda ravnih talasa na neogran

xy ravni pod nekim uglom u
odnosu na x odnosno y

svoje x i y komponente, tako da je ovo polje jednostavna kombinacija dva upravo opisana
moda.
Talas je nepolarizovan

.DR ãWR VPR YLGHOL X SUHWKRGQRP RGHOMNX X YRGHüRM VWUXNWXUL NDNYD MH GLHOHNWULþQL
VYHWORYRG PRåH SRVWRMDWL SXQR PRGRYD 3RODUL]DFLMD MH VDPR MHGQD RG UD]OLND PHÿX
modovima u svetlovodu.
7LSRYLRSWL NLKYODNDQD

na kao i od prirode svetlosnog zraka emitovanog u vlakno. Na

•
NRG NRMLK VX L MH]JUR L RPRWDþ L]UDÿHQL RG
dopiranog SiO2, odlikuju se malim gubicima, velikim propusnim

vlakna u telekomunikacionim sistemima.
•
NRMD VX FHOD QDþLQMHQD RG SODVWLþQH PDVH L RGOLNXMX VH
velikim pr

malim propusnim opsegom. Karakterišu ih relativno niske cene, ali i

• PCS (Plastic-Clad-Silica

dopiranog SiO2
su kompromis prethodna dva tipa.
1DMþHãüD SRGHOD RSWLþNLK YODNDQD VH YUãL SUHPD EURMX PRGRYD NRML VH SURVWLUX
kroz jezgro. Na osnovu ove osobine razlikujemo:
• multimodna (multimode fiber MM) NUR] þLMH VH MH]JUR SURVWLUH YLãH

PRGRYD VWRWLQH þDN L KLOMDGH L
• monomodna (single-mode fiber SM), kUR] þLMH VH MH]JUR SURVWLUH VDPR

jedan mod.
0XOWLPRGQDYLåHPRGQDYODNQD
0XOWLPRGQD RSWLþND YODNQD VH SURL]YRGH X UD]OLþLWLP GLPHQ]LMDPD RSLVDQLP NDR
50/125, 62.5/125 i 100/140 3UL WRPH SUYL EURM RSLVXMH SUHþQLN MH]JUD WH YLGLPR GD PRåH
biti 50 µm, 62,5 µm ili 100µm, dok je SUHþQLN RPRWDþD X SUYD GYD VOXþDMD 125 µm, a u
9
treüem 140 µm (slika

µm. S

svetlosti

3

H GLPHQ
QH GLPHQ]]LMH MH]JUD L RP
RPRRWD D R
RSSWL NLK YYOODNDQD GLPHQ]LMH VX X P
µ
.DGD MH GL]DMQ PXOWLPRGQLK YODNDQD X SLWDQMX UHãHQMH MH QDÿHQR X SRJRGQRP

projektovanju profila indeksa prelamanja i to:
•

(step – index
multimode fiber SI), gde dolazi do nagle promene indeksa prelamanja na

•

(graded –
index multimode fiber, GI ili GRIN), gde dolazi do postepene promene

e radijalno ta vrednost

NR YODNQR VD JU
JUDG
DGLMHQWQLP
LMHQWQLP LLQ
QGHN
GHNVVRP SUHODPD
SUHODPDQQMD
SI vlakna se koriste u sistemima sa malim rastojanjima i ne previše zahtevnim

jezgra prostire po
više putanja tj. modova 2GDYGH L SRWLþH QD]LY multimodna vlakna 0RG QDMQLåHJ UHGD MH
RQDM NRML VH SURVWLUH GXå RVH MH]JUD WLPH SUHOD]L QDMNUDüL SXW L VWLåH SUYL QD NUDM YODNQD
10
0RG QDMYLãHJ UHGD SUHOD]L QDMGXåX L]ORPOMHQX SXWDQMX RG SRþHWND GR NUDMD YODNQD L VWLåH VD
YUHPHQVNLP ]DRVWDWNRP QD NUDM YODNQD 9UHPH SURSDJDFLMH RVWDOLK PRGRYD MH L]PHÿX RYD
GYD HNVWUHPQD VOXþDMD .DGD VH PRGRYL QD L]OD]X YODNQD VXSHUSRQLUDMX HIHNWLYQD ãLULQD
LPSXOVD SRVWDMH PQRJR YHüD RG RQH QD XOD]X GRN MH DPSOLWXGD RSWLþNRJ LPSXOVD QD L]OD]X
oslabljena.
Uzrok slabljenja impulsa jeste energija koja se gubi i pretvara u toplotu prilikom
SURSDJDFLMH PRGRYD GRN SURãLUHQMH LPSXOVD SUHYDVKRGQR SRWLþH ]ERJ þLQMHQLFH GD PRGRYL
SUHOD]H UD]OLþLWH SXWDQMH VWRJD QD NUDM YODNQD VWLåX X UD]OLþLWLP WUHQXFLPD ãWR UH]XOWXMH
vremenskom disperzijom (proširenjem) impulsa.

NR YYOODNQR VVD
D VN
VNRRNR
NRYYLWLP D L JU
JUDDGLMHQWQLP F
LQGHN
LQGHNVVRP
SUHODPDQ
SUHODPDQMMD NDR L
NUR] PRQRPRG
PRQRPRGQ QR

Multimodni prenos kroz vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja predstavlja

do 5 NP 3UHþQLN MH]JUD MH QDMþHãüH X RSVHJX RG µm do 970 µm, a vlakna se proizvode
od stakla, plastike ili PCS-a.
'D EL VH L]EHJOR QHSRåHOMQR ãLUHQMH LPSXOVD QD L]OD]X YODNQD VD VNRNRYLWLP
LQGHNVRP SUHODPDQMD SURMHNWRYDQR MH YODNQR NRMH MH QDãOR PQRJR YHüX SULPHQX X
telekomunikacijama. To je vlakno sa gradijentnim indeksom prelamanja (GI ili GRIN-
vlakno, Graded Index Fiber).
Multimodna vlakna sa gradijentnim indeksom prelamanja su tako projektovana da
PRGRYL NRML SUHOD]H NUDüL SXW LPDMX PDQMX EU]LQX GRN RQL þLMD MH SXWDQMD GXåD YHüX EU]LQX
Ovo je postignuto izmenom profila indeksa prelamanja jezgra, koji kod ovih vlakana ima
oblik kao na slici 1.8. Indeks prelamanja na osi vlakna je isti kao kod vlakna sa skokovitim
indeksom prelamanja n1, D ]DWLP SRVWHSHQR RSDGD GR UD]GYRMQH SRYUãLQH L]PHÿX MH]JUD L
RPRWDþD SR ]DNRQX
g
r
n = n1 1 − 2∆  . (8)
a
Parametar g X JRUQMRM MHGQDþLQL GHILQLãH REOLN SURILOD LQGHNVD SUHODPDQMD =D
g→ \ dobija se skokoviti profil indeksa prelamanja, a za g = 2 kriva koja odgovara
paraboli. U praksi, parametar g je oko vrednosti 1.92, a profil indeksa prelamanja je vrlo
blizak paraboli.
11
Na razdvojnoj površini jezgro– r=a) koeficijent n poprima vrednost

n = n2 = n1 1 − 2∆ .
∆ mala, n2 ≈ n1(1-∆
∆
napisati u obliku ∆ ≈ (n1 – n2)/n1 kao što je definisano izrazom (7).
Pošto se indeks prelamanja kod vlakana sa gradijentnim indeksom prelamanja

jezgro pod oštrim uglom, nego na nain koji je prikazan na slici 1.9c. Usled ovakvog

smanjuju proširenje impulsa

! "

#
Vlakno kojim se prenosi samo jedan mod naziva se monomodno ili jednomodno vlakno
(single mode fiber).
Multimodna vlakna sa gradijentnim indeksom prelamanja koriste se u prenosnim
sistemima srednjih rastojanja i srednjih zahteva za propusnim opsegom. Cena im je
prihvatljiva. Proizvode se sa karakteristikama 50/125, 62.5/125 i 85/125, uglavnom od
stakla, vrlo retko od plastike. Široku primenu imaju u instalacijama kao što su lokalne
#
$%& #

#

NA, propusni opseg i robusnost pri instalaciji sa
puno krivina.
0RQRPRGQDMHGQRPRGQDYODNQD

 2πn1 a 
2
N ≈ ∆  , (9)
 λ 

∆ i

a
vlakno. Monomodni svetlovod se dobija kada je ispunjen uslov [2]
a 0.27 .
< (10)
λ n1 ∆
Vlakno koje zadovoljava gornju nejednakost u stanju je da prenese samo jedan
mod i zbog toga se naziva monomodno (jednmodno) vlakno. Talasna du
vlakno postaje monomodno naziva se
λcut (fiber’s cutoff
wavelength) .DGD VH VYHWORVW NUR] PRQRPRGQR YODNQR SURVWLUH LVSRG JUDQLþQH
frekvencije, monomodno vlakno se ponaša kao multimodno vlakno sa skokovitim
indeksom prelamanja koji prenosi dva do tri moda. Uslov monomodnosti ostvaruje se za

d 10 µm. Monomodna vlakna u suštini uvek prenose dva

m

tretirati kao jedan jedinstveni mod. Tek u novije vreme, za sisteme sa ekstremno velikim

multimodna vlakna. Kod monomodnih vlakana se pored profila indeksa prelamanja
(slika 1.10) specificira i
(slika 1.11). Konvencionalna vlakna imaju
standardan profil indeksa prelamanja tzv. matched clading design MCD,

multimodnih vlakana sa skokovitim indeksom prelamanja (slika 1.10a).
Nasuprot tome, postoji i drugi vid raspodele indeksa prelamanja koji se javlja u
tzv. deppresed cladding design DPS vlaknima

ojan. Unutrašnji

n3,

12
2 (kvarca) n2

1 (slika 1.10b). Pored prikazanih, postoje

tehnike.

.RG PRQRPRGQLK YODNDQD XPHVWR SUHþQLND MH]JUD pogodnije je koristiti

parametar poznat kao
ili spot vlakna. Ovo iz razloga što je kod monomodnih
vlakana zbog višeslojne strukture teško precizno definisati jezgro vlakna, dok sa druge
strane imamo neuniformnu (neravnomernu) raspodelu intenziWHWD VYHWORVWL SR SRSUHþQRP
SUHVHNX YLãH VORMHYD YODNQD 1DMYHüL LQWHQ]LWHW VYHWORVWL MH X RNROLQL RVH YODNQD L RSDGD
NDNR VH SULEOLåDYDPR RPRWDþX .RG YHüLQH PRQRPRGQLK YODNDQD SURPHQD LQWHQ]LWHWD

usovom zvonastom krivom
(slika 1.11).
13

/e2 = 0.135 –tinu maksimalne
vrednosti, naziva se
L R]QDþDYD VH VD ω0. Analogno ovome 2ω0
predstavlja

3UHþQLN MH]JUD PRQRPRGQRJ YODNQD MH PQRJR PDQML RG SUHþQLND RPRWDþD L L]QRVL
8-9 µP GRN MH RPRWDþ SUHþQLND µm. (slika

nom sa osom talasovoda, po putanji

kao i vremenska disperzija.
!"
"

enja ″idealnog vlakna″ još uvek u toku. Danas se prema ITU-T
# " "
"
$
• Non-Dispersion-Shifted fiber (NDSF), G.652;
• Dispersion-Shifted fiber (DSF), G.653;
• Non-Zero Dispersion-Shifted fiber (NZ-DSF), G.655;
%

"
"
" %" # "

QD RGUHÿHQLP WDODVQLP GXåLQDPD NRML VX LVWRULMVNL SRVPDWUDQR MHGDQ SR MHGDQ ELOL
C – Conventional
Band) i 1600 nm (L – Long Band), prikazanim na slici 1.12.
14

NL SUR]RUL

-

prenosu upotrebom multimodnih vlakana. NDSF monomodna vlakna (G.652), koja se

u (1310 nm) gde im je hromatska disperzija1

! " " "
#$ !%

" " "

&

" " " &
'(

" " ! )*
% " #$

"
"zijom na maksimalnih 10 Gbit/s (STM-64). Donekle ovaj
problem se rešava kompenzatorima disperzije (Dispersion Compensators) ili savremenim
"
"
"%
" "
+

!"#

$!!% &

'
$!!% kazalo se u aplikacijama kakva je multipleks po talasnim
'

()#

(Four Wave Mixing – 4WM ) za koje ne postoji efikasna kompenzacija.
*

+, !!#

potrebe DWDM aplikacija.
Cilj ovog dizajna bio je da se proizvede vlakno koje ima malu, ali ne nultu, disperziju u
$!!%
$--

pokazuje efikasnom u suzbijanju 4WM nelinearnih efekata.
6ODEOMHQMHLJXELFLXRSWL NRPYODNQX

ka 1.13). Amplituda ulaznog impulsa Pi
T od brzine signaliziranja na ulazu.

NRJ YODN
DNQD
QD
1
Videti Disperzija str. 20
15
Ako se teoretski pretpostavi da širina propusnog opsega vlakQD QLMH RJUDQLþHQD

trajanje impulsa ostaje nepromenjeno prilikom prenosa, dok amplituda izlaznog signala Po
postaje manja od amplitude signala na ulazu, Pi , kao posledica apsorbcije i rasejanja
VYHWORVWL GXå YODNQD 2YDM SURFHV GHILQLãH JXELWNH X RSWLþNRm vlaknu. Gubici se definišu
NDR RGQRV HQHUJLMH VLJQDOD QD L]OD]X L XOD]X X YODNQR D L]UDåDYDMX VH X GHFLEHOLPD [dB].
Pošto je energija impulsa jednaka površini impulsa, a trajanje impulsa nepromenjeno,
VODEOMHQMH VH PRåH L]UD]LWL SUHNR RGQRVD DPSOLWXGD Vignala na izlazu i ulazu vlakna
Wo PT P
α = −10 log = −10 log o = −10 log o [dB ] . (11)
Wi PT
i Pi
Pošto je Po < Pi NROLþQLN SRG ORJDULWPRP MH QHJDWLYDQ EURM 'D EL α bilo
pozitivno, stavlja se znak – LVSUHG þLQLRFD /RJDULWPL VH NRULVWH L] SUDNWLþQLK UD]ORJD MHU
VH QD WDM QDþLQ ODNãH RGUHÿXMH XNXSQR VODEOMHQMH GXå WUDVH NRMD VH VDVWRML RG YLãH GHRQLFD
Lako se pokazuje da je ukupno slabljenje jednako zbiru slabljenja po deonicama. Pošto
JXELFL VPDQMXMX XNXSQX HQHUJLMX VLJQDOD QD XOD]X X SULMHPQLN UD]XPOMLYR MH GD MH SRåHOMQR
gubitke sPDQMLWL QD PLQLPXP $QDOL]LUDMPR XVOHG þHJD GROD]L GR JXELWDND XQXWDU YODNDQD
.DR ãWR MH X SUHWKRGQRP RGHOMNX YHü QDSRPHQXWR QDMPDQMH VODEOMHQMH XQXWDU
RSWLþNRJ YODNQD MH X RSVHJX WDODVQLK GXåLQD RG nm (0.7 µm) do 1600 nm (1.6 µm)
(slika 1.14).
6OLND 6ODEOMH
6ODEOMHQQMH X R
RSSWL NRP YO
YODDNQX X IX
IXQQNFL
NFLMML WWD
DODVQH GXçLQ
GXçLQHH

[dB/km] (pri tome se smatra da su gubici

konvencionalna

a” prenosa

!
indeksa prelamanja koriste se za
"

"

#

"

"

"

"
!

$
$ 1.14
jeste
A
α (dB / km) = + B + C (λ ) . (12)
λ4
%
$
$
λ, konstanan

&
&
'
$
suje

#

16
( $
$
&
)
rasejanje,
gubici usled savijanja i apsorpcija.

tipove
vlakana.

LWH WWLLSRYH YO
YODDND
NDQQD
Tip vlakna Materijal Tip indeksa λ[µm] Dimenzije Slabljenje Širina

prelamanja vlakna [dB/km] propusnog
[µm] opsega
MHzkm
Multimodno staklo skokovit 800 62.5/125 5.0 6
Multimodno staklo skokovit 850 62.5/125 4.0 6
Multimodno staklo gradijentni 850 62.5/125 3.3 200
multimodno staklo gradijentni 850 50/125 2.7 600
multimodno staklo gradijentni 1300 62.5/125 0.9 800
multimodno plastika skokovit 650 485/500 240 5 680
multimodno PCS skokovit 790 200/350 10 20
monomodno staklo skokovit 650 3.7/80 ili 10 600
125
monomodno staklo skokovit 850 5/80 ili 125 2.3 1000
monomodno staklo skokovit 1300 9.3/125 0.5 ∗
monomodno staklo skokovit 1550 8.1/125 0.2 ∗
5DVHMDQMH
Na slici 1.15a su prikazane nepravilnosti u struk

-
e svetlosti. Rasejani svetlosni zraci se
-

unutrašnje refleksije. Usled toga, neki zraci prelaz

prostiru se unazad, ka izvoru. Ni jedni ni drugi ne stignu do prijemnika, tako da energija na
kraju vlakna postaje manja nego što je bila na njegovom ulazu.
17

NRP YYOODN
DNQQX

-evo rasejanje, koje je u
A/λ4, gde je A koeficijent Rayleigh-evog rasejanja.

rasejava u svim pravcima (slika 1.15b). Ovo je proces potpuno ekvivalentan procesu

kome se najefikasnije rasejava

HYR UDVH
UDVHMD
MDQMH
QMH NRMH Q
QDDVW
VWDDMH X
XVVOHG PLNU
PLNURRVNRSVNLK QHKRP
QHKRPRRJHQR
JHQRVVWL X VDVWD
WDYYX
VW
VWDDNOD

teleko

-
evog rasejanja najmanji.
*XELFLXVOHGVDYLMDQMDYODNQD
'D EL SUHQRV RSWLþNLP YODNQLPD LPDR ãLURNX SULPHQX QHRSKRGQR MH GD VH YODNQD

prilagode raznim spoljašnjim uticajima. Promena geometrije vlakna usled savijanja dovodi
do promene ugla prelamanja, a kao rezultat toga neki svetlosni zraci se ne reflektuju nazad
X MH]JUR QHJR SUHOD]H X RPRWDþ WR VH GHãDYD NDGD MH SROXSUHþQLN NULYLQH WROLNR YHOLN GD
ugao pod kojim se sv

1.16a , a drugi se

1.16b. Energija signala na izlazu
vlakna kao i pri rasejanju, postaje manja nego na ulazu u vlakno.
18

3RJ ]UDND L] MH]JUD X RP

RPRRWD XVOHG VD
VDYL RSWWL NRJ YODNQD
YLMMDQMD RS

javljaju nazivaju se gubici usled makrosavijanja
! "
#λ).
U vlaknima sa gradijentnim indeksom prelamanja, viši modovi koji se prostiru
blizu razdvojne površine jezgro- φ1 tako da oni najlakše
“pobegnu” iz vlakna prilikom savijanja $ %

& &
spiralno umotano.
Pored pomenutih gubitaka usled makrosavijanja, postoje i gubici usled

mikrosavijanja

nekoliko milimetara, amplitude nekoliko mikrona (slika 1.17).

Do mikrosavijanja uglavnom dolazi usled grešaka tokom proizvodnje kabla,

postavljanja vlakana u kablove, kao i širenja i skupljanja delova vlakna usled nejednakih

Mikrosavijanja su u multimodnim vlaknima nezavi

B X MHGQDþLQL 0HUHQMD VX SRND]DOD GD MH
vlakno 62.5/125 najotpornije na mikrosavijanja, dok je vlakno 85/125 najosetljivije.
U monomodnim vlaknima mikrosavijanje zavisi od tDODVQH GXåLQH 6D SRUDVWRP
talasne duåLQH UDVWH SUHþQLN PRGD VOLND D WLPH L JXELFL XVOHG PLNURVDYLMDQMD
19

3

$SVRUSFLMD
Posle rasejanja, apsorpcija predstavlja drugi osnovni mehanizam gubitka svetlosti

X RSWLþNLP WDODVRYRGLPD 8VOHG DSVRUSFLMH VYHWORVW VH SUHWYDUD X WRSORWX D WLPH VH

molekule vode u staklu. Nivo apso

λ X MHGQDþLQL
Razlikujemo ultra-violetnu (UV) i infra-crvenu (IC) apsorpciju.

'LVSHU]LMD

ãWR YHüLP EU]LQDPD GUXJLP UHþLPD GD LPDMX YHOLNX širinu propusnog opsega. Ova
20
osobina odgovara maloj disperziji optiþNRJ

svetlovoda.
Postoji više mehanizama koji uzrokuju disperziju, ali posledica svih je ista -

imbolske
interferencije i degradacije kvaliteta prenosa. Širina propusnog opsega je termin koji se

koristi u frekvencijskom domenu, dok disperzija signala predstavlja analogan termin u
vremenskom domenu. Sa smanjenjem širine propusnog opsega, disperzija impulsa raste.

širina

[MHz⋅km] u frekvencijskom domenu, a disperzija signala u
[ns/km]

-
propusni

!"

NRJ YYOODN
DNQQD YUHPHQVNL GRPHQ

SRSUHþQRJ preseka jezgra).

/brzina
prostiranja pojedinih modova, što se naziva

se naziva
hromatska (jednomodna, intramodalna)

na materijalnu i svetlovodnu disperziju. Tabela 3 prikazuje koji mehanizam disperzije je
dominantan u zavisnosti od vrste izvora i tipa svetlovoda.

9H]D L]PHX WWLLSD YODN
DNQD RSWWL NRJ L]YR
QD RS L]YRUUD , GRPL
GRPLQQDQW
DQWQQRJ PHKDQL]PD GLVSHU]LMH
MONOMODNO
IZVOR MULTIMODNO VLAKNO
VLAKNO
Laserska dioda Modalna Hromatska
LED dioda Modalna i hromatska Hromatska
21
Treba zapaziti da kombinacija tipa upotrebljenog vlakna i

GR RGUHÿHQRJ GRPLQDQWQRJ PHKDQL]PD GLVSHU]LMH 7DNR QSU SUL NRPELQDFLML ODVHUVNH
diode i multimodnog vlakna dominantan tip disperzije je modalna, jer laserska dioda ima

odnosu na modalne.

• Modalna disperzija i
• Hromatska disperzija (CR).
Modalna disperzija - jeste osnovni vid disperzije kod multimodnih vlakana. Kod
svetlovoda sa skokovitim indeksom prelamanja EH] WHãNRüD PRåH VH RGUHGLWL PDNVLPDOQR
ãLUHQMH LPSXOVD ]D PHULGLRQDOQH ]UDNH =D ]UDN NRML VH SURVWLUH GXå RVH YUHPH SRWUHEQR GD
SUHÿH VYHWORYRG GXåLQH l iznosi [3]
l nl
t min = = 1 , (13)
v c
dok za zrak koji se prostire pod uglom θ u odnoVX QD RVX SRWUHEQR YUHPH GD SUHÿH
VYHWORYRG LVWH GXåLQH MH
n l
tmax = 1 , (14)
c cos θ
MHU MH GXåLQD SXWD WRJ zraka l/cosθ (slika 1.5). Pošto je

cos θ = sin (90 − θ ) = sin φ =
n2 1
= , (15)
n1 1 + ∆
dobija se
n1l
t max = (1 + ∆ ) . (16)
c
Širina impulsa na izOD]X L] VYHWORYRGD GXåLQH l je prema tome
nl
τ = t max − t min = 1 (1 + ∆ ) . (17)
c
Ako se usvoji da je ∆=0,01, a n1=1,5 dobija se da je širenje impulsa po kilometru
GXåLQH τ/l=50 QVNP RGQRVQR GD MH PDNVLPDOQD ELWVND EU]LQD ]D NLORPHWDU GXåLQH
multimodnog vlakna sa skokovitim indeksom prelamanja oko 20 0ELWV 0HÿXWLP EURMQD
PHUHQMD VX SRND]DOD GD MH ãLUHQMH LPSXOVD QHãWR PDQMH QHJR ãWR WR QDPHüH JRUQML L]UD] NDR
L GD ãLULQD LPSXOVD UDVWH VUD]PHUQR NRUHQX GXåLQH VYHWORYRGD (∼ l ). Ove pojave se mogu
objasniti ako se uvede pojam mešanja modova. Usled raznih nesavršenosti u strukturi
svetlovoda: mikropukotina, nehomogenosti u indeksu prelamanja, varijacija u
SROXSUHþQLNX MH]JUD LOL XVOHG PLNURVDYLMDQMD VYHWORYRGD GROD]L GR UD]PHQH HQHUJLMH

dolazi do usrednjavanja brzine prostiranja energije, tj. dolazi do smanjenja širenja impulsa.
a srednje

uvedene

sigurno ne mogu da napuste jezgro. Treba napomenuti, da se gornja analiza mRåH
primeniti kako na vlakna sa skokovitim indeksom prelamanja tako i na ona sa gradijentnim
indeksom prelamanja.
8 SUDNWLþQLP UHDOL]DFLMDPD ãLUHQMH LPSXOVD X VYHWORYRGX VD VNRNRYLWLP LQGHNVRP

km iznosi desetak nanosekundi, a tome bi odgovarao kapacitet
svetlovoda od nekoliko desetina megabita u sekundi. Kod vlakana sa gradijentnim

22
skokovitim indeksom prelamanja, stoga kada se danas govori o multimodnim vlaknima

Na slici 1.22 prikazana je zavisnost realativnog grupnog kašnjenja svetlosnog

km. Sa slike se vidi da
svetlosni impuls
λ=800 nm ns kasnije od onog na λ=900 nm.

(a)
(b)

alasnim
hromatskog širenja impulsa tj. do hromatske disperzije.
“najravniju” oblast krive grupnog kašnjenja sa slike
manje, tj. oko nulte

λ0 (na slici λ0=1335 nm). 8 VOXþDMX L]YRUD NRML HPLWXMH VYHWORVW WDODVQH
GXåLQH RNR λ0 , QD L]OD]X L] YODNQD KURPDWVND GLVSHU]LMD üH ELWL PDOD D KURPDWVNL SURSXVQL
opseg velik!
9UOR þHVWR VH XPHVWR relativnog grupnog kašnjenja posmatra parametar koji je
L]YRG WH NULYH UHODWLYQD SURPHQD NDãQMHQMD VD SURPHQRP WDODVQH GXåLQH W]Y Kromatska
23
disperzija (D) X IXQNFLML WDODVQH GXåLQH 1XOWD GLVSHU]LMD VH MDYOMD SUL QXOWRM WDODVQRM GXåLQL
λ0 1DJLE NULYH X RYRM WDþNL REHOHåDva se sa S0 L NRULVWL VH SULOLNRP L]UDþXQDYDQMD GLVSHU]LMH
QD RGUHÿHQRM WDODVQRM GXåLQL 1HJDWLYDQ SUHG]QDN LVSUHG YUHGQRVWL GLVSHU]LMH R]QDþDYD da
se kraüH WDODVQH GXåLQH VSRULMH SURVWLUX RG GXåLK WDODVQLK GXåLQD 'LVSHU]LRQH NULYH ]D
standardna monomodna vlakna su date na slici 1.23.

NLK YO
YODDND
NDQQD SR ,78
7 SUH
SUHSSRUX
RUXNNDPD
Hromatsku disperziju (CR), intramodalnu disperziju delimo na materijalnu i

svetlovodnu -.javlja se i u multimodnim i u monomodnim vlaknima prvenstveno zbog toga
ãWR RSWLþNL L]YRUL HPLWXMX VYHWORVW QD YLãH UD]OLþLWLK WDODVQLK GXåLQD ERMD L SRãWR UD]OLþLWH

Materijalna disperzija nastaje zbog
deks prelamanja materijala zavisi

svetlosti. Svetlovodna (talasovodna) disperzija je svojstvena konstrukciji samoga vlakna, a

predstavlja pojavu širenje impulsa usled promene efektivnog indeksa prelamanja u funkciji

– efektivnim
indeksom prelamanja).

efekti višHJ UHGD NDR ãWR MH PHÿXVREQL XWLFDM PDWHULMDOQH L VYHWORYRGQH GLVSHU]LMH
minimalna ukupna disperzija se svodi na zanemarljivu vrednost [3].
Kada se govori o disperziji, treba spomenuti još jedan vid disperzije, koji se javlja
u monomodnim vlaknima. To je disperzija polarizacionog moda (Polarisation Mode
Dispersion PMD).

simetriju jezgra i potpuno sim

moda bi se prostirala istom brzinom i samo vlakno bi se ponašalo kao pravo monomodno

ju idealne karakteristike

brzinama kroz vlakno i tako s

24
proširenja impulsa na izlazu monomodnog vlakana se zove disperzija polarizacionog

moda (PMD). PMD izaziva i dodatno slabljejne svetlosnog impulsa i naziva se slabljenje u
zavisnosti od polarizacije (PDL).
8 SRUHÿHQMX VD KURPDWVNRP GLVSHU]LMRP XWLFDM GLVSHU]LMH SRODUL]DFLRQRJ PRGD QD

2QD XPQRJRPH ]DYLVL RG QDþLQD LQVWDOLUDQMD NDEOD 9UHGQRVW MRM YDULUD X ]DYLVQRVWL RG

temperatura.

vrednosti

tehnike koje se koriste prilikom proizvodnje samog vlakna [2].

hromatske disperzije indukovane disperzijom polarizacionih modova, zahtevaju precizna

protocima 10 Gb/V L YHüLP >@
6SHFLILNDFLMHSURL]YRD D
3URL]YRÿDþL PXOWLPRGQLK YODNDQD YUOR SDåOjivo prate ceo proces proizvodnje

SRãWR MH YUOR ELWQR GD VH RGUåL WDþQRVW SURPHQH SURILOD LQGHNVD SUHODPDQMD GXå YODNQD MHU
PRGDOQD GLVSHU]LMD X YHOLNRM PHUL ]DYLVL RG WH YHOLþLQH 0HUHQMD VH YUãH SRPRüX L]YRUD VD
ODVHUVNRP GLRGRP QD WDODVQLP GXåLQDPD X Srvom (λ ∼ 850 nm) i/ili drugom (λ ∼1300 nm)
RSWLþNRP SUR]RUX X ID]L NDGD MH YODNQR QDPRWDQR QD NDOHP L MRã QLMH REPRWDQR ]DãWLWQLP
SODãWRP 1DMþHãüH VH NRULVWH YODNQD GXåLQH NP D QHNDGD L GXåD 5H]XOWDW PHUHQMD
propusni opseg vlakna, daje se u jedinicama [MHz⋅km]. Npr. ako je izmeren opseg od
[300 MHz] QD NDEOX GXåLQH NP X] YODNQR üH VH SULORåLWL SRGDWDN 900 [MHz⋅km] na
WDODVQRM GXåLQL ]UDþHQMD ODVHUVNH GLRGH 9UHGQRVWL RSLVDQH X [MHz⋅km] VOXåH ]D RSLVLYDQMH
L XSRUHÿLYDQMH NYDOLWHWD RSWLþNLK YODNDQD UD]OLþLWLK SURL]YRÿDþD

MH PQRJR ]QDþDMQLML RQDM NRML VH PHUL QD FHORM WUDVL NDGD MH QD SRVWDYOMHQR RSWLþNR YODNQR

Ako se korist

! "

#

λ0, i/ili vrednost
maksimalnog nagiba, S0 #

1HOLQHDUQLHIHNWLXRSWL NLPWUDQVPLVLRQLPVLVWHPLPD

25
podrazumeva slanje signala kroz kilometre vlakna, a nelinearni efekti su proporcionalni

prevaljenom rastojanju.

signala dobije !“four-wave mixing”"

#

njihovu prirodu.
'HILQLVDQMHQHOLQHDUQRVWL
Linearne interakcije se nazivaju linearnim jer su direktno proporcionalne snazi

Nelinearne interakcije su proporcionalne višim stepenima amplitude svetlosnog talasa,

3RG DPSOLWXGRP WDODVD QH SRGUD]XPHYDPR XNXSQX VQDJX YHü JXVWLQX VQDJH LOL

meri
milivatima, ova snaga je fokusirana na malom delu jezgra monomodnog vlakna, tako da se
gustina snage meri kilovatima po kvadratom santimetru. Kako intenzitet nije uniformno

dratnom
santimetru!

nelinearnom koeficijentu

toj snazi. Iako su nelinearni koeficijenti stakla mali, kumulativni nelinearni efekti prenosa

er slabljenje vlakna

, definisanu sa
1 − e −α L
Leff = 1.18
α
JGH MH / XNXSQD GXåLQD YODNQa, a α MH VODEOMHQMH 7DNR MH HIHNWLYQD GXåLQD YODNQD VD
WLSLþQLP VODEOMHQMHP RG 0.22 [dB/km] oko 20 km, iako _ VWYDUQD GXåLQD YODNQD L]PHÿX

7LSRYLQHOLQHDUQRVWL

nekoliko milivata ili više po kanalu.
Stimulisano Brill

!

vlaknom prostiUH VDPR MHGDQ RSWLþNL NDQDO 3UDJ ]D VWLPXOLVDQR %ULOORXLQ UDVHMDQMH MH

timulisano Brillouin
rasejanje je dovolMQR MDNR GD RJUDQLþL XSRWUHEOMLYX RSWLþNX VQDJX QD RNR 10 [mW] po

kanalu.
26

7+]
P X ,,, SUHQRVQRP SUR]RUX
RG WWDDODVQH GXçLQH LL]]YRUD RNR 3QP
Stimulisano Ramanovo rasejanje predstavlja proces u kome dolazi do apsorpcije

fotona od strane atoma sredine koji ko

Stimulisano Ramanovo
od upotrebljenog mate
timulisano Ramanovo rasejanje

Ramanovo rasejanje nastaje kada je rasipanje
prouzrokovan ! "
"
!
# " " tri talasa koja
" $ "
" %
ν 4 = ν1 + ν 2 −ν 3 (19)
& " alasa

-division multiplexing - WDM). Kada se WDM kanali

zau

27

λ λ λ λ

Autofazna modulacija nastaje zato što se indeks prelamanja menja u funkciji

intenziteta svetla, te se stoga menja sa promenom i

prouzrokuje da amplitudska

disperzije. Ako je hromatska disperzija

Kofazna modulacija ije – amplitudska
modulacija jednog kanala prouzrokuje varijacije indeksa prelamanja koji indukuje faznu

8EODçDYDQMHQHOLQHDUQLKHIHNDWD
Najd

pred

!

površinom u blizini predajnika, da bi se smanjila gustina snage distribucijom snage na
" samo prepoloviti

izbalansirale druge osobine prenosa, kao što je disperzivni nagib u WDM sistemima.

vlakna gde su

(slika 1.26).
28

DYD D HUEL
HUELMX PRYLP SSRRMD DYD
MXPRYLP LPD GR
GR]]YR
YROOMYD

NX
NXPPXO
XODDWLYQL QHOLQ
QHOLQHHDUQL HIHNWL PD
PDQQML

ciljevima. U sistemima sa velikim rastojanjima (long-

sisteme.

nelinearne efekte zbog
smanjenja bitskog intervala, što onda detektoru ostavlja manje vremena da primi grani

6 !
"
! #
vlakno im
! $
GR SRPHUDQMD ID]H X SRMHGLQLP NDQDOLPD VPDQMXMXüL HIHNDW SUHVOXãDYDQMD PHÿX NDQalima
NDR SRVOHGLFX PHãDQMD þHWLUL WDODVD VOLND 'D EL VH UHDOL]RYDOD PDOD XNXSQD
disperzija koja je potrebna za veliki propusni opseg, mogu se spojiti dve ili više vrsta

svaki

potrebna za veliki propusni opseg.
29

DQDOOL
NL NDQD L SU
SURRX]UR
X]URNNXMXþL YH
YHOOLNR

OHYR
OHYR 3UL V
VUUHGQMRM L YL
YLVVRN
RNRRM GGLLVSHU]L RSWWL NL ND
VSHU]LMML RS NDQQDOL LLP
PDMX UD]GHåHQX ID]X
UHGX
UHGXNNXMXþL HIHN
HIHNDDW PHåDQ
PHåDQMMD HWLUL WDO
DODDVDGHVQR
Upravljanje disperzijom postavlja nove potencijalne nelinearne probleme, jer

specijalana vlakna za kompenzaciju disperzije imaju malo jezgro, šWR LK þLQL SRVHEQR

h tehnika kao što je prenos
modova višeg reda.

1D SULPHU ID]QRP LOL IUHNYHQFLMVNRP PRGXODFLMRP PRJX VH L]EHüL HIHNWL NRML QDVWDMX NDR
posledica primene amplitudske (intenzi

modulaciju (DPSK) signala, koji su napušteni zbog primene WDM.
30
3UHGDMQLFL
Predajnik, kao i prijemnik signala, je vitalni deo

svetlosni izvor
modulator koji treba da moduliše tu svetlost tako da ona
reprezentuje bimarni ili analogni ulazni signal. U digitalnim sistemima modulacija se

svetlosni signal.
Pre otprilike dvadeset pet godina, nisu postojali posebni sklopovi koji bi

i LED ili

en

je kvaliteta.

a emitovanu

propusnog opsega sistema itd.

ãWR YHüH NRPSDWLELOQRVWL VD RVWDOLP GHORYima komunikacionog lanca neophono znati
uporediti njihove karakteristike.
3UHGDMQLFL VH PRJX XSRUHÿLYDWL SR GYD RVQRYD -HGDQ MH SRVPDWUDQMH NDUDNWHULVWLND
RSWLþNRJ GHOD NRML SUHGVWDYOMD L]YRU VYHWORVWL D GUXJL MH QD RVQRYX QDþLQD PRGXODFLMH
svetlosnog signala.
Prilikom posmatranja karakteristika vezanih za predajnika, treba uzeti
X RE]LU L VOHGHüH
•

u

µ

•

• Neophodno je izvršiti fokusiranje svetlosti izvora vrlo efikasno kako bi se

kom snagom;
•

! "
eliminišu ako se jednom pojave;
• #

! "

mogu iskoristiti.
• Na kraju tu su
" "
cena i velika pouzdanost.
31
$

(Light Emitting
Diode, LED) i laserske diode

enerišu nekoherentno svetlo manje snage.

Slici SULND]DQD MH ]DYLVQRVW RSWLþNH L]OD]QH VQDJH 30 na izlazu obe vrste izvora u
IXQNFLML XOD]QH HOHNWULþQH VWUXMH , NRMX generiše modulaciono kolo.

NDUD
DUDNNWHULV
WHULVWWLND /('
L ODVHUVNH GLRGH
P0-I

0-I karakteristiku, dok laserska
e
naziva efekat praga (threshold effect).

– 900 nm emitovane svetlosti koristi GaAlAs, a

1300 nm se koristi InGaAsP kombinacija. LED diode su lako primenljiv, pouzdan i

dugotrajan svetlosni izvor.

rezonatora kod laserske diode, koji je obrazovan od dve površine visokog stepena
refleksije, odnosno dva polupropusna ogledala sa prednje i zadnje strane laserske diode.
Usmeravanje na ove dve strane se vrši tako što se ispod i iznad aktivne oblasti postavi Al
sloj manjeg indeksa prelamanja, pa se onda ovakva struktura ponaša kao svojevrsni
planarni talasovod. Da bi u aktivnoj oblasti postojala velika koncentracija slobodnih
nosilaca naelektrisanja, struja direktno polarisanog p-
! " #
praga", i tada dolazi do laserskog efekta. Prilikom rekombinacije para elektron-šupljina
emituje se foton koji udara u elektron i izaziva njegovu rekombinaciju i emitovanje novog
fotona iste frekvencije, faze i smera kao incidentni foton. Neki fotoni napuštaju aktivnu
oblast i obrazuju $

%

"
&

32

3UHVHN VWUXN
VWUXNWWXUH NR
NRMMD RPRJX
PRJXþþXMH OODDVHUVNL HIH
HIHNNDW

sa n

kod laserske diode:
•
,
•
•

Prednosti LED dioda nad laserskim diodama su:

•

• bolja linearnost i
•
Obe vrste dioda generišu svetlosni snop dimenzija koje se mogu prihvatiti na
ulazu u
!"# $

%

QLP VLJQDORP $NR VH åHOH SRVWLüL YHRPD YHOLNH EU]LQH SUHQRVD WUHED RGDEUDWL

LED diodom.

g

dB (mereno u nm ili µm) naziva se
spektralana širina izvora σλ. Spektralna širina izvora σλ opsega

σλ oba izvora.

ODVHUVNH
L /(' GL
GLRRGH
σλ
33
Snaga koju generišu pojedine diodH SUHGVWDYOMDMX SRYUãLQX LVSRG RGJRYDUDMXüLK

NULYLK /DVHUVNH GLRGH XYHN LPDMX PDQMX VSHNWUDOQX ãLULQX QHJR VYHWOHüH GLRGH 6SHFLILþQD
YUHGQRVW VSHNWUDOQH ãLULQH ]DYLVL RG NDUDNWHULVWLND VDPH GLRGH L NRULãüHQRJ SROXSURYRGQLND
U Tabeli 1 date su neke od karakteristiþQLK YUHGQRVWL VYHWOHüLK GLRGD

LASERSKA LD ZA
OSOBINE LED DIODA (LD) MONOMODNO
VLAKNO
Spektralna širina [nm] 20-100 1-5 <0.2
Vreme uspostavljanja [ns] 2-250 0.1-1 0.05-1
Efikasnost sprezanja Veoma mala srednja Visoka
Propusni opseg [MHz] <300 2000 3000
Kompatibilnost sa vlaknom Multimodno SIa GRIN Monomodno
Multimodno GRINb Monomodno
Temperaturna osetljivost Mala Velika Velika
Kompleksnost kola predajnika Mala Velika Velika
Radni vek [h] 105 104-105 104-105
Cena Niska Visoka Najviša
Nakon izbora predajnika na osnovu diode u njemu, treba imati u vidu izbor

roši više od 1W korisne snage

!
UD WLSD PRGXODFLMH MHVWH VOHGHüL DPSOLWXGVND $6. PRGXODFLMD
)6. PRGXODFLMD 36. PRGXODFLMD L SRODUL]DFLMVND PRGXODFLMD 2YGH üH XNUDWNR ELWL
opisana samo amplitudska modulacija kao modulacija koja je i najrasprostranjenija.
2YDM YLG PRGXODFLMH XSXüXMH na ASK (Amplitude Shift Keying) i OOK (On Off

E s (t ) = E 0 m(t ) cos(2πf s t ) . (1)
m(t), ima samo dve vrednosti, “0” ili “1”. Frekvencija fs je
frekvencija nosioca. Ovde se vrši nekoherentna modulacija. Na izlaznoj strani, prijemnik
samo proverava da li postoji signal ili ne u bitskom intervalu. Ova vrsta modulacije se
koristi i u predajnicima sa LED i laserskim diodama (slika 2.4).
a
b
34

LQD PR
PRGGXOD
XODFFLM
LMHH /(' L ODVHUVNH GLRGH
35
3ULMHPQLFL

signala u prenosnom medijumu. Uloga prijemnika je dvostruka. Primarno, prijemnik mora
GD GHWHNWXMH VYHWORVQL VLJQDO NRML MH QDSXVWLR VYHWORYRG L ]DWLP JD SUHWYRUL X HOHNWULþQL
Nakon optoelektronske konverzije, vrši se demodulacija signala u cilju dobijanja najbolje
procene izvorne binarne poruke.

naelektrisanja (elektrona i šupljina) kao posledica apsorbcije fotona koji padaju na aktivnu

svetlosti su PN dioda, PIN fotodioda (Positive Intrinsic Negative) i lavinska fotodioda
(APD - Avalanche Photo Diode). Pri tome izbor poluprovod

odzivnost,
spektralni odziv i vreme uspostavljanja. Odzivnost, ρ, definišemo kao odnos izlazne

ρ=
i
[A / W ] . (1)
Po
Krivu koja opisuje odzivnost u funkciji
spektralni odziv
detektora

oraju

što se vidi na slici 3.1. Unutar
svakog od prozora, pri projektovanju prijemnika moramo koristiti odzivnost detektora na

d InGaAs ima gotovo

!""#

LWH PDWHUL
PDWHULMMDOH I
IRRWRGHWH
GHWHNNWRUD X WUL RS
RSWWL ND SUR]RUD
SUR]RUD
Vreme uspostavljanja se definiše kao vreme potrebno da se izlazna struja

brzinu odziva fotodetektora.
=D SULPHQX X RSWLþNLP VLVWHPLPD VD VYHWORYRGLPD QDMSRJRGQLMH VX 3,1 IRWRGLRGH
i lavinske fotodiode (APD). Za PIN diode odzivnost je oko 0.5-0.7 A/W dok je kod

PIN diode su jeftinije, manje

RG $3' GLRGD %U]LQD UDGD RYD GYD SROXSURYRGQLþND HOHPHQWD MH XSRUHGLYD VWRJD 3,1

36

dB ispod snage potrebne za detekciju sa PIN diodom, tada, ako je
slabljenje vlakna 0.25 dB/NP GRPHW YODNQD VD $3' SULMHPQLNRP PRåH ELWL NP GXåL
7DNRÿH SULMHPQLFL VH YUOR þHVWR NDUDNWHULãX RVHWOMLYRãüX NRMD VH GHILQLãH NDR
PLQLPDOQD RSWLþND VQDJD NRMX SULMHPQLN PRåH GD GHWHNWXMH X IXQNFLML brzine prenosa. Kao
što se sa slike 3.2 vidi, krive zavisnosti razlikuju se od prijemnika do prijemnika, tj. od
YUVWH IRWRGLRGH L RG WDODVQH GXåLQH 3ULOLNRP RGDELUD SULMHPQLND QHRSKRGQR MH ]QDWL
njegovu osetljivost. Referentnu krivu predstavlja osetljivoVW R]QDþHQD NDR NYDQWQD JUDQLFD
(Quantum

gornja granica osetljivosti binarnog digitalnog prijemnika u idealnim uslovima kada je

fotona u elektrone.

ND VVQD
QDJD
JD QD SULMHPX ]D YHU
YHURRYDWQRþX JUHåNH %(5
X IXQN
XQNFFLML EL
ELWWVNH

NLK GHWHN
GHWHNWWRUD
Osnovne funkcionalne celine prijemnika u d

3.3).

– uz pojavu novih mehanizama šuma. Jedna od bitnih razlika u odnosu na
37

GD RSWLPDODQ SUDJ RGOXNH QH PRUD GD EXGH QD VUHGLQL UDVWRMDQMD L]PHÿX DPSOLWXGH
“jedinice” i “nule” na prijemu.
Pri konstrukciji prijemnika, osnovni problem jeste kaNR SRMDþDWL L NRULJRYDWL

kvantnog šuma, koji nastaje u procesu detekcije zbog diskretnosti procesa generisanja
elektrona koji obrazuju samu fotostruju detektora, ukupnom šuPX GRSULQRVL L WHUPLþNL ãXP
QD UDGQRP RWSRUQLNX X NROX IRWRGLRGH NDR L WHUPLþNL ãXP SRMDþDYDþD 3ULMHPQLN PRUD GD
bude dovoljno osetljiv, da bi detektovao signale malih amplituda, da ima širok propusni
opseg da bi mogao dovoljno brzo da demoduliše signale velikih brzina i da unosi malu
VQDJX ãXPD GD QH EL GRGDWQR XWLFDR QD YHURYDWQRüX JUHãNH %(5 6YH RYR SRVWDYOMD QL]
izazova pred projektanta sistema. Inicijalno moraju se izabrati komponente koje se
PHÿXVREQR VODåX VOLND 7R XNOMXþXMH UDGQX WDODVQX GXåLQX WLS L]YRUD /(' LOL
laserska dioda), materijal od koga je vlakno (staklo, PCS ili plastika), tip vlakna

pošto za neke primene moramo imati i dodatne informacije. Tako npr. da bi doneli odluku
GD OL NRULVWLWL $3' IRWRGLRGX PRUDPR SR]QDYDWL RSWLþNX VQDJX QD PHVWX SULMHPD ãWR
zahteva sumiranje svih gubitaka u sistemu (sprezanje izvora, spojevi, konektori,
demultiplekseri), a ne samo poznavanje slabljenja vlakna.
6OLND *ODYQH NRP
NRPS RSWWL NLP VLVWHPL
SRQHQWH X RS LVWHPLPPD VD VYHW
YHWOORY
RYRRGLPD
38
'UXJHNRPSRQHQWHRSWL NLKVLVWHPD
2SWL NLL]RODWRU
Laserske diode su veoma osetljive na svetlost koja se reflektuje od ostatka sistema ka

šum u emitovanom snopu svetlosti,

Refleksije u blizini predajnika p

rastojanju su oslabljene vlaknom i konektorima (i drugim komponentama u sistemu), tako da

se preduzmu u blizini predaj

krajevi vlakna mogu biti s

!
"

#

39

reflektovanog svetla ka laserskoj diodi.
predstavlja jednosmernu prenosnu

komponente je prikazana na slici 4.1. Sastoji se od dva linearna polarizatora i 45° Faradejevog
rotatora. Snop svetla koji dolazi sa leve strane se vertikalno polariše polarizatorom PL kao što
MH SULND]DQR VOLNRP 5H]XOWXMXüL WDODV SUROD]L NUR] URWDWRU *HQHUDOQR )DUDGHMHY UR tator rotira

komponete. Da bi konstruisali izolator, ugao rotacije mora biti 45°. Stoga, svetlost na izlazu
rotatora ima linearnu polarizaciju pod uglom od 45° u odnosu na vertikalni pravac upadne
svetlosti. Desni polarizator, PR, podešen pod uglom od 45°, propušta ovaj talas.
Sada razmotrimo šta se dešava pri prostiranju svetlosti sa desna na levo. Polarizator PR üH
svetlosni snop polarizovati pod uglom od 45° po ulasku svetlosti u izolator. Zatim se talas
rotira za 45° Faradejevim rotatorom tako da na izlazu rotatora imamo horizontalno
polarizovanu svetlost kao na slici 4.1. Polarizator PL üH VDGD VSUHþLWL SURVWLUDQMH RYDNR
KRUL]RQWDOQR SRODUL]RYDQH VYHWORVWL 6WRJD ]DNOMXþXMHPR GD VH VYHWORVW QH PRåH SURVWLUDWL VD
desne ka levoj strani izolatora.
%UDJRYDUHåHWND
%UDJRYD %UDJJ UHãHWND SUHGVWDYOMD NRPSRQHQWX NRMD VH GRELMD SHULRGLþQRP SURPHQRP
LQGHNVD SUHODPDQMD MH]JUD YODNQD PHUHQR GXå RVH YODNQD &UWHå UHãHWNH MH GDW QD slici 4.2. Za
XOD]QX WDODVQX GXåLQX MHGQDNX SRORYLQL SHULRGD SRQDYOMDQMD UHãHWNH Λ, talasi reflektovani od
VYDNH SHULRGLþQH SURPHQH LQGHNVD SUHODPDQMD VH VXSHUSRQLUDMX X ID]L 5HãHWND VH SRQDãD NDR
reflektor, pošto su svi reflektovani talasi iste faze i re]XOWXMXüL WDODV MH GRELMHQ
QHGHVWUXNWLYQRP LQWHUIHUHQFLMRP VYLK UHIOHNVLMD 5HIOHNWRYDQD WDODVQD GXåLQD VH SRYLQXMH
Bragovom zakonu
Λ=λ/2 (1)
gde je λ mereno u jezJUX YODNQD L X]LPDPR X RE]LU VDPR QDMMDþX UHIOHNVLMX 'UXJLP UHþLPD
Bragova rešetka se SRQDãD NDR UH]RQDWRU QD WDODVQRM GXåLQL NRMD ]DGRYROMDYD %UDJRY ]DNRQ
7DODVQH GXåLQH NRMH QH ]DGRYROMDYDMX %UDJRY ]DNRQ VH SUHQRVH EH] XWLFDMD UHãHWNH ,]
navedenog vidimo da se Bragova rešetka ponaša kao filtar što ima niz aplikacija kao što su
filtri u :'0 PXOWLSOHNV SR WDODVQLP GXåLQDPD VLVWHPLPD VWDELOL]DFLMD WDODVQH GXåLQH

3R
QR VH PHQMD GXç RVH
jezgro
$WHQXDWRU

saturaciju prijemnika.

40
&LUNXODWRU

od jednog interfejsa, porta, ka drugom. Tako ulaz na portu 1 izlazi na portu 2, ulaz na portu 2

1 dB, a izolacija je iznad 25 dB.

da odvojimo predajni od prijemnog signala koji putuju istim
vlaknom (dupleksna veza po jednom vlaknu), slika 4.4. Za realizaciju cirkulatora koristi se

Prijemnik Predajnik
Predajnik
Vlakno Prijemnik
Prijem Predaja
/LWHUDWXUD
[1] $ 0DULQþLü
", Univerzitet u Beogradu, 1996.
[2] J. Refi, "Fiber optic Cable – A Light Guide", abcTeleTraining, Inc.,1991.
[3]

!"#$
[4] S. Miller, I.Kaminow, "Optical Fiber Communications II", Academic Press, New
York, 1988.
[5] "Numerical aperture Mesasurement of graded-index optical Fibers", Fiber Optic Test
Procedure (FOTP) 177, Electronic Industries Association, Washington, DC.
[6] H.Wood, "Handbook of Fiber Optics:Theory and Applications", Garland Press, 1979.
[7] L.Jeunhomme, "Single-Mode Fiber Optics", Marcel Dekker, Inc., New York, 1983.
[8] DFranyen, G.Day, "Measurement of Optical Fiber Bandwith in the Time Domain",
National Bureau of Standards, Technical Note 1019, February 1980.
[9] Dr. K. Schneider "The Fiber Optic Data Communications Link For the Premisses
Environment", www.telebyteusa.com/foprimer/foch2.htm
41

Osnove Optičkih Telekomunikacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnove Optičkih Telekomunikacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

3RMDPL]QD DMRSWL NLKWHOHNRPXQLNDFLMD

Blok šema osnovnog optiog sistema sa svetlovodima prikazana je na Slici 1.1 u

NRPXQLNDFLMVNL PHGLMXP , ]DLVWD QDNRQ QHNROLNR JRGLQD SRMDYLOD VX VH SUYD RSWLþND

YODNQD 6YHWORVW SXWXMH NUR] VWDNOHQD YODNQD X] SRPRü VYRMVWYD totalna

unutrašnja refleksija. Relacije kojima je opisano zarobljavanje svetlosti unutar ravne

svetlosti na velike udaljenosti.

kilometara, a ne metara kao do tada – što je bilo u

                

popravku prekinutih opti 

Mnogi eksperimenti se mogu objasniti ako svetlost posmatramo kao

UD]OLNXMH L ]DYLVL RG PDWHULMDOD L JHRPHWULMH YRGHüH VWUXNWXUH 7DODVQD GXåLQD VYHWORVQRJ

snopa je data kao

izvor svetlosti na 0.8 µP X]LPDMXüL GD MH X VORERGQRP SURVWRUX v = c dobijamo frekvenciju

YODNQR YRGLOR VYHWORVW NDR L EU]LQH RGJRYDUDMXüLK SURVWLUXüLK WDODVD

þHVWLFD NRMH ]RYHPR fotonima. Energija jednog fotona je data sa

µW na površini detektora u toku 1 s na

WDODVQRM GXåLQL RG  µP EURM IRWRQD MH SULEOLåQR ⋅10

            

Za vazduh i ga        c, stoga imamo da je

1D UD]GYRMQRM SRYUãLQL VUHGLQD UD]OLþLWLh indeksa prelamanja, Snel-ov zakon

Opt  X NRMHP MH LQGHNV SUHODPDQMD X MH]JUX L RPRWDþX NRQVWDQWDQ L

9ODNQR VD YHüLP NA PRåH GD SULNXSL YHüX NROLþLQX VYHWORVWL RG RQH VD PDQMLP

dopiranog SiO2, odlikuju se malim gubicima, velikim propusnim

         

• PCS (Plastic-Clad-Silica      

• multimodna (multimode fiber MM) NUR] þLMH VH MH]JUR SURVWLUH YLãH

• monomodna (single-mode fiber SM), kUR] þLMH VH MH]JUR SURVWLUH VDPR

0XOWLPRGQD YLåHPRGQD YODNQD

0XOWLPRGQD RSWLþND YODNQD VH SURL]YRGH X UD]OLþLWLP GLPHQ]LMDPD RSLVDQLP NDR

treüem 140 µm (slika 

.DGD MH GL]DMQ PXOWLPRGQLK YODNDQD X SLWDQMX UHãHQMH MH QDÿHQR X SRJRGQRP

SI vlakna se koriste u sistemima sa malim rastojanjima i ne previše zahtevnim

vremenskom disperzijom (proširenjem) impulsa.

Multimodni prenos kroz vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja predstavlja

Na razdvojnoj površini jezgro– r=a) koeficijent n poprima vrednost

0RQRPRGQD MHGQRPRGQD YODNQD

    2 (kvarca) n2 

.RG PRQRPRGQLK YODNDQD XPHVWR SUHþQLND MH]JUD pogodnije je koristiti

8-9 µP GRN MH RPRWDþ SUHþQLND  µm. (slika  

Ako se teoretski pretpostavi da širina propusnog opsega vlakQD QLMH RJUDQLþHQD

Tip vlakna Materijal Tip indeksa λ[µm] Dimenzije Slabljenje Širina

Na slici 1.15a su prikazane nepravilnosti u struk  

unutrašnje refleksije. Usled toga, neki zraci prelaz      

'D EL SUHQRV RSWLþNLP YODNQLPD LPDR ãLURNX SULPHQX QHRSKRGQR MH GD VH YODNQD

Pored pomenutih gubitaka usled makrosavijanja, postoje i gubici usled

Do mikrosavijanja uglavnom dolazi usled grešaka tokom proizvodnje kabla,

Posle rasejanja, apsorpcija predstavlja drugi osnovni mehanizam gubitka svetlosti

osobina odgovara maloj disperziji optiþNRJ 

interferencije i degradacije kvaliteta prenosa. Širina propusnog opsega je termin koji se

Treba zapaziti da kombinacija tipa upotrebljenog vlakna i 

MHU MH GXåLQD SXWD WRJ zraka l/cosθ (slika 1.5). Pošto je

skokovitim indeksom prelamanja, stoga kada se danas govori o multimodnim vlaknima

Hromatsku disperziju (CR), intramodalnu disperziju delimo na materijalnu i

svetlosti. Svetlovodna (talasovodna) disperzija je svojstvena konstrukciji samoga vlakna, a

        

    

proširenja impulsa na izlazu monomodnog vlakana se zove disperzija polarizacionog

3URL]YRÿDþL PXOWLPRGQLK YODNDQD YUOR SDåOjivo prate ceo proces proizvodnje

podrazumeva slanje signala kroz kilometre vlakna, a nelinearni efekti su proporcionalni

Linearne interakcije se nazivaju linearnim jer su direktno proporcionalne snazi

rasejanje je dovolMQR MDNR GD RJUDQLþL XSRWUHEOMLYX RSWLþNX VQDJX QD RNR 10 [mW] po

Stimulisano Ramanovo rasejanje predstavlja proces u kome dolazi do apsorpcije

3RMDPL]QD DMRSWL NLKWHOHNRPXQLNDFLMD

NRPXQLNDFLMVNL PHGLMXP , ]DLVWD QDNRQ QHNROLNR JRGLQD SRMDYLOD VX VH SUYD RSWLþND

YODNQD 6YHWORVW SXWXMH NUR] VWDNOHQD YODNQD X] SRPRü VYRMVWYD totalna

kilometara, a ne metara kao do tada – što je bilo u

popravku prekinutih opti

UD]OLNXMH L ]DYLVL RG PDWHULMDOD L JHRPHWULMH YRGHüH VWUXNWXUH 7DODVQD GXåLQD VYHWORVQRJ

YODNQR YRGLOR VYHWORVW NDR L EU]LQH RGJRYDUDMXüLK SURVWLUXüLK WDODVD

WDODVQRM GXåLQL RG µP EURM IRWRQD MH SULEOLåQR ⋅10

Za vazduh i ga c, stoga imamo da je

Opt X NRMHP MH LQGHNV SUHODPDQMD X MH]JUX L RPRWDþX NRQVWDQWDQ L

• PCS (Plastic-Clad-Silica

• multimodna (multimode fiber MM) NUR] þLMH VH MH]JUR SURVWLUH YLãH

0XOWLPRGQDYLåHPRGQDYODNQD

treüem 140 µm (slika

.DGD MH GL]DMQ PXOWLPRGQLK YODNDQD X SLWDQMX UHãHQMH MH QDÿHQR X SRJRGQRP

Na razdvojnoj površini jezgro– r=a) koeficijent n poprima vrednost

0RQRPRGQDMHGQRPRGQDYODNQD

2 (kvarca) n2

8-9 µP GRN MH RPRWDþ SUHþQLND µm. (slika

Ako se teoretski pretpostavi da širina propusnog opsega vlakQD QLMH RJUDQLþHQD

Na slici 1.15a su prikazane nepravilnosti u struk

unutrašnje refleksije. Usled toga, neki zraci prelaz

'D EL SUHQRV RSWLþNLP YODNQLPD LPDR ãLURNX SULPHQX QHRSKRGQR MH GD VH YODNQD

osobina odgovara maloj disperziji optiþNRJ

Treba zapaziti da kombinacija tipa upotrebljenog vlakna i

Predajnik, kao i prijemnik signala, je vitalni deo

Osnovne funkcionalne celine prijemnika u d

Refleksije u blizini predajnika p

se preduzmu u blizini predaj