CENTAR ZA PREDNAPREZANJE

Sertifikat sistema kvaliteta broj 170101

CENTER FOR PRESTRESSING

Quality Management System Certificate No 170101

SPB SUPER
sistem za prednaprezanje

11000 Beograd, Bulevar vojvode Miia 43 tel./fax: (011) 369 1 469, 651 186 fax: (011) 651 033 E-mail: cp@institutims.co.yu

CENTAR ZA PREDNAPREZANJE

SPB SUPER
SISTEM ZA PREDNAPREZANJE

TEHNIKI PODACI SISTEMA ZA PREDNAPREZANJE

SPB SUPER

SADRAJ
1. 2. 3. 4. Korice ................................................................................................... Prva strana ............................................................................................ Sadraj .................................................................................................. Oznake .................................................................................................. 1 2 3 8

1. OPTI PODACI ................................................. 9

1.1 Uvod ..................................................................... 9 1.2 Opti principi sistema ........................................... 9
1.2.1 1.2.2 1.2.3 1.2.4 1.3.1 1.3.2 1.3.3 1.3.4 1.3.5 1.3.6 elik za prednaprezanje .................................................... 9 Nain ukotvljavanja ............................................................ 9 Prenoenje sile ................................................................ 10 Zatitne cevi .................................................................... 10 Interni kablovi ................................................................. Spoljni kablovi ................................................................. Geotehnika sidra ............................................................ Kosi kablovi ..................................................................... Specijalni kablovi ............................................................. Prednaprezanje putem prijanjanja ................................... 10 10 10 11 11 11

1.3 Domen primene .................................................. 10

1.4 Karakteristike elika za prednaprezanje ............ 11 1.5 Kotve .................................................................. 12

1.5.1 Normalna kotva ............................................................... 12 1.5.2 Fiksna kotva .................................................................... 12 1.5.3 Nastavna kotva ................................................................ 12

1.6 Oprema .............................................................. 12

1.6.1 Prese ............................................................................... 12 1.6.2 Pumpe ............................................................................. 13 1.6.3 Oprema za zatitu kablova .............................................. 13
1.6.3.1 Zatita kablova cementnom injekcionom smeom .............. 13 1.6.3.2 Zatita pokretnih kablova ..................................................... 13

1.7 Karakteristike kablova ........................................ 13

1.7.1 Kablovi od uadi 15,2mm ............................................. 14 1.7.2 Kablovi od uadi 16,0mm ............................................. 14

1.8 Gubici sile prednaprezanja ...................................... 15

1.8.1 Uvlaenje klina (Fps) ..................................................... 15 1.8.2 Elastinoskraenjekonstrukcije(Fpe) ...............................15 1.8.3 Trenje (Fp) .................................................................. 16
1.8.3.1 Vrednosti koeficijenata i k ................................................. 16

1.8.4 Gubici sile prednaprezanja koji zavise od vremena ......... 17

1.8.4.1 Relaksacija ........................................................................... 17 1.8.4.2 Skupljanje i teenje betona .................................................. 17 1.8.4.3 Ukupni gubici zavisni od vremena ....................................... 18

1.8.5 Ukupni gubici sile prednaprezanja, poetna i trajna sila prednaprezanja .......................................................... 18

1.9 Posebne mogunosti sistema SPB SUPER ...... 19

1.9.1 1.9.2 1.9.3 1.9.4 1.9.5 1.9.6 Prednaprezanje sa jednog kraja ...................................... Prednaprezanje u vie faza ............................................. Oslobaanje (otputanje) kablova ................................... Dotezanje, otputanje, zamena pokretnih kablova .......... Nastavljanje kablova ........................................................ Drugi vidovi primene ........................................................
1.9.6.1 1.9.6.2 1.9.6.3 1.9.6.4 Kosi kablovi (zatege) kod mostova ...................................... Geotehnika sidra ................................................................ Prednaprezanje na stazama putem prijanjanja ................... Privremeni kablovi, manipulacija tekim teretima ................

19 19 19 19 19 20
20 20 20 20

2. KOTVE ............................................................. 21
2.1 Opis komponenti kotvi ........................................ 21
2.1.1 2.1.2 2.1.3 2.1.4 2.1.5 Klinovi .............................................................................. aure i ankerne ploe ...................................................... Podlone ploe ................................................................ Detalji komponenti kotvi ................................................... Raspored uadi u ankernoj ploi ..................................... 21 21 21 22 24

2.2 Detalji kotvi ......................................................... 25

2.2.1 Normalna kotva ............................................................... 25
2.2.1.1 Normalna kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom ............................................................... 25 2.2.1.2 Normalna kotva sa livenom podlonom ploom sa konusnim otvorom ............................................................... 26

2.2.2 Nastavna kotva ................................................................ 27

2.2.2.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje .............................. 2.2.2.2 Nastavak kablova sa kotvom za pojedinanu uad SN1/16/1 .................................................................... 2.2.2.3 Raspored nastavka uadi po presecima ............................. 2.2.2.4 Skica nastavne kotve za pojedinanu uad SN1/16/1 ......... 27 28 29 29

2.2.3 Fiksna kotva ........................................................................ 30

2.2.3.1 Fiksna kotva sa previjenim kablovima ................................. 30

5 2.2.3.2 Fiksna kotva kao normalna .................................................. 31

2.2.4 Pasivna kotva ....................................................................31

2.3 Poloaj kotvi na elu nosaa .............................. 32

2.3.1 Ravna podlona ploa sa konusnim levkom .................... 32 2.3.2 Livena podlona ploa sa konusnim otvorom .................. 33 2.3.3 Marka betona ................................................................... 34
2.3.3.1 Minimalna karakteristina vrstoa betona .......................... 34 2.3.3.2 Srednja vrstoa betona ...................................................... 34 2.3.3.3 Minimalna vrstoa betona pri prednaprezanju ................... 34

2.4 Armiranje ankerne zone ..................................... 34

2.4.1 Kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom 35 2.4.2 Kotva sa livenom podlonom ploom .............................. 35 2.4.3 Tablini prikaz mera za spirale ........................................ 35

2.5 Privrivanje podlone ploe ............................ 36

2.5.1 Kotva sa ravnom podlonom ploom ............................... 36 2.5.2 Kotva sa livenom podlonom ploom .............................. 36 2.5.3 Tablini prikaz mera ......................................................... 36

2.6 Postavljanje kotvi ............................................... 37

2.6.1 Normalna aktivna kotva ................................................... 37 2.6.2 Normalna pasivna kotva .................................................. 37 2.6.3 Nastavna kotva ................................................................ 37
2.6.3.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje .............................. 37 2.6.3.2 Nastavak sa pojedinanim kotvama .................................... 37

2.6.4 Fiksna kotva .................................................................... 38

2.6.4.1 Fiksna kotva sa previjenim uadima .................................... 38 2.6.4.2 Fiksna kao normalna kotva .................................................. 38

2.7 Zatita kotvi ........................................................ 39

2.7.1 2.7.2 2.7.3 2.7.4 Trajna zatita kotve slojem betona .................................. Trajna zatita kotve poklopcem ....................................... Trajna zatita kotve pokretnog kabla .............................. Privremeno zaptivanje kotve u toku injektiranja ............... 39 39 40 40

3. KABLOVI ......................................................... 41
3.1 Kablovi ................................................................ 41
3.1.1 Raspored kablova u konstrukciji ...................................... 41 3.1.2 Linija kablova ................................................................... 42
3.1.2.1 Tolerancije projektovanog poloaja kablova ........................ 42 3.1.2.2 Krivine kablova ..................................................................... 42

3.1.3 Oslanjanje i fiksiranje kablova ......................................... 43 3.1.4 Formiranje i postavljanje kablova u zatitne cevi ............. 43 3.1.5 Maksimalna masa kablova .............................................. 44

3.1.6 Duina seenja kablova ................................................... 44 3.1.7 Privremena zatita kablova od korozije ........................... 45

3.2 Zatitne cevi ....................................................... 45

3.2.1 3.2.2 3.2.3 3.2.4 Rebraste metalne cevi ..................................................... Rebraste plastine cevi .................................................... Glatke plastine cevi ........................................................ Glatke metalne cevi ......................................................... 46 46 47 47

4. PREDNAPREZANJE ....................................... 48
4.1 Oprema za prednaprezanje ............................... 48
4.1.1 Prese za prednaprezanje ................................................. 48
4.1.1.1 Tehniki podaci za prese ..................................................... 48 4.1.1.2 Geometrijski podaci za postavljanje i rad presa .................. 49

4.1.2 Pumpe ............................................................................. 50

4.1.2.1 Tehniki podaci za pumpe ................................................... 50

4.1.3 Badarenje ...................................................................... 50

4.2 Procedura prednaprezanja ................................. 50

4.2.1 Priprema radnog mesta ................................................... 50 4.2.2 Uslovi za izvoenje prednaprezanja ................................ 51 4.2.3 Izvoenje prednaprezanja ............................................... 51

4.3 Merenje sile i izduenja ...................................... 51

4.3.1 Merenje sile ..................................................................... 51 4.3.2 Merenje izduenja ............................................................ 52
4.3.2.1 Bruto izduenje .................................................................... 52 4.3.2.2 Neto izduenje ..................................................................... 52 4.3.2.3 Poreenje raunskog i neto izduenja ................................. 52

4.4 Mere zatite za vreme prednaprezanja .............. 52

5. ZATITA KABLOVA ....................................... 53

5.1 Oprema za zatitu kablova ................................. 53
5.1.1 Tehniki podaci opreme za zatitu kablova ..................... 53

5.2 Privremena zatita kablova ................................ 53 5.3 Trajna zatita kablova ........................................ 54
5.3.1 Trajna zatita pokretnih kablova (unbonded tendons) ..... 54 5.3.2 Trajna zatita vezanih kablova cementnom smeom ...... 54

5.4 Postavljanje cevica za injektiranje i ozraivanje 55

5.5 Operacija zatite kablova ................................... 56

5.5.1 5.5.2 5.5.3 5.5.4 Potrebni uslovi ................................................................. Zatita kablova u normalnim uslovima ............................. Zatita kablova pri niskim temperaturama ....................... Mere zatite na radu ........................................................ 56 57 57 57

6. DOKUMENTACIJA PROCESA PREDNAPREZANJA ........................................ 58

6.1 Kvalitet elika za prednaprezanje ...................... 58 6.2 Uverenje o kvalitetu kotvi ................................... 58 6.3 Prethodna ispitivanja sredstava za zatitu kablova ................................................... 58 6.4 Zapisnik o krojenju i montai kablova ................. 59 6.5 Zapisnik o zatezanju kablova ............................. 60 6.6 Zapisnik o zatiti kablova ................................... 61 6.7 Izvetaj o kontrolnim ispitivanjima vrstoe injekcione smee ............................................... 62 6.8 Uverenje o kvalitetu izvedenih radova ............... 62 6.9 Identifikacione karte osoblja Centra za prednaprezanje INSTITUTA IMS .................. 64

OZNAKE
fpk Fpk Fp0,1k Fp Fp0 Fpt Fp Fpm Fps Fpe Fp Fpt E Apk K X a,b,c,.. g,h, i, is s L l a m Rmin A,B MB w/c SS / PP PE HDPE UV karakteristina zatezna vrstoa uadi karakteristina prekidna sila uadi: Fpk= Apk fpk karakteristina sila pri izduenju 0,1% uadi poetna sila kabla na presi poetna sila u kablu nakon prednaprezanja, t=0 sila u kablu u vremenu t trajna sila u kablu, t odreena sila u kablu gubitak sile prednaprezanja (Fp) usled uvlaenja klinova gubitak sile u kablu usled elastinog skraenja konstrukcije gubitak sile u kablu usled trenja gubitak sile u kablu usled uticaja koji zavise od vremena modul elastinosti uadi karakteristina povrina preseka uadi koeficijent trenja izmeu kabla i zidova cevi koeficijent sluajnog ugaonog odstupanja kabla zbir svih skretnih uglova kabla u Rad rastojanje kabla od podlone ploe

mere, razmaci, dimenzije unutranji prenik zatitne cevi minimalna duina ueta za hvatanje rastojanje kabla od podlone ploe do poetka krivine izduenje kabla dozvoljeno odstupanje poloaja kabla prenik (ueta, cevi) broj navoja spirale ugao u minimalni radijus krivine kabla klasa elika za prednaprezanje marka betona vodocementni faktor cementne smee tip prese (npr. S 25) tip kotve (npr. S12/16) tip kabla (npr. 716) polipropilen polietilen polietilen visoke gustine ultravioletno zraenje

1. OPTI PODACI
1.1 Uvod
Sistem SPB SUPER predstavlja dalji razvoj tehnologije prednaprezanja po sistemu SPB koji je u primeni od 1982. godine. Dalji razvoj podrazumeva primenu uadi, kao elika za prednaprezanje, uvedenih evronormom prEN 10138/1999 i evropskih propisa EC2 prihvaenih kao propisa nae zemlje. Sistem SPB SUPER bazira na primeni uadi nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm sa kompletnom tehnologijom i opremom za sile od 200 do 7700 kN. Primenjuje se za naknadno prednaprezanje betona, geotehnikih sidara, kosih kablova mostova, za specijalne radove i dr. Razvijen je viegodinjim istraivanjem u Institutu IMS, a testiran u laboratorijama Instituta IMS i Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor sistema je mr Branimir Gruji, dipl.gra.in., a korisnik Institut IMS.

1.2 Opti principi sistema

1.2.1 elik za prednaprezanje
Kao elik za prednaprezanje u sistemu SPB SUPER koriste se uad, sastavljena od 7 glatkih ica, nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm, karakteristika prema prEN 10138/1999 i oznaka: EN 10138-3-Y1770S7 15,2, EN 10138-3-Y1860S7 15,2, EN 10138-3-Y1770S7 16,0 i EN 10138-3-Y1860S7 16,0.

Uad navedenih karakteristika mogu biti u proizvodnji zatieni od korozije potupkom galvanizacije, epoksi premazom, postavljenim u plastinim cevima sa ili bez masti, odnosno bez ikakve fabrike zatite, to je najee sluaj. Od uadi se obrazuju kablovi koji se sastoje od jednog ili vie ueta, po pravilu se nalaze u zajednikoj zatitnoj cevi i prednapreu preko zajednikih kotvi.

1.2.2 Nain ukotvljavanja

Princip ukotvljavanja uadi je mehaniki, utiskivanjem zubia klina u elik za prednaprezanje putem odgovarajueg bonog pritiska. Pod pojmom kotva podrazumeva se komplet koji se sastoji od tri osnovna elementa: klin, ploa za ukotvljavanje, ankerna ploa, ili aura ako se radi o jednom uetu i podlona ploa

Klin je konusan, nazubljen sa unutranje strane, sastavljen iz tri dela spojenih elastinim prstenom. Slui za hvatanje ueta. Ploa za ukotvljavanje, ankerna ploa, (ili aura kada se radi o jednom uetu) slui za ukotvljavanje uadi i prenoenje sile na podlonu plou. Klinovi i ploe za ukotvljavanje su identini za sve vrste uadi prema taki 1.2.1.

10

1.2.3 Prenoenje sile

Podlona ploa slui za prenoenje sile prednaprezanja na konstrukciju i sastoji se od sledeih elemenata: ravna ili livena ploa, konusni levak i spiralna armatura.

Podlona ploa, ravna ili rebrasta od livenog elika, slui za oslanjanje ploe za ukotvljavanje, a snabdevena je i prikljukom za injektiranje smee za zatitu kabla. Konusnim levkom se vri uvoenje kabla u zatitnu cev. Spirala slui kao armatura za prijem sila zatezanja u betonu neposredno ispod podlone ploe. Ostala konstruktivna i statika armatura mora biti predviena u skladu sa proraunom nosaa i ankernog bloka.

1.2.4 Zatitne cevi

Provoenje kablova kroz konstrukciju moe biti izvreno preko kanala i otvora ostavljenih na bilo koji nain u betonu. Najee se kablovi postavljaju u zatitne cevi koje mogu biti: rebraste od tankog lima, glatke tankozidne metalne, rebraste plastine (HDPE ili PP) i glatke plastine (HDPE ili PP).

1.3 Domen primene

1.3.1 Interni kablovi
Najea primena kablova sistema SPB SUPER je unutar preseka konstrukcije. Ovi kablovi mogu biti vezani ili slobodni u zavisnosti od sredstava zatite od korozije: cementna injekciona smea, mast, vosak ili dr. Vezani kablovi se postavljaju trajno, a slobodni se mogu u toku vremena dotezati ili otpustiti ili se, pak, mogu zamenjivati delimino ili u celini.

1.3.2 Spoljni kablovi

Spoljni kablovi se po pravilu postavljaju u plastinim cevima izvan preseka nosaa i oslanjaju se pored ankernog bloka u pojedinim takama u skladu sa linijom kablova. Ovi kablovi mogu biti vezani ili slobodni, mogu se zamenjivati ili dotezati i lako kontrolisati u pogledu stanja korozije. Takoe mogue je postavljanje i novih kablova radi eventualnog ojaanja konstrukcije to se u toku projektovanja i izgradnje predvia kao mogunost.

1.3.3 Geotehnika sidra

Sistem SPB SUPER se primenjuje kod izrade geotehnikih sidara: privremenih ili trajnih, sa jednostrukom i viestrukom zatitom od korozije. Geotehnika sidra se, u pogledu voenja kabla, ankerovanja u tlo i naina zatite, projektuju prema konkretnim uslovima i u skladu sa posebnim procedurama za sidra.

11

1.3.4 Kosi kablovi

Kosi kablovi za mostove i druge konstrukcije imaju svoje specifinosti u pogledu mesta uvoenja kabla, voenja kabla kroz zatitnu cev, zatite od korozije i dr. to predstavlja dodatnu tehnologiju sistema SPB SUPER. Ono to je zajedniko, kao princip ukotvljavanja, oprema za apliciranje sile i procedure u vezi s tim, ostaju u vanosti i kod ove primene.

1.3.5 Specijalni kablovi

Koristei tehnologiju sistema SPB SUPER upotrebljavaju se specijalni kablovi koji slue za prednaprezanje elinih konstrukcija, zidova od opeke i drugih materijala, za privremene kablove kod montae konstrukcija, kao i za podizanje ili sputanje velikih tereta. Ovi kablovi se primenjuju prema posebnim projektima koristei opremu i elemente Sistema predvienih za ove radove.

1.3.6 Prednaprezanje putem prijanjanja

Pojedinani kablovi 115,2 i 116 mogu se upotrebljavati na stazama za proizvodnju prefabrikovanih elemenata konstrukcija prednaprezanjem putem prijanjanja. Uad sastavljena od 3 ili 7 ica manjeg prenika, nazivnog prenika 5,213,0 mm, upotrebljavaju se takoe na stazama uz posebnu opremu, tehnologiju i procedure, koji se nalaze u irem okviru sistema SPB SUPER.

1.4 Karakteristike elika za prednaprezanje

Sistem SPB SUPER je zasnovan na primeni uadi za prednaprezanje sastavljenih od 7 glatkih ica nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm definisanih u evronormi prEN 10138-3, nacrt 1999. godine. Geometrijske i mehanike karakteristike ovih uadi dati su u narednoj tablici.
Nazivne vrednosti
Skraeni naziv uadi Klasa Prenik Zatezna vrstoa Modul Elastinosti

Garantovane vrednosti
Povrina preseka Karakteristina prekidna sila Karakteristina sila pri izduenju

Max.relaksacija pri sili 0,70 Fpk posle 1000h

Y1770S7 Y1860S7 Y1770S7 Y1860S7 A B A B mm 15,2 15,2 16,0 16,0

fpk N/mm2 1770 1860 1770 1860

E kN/mm2 195

Apk mm2 140 140 150 150

Fpk kN 248 260 265 279

0,1% Fp0,1k kN 213 224 228 240

% 2,5

Takoe se u sistemu SPB SUPER mogu primenjivati uad 15,2 mm, oznake Y1670S7, nie zatezne vrstoe (1670 N/mm2) u skladu sa "Pravilnikom o tehnikim normativima za eline ice, ipke i uad za prednaprezanje konstrukcija (Sl.list SFRJ, 41/1985) i vaeom evronormom EN 13879, uz odgovarajue smanjenje poetnih sila.

12

1.5 Kotve
1.5.1 Normalna kotva
Normalna kotva moe biti aktivna, ako se preko nje vri prednaprezanje i pasivna, kada slui samo za ukotvljavanje kabla. Kotva se sastoji od sledeih delova: a) trodelni klin spojen u celinu elastinim prstenom, b) ankerna ploa (ili aura kod jednog ueta) sa konusnim otvorima za ukotvljavanje uadi, c) podlona ploa sa konusnim levkom (ravna ili livena sa rebrima) za prenoenje sile prednaprezanja, snabdevena prikljukom za injektiranje, d) privremeni (za vreme injektiranja) ili trajni poklopac kotve, e) privremena ploa za potiskivanje klinova kod pasivne kotve. Skice normalnih kotvi prikazane su u poglavlju 2.2.1.

1.5.2 Fiksna kotva

Fiksne kotve se primenjuju kada za to postoje konstruktivni i ekonomski razlozi. Ove kotve su prikazane u poglavlju 2.2.3.

1.5.3 Nastavna kotva

Nastavna kotva slui za produavanje i nastavljanje kablova pri emu je mogua i redukcija broja uadi ako je to potrebno. Postoje dve varijante nastavljanja kablova: skupnom kotvom (poglavlje 2.2.2.1) ili pojedinanim kotvama za svako ue posebno (poglavlje 2.2.2.2)

1.6 Oprema
Oprema za prednaprezanje i zatitu kablova u sistemu SPB SUPER usklaena je sa kapacitetom kablova i u sadanjem trenutku pokriva oblast do 37 uadi u jednom kablu. Sva oprema je projektovana, proizvedena i ispitana u Institutu IMS.

1.6.1 Prese
Komplet od 5 presa (S25, S160, S280, S400 i S800) pokriva (operativno) u sadanjem trenutku domen do 37 uadi u jednom kablu. Sve prese su hidrauline, visokog pritiska i viestrukog dejstva. Operacije koje prese vre uz sadejstvo odgovarajuih pumpi su sledee: a) b) c) d) e) hvatanje uadi, zatezanje, ukotvljavanje (zaklinjavanje), vraanje u poetni poloaj, osloboenje uadi iz zahvata prese.

Hvatanje uadi u presi vri se automatski pokretanjem funkcije zatezanja do pojave minimalnog pritiska na manometru pumpe (1030 bara). Tom prilikom presa izgubi 13 cm neto hoda. Nastavljajui sa podizanjem pritiska poinje faza zatezanja. Zatezanje se vri najvie do odreene poetne sile ili do kraja slobodnog hoda prese.

13 Zatezanje se kod dugakih kablova i velikog izduenja, preko neto hoda prese, moe obavljati u neogranienom broju ciklusa, ponavljajui proceduru jednog ciklusa. Ukotvljavanje (zaklinjavanje) kabla vri se kada je postignuta poetna sila (izduenje) pojedinanim konstantnim pritiskom na klinove, nezavisno od njihovog pomeranja (uvlaenja) uz istovremeno otputanje sile iz prese i njeno prenoenje na kotvu. Nastavljajui sa daljim pritiskom presa se vraa u poetni poloaj i pri samom kraju hoda oslobaa uad iz zahvata u presi. Skice presa i njihovi tehniki podaci dati su u poglavlju 4.1.1

1.6.2 Pumpe
Hidraulike pumpe visokog pritiska (500700 bara) i odgovarajueg kapaciteta opsluuju prese za prednaprezanje kako bi ove mogle obaviti svih pet funkcija prema taki 1.6.1. Povezane su sa tri (presa za pojedinano prednaprezanje sa dva) creva visokog pritiska sa presama i runim komandama na pumpi prese automatski obavljaju navedene funkcije. Skice pumpi i njihovi tehniki podaci dati su u poglavlju 4.1.2.

1.6.3 Oprema za zatitu kablova

1.6.3.1 Zatita kablova cementnom injekcionom smeom Cementna injekciona smea spravlja se u elektrinim mutilicama gde se meavina cementa, vode i aditiva pretvara u koloidnu smeu pogodnu za injektiranje kablova. Ova injekciona masa direktno se iz mutilice prebacuje u posudu gde se nastavlja dalje blago meanje uz istovremeno pumpanje preko prikljuaka u zatitnu cev kabla. Pumpom se regulie brzina i pritisak prilikom injektiranja i obezbeuje konstantan pritisak nakon zavrenog injektiranja od 12 bara u odreenom vremenskom periodu. Tehniki podaci mutilica i pumpi za injektiranje dati su u poglavlju 5.1. 1.6.3.2 Zatita pokretnih kablova Slobodnipokretni kablovi zatiuju se obino mastima ili voskom. Poto se ovi proizvodi nabavljaju u predvienom viskozitetu direktno se stavljaju u rezervoar pumpe i na slian nain, kao cementna smea, utiskuju odgovarajuom pumpom u zatitne cevi kablova. Tehniki podaci pumpe za masti i vosak dati su u poglavlju 5.1.

1.7 Karakteristike kablova

Maksimalna dozvoljena poetna sila Fp= 0,80Fpk odnosi se na silu u presi pre prenoenja optereenja na kotvu, odnosno konstrukciju. Maksimalne poetne sile kablova sistema SPB SUPER date su u tablicama 1.7.1 i 1.7.2 u rafiranim rubrikama. Proraun elemenata i opreme sistema SPB SUPER izvreni su u skladu sa odgovarajuim propisima, a sva potrebna ispitivanja prema FIP-ovim preporukama za odobravanje sistema za naknadno prednaprezanje (FIP RECOMMENDATIONS FOR ACCEPTANCE OF POSTTENSIONING SYSTEMS), za vaeu najviu zateznu vrstou uadi od fpk= 1860 N/mm2 i poetnu silu Fp= 0,80Fpk. Projektovane poetne sile, u skladu sa odgovarajuim propisima, zavise od namene kablova i vrste konstrukcije i najee su manje od datih maksimalnih, a u nekim sluajevima i znaajno manje.

14 Prekoraenje maksimalnih poetnih sila u sistemu SPB SUPER su mogua ali su dozvoljena samo uz autorizaciju korisnika sistema Instituta IMS. U tablicama 1.7.1 i 1.7.2 date su i poetne sile Fp=0,70Fpk, Fp=0,75Fpk i Fp=0,80Fpk, koje se esto koriste u konstrukcijama sa unutranje vezanim kablovima, kao olakanje za proraun. Sila prednaprezanja koja deluje na beton neposredno posle zatezanja kabla i prenoenja sile ne sme da bude vea od 0,75Fpk prema EC2, poglavlje 4.2.3.5.4 P(3).

1.7.1 Kablovi od uadi 15,2mm

12 15,2 19 15,2 25 15,2 31 15,2 37 15,2 5180 9169 7335 6876 6418 9635 7708 7226 6744 1 15,2 2 15,2 3 15,2 4 15,2 7 15,2 980 1735 1388 1301 1214 1859 1458 1367 1276 Tip kabla

Karakteristike Povrina preseka Apk ( mm2 ) Prekidna sila Fpk ( kN ) 0,80 Fpk Poetna sila Fp ( kN ) 0,75 Fpk 0,70 Fpk Prekidna sila Fpk ( kN ) 0,80 Fpk Poetna sila Fp ( kN ) 0,75 Fpk 0,70 Fpk 140 248 198 186 173 260 208 195 182 280 496 396 372 347 521 417 391 365 420 743 595 558 520 781 625 586 547 560 991 793 743 694 1062 833 781 729 1580 2974 2379 2230 2082 3125 2500 2344 2187 2660 4708 3767 3531 3296 4948 3958 3711 3463 3500 6195 4956 4646 4337 6510 5208 4883 4557 4340 7682 6145 5761 5377 8072 6458 6054 5651

Klasa B,Y1860S7

Klasa A,Y1770S7

1.7.2 Kablovi od uadi 16,0mm

12 16,0 1800 3186 2549 2390 2230 3348 2678 2511 2345 1 16,0 2 16,0 3 16,0 4 16,0 7 16,0 1050 1859 1487 1394 1301 1953 1562 1465 1367 Tip kabla Karakteristike Povrina preseka 2 Apk ( mm ) Prekidna sila Fpk ( kN ) 0,80 Fpk Poetna sila Fp ( kN ) 0,75 Fpk 0,70 Fpk Prekidna sila Fpk ( kN ) 0,80 Fpk Poetna sila Fp ( kN ) 0,75 Fpk 0,70 Fpk

150 265 212 199 186 279 223 209 195

300 531 425 398 372 558 446 419 391

450 797 637 597 558 837 670 628 586

600 1062 850 797 743 1116 893 837 781

Klasa B,Y1860S7

Klasa A,Y1770S7

15

1.8 Gubici sile prednaprezanja

Sila prednaprezanja najee nije konstantna du kabla usled trenja kabla o zidove otvora kroz koji prolazi i trenja usled promene pravca kabla. Pored toga ova sila se tokom vremena i smanjuje usled relaksacije elika, skupljanja i teenja betona. Prema tome, u jednom preseku kabla imamo poetnu silu (Fpo) u trenutku prednaprezanja, silu u nekom vremenu t ( Fpt ) i trajnu silu, t , ( Fp ) uzimajui u obzir i promenu sile usled dejstva stalnog i pokretnog optereenja nakon prednaprezanja.

1.8.1 Uvlaenje klina (Fps)

Poetna sila u kablu ( Fpo ) manja je od poetne sile na presi ( Fp ) usled uvlaenja klinova u toku prenoenja sile sa prese na kotvu. Prilikom uvlaenja klinova istovremeno, u priblino istoj veliini, uvlae se i uad to dovodi do pada sile u kablu usled izgubljenog izduenja. Uvlaenje klinova se javlja na strani aktivne i pasivne kotve. Uvlaenje klinova kod pasivne kotve ne mora uticati na smanjenje poetne sile ukoliko se ukupno izduenje kod prese povea za ovu vrednost. Uvlaenje klinova na strani prese, aktivne kotve, dovodi do smanjenja poetne sile u kablu za veliinu izgubljenog izduenja, to moe dati znaajnu vrednost kod kratkih kablova. Postoje naini da se ovaj gubitak delimino ili potpuno eliminie uz primenu posebnih procedura koje autorizuje nosilac sistema. U normalnim sluajevima pad sile usled uvlaenja klinova treba uzeti u proraun. Uvlaenje klinova kod aktivne i pasivne kotve je priblino isto. Neznatno je vee kod pasivne kotve te su ove vrednosti i za aktivnu i pasivnu kotvu date u narednoj tablici kao relevantne pri proraunu.
Izmereno pri ispitivanju mm 2,4 3,6 5,0 3,0 4,0 5,0 Usvojeno za proraun

Uvlaenje min proseno max

1.8.2 Elastino skraenje konstrukcije (Fpe)

Elastino skraenje konstrukcije dovodi do gubitka ukupne poetne sile konstrukcije ukoliko se utee vie od jednog kabla. Ovaj gubitak je znaajniji kod jako napregnutih elemenata malog preseka: vealjke, stubovi i sl.

16

1.8.3 Trenje (Fp)

U toku naknadnog prednaprezanja du kabla javljaju se sile trenja usled promene pravca kabla i njegovog lokalnog odstupanja ( kolebanja ) od teorijskog pravca. Gubitak sile prednaprezanja usled trenja pri naknadnom zatezanju kablova izraunava se prema obrascu
Fp ( x ) = Fp 1 e (+kx )

gde je:

Fp ( x )
Fp

gubitak sile prednaprezanja u taki x kabla raunajui da je x=0 na kotvi, ispod prese,

k x

poetna sila na presi ( x=0), koeficijent trenja izmeu kabla i zidova cevi (kanala) u Rad 1, zbir svih skretnih uglova na duini x bez obzira na smer ili znak u Rad, nenamerno (sluajno) ugaono odstupanje u odnosu na teorijsku trasu kablova u Rad/m, rastojanje od kotve (ispod prese) do take prorauna u m.

Koeficijent trenja zavisi od povrinskih karakteristika kablova i cevi (otvora), a naroito od prisustva korozije na dodirnim povrinama. Vrednosti za ugaono odstupanje k zavise od kvaliteta izvoenja radova: tipa cevi (ili kanala), rastojanja podupiraa kabla,stepena vibriranja pri ugradnji betona i dr. Preporuene vrednosti za proraun u tablici 1.8.3.1 odnose se na prosene uslove uzimajui u obzir da kabl ispunjava priblino oko 50% povrine poprenog preseka cevi (otvora). Vrednosti koje se koriste u proraunu mogu se poveati ili smanjiti u okviru datog opsega u zavisnosti od kvaliteta izvoenja, specijalnih mera predostronosti, standarda kontrole i dr. pod uslovom da se mogu opravdati. 1.8.3.1 Vrednosti koeficijenata i k

Tip cevi (kanala) Rebrasta metalna (fleksibilna) Rebrasta plastina Pojedinana plastina sa mau Beton Opseg vrednosti Preporuuje se za proraun Rad-1 0.18 0.26 0.10 0.14 0.05 0.08 0.34 0.62 0.22 0.12 0.06 0.48 Opseg vrednosti k Preporuuje se za proraun
3 103
4 10 3

Rad / m
(1 10) 10 3

(1 10) 10 3 (2 6) 10 3 (1 10) 10 3

4 10 3 5 10 3

17

1.8.4 Gubici sile prednaprezanja koji zavise od vremena

1.8.4.1 Relaksacija Relaksacija je stalni proces koji se odigrava kod elika pod naponom i zavisi od vrste elika, poetnog napona i temperature. U skladu sa evronormom prEN 101383 predviena je proizvodnja uadi samo sa vrlo niskom relaksacijom i ona ne moe biti vea od 2,5% pri poetnoj sili 0,70Fpr. Ova vrednost, mera relaksacije, mora biti data i garantovana od strane proizvoaa. Mera relaksacije koja se daje u standardima predstavlja relaksaciju u laboratorijskim uslovima, pri odreenoj poetnoj sili nakon 1000 asova. Ukupna relaksacija, znaajna za proraun trajne sile prednaprezanja, vea je 24 puta od mere relaksacije ali se u proraunima uzima proseno tri puta vea vrednost. a) Mera relaksacije u funkciji poetne sile (napona)

6
Relaksacija % od Fpm

4,5 4 2,5 2 1 0,6 0,7 0,8 (Fpm / Fpk)

b) Orijentacione vrednosti pada sile (napona) u toku prvih 1000 asova

Vreme u asovima Pad sile (napona) u % u toku vremena u odnosu na 1000 h 1 15 5 25 20 35 100 55 200 65 500 85 1000 100

1.8.4.2 Skupljanje i teenje betona Skupljanje betona zavisi od njegovih tehnolokih karakteristika, oblika i dimenzija konstrukcije kao i sredine u kojoj se nalazi. Teenje betona zavisi od karakteristika betona i konstrukcije, uticaja sredine, vremena i veliine napona. Naroito je vana analiza teenja i uticaj na pad sile (napona) prednaprezanja kod konstrukcija gde je primenjeno parcijalno prednaprezanje, sprezanje ili slobodna izgradnja i montaa.

18 U Evrokodu EC2, paragraf 3.1.2.5.5, date su prosene vrednosti koeficijenata skupljanja i teenja, koji slue za proraun gubitaka sile prednaprezanja, ukoliko ispitivanjem primenjenog betona nisu izmereni odgovarajui koeficijenti. 1.8.4.3 Ukupni gubici zavisni od vremena Kod odreivanja ukupnih gubitaka usled relaksacije elika, skupljanja i teenja betona mora se uneti i njihova meusobna povezanost. Naime ista relaksacija (1.8.4.1) neposredno zavisi od sile (napona) u eliku koji se usled skupljanja i teenja betona vremenom smanjuje te se na taj nain smanjuje i ukupni gubitak od relaksacije. Formula koja objedinjuje gubitke zavisne od vremena data je u Evronormi EC2, paragraf 4.2.3.5.5(9).

1.8.5 Ukupni gubici sile prednaprezanja, poetna i trajna sila prednaprezanja

Za elemente (konstrukcije) koji se naknadno prednapreu u sistemu SPB SUPER ukupni gubici sile prednaprezanja u vremenu t u nekoj taki du elementa (konstrukcije) dati su izrazom:
Fpt = Fp Fps Fpe Fp Fpt , gde je:

Fpt Fp Fps Fpe Fp Fpt

sila prednaprezanja u vremenu t, u odreenoj taki du elementa (konstrukcije), poetna sila na presi ( x=0), gubitak sile prednaprezanja usled uvlaenja klina, gubitak sile prednaprezanja usled elastinog skraenja elementa (konstrukcije), gubitak sile prednaprezanja usled trenja i gubitak sile prednaprezanja usled skupljanja, teenja i relaksacije u vremenu t.

U proraunima stanja konstrukcije moraju se uzeti u obzir i mogue varijacije sile prednaprezanja, kao to su usled poveanja ekscentriciteta kablova, poveanje izduenja i sl. Nakon svih relevantnih prorauna za svaki kabl elementa (konstrukcije) moraju eksplicitno biti navedene dve karakteristine sile: Fp poetna sila prednaprezanja na presi (x=0) u vremenu t=0 i Fp trajna sila prednaprezanja u kritinom preseku, nakon svih gubitaka, u vremenu t.

19

1.9 Posebne mogunosti sistema SPB SUPER

1.9.1 Prednaprezanje s jednog kraja
Uvek je racionalno i mogue prednaprezanje sa jednog kraja kada to kritino ne remeti ukupnu silu prednaprezanja du elementa (konstrukcije). Pasivna kotva, snabdevena privremenom potisnom ploom za klinove, ima istovetnu sigurnost ukotvljavanja kao i aktivna kotva. Povoljniji tok sila du konstrukcije dobija se ako se polovina kablova prednapree sa jedne, a polovona sa druge strane.

1.9.2 Prednaprezanje u vie faza

Prednaprezanje se moe vriti u neogranienom broju ciklusa, kada je izduenje kabla vee od neto hoda prese. Prednaprezanje se, takoe, moe vriti u vie faza u neogranienom vremenu sve dok je kabl slobodan i postoji dovoljna duina kabla za hvatanje presom.

1.9.3 Oslobaanje (otputanje) kablova

Oslobaanje, otputanje, kablova je mogue ako je kabl slobodan (nevezan) i ako postoji dovoljna duina za hvatanje presom. Skupno otputanje uadi u kablu je mogue ukoliko je primenjena specijalna aktivna kotva koja to omoguava. Kod primenjene normalne aktivne kotve otputanje se vri presom za pojedinano prednaprezanje za svako ue posebno.

1.9.4 Dotezanje, otputanje, zamena pokretnih kablova

Kada su kablovi postavljeni privremeno ili trajno kao slobodni (nevezani) i kada je ostavljena minimalna duina za hvatanje mogue je vriti dotezanje, otputanje i zamenu kablova. Ovi kablovi kao trajni mogu biti zatieni mastima, voskom ili parafinom i snabdeveni na kotvama specijalnim poklopcima za trajnu zatitu od korozije.

1.9.5 Nastavljanje kablova

Nastavljanje ili produenje kablova mogue je na dva naina prikazana u poglavlju 2.2.2 primenom posebnih nastavnih kotvi i po predvienoj proceduri. Nastavljanje se vri kada je kabl ve injektiran ili kada je slobodan pri emu je mogue i poveanje sile ukoliko je to potrebno. Prilikom nastavljanja kabla postoji i mogunost redukcije broja uadi, odnosno prelazak sa vee na manju silu.

20

1.9.6 Drugi vidovi primene

1.9.6.1 Kosi kablovi (zatege) kod mostova Za primenu ove vrste kablova postoji posebna procedura koja bazira na sistemu SPB SUPER i predstavlja primenu sistema uz odreene specifinosti. 1.9.6.2 Geotehnika sidra Svi tipovi kablova prikazani u poglavlju 2.2.1 primenjuju se kao geotehnika sidra, privremenog ili trajnog karaktera, sa jednostrukom ili viestrukom zatitom. Detalji ovih kablova i procedure izvoenja predstavljaju poseban deo tehnologije u okviru sistema SPB SUPER. 1.9.6.3 Prednaprezanje na stazama putem prijanjanja Komplet presa S-5, S-7, S-12, i S-25 sa odgovarajuim pumpama i kotvama predstavljaju deo opreme za pojedinano prednaprezanje uadi od 3 ili 7 ica, prenika 5,2 do 16,0mm na stazama za proizvodnju prefabrikovanih elemenata prednaprezanjem putem prijanjanja, adheziono prednaprezanje. Proizvodnja prefabrikovanih elemenata na stazama predstavlja posebnu tehnologiju u okviru koje se primenjuje sistem prednaprezanja SPB SUPER. 1.9.6.4 Privremeni kablovi, manipulacija tekim teretima Kablovi sistema SPB SUPER se, kao privremeni, primenjuju u montai drugih konstrukcija ili kod specifinih naina gradnje. Takoe se primenjuju prilikom manipulacije tekim teretima, najee za podizanje ili sputanje. Za ove svrhe koriste se specijalne kotve koje omoguavaju kontinualni proces ukotvljavanja i oslobaanja kabla u kotvi i njegovog permanentnog dranja u presi.

21

2. KOTVE
2.1 Opis komponenti kotvi
Tehnika dokumentacija sistema SPB SUPER, dokument sa preciznim geometrijskim i mehanikim karakteristikama kotvi, opreme i drugog, izraena je u Centru za prednaprezanje Instituta IMS u skladu sa standardom ISO 9001:2000. Proizvodnja kotvi i opreme za prednaprezanje obavlja se u Centru za prednaprezanje Insituta IMS i drugim specijalizovanim preduzeima prema dokumentaciji i pod kontrolom Centra za prednaprezanje u svemu kako je to predvieno sistemom kvaliteta ISO 9001: 2000. Kvalitativna kontrola razliitih elemenata i proizvoda obavlja se po procedurama u toku procesa proizvodnje i na kraju kao zavrna kontrola. Kontrola ukljuuje sledee aktivnosti:
provera kvaliteta polaznog materijala, kontrola geometrijskih karakteristika i provere mehanikih karakteristika proizvoda.

Kotve, odnosno komponente kotvi (aure,ankerne ploe, klinovi i podlone ploe) proizvo-de se u serijama. U svakoj seriji u zavisnosti od tipa kotve odreen je najvei broj komada, koji moe biti i manji u zavisnosti od porekla polaznog materijala, procesa proizvodnje i kontrole. Za svaku seriju komponenti kotvi ili kompletne kotve izdaje se Uverenje o kvalitetu, nakon svih kontrola i ispitivanja izvrenih po propisanim procedurama Instituta IMS CP u skladu sa sistemom kvaliteta ISO 9001:2000. Uverenje o kvalitetu kotvi izdaje Institut IMS CP ili druga od Istituta IMS ovlaena institucija. Isporuka kotvi i opreme za prednaprezanje po sistemu SPB SUPER vri se iskljuivo od strane Centra za prednaprezanje Instituta IMS.

2.1.1 Klinovi
Trodelni klin za ue 16,0mm primenjuje se za kotve tipa S1/16 do S12/16 za ukotvljavanje uadi 15,2mm i 16,0mm, klase A i B, a klin za ue 15,2mm za kotve tipa S19/15 do S37/15, klase A i B. Klinovi se proizvode od specijalnog svetlo vuenog elika klase 7422. Posle proizvodnje vri se povrinska obrada da bi se dobila odgovarajua tvrdoa.

2.1.2 aure i ankerne ploe

aure slue za pojedinano ukotvljavanje uadi 15,2 i 16,0mm. Proizvode se od svetlo vuenog elika 1731.4. Ankerne ploe imaju vie konusnih otvora za ukotvljavanje uadi prenika 15,2 i 16,0mm. Proizvode se od elika 1731.4 poboljanog na zateznu vrstou 750850 Mpa.

2.1.3 Podlone ploe

Ravna podlona ploa sa konusnim levkom proizvodi se od valjanog lima . 0361. Livena podlona ploa sa konusnim otvorom i konusnim plastinim levkom proizvodi se od livenog elika.

22

2.1.4 Detalji komponenti kotvi

1. Klin
d

d h

15,2 Nominalno Tolerancija mm mm 0,00 30 -0,13 48 0,40

16,0 Nominalno Tolerancija mm mm 0,00 33 -0,16 50 0,40

2. aura

1,6

3. Ankerna ploa

Tip kotve S1/16 S2/16 S3/16 S4/16 S7/16 S12/16 S19/15 S37/15

a
Nominalno mm 50 50 50 50 55 60 65 110 Tolerancija mm 0,40 0,40 0,40 0,40 0,40 0,40 0,40 0,50 Nominalno mm 50 85 90 100 135 180 235 320

b
Tolerancija mm 0,00 / -0,16 0,00 / -0,22 0,00 / -0,22 0,00 / -0,22 0,50 0,50 0,60 0,60

23 4. Ravna podlona ploa 5. Livena podlona ploa

c
Tip kotve S1/16 S2/16 S3/16 S4/16 S7/16 S12/16 S19/16 S25/16 S31/16 S37/16 c RAVNA PODLONA PLOA d h i* mm 100,3 100,3 1500,3 461,0 200,3 2000,6 521,0 200,3 2500,6 541,0 300,3 5000,7 691,0 400,4 6000,9 841,0 450,4 8001,0 1041,0 500,4 8501,0 1141,0 550,4 9001,0 1241,5 600,4 10001,0 1352,0 j c

c
LIVENA PODLONA PLOA d h i* mm 1501,8 702,0 521,0 1601,8 1102,5 541,0 2001,8 3303,0 691,0 2502,0 3903,5 841,0 3202,0 5254,0 1041,0 3702,0 5304,0 1141,0 3902,0 5654,0 1241,5 4302,0 6304,0 1352,0 j

1000,5 1200,5 1500,5 1700,5 2200,6 2900,6 3600,6 4100,7 4600,7 5000,7

850,4 910,4 1010,4 1360,4 1820,5 2370,5 3220,5 3220,5 3220,5

1301,5 1401,5 1701,8 2201,8 2801,8 3202,0 3402,0 3702,0

910,4 1010,4 1360,4 1820,5 2370,5 3220,5 3220,5 3220,5

Vrednost i data je za cev iji je spoljni prenik vei za 2mm od unutranjeg. Za veu vrednost spoljnjeg prenika treba poveati i.

24

2.1.5 Raspored uadi u ankernoj ploi

S1/16

S2/16

S3/16

S4/16

S7/16

S12/16

S19/15

S25/15

S31/15

S37/15

25

2.2 Detalji kotvi

2.2.1 Normalna kotva
2.2.1.1 Normalna kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom 1. Skica normalne kotve

b e h d

2. Osnovni podaci za normalne kotve

Prenik Broj i klasa uadi Tip kotve u kablu ueta mm S1/16 S2/16 S3/16 S4/16 S7/16 S12/16 S19/15 S25/15 S31/15 S37/15 1 2 3 4 7 12 19 25 31 37 15,2 A B 15,2 16,0 A B Maksimalna sila u kablu 0,80Fpk kN 223 446 670 893 1562 2678 3958 5208 6458 7708

a
mm 50 50 50 50 55 60 65 110 110 110

b
mm 50 85 90 100 135 180 235 320 320 320

c
mm 100 120 150 170 220 290 360 410 460 500

d
mm 10 10 20 20 30 40 45 50 55 60

e
mm 100 120 140 160 210 280 360 410 460 500

f
mm 6 8 10 12 14 16 18 20 20 20

g
mm 4 x 40 4 x 40 4 x 50 5 x 50 7 x 60 8 x 70 9 x 70 9 x 70 10x80 10x80

h
mm 150 200 250 500 600 800 850 900 1000

mm 26 42 48 50 65 80 100 110 120 130

26 2.2.1.2 Normalna kotva sa livenom podlonom ploom sa konusnim otvorom 1. Skica normalne kotve

2. Osnovni podaci za normalne kotve

Broj uadi u kablu Nom. prenik i klasa ueta mm Maksimalna sila u kablu 0,80Fpk kN 670 15,2 16,0 A B 893 1562 2678 3958 15,2 A B 5208 6458 7708 mm 50 50 55 60 65 110 110 110 mm 90 100 135 180 235 320 320 320 mm 130 140 170 220 280 320 340 370 mm 150 160 200 250 320 370 390 430 mm 140 160 210 280 360 410 460 500 mm 10 12 14 16 18 20 20 20 mm 4 x 50 5 x 50 7 x 60 8 x 70 9 x 70 9 x 70 10x80 10x80 mm 70 110 330 390 525 530 565 630 mm 48 50 60 80 100 110 120 130

Tip kotve

S3/16
S4/16 S7/16 S12/16 S19/15 S25/15 S31/15 S37/15

3 4 7 12 19 25 31 37

27

2.2.2 Nastavna kotva

2.2.2.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje Nastavna kotva slui za produavanje i nastavljanje kablova. Primenjuje se kod kablova koji nisu prednapregnuti, koji su delimino ili potpuno prednapregnuti. Ukoliko kabl nije prednapregnut, ili je samo delimino prednapregnut, na vrednost a u tablici 1. dodaje se i veliina izduenja kabla koji se nastavlja. Pri redukciji kabla sa veeg na manji primenjuje se nastavna kotva veeg kabla, ostaju iste sve geometrijske mere, a smanjuje se samo broj uadi u nastavku. 1. Skica nastavne kotve

l a

2. Geometrijski podaci
Spojnica Tip kotve mm SN1/16 SN2/16 SN3/16 SN4/16 SN7/16 SN12/16 SN19/15 62 103 112 125 170 225 280 90 105 105 110 130 145 165 80 80 95 115 160 200 l Potisna ploa a mm 5 5 6 10 12 14 d mm 170 185 185 190 230 250 280 mm 70 110 120 135 185 240 300 mm 150 200 250 500 600 800 mm 26 42 48 50 60 80 100 b h i

28 2.2.2.2 Nastavak kablova sa kotvom za pojedinanu uad SN1/16/1 1. Skica nastavka

c3

Zaptivka

c2 c1

2. Geometrijski podaci nastavka

Tip kabla 1 16 2 16 3 16 4 16 7 16 12 16 19 15 25 15 31 15 37 15

C1 mm 140 140 140 140 300 300 300 300 300 300

C2 mm 370 370 370 530 530 530 530 530 530

C3 mm 600 760 760 760 760 760 760

C4 mm 990 990 990 990

a mm 280 510 740 510 900 900 1130 1130 1130 1130

b mm 60 100 110 120 155 200 260 340 340 340

h mm 150 200 250 500 600 800 800 900 1000

i mm 26 42 48 50 60 80 100 110 120 130

29 2.2.2.3 Raspored nastavka uadi po presecima

Presek 1,

Presek 2,

Presek 3,

Presek 4

S116

S216

S316

S416

S716

S1216

S1915

S2515

S3115

S3715

2.2.2.4 Skica nastavne kotve za pojedinanu uad SN1/16/1 Kotva SN1/16/1 se primenjuje za uad prenika 16,0 i 15,2mm.
Caura Klin S1/16 Opruga Spojnica

180

46

30

2.2.3 Fiksna kotva

2.2.3.1 Fiksna kotva sa previjenim kablovima Fiksna kotva se koristi umesto normalne kotve u sluajevima kada postoje konstruktivne mogunosti i kada je jedan kraj nosaa nepristupaan za prednaprezanje. Konstruktivne mogunosti podrazumevaju dovoljnu masu nosaa da se kotva moe montirati i ako karakter nosaa dozvoljava uvoenje pune sile prednaprezanja na rastojanju d od kraja kotve. Prednost fiksne kotve je u njenoj ceni koja je znatno nia od cene normalne kotve. Neparno ue se previja preko ploe i zavrava nakon ulaska u zatitnu cev iza devijatora. 1. Skica fiksne kotve sa previjanjem uadi
c

B
Zatitna cev Cev za ozracivanje

Plasticna lepljiva traka min.

Devijator

Zaptivka

30

mm

Detalj B

Podlona ploca

Ue Drac ueta

2. Geometrijski podaci
Tip kabla 2 16 3 16 4 16 7 16 12 16 19 15 25 15 31 15 37 15

a
mm 150 200 200 200 250 300 350 400 400

b
mm 100 120 155 260 350 450 500 550 650

c
mm 50 60 60 110 175 200 250 275 325

d
mm 500 500 500 600 900 1300 1700 2100 2500

31 2.2.3.2 Fiksna kotva kao normalna Fiksna kotva izraena od normalne kotve (prema skici) primenjuje se kada je konstrukcija nepristupana sa jedne strane a uvoenje sile prednaprezanja neophodno na samom elu nosaa, kao kod normalne kotve. Kotva prilikom betoniranja konstrukcije ostaje u betonskoj masi izuzev cevice za injektiranje (ozraivanje).
Cev za injektiranje (ozracivanje)

Zaptivna masa ispod ploce i oko uadi Potisna ploca

0mm min 3

2.2.4 Pasivna kotva

Pasivna kotva se primenjuje kada je mogue prednaprezanje kabla samo sa jedne strane iz razloga ekonominosti i/ili kada je pristup sa jedne strane konstrukcije prostorno ogranien. Izrauje se (prema skici) kao nomalna kotva sa skraenim uadima kabla i postavljanjem potisne ploe za klinove. Nakon prednaprezanja uklanja se potisna ploa, postavlja se cev za injektiranje/ozraivanje i betonira zatitni sloj.
Cev za injektiranje (ozracivanje)

Zatitni sloj

Potisna ploca

0mm min 3

32

2.3 Poloaj kotvi na elu nosaa

U tablicama 1. i 2. dat je minimalni razmak kotvi (a) i odstojanje kotvi od ivice nosaa (b) u zavisnosti od veliine sile u kablu i kvaliteta betona. Minimalne vrednosti a i b odreene su na osnovu prorauna i sprovedenih ispitivanja na uzorcima za prenos sile prema FIP preporukama. Minimalna irina ela nosaa mora biti 2b, kada su kotve rasporeene u jednoj liniji. Vee vrednosti rastojanja a i b, kada za to postoje mogunosti, olakavaju armiranje nosaa i montau kablova.

2.3.1 Ravna podlona ploa sa konusnim levkom

b
Tablica 1
Razmak mm Tip kotve MB S1/16 S2/16 S3/16 S4/16

S7/16

S12/16

S19/15

S25/15

S31/15

S37/15

30
a

130 110 110 80 70 70

170 140 140 90 80 80

210 170 160 110 100 95

240 200 180 130 110 105

320 260 240 170 130 130

420 340 310 220 170 165

505 415 380 270 210 200

580 475 430 310 240 230

650 530 480 350 270 260

705 575 520 390 300 280

45 60 30

45 60

Vrednosti rastojanja a i b mogu biti vee od datih minimalnih i ne moraju biti iste u horizontalnom i vertikalnom pravcu, odnosno mogu biti minimalne u jednom, a vee u drugom.

33

2.3.2 Livena podlona ploa sa konusnim otvorom

Tablica 2
Razmak mm Tip kotve MB
30 45 60 30 45 60 170 160 160 90 95 90 205 180 180 120 100 105 255 230 230 150 115 130 325 300 300 190 145 170 405 380 380 230 180 205 460 430 430 260 200 230 490 480 480 280 220 250 530 520 520 300 240 270

S3/16

S4/16

S7/16

S12/16

S19/15

S25/15

S31/15

S37/15

Vrednosti rastojanja a i b mogu biti vee od datih minimalnih i ne moraju biti iste u horizontalnom i vertikalnom pravcu, odnosno mogu biti minimalne u jednom, a vee u drugom.

34
2.3.3 Marka betona

Vrednosti marke betona MB u tablicama 1 i 2 (2.3.1 i 2.3.2) date su pod pretpostavkom da se pri prednaprezanju koristi maksimalna sila u kablu od 0,80Fpk. Ukoliko je sila manja razmaci kotvi a i b mogu se umanjiti vodei rauna o dimenzijama podlone ploe i spirale.
2.3.3.1 Minimalna karakteristina vrstoa betona

Minimalna karakteristina vrstoa betona u konstrukciji u trenutku prednaprezanja maksimalnom silom u kablu (0,80Fpk) moe iznositi:
MB 30 MB 45 MB 60

fck,o = 30MPa fck,o = 45MPa fck,o = 60MPa

2.3.3.2 Srednja vrstoa betona

Srednja vrstoa betona u konstrukciji u trenutku prednaprezanja maksimalnom silom u kablu (0,80Fpk) moe iznositi: fcm,o = fck,o + 5 (MPa)
2.3.3.2 Minimalna vrstoa betona pri prednaprezanju

Ukolikose pri prednaprezanju koristi manja sila od mogue maksimalne u kablu (0,80Fpk), vrstoe betona fck,o i fcm,o mogu se uzeti srazmerno manje od predvienih za maksimalnu silu. vrstoa betona konstrukciji u trenutku prednaprezanja ne treba nikad biti ispod 30MPa, tj. fcm,o 30MPa.

2.4 Armiranje ankerne zone

Armiranje nosaa na mestima gde se vri uvoenje sile prednaprezanja vri se na osnovu statikog prorauna u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za beton i armirani beton (BAB 87). Koliina, vrsta i poloaj obine armature proizilaze iz statikog prorauna naroito uzimajui u obzir lanove 64,68,70,137,138,177,180 i 181 BAB-a. Samo prenoenje sile sa kotve na nosa vri se preko ravne ili livene podlone ploe na zamiljenu prizmu koja proizilazi iz minimalnih razmaka kotvi na elu nosaa armiranu odgovarajuom spiralom. U posebnim sluajevima spirala moe biti zamenjena rotiljem armature rasporeenih po dubini iji prenik armature, razmah pojedinih ipki i rotilja mora odgovarati merama datih za spirale. Za spirale se upotrebljava glatka betonska armatura kvaliteta .0300 JUS C.K2.052 Ukoliko je duina uzengije vea od proizvodne duine armature mora se uraditi nastavak koji ne umanjuje mehanike karakteristike elika (eono varenje ili slino).

35

2.4.1 Kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom

2.4.2 Kotva sa livenom podlonom ploom

2.4.3 Tablini prikaz mera za spirale

Tip kotve Spoljni prenik e
mm

Prenik armature f
mm 6 8 10 12 14 16 18 20 20 20

Hod spirale g
mm 40 40 50 50 60 70 70 70 80 80

Broj navoja m
kom. 4 4 4 5 7 8 9 9 10 10

Ukupna duina spirale

cm 178 212 246 327 556 831 1183 1349 1660 1811

Masa spirale
kg / kom. 0,40 0,84 1,52 2,90 6,73 13,13 23,66 33,32 41,00 44,73

S1/16 S2/16 S3/16 S4/16 S7/16 S12/16 S19/15 S25/15 S31/15 S37/15

100 120 140 160 210 280 360 410 460 500

36

2.5 Privrivanje podlone ploe

Podlone ploe se privruju zavrtnjima za oplatu konstrukcije. Duina zavrtnjeva zavisi od debljine oplate.

2.5.1 Kotva sa ravnom podlonom ploom

M

2.5.2 Kotva sa livenom podlonom ploom

M

2.5.3 Tablini prikaz mera

Tip kotve S1/16 S2/16 S4/16 S7/16 S12/16 S12/16 S19/15 S25/15 S31/15 S37/15 a
80 100 130 140 190 250 320 370 420 460

b
mm 110 120 140 180 240 280 300 330

d1
113 141 184 198 269 354 453 523 594 651

d2
156 170 198 255 339 396 424 467

Zavrtanj M
M6 M8 M10 M10 M10 M12 M12 M12 M12 M12

b
d2

37

2.6 Postavljanje kotvi

Postavljanje kotvi vre struni radnici obueni za rad u sistemu SPB SUPER ili strunjaci Centra za prednaprezanje. Postavljanje kotvi se obavlja prema proceduri CP.

2.6.1 Normalna aktivna kotva

Kotva se postavlja prema skicama 1. u poglavljima 2.2.1.1 i 2.2.1.2. Postavljanje normalne ankerne kotve zapoinje ugraivanjem podlone ploe. Podlona ploa, sa fiksiranim levkom i spiralom, privruje se odgovarajuim zavrtnjevima za oplatu na tano odreenom mestu. Spoj konusne i zatitne cevi se izolira plastinom lepljivom trakom. Nakon betoniranja i ovravanja betona skida se oplata, oisti podlona ploa i na ve uvuen kabl postavlja ankerna ploa. Uad kabla se to pravilnije rasporede u konusne rupe ploe za ukotvljavanje i skrate na neophodnu duinu za hvatanje presom. Na kraju se postavljaju klinovi i blagim udarcima specijalnom alatkom fiksiraju u svojim leitima. Time je kotva pripremljena za proces prednaprezanja.

2.6.2 Normalna pasivna kotva

Kotva se postavlja prema skici u poglavlju 2.2.4. Procedura postavljanja pasivne kotve je istovetna sa procedurom aktivne izuzev to se nakon fiksiranja klinova montira potisna ploa i zavrtnjima pritegne. Takoe, uad se skrauju na meru od oko 5 cm od povrine ploe za ukotvljavanje.

2.6.3 Nastavna kotva

2.6.3.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje Bez obzira da li je kabl koji se nastavlja injektiran ili ne procedura postavljanja nastavka prema skici u poglavlju 2.2.2.1 je sledea:

poravnavanje uadi ve postavljene kotve na 3 cm od ankerne ploe, navlaenje na novi kabl zatitnog cilindra sa konusnim levkom, rasporeivanje uadi u konusne otvore ploe za ukotvljavanje, postavljanje i fiksiranje klinova, postavljanje i pritezanje potisne ploe, skraivanje uadi kabla koji se nastavlja na 3 cm od ankerne ploe, navrtanje spojnice za nastavak, postavljanje zaptivke i privrivanje cilindra i spajanje i izolacija konusne i zatitne cevi plastinom lepljivom trakom i izvoenje cevice za ozraivanje van konstrukcije.

Na taj nain je spoj pripremljen za betoniranje susedne konstrukcije. 2.6.3.2 Nastavak sa pojedinanim kotvama Kabl koji se nastavlja moe biti injektiran ili ne to ne utie na proceduru nastavljanja. Ova procedura se obavlja prema skici 1. u poglavlju 2.2.2.2 kako sledi:

skraivanje uadi kabla koji se nastavlja prema poglavlju 2.2.2.2 i 2.2.2.3, navlaenje kotve SN1/16/1 na svako ue kabla koji se nastavlja, navlaenje na kabl za nastavak zatitnog cilindra sa konusnim levkom, uvlaenje pojedinanih uadi u kotve SN1/16/1 poevi od preseka C4 ka C1,

38 postavljanje zaptivke i privrivanje cilindra, spajanje i izolacija konusne i zatitne cevi lepljivom plastinom trakom, i postavljanje cevica za ozraivanje injektiranje van konstrukcije.

Kada su svi kablovi nastavljeni moe se pristupiti betoniranju naredne konstrukcije.

2.6.4 Fiksna kotva

2.6.4.1 Fiksna kotva sa previjenim uadima Fiksna kotva sa previjenim raspletenim uadima formira se prema skici 1. u poglavlju 2.2.3.1 prema sledeem postupku:

savijanje uadi na polovini duine na odgovarajui prenik, navlaenje devijatora i spirale, privrivanje uadi za podlonu plou, postavljanje cevica za ozraivanje, spajanje devijatora i zatitne cevi, izolacija veze plastinom lepljivom trakom i zaptivanje ulaza kabla u devijator odgovarajuim plastinim kitom. 2.6.4.2 Fiksna kao normalna kotva

Fiksna kotva izraena kao normalna kotva prikazana je na skici u poglavlju 2.2.3.2. Postavlja se kako sledi:

navlaenje podlone ploe sa zavarenim levkom i spiralom na kraju kabla, rasporeivanje uadi u konusne otvore ploe za ukotvljavanje, postavljanje i fiksiranje klinova, postavljanje i pritezanje potisne ploe, skraivanje uadi na 12 cm od potisne ploe, spajanje i izolacija konusne i zatitne cevi lepljivom plastinom trakom i izvoenje cevi za injektiranje/ozraivanje van konstrukcije, fiksiranje kompletne kotve na projektovanom mestu u konstrukciji.

39

2.7 Zatita kotvi

2.7.1 Trajna zatita kotve slojem betona
Sloj betona za korozionu zatitu koltve moe biti izraen nakon prednaprezanja, a pre injektiranja. U tom sluaju nije potrebno postavljati privremene poklopce kotvi pre injektiranja.
Cev za injektiranje (ozracivanje)

Zatitni sloj betona

0mm min 3

Ovakav nain zatite kotve je uobiajen i kod kotvi gde je be obavljeno injektiranje kablova.

2.7.2 Trajna zatita kotve poklopcem

U izvesnim sluajevima kotve vezanih kablova mogu biti zatiene poklopcima koji se postavljaju pre injektiranja, prema skici. Ovi poklopci i deo podlone ploe mogu se tititi od korozije odgovarajuim premazima i/ili takoe izradom sloja zatitnog betona preko njih. Otvor za ozraivanje se nakon izlaska vazduha trajno zatvara odgovarajuim zavrtnjem sa zaptivkom. Cev za injektiranje

Otvor za ozracivanje Poklopac

Zaptivka

40

2.7.3 Trajna zatita kotve pokretnog kabla

Kod pokretnih kablova koji se primenjuju radi mogunosti korekcije sile tokom vremena ili iz drugih postavljenih uslova, poklopac za trajnu korozionu zatitu kotve mora biti dovoljno prostran da zatiti deo ueta za hvatanje. Ovaj poklopac, kao i ceo kabl, istovremeno se ispunjava injektiranjem specijalnom mau, voskom, ili dr. Sam poklopac i deo podlone ploe se tite uobiajenim premazima u zavisnosti od izloenosti agresivnim uticajima.
Cev za injektiranje

Otvor za ozracivanje

minimalna duina za hvatanje (min. 75 - 95 cm)

5 cm

2.7.4 Privremeno zaptivanje kotve u toku injektiranja

Poklopac za zaptivanje kotve u toku injektiranja isti je kao i poklopac kotve za trajnu zatitu prikazan u poglavlju 2.7.2. Posle injektiranja ovaj poklopac se skida i kao trajna zatita kotve izrauje se sloj kvalitetnog betona minimalne debljine 30mm.

41

3. KABLOVI
3.1 Kablovi
Kao to je prikazano u poglavlju 1.2.1 i 1.4 kao elik za prednaprezanje u sistemu SPB SUPER koriste se uad sastavljena od 7 glatkih ica, nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm, sa trajnom fabrikom zatitom od korozije ili bez nje. Sistem je dimenzionisan za primenu uadi najvieg kvaliteta klase B, fpk= 1860 N/mm2, propisan evronormom prEN 10138. Primena uadi klase A (fpk= 1770 N/mm2) i niih kvaliteta svakako je mogua uz odgovarajuu redukciju poetne sile. Broj uadi u jednom kablu moe biti od 1 do 37 to znai da se poetna sila u kablu kree od 208 do 7708kN pri fpk= 1860 N/mm2. Granine vrednosti poetne sile sistema date su u poglavlju 1.7.1 i 1.7.2. Ovim silama odgovaraju kotve i oprema za zatezanje koje su ispitane u sklopovima kablkotva prema FIPovim preporukama za odobravanje sistema za prednaprezanje (FIP RECOMME-NDATIONS FOR ACCEPTANCE OF POST-TENSIONING SYSTEMS). Kablovi se postavljaju najee u zatitnim cevima ali isto tako mogu biti postavljeni u otvore kanale u betonu.

3.1.1 Raspored kablova u konstrukciji

Kablovi u zatitnim cevima u konstrukciju se postavljaju po pravilu pojedinano sa odreenim meurazmakom kako bi se omoguilo dobro ugraivanje i zbijanje betona. Izuzetno, po dve cevi za kablove mogu da se postave jedna iznad druge ukoliko su preduzete odgovarajue mere predostronosti pri betoniranju, prednaprezanju i injektiranju. Ovaj nain treba izbegavati kod kablova sa dve ili vie krivina. Minimalmi zatitni sloj betona za kablove zavisi od klase izloenosti i kvaliteta betona i definisan je u evrokodu EC2, poglavlje 4.1.3.3 i ECV 206, tabl. 3 i kree se od 25 do 50 mm.

3-5

3-5

3-5

40

3-5

40

50

42 Minimalno isto rastojanje izmeu pojedinanih cevi (kabla) treba da bude:

horizontalno CEVI ili 40 mm, vertikalno CEVI ili 50 mm.

3.1.2 Linija kablova

3.1.2.1 Tolerancije projektovanog poloaja kablova Dozvoljeno odstupanje poloaja kablova za prednaprezanje u odnosu na projektovani poloaj, prema EC2, 6.2.2 (b), iznosi: a) za a<200 mm, kablovi u snopu, pojedinani kablovi i uad a = 0,025a b) za a>200 mm, kablovi u snopu i pojedinani kablovi a = 0,025a ili a = 20 mm uad a = 0,04a ili a = 30 mm, gde a oznaava visinu, odnosno irinu potrebnog preseka nosaa. 3.1.2.2 Krivine kablova Elastinost kablova i zatitnih cevi omoguava njihovo postavljanje po krivim, obino parabolinim linijama. Treba izbegavati nagle promene pravca kabla zbog poveanja trenja i mogunosti oteenja zatitne cevi. Radijus krivine kabla zavisi od veliine sile, odnosno od prenika zatitne cevi. Takoe, potrebno je da kabl pri ulasku u kotvu bude na odreenoj duini prav. Radijus krivine i duina pravog dela kod kotve, prema skici, dati su u narednoj tabeli.

R min

1 Rmin cm L cm
200 25

2
300 40

3
350 50

4
400 60

7
450 90

12
500 100

19
600 130

25
700 140

31
800 150

37
900 160

43

3.1.3 Oslanjanje i fiksiranje kablova

Vrlo je znaajno da kablovi budu postavljeni u projektom predvienom poloaju i da to manje odstupaju od teorijske linije.Da bi se to obezbedilo kablovi moraju da imaju posebne oslonce. Razmak ovih oslonaca, podupiraa, kree se od 60 do 150 cm i zavisi od linije kabla, krutosti zatitne cevi i dr. Zatitne cevi treba da budu vrsto vezane za podupirae kako bi i u toku betoniranja zadrale nepromenjen poloaj. Kotva mora biti postavljena upravno na osu kabla to se postie fiksiranjem podlone ploe zavrtnjima za oplatu.

3.1.4 Formiranje i postavljanje kablova u zatitne cevi

Postavljanje kablova u zatitne cevi moe se vriti na razliite naine u zavisnosti od vrste kabla (obian, geotehniki, kosi), tipa konstrukcije, opremljenosti izvoaa tehnikim sredstvima i dr. Ipak, tri osnovna naina pokrivaju mogue varijacije pri postavljanju kabla u zatitnu cev i konstrukciju. 1. Kabl se formira i istovremeno ubacuje u zatitnu cev na posebnom radnom stolu, zatim se savija u kotur i transportuje na gradilite ili se direktno ubacuje u konstrukciju ako je formiranje kabla obavljeno na samom gradilitu u neposrednoj blizini konstrukcije. Postavljanje kabla u konstrukciju vri se pre betoniranja. 2. Zatitna cev, zajedno sa podlonom ploom montira se u konstrukciju, izvri betoniranje i nakon toga formirani kabl uvlai u cev. 3. Trei nain je varijacija prethodnog. U zatitnu cev, nakon ovravanja betona, pojedinano se uvlae uad, runo ili mainskim putem.

44 Drugi i trei nain skrauju vreme izloenosti kabla koroziji pre zatezanja i zatite. Preporuuju se u agresivnim sredinama (morske i jako vlane sredine). Kablovi moraju biti dovolljno dugaki da se omogui zatezanje sa jedne ili obe strane. Krajevi kablova moraju biti zatieni od korozije i oteenja, naroito ako je primenjen prvi nain postavljanja kabla.

3.1.5 Maksimalna masa kablova

Teorijski najvea masa kablova je mogua ako su sva uad proizvedena sa dozvoljenom tolerancijom poprenog preseka od +2% kako je to predvieno normom prEN 10138. U tom sluaju masa kablova, izraena u kg/m1 iznosi kao u sledeoj tabeli:

Tip kabla Prenik ueta 15,2 16,0

1
1,12 1,19

2
2,23 2,37

3
3,35 3,58

4
4,47 4,77

7
7,82 8,35

12
13,40 14,32

19
21,22

25
27,92

31
34,62

37
41,33

3.1.6 Duina seenja kablova

Duina seenja kabla sastoji se od duine u konstrukciji i dodatne duine za prednaprezanje i ukotvljavanje (ankerovanje) kabla. Unutranja duina (u konstrukciji) kabla rauna se od spoljne povrine jedne do druge podlone ploe. Ona se odreuje raunski na osnovu projektovane linije kabla. Korisno je da se na gradilitu ova duina merenjem prekontrolie pre seenja kabla. Na unutranju meru kabla treba dodati spoljnu duinu koja se rauna od spoljne strane povrine podlone ploe do kraja kabla. Spoljnu duinu treba dodati na oba kraja kabla (izuzev kablova datih u poglavlju 2.2.2.2 i 2.2.3) u zavisnosti da li su obe kotve aktivne ili jedna pasivna a druga aktivna.

Tip prese S 25 S 160 S 280 S 400 S 800

Tip kabla 1 4 7 12 19 25 37

Spoljna duina sa jedne strane u cm Minimalno Aktivna kotva 40 75 78 81 95 Pasivna kotva 8 9 9 10 14 50 85 90 100 120 Preporueno Aktivna kotva Pasivna kotva 18 20 20 25 35

45

3.1.7 Privremena zatita kablova od korozije

Radi privremene zatite kablova od korozije, ukoliko tehnologija izrade konstrukcije zahteva dui vremenski period od postavljanja do zatite kablova, a naroito u agresivnim sredinama, primenjuju se specijalna ulja i masti. Ona su proizvedena tako da ne utiu negativno u bilo kom aspektu primene. Ova ulja i masti moraju imati odgovarajui dokumenat o odobrenju (atest) izdat od nadlene institucije i ne smeju tetno uticati na uad ili na masu za injektiranje. Primena ovih ulja i masti takoe smanjuje i trenje, to moe biti znaajno kod jako dugakih kablova, pa se mogu koristiti i samo u tom svojstvu. Pri normalnim uslovima spoljne sredine i relativno kratkom vremenskom razmaku od montae do trajne zatite kablova nije potrebna specijalna privremena zatita kablova od korozije. Relativno kratak vremenski period moe se smatrati do 30 dana kada se preduzimaju samo uobiajene mere zatite kablova od vlage, oteenja i drugih nepovoljnih uticaja. Krajevi kablova se moraju zatititi od korozije i oteenja specijalnim metalnim ili plastinim kapama. Ove kape treba takoe da spree ulaz spoljne vode unutar zatitnih cevi, a naroito ako postoji opasnost od dejstva niskih temperatura.

3.2 Zatitne cevi

Za unutranje (vezane) kablove najee se koriste rebraste fleksibilne metalne i plastine HDPE cevi. One su dovoljno elastine da bi se oblikovala linija kabla. Kod spoljnih i kosih kablova koriste se HDPE glatke plastine cevi. Bilo koje od navedenih cevi da se koriste one moraju da zadovoljavaju sve zahteve za ovu vrstu proizvoda u skladu sa vaeom regulativom.

is

Rebrasta metalna cev

Rebrasta plasticna cev

Glatka metalna ili plasticna cev

46

Standardne dimenzije cevi

Tip kabla Rebraste metalne i plastine cevi Glatke plastine cevi is mm 32 50 63 63 75 90 125 140 140 160 Glatke metalne cevi

i (met.) mm
26 42 48 50 60 80 100 110 120 130

i (pl.) mm
26 44 50 60 70 90 115 125 135 150

is mm
28 45 50 56 63 85 100 110 120 120

116 (15,2) 216 (15,2) 316 (15,2) 416 (15,2) 716 (15,2) 1216 (15,2) 1915,2 1915,2 3115,2 3715,2

Ukoliko se formiranje kablova vri posle betoniranja konstrukcije, uvlaenjem pojedinanih uadi ili kompletnog kabla, potrebno je primeniti cevi iji je prenik (i,is) vei za oko 10% od onog datog u tabeli.

3.2.1 Rebraste metalne cevi

Rebraste metalne cevi (fleksibilne, korugirane) izrauju se od tanke eline trake proizvedene specijalno za ove svrhe. Ova traka moe biti posebno obraena da bi se obezbedila dua zatita cevi od korozije pre betoniranja ili, takoe, da bi se smanjio koeficijent trenja izmeu cevi i uadi. Minimalni unutranji prenik cevi dat je u poglavlju 2.2 i on je usklaen sa standardom proizvodnje cevi. Spoljni prenik je vei od unutranjeg za 2 do 6 mm u zavisnosti od tehnologije proizvodnje cevi i to se mora uzeti u obzir pri projektovanju. Spajanje cevi vri se spojnicama (mufovima) odgovarajueg prenika, a spojevi, ukljuujui i podlonu plou, zaptivaju se lepljivom plastinom trakom. Ove cevi upotrebljavaju se kod unutranjih vezanih kablova i kod geotehnikih sidara. Uslovi za proizvodnju ovih cevi, kontrola kvaliteta i metode ispitivanja dati su evropskim standardima EN 523 i EN 524 (Steel strip sheats for prestressing tendons1997).

3.2.2 Rebraste plastine cevi

Rebraste (korugirane) plastine cevi se koriste kod unutranjih vezanih kablova i kod geotehnikih sidara radi bolje zatite kablova od korozije. One su oko dvostruko skuplje od metalnih cevi te se zato primenjuju tamo gde postoje posebni razlozi za veom zatitom od korozije. Proizvode se od polietilena visoke gustine (HDPE) ili ree od polipropilena (PP) u duinama od 4 do 12m.

47 Spajaju se na nekoliko naina u koje spada meusobno zavarivanje. Ove cevi omoguavaju prenoenje sile u kablu na okolni beton. Poto jo uvek ne postoje evropski standardi za rebraste plastine cevi treba kao uputstvo za proces odobrenja koristiti Tehniki izvetaj FIB iz 2000. (Corrugated plastic ducts for internal bonded post-tensioning).

3.2.3 Glatke plastine cevi

Glatke plastine cevi od HDPE ili PE proizvode se ekstrudiranjem i najee slue za:

geotehnika sidra, unutranje slobodne (nevezane) kablove, spoljne kablove i kose kablove.

Najee se spajaju zavarivanjem. Opti uslovi koje treba da ispunjavaju su:

vodonepropustljivost, otpornost na klimatske promene, otpornost na oksidaciju i hemijsku agresiju, mehanika otpornost, a naroito: za vreme montae, kod pritiska i temperatura pri injektiranju, na mestima savijanja i dr.

Eksterni i kosi kablovi mogu biti zatieni od UV zraenja i temperature obavijanjem specijalnim trakama ili bojenjem.

3.2.4 Glatke metalne cevi

Glatke tankozidne metalne cevi, u skladu sa standardima za njihovu proizvodnju, mogu se takoe koristiti za provoenje kablova i to kod specijalnih naina graenja konstrukcije, kod kosih i vertikalnih kablova, kao i kod slobodnih kablova zatienih mastima, voskom ili parafinom. Najee se koriste kod pravih kablova ili na pravim delovima kabla. Nastavljaju se zavarivanjem ili pomou spojnice veeg prenika u zavisnosti od uslova primene.

48

4. PREDNAPREZANJE
4.1 Oprema za prednaprezanje
4.1.1 Prese za prednaprezanje
Sve prese SPB SUPER sistema za prednaprezanje viestrukog su dejstva. Presa i odgovarajua pumpa su tako konstruisane da se komandama na pumpi obavljaju sve operacije koje presa treba da izvri. Te operacije su sledee:
1. 2. 3. 4. 5. 6.

hvatanje uadi, zatezanje, zaklinjavanje u kotvi, prenoenje sile sa prese na kotvu, vraanje prese u poetni poloaj i rasklinjavanje uadi.

Operacije pod takama 3. i 4., kao i pod takama 5. i 6. obavljaju se istovremeno. Prese su tako konstruisane da pokrivaju opseg od 1 do 37 uadi, maksimalne prekidne vrstoe fpk= 1860 N/mm2. Prese S25, S160 i S280 mogu bez ikakve transformacije da zateu uad nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm. 4.1.1.1
Tip prese Tehniki podaci Tip kabla Tip kotve Maksimalna sila u kablu 0,80 Fpk (kN) Maksimalni pritisak za silu 0,80 Fpk (bar) Povrina klipa za zatezanje (cm2) Povrina klipa za zaklinjavanje 2 (cm ) Hod prese (mm) Masa prese u radu (kg) S 25
1 4 16,0 1 4 15,2 S1/16 223

Tehniki podaci za prese

S 160
5 7 16,0 5 7 15,2 S7/16 1562

S 280
8 12 16,0 8 12 15,2 S12/16 2678

S 400
15 19 15,2 S19/15 3958

S 800
25 37 15,2 S37/15 7708

549

392

379

534

525

40,62 8,03 200 33

397,99 7 x 4,71 230 150

707,28 12 x 4,71 240 290

741,82 19 x 4,71 240 390

1467,16 37 x 4,71 240 800

49 4.1.1.2 Geometrijski podaci za postavljanje i rad presa

a
a

c s f

Tip prese

Tip kabla

Nain prednaprezanja

Gabarit prese

Slobodan prostor za montau i rad prese

Minimalna duina ueta

a
mm

b
mm

c
mm

d
cm 8

e
cm 8 10 10 11 24 29 30 45

f
cm

s
cm

S 25

S 160 S 280 S 400 S 800

116 115,2 216 215,2 316 315,2 416 415,2 716 715,2 1216 1215,2 1519 15,2 25 37 15,2

Pojedinano

100

176

760

8 10 11

120

75

40

Skupno Skupno Skupno Skupno

380 480 510 800

440 600 610 840

670 700 730 830

22 25 28 37

140 145 155 180

60 60 60 60

75 78 81 95

50

4.1.2 Pumpe
Osnovne karakteristike hidraulinih pumpi koje opsluuju prese sistema SPB SUPER date su u tabeli 4.1.2.1 Pored navedenih pumpi uz presu S25 upotrebljava se specijalna automatizovana pumpa PE25S za prednaprezanje na stazama. Pumpe su prilagoene za rad na gradilitu. 4.1.2.1 Tehniki podaci za pumpe

Tip pumpe

Elektrini pogon
kW

Trajni max. pritisak bar

650 450 650

Kapacitet
lit/min 1,4 3,0 2,1

Korisna zapremina rezervoara lit

13 16 30

Masa u radu
kg 81,5 100 110

Spoljne mere
cm 45/35/60 67/63/81 47/37/70

Slui za presu

PE25S PE 280S PE 800S

2,2 3,0 3,0

S 25 S 160 S 280 S 400 S 800

4.1.3 Badarenje
U sistemu SPB SUPER predvieno je da svaki komplet presa i pumpa budu badareni pre korienja. Na osnovu badarenja izrauje se dijagram badarenja u kome je data veza izmeu pritiska na manometru pumpe i sile na izlazu iz prese. Presa i pumpa se badare instrumentom koji ispunjava metroloke uslove za stepen tanosti 1%. Dijagram badarenja ne sme biti stariji od 6 meseci. Badarenje se vri i ee ukoliko se menja manometar pumpe ili vri servis prese i pumpe.

4.2 Procedura prednaprezanja

4.2.1 Priprema radnog mesta
Pre poetka prednaprezanja potrebno je izvriti pripremu radnog mesta, koje treba da omogui nesmetan i kvalitetan rad. Priprema radnog mesta podrazumeva sledee:

raiavanje prostora od skela, oplate i drugih nepotrebnih materijala, izgradnja odgovarajue skele, postavljanje sredstava za manipulaciju opreme, dovod struje odgovarajueg napona i snage sa potrebnim brojem prikljuaka, skidanje privremene zatite krajeva kablova, ienje podlonih ploa i skraivanje kablova na minimalnu predvienu meru.

51

4.2.2 Uslovi za izvoenje prednaprezanja

Da bi se zapoelo sa izvoenjem prednaprezanja potrebno je da su ispunjeni sledei uslovi: a) od strane projektanata:

postupak prednaprezanja, redosled zatezanja kablova, uz preciziranje kraja sa kojeg kablovi treba da se zateu, zahtevana vrstoa betona pri prednaprezanju, uverenje o kvalitetu kotvi, sila koja se zahteva na presi, proraunsko izduenje kabla.

b) od strane izvoaa:
atest o kvalitetu uadi, rezultati kontrolnog ispitivanja vrstoe betona u trenutku prednaprezanja, vaei dijagram badarenja opreme.

4.2.3 Izvoenje prednaprezanja

Prednaprezanje se vri u skladu sa vaeom regulativom. Redosled radnji pri prednaprezanju je sledei:

pravilno rasporeivanje uadi u konusne otvore ankerne ploe, postavljanje trodelnih klinova, postavljanje prese u pravcu osovine kabla, aktiviranje komandi pumpe radi zapoinjanja procesa zatezanja.

Zatezanje se moe vriti sa dve strane (kod duih kablova) ili samo sa jedne strane (kod kraih kablova). Ukoliko je izduenje kabla vee od neto hoda prese, zatezanje se vri u vie faza koje podrazumevaju privremeno prenoenje sile na kotvu, ponovno hvatanje kabla i zatezanje.

4.3 Merenje sile i izduenja

4.3.1 Merenje sile
Sila na presi (Fp) koja se prenosi na kotvu odreuje se preko merenja pritiska na manometru pumpe uz oitavanje sile na dijagramu badarenja. Tanost odreivanja sile je 1%. Merna dozna kojom je mogue periodino kontrolisanje tanosti manometra treba da je ili na samom gradilitu ili u neposrednoj blizini.

52

4.3.2 Merenje izduenja

4.3.2.1 Bruto izduenje Ukupno (bruto) izduenje meri se preko graduisane ipke na presi ili preko postavljene oznake na samom kablu. Ukoliko se zatezanje vri sa obe strane kabla ostvarena izduenja se sabiraju. Ukupno izduenje se najee meri na presi kada je zatezanje kabla mogue u jednom hodu prese. Kada se zatezanje kabla obavlja u vie faza, zbog izduenja veeg od hoda prese, povoljnije je merenje izduenja preko oznake na kablu. Poetak merenja izduenja (nula) uzima se pri pritisku na manometru pumpe od oko 30 bara da bi se kabl ispravio i zauzeo svoj poloaj u cevi. Izduenje koje odgovara ovom pritisku (odnosno sili u kablu) se teorijski srauna i dodaje se izmerenom ukupnom izduenju. Izduenje se obino meri u 2 do 4 meuvrednosti i na kraju zatezanja kabla. 4.3.2.2 Neto izduenje Ukupno (bruto) izduenje dobijeno merenjem mora se u skladu sa poglavljem 1.8 smanjiti da bi se dobilo isto (neto) izduenje kabla. Ovo smanjenje treba izvriti za sledee iznose:
izduenje dela kabla od ankerne ploe do zahvata u presi (u dvostrukom iznosu ako se radi sa dve prese), uvlaenje klinova u presi prilikom hvatanja ako se merenje vri na presi, uvlaenje klinova pasivne kotve ako se zatezanje vri sa samo jedne strane, uvlaenje klinova nastavne kotve ukoliko postoje nastavci kablova i uvlaenje klinova aktivne kotve prilikom prenosa sile.

4.3.2.3 Poreenje raunskog i neto izduenja Neto izduenje dobijeno merenjem poredi se sa teorijskim izduenjem datom u proraunu. Ova izduenja treba da se slau po veliini. Ukoliko postoji znaajno neslaganje ovih izduenja potrebno je ponoviti proraun sila i izduenja kablova u skladu sa vaeom regulativom, naroito u pogledu koeficijenata trenja, poglavlje 1.8.3.

4.4 Mere zatite za vreme prednaprezanja

Oprema koja se primenjuje pri prednaprezanju (prese, pumpe, dizalice i sl.) mora biti u ispravnom stanju. Radni prostor (platforma,skela) mora biti dovoljno prostran i bezbedan da primi optereenje od opreme i radne snage. Ljudstvo koje radi na prednaprezanju mora biti snabdeveno linim sredstvima zatite na radu u skladu sa vaeim propisima. Za vreme zatezanja kabla strogo je zabranjeno stajati iza prese ili iza pasivne kotve ako je zatezanje sa jedne strane. Ova zabrana se odnosi kako na ekipu utezaa tako i na druge koji mogu da se kreu u blizini mesta utezanja. U zavisnosti od frekvencije drugih lica u blizini mesta utezanja uputno je postaviti natpis: Panja, prednaprezanje u toku uz svetlosni i zvuni signal upozorenja.

53

5. ZATITA KABLOVA
5.1 Oprema za zatitu kablova
Osnovna oprema za zatitu kablova cementnom emulzijom sastoji se od mutilica i pumpi za injektiranje. Kod manjih kablova primenjuje se mutilica sa runom pumpom, a kod veih mutilica i pumpa predstavljaju jedinstvenu mainu za proizvodnju i ugradnju cementne emulzije. Zatita kablova mastima (parafinom ili voskom) vri se posebnom elektrinom pumpom samo za ove svrhe. Pumpe i mutilice za zatitu kablova proizvode se u okviru sistema SPB SUPER i u svemu odgovaraju zahtevima tekue regulative.

5.1.1 Tehniki podaci opreme za zatitu kablova

Elektrini pogon
kW 1,1 2,2 + 0,55 2,2 + 0,55 2,2

Vrsta ureaja i tip

Mutilica M-12 Runa pumpa PU-12 Mutilica sa pumpom PU-50 Mutilica sa pumpom PU-100 Pumpa za masti PM-

Zapremina
l 20 20 75 150 48

Stvarni kapacitet
l/h 100 500 400 700 700

Maksimal ni pritisak bar

12 15 15 15

Spoljne mere
cm 120/32/81 46/32/50 100/80/170 128/70/186 145/100/138

Masa
kg 82 23 180 480 130

5.2 Privremena zatita kablova

Uad za izradu kablova i ve izraeni kablovi treba da budu privremeno zatieni od tetnih uticaja za vreme transporta i skladitenja, kao i posle postavljanja u konstrukciju, sve do zavretka trajne zatite. Za vreme transporta i skladitenja uad i kablovI treba da su zatieni od:
-

hemijskog i drugog uticaja koji moe da izazove koroziju, skladitenja na otvorenom, izlaganja atmosferskim uticajima i kontaktu sa zemljitem i rastinjem, transporta bez odgovarajue ambalae i u otvorenim prevoznim sredstvima, prljanja po povrini koja moe da utie na trajnost ili prionljivost i dr.

54 Kada su kablovi ve postavljeni u konstrukciju, krajevi kablova svakako treba da su zatieni od korozije, mehanikih oteenja i od prodora spoljne vode u zatitne cevi. Ukoliko je vremenski period od postavljanja kablova u konstrukciju do njihove trajne zatite isuvie dugaak, zbog tehnolokih razloga izvoenja ili drugog, vri se privremena zatita kablova od korozije. Ovo je naroito preporuljivo u agresivnim sredinama, salinitet, velika vlaga i dr. Privremena zatita kablova obino se vri tenostima, uljima ili mastima, koji ne utiu negativno na kasniju trajnu zatitu. Svi ovi proizvodi moraju imati odgovarajue ateste, kao i procedure njihove primene.

5.3 Trajna zatita kablova

Pod trajnom zatitom kablova od korozije podrazumeva se ona vrsta zatite koja obezbeuje zatitu kablova posle zatezanja do kraja trajanja konstrukcije. Trajna zatita kablova moe biti takva da omogui pokretanje kablova radi dotezanja, zamene ili dr. tzv. slobodni kablovi ili da obezbedi vrsto prijanjanje izmeu uadi i zatitnog sredstca vezani kablovi. Slobodni kablovi se obino zatiuju specijalnim mastima, parafinom, voskom ili dr. Vezani kablovi se zatiuju cementnom injekcionom smeom.

5.3.1 Trajna zatita pokretnih kablova (unbonded tendons)

Svi kablovi u sistemu SPB SUPER mogu biti projektovani kao pokretni (slobodni) kablovi. Trajna zatita ovih kablova moe se izvriti ispunjavanjem upljina ili cevi mastima, voskom, parafinom ili drugim slinim materijama. Uslovi koje treba da ispunjavaju ove plastine mase i nain njihove primene definisani su u FIP preporuci Zatita od korozije pokretnih (slobodnih) kablova (FIP RECOMMENDATIONS: CORROSION PROTECTION OF UNBONDED TENDONS - 1986)

5.3.2 Trajna zatita vezanih kablova cementnom smeom

Najee se primenjuju vezani kablovi unutar betonskog preseka. vrsta veza izmeu uadi, zatitne cevi i okolnog betona ostvaruje se ispunjavanjem upljina i cevi cementnom injekcionom smeom na bazi cementa, vode i odgovarajuih aditiva. Injekciona masa mora zadovoljavati vaeu regulativu u pogledu svojih osobina: vrstoa, izdvajanje vode, fluidnost i dr. Vaei parametri za ove osobine su sledei:
-

w/c 0,40-0,45 protonost 15 sec izdvajanje vode posle 3 h 2% promena zapremine 0 do +3% (-2+5%) pritisna vrstoa na pritisak 30 MPa

55 Kvalitet, nain ugraivanja i ispitivanja cementnih smea dati su u jugoslovenskom standardu JUS U.E3.015 Injekcione smee za injektiranje kablova za prednaprezanje 1986 i pripadajuim standardima JUS U.M8.022, 023,024 i 025. Takoe se preporuuje FIPovo uputstvo za dobru primenu: Injektiranje kablova u prednapregnutom betonu (GROUTING OF TENDONS IN PRESTRESSED CONCRETE 1990). Sve faze u operaciji zatite kablova injekcionom masom na bazi cementa date su u posebnoj proceduri u okviru sistema SPB SUPER. Prethodna ispitivanja moraju biti zavrena najmanje 15 dana pre poetka zatite kablova. Zatita kablova formiranih od individualno zatienih uadi (uad sa mau u PE cevi) vri se na uobiajeni nain ali pre zatezanja. Injekciona masa ovde u prvom redu slui da obezbedi pravilan raspored uadi, a takoe, i kao dodatna zatita od korozije, ukoliko se kabl nalazi u PE cevi. U sledeoj tabeli prikazane su teorijske koliine cementne emulzije u litrima po dunom metru kabla. Ove koliine su usled proirenja kod kotvi i rastura u praksi vee za 1550% u zavisnosti od dimenzija kabla (prenik i duina), oblika kabla, spretnosti radnika, kapaciteta mealice i pumpe i dr.
Unutranji cevi mm 26 42 48 50 60 80 100 110 120 130 Zapremina emulzije l/m 0,4 1,1 1,4 1,4 1,8 3,4 5,2 6,0 7,0 8,1

Tip kabla
1 2 3 4 7 12 19 25 31 37

5.4 Postavljanje cevica za injektiranje i ozraivanje

Cevice za inkjektiranje slue da cementna smea pumpanjem ispuni sav slobodni prostor u cevima, kotvama i poklopcima. Cevice za ozraivanje su potrebne da bi vazduh, voda i deo emulzije mogao da izie napolje. Najmanji unutranji prenik ovih cevica treba da bude 20 mm i da imaju mogunost zatvaranja (zaptivanja) u toku injektiranja. Poloaj cevica za injektiranje i ozraivanje mora biti takav da omogui cementnoj smei ispunjavanje svih slobodnih prostora. Injektiranje obino zapoinje od niih ka viim takama. Kontinualni kabl

56 Vertikalni kabl

Dodatna cevcica

0,5 - 1,0 m

Poklopac za injektiranje

Poloaj cevica za injektiranje i ozraivanje treba biti dat u izvoakim crteima. Kod vrlo dugakih vertikalnih kablova, kada pritisak injektiranja postaje izuzetno visok, injektiranje se obavlja u vie taaka po visini i za to je potrebno predvideti odgovarajui broj i poloaj cevica. Na slian nain se postupa i kod jako dugakih kablova, a takoe i u toplim klimatima. U posebnim sluajevima moe se predvideti i naknadno injektiranje da bi se ispunile sve upljine kao i da bi se eventualno izdvojena voda zamenila cementnom masom.

5.5 Operacija zatite kablova

5.5.1 Potrebni uslovi
Zatita kablova izvodi se odmahnakon prednaprezanja, ako je to mogue, po projektu u kome su definisani uslovi, redosled i nain rada. Pre poetka radova treba da su poznati rezultati prethodnih ispitivanja cementne smee kao i eventualnih probnih injektiranja. Oprema za injektiranje treba da je raspoloiva u ispravnom stanju na mestu rada. Oprema se sastoji od mealice, rezervoara gotove emulzije, pumpe za injektiranje sa svim potrebnim crevima i ventilima, opreme za merenje vode, cementa i aditiva, kao i opreme za ispitivanje i kontrolu emulzije. Ukoliko se radi pri niskim temperaturama treba obezbediti odgovarajuu opremu i sredstva za grejanje. Takoe na mestu rada potreban je kompresor radi ispitivanja prolaznosti u cevima i izbacivanja eventualne vode iz njih. Preporuuje se da na gradilitu ili u neposrednoj blizini postoji rezervna mutilica sa pumpom, creva, ventili i drugi rezervni delovi. Sav potreban materijal: cement, voda, aditivi i eventualni punioci, treba da je u dovoljnim koliinama na mestu rada. Vode treba da bude dovoljno i za eventualna ispiranja cevi ukoliko doe do zapuenja.

oko 1,0 m

57

5.5.2 Zatita kablova u normalnim uslovima

Pre poetka injektiranja kablova cementnom smeom potrebno je komprimiranim vazduhom proveriti prohodnost cevi i cevica za ozraivanje uz istovremeno izbacivanje vode ukoliko je ima. Injektiranje jednog kabla treba da se obavi bez prekida. Brzina ispunjavanja cevi kree se od 5 do 15 m/min u zavisnosti od okolnosti. Brzina je ograniena pritiskom na pumpi, koji ne treba da prelazi 15 bara. Spremljena smea mora da se upotrebi u roku od 30 minuta ukoliko nije primenjen retarder kojim se vreme poveava. Cementna smea se pumpa kroz cev obino sa najnie take i mesta za ozraivanje se sukcesivno zatvaraju kako injektiranje napreduje. Kada injekciona masa doe do kraja cevi pumpanje se nastavlja da izae vazduh i voda, sve do pojave iste smee, i onda se izlaz zatvara. Posle toga se pritisak na pumpi podie na oko 15 bara i tako zadrava nekoliko minuta da bi eventualna voda i vazduh izili iz cevi. Nakon toga se zatvara i otvor za pumpanje. Posle dovoljnog ovravanja cementne smee privremeni poklopci na kotvama se mogu ukloniti. Ukoliko se zakljui da pojedini delovi kabla nisu potpuno ispunjeni emulzijom ili je dolo do izdvajanja vode na gornjim takama kabla, moe se naknadnim injektiranjem kroz cevice za pumpanje i ozraivanje ovaj nedostatak otkloniti.

5.5.3 Zatita kablova pri niskim temperaturama

Ukoliko se oekuje da se u narednih 48 asova temperatura spusti ispod +50C potrebno je primeniti postupak zatite kablova pri niskim temperaturama. Cementna smea smrzava se na temperaturi izmeu -20C i -50C. Da bi se izbeglo smrzavanje treba injekcionu masu odrati na +50C tri naredna dana posle injektiranja. Pri niskim temperaturama treba upotrebljavati specijalne aditive za smeu i grejanjem obezbediti uslove za njeno ovravanje. U regionima sa temperaturama iznad nule u veem delu godine ne treba vriti zatitu kablova kada je temperatura ispod -5C. U oblastima sa niskim temperaturama problem zatite mora biti posebno ispitan i reen.

5.5.4 Mere zatite na radu

Sve operacije zatite kablova treba da obavljaju rukovodioci i operateri sa iskustvom. Pored uobiajenih mera zatite na radu personal koji obavlja ove radove treba da zatiti oi i kou od kontakta sa cementnom smeom. Sva creva i spojevi treba da su maksimalno sigurni od iznenadnog prskanja i nekontrolisanog izlivanja cementne smee.

58

6. DOKUMENTACIJA PROCESA
6.1 Kvalitet elika za prednaprezanje
elik za prednaprezanjeuad mora da poseduje fabriki atest proizvoaa iz koga se vide svi relevantni podaci o kvalitetu elika. Kvalitet elika u sistemu SPB SUPER mora da odgovara evropskoj normi prEN 101383 iz 1999. godine, koja e u bliskom periodu biti i formalno usvojena od nadlenih evropskih institucija. Domai propisi (Pravilnik o tehnikim normativima za elike ice, ipke i uad za prednaprezanje konstrukcija Sl.list SFRJ br. 41, 1985.) predviaju da se moraju raditi i kontrolna ispitivanja (atestiranja) elika za prednaprezanje i to na svakih 20 tona. Ukoliko su atesti proizvoaa potvreni kontrolnim ispitivanjem, elik (uad) se moe upotrebiti u skladu sa projektom i uslovima sistema SPB SUPER. Atesti proizvoaa elika i njegova kontrolna ispitivanja moraju se nalaziti u dokumentaciji izvoaa pre poetka radova i kao osnov za izdavanje Uverenja o kvalitetu izvrenih radova na prednaprezanju.

6.2 Uverenje o kvalitetu kotvi

Kotve ili njihove pojedine komponente ne mogu se primenjivati u okviru sistema SPB SUPER ukoliko ne postoji Uverenje o kvalitetu ovih proizvoda izdato od strane Instituta IMS-CP ili druge ovlaene organizacije kojoj je Institut IMS-CP poverio ovo pravo. Uverenje o kvalitetu kotvi ili njihovih pojedinih komponenata izdaje se na osnovu pozitivnih rezultata ispitivanja i kontrole ovih elemenata prema propisanim procedurama Instituta IMSCP u okviru sistema kvaliteta ISO 2002.

6.3 Prethodna ispitivanja sredstava za zatitu kablova

Sredstva za privremenu zatitu kablova, ukoliko se primenjuju, moraju imati atest proizvoaa o svom kvalitetu, kao i dokaz da nee proizvesti negativne uticaje na kasnije primenjena sredstva trajne zatite. Sredstva za trajnu zatitu pokretnih kablova na bazi masti, voska, parafina i dr. pored atesta proizvoaa moraju imati i rezultate kontrolnih ispitivanja bitnih karakteristika. Uslovi koje treba da ispunjavaju ove mase dati su u FIP preporuci Zatita od korozije pokretnih (slobodnih) kablova (FIP RECOMMENDATIONS: CORROSION PROTECTION OF UNBONDED TENDONS1986). Kod trajne zatite kablova cementnom smeom naim standardom JUS U.E3.015-1981 Injekcione smee za injektiranje kablova za prednaprezanje predvieno je da se rade prethodna ispitivanja radi dobijanja to kvalitetnije mase za injektiranje. Kod veih objekata, a naroito u specifinim uslovima izvoenja radova, ove prethodne probe su obavezne. Kod manjih objekata, a posebno ukoliko se rade od materijala (cement, voda, aditivi) za koja su prethodna ispitivanja ve vrena, mogu se izbei prethodne probe zbog trokova i potrebnog vremena. Ipak, treba priloiti uz dokumentaciju i rezultate ranije izvrenih probnih ispitivanja uz dokaze da je primenjen identian materijal. Uslovi koje treba cementna smea da ispuni dati su u naim standardima JUS U.E3.015 i JUS U.M8.022025 iz 1986. godine. Takoe se preporuuje i FIPovo uputstvo Injektiranje kablova u prednapregnutom betonu (GROUTING OF TENDONS IN PRESTRESSED CONCRETE-1990.)

59

6.4 Zapisnik o krojenju i montai kablova

SPB SUPER SISTEM ZA PREDNAPREZANJE IZVRILAC RADOVA:

( firma ) ( adresa ) ( odgovorni rukovodilac )

ZAPISNIK O KROJENJU I MONTAI KABLOVA

Naruilac Ugovor (broj) Objekat / lokacija Proizvoa elika Oznaka are Atest proizvoaa (broj) Kontrolni atest (broj)
R. br. Oznaka elementa Pozicija kabla Tip kabla Broj kotura Prenik cevi Datum krojenja / datum montae Teorijska duina Dodatak za hvatanje Duina krojenja

Napomena

(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

mm (6)

(7)

m (8)

m (9)

m (10)

(11)

Zapisnik popunjen zakljuno sa rednim brojem: Datum i mesto: Krojenje i montau izvrili
1. 2.
(Potpis) (Potpis)

Rukovodilac utezakih radova

60

6.5 Zapisnik o zatezanju kablova

SPB SUPER SISTEM ZA PREDNAPREZANJE IZVRILAC RADOVA:

( firma ) ( adresa ) ( odgovorni rukovodilac )

ZAPISNIK ZATEZANJU KABLOVA

Naruilac Ugovor (broj) Objekat / konstrukcija Oprema za zatezanje (tip, broj prese, pumpe i manometra)
R. br. Oznaka Elementa Pozicija kabla Tip kabla Datum betoniranja Datum zatezanja Duina kabla Sila na presi Prit. na manometru Neto raun. izduenje mm (10) Bruto izduenje Gubici izduenja Neto izduenje

(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

(6)

m (7)

kN (8)

bar (9)

mm (11)

mm (12)

mm (13)

Napomene i skice

Zapisnik popunjen zakljuno sa rednim brojem: Datum i mesto: Zatezanje izvrili

1. 2.
(Potpis) (Potpis)

Rukovodilac utezakih radova

61

6.6 Zapisnik o zatiti kablova

SPB SUPER SISTEM ZA PREDNAPREZANJE IZVRILAC RADOVA:

( firma ) ( adresa ) ( odgovorni rukovodilac )

ZAPISNIK O ZATITI KABLOVA I KONTROLNIM ISPITIVANJIMA

Naruilac Ugovor (broj) Objekat / konstrukcija Oprema za injektiranje Prethodna ispitivanja (br. Izv.) Cement Voda Dodatak W/C
R. br. Oznaka elementa Pozicija kabla Tip kabla Datum injektiranja Temperatura vazduha Kontrolna ispitivanja Napomena (broj kontrolnih uzoraka)

(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

(C) (6)

(7)

(8)

Protonost: Izdvajanje vode posle 24h:

Promena zapremine posle 24h:

Temperatura materijala:

Zapisnik popunjen zakljuno sa rednim brojem: Datum i mesto: Zatitu izvrili

1. 2.
(Potpis) (Potpis)

Rukovodilac utezakih radova

62

6.7 Izvetaj o kontrolnim ispitivanjima vrstoe injekcione smee

Za vreme izvoenja radova na zatiti kablova cementnom smeom moraju se ostaviti uzorci kojima se dokazuje postignuta vrstoa. Na ovim uzorcima se takoe na samom gradilitu mere i ostali parametri: izdvajanje vode, skupljanje, ekspanzija i dr. Ispitivanje vrstoe na pritisak uzoraka vri se u ovlaenim laboratorijama pri emu se izdaje Izvetaj o ispitivanju kontrolnih uzoraka cementne smee za injektiranje. Ovaj izvetaj je sastavni deo dokumentacije o kvalitetu izvedenih radova.

6.8 Uverenje o kvalitetu izvedenih radova

Ukoliko su radovi na prednaprezanju izvedeni u svemu prema projektu vaeim propisima standardima i ukoliko je obezbeena valjana dokumentacija predviana u takama 6.1 6.6, i Izvoa radova izdaje Uverenje o kvalitetu.

63

SPB SUPER SISTEM ZA PREDNAPREZANJE IZVRILAC RADOVA:

( firma ) ( adresa ) ( odgovorni rukovodilac )

UVERENJE O KVALITETU IZVRENIH RADOVA NA PREDNAPREZANJU

Naruilac,broj ugovora Gradilite, konstrukcija

Ovim se potvruje da su na osnovu rezultata kontrole, ispitivanja i zapisnika o izvoenju, radovi na prednaprezanju izvreni u svemu prema tehnikoj dokumentaciji (projektu), vaeim propisima i standardima, u okviru sistema kvaliteta ISO 9001:2000. Sastavni deo ovog Uverenja je:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Atest proizvoaa uadi, Izvetaj o kontrolnom ispitivanju uadi, Uverenje o kvalitetu kotvi Izvetaj o ispitivanju prethodnih proba za cementne smee za injektiranje, Izvetaj o ispitivanju kontrolnih uzoraka cementne smee za injektiranje, Zapisnik o krojenju i montai kablova, Zapisnik o zatezanju kablova, Zapisnik o zatiti kablova.
Odgovorni rukovodilac Radova Ovlaeno lice firme

(Potpis)

(Potpis)

64

6.9 Identifikacione karte osoblja Centra za prednaprezanje INSTITUTA IMS

RUKOVODILAC PREDNAPREZANJA
SISTEM SPB SUPER Centar za prednaprezanje INSTITUT IMS Rukovodilac prednaprezanja Ime Vai od Overava
( Direktor IMS )

do

IZVRILAC PREDNAPREZANJA
SISTEM SPB SUPER Centar za prednaprezanje INSTITUT IMS Rukovodilac prednaprezanja Ime Vai od Overava
( Direktor IMS )

do