PRIMER ELABORATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

1. OPTI PODACI O ZGRADI

1.1. Tehniki opis zgrade
Predmet Elaborata energetske efikasnosti je stambeno-poslovna zgrada u Ulici Cvijievoj, u
Beogradu, korisne povrine 1300m2 (slika 1).
Lokacija zgrade je u irem centru Beograda, na uglu ulica Cvijieve i Jae Prodanovia,
postavljena kao ugaoni objekat, sa tri slobodne fasade, umereno izloena dominantnim
beogradskim vetrovoima: koavi i severcu.
Naspramni objekti ne spreavaju insolaciju (dokazuje se analizom senke najmanje za
karakteristine dane ravnodnevice i kratkodnevice). Zgrada je tokom letnjeg perioda u niim
etaama zatiena listopadnim drveem od Sunevog zgraenja.
U suterenu objekta (nivoi -2 i -1) su locirani: garaa, tehnike prostorije, toplotna podstanica kao i
ostave za stanove. Na prizemlju se nalaze lokali dok su na prvom, drugom, treem, etvrtom i
petom spratu stambene jedinice.

Slika 1: Situacija1

Situacija je potrebna zbog orijentacije prema stranama sveta i odnosa ka susedima

Slika 2: Model

Slika 3: Model

1.2. Osnovni podaci o zgradi

ZGRADA

X nova

Namena zgrade2

Stambena

Vrsta zgrade3

Zgrada sa vie stanova

Mesto (lokacija):
Vlasnik (investitor):
Izvoa:
Godina izgradnje:
Godina rekonstrukcije/ energetske sanacije:
Neto korisna povrina grejanog dela zgrade m2 :

Beograd
Petar Petrovi
Izvoa d.o.o.
2012
1364

postojea

U prizemlju zgrade smeteni su lokali, dok se na pet etaa nalaze stanovi, dominantno orijentisani
ka jugu i zapadu. Zgrada je projektovana u kompaktnoj formi, a toplotno zoniranje nije posebno
naglaeno. Struktura zgrade je radjena kao masivna sa noseom horizontalnom i vertikalnom
armiranobetonskom konstrukcijom i zidanim fasadnim ispunama. Fasada je zidana sa
termoizolacijom i obzidana opekom. Ovakva struktura zgrade obezbedjuje veliki toplotni
kapacitet. Sve sobe u stanovima imaju prirodno osvetljenje i ventilaciju sa prozorima
dimenzionisanim tako da zadovoljavaju minimume postavljene vaeim propisima i
standardima.Sanitarni vorovi se osvetljavaju vetaki i imaju prirodnu ventilaciju (putem
instaliranih kanala).
Posebna optimizacija strukture zgrade i ventilacije nije radjena u procesu projektovanja. Mada je,
po dispoziciji i konceptu zgrade, mogue korienje pasivnih i aktivnih solarnih sistema i
geotermalnih potencijala, nije radjena analiza njihove primene.

U odnosu na podelu iz tabele 3.4.2.3.1 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

U odnosu na podelu iz l.4, kao i tabele 6.5, 6.11a, 6.11b Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, i l.14
Pravilnika o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
3

Energetska efikasnost ove zgrade obezbedjena je kompaktnim oblikom (faktor oblika),

projektovanom termoizolacijom termikom omotau zgrade kao i prozorima sa visokom
termikom performansom i postavljenim zastorima.
2. LOKACIJA I KLIMATSKI PODACI
2.1 Klimatski podaci i poloaj zgrade

Klimatski podaci4
Lokacija
Broj stepen dana grejanja HDD
Broj dana grejne sezone HD
Srednja temperatura grejnog perioda H,mn [oC]
Unutranja projektna temperatura za zimski period
Uticaj vetra5
Poloaj (izloenost vetru)
Broj fasada izloenih vetru

H,i [

C]

Beograd
2520
175
5,6
20
Umereno zaklonjen
vie od jedne fasade

Podaci o broju stepen dana, srednjim mesenim temperaturama spoljnog vazduha i srednjim
mesenim sumama Sunevog zraenja dati su u Tabeli 6.3 i Tabeli 6.9 Pravilnka o energetskoj
efikasnosti zgrada.

4
5

Prema tabeli 6.3 i 6.9 iz Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada

Prema tabeli 3.4.2.1 iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

3. GRADJEVINSKA FIZIKA
3.1. Proraun relevantnih pozicija6
3.1.1. Spoljni zidovi7
3.1.1.1.

Sastav, ilustracija

Num

Oznaka

SZ

Ilustracija
zgradi

poloaja

Povrina [m2]

1064.1

Sastav sklopa

Skica sklopa8

Ventilisanost sklopa

Neventilisan

Parametri ventilisanosti

Ovde su date samo pozicije koje su relevantne za prikazani primer

Ukoliko ima vie od jedne pozicije u okviru grupacije, u ovom sluaju Spoljni zidovi, potrebno ih je sve prikazati i
obraditi
8
Ovde je prikazana ilustracija (veliina, orijentacija i oprema crtea se moe razlikovati)
7

Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta9

Povrina [m2]

Ka Severu

158.0

Ka Istoku

367.9

Ka Jugu

345.54

Ka Zapadu

194.64

Podela izvrena zbog izraunavanja solarnih dobitaka

Ilustracija

3.1.1.2.

Prolaz toplote i polje temperature

Tabelarni prikaz

Grafik temperatura10

Povrinski koeficijenat
prolaza
toplote
U
2
[W/(m K)]
3.1.1.3.

0.27

Difuzija vodene pare i isuenje

Tabelarni prikaz

Grafik11

10

Proraun kondezacije12

NEMA kondezacije

Vreme isuenja

Ovde je prikazana ilustracija (veliina, orijentacija i oprema crtea se moe razlikovati)

Ovde je prikazana ilustracija (veliina, orijentacija i oprema crtea se moe razlikovati)
12
U skladu sa poglavljem 3.3 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
11

3.1.1.4.

Letnja stabilnost13

Faktor priguenja
temperature [-]

amplitude

oscilacije

Faktor kanjenja oscilacije temperature [h]

Minimum

Zadovoljava

266.9

15

Da

11.2

Da

3.1.2. Dilatacioni zidovi (ponoviti prethodnu proceduru)

3.1.2.1.

Sastav, ilustracija

3.1.2.2.

Prolaz toplote i temperature

3.1.2.3.

Difuzija vodene pare i isuenje

3.1.2.4.

Letnja stabilnost

3.1.3. Ravan krov iznad grejanog prostora (ponoviti prethodnu proceduru)

3.1.3.1.

Sastav, ilustracija

3.1.3.2.

Prolaz toplote i temperature

3.1.3.3.

Difuzija vodene pare i isuenje

3.1.3.4.

Letnja stabilnost

3.1.4. Medjuspratna konstrukcija iznad spoljnog prostora (ponoviti prethodnu

proceduru)
3.1.4.1.

Sastav, ilustracija

3.1.4.2.

Prolaz toplote i temperature

3.1.4.3.

Difuzija vodene pare i isuenje

3.1.4.4.

Letnja stabilnost

3.1.5. Medjuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora, tj. podruma (ponoviti

prethodnu proceduru)

13

3.1.5.1.

Sastav, ilustracija

3.1.5.2.

Prolaz toplote i temperature

3.1.5.3.

Difuzija vodene pare i isuenje

3.1.5.4.

Letnja stabilnost

Prema poglavlju 3.2 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

3.1.6. Prozori i balkonska vrata

Num

Oznaka

PR

Ilustracija poloaja u zgradi

Povrina (m2)

325.7

Opis

Aluminijumski ram sa poboljanim termikim

prekidom, niskoemisioni dvoslojni staklo paket
4+12+4, sa kriptonom

Koficijenat prolaza toplote U

[W/(m2K)]

1.4

Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta14

Povrina [m2]

14

Ka Severu

23.0

Ka Istoku

75.28

Ka Jugu

97.38

Ka Zapadu

129.72

Podela izvrena zbog izraunavanja solarnih dobitaka

Ilustracija

3.2. Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termiki omota zgrade15

Poloaj
Spoljni zidovi
Zid na dilataciji
Ravan krov iznad grejanog prostora
Medjuspratna konstrukcija iznad spoljnog
prostora
Medjuspratna konstrukcija iznad
negrejanog prostora (podruma)
Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija

Ispunjeno
DA / NE

Umax

[W/(m2K)]

[W/(m2K)]

SZ
DZ
KR
MO

0.29
0.29
0.15
0.18

0.30
0.35
0.15
0.20

DA
DA
DA
DA

PO

0.25

0.30

DA

PR

1.40

1.50

DA

oznaka

4. PODACI O TERMOTEHNIKIM SISTEMIMA

4.1. Izvod iz tehnikog opisa
4.1.1. Sistem grejanja
Za sistem grejanja projektovan je jednocevni radijatorski sistem grejanja. Cevna mrea u
toplotnoj podstanici izraena je od elinih beavnih cevi prema SRPS EN 10 220: 2005. Sistem
grejanja je, preko toplotne podstanice, povezan na sistem daljinskog grejanja. Iz podstanice, sa
razdelnika izlaze tri toplovodne grane, po jedna grana za svaki lokal i zajednika vertikala za
stanove. Za svaku od 3 vertikale predviena je ugradnja kuglastih slavina (na razdelniku), a na
povratnom sabirniku kosi regulacioni ventil odgovarajuih dimenzija.
Unutar stanova cevna mrea je izraena od plastificiranih bakarnih cevi odgovarajuih
dimenzija. Cevi se vode u podu uz zidove prostorija. Unutranje mree stanova se prikljuuju na
zajedniku vertikalu u ormariu koji se nalaze na svakom spratu. Svaki stan je prikljuen na
zajedniku vertikalu preko zapornog i regulacionog ventila. Za svaki stan je predvien razdelnik i
sabirnik na koji su prikljueni strujni krugovi jednocevnog grejanja. U ormanu za grejanje
predvieno je i postavljanje meraa toplote kalorimetra za svaki stan, dok su u toplotnoj
podstanici na razdelniku odnosno sabirniku predvieni merai toplote za svaki lokal, to je u
skladu sa lanom 13. Pravilnika o energetskoj efikasnosti.
Hidrauliko uravnoteenje instalacije vri se postavljanjem regulacionih ventila na
povratnim granama na sabirniku u odgovarajui poloaj. Grejna tela su preko radijatorskih ventila
za jednocevno grejanje sa termostatskim glavama, povezana na sistem, to je u skladu sa lanom
13. Pravilnika o energetskoj efikasnosti. Na svako grejno telo se na najvioj taki ugradjuje
odzrana slavina, preko koje se vri odzraivanje grejnih tela, dok je na najniim takama
ugradjena slavina za isputanje vode.
Na delu prolaza cevovoda kroz negrejane prostorije u suterenu i vertikalnom ahtu cevni
vodovi se nakon probnih ispitivanja izoluju termo-izolacionim materijalom.

15

Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote koji su prikazani u tabeli odgovaraju vrednostima za nove zgrade
datim u Tabeli 3.4.1.3. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

Regulacija sistema je centralna, promenom temperature razvodne i povratne vode u

primarnom krugu, u skladu sa trenutnim gubicima toplote (Klizni dijagram u funkciji spoljne
temperature) i lokalna: pomou termostatskih ventila na svakom grejnom telu. Cirkulacija vode u
sekundarnom krugu je obezbeena pomou pumpi sa promenljivim brojem obrtaja, klase A, to je
u skladu sa lanom 13. Pravilnika o energetskoj efikasnosti.
4.1.2. Sistem klimatizacije
Projektom je predviena klimatizacija stanova lokalnim klimatizacionim ureajima.
Spoljne jedinice su predviene za ugradnju na zadnjoj (dvorinoj fasadi) i krovu objekta.
Unutranje jedinice su zidnog tipa. Kondenzat od unutranjih jedinica je predvien da se vodi
plastinim cevima u zidu do spoljnih oluka. Upravljanje unutranjim jedinicama je preko
daljinskih upravljaa, koji se isporuuju u kompletu sa samim ureajima.
4.1.3. Sistem za pripremu STV
Sistem za pripremu STV je centralni solarni sistem sa prinudnom cirkulacijom vode, koji
se sastoji od solarnih kolektora i toplotno izolovanog rezervoara za vodu, sa dopunskim
elektrinim grejaem, koji slui za pripremu STV u periodu kada solarni kolektori ne mogu da
zadovolje potrebu potroaa za STV. Sistem kolektora je lociran na ravnom krovu objekta.
Razvodna mrea STV je ugraena unutar termikog omotaa zgrade, to je u skladu sa lanom
15. Pravilnika o energetskoj efikasnosti. Regulacija sistema se vri pomou regulatora koji je
povezan sa cirkulacionom pumpom i regulatora koji je povezan sa dopunskim izvorom toplote.

Podaci o termotehnikim sistemima u zgradi

Sistem za grejanje (lokalni, etani, centralni, daljinski)
Toplotni izvor
Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski)
Toplotni izvor za STV
Sistem za hlaenje (lokalni, etani, centralni, daljinski)
Izvor energije koji se koristi za hlaenje
Ventilacija (prirodna, mehanika, mehanika sa rekuperacijom)
Izvor energije za ventilaciju
Vrsta i nain korienja sistema sa obnovljivim izvorima
Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV %
4.2. Gubici toplote
4.2.1. Faktor oblika zgrade i udeo transparentnih povrina

Podaci o zgradi
Neto povrina grejanog dela zgrade Af m2
Zapremina grejanog dela zgrade Ve m3
Faktor oblika f0 m-1
Udeo transparentnih povrina %

1364
3860
0.54
18

daljinski
fosilno gorivo
centralni
Sunevo zraenje +
elektrina energija
lokalni
elektrina energija
prirodna
Solarni sistem za
pripremu STV
59

4.2.2. Transmisioni gubici toplote zgrade HT [W/K]

4.2.2.1.

Povrinski transmisioni gubici HTS [W/K]

Opis gra.elementa

Oznaka

Spoljni zid
Zid na dilataciji
Ravan krov
Pod ka spolj.prostoru
Pod ka negr. podrumu
Prozori i balk.vrata

SZ
DZ
KR
MO
PO
PR

U
(W/m2K)
0.27
0.29
0.15
0.18
0.28
1.4

Ukupno

A(m2)

Fx

1064.1
70
240.3
77.6
318.2
320

1.0
0.8
1.0
1.0
0.5
1.0

287.31
16.24
36.05
13.97
44.55
448.00
846.11
HTS=846.11 W/K

2090.2
4.2.2.2.

U * A * Fx

Linijski transmisioni gubici HTB [W/K]

HTB = 0.1 * A = 0.1 * 2090.2

HTB = 209.02 W/K
4.2.2.3.

Ukupni transmisioni gubici HT [W/K]

HT = HTS + HTB = 846.11 + 209.02 = 1055.13

HT = 1055.13 W/K
4.2.2.4.

Specifini transmisioni gubitkak toplote zgrade HT [W/(m2K)]16

HT = HT / A = 1055.13 / 2090.2 = 0.50

HT [W/(m2K)]

HTmax [W/(m2K)]17

0.54

0.55

Ispunjeno
DA / NE
DA

4.2.3. Ventilacioni gubici toplote zgrade Hv [W/K]

Hv = 0.33 * V * n = 0.33 Wh/m3K * 3860 m3 * 0.5 h-1 = 636.9 W/K
Zapremina grejanog prostora V [m3]
Zaptivenost prozora
Broj izmena vazduha n [h-1]
Koeficijent ventilacionog gubitka [kW/K]

3860
Dobra
0.5
0.637

4.2.4. Ukupni gubici toplote

Podaci o gubicima toplote
Transmisioni gubici kroz netransparentni deo omotaa
zgrade
Transmisioni gubici kroz prozore i vrata
Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata
Ukupni gubici toplote

16
17

[kW]
12,739
14,336
20,380
47,455

Odreuje se prema odeljku 3.4.2.3. Pravilnika o energetskoj efikasnosti.

Maksimalne dozvoljene vrednosti specifinog transmisionog gubitka toplote zgrede ili dela zgrade HT [W/(m2K)]
date su u tabeli 3.4.2.3.1. Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada

4.3. Ulazni podaci za proraun dobitaka toplote

4.3.1. Orijentacija i povrina pozicija
A(m2)
Sever
Istok
Jug
Zapad
Horiz.

SZ
158
367.9
345.54
194.64

KR

PR
23
75.28
97.38
129.72

240.3

4.3.2. Ulazni podaci za proraun dobitaka od Sunevog zraenja

Faktor osenenosti18 Fsh
Faktor propustljivosti Sunevog zraenja za staklo g,gl
Faktor rama Ffr
Emisivnoist spoljne povrine zida a,sc
Otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida Rs,c

0,81
0,75
0,12
0,6
0,04

4.3.3. Ulazni podaci za proraun dobitaka toplote od unutranjih izvora19

Odavanje toplote ljudi Qlj W/m2
Dobitak od el.ureaja qel kWh/m2
Prisutnost tokom dana h

18

19

1,8
5
12

Na osnovu tabele 6.6 iz Pravilnika o Energetskoj efikasnosti

Podaci za proraun dobitaka toplote od unutranjih izvora dati su u tabeli 6.5. Pravilnika o Energetskoj efikasnosti:

5. PODACI O SISTEMU GREJANJA I NAINU REGULACIJE

Podaci o sistemu grejanja

Ureaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna
podastanica, toplotna pumpa)
Instalisani kapacitet [kW]
Efikasnost, stepen korisnosti [%]
Godina ugradnje
Energent
Donja toplotna mo [kWh/kg] [kWh/m3]
Emisija CO2 [kg/a]

Toplotna podstanica
70
56
2012
Fosilno gorivo (daljinsko grejanje)
14 329

Podaci o nainu regulacije

Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne)
Centralna regulacija toplotnog uinka (da / ne)
Lokalna regulacija toplotnog uinka (da / ne)
Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu)
Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji)
Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni)
Ukupno trajanje grejne sezone (asova)
Broj radnih sati tokom grejne sezone
Prosean broj osoba u zgradi

da
da
da
8h
0
0
4200
2800
95

6. ENERGETSKE POTREBE ZGRADE

6.1. Proraun godinje porebne finalne energije za grejanje
Mesec
Oct
Nov
Dec
Jan
Feb
Mar
Apr

QH,ht
5267
19451
27690
30506
23884
19295
5319

Qsol, gl
13512
7575
5805
7221
10377
14173
15383

Qsol,c
571
322
248
308
428
610
683

Qsol
14083
7897
6053
7529
10805
14783
16066

Qlj
421
842
870
870
786
870
421

Qel
3250
6500
6500
6500
6500
6500
3250

Qint
3671
7342
7370
7370
7286
7370
3671

QH,gn
4971
14935
13155
14601
17729
17280
5526

QH,nd
296
4516
14535
15905
6154
2015
0

14

35

12

30

10

25
kWh/m 2a

kWh/m 2month

Dijagram porebne toplote za grejanje po mesecima:

8
6

20
15

10

5
0

0
Oct

Nov

Dec

Jan

Feb

Mar

Godina

Apr

Godinja porebna energija i energetski razred zgrade, prema Pravilniku o uslovima, sadraju i
postupku izdavanja sertifikata o energetkim svojstvima zgrada:
Zgrade sa vie stanova
Energetski
QH,nd,rel
razred
[%]
+
15

25
B
50
C
100
D
150
E
200
F
250
G
250
QH,nd=

43422

kWh/a

qH,nd=

33

kWh/m2a

QH,nd,rel=

56

Razred:

nove
QH,nd
[kWh/(m2a)]
9
15
30
60
90
120
150
150

postojee
QH,nd
[kWh/(m2a)]
10
18
35
70
105
140
175
175

Primer Energetskog pasoa

( )

, :
:
//
:
:
:
/
:
AN m2 :

1.
2.



2012
1364

QH,nd,rel
[%]
56

QH,nd
[kWh/(m2a)]
33

15

25
50
100
150
200
250
250

:

:
____________________________
()
:

EE :

..

____________________________
()
:
/ :

..



AN m2
Ve m3
f0 m-1
. HT [W/(m2K)]
QH,nd [kWh/(m2a)]

2090.2
3860
0.54
0.50
33

HDD
HD
H,mn []

H,i [

2520
175
5.6
20

(, , , )

(, , )

59

(, , , )

(, , )


%

()
,

0.29
0.29
0.15
0.18

0.30
0.35
0.15
0.20

0.25

0.30

1.40

1.50

U [W/(m2K)]

Umax [W/(m2K)]



(,
, )
[kW]
, [%]

[kWh/kg] [kWh/m3]
C2 [kg/m2a]

70
56
2012
(
)
10.5

/ ( / )
( / )
( / )
( )
( )
( )

8
0
0

[W]

12739
14,336
20,380
47,455

[kWh/]

[kWh/m2]

, QH,nd
, QW
, QH,ls
, QW,ls
, QH
, Edel

43,422
27,280
10,912
2,728
85,932
92,752

33
20
8
2
63
68

, E prim

102,027
14,329

74.8
10.5

C2 [kg/] [kg/m ]
2

[kWh/]

[kWh/m2]



1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.



, 2 ,
.
, 3 ,
.
= /, (-1), (
) .
, [W/],
.
, (" y") .
,
(" y").
, , [],
.
, , [],
.
, Q, [W/],

.
, QW [W/],

.
, Q, [W/],

.
, Q [W/],
() ,
.
, [W/],
.
, Q [W/],

.
, Q, [W/]

.
, QW, [W/],

.
[W/],
, , ,
, .
, [W/],
, ,
, .
, 2 [/],
, .

U izradi elaborata energetske efikasnosti uestvovali su:

Doc. dr Maja Todorovi, dipl.ma.in.
Prof. dr Dragoslav umarac, dipl.gra.in.
Prof. dr Milica Jovanovi-Popovi, dipl.in.arh.
Doc. dr Aleksandar Raji, dipl.in.arh.
Tamara Bajc, dipl.ma.in.
Mr Stanko ori, dipl.gra.in.
Zoran Petrovi, dipl.gra.in.