Kontrola Kvaliteta Zavara

1
1. UVOD U OBEZBEENJE KVALITETA ZAVARENIH KONSTRUKCIJA

Standardi familije ISO 9000 predvieni su kao pomo organizacijama svih vrsta i veliina da primenjuju i
sprovode efektivne sisteme menadmenta kvalitetom i olakavaju uzajamno razumevanje u nacionalnoj i
meunarodnoj trgovini.
ISO 9000 opisuje osnove sistema i utvruje terminologiju sistema menadmenta kvalitetom.
ISO 9001 specificira zahteve koji se odnose na sisteme menadmenta kvalitetom, koji se koriste tamo gde
je potrebno da se prikae sposobnost organizacije da isporuuje proizvode koji zadovoljavaju korisnike i
ispinjavaju zahteve propisa i ima za cilj da povea zadovoljenje korisnika.
ISO 9004 daje uputstvo koje se odnosi na efektivnost i na efikasnost sistema menadmenta kvalitetom i
ima za cilj unapreenje performasi organizacije i poboljavanje zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih
strana.
ISO 19011 daje uputstvo za proveru sistema menadmenta kvalitetom i sistema menadmenta ivotnom
sredinom.

1.1. Principi menadmenta kvalitetom

Pri voenju organizacije, u cilju poboljanja performansi, najvie rukovodstvo moe da koristi osam
principa menadmenta kvalitetom i to:
Usmeravanje na korisnike: organizacije zavise od svojih korisnika, one treba da razumeju aktuelne i
budue potrebe, da ispune zahteve i da prue vie od onoga to korisnici oekuju.
Liderstvo: lideri uspostavljaju jedinstvo ciljeva i voenja organizacije, stvaraju i odravaju interno
okruenje u kojem osoblje moe u potpunosti da uestvuje u ostvarivanju ciljeva organizacije.
Ukljuivanje osoblja: osoblje na svim nivoima ini sutinski deo jedne organizacije i njihovim punim
ukljuivanjem omoguava da se iskoriste njihove sposobnosti za ostvarivanje dobrobiti organizacije.
Peocesni pristup: eljeni rezultat se moe efikasnije ostvariti ako se menadment odgovarajuim
aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces.
Sistemski pristup menadmentu: Identifikovanje i razumevanje nekog sistema meusobno povezanih
procesa i menadmenta tim sistemom doprinosi efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju njenih
ciljeva.
Stalna poboljanja: stalna poboljanja ukupnih performasi organizacije predstavljaju stalni cilj.
Odluivanje na osnovu injenica: efektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i informacija.
Uzajamno korisni odnosi sa isporuiocima: organizacija i njeni isporuioci su nezavisni, pa i njeni
isporuioci su nezavisni, pa uzajamno korisni odnosi poveavaju sposobnost i jednih i drugih da stvaraju
vrednosti.

1.2. Principi sistema menadmenta kvalitetom

Principi sistema menadmenta kvalitetom (SMK) obuhvataju:
- Osnove SMK
- Zahteve u odnosu na SMK i na proizvode
- Pristupi SMK
- Procesni pristup
- Politiku i ciljeve kvaliteta
- Ulogu najvieg rukovodstva u SMK
- Dokumentaciju (vrednost dokumentacije; tipovi dokumenata u SMK)
- Vrednovanje SMK (vrednovanje procesa SMK; provera SMK; preispitivanje SMK; samoocenjivanje)
- Stalno poboljavanje

2

- Ulogu statistikih tehnika
- SMK i usredsreivanje na ostale sisteme menadmenta
- Odnos izmeu SMK i modela izvrnosti
SMK zasnovan na procesnom pristupu, opisan u familiji standarda SRPS ISO 9000 ilustrovan je na sl.
1.1. Ova ilustracija pokazuje da zainteresovane strane imaju znaajnu ulogu u obezbeivanju ulaznih elemenata
organizacije. Praenje zadovoljenja zainteresovanih strana zahteva vrednovanje informacija koja se odnose na
zapaanja zainteresovanih strana o tome do koje mere su ispunjene njihove potrebe i oekivanja. Prikazan
model ne daje procese na nivou detalja.

Slika 1.1. Model sistema menadnenta kvalitetom zasnovanog na procesima

1.3. Termini i definicije

U standardu SRPS ISO 9000:2001 (identian sa ISO 9000:2000) pod takom 3 dati su termini i definicije
za sistem menadmenta kvalitetom. Termin u definiciji ili u napomeni koji je definisan na drugom mestu u toj
taki odtampan je u boldu, posle ega sledi njegova brojana oznaka u zagradi. Ovakav termin u boldu moe se
zameniti u definiciji njegovom kompletnom definicijom. Pojam koji ima ogranieno znaenje, ono koje je
specificirano u datom kontekstu, oznaen je navoenjem predmetne oblasti u ugaonim zagradama, < >, pre
definicije.
Termini sa definicijama su sloeni po grupama i to na termine koje odnose na:
- Kvalitet
- Menadment
- Organizacija
- Proces i proizvod
- Kakrakteristike
- Usaglaenost
- Dokumentacija
- Ispitivanje

3

- Provera
- Obezbeenje kvaliteta mernih procesa
U prilogu A standarda SRPS ISO 9000:2001 data je metodologija koriena u izradi renika. Pojmovi
nisu meusobno nezavisni i analiza odnosa izmeu pojmova u oblasti SMK i njihovo sreeno grupisanje u
sistemu pojmova predstavljaju preduslove za koherentan renik.
Definicije opisuju samo one karakteristike koje su bitne za identifikaciju pojma. Informacije koje se
odnose na pojam (koje su vane, ali nisu bitne za njegov opis) stavljene su u napomenu uz definiciju. Osnovi
izmeu pojmova zasnivaju se na hijerarhijskom formiranju karakteristika grupa. Postoje tri primarna oblika
odnosa pojmova:
Genetiki odnos Podreeni pojmovi, u okviru hijerarhije, nasleuju sve karakteristike nadreenog
pojma i sadre opis ovih karakteristika koji ga razlikuju od nadreenog pojma i od koordinirajuih (srodnih)
pojmova.
Partitativni odnos Podreeni pojmovi, u okviru hijerarhije obrazuju konstitutivne delove nadreenog
pojma.
Asocijativni odnos Asocijativni odnosi ne obezbeuju u opisu ekonominost, koja je prisutna u
genetikim i partitativnim odnosim, ali su korisni za identifikaciju prirode odnosa izmeu jednog i drugog
pojma, u okviru sistema pojmova.
Ilustracije radi na sl. 1.2. do 1.11. su prikazani dijagrami pojmova na kojima se zasnivaju tematska
grupisanja.

Slika 1.2. Pojmovi koji se odnose na kvalitet (3.1. - JUS ISO 9000:2001)

1.4. Zahtevi za sisteme menadmenta kvalitetom

Zahtevi za SMK definisani su standardi SRPS ISO 9001:2001 (identian sa ISO 9000:2000).
Usvajanje SMK treba da bude strateka odluka organizacije. Projektovanje i realizacija SMK u
organizaciji zavise od raznih potreba , datih ciljeva, proizvoda koji se isporuuju, procesa koji se koristi i
veliine i strukture same organizacije.
Da bi jedna organizacija efektivno funkcionisala, ona mora da identifikuje i obavlja menadement
brojnim povezanim aktivnostima.
Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju SMK mora da sadri:
- dokumentovane izjave o politici kvaliteta i ciljevima kvaliteta;

4

- poslovnik o kvalitetu;
- dokumentovane procedure koje se zahtevaju standardom SRPS ISO 9001:2001;
- dokumente potrebne organizacije da bi osigurala efektivno planiranje i izvoenje svojih procesa, kao i
upravljanje tim procesom;
- zapise o kvalitetu koji se zahtevaju ovim meunarodnim standardom.
Za upravljanje dokumentima SMK mora se uspostaviti dokumentovana procedura kojom se definiu:
- odobravanja adekvatnosti dokumenata pre nego to se izdaju;
- preispitivanja i auriranja i po potrebi ponovnog potvrivanja dokumenata;
- osiguravanja da su identifikovane izmene i da je identifikovan status revizije dokumenata;
- osiguravanja da su relevantne verzije dokumenata, koji se primenjuju, raspoloive na svakom mestu
korienja;
- osiguravanja da su dokumenti uvek itki i laki za identifikovanje;
- osiguravanja da se identifikuju dokumenti eksternog porekla i da se upravlja njihovom distribucijom;
- spreavanja neeljene upotrebe zastarelih dokumenata i omoguavanja njihove odgovarajue identifikacije ako
su zadrani iz bilo kog razloga.
Zapisi se moraju ustanoviti i odravati da bi se obezbedio dokaz o usaglaenosti sa zahtevima i o
efektivnom funkcionisanju SMK. Zapisi moraju biti itki, laki za identifikovanje i pretraivanje. Mora se
uspostaviti dokumentovana procedura kojom se definie upravljanje potrebno za identifikaciju, skladitenje,
zatitu, pretraivanje, vreme uvanja i odbacivanje zapisa.

Slika 1.3. Pojmovi koji se odnose na menadment (3.2. - JUS ISO 9000:2001)

5

Slika 1.4. Pojmovi koji se odnose na organizaciju (3.3. - JUS ISO 9000:2001)

Slika 1.5. Pojmovi koji se odnose na proces i proizvod (3.4. - JUS ISO 9000:2001)

Slika 1.6. Pojmovi koji se odnose na karakteristike (3.5. - JUS ISO 9000:2001)

Zahtevi koji se odnose na odgovornost rukovodstva definiu:
- Obaveze i delovanje rukovodstva
- Usredsreenost na korisnika
- Politiku kvaliteta
- Planiranje (ciljevi kvaliteta, planiranje SMK)

6

- Odgovornost, ovlaenja i komunikacije
- Preispitivanje od strane rukovodstva
Zahtevi koji se odnose na menadment resursima definiu:
- Obezbeenje resursa
- Ljudski resursi
- Infrastruktura
- Radna sredina
Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda definiu:
- Planiranje realizacije proizvoda
- Procesi koji se odnose na korisnike (utvrivanje i preispitivanje zahteva i komuniciranje sa korisnicima)
- Projektovanje i razvoj (planiranje, ulazni i izlazni elementi, preispitivanje, verifikacija, validacija i
upravljanje izmenama)
Zahtevi koji se odnose na nabavku definiu:
- Proces nabavke
- Informacije o nabavci
- Verifikacija proizvoda koji se nabavlja
Zahtevi koji se odnose na proizvodnju i servisiranje definiu:
- Upravljenje proizvodnjom i servisiranjem
- Validiciju procesa proizvodnje i servisiranja
- Identifikaciju i sledljivost
- Imovinu korisnika
- Ouvanje proizvoda

Slika 1.7. Pojmovi koji se odnose na usaglaenost (3.6. - JUS ISO 9000:2001)

7

Slika 1.8. Pojmovi koji se odnose na dokumentaciju (3.7. - JUS ISO 9000:2001)

Slika 1.9. Pojmovi koji se odnose na ispitivanje (3.8. - JUS ISO 9000:2001)

8

Slika 1.10. Pojmovi koji se odnose na proveru (3.9. - JUS ISO 9000:2001)
Zahtevi koji se odnose na upravljanje ureajima za praenje i merenje; kada je potrebno osigurati validne
rezultate, opreme za merenje, mora se:
- etalonirati ili verifikovati, u specificiranim intervalima ili pre upotrebe, etalonima sledljivim do
meunarodnih ili nacionalnih etalona. Ako takvi etaloni ne postoje, mora se zapisati osnova koja se koristi
za etaloniranje i verifikaciju;
- podeavati ili ponovo podeavati, ako je potrebno;
- identifikovati da bi se omoguilo da se odredi status etaloniranja;
- zatiti od podeavanja koja bi rezultat merenja uinila pogrenim;
- odravati zapise o rezultatima etaloniranja i verifikacije.

9

Slika 1.11. Pojmovi koji se odnose na obezbeenje kvaliteta pernih procesa (3.10. - JUS ISO 9000:2001)

1.5. Uputstva za poboljavanje performansi SMK

Uputstva za poboljavanje performansi SMK definisana su standardom SRPS ISO 9004:2001 (identian
sa ISO 9004:2000) koji daje uputstva u okviru ireg raspona ciljeva SMK nego to to ini standard SRPS ISO
9001:2001, posebno za stalno poboljavanje sveukupnih performasi i efikasnosti organizacije. Standard SRPS
ISO 9004:2001 preporuuje se kao uputstvo za organizacije ije najvie rukovodstvo eli da preduzme dalje
korake u odnosu na SRPS ISO 9001:2001, u nastojanju da ostvaruje stalno poboljavanje performansi;
meutim, on nije namenjen za potrebe sertifikacije ili ugovaranja.

1.6. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju

Procesi zavarivanja se iroko upotrebljavaju za proizvodnju brojnih konstrukcija u industriji, a u nekim
preduzeima je to glavni vid proizvodnje. Zavarivanje znaajno utie na trokove proizvodnje i kvalitet porizvoda.
Potrebno je osigurati da se zavarivanje izvede na najefikasniji nain i da odgovarajui vidovi kontrole budu
sprovedeni pri svakoj operaciji. Kvalitet se ne moe ispitati na proizvodu, ve kvalitet mora biti ugraen u proizvod.
Kod zavarenih konstrukcija neophodno je osigurati kontrolu od faze projektovanja, preko izbora materijala,
proizvodnje i predvienih ispitivanja. Nadzor treba ukljuiti tako da se osigura oekivani specificirani kvalitet. Radi

10

osiguranja efektivne proizvodnje zavarenih proizvoda rukovodstvo mora da predvidi izvore moguih potekoa, kao
i da uvede odgovarajue procedure kvaliteta.
Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju topljenjem metalnih materijala definisani su standardima:
SRPS ISO 3834 1, Deo 1: Uputstva za izbor i upotrebu
SRPS ISO 3834 2, Deo 2: Opti zahtevi kvaliteta
SRPS ISO 3834 3, Deo 3: Standardni zahtevi kvaliteta
SRPS ISO 3834 4, Deo 4: Elementarni zahtevi kvaliteta
Uputstva utvrena u standardu SRPS ISO3834 1 imaju za cilj da opiu zahteve kvaliteta koji su
primenljivi kod proizvoda koji koriste zavarivanje kao osnovni proces u proizvodnji bilo kog tipa zavarene
konstrukcije. Uputstva utvruju razne pristupe zahtevima kvaliteta u proizvodnji zavarivanjem, bilo u fabrikoj
hali ili na terenu, za utvrivanje sposobnosti porizvoaa da proizvodi zavarene konstrukcije utvrenog kvaliteta,
a mogu koristiti i kao osnova za procenu sistema kvaliteta proizvoaa pri zavarivanju. Zahtevi kvaliteta se biraju
tako da zadovolje vrstu zavarene konstrukcije u skladu sa tab. 4.1.1; u tab. 4.1.2.je dato poreenje zahteva
kvaliteta pri zavarivanju iz SRPS ISO 38342; 38343 i 38344.
Izbor zahteva kvaliteta
Tablica 1.1.
Ugovoreni zahtevi pri zavarivanju
Zahtevi kvaliteta
zahteva se primena
ISO9001 ili ISO9002
ne zahteva primena
ISO9001 ili ISO9002
Opti zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834-2 SRPS ISO 3834-2
Standardni zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834-2 SRPS ISO 3834-3
Osnovni zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834-2 SRPS ISO 3834-4

Opti zahtevi kvaliteta definisami su standardom SRPS ISO 3834 2 i mogu se prihvatiti u celosti ili
proizvoa moe selektivno odbaciti neke zahteve ako nisu primenljivi na datu konstrukciju.
Standardom SRPS ISO 3834 2 je predviena:
- Pre ispitivanja ugovora i projekta (opte odredbe; pre ispitivanja ugovora; analiza projekta)
- Podugovaranje
- Osoblje za zavarivanje (opte odredbe; zavarivai; osoblje za koordinaciju pri zavarivanju)
- Osoblje za kontrolu i ispitivanje (opte odredbe; osoblje za IBR u skladu sa SRPS EN 473)
- Oprema (proizvodna i ispitna oprema; opis opreme; sposobnost opreme: nova oprema; odravanje)
- Zavarivake aktivnosti (plan prooizvodnje; specifikacija tehnologije zavarivanja, WPS; kvalifikacija
tehnologije zavarivanja; uputstvo za rad; dokumentacija)
- Potroni i pomoni materijali za zavarivanje (opte odredbe; ispitivanje partije; skladitenje i rukovanje)
- Skladitenje osnovnog materijala
- Termika obrada posle zavarivanja
- Kontrola i ispitivanje koji se odnose na zavarivanje (opte odredbe; kontrola i IBR; kontrola i ispitivanje u toku
zavarivanja; kontrola i ispitivanje posle zavarivanja; status kontrole i ispitivanja)
- Neusaglaenost i korektivne meree
- Badarenje
- Identifikacija i sledljivost
- Zapisi o kvalitetu
Standardni sistem kvaliteta definisan je standardom SRPS ISO 3834 3, kojimse definie:
- Preispitivanje ugovora i projekta
- Podugovaranje
- Osoblje za zavarivanje
- Osoblje za kontrolu i ispitivanje
- Oprema

11

- Zavarivake aktivnosti
- Skladitenje i rukovanje potronim materijalom
- Termika obrada posle zavarivanja
- Kontrola i ispitivanje koji se odnose na zavarivanje
- Neusaglaenost i korektivne meree
- Identifikacija i sledljivost
Elementarni zahtevi kvaliteta definisani su standardom SRPS ISO 3834 4 i to:
- Preispitivanje ugovora i projekta
- Podugovaranje
- Zavarivai
- Zavarivaka oprema
- Zavarivake aktivnosti
- Potroni materijali za zavarivanje
- Kontrola i ispitivanje koje se odnosi na zavarivanje
Uporeenje zahteva kvaliteta pri zavarivanju u odnosu na SRPS ISO 3834-2, 3834-3 i 3834-4
Elementi
SRPS ISO 3834-2
opti zahtevi
SRPS ISO 3834-3
standardni zahtevi
SRPS ISO 3834-4
elementarni zahtevi
Analiza ugovora
Analiza kompletne
dokumentacije
Manje detaljna analiza
Utvrditi da postoje spo-
sobnost i informacije
Analiza konstrukcije Tehnologija zavarivanja potvrena
Podugovara Posmatrati isto kao i glavnog proizvoaa Zadovoljiti sve zahteve
Zavarivai-operateri Provereni prema ISO 9606
Koordinacija u
zavarivanju
Rukovodee osoblje sa odgovarajuim
znanjem ili osobe sa istim znanjem
Ne zahteva se, proizvoa
raspolae osobljem
Osoblje za kontrolu
Mora biti na raspolaganju dovoljno
osoblja i kompetentno osoblje
Dovoljan i kompetentan
prikaz
Proizvodna oprema
Potrebno za pripremu, rezanje i zavarivanje, sa
bezbednosnim ureajima i zatitnom odeom
Zahtevi nisu utvreni
Odravanje ureaja
Mora da postroji
plan odravanja
Zahtevi nisu utvreni,
moraju biti adekvatni
Nema zahteva
Plan proizvodnje Neophodan Potreban orijentacioni plan Nema zahteva
Radna uputstva
Mora da postoji specifikacija tehnologije zavarivanja
(WPS), ili odgovarajue radno uputstvo
Nema zahteva
Dokumentacija Neophodna Nije utvreno Nema zahteva
Specifikacija tehnologije
zavarivanja WPS
Zavariva mora da ima instrukcije Nema zahteva
Kvalifikacija tehnologije
zavarivanja
U skladu sa standardom potvrditi primenu standarda ili
zahteve ugovora
Zahtevi nisu utvreni
Ispitivanje potronog
materijala
Samo ako je utvreno Nije utvreno Nema zahteva
Skladitenje i rukovanje
potronim materijalom
Minimalno prema preporuci dobavljaa
Skladitenje osnovnog
materijala
Zatita zavisi od uticaja okoline;
mora se utvrditi
Nema zahteva
Termika obrada posle
zavarivanja
Neophodna specifikacija
i kompletnim zapisom
Neophodna potvrda
specifikacije
Nema zahteva

12

Kontrola pre, u toku i
nakon zavarivanja
Kada se zahteva za utvrenu operaciju
Obavezno kada je
utvreno ugovorom
Neusaglaenosti Mora da postoji procedura
Badarenje DA Nije utvreno
Identifikacija
Potrebno, kada
je izvodljivo
Potrebno, kada je nuno Nije utvreno
Sledljivost
Potrebno, kada
je izvodljivo
Potrebno, kada je nuno Nije utvreno
Zapisi o kvalitetu
Mora postojati radi utvrivanja
odgovornosti za proizvodnju
Kada se trai ugovorom
Mora da se uva najmanje pet godina

2. KONTROLA KVALITETA TOKOM IZRADE
Zavarivanje je specijalni proces koji zahteva koordinaciju svih operacija koje se izvode pre, u toku i posle
zavarivanja, da bi se imalo poverenje u ovaj postupak proizvodnje i da bi proizvod proizveden ovim postupkom bio
pouzdan u upotrebi. Preporuuje se da zadaci i odgovornosti osoblja koje radi na poslovima vezanim za zavarivanje,
npr. na planiranju, izvoenju, nadzoru i kontroli, budu jasno definisani. Standard EN 719 utvruje odgovornosti i
zadatke koji se odnose na kvalitet, a vre se u okviru koordinacije aktivnosti vezanih za zavarivanje. Kod
konstruktora (projektanata) ili proizvoaa, koordinacija u zavarivanju moe da bude poverena jednoj ili vie osoba.
Zahtevi koji se odnose na koordinaciju u zavarivaju mogu da budu utvreni od strane proizvoaa, ugovorom ili
primenjeim standardom.
Koordinator za zavarivanje je osoba koja je, kod projektanta ili proizvoaa, odgovorna za poslove
zavarivanja i poslove vezane za zavarivanje, iji su kompetentnost i znanja dokazani, npr. obukom,
kolovanjem i/ili odgovarajuim iskustvom u proizvodnji.
Nadzor u zavarivanju obuhvata kontrolu, ispitivanja i merenja koji su vezani za proces zavarivanja.
Tabela 2.1. se koristi kao vodi namenjen osoblju za koordinaciju u zavarivanju u pogledu zadataka i
odgovornosti koje se odnose na kvalitet. Ne moraju se primeniti sve navedene take kod svih projektanata ili
proizvoaa ili u svim zahtevima sistema kvaliteta tako da je mogu izbor koji zavisi od datog sluaja. Na
primer, kada se ne vri ispitivanje razaranjem ili ispitivanje bez razaraja, taka 1.8.2. iz tabele 2.1. se ne
primenjuje.
Svaka od aktivnosti navedena u tabeli 2.1. moe da bude povezana sa odreenim brojem zadataka i
odgovornosti kao to su: utvrivanje ili priprema, koordinacija, upravljanje i ispitivanje, verifikacija (provera)
ili nadzor.
Kada se koordinacija u zavarivanju ostvaruje od strane vie lica, za svaku osobu moraju biti utvreni
zadaci i odgovornosti.
Proizvoa mora da odredi najmanje jednog ovlaenog koordinatora.
Za koordinaciju u zavarivanju odgovorni su projektant ili proizvoa.
Za neke aktivnosti, zadaci i odgovornosti koordinacije mogu da budu preuzeti od strane podugovaraa.
Aktivnosti podugovaraa moraju da budu podvedene pod koordinaciju za zavarivanje u skladu sa standardom
EN 719.
Za sve utvrene zadatke koordinator za zavarivanje mora da bude u stanju da pokae da poseduje
neophodno tehniko znanje koje omoguuje zadovoljavajue izvravanje zadataka.
Preporuuje se da se vodi rauna o sledeim faktorima:
opte tehniko znanje;
posebna tehnika znanja u vezi sa predvienim zadacima; ova znanja mogu biti steena kombinacijom
teorijskih znanja, obrazovanjem i/ili iskustvom.
Preporuuje se da obim praktinog znanja, obrazovanja i neophodnog tehnikog znanja utvrde projektant
ili proizvoa u zavisnosti od zadataka i odgovornosti koordinatora.

13

Koordinator za zavarivanje mora imati osnovno, posebno ili kompletno tehniko znanje, koje zavisi od
prirode i /ili kompleksnosti proizvodnje. Nije neophodno da odgovarajue praktino iskustvo bude vee od tri
godine.

Napomena:
Evropska federacija za zavarivanje (EWF) je uradila preporuke, za dobrovoljnu primenu, koje se odnose
na minimalne zahteve za obrazovanje, ispite i uverenja (potvrde) osoblja za koordinaciju u zavarivanju (Doc.
EWF 02-409-93 Evropski inenjer zavarivanja; Doc. EWF 02-410-93 Evropski tehnolog zavarivanja; Doc.
EWF 02-411 Evropski specijalista zavarivanja).
Koordinatori za zavarivanje koji ispunjavaju uslove utvrene u ovim dokumentima, ili poseduju
odgovarajuu nacionalnu kvalifikaciju, mogu se smatrati osobama koje ispunjavaju uslove utvrene za osnovno,
posebno ili kompletno tehniko znanje.

2.1. Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) za elektroluno zavarivanje

Tehnologija zavarivanja je propisani tok aktivnosti koje treba slediti prilikom izrade zavarenog spoja,
ukljuujui podatke o materijalima, pripremi, predgrevanju (ako je potrebno), nainu i kontroli zavarivanja i
naknadnoj termikoj obradi (ako je vana) i neophodnoj opremi koja e se koristiti.

Aktivnosti koje se zavisno od sluaja uzimaju u obzir
Tablica 2.1.
Broj Aktivnost Broj Aktivnost
1.1 Preispitivanje ugovora
Nadlenost projektanta ili proizvoaa u zavarivanju i
srodnim postupcima
1.6 Oprema
Odgovarajua oprema za zavarivanje i pribor
Nabavka, identifikacija i rukovanje opremom i njenim
priborom
Bezbednost i zatita zdravlja
1.2 Preispitivanje konstrukcije
Odgovarajui standrdi za zavarivanje
Raspored spojeva u funkciji koncepcijskih zahteva
Pristupanost za zavarivanje, kontrolu i ispitivanje
Detalji zavarenih spojeva
Zahtevi koji se odnose na kvalitet i prihvatanje
zavarenih spojeva
1.7
1.7.1
Operacije pri zavarivanju
Prethodne operacije
Dostava uputstva za rad
Priprema, pripajanje i ienje sklopova
Priprema za ispitivanje u proizvodnji
Usklaenost radne zone, ukljuujui uslove
proizvodnje
1.3
1.3.1

1.3.2
Materijali
Osnovni materijal:
Zavarljivost osnovnog materijala
Dodatni zahtevi utvreni u specifikaciji za nabavku
materijala, ukljuujui vrstu sertifikata za prijem
materijala
Identifikacija, skladitenje i rukovanje osnovnim
materijalom
Sledljivost
Potroni materijal
Kompatibilnost (usklaenost)
Uslovi isporuke
Dodatni zahtevi utvreni u specifikaciji za nabavku,
ukljuujui i vrstu odobrenja za potroni materijal
Identifikacija, skladitenje i rukovanje potronim
materijalom
1.7.2
Zavarivanje
Odreivanje i informisanje zavarivaa
Odreivanje opreme i pribora
Potroni materijal
Primena obeleavanja
Parametri zavarivanja
Vrenje eventualnih meuispitivanja
Uslovi predgrevanja i naknadne termike obrade
zavarenih spojeva
Redosled zavarivanja
Obrada posle zavarivanja
1.8
1.8.1
Kontrola i ispitivanje
Vizuzelna kontrola
Opta kontrola (pregled) zavarenih spojeva
Mere zavarenih spojeva
Oblik, mere i tolrancije zavarenih elemenata
Izgled zavarenih spojeva

14

1.4 Podugovaranje
Nadlenost podugovaraa
1.8.2 Ispitivanja sa i bez razaranja
Izvoenje ispitivanja sa i bez razaranja
Specijalna ispitivanja
1.5 Planiranje proizvodnje
Odgovarajua specifikacija tehnologije zavarivanja
(WPS) i uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja
(WPAR)
Uputstva za rad
Ureaji za stezanje i zavarivanje
Odgovarajua struna osposobljenost zavarivaa,
potvrda i vanost
Redosled zavarivanja i spajanja konstrukcije
Zahtevi koji se odnose na dokaze iz proizvodnje
Zahtevi za nadzor nad zavarivanjem
Uslovi okoline
Bezbednost i zatita zdravlja
1.9

____
1.10
Prihvatanje (prijem) zavarenih spojeva
Ocena rezultata kontrole i ispitivanja
Popravka zavarenih spojeva
Provera popravljenih spojeva
Korektivne mere
____________________________________________
Dokumentacija
Priprema i odravanje neophodnih zapisa (ukljuujui
i aktivnosti podugovaraa)
Prethodna specifikacija tehnologije zavarivanja (pWPS) (u nacionalnoj terminologiji se koristi oznaka
pSTZ) je probna specifikacija tehnologije zavarivanja koju je proizvoa prihvatio kao odgovarajuu ali koja
nije proverena u cilju kvalifikacije. Zavarivanje ispitnih uzoraka neophodnih za kvalifikaciju specifikacije
tehnologije zavarivanja mora biti izvedeno na osnovu prethodne specifikacije tehnologije zavarivanja (pWPS).
Prethodna specifikacija tehnologije zavaivanja mora da bude uraena u skladu sa standardom JUS EN
288-2. Ona mora da odredi opseg za sve relevantne parametre. Uputstvo za rad je pojednostavljena tehnologija
zavarivanja, pogodna za neposrednu primenu u radionici.
Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) (u nacionalnoj terminologiji se koristi oznaka STZ) je
dokument koji detaljno opisuje zahtevane promenljive za odreenu primenu da bi se osigurala ponovljivost.
Specifikacija tehnologije zavarivanja su potrebne radi osiguranja dobro definisane osnove za planiranje
operacija zavarivanja i za kontrolu kvaliteta tokom zavarivanja. Zavarivanje se smatra specijalnim postupkom u
terminologiji standarda za sisteme kvaliteta. Standardi za sisteme kvaliteta obino zahtevaju da postupci budu
sprovedeni u skladu sa pisanim postupkom u specifikaciji tehnologije.
Standard EN 288-2 definie okvire za specifikaciju tehnologije elektrolunog zavarivanja za metalne
materijale, koja mora da ispuni zahteve standarda za sisteme kvaliteta u pogledu specifikacije tehnologije.
Priprema specifikacije tehnologije zavarivanja obezbeuje neophodnu osnovu za ispunjenje zahteva
zavara (avova), ali sama po sebi to ne osigurava. Neka odstupanja, znaajne greke i deformacije mogu biti
procenjeni metodama bez razaranja, na gotovim proizvodima.
Metalurka odstupanja stvaraju poseban problem, zbog toga to je ocena mehnikih osobina sadanjim
metodama bez razaranja nemogua. Kao rezulatat ovoga je utvrivanje skupa pravila za proveru u cilju
kvalifikacije tehnologije zavarivanja pre nego to se urade specifikacije za pravu proizvodnju. Standard EN
288-1 utvruje ova pravila.
Podrazumeva se da se za specifikaciju zavarivanja u proizvodnji koriste kompetentni zavarivai, koji
imaju uverenje u skladu sa odgovarajuim EN 287.
Pretpostavlja se proizvodnja ostvarena pomou konvencionalne opreme za zavarivanje uz neposrednu
kontrolu zavarivaa.
Sve operacije zavarivanja moraju biti na odgovarajui nain isplanirane pre proizvodnje; planiranje mora
da obezbedi WPS za sve zavarene spojeve. WPS mora da bude u skladu sa Delom 2 EN 288. Nivo specifikacije
mora da bude kompatibilan sa odabranom metodom kvalifikacije.
WPS se oznaava kao pWPS sve dok ne dobije kvalifikaciju u skladu sa pravilima EN 288 standarda.
Proizvoa moe, pored WPS, da pripremi detaljne instrukcije za rad i drugo to e se koristiti pri
konkretnoj proizvodnji. Uputstva za rad nisu obavezna ukoliko ih proizvoa ne zahteva. Ako se uputstva za
rad pripremaju, ona moraju:
da budu pripremljena na bazi kvalifikovane WPS;

15

da definiu vrednosti za postupak zavarivanja koji e zavariva primenjivati za sve osnovne promenljive
veliine koje su pod neposrednom kontrolom zavarivaa. Vrednosti mogu da se daju kao parametri za
podeavanje maina, pri emu se mora obezbediti dobra saobraznost izmeu podeenih parametara i
vrednosti osnovnih i dodatnih promenljivih veliina definisanih u WPS.
Ovim standardom se utvruju zahtevi koji se odnose na sadraj specifikacije tehnologije zavarivanja
elektrolunim postupcima. Principi ovog standarda mogu da budu primenjeni i na druge postupke zavarivanja
topljenjem pod uslovima da ih ugovorne strane prihvate.
Promenljive veliine navedene u ovom standardu su one koje imaju uticaj na metalurke i mehanike
osobine kao i geometriju zavarenog spoja.
Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) mora da sadri sve podatke koji se odnose na uslove
izvoenja operacije zavarivanja. Specifikacijom tehnologije zavarivanja mogue je obuhvatiti odreene oblasti
debljina elemenata koji se spajaju.
Projektant ili proizvoa moe po izboru da pripremi detaljnija radna uputstva i opise za svaki tip spoja.
Neophodne informacije moraju da budu utvrene u specifikaciji WPS. U odreenim posebnim sluajevima
moe se javiti potreba proirenja ili suenja liste.
Podruja vanosti i granica, utvrena na osnovu iskustva proizvoaa, moraju da budu utvrena za
odgovarajue veliine.
Informacije primenljive na veinu postupaka su:
Podaci o proizvoau
Identifikacija proizvoaa
Identifikacija specifikacije tehnologije zavarivanja (WPS)
Pozivanje na uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPAR) ili druga dokumenta koja se zahtevaju
Podaci o osnovnom materijalu
Vrsta osnovnog materijala po mogunosti povezivanjem na odgovarajui standard. Jedna specifikacija
tehnologije zavarivanja (WPS) moe da obuhvati grupu materijala.
Mere materijala s obzirom na debljinu spoja i s obzirom na spoljanji prenik cevi.
Zajedniki podaci za sve tehnologije
Postupak zavarivanja:
Oznaavanje primenjenog postupka zavarivanja vri se u skladu sa standardima ISO 4063-EN 24603.
Priprema spoja:
Raspored zavara u avu mora biti naznaen na emi ako je od bitnog znaaja za osobine ava.
ema geometrije pripreme koja prikazuje oblik i mere.
Podaci mogu da budu dati pozivanjem na neki standard opteg karaktera opisa pripreme.
Poloaji zavarivanja:
Poloaji zavarivanja u kojima zavarivanje moe da bude izvedeno moraju biti oznaeni u skladu sa
standardom ISO 6947/EN 1157.
Priprema leba ili ivica:
Obrada stranice leba, ienje, odmaivanje.
Podeavanje i pripijanje.
Utvreni (propisani) postupci.
Tehnika zavarivanja:
Bez njihanja.
Sa njihanjem: pri runom zavarivanju, maksimalna irina zavara, pri mehanizovanom zavarivanju,
maksimalna irina njihanja ili amplitude oscilacija, frekvencije i vreme zastoja oscilacija.
Ugao nagiba pitolja, elektrode ili ica
ljebljenje korenske strane:
Propisana metoda.
Podloka:

16

Nain stavljanja i vrsta podloke, materijal i mere.
Za zatitu korena gasom definisati vrstu gasa, protok, vrstu i prenik mlaznice.
Dodatni materijal:
Oznaavanje standardizovano oznaavanje, naziv proizvoaa, trgovaki naziv.
Mere - prenik electrode - ice ili irina i debljina elektrodne trake.
Dodatni materijal i praak, rukovanje:
Propisati, ako je potrebno, suenje i tretiranje dodatnog materijala ili praka pre upotrebe.
Pozivanje na odgovarajui standard je dozvoljeno.
Elektrini parametri:
Vrsta struje (naizmenina ili jednosmerna).
Zavarivanje pulsirajuom strujom: vreme pulsacije, pulsirajua struja, frekvencija pulsacije, osnovne
vrednosti napona i jaine struje moraju biti utvreni.
Opseg jaine struje.
Opseg napona luka.
Mehanizovano zavarivanje:
Podruja brzine pomaka (zavarivanja).
Podruje brzine dovoenja ice.
Napomena: Ako oprema ne omoguuje kontrolu nekih parametara, umesto njih mora biti utvreno
podeavanje ureaja. Podruje vanosti WPS ograniava se samo na konkretnu opremu. Ova se napomena
odnosi i na elektrine parametre.
Temperatura predgrevanja:
Ako se predgrevanje ne zahteva, onda je to najnia dozvoljena ambijentna temperatura u pogonu ili na
gradilitu.
Meuslojna temperatura:
Maksimalna meuslojna temperatura.
Termika obrada posle zavarivanja:
Za sve operacije termike obrade posle zavarivanja ili starenja, precizirati postupak ili pozivanje na
posebnu specifikaciju naknadne termike obrade ili starenja.
Posebni podaci za pojedine grupe postupaka zavarivanja
Postupci grupe 11 (elektroluno zavarivanje topljivom elektrodom bez zatite gasa):
Za postupak 111, brzina topljenja upotrebljene elektrode.
Postupci grupe 12 (EPP):
Za sisteme sa viestrukom elektrodom broj i raspored elektroda i elektrine veze.
Odstojanje kontaktne mlaznice: odstojanje vrha mlaznice od povrine radnog komada pri mehanizovanom
zavarivanju.
Praak, oznaavanje: standardizovano oznaavanje, naziv proizvoaa i trgovaki naziv.
Ostali dodatni materijali.
Postupci grupe 13 (elektroluno zavarivanje topljivom elektrodom u zatiti gasa):
Vrsta (tip) zatitnog gasa, protok i prenik mlaznice.
Broj elektroda.
Brzina dodavanja ice.
Ostali dodatni materijali.
Odstojanje kontaktne mlaznice (vidi grupu 12)
Postupci grupe 14 (zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti gasa):
Za volframove elektrode, prenik i standardizovana oznaka u skladu sa EN 26848.
Vrsta (tip) zatitnog gasa, protok i prenik mlaznice.
Postupci grupe 15 (zavarivanje plazmom):
Parametri koji se odnose na plazma gas, npr. vrsta, prenik mlaznice, protok.
Parametri koji se odnose na zatitni gas, npr. vrsta, prenik mlaznice, protok.

17

Vrsta - tip pitolja.
Jaina struje plazma luka.
Odstojanje kontaktne mlaznice.
Napomena: Za primer modela specifikacije tehnologije zavarivanja (WPS) vidi prilog A EN 288-2.
2.2. Redosled zavarivanja

U svim postupcima zavarivanja topljenjem lokalnim zagrevanjem osnovnog materjala dolazi do
temperature koja prelazi taku topljenja ili temperaturni gradijent likvidusa. Taj gradijent se menja znatno u
zavisnosti od tipa osnovnog materjala.
U toku zavarivanja normalno najveu potrebu za irenjem ima istopljeni metal do linije stapanja. To irenje
rezultira plastinom deformacijom u velikoj meri zbog otpora metala nie temperature i dalje od linije stapanja.
Tokom narednih hlaenja skupljanje u razliitim zonama e rezultirati zateuim naponima u metalu ava kao i u
graninim zonama. Razlika je stvorena izmeu podunih napona (naponi koji se pojavljuju u pravcu ava) i
poprenih napona (naponi koji se pojavlju u pravcu debljine materjala). Poduni naponi se iskazuju u metalu ava i u
njegovoj neposrednoj blizini, koji opadaju sa poveanjem rastojanja od ava, sve dok se eventualno naponi ne
promene u pritisak zbog uravnoteenja. Normalno, upravni naponi ne rezultiraju krivljenjem, ali u nepovoljnim
sluajevima mogu izazvati pojavu prslina u osnovnom metalu.
Naponi koji zaostaju u zavarenoj konstrukciji su poznati kao naponi zavarivanja ili skupljanja i oni takoe
izazivaju krivljenje.Veliina tih napona i krivljenja je odreena unosom toplote, raspodelom toplote tokom
zavarivanja, karakteristikama materjala, kao to su irenje toplote i toplotna provodljivost, a zavisi i od zaostalih
napona zavarivanja u konstrukciji.
U materjalima koji imaju dobru provodljivost, dolazi do velikih napona zavarivanja koji rezultiraju
poveanim krivljenjem. Izbor osnovnog materjala je skoro iskljuivo odreen prema zahtevanim specifinim
osobinama konstrukcije. Zbog toga krivljenje se retko moe smanjiti ili izbei jednostavno izborom drugog
materjala koji je pogodniji sa tog aspekta. Slinu ulogu igra kapacitet konstrukcije koja trpi napone zavarivanja
zavisno od zahteva za njenu funkciju. Naponi i krivljenja rastu sa rastom unete toplote tokom zavarivanja. Pri
izboru pogodnog procesa zavarivanja i parametara zavarivanja, unos toplote se moe kontrolisati radi smanjenja
krivljenja. Posredstvom praktinih ureaja, zavarivanje se moe izvesti tako da se bilo kakvo krivljenje svede na
najmanju meru. Prema tome, zavarivanje treba izvesti u saglasnosti sa pripremljenom procedurom zavarivanja,
primenom specijalnog redosleda zavarivanja.
Procedurom zavarivanja se daje ema zavarivanja koja opisuje u detaljima redosled razliitih operacija.
Kada se propisuje procedura zavarivanja, mora se voditi rauna o sledeim takama:
- Redosled zavarivanja mora se podesiti tako da se zavarivanje izvodi simetrino oko teita konstrukcije
- Za otvorene sekcije, odnosno konstrukcije u okviru segmenata kruga, zavarivanje se mora zapoeti od centra
i izvoditi prema spolja
- Treba postii najbolji mogui toplotni bilans. Na primer, radi dobijanja dobrog toplotnog bilansa moe se
upotrebiti zavarivanje povratnim korakom
Tipini primeri redosleda zavarivanja dati su u prilogu

2.3. Kvalifikacija procedure tehnologije elektrolunog zavarivanja elika

Izvetaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja je specifikacija za koju je izvrena provera tehnologije
zavarivanja u skladu sa pravilima standarda SRPS EN 288-1.
Izvetaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPR) je dokument koji sadri sve vane podatke o
zavarivanju ispitnog uzorka neophodnog za kvalifikaciju specifikacije tehnologije zavarivanja, kao i sve
rezultate ispitivanja probnog zavarivanja.

18

Napomena: U cilju kvalifikacije jedne specifikacije tehnologije zavarivanja moe biti neophodan jedan ili vie
izvetaja o prihvatanju tehnologije zavarivanja. U odreenim sluajevima jedan izvetaj o prihvatanju tehnologije
zavarivanja moe vaiti za kvalifikaciju vie specifikacija tehnologije zavarivanja.
Prethodno iskustvo u zavarivanju je mogunost pokazivanja, pomou overenih podataka o ispitivanju,
da se primenom proizvodnih tehnologija zavarivanja koje je utvrdio proizvoa mogu dosledno proizvesti
zavari prihvatljivog kvaliteta za neki period vremena.
Sve nove kvalifikacije tehnologije zavarivanja moraju da budu u skladu sa standardom SRPS EN 288-3.
Standard SRPS EN 288-3 ne ponitava kvalifikacije tehnologije zavarivanja koje su prethodno izvedene
prema specifikacijama ili nacionalnim standardima ako su potovani osnovni zahtevi EN standarda i ako postojea
kvalifikacija odgovara primeni i proizvodima na koje treba da bude primenjena.
Ako je potrebno, u cilju kvalifikacije tehnologije koja je tehniki ekvivalentna, izvriti dodatna
ispitivanja, ona se vre u skladu sa standardom SRPS EN 288-3.
Saglasnost o prihvatanju postojee kvalifikacije koja je u skladu sa specifikacijama ili nacionalnim
standardima mora biti utvrena izmeu ugovornih strana u trenutku ili u fazi ugovaranja.
Metode kvalifikacije
Standardom SRPS EN 288 se utvruju brojne metode za kvalifikaciju tehnologija zavarivanja. Svaka
metoda kvalifikacije ima odreena ogranienja u primeni s obzirom na postupak zavarivanja, osnovni metal i
potrone materijale (ako se koriste).
Svaka WPS mora biti kvalifikovana samo jednom metodom. Primena odreene metode kvalifikacije
tehnologije zavarivanja esto je uslovljena primenjenim standardom. Ukoliko takvog zahteva nema, metode
kvalifikacije moraju da utvrde ugovorne strane u fazi ugovaranja ili naruivanja.
U prilogu A standarda SRPS EN 288-1 su data pojedina uputstva za primenu svake metode kvalifikacije.
Kvalifikacija se potvruje u vidu jednog od sledeih tipova dokumentacije:
prethodno iskustvo u zavarivanju;
provereni potroni materijali;
proba tehnologije zavarivanja;
standardna tehnologija zavarivanja;
proba zavarivanja pre poetka proizvodnje.
Priprema
Proizvoa mora da pripremi pWPS. Radionica mora da obezbedi primenljivost pWPS za stvarnu
proizvodnju, koristei iskustvo iz prethodne proizvodnje i opteg poznavanja tehnologije zavarivanja. Shodno
tome, pWPS se kvalifikuje nekom od nabrojanih metoda.
Ukoliko ispitivanje obuhvata zavarivanje ispitnih uzoraka, onda se oni moraju zavariti u skladu sa pWPS.
Sve tehnologije zavarivanja moraju biti kvalifikovane pre nego to se zavarivanju pristupi u proizvodnji.
Nadzor
Ukoliko se uverenje dobija na bazi probe tehnologije zavarivanja ili probe zavarivanja pre poetka
proizvodnje, sve aktivnosti, ukljuujui pripremu i uputstva koja se odnose na zavarivanje, kontrolu i ispitivanje
ispitnih uzoraka, moraju biti overene od strane ispitivaa ili ispitnog tela.(lice ili organizacija, odreeni od strane
ugovaraa, koji proveravaju usklaenost sa standardom SRPS EN 288-1)
Kvalifikacija na bazi prethodnog iskustva u zavarivanju
Proizvoa moe da dobije kvalifikaciju WPS pozivanjem na prethodno iskustvo, pod uslovom da moe
dokazati odgovarajuom verodostojnom dokumentacijom nezavisne prirode da je ve uspeno zavario tipove
spoja i materijale koji su u pitanju.
Dozvoljeno podruje specifikacije tehnologije zavarivanja, kvalifikovane pozivanjem na prethodno
iskustvo, mora da bude ogranieno na standardne materijale, postupke zavarivanja, potrone materijale i
podruja osnovnih promenljivih veliina, za koje se odgovarajue prethodno iskustvo moe dokumentovati.
Kvalifikacija na bazi proverenih potronih materijala
Potroni materjali za zavarivanje ili njihova kombinacija moraju biti ispitani i overeni od strane
nezavisnog ispitivaa ili ispitnog tela.

19

Neki materijali ne pogoravaju znaajno osobine materijala u zonama uticaja toplote, pod uslovom da se
koliine unete toplote odravaju u okviru propisanih ogranienja. Za takve materijale, WPS se smatra
kvalifikovanim pod uslovom da su potroni materijali za zavarivanje provereni i da su sve osnovne promenljive
veliine u okviru podruja za koje kvalifikacija vai.
Kvalifikacija na bazi proverenih potronih materijala za zavarivanje mora biti ograniena na postupke
elektrolunog zavarivanja pomou dodatnih metala.
Za sve aktivnosti koje se odnose na zavarivanje, ispitivanje i nadzor (kontrolu) ispitnih uzoraka
odgovoran je nezavisan ispitiva ili ispitno telo. Ispitiva ili ispitno telo moraju da utvrde podruje kvalifikacije
s obzirom na osnovne promenljive veliine za proverene potrone materijale.
Kvalifikacija na bazi provere tehnologije zavarivanja
Izrada i ispitivanje zavarenog spoja, koji predstavlja jedan od onih koji e se primenjivati u proizvodnji, a
u cilju dokazivanja izvodljivosti tehnologije zavarivanja.
Probe tehnologije zavarivanja se moraju izvesti u skladu sa standardom SRPS EN 288-1.
Kvalifikacija na bazi standardne tehnologije zavarivanja
Tehnologija zavarivanja koja je ispitana i overena od strane nezavisnog ispitivaa ili ispitnog tela i koja
tada moe postati dostupna bilo kom proizvoau.
WPS proizvoaa je kvalifikovana ukoliko su podruja za sve promenljive veliine u okviru podruja
dozvoljenog standardom tehnologije zavarivanja.
Standardna tehnologija zavarivanja mora biti obraena i odobrena od strane nezavisnog ispitivaa ili
ispitnog tela. Nezavisni ispitiva ili ispitno telo mora da overi pWPS, zavarivanje ispitnih uzoraka, ispitivanje i
proveru konane WPS u skladu sa ovim standardom za ispitivanja tehnologije.
Meutim, naroito se mora voditi rauna o pravilnoj specifikaciji osnovnih promenljivih u zavarivanju da
bi kvalifikovana WPS bila nezavisna od bilo koje maine za zavarivanje ili od bilo kojih posebnih uslova za
vreme zavarivanja ispitnih uzoraka. Kada se dobije uverenje od strane ispitivaa ili ispitnog tela, konana WPS
postaje standardna tehnologija zavarivanja koju moe da koristi bilo koji proizvoa.
Kvalifikacija na bazi probe pre poetka proizvodnje
Proba zavarivanja ima istu funkciju kao i provera tehnologije zavarivanja, ali se izvodi na nestandardnom
ispitnom uzorku, simulirajui uslove u proizvodnji.
Kvalifikacija na bazi probe zavarivanja pre poetka proizvodnje moe da se koristi kada oblik i mere
zahtevanih ispitnih uzoraka ne predstavljaju u dovoljnom stepenu spoj koji treba da se zavari, npr. zavarivanje
prikljuaka za tankozidnu cev.
U takvim sluajevima moraju se uraditi jedan ili vie specijalnih ispitnih uzoraka koji e simulirati spoj u
proizvodnji u pogledu svih bitnih karakteristika kao to su npr. mere, ukljetenja, efekti gubljenja toplote i sl.
Proba se mora izvriti prethodno i u uslovima koji e vaiti u proizvodnji.
Nadzor i ispitivanje ispitnog uzorka moraju se obaviti koliko je god mogue vie u okviru zahteva standarda
EN 288, ali je mogue da se moraju dopuniti ili zameniti specijalnim probama koje odgovaraju prirodi spoja o
kojem se radi i one moraju biti prihvaene od strane ispitivaa ili ispitnog tela.
Uspeno izvedena proba zavarivanja pre poetka proizvodnje daje kvalifikaciju za bilo koju specifikaciju
tehnologije zavarivanja koja je sutinski slina onoj korienoj za izvoenje probe.
Uputstva za primenu i izbor odgovarajue metode kvalifikacije(prema SRPS EN 288-1, prilog A)
Postoji veliki broj nacionalnih standarda za specifikaciju i kvalifikaciju tehnologija zavarivanja. Mada su
sline prirode, zahtevi se razlikuju u mnogim detaljima. Sadanji skup standarda SRPS EN 288-1 prua jedan
evropski standardizovan sistem za specifikaciju i kvalifikaciju tehnologije zavarivanja. Evropski sistem mora da
se prilagoava principima veine nacionalnih standarda i da omogui postepen prelaz na pravi evropski sistem.
Kvalifikacija uz pozivanje na prethodno iskustvo u zavarivanju ima brojne primene. U takvim
sluajevima mogu se koristiti samo tehnologije zavarivanja za koje se iz iskustva zna da su pouzdane.
Kvalifikacija korienjem proverenih potronih materijala za zavarivanje primenjivala se dugo u nekim
granama industrije. Provera potronih materijala se vri u skladu sa nacionalnim pravilima dok se ne utvrde
evropski sistemi za overavanje.

20

Kvalifikacija korienjem proba tehnologije zavarivanja standardizovana je brojnim nacionalnim
standardima i iroko se koristi u mnogim zemljama. Proba tehnologije je neophodna uvek kada su osobine
materijala u metalu ava i zonama uticaja toplote kritine za odreenu primenu.
Kvalifikacija pozivanjem na standardnu tehnologiju zavarivanja trenutno se koristi u prilino
ogranienom obimu; nju pokriva samo malo nacionalnih propisa.
Nacionalna pravila za standardnu tehnologiju zavarivanja za sada postoje u nekoliko zemalja. Standard
SRPS EN 288 mora da bude kompatibilan sa tim nacionalnim emama.
Kvalifikacija korienjem probe zavarivanja pre poetka proizvodnje retko se pominje u nacionalnim
standardima. Ona je, meutim, neophodna za specijalne tehnologije zavarivanja.
Kvalifikacija korienjem probe pre poetka proizvodnje jedina je pouzdana metoda kvalifikacije za neke
tehnologije zavarivanja kod kojih rezultujue osobine zavara strogo zavise od utvrenih uslova kao to su:
sastavni delovi, specijalni uslovi zatezanja, hlaenje itd., koji ne mogu biti ponovljeni korienjem
standardizovanih ispitnih uzoraka.
Napomena 1: Ispitivanje ispitnih uzoraka ili zavrenog proizvoda moe da se obavlja u toku stvarne
proizvodnje kao deo programa statistike kontrole kvaliteta, na bazi ispitivanja razaranjem. Ovakvo ispitivanje u
proizvodnji ne sme da se koristi kao zamena za ispitivanje pre poetka proizvodnje, a zahtevi za ispitivanje pre
poetka proizvodnje ne smeju se uzeti kao zamena za ispitivanje u proizvodnji.
Napomena 2: U mnogim sluajevima probe karakteristika se izvode pre poetka proizvodnje ak i ako je
tehnologija zavarivanja kvalifikovana. Primeri su probe novih maina za zavarivanje i probe neke utvrene (i
kvalifikovane) tehnologije zavarivanja kod nekog neuobiajenog spoja ili poloaja. Ispitni uzorci koji su zavareni za
vreme ispitivanja karakteristika obino se proveravaju i ispituju samo u pogledu greaka. Pozivanje na standard SRPS
EN 28-1 ne treba shvatiti kao zahtev za bilo koje ispitivanje karakteristika i zahtev za kvalifikaciju tehnologije
zavarivanja korienjem probe zavarivanja pre poetka proizvodnje.
Standardom SRPS EN 288-3 se utvruje postupak kvalifikacije tehnologije zavarivanja ispitivanjem.
Definiu se uslovi izvoenja ispitivanja i granice podruja vanosti kvalifikovane tehnologije zavarivanja
za sve praktine postupke zavarivanja u okviru opsega promenljivih veliina.
Ispitivanje za kvalifikaciju se izvode u skladu sa ovim standardom, izuzev ako su posebnim standardom
ili ugovorom propisana stroa ispitivanja, u kom sluaju se primenjuju ti standardi.
Standard SRPS EN 288-3 se primenjuje samo na elektroluno zavarivanje elika. Principi sadrani u
ovom standardu mogu biti primenjeni i na druge postupke zavarivanja topljenjem uz obavezan prethodni
dogovor izmeu ugovornih strana.
Napomena: Specifina upotreba, materijal ili uslovi proizvodnje mogu da zahtevaju iri program
ispitivanja od ovog koji je zahtevan ovim standarom, kako bi se dobilo vie informacija ili da bi se izbegla
ponovna ispitivanja u kasnijem periodu, radi pribavljanja dodatnih informacija.
Dodatna ispitivanja mogu da budu:
ispitivanje ava zatezanjem u podunom pravcu;
ispitivanje savijanjem metala ava;
ispitivanjem udarom po arpiju na epruveti sa V-zarezom;
odreivanje napona teenja ili granice 0,2 %;
odreivanje izduenja;
hemijska analiza;
mikrostruktura;
odreivanje sadraja ferita u nerajuim austenitinim elicima.
Elektroluno zavarivanje podrazumeva postupke utvrene u standardu ISO 4063 (EN 24063):
111 - elektroluno zavarivanje obloenim elektrodama;
114 - elektroluno zavarivanje punjenom icom;
12 - elektroluno zavarivanje pod prakom;
131 - elektroluno zavarivanje u zatiti inertnog gasa (MIG);
135 - elektroluno zavarivanje u zatiti aktivnog gasa (MAG);

21

136 - elektroluno zavarivanje punjenom icom u zatiti aktivnog gasa;
141 - elektroluno zavarivanje volframovom elektrodom u zatiti inertnog gasa (TIG);
15 - zavarivanje plazmom
i druge postupke zavarivanja prema dogovoru, npr. zavarivanje punjenom elektrodnom icom.
Proba tehnologije zavarivanja
Izrada i ispitivanje ispitnih uzoraka koji predstavljaju vrstu zavarivanja primenjuju u proizvodnji moraju
biti u skladu standardom SRPS EN 288-3.
Zavariva koji uspeno izvodi probu tehnologije zavarivanja u skladu sa standardom SRPS EN 288-3
stie uverenje o strunoj osposobljenosti za odgovarajue opsege uverenja date u relevantnom standardu SRPS
EN 287-1.
Ispitni uzorak
Zavareni spoj na koji e se primenjivati tehnologija zavarivanja u proizvodnji predstavlja se izradom
jednog ili vie standardizovanih ispitnih uzoraka .
Ispitni uzorci moraju da imaju dovoljnu veliinu kako bi se osigurala dobra raspodela toplote i prikazani
su na slikama od 2.1. do 2.6. Debljina debljeg dela elemenata je oznaena sa "t".
Dodatni ispitni uzorci ili uzorci veih mera od minimalnih mogu se pripremiti radi posebnih ispitivanja
i/ili ponovljenih ispitivanja.
Ako korieni standard zahteva, pravac valjanja lima mora biti naznaen na ispitnom uzorku za ispitivanje
udarom u zonu ZUT.
Priprema i zavarivanje ispitnih uzoraka izvode se prema pWPS i pod optim uslovima koji vladaju u
proizvodnji. Poloaji zavarivanja i uglovi nagiba zakretanja ispitnih uzoraka moraju biti u skladu sa zahtevim
standarda ISO 6947.
Ako finalni spoj ukljuuje i pripoje, oni ine sastavni deo ispitnog uzorka.
Zavarivanje kao i kontrola i ispitivanje ispitnog uzorka moraju da budu izvedeni pod nadzorom ispitivaa
ili ispitnog tela.
Kontrola i ispitivanje
Kontrola i ispitivanje obuhvataju kontrolu bez razaranja (NDT) (u nacionalnoj terminologiji se koristi
IBR) i ispitivanje razaranjem, u skladu sa zahtevima u tabeli 2.2.
Poloaj epruvete treba da bude u skladu sa slikama 2.7,2.8 I 2.9. Epruvete se uzimaju samo ako su
rezultati kontrole bez razaranja (NDT) zadovoljavajui. Dozvoljeno je uzimanje epruveta i izvan zona koje
sadre prihvatljive greke.
Posle bilo koje termike obrade koja se izvodi posle zavarivanja, a pre uzimanja epruveta, svi ispitni
uzorci se podvrgavaju vizuelnoj kontroli i kontroli bez razaranja .
U sluaju ispitnih uzoraka koji se ne podvrgavaju naknadnoj termikoj obradi, mora se uzeti u obzir
sklonost materijala ka stvaranju prslina usled vodonika, pa shodno tome NDT moe biti drugaije.
Kontrola se vri, zavisno od geometrijskog oblika spoja, materijala i zahteva izrade, prema odgovarajuim
standardima.
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja je uspela ako su greke na ispitnom uzorku ustanovljene ispitivanjem u
granicama nivoa kvaliteta B standarda ISO 5817, izuzev greaka kao to su: preveliko nadvienje lica ava, preterano
ispupenje lica i korena i preveliki provar, za koje se primenjuje nivo kvaliteta C.
Epruvete i postupak ispitivanja poprenim zatezanjem na sueonim spojevima moraju biti prema
standardu EN 895.
Za cevi spoljanjeg prenika > 50 mm nadvienje ava se uklanja sa obe strane da bi debljina epruvete
bila jednaka debljini zida cevi.
Za cevi spoljanjeg prenika s 50 mm za koje je za ispitivanje bitan sklop spoja, unutranje nadvienje
moe da ostane.
Zatezna vrstoa epruvete po pravilu ne treba da bude nia od nazivne vrednosti utvrene za osnovni
materijal.

22

Epruvete i postupak ispitivanja savijanjem na sueonim spojevima moraju biti prema standardu EN 910.
Za meoviti ili heterogeni sueoni spoj limova mogu se koristiti, umesto epruveta za popreno savijanje,
epruvete za poduno savijanje.
Epruvete se savijaju pomou trna ili valjka prenika 4t sa uglom savijanja od 120
o
, izuzev u sluaju kada
je mala duktilnost osnovnog ili dodatnog materijala koji uslovljavaju druga ogranienja.
U toku ispitivanja na epruvetama se ni u jednom pravcu ne smeju javiti greke sa duinom veom od 3
mm.
Ovim nisu uzete u obzir greke koje se nalaze u uglovima epruvete.
Za makrostrukturno ispitivanje epruvete moraju da budu polirane a zatim nagriene reagensom da bi se
jasno uoili linija topljenja, ZUT i raspored zavara.
Makrostrukturno ispitivanje mora da obuhvati i zonu osnovnog materijala izvan ZUT.
Za ispitivanje udarom epruvete i ispitivanje za sueone spojeve moraju biti u skladu sa ovim standardom
u pogledu uzimanja epruveta, temperature ispitivanja i sa EN 875 za mere i postupak ispitivanja.
Za ispitivanje metala ava koristi se epruveta tipa VWT (V:arpi-V zarez; W: zarez u metalu ava; T:
zarez upravan na debljini), a za ZUT epruveta tipa VHT (V: arpi -V zarez; H: zarez u ZUT; T: zarez po celoj
debljini).
Set se sastoji iz tri epruvete iz svakog navedenog mesta.
Epruvete tipa arpi sa V zarezom uzimaju se popreno na av 1 do 2 mm ispod povrine. Zarez V je
upravan na povrinu ava. U ZUT zarez se nalazi na 1 ili 2 mm od linije topljenja, a u metalu ava zarez je u osi
ava.
Za debljinu iznad 50 mm uzimaju se dva dodatna kompleta epruveta, jedan iz metala ava i drugi iz ZUT
na polovini debljine ili u korenu ava.
Ispitna temperatura ili apsorbovana energija moraju da budu u skladu sa predvienim projektnim
zahtevima za proizvod o kojem se radi, potujui zahteve odgovarajuih standarda.
Za meovite spojeve, zahtevane probe udarom se izvode na uzorcima uzetim sa svakog osnovnog metala i
svakog ZUT.
Ispitivanje tvrdoe se vri prema EN 1043. Primenjuje se Vikers HV 10. Otisci se izvode u metalu ava,
ZUT i osnovnom materijalu tako da se dobijaju i registruju podruja vrednosti na zavarenom spoju. Ispitivanje
daje i vezne linije pri emu jedna od njih treba da bude na najvie 2 mm ispod povrine. Tipski primeri dati su
na slici 2.10.
Po veznim linijama potrebno je da postoji najmanje po tri otiska za svaku od zona: metal ava, ZUT (obe
strane) i osnovni materijal (obe strane). Prvi otisak u ZUT mora biti to blii liniji topljenja.
Rezultati ispitivanja tvrdoe moraju da zadovolje zahteve prema tabeli 2.3.
Kada ispitni uzorak ne zadovolji jednu od kontrola, vizuelnu ili neku drugu bez razaranja, uzima se novi
ispitni uzorak i podvrgava istim kontrolama. Ako dodatni ispitni uzorak ne zadovolji odgovarajue zahteve,
zakljuuje se da pWPS ne omoguuje, bez izmena, ostvarivanje usaglaenosti sa zahtevima ovog standarda.
Ako jedna od epruveta ne zadovolji zahteve, i to samo u pogledu greaka geometrije ava, uzimaju se dve
nove epruvete iz ispitnog uzorka ako ima dovoljno materijala ili iz drugog ispitnog uzorka i podvrgavaju istim
ispitivanjima.
Ako i ove dodatne epruvete ne zadovoljavaju odgovarajue zahteve, zakljuuje se da pWPS ne
omoguuje, bez izmena, ostvarivanja usaglaenosti sa zahtevima ovog standarda.
Podruje uverenja
Svi uslovi vanosti moraju biti zadovoljeni nezavisno jedan od drugog.
Prekoraenje podruja uverenja zahteva novo izvoenje kvalifikacije tehnologije zavarivanja.
U odnosu na proizvoaa
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja koju dobije neki proizvoa vai samo za zavarivanje u pogonu ili na
gradilitima koja se podvrgavaju istom tehnikom nadzoru i kontroli kvaliteta tog proizvoaa.
U odnosu na materijal

23

Da bi se izbeglo nepotrebno umnoavanje broja epruveta za tehniki identine kvalifikacije, elici su
podeljeni u grupe, kako je dato u tabeli 2.4. Klasifikacija jugoslovenskih standardnih elika prema ovoj tabeli je
data u Prilogu B:
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja ostvarena za elik iz jedne grupe vai za sve elike iste grupe, bilo da su
nie legirani, bilo da su sa niom utvrenom vrednou granice elastinosti, s tim da su dodatni materijali korieni za
kvalifikaciju primenljivi i za druge elike iz grupa. Grupa 2 obuhvata i grupu 1.
Materijal stalne podloke se tretira kao osnovni materijal. Posebne kvalifikacije tehnologije zavarivanja
vre se za sve elike ili kombinacije elika koji nisu obuhvaeni grupama. elik koji pripada dvema grupama
uvek se podvodi pod niu grupu.
Za meovite spojeve podruje uverenja je dato u tab.2.5.
Svi meoviti spojevi koji nisu obuhvaeni tab. 2.5. zahtevaju posebno ispitivanje bez podruja uverenja.
Pored uslova u tabeli 2.6. podruje uverenja se proiruje i za debljine ava a od 0,75 a do 1,5 a.
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja za debljinu ava > 10 mm vai za sve debljine ava > 10 mm.
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja prema tabeli 2.7, ostvarena na cevnom ogranku sa nagibom o vai
za sve uglove nagiba o, u podruju o s o
1
s 90
o
.
Kvalifikacija vai samo za postupak zavarivanja primenjen za izvoenje probe tehnologije zavarivanja.
Kvalifikacija koja je ostvarena primenom vie postupaka zavarivanja vai samo ako je redosled primene
pojedinih postupaka isti kao ona u postupku kvalifikacije.
Napomena: U sluaju tehnologije zavarivanja sa primenom vie postupaka, svaki od postupaka moe
posebno da bude kvalifikovan ili u kombinaciji sa drugim postupcima. Na isti nain jedan ili vie postupaka
mogu da budu zamenjeni jednom kvalifikacijom, s tim da debljina spoja koji se izvodi bude kompatibilna u
podruju vanosti uverenja za debljinu ili postupak.
Ako nisu utvreni zahtevi bilo za ilavost i/ili za tvrdou, kvalifikacija (cev ili lim) ostvarena u jednom
poloaju vai i za sve druge poloaje.
Ako su utvreni uslovi za ilavost i/ili za tvrdou, epruvete za ispitivanje ilavosti se uzimaju na mestu
gde je energija zavarivanja najvea, a epruvete za ispitivanje tvrdoe tamo gde je energija zavarivanja najmanja
da bi se utvrdila kvalifikacija za sve poloaje.
Podruje uverenja za tip spoja koji se izvodi u okviru kvalifikacije dato je u tabeli 2.8. u horizontalnim
rubrikama.
Ostvarena kvalifikacija vai za sve dodatne materijale:
koji pripadaju istoj klasi zatezne vrstoe izuzev kada je propisano ispitivanje ilavosti; promena tipa obloge
zahteva novo ispitivanje za kvalifikaciju;
koji su istog nazivnog hemijskog sastava.
Kada se zahteva ispitivanje ilavosti, ostvarena kvalifikacija vai samo za dodatni materijal po tipu i
oznaci koji su korieni pri ispitivanju. Mogua je i zamena dodatnog materijala materijalom istih osnovnih
karakteristika, kao i da se zavari jedan dodatni ispitni uzorak.
Ovaj dodatni ispitni uzorak se zavaruje primenom istih parametara za ispitivanje, to omoguuje uzimanje
potrebnih epruveta u istopljenoj zoni, za ispitivanje ilavosti.
Napomena: Ova odredba se ne primenjuje na ice za zavarivanje iste oznake i istog nazivnog hemijskog
sastava.
Kvalifikacija je ograniena vrstom struje (jednosmerna, naizmenina, pulsirajua) i polaritetom koji se
primenjuju u toku ispitivanja za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja.
Za energiju zavarivanja ovaj uslov se primenjuje samo kada je energija zavarivanja utvrena.
Kada se zahteva ispitivanje ilavosti, dozvoljena gornja granica energije zavarivanja u toku kvalifikacije
tehnologije zavarivanja je 15% vea od one koriene pri zavarivanju ispitnog uzorka.
Ako se zahteva ispitivanje tvrdoe, dozvoljena je donja granica energije zavarivanja u toku kvalifikacije
tehnologije zavarivanja do 15% manja od koriene pri zavarivanju ispitnog uzorka.
Donja granica podruja vanosti je nazivna temperatura predgrevanja koja je primenjena u poetku
ispitivanja za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja.

24

Gornja granica podruja vanosti je nazivna meuslojna temperatura dostignuta za vreme ispitivanja za
kvalifikaciju.
Naknadno odreivanje ili iskljuivanje termike obrade posle zavarivanja nije dozvoljeno.
Podruje vanosti je podruje temperature koje je korieno za vreme ispitivanja za kvalifikaciju
tehnologije zavrivanja. Brzina grejanja, hlaenja i vreme odravanja temperature moraju da budu odreeni
prema delovima u proizvodnji.
Posebne odredbe za pojedine postupke zavarivanja su:
Za postupke 111 i 114 kvalifikacija vai i za sluaj primene prvog manjeg ili veeg prenika elektrode i
to za svaki zavar, izuzev za korenski zavar izveden na spoju, jednostrano zavaren bez podloke kada nije
dozvoljena promena prenika.
Za postupak 12 ostvarena kvalifikacija je ograniena sistemom elektrodne ice koja je koriena u toku
kvalifikacije tehnologije zavarivanja (sistem sa jednom ili vie ica) ili na tip i oznaku praka koji je korien
pri ispitivanju za kvalifikaciju.
Za postupke 131, 135 i 136 ostvarena kvalifikacija je ograniena vrstom gasa koji se koriste kao podloka sa
strane lica ili korena (nazivni sastav) koji su korieni u toku ispitivanja za kvalifikaciju ili sistemom elektrodne ice
koji je korien pri ispitivanju za kvalifikaciju (sistemom sa jednom ili vie ica).
Za grupu 141 ostvarena kvalifikacija je ograniena vrstom gasa koji se koristi kao podloka sa strane lica
ili korena (nazivni sastav) koji su korieni u toku ispitivanja za kvalifikaciju.
Za grupu 15 ostvarena kvalifikacija je ograniena na vrstu plazma gasa primenjenog u toku ispitivanja za
kvalifikaciju tehnologije zavarivanja ili na vrstu zatitnog gasa sa strane lica ili korena (nazivni sastav) koji su
primenjeni pri ispitivanju za kvalifikaciju.
Izvetaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPAR)
Izvetaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja je stanje rezultata i pravi se za svaki ispitni uzorak, a sadri
i ponovljena ispitivanja. Izvetaj mora da sadri sve informacije navedene u kvalifikaciji i date u standardu
SRPS EN 288-2, kao i detalje za sve to nije u skladu sa takom 7. Ako ne postoji nijedan rezultat kontrole i
ispitivanja koji ne zadovoljava, izvetaj koji sadri podatke o tehnologiji zavarivanja kao i rezultate ispitivanja
potpisuje ispitiva ili ispitna ogranizacija.
Za izvetaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja koristi se obrazac u koji se upisuju podaci o postupku
zavarivanja i rezultati ispitivanja a u cilju unifikacije u prikazivanju podataka.
Primer obrasca izvetaja o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPAR) dat je u Prilogu A.

Slika 2.1. Ispitni uzorak za sueoni spoj na limu Slika 2.2. Ispitni uzorak za sueoni spoj na cevima

25

2.4. Kvalifikacija zavarivaa

Zavariva je osoba koja izvodi zavarivanje. Zavariva je zajedniki izraz za rune zavarivae i operatere
zavarivanja.
Standard EN 287-1 obuhvata principe na kojima se zasniva ispitivanje strune osposobljenosti zavarivaa
za zavarivanje elika topljenjem.
Kvalitet radova u zavarivanju u velikom stepenu zavisi od vetine zavarivaa.
Sposobnost zavarivaa da sledi usmena ili pismena uputstva, kao i ispitivanje njegove strune
osposobljenosti su vani faktori u obezbeenju kvaliteta zavarenog proizvoda.
Ispitivanje strune osposobljenosti zavarivaa zavisi od primenjenog postupka zavarivanja, ali se uvek
primenjuju ista pravila za uslove ispitivanja i za uzorke, kao i za postupke kod kojih vetina zavarivaa ima
znaajan uticaj na kvalitet zavarivanja.
Cilj standarda je da obezbedi osnovu za meusobno priznavanje ispitnih tela za izdavanje uverenja koja se
odnose na kompetentnost zavarivaa, u razliitim oblastima primene. Ispitivanja se izvode u skladu sa ovim
standardom, osim u sluajevima kada se zahtevaju stroa ispitivanja.
Ista ispitivanja zavarenog spoja mogu se primeniti za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja i zavarivaa,
uz uslov da su odgovarajui zahtevi potovani.
Vetina zavarivaa i poznavanje struke priznaju se kontinualno samo ako se zavariva stalno bavi
zavarivanjem u vremenskom periodu vaenja uverenja.

Slika 2.3. Ispitni uzorak za sueoni T-spoj

26

Slika 2.4. Ispitni uzorak za ogranak ili ugaoni spoj na cevi

Slika 2.5. Ispitni uzorak za ugaoni spoj na limu

27

Kontrola i ispitivanje ispitnih uzoraka
Tabela 2.2.
Ispitni uzorak Vrsta ispitivanja Obim ispitivanja Napomena
Sueoni spoj
sl. .2.1. i 2.2.
Vizuelno
Radiografsko ili ultrazvuno
Kontrola povrine
Ispitivanjem poprenim zatezanjem
Ispitivanje poprenim savijanjem

Ispitivanje udarom
Ispitivanje tvrdoe
Makrostrukturno ispitivanje
100 %
100 %
100 %
2 epruvete
2 epruvete sa lica i
2 epruvete sa korenske strane
2 kompleta epruveta
Ako se zahteva
1 epruveta
-
-
1)
-
2)

6)
3)
-
T-spoj sa potpunim provarom (5)
sl. 2.3.
Spoj prikljuka (5)
sl. 2.4.

Vizuelno
Kontrolna povrina
Ultrazvuno
Ispitivanje tvrdoe
100 %
100 %
100 %
Ako se zahteva
2 epruvete
-
1)
4) i 7)
3)
-
Ugaoni spoj na limu (5)
sl. 2.5.
Ugaoni spoj na cevi (5)
sl. 2.4.
Vizuelno
Kontrola povrine
Ispitivanje tvrdoe
100 %
100 %
2 epruvete
Ako se zahteva
-
1)
-
3)
1) Kontrola penetrantima prema standardu ISO 3452 ili magnetoskopija: za nemagnetne materijale samo penetrantska kontrola.
2) 2 epruvete za savijanje sa strane lica i 2 sa korenske strane - preporuuje se za t > 12 mm da se zamene sa 4 epruvete za bono
savijanje.
3) Ne zahteva se za osnovne materijale:
- za feritne elike sa R
m
s 420 N/mm
2
(R
e
s 275 N/mm
2
);
- za elike grupe 9.
4) Samo za feritne elike i za t > 12 mm.
5) Kada pWPS ili WPS nisu uspeli, moraju se utvrditi neophodna dodatna ispitivanja da bi se proverile mehanike osobine spoja.
6) Jedan komplet iz metala ava i jedan iz ZUT. Vri se samo ako je t > 12 mm i samo za osnovne materijale sa utvrenom
vrednou ilavosti ili ako odgovarajui standard to propisuje. Ako ispitna temperatura nije utvrena, ispitivanje se vri na
temperaturi okoline. Videti takoe t. 7.4.4.
7) Za spoljanji prenik s 50 mm ultrazvuna kontrola se ne zahteva.
Za spoljanje prenike > 50 mm kada se ne moe izvriti ultrazvuna kontrola, na spojevima ogranka vri se radiografska
kontrola, ako se moe izvesti (slika 5).

Slika 2.6. Poloaj epruveta za sueoni spoj na limu

28

Slika 2.7. Poloaj epruveta na sueonom spoju cevi

Slika 2.8. Poloaj epruveta sa potpunim provarom i ugaonom spoju lima

29

Slika 2.9. Poloaj epruveta u spoju ogranka ili ugaonom spoju cevi

Slika 2.10. Tipini primeri merenja tvrdoe

30

Ispitivanje tvrdoe HV 10 - Najvee dozvoljene vrednosti
Tabela 2.3
Grupa elika Sueoni i ugaoni avovi iz jednog zavara Sueoni i ugaoni avovi iz vie zavara
Bez termike obrade Sa termikom obradom Bez termike obrade Sa termikom obradom
1
1)
, 2 380 320 350 320
3
2)
450 3)

420 3)
4, 5 3)

320 3) 320
6 3) 350 3) 350
Ni s 4 %
Ni > 4 %
3)
3)
300
3)

320
400
300

3)

1) Ako se zahteva ispitivanje tvrdoe.
2) Za elike sa najmanjim naponom teenja R
e
> 885 N/mm
2
vrednost se odreuje dogovorom.
3) Vrednost se utvruje dogovorom.

Podela elika na grupe
Tabela 2.4
Grupa Tip elika
1 elici sa najmanjim utvrenim naponom teenja R
e
s 355 N/mm
2
ili zateznom vrstoom R
m
s 520 N/mm
2
sa
hemijskim sastavom are koja ne prelazi (u %):
C = 0,24 Si = 0,55 Mn = 1,60 Mo = 0,65 S = 0,045 P = 0,045
Drugi pojedini elementi = 0,3
Zbir svih drugih elemenata = 0,8
2 Normalizovani elici ili termomehaniki valjani finozrni sa najmanjim utvrenim naponom teenja R
e
> 355 N/mm
2

3 Poboljani finozrni elici sa najmanjim naponom teenja R
e
> 500 N/mm
2

4 elici sa Cr maks. 0,6 %, Mo maks. 0,5 %, V maks. 0,25 %. Videti napomenu 1.
5 elici sa Cr maks. 9 %, Mo maks. 1,2 %. Videti napomenu.
6 elici sa Cr maks. 12 %, Mo maks. 1 %, V maks. 0,5 %. Videti napomenu.
7 elici sa Ni maks. 9 %. Videti napomenu.
8 Nerajui feritni elici ili martenzitni sa sadrajem Cr od 12 do 20 %. Videti napomenu.
9 Austenitni nerajui elici.
NAPOMENA 1 - Za grupe 4 do 8 sadraj legirajuih elemenata odnosi se na hemijsku analizu are.
Podruje uverenja za meovite spojeve
Tabela 2.5
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja za grupe
sledeih meovitih spojeva
Podruje uverenja
2 2 zavaren sa 1
3
3 zavaren sa 1
3 zavaren sa 2
8 zavaren sa 2
8 zavaren sa 1
8 zavaren sa 2
8 zavaren sa 3
8 zavaren sa 1
8 zavaren sa 2
8 zavaren sa 3
9 zavaren sa 2
ili
9 zavaren sa 3
9 zavaren sa 1
9 zavaren sa 2
9 zavaren sa 3

31

Podruje uverenja u odnosu na debljinu ispitnog uzorka
Tabela 2.6
Mere u mm
Debljina t ispitnog Podruje uverenja
1), 2)

uzorka
Za zavarivanje iz 1 prolaza sa jedne ili obe strane spoja Za zavarivanje vie prolaza
t s 3 0,8 t do 1,1 t t do 2 t
3 < t s 12 0,8 t do 1,1 t 3 do 2 t
12 < t s 100 0,8 t do 1,1 t 0,5 t do 2 t (maks. 150)
t > 100 0,8 t do 1,1 t 0,5 t do 1,5 t
1) Ako je kvalifikacija ostvarena na debljini < 12 mm (donja granica za ispitivanje udarom) podruje uverenja je <12 mm bez
ispitivanja udarom.
2) Podruje uverenja moe biti sueno ako su mogue vodonine prsline.

Podruje uverenja za prenik cevi i cevne ogranke
Tabela 2.7
Prenik ispitnog uzorka D
1) 2)

Podruje uverenja
D s 168,3 0,5 D do 2 D
D > 168,3 > 0,5 D i limovi
3)

1) D je spoljanji prenik cevi ili ogranka.
2) Kvalifikacija ostvarena na limovima vai i za kvalifikaciju na cevi spoljanjeg prenika > 500
mm.
3) Videti t. 8.4.2.

32

Tabela 2.8. Podruje uverenja u odnosu na tip spoja

33

PRILOG A
(informativan)
Obrazac izvetaja o kvalifikaicji tehnologije zavarivanja (WPAR)

Specifikacija tehnologije proizvoaa Ispitiva ili ispitna organizacija ____________________
Prilog br.: ______________________ Prilog br.: _____________________________________
Proizvoa: _______________________________________________________________________
Adresa: ___________________________________________________________________________
Primenjeni propis ili standard za ispitaivanje: _____________________________________________
Datum zavarivanja: _________________________________________________________________
Obim ispitivanja: ___________________________________________________________________
Postupak zavarivanja: _______________________________________________________________
Tip spoja: _________________________________________________________________________
Osnovni materijal: _______________ Stepen tvrdoe: ________________________________
Debljina osnovnog materijala (mm): ____________________________________________________
Prenik osnovnog materijala (mm): _____________________________________________________
Tip dodatnog materijala: _____________________________________________________________
Zatitni gas/praak: _________________________________________________________________
Vrsta struje za zavarivanje: ___________________________________________________________
Poloaj zavarivanja: _________________________________________________________________
Predgrevanje: ______________________________________________________________________
Termika obrada posle zavarivanja i/ili starenja: __________________________________________
Ostali podaci: ______________________________________________________________________
Potvruje se da je ispitivani spoj pripremljen, zavaren i ispitan u skladu sa zahtevima navedenih propisa i standarda.

Mesto Ispitiva ili ispitna organizacija

Datum ispitivanja Ime, datum i potpis

34

Specifikacija procedure zavarivanja proizvoaa (WPS)

Mesto: _____________________________________ Ispitiva ili ispitna organizacija: _______________________
Specifikacija tehnologije zavarivanja proizvoaa: __ Postupak pripreme i ienja: _________________________
Prilog br.: __________________________________ Specifikacija osnovnog materijala: _____________________
Prozvoa: __________________________________
Ime zavarivaa: ______________________________
Postupak zavarivanja: _________________________ Debljina osnovnog materijala (mm): ____________________
Tip spoja: __________________________________ Prenik osnovnog materijala (mm): _____________________
Detalji pripreme spoja (ema)
*)
: _________________ Poloaj zavarivanja: _________________________________

Skica pripreme Raspored zavara

Parametri zavarivanja
Zavar br. Postupak
Prenik dodatnog
materijala
Struja
A
Napon
V
Vrsta struje/
polaritet
Dotur ice
brzina
*)

Energija
zavarivanja
*)

Klasifikacija dodanog materijala i oznaka: _________ Dodatne informacije -) : _____________________________
Posebni zahtevi za suenje: _____________________ npr. njihanje (maks. irina): ___________________________
Zatitni gas/praak: lice ________________________ Oscilacije: amplituda, frekvencija, vreme: ____________
koren ____________________________ Zavarivanje pulsirajuom strujom: __________________
Protok gasa: lice _____________________________ Rastojanje kontaktne dizne: ________________________
koren ____________________________ Podaci o zavarivanju plazmom: _____________________
Tip volframove elektrode/prenik: _______________ Ugao nagiba pitolja (gorionika): ___________________
Detalji ljebljenja ili podloge: ___________________
Temperatura predgrevanja: _____________________
Temperatura izmeu prolaza: ___________________
Termika obrada posle zavarivanja i/ili starenja: ____
Vreme, temperatura, postupak: __________________
Brzina grejanja i hlaenja
*)
: ____________________

Proizvoa Ispitiva ili ispitna organizacija

__________________________________________ _________________________________________________
Ime, datum i potpis Ime, datum i potpis

-) Ako se zahteva.

35

Rezultati ispitivanja

Specifikacija tehnologije zavarivanja proizvoaa: __ Ispitiva ili ispitna organizacija: _______________________
Prilog br.: __________________________________ Prilog br.: _________________________________________
Vizuelna kontrola: ____________________________ Radiografija-) : ____________________________________
Penetrantska kontrola ili magnetoskopska: _________ Ultrazvuna ispitivanja
*)
: _____________________________
Temperatura: ______________________________________
Ispitivanje zatezanjem
Tip/br. R
e
N/mm
2

R
m
N/mm
2

A % Z % Mesto loma Napomene
Zahtevi

Ispitivanje savijanjem Prenik trna:

Makrografija:
Mikrografija
*)
:

Ispitivanje ilavosti
*)
Tip: ______________ Mere: _____________ Zahtevi: ___________
Poloaj zareza/
orjentacija
Temperatura
C
o

Vrednosti
1 2 3
Srednja
vrednost
Napomene

Ispitivanje tvrdoe
*)
Mesta merenja (skica)
*)

Tip/optereenja: _____________________________
Osnovni materijal: ____________________________________________________________________________________
ZUT: ______________________________________________________________________________________________
Istopljena zona: ______________________________________________________________________________________
Ostala ispitivanja: ____________________________________________________________________________________
Napomene: _________________________________________________________________________________________
Ispitivanja izvrena u skladu sa: _________________________________________________________________________
Izvetaj laboratorije br.:________________________________________________________________________________
Rezultati ispitivanja zadovoljavaju/ne zadovoljavaju
(nepotrebno precrtati)

Ispitivanja izvrena u prisustvu: _________________________________________________
Ispitiva ili ispitna organizacija

_________________________________________________
Ime, datum i potpis

-) Ako se zahteva.
Tip/br. Temperatura, C
o
Izduenje
*)
Rezultat

36

Srpski elici grupisani po sistemu iz tab. 2.4. (prema SRPS EN 288-3, Prilog B - informativno)

PRILOG C (normativan)
Uporeenje grupa elika navedenih u EN 287-1 sa grupama elika prema EN 288-3.
Grupe elika
Uverenje zavarivaa Kvalifikacija tehnologije prema EN 288-3
W 01 1
W 02 4, 5, 6
W 03 2, 3, 7
elik sa sadrajem nikla 5 < Ni % s 9 nije ukljuen
1)

W 04 8
W 11 9
1) Zahteva se posebno uverenje o strunoj osposobljenosti zavarivaa

37

Standardom SRPS EN 287-1 se utvruju osnovni zahtevi, podruja uverenja, uslovi ispitivanja, zahtevi
prihvatljivosti i potvrivanja za ispitivanje strune osposobljenosti zavarivaa za zavarivanje elika. Obrazac
uverenja o ispitivanju strune osposobljenosti dat je u Prilogu B.
Za vreme ispitivanja strune osposobljenosti zavariva treba da pokae odgovarajue praktino iskustvo i
poznavanje struke (ispit nije obavezan) o postupcima zavarivanja, materijalima i zahtevima za bezbednost za
postupke za koje treba da dobije uverenje; informacije o ovim pitanjima date su u Prilogu D.
Postupci zavarivanja na koje se odnosi ovaj standard su postupci topljenjem koji su definisani kao runo
ili poluautomatizovano zavarivanje. Postupak ispitivanja zavarivaa se izvodi na ispitnim uzorcima i nezavisan
je od tipa konstrukcije.
Uverenje o ispitivanju strune osposobljenosti izdaje se na linu odgovornost ispitivaa ili ispitnog tela.
- Postupci zavarivanja
Postupci zavarivanja su definisni u standardu ISO 857, a referentni brojevi za oznaavanje postupka
zavarivanja navedeni su u standaru ISO 4063.
Standardom EN 287-1 obuhvaeni su sledei postupci zavarivanja:
111 - elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom
114 - elektroluno zavarivanje punjenom icom
121 - elektroluno zavarivanje pod prakom sa elektrodnom icom
131 - elektroluno zavarivanje u zatiti inertnog gasa (MIG)
135 - elektroluno zavarivanje u zatiti aktivnog gasa (MAG)
136 - elektroluno zavarivanje punjenom icom u zatiti aktivnog gasa
137 - elektroluno zavarivanje u zatiti inertnog gasa sa topljivom punjenom elektrodnom icom
141 - elektroluno zavarivanje volframovom elektrodom u zatiti inertnog gasa (TIG)
15 - zavarivanje plazmom
311 - zavarivanje plamenom kiseonik-acetilen (gasno)
Ostali postupci zavarivanja toljenjem sprovode se po dogovoru.
Za ispitivanje strune osposobljenosti ispitni uzorci se izrauju za sueone spojeve (BW) i ugaone spojeve
(FW) na limovima (P) ili cevima (T).
Grupe materijala
Da bi se smanjilo nepotrebno umnoavanje tehniki identinih ispitivanja, elici sa slinim metalurkim
karakteristikama grupisani su u cilju ispitivanja strune osposobljenosti zavarivaa
Zavarivanje bilo kojeg materijala iz jedne grupe podrazumeva strunu osposobljenost zavarivaa za
zavarivanje svih ostalih materijala svrstanih u istu grupu, s tim da se dodatni materijali korieni pri ispitivanju
mogu koristiti i za druge elike ove grupe.
Po pravilu, ispitivanje strune osposobljenosti zavarivaa vri se nanoenjem metala ava koji ima sastav
usklaen sa osnovnim materijalom.
Ukoliko se zavaruju materijali iz dve razliite grupe, a ija kombinacija nije obuhvaena tabelama 2.13. i
2.14, zahteva se ispitivanje za takvu kombinaciju kao posebnu grupu materijala.
Ukoliko se dodatni materijal razlikuje od osnovnog materijala, potrebno je izvriti ispitivanje za takvu
kombinaciju osnovnog i dodatnog materijala, izuzev u sluajevima predvienim u tabelama 2.13. i 2.14.
Grupa W01: Niskougljenini nelegirani (C-Mn) elici i/ili niskolegirani elici. Ova grupa takoe
ukljuuje sitnozrne konstrukcione elike sa gornjim graninim naponom teenja R
eH
s 355 N/mm
2
.
Grupa W02: Hrom-molibdenski (CrMo) i/ili hrom-molibden-vanadijumski (CrMoV) elici otporni prema
puzanju.
Grupa W03: Sitnozrni konstrukcioni elici normalizovani, kaljeni i otputeni, kao i termomehaniki
obraeni elici sa gornjim graninim naponom teenja R
eH
> 355 N/mm
2
i slini zavarljivi nikl-elici sa
sadrajem nikla 2 % do 5 %.
Grupa W04: Feritni ili martenzitni nerajui elici sa sadrajem hroma od 12 % do 20 %.
Grupa W11: Nerajui feritno-austenitni i austenitni nerajui hrom-nikl (CrNi) elici.
Potroni materijal

38

Dodatni materijal, po pravilu, pripada istoj grupi kao i osnovni materijal. Ispitivanje izvreno sa dodatnim
materijalom, zatitnim gasom ili prakom koji odgovaraju jednoj grupi znai strunu osposobljenost zavarivaa i za sve
ostale dodatne materijale (dodatni metal, zatitni gas ili praak) iste grupe materijala.
Elektrode za runo elektroluno zavarivanje klasifikovane su prema najvanijim karakteristikama obloge
prema prEN 499 na:
A - kisele
B - bazine
C - celulozne
R - rutilne
RA - rutilno-kisele
RB - rutilno-bazine
RC - rutilno-celulozne
RR - rutilne (debela obloga)
S - drugi tipovi
Napomena: Za dalje detalje o obloenim elektrodama videti prEN 499, ISO 3580 ili ISO 3581, u
zavisnosti od elika o kojem se radi.
Mere
Ispitivanja strune osposobljenosti zavarivaa treba da su zasnovana na debljini materijala (tj. debljini
lima ili zida cevi) i prenika cevi koje e zavariva koristiti u proizvodnji. Ispitivanja se vre za tri podruja
debljine limova i debljine zidova cevi, ili prenika cevi, kako je navedeno u tabelama 2.9. i 2.10, pri emu nije
obavezno precizno merenje debljine i prenika.

Debljina ispitnog uzorka (lim ili cev) i podruje uverenja
Tabela 2.9
Debljina ispitnog uzorka, t, mm Podruje uverenja
t s 3 t do 2 t
1)

3 < t s 12 3 mm do 2 t
2)

t > 12 > 5 mm
1)Za zavarivanje plamenom kiseonik-acetilen (311): t do 1.5 t
2)Za zavarivanje plamenom kiseonik-acetilen (311): 3 mm do 1.5 t
Prenik ispitnog uzorka i podruje uverenja
Tabela 2.10
Prenik ispitnog uzorka, D
1)
, mm Podruje uverenja
D s 25 D do 2 D
25 < D s 150 0,5 D do 2 D (25 mm min)
D > 150 > 0,5 D
1) Za uplje telo D je mera najmanje strane.
Poloaji zavarivanja
Poloaji zavarivanja su prikazani na slikama 2.11. i 2.12. (prema ISO 6947). Uglovi nagiba i zaokretanja
moraju biti u skladu sa ISO 6947.
Za poloaje i uglove koji se koriste pri ispitivanju strune osposobljenosti zavarivaa vae one iste
vrednosti tolerancija koje se koriste i u proizvodnji.
Podruje uverenja o strunoj osposobljenosti zavarivaa
Po pravilu, uspeno ispitivanje zavarivaa vai ne samo za uslove koriene pri ispitivanju, ve i za sve
spojeve koji su laki za zavarivanje. Podruje uverenja za svaki tip dato je u odgovarajuim takama i tabelama.
U tim tabelama podruje uverenja je prikazano u istom redu.
- Postupci zavarivanja

39

Po pravilu, svako ispitivanje vai za jedan postupak zavarivanja. Promena postupka zavarivanja zahteva
novo ispitivanje strune osposobljenosti. Meutim, mogue je da se zavarivau prizna struna osposobljenost za
vie postupaka zavarivanja korienjem jednog ili dva posebna ispitivanja koja pokrivaju zavarene spojeve
izvedene razliitim postupcima zavarivanja. Na primer, kada se zahteva ispitivanje za jednostrani sueoni av
TIG postupkom (141) za korenski zavar i runo elektroluno (111) za ispunu, struna osposobljenost zavarivaa
se moe proveriti na sledei nain:
( a) ispitivanjem strune osposobljenosti simuliranjem spoja izvedenog pomou vie postupaka, na primer TIG
(141) - koren, ispuna runo elektroluno obloeno elektrodom (111), unutar granica vanosti;
(b) posebnim ispitivanjem za TIG (141) koren bez podloge i runo elektroluno obloeno elektrodom
(111) ispuna sa podlogom ili zavareno sa obe strane sa ljebljenjem ili bez njega.

PA poloeni

PC horizontalno-
vertikalni

PE nadglavni

PG vertikalni (nadole)
a) Sueoni spojevi
PF vertikalni (nagore)

PA u koritu

PB horizontalni

PD nadglavni horizontalni

PG vertikalno (nadole)

b) Ugaoni spojevi
PF vertikalni (nagore)
Slika 2.11. Poloaji zavarivanja za limove

40

Tipovi spojeva
U tabeli 2.11. dato je podruje uverenja o ispitivanju strune osposobljenosti zavarivaa za vrste
zavarenih spojeva pri emu se primenjuju sledei kriterijumi:
uverenja za sueone spojeve na cevima ukljuuje i sueone spojeve na limovima;
uverenje za sueone spojeve na limovima vai i za sueone spojeve na cevima spoljanjeg prenika > 500
mm, u odgovarajuim poloajima izuzev za sluajeve na koje se odnosi alineja 3.;
uverenje za sueone spojeve na limovima u koritastom (PA) poloaju ili horizontalno-vertikalnom (PC)
poloaju vai i za sueone spojeve na cevima spoljanjeg prenika > 150 mm, zavarenim u istim
poloajima prema tabeli 2.15;
uverenje za jednostrano zavarivanje bez podloke vai i za jednostrano zavarene spojeve sa podlokom, kao i
za obostrano zavarene spojeve sa i bez ljebljenja;
uverenje za zavarivanje limova ili cevi sa podlokom vai i za obostrano zavarene spojeve, ali ne i za spojeve
bez podloke;
uverenje za sueone spojeve vai i za ugaone spojeve za sline uslove zavarivanja;
u sluaju da su u proizvodnji preteno zastupljeni ugaoni spojevi, ispitivanje se vri na odgovarajuem
ugaonom spoju, na limu, cevi ili ubodnom nastavku (videti EN 288-3);

41

PA Cev:koja se okree
Osa: horizontalna
Poloaj: poloen

PG Cev: nepokretna
Osa: horizontalna
Poloaj: vertikalan (nadole)

PF Cev: nepokretna
Osa: horizontalna
Poloaj: vertikalan (nagore)

PC Cev: nepokretna Osa: vertikalna
Poloaj: horizontalno-vertikalni

a) Sueoni spojevi
H-L045 Cev: nepokretna Osa: nagnutna
Poloaj: svi poloaji (nagore)

PB Cev: koja se okree
Osa: horizontalna
Poloaj: horizontalno-vertikalan

PG Cev: nepokretna
Osa: horizontalna
Poloaj: vertikalan (nadole)

PF Cev:nepokretna
Osa: horizontalna
Poloaj:vertikalan (nagore)

PB Cev: nepokretna
Osa: vertikalna Poloaj: poloen
b) Ugaoni spojevi
PD Cev: nepokretna Osa: vertikalna
Poloaj: nadglavni horizontalni
Slika 2.12. Poloaji zavarivanja za cevi

uverenje za obostrano zavarivanje bez ljebljenja vai i za jednostrano zavarivanje sa podlokom i obostrano
zavarivanje sa ljebljenjem;

42

uverenje za sueone spojeve na cevima bez podloke vai i za zavarivanje ubodnih nastavaka, za isto
podruje uverenja, kako je dato u tabelama 2.11. do 2.14. Podruje uverenja pri zavarivanju uboda
zasnovano je na preniku ubodne cevi;
u sluajevima kada je u proizvodnji preteno zastupljeno zavarivanje uboda ili sloenih ubodnih nastavaka,
preporuuje se posebna obuka zavarivaa; u nekim sluajevima moe se zahtevati ispitivanje strune
osposobljenosti zavarivaa na spojevima ubodnih nastavaka.
Grupe materijala
U zavisnosti od grupe materijala ispitnog uzorka u tabelama 2.12. i 2.13. dato je podruje o strunoj
osposobljenosti zavarivaa. Za svaki elik koji nije obuhvaen bilo kojom grupom vre se posebna ispitivanja
samo za taj elik, a uverenje o strunoj osposobljenosti vai samo za taj elik.
Obloene elektrode
Svaka promena tipa obloge elektrode zahteva promenu u tehnici rada zavarivaa. Ispitivanje strune
osposobljenosti zavarivaa za jednu vrstu obloge vai i za elektrode sa drugim oblogama, tab. 2.14.
Potroni materijal
Promena zatitnog gasa i zatitnog praka je dozvoljena .
Mere
Podruje uverenja u zavisnosti od debljine lima ili debljine zida cevi i/ili prenika cevi dato je u tabelama
2.9. i 2.10.
Poloaji zavarivanja
Podruje uverenja za svaki poloaj zavarivanja dato je u tabeli 2.15.
Poloaji zavarivanja i odgovarajue oznake na slikama 2.11. i 2.12. dati su prema ISO 6947.

Podruje uverenja za ispitivanje sueonih spojeva (detalji tipa ava)
Tabela 2.11

av koji se ispituje
Podruje uverenja
Sueoni spojevi limova Sueoni spojevi cevi
Jednostrano
zavarivanje ss
Obostrano
zavarivanje bs
Jednostrano zavarivanje
ss
Sa podlo-
kom mb
Bez podloke
nb
Sa ljeblje-
njem gg
Bezljeblje-
nja ng
Sa podlo-
kom mb
Bez podloke
nb

Sueni
spojevi
limova
Jednostranoza
varivanje
ss
Sa
podlokom
mmb * - x - 1) -
Bez
podloke
nnb x * x x 1) 1)
Obostrano
zavarivanje
bs
Sa
ljebljenjem
ggg x - * - 1) -
Bez
ljebljenja
nmg x - x * 1) -
Sueni
spojevi
cevi
Jednostrano
zavarivanje
ss
Sa
podlokom
mmb x - x - * -
Bez
podloke
nnb x x x x x *
1) Videti: Tipovi spojeva
Objanjenja oznaka: * - oznaka za zavareni spoj na kojem je proverena struna osposobljenost; x - oznaka za vrste spojeva za
koje vai struna osposobljenost; - - oznaka za vrste spojeva za koje ne vai struna osposobljenost.

43

Podruje uverenja za osnovni materijal
Tabela 2.12
Grupa materijala
ispitnog uzorka
Podruje uverenja
W 01 W02 W03 W04 W11
W 01 - - - - -
W 02 x - - - -
W 03 x x - - -
W 04 x x - - '
W 11 x
1)
x
1)
x
1)
x
1)
-
1) Ako se koristi dodatni materijal iz grupe W 11.
Objanjenja oznaka: *- oznaka grupe materijala na kojoj je obavljeno ispitivanje strune osposobljenosti.;
x - oznaka grupe materijala za koje vai struna osposobljenost; - - oznaka grupe materijala za koju ne vai
struna osposobljenost.
NAPOMENA - Ova tabela vai samo ako su osnovni i dodatni materijal u istoj grupi.

Pregled i ispitivanje
Nadzor
Zavarivanje i ispitivanje ispitnih uzoraka moraju biti obavljeni u prisustvu ispitivaa ili ispitnog tela.
Ispitni uzorci moraju biti oznaeni identifikacionim brojem ispitivaa i zavarivaa, pre poetka
zavarivanja.
Podruje uverenja za spojeve od raznorodnih materijala
Tabela 2.13
Grupa materijala ispitnog uzorka Podruje uverenja
W 02 W 02 zavareno sa W 01
1)

W 03
W 02 zavareno sa W 01
1)

1)

1)

W 04
1)

1)

1)

W11
1)

1)

1)

1)

1) Za spojeve od raznorodnih metala dodatni materijal mora da odgovara grupi jednog od osnovnih materijala.
2) Ako se koristi dodatni materijal iz grupe W 11.

44

Podruje uverenja za tipove elektroda
Tabela 2.14
Vrsta elektrode
za zavarivanje
ispitnog uzorka
Podruje uverenja
A; RA R; RB; RC; RR B C S
A; RA * - - - -
R; RB; RC; RR x * - - -
B x x * - -
C - - - * -
S
1)
- - - - *
1) S daje uverenje samo za specijalne ripove obloge elektrode.
* Oznaava tip elektrode na koju se odnosi ispitavanje.
x Oznava one grupe elektroda za koje takoe vai ispitivanje.
- Oznaava one grupe elektroda za koje ne vai ispitivanje.
Ispitiva ili ispitno telo mogu zaustaviti proveru ukoliko uslovi zavarivanja nisu ispravni, ukoliko se oceni da
zavariva nije sposoban da postigne dobar rezultat ili u sluaju preteranih i/ili sistematskih popravki.
Oblici i mere ispitnih uzoraka
Oblik i mere ispitnih uzorakadati su na slikama 2.13. do 2.16.
Uslovi zavarivanja
Uslovi ispitivanja strune osposobljenosti zavarivaa moraju odgovarati uslovima u proizvodnji i biti u
skladu sa WPS ili pWPS, koja je uraena u skladu sa EN 288-2.
Prilikom pripreme WPS ili pWPS moraju se obezbediti sledei uslovi:
ispitivanje se mora izvesti postupcima zavarivanja koji e se primenjivati u proizvodnji;
dodatni materijal mora odgovarati svakom pojedinanom postupku i poloaju zavarivanja;
krajevi limova i/ili cevi za ispitni uzorak moraju se pripremiti kao u proizvodnji;
mere ispitnih uzoraka moraju odgovarati zahtevima prema tabelama i na slikama ovog standarda (videti
tabele 2.9. i 2.10);
zavarivanje se mora izvesti u poloajima i pod uglovima ubodnih nastavaka koji se normalno koriste u
proizvodnji;
zavareni spoj se ocenjuje u saglasnosti sa utvrenim kriterijumom prihvatljivosti ispitnih uzoraka;
vreme zavarivanja ispitnog uzorka mora odgovarati radnom vremenu pod uobiajenim radnim uslovima u
proizvodnji;
ispitni uzorak mora da ima najmanje jedno zaustavljanje i ponovno poinjanje u korenskom zavaru i na
zavrnom pokrivnom zavaru i to mora da bude identifikovano na duini koja se ispitije;
svako predgrevanje ili kontrolisani unos toplote koji se zahtevaju u WPS ili pWPS moraju se primeniti i kod
zavarivanja ispitnog uzorka;
svaka naknadna toplotna obrada i/ili starenje nakon zavarivanja koji se zahtevaju u WPS ili pWPS mogu biti
izostavljeni ukoliko se ne zahteva ispitivanje savijanjem;
identifikacija ispitnog uzorka;
zavarivau se mora dozvoliti da ispravi manje nedostatke, osim u sluaju povrinskog sloja, i to bruenjem,
ljebljenjem ili nekom drugom metodom koja se koristi u proizvodnji; za to je potrebno odobrenje
ispitivaa ili ispitnog tela.
Metode ispitivanja
Svaki zavreni spoj mora da bude pregledan vizuelno u stanju kako je zavaren u neobraenom stanju.
Kada se to zahteva (videti tabelu 2.16), vizuelni pregled moe biti dopunjen magnetoskopskim ispitivanjem
(videti EN 1290), ispitivanjem penetrantima (videti EN 571-1) ili drugim metodama ispitivanja, i za sluaj
sueonog zavarivanja makrostrukturnim ispitivanjem (videti EN 1290).
Ukoliko vizuelni pregled zadovolji, pristupa se radiografskoj kontroli, ispitivanju prelomom i/ili
makrostrukturnom ispitivanju (videti tabelu 2.16).

45

Epruvete za makrostrukturno ispitivanje moraju biti pripremljene i nagriene sa jedne strane da bi se jasno
istakao av.
Kada se vri radiografsko ispitivanje, sueoni spojevi izvedeni postupcima MIG/MAG (131,135) ili
gasnim plamenom (311) obavezno se ispituju i savijanjem.
Pre mehanikih ispitivanja, ukoliko su koriene podloke, treba ih ukloniti. Ispitni uzorak moe biti rezan
primenom toplotnog ili mehanikog postupka, uz odbacivanje prvih i poslednjih 25 mm uzorka od krajeva
limova (slike 2.17. i 2.18).
Sueoni spojevi na limovima
Kada se koristi radiografija, ispitni uzorak mora biti ispitivan u stanju kako je zavaren, po celoj duini, u
uslovima predvienim za klasu B u standardu EN 1435.
Kada se izvodi ispitivanje razaranjem prema EN 1320, cela duina uzorka koja se proverava mora biti ispitana.
U tom cilju ispitni uzorak se izrezuje u vie epruveta (slika 2.17a). Duina svake epruvete za ispitivanje razaranjem
mora biti ~ 50 mm. Ukoliko je potrebno, nadvienje ava na ispitnom uzorku moe da ukloni i dodatno stranice ava
da se zaree do dubine od ~ 5 mm, kako bi se olakalo kidanje u metalu ava (slika 2.17b). U sluaju jednostranog
zavarivanja (ss) bez podloke (nb,ng), polovina ispitne duine koja se proverava ispituje se sa lica a druga polovina
sa korenske strane (slike 2.17c i 2.17d).
Kada se primenjuje ispitivanje poprenim savijanjem epruvete sa lica u skladu sa EN 910. prenik trna ili
unutranjeg valjka mora da bude 4t, a ugao savijanja najmanje 120
0
, ukoliko osnovni ili dodatni materijal ne
zahteva druga ogranienja usled niske duktilnosti.
Tokom ispitivanja na epruvetama ne smeju da se pojave pojedinane greke > 3mm, nezavisno od pravca
prostiranja. Vidljive greke na ivicama epruvete se ne uzimaju u obzir pri ocenjivanju debljine limova > 12 mm
ispitivanje poprenim savijanjem sa lica i sa korene strane moe biti zamenjeno sa etiri epruvete za bono
savijanje.
Ugaoni spojevi na limovima
Za ispitivanje razaranjem u skladu sa EN 1320 ispitni uzorci mogu biti, po potrebi, izrezani u nekoliko
epruveta. Svaka epruveta mora biti, radi kidanja, postavljena u poloaj prikazan na sl. 2.17.b i posle kidanja
pregledana.
Kada se izvosi makrostrukturno ispitivanje, ono mora da bude u skladu sa EN 1321.
Sueoni spojevi na cevima
Kada se koristi radiografija, ispitni uzorak se ispituje po celoj duini ava u stanju kako je zavaren, u
uslovima predvienim za klasu B prema standardu EN 1435, izuzev kada je potrebno prozraivanje dvostrukog
zida.
Kada se koristi ispitivanje razaranjem, ono se vri po itavoj duini ispitnog uzorka; da bi se to ostvarilo,
ispitni uzorak se izrezuje na najmanje etiri epruvete. Ispitivanje mora da bude u skadu as EN 1320. Ispitivanje
sueonih spojeva na cevima zahteva inimalnu duinu ava od 150 mm. Ako je obim cevi manji od 150 mm
potrebo je da se izradi vie ispitnih uzoraka.
Ispitna duina svake epruvete je ~ 40 mm. Ukoliko je potrebno, najdvienje ava epruveta se moe
ukloniti, a epruveta se moe bono zarezati do dubine od ~ 5 mm, kako bi se olakalo kidanje u avu. U sluaju
jednostranog zavarivanja (ss) bez podloke (nb, ng) polovina ispitivane duine epruvete ispituje se sa strane lica
a druga polovina sa strane korena.
Kada se koristi ispitivanje poprenim savijanjem ispituju se dve epruvete preko korena i dve preko lica, u
skladu sa EN 910. Prenik trna mora biti 4t, a ugao savijanja 120
0
, ukoliko osnovni ili dodatni materijal ne
zahtevaju druga ogranienja, zbog niske duktilnosti.
Za isecanje ispitnih uzoraka zavarenih u poloajima PF, PG, H-L045 i J-L045 epruvete se uzimaju iz
razliitih poloaja zavarivanja.
Posle ispitivanja epruvete ne smeju da imaju greke vee od 3 mm, nezavisno od pravca prostiranja
greaka. Vidljive greke na ivicama epruvete ne uzimaju se u obzir pri ocenjivanju.
Za debljine zida > 12 mm ispitivanje poprenim savijanjem moe da se zameni sa etiri epruvete za bono
savijanje.

46

Ugaoni spojevi na cevima
Za ispitivanje razaranjem prema EN 1320 uzorak se iseca na etiri ili vie epruveta.
Kada se primenjuje makrostrukturno ispitivanje, uzimaju se najmanje etiri epruvete ravnomerno
rasporeene po obimu cevi.

Slika 2.13. Mere ispitnih uzoraka za sueone spojeve na limovima (Mere u milimetrima)

Slika 2.14. Mere ispitnih uzoraka za ugaone spojeve na limovima (Mere u milimetrima)

Slika 2.15. Mere ispitnih uzoraka za sueone spojeve na cevima (Mere u milimetrima)

47

Slika 2.16. Mere ispitnih uzoraka za ugaone spojeve na cevima (Mere u milimetrima)

a) Isecanje potrebnog broja epruveta b) priprema

c) Ispitivanje prelomom
(savijanje lica ava)
d) Ispitivanje prelomom
(savijanje korena ava)

Slika 2.17. Priprema i ispitivanje prelomom epruveta iz sueonih spojeva na limovima (Mere u milimetrima)

48

a) Isecanje potrebnog broja epruveta
b) Ispitivanje prelomom (ako je potrebno,
epruvetu zarezati)
Slika 2.18. Priprema i ispitivanje prelomom epruveta iz ugaonih spojeva na limovima (Mere u milimetrima)

a) Isecanje potrebnog broja
epruveta
b) Priprema d) Ispitivanje prelomom
(savijanje korena ava)
Slika 2.19. Priprema i ispitivanje prelomom epruveta iz sueonih spojeva na cevima (Mere u milimetrima)

a) Isecanje epruveta

b) Ispitivanje prelomom
Slika 2.20. Priprema i ispitivanje prelomom epruveta iz ugaonih spojeva na cevima (Mere u milimetrima)
Kriterijumi prihvatljivosti ispitnih uzoraka

49

Ispitni uzorci se ocenjuju prema nivou prihvatljivosti za svaki tip greke. Klasifikacija ovih greaka data
je u standardu EN 26520. Uslovi prihvatanja za greke utvrene metodama ispitivanja prema ovom standardu
moraju biti, ukoliko to nije drugaije utvreno, u skladu sa EN 25817. Zavarivau se daje uverenje ako su
greke na ispitnom uzorku u okviru utvrenih granica nivoa B, prema EN 25817, osim za greke tipa: preveliko
nadvienje, prevelika ispupenost, ugaoni av koji ima veu visinu od nazivne vrednosti, preveliki provar, za
koje se primenjuje nivo C.
Ukoliko greke na ispitnom uzorku prelaze maksimalno dozvoljene vrednosti, zavarivau se ne izdaje
uverenje.
Potrebno je uzeti u obzir i odgovarajue kriterijume prihvatljivosti za ispitivanje bez razaranja. Za sva
ispitivanja razaranjem ili bez razaranja moraju se primenti utvreni postupci.
Ponovno ispitivanje
U sluaju da bilo koji ispitni uzorak nije zadovoljio uslove utvrene standardom EN 287-1, zavariva
mora da uradi novi ispitni uzorak.
Ukoliko se utvrdi da razlog neuspeha treba pripisati nedovoljnoj vetini zavarivaa, zavarivaa treba
smatrati nesposobnim da zadovolji uslove ovog standarda, bez dodatne obuke.
Ukoliko se utvrdi da su nezadovoljavavajui rezultati metalurke prirode ili posledica drugih spoljnih
uzroka, a ne posledica nedovoljne vetine zavarivaa zahteva se dodatno ispitivanje ili dodatne epruvete da bi se
utvrdio kvalitet i osobine novog materjala i/ili novi uslovi ispitivanja.
Rok vanosti uverenja
Poetno uverenje
Uverenje poinje da vai od dana kada su sva zahtevana ispitivanja uspeno izvedena. Ovaj datum moe
da se razlikuje od datuma izdavanja oznaenog na uverenju.
Uverenje o strunoj osposobljenosti zavarivaa vai za period od dve godine, uz uslov da je uverenje
potpisano u razmacima od est meseci od strane poslodavca/koordinatora, uz ispunjenje sledeih uslova:
zavariva mora da obavlja ispravno, bez prekida, zavarivaki posao za vreme vanosti postojeeg uverenja;
dozvoljen je prekid ne vei od est meseci;
rad zavarivaa mora biti u skladu sa tehnikim uslovima pod kojim su sprovedena ispitivanja radi izdavanja
uverenja;
ne smeju postojati razlozi koji bi doveli u pitanje vetinu i znanje zavarivaa.
Ako bilo koji od ovih uslova nije ispunjen, uverenje se ponitava.
Produenje uverenja
Uverenje se moe produiti za period od naredne dve godine, u okviru postojeeg uverenja, ukoliko su
ispunjeni sledei uslovi prema :
- avovi koje zavariva izvodi u praksi moraju biti zahtevanog kvaliteta;
- izvetaj o ispitivanju, npr. dokumentacija o radiografskoj ili ultrazvunoj kontroli, ili izvetaj o ispitivanju
prelomom ili primedbe kontrolora moraju biti priloene uz uverenje o strunoj osposobljenosti zavarivaa.
Uz uverenje prilae se dosije koji sadri izvetaje o polugodinjim proverama, kao na primer izvetaje o
radiografskoj ili ultrazvunoj kontroli i o ispitivanju razarenjem.
Izdavanje uverenja
Uverenjem se potvruje da je zavariva zadovoljio sve zahteve. Svi uslovi ispitivanja se navode u
uverenju. Ukoliko zavariva ne uspe da zadovolji neki od zahteva, uverenje mu se nee izdati.
Uverenje se izdaje uz iskljuivu odgovornost ispitivaa ili ispitnog tela i mora da sadri sve podatke
zahtevane u Prilogu D. Za uverenje o ispitivanju strune osposobljenosti zavarivaa preporuuje se upotreba
obrasca pema Prilogu D.
Ukoliko se koristi bilo koji drugi oblik obrasca za uverenje, on mora da sadri podatke sadrane u Prilogu
A.

50

Uverenje o strunoj osposobljenosti zavarivaa mora biti izdato najmanje na jednom od zvaninih jezika
CEN (engleski, francuski, nemaki).
Praktian ispit i ispit iz poznavanja struke (videti EN 287-1 prilog D) oznaavaju se sa prihvaeno ili
nije ispitano.
Svaka promena osnovnih promenljivih veliina za ispitivanje radi izdavanja uverenja, mimo dozvoljenih
podruja, zahteva novo ispitivanje i novo uverenje o strunoj osposobljenosti zavarivaa.
Oznaavanje
Oznaavanje uverenja o strunoj osposobljenosti zavarivaa sastoji se iz sledeih elemenata, datih po
sledeem redosledu (sistem je prilagoen za raunarsku obradu):
broj ovog standarda;
osnovne promenljive:
- postupci zavarivanja: videti ISO 4063;
- poluproizvodi: lim (P), cev (T);
- vrsta spoja: sueoni av (BW), ugaoni av (FW);
- grupa osnovnog materijala;
- dodatni materijal;
- mere ispitnog uzorka: debljina (t ) i prenik cevi (D);
Podruje uverenja u zavisnosti od poloaja zavarivanja
Tabela 2.15

51

- poloaji zavarivanja;
- podaci o vrsti ava: videti SRPS EN 287-1i tabelu za skraenice.
Oznaavanje, ako se koristi raunarska obrada, ima sledei format:
xx xxxxx, xxx, x, xx, xxx, xxxx, xxxxx, xx, xx
Primer:EN 287-1, 111, P, BW, W11, RB, t10, D200, H-L045, ss, nb

Metode merenja
Tabela 2.16
Metoda ispitivanja Sueoni spoj lima Sueoni spoj cevi Ugaoni spoj
Vizuelna * * *
Radiografska *
1)5)
*
1)5)
+
Savijanjem *
2)
*
2)
+
Prelomom *
1)
*
1)
*
3)4)

Makrostrukturno (bez polirinja) + + *
4)

Magnetoskopski/penetrantski + + +
1) Koristiti ili radiografsko ispitivanje ili ispitivanje prelomom, ali ne oba.
2) Kada se primenjuje radiografsko ispitivanje, ispitivanje savijanjem je obavezno za postupke 131, 135, 311.
3) Ispitivanje prelomom se dopunjuje magnetoskopskim i/ili penetrantskim ispitivanjem ukoliko to zahteva
ispitiva/ispitno telo.
4) Ispitivanje prelomom moe se zameniti sa najmanje 4 makrostrukturna ispitivanja.
5) Za feritne elike debljine > 12 mm radiografsko ispitivanje moe biti zamenjeno ispitivanjem ultrazvukom.
- - oznaava obavezni postupak.
+ - oznaava neobavezni postupak.

PRIMER 1
Uverenje zavarivaa EN 287-1 111 P BW W11 B t 09 PF ss nb
Objanjenje
Postupak zavarivanja: runo elektroluno obloenom elektrodom: 111
Lim: P
Sueoni av: BW
Grupa materijala: austenitni elik W11
Dodatni materijal: bazina obloga B
Mere ispitnog uzorka: debljina 9 mm t 09
Poloaj zavarivanja: sueoni av na limu, vertikalno nagore PF
Podaci o tipu ava: jednostrano zavareno ss
bez podloke nb
PRIMER 2
Uverenje zavarivaa EN 287-1 311 T BW W01 nm t02 D20 PA ss nb
Objanjenje
Postupak zavarivanja: gasnim plamenom kiseonik-acetilen: 311
Cev: T
Sueoni av: BW
Grupa materijala: niskougljenini legirani elik W01
Dodatni materijal: bez dodatnog materijala nm
Mere ispitnog uzorka: debljina 2 mm t 02

52

prenik cevi: 20 mm D20
Poloaj zavarivanja: sueoni av na cevi, cev koja se okree, horizontalna osa, poloen PA
Podaci o tipu ava: jednostrano zavareno ss
bez podloke nb
Napomena: Za objanjenje skraenica korienih pri oznaavanju primera videti JUS EN 287-1.

2.5. Sledljivost(identifikacije materjala, procedura, certifikata)
Sledljivost, po definiciji u standardu SRPS ISO 8402 predstavlja mogunost utvrivanja istorijata,
primene ili lokacije neke jedinice ili aktivnosti, pomou utvrene identifikacije. Identifikacija i sledljivost
proizvoda predstavlja jedan od elemenata serije standarda SRPS ISO 9000.
Za proizvode koji se izrauju zavarivanjem po SRPS ISO 9000 svrstava se u grupu specijalnih procesa
kod kojih nije mogue u potpunosti utvrditi kvalitet samo neposrednim merenjem niti ispitati u potpunosti radi
verifikacije, identifikacije isledljivosti. Standardom SRPS ISO 3834 deo 2 i 3 identifikacija i sledljivost su bitni
elementi u zahtevima kvaliteta pri zavarivanju i mora da se odri kroz ceo proces proizvodnje.
Sistem za obezbeenje identifikacije i sledljivosti pri zavarivakim operacijama treba da sadri sledee:
1. Planove proizvodnje
2. Pratee kartice
3. Podatke o poloaju zavarenih spojeva u konstrukciji
4. Obeleavanje zavarenih spojeva , igova, nalepnica itd.
5. Sledljivost (za potpuno mehanizovane i automatizovane ureaje za zavarivanje ukljuujui zavarivae
i operatere) za specifine zavarene spojeve
6. Uverenje o osposobljenosti zavarivaa i kvalifikacije tehnologije zavarivanja
7. Procedure ispitivanja bez razaranja i osoblje
8. Potroni i dodatni materjali (npr. tip, lot, br.are)
9. Osnovni materjali (npr. tip, lot)
10. Mesta popravke
Sutina zahteva za identifikaciju i sledljivost je da proizvoa ima u organizaciono-tehnikom smislu
definisan postupak i uspostavljen sistem koji omoguava lako dokumentovanje kvaliteta zavarene konstrukcije.
Zahtevi elemenata sedljivosti, standardi koje treba primeniti, zapisi o kvalitetu, kao i posebni zahtevi kupca
moraju se definisati ugovorom. Realizacija zahteva za identifikaciju i sledljivost znaajno poveava trokove
proizvodnje pa se mora vrlo paljivo utvrditi po strukturi i obimu.
Na osnovu postojeih standarda , tehnikih propisa, pravilnika i drugih verifikovanih dokumenata mogue
je formirati potrebnu prateu dokumentaciju i zapise o kvalitetu kojima e se dokumentovati i identifikovati
proces zavarivanja i sledljivost.
Identifikacija zavarenog spoja i zavarivaa na predmetu moe biti: ig, broj, nalepnica, oznaka i sl., a
postavlja se kraj zavarenog spoja i istovremeno belei u prateoj tehnikoj dokumentaciji (eme, skice,
specifikacije spojeva, specifikacije tehnologija, radna uputstva,zapisi procesa izrade, izvetaji o ispitivanju).
Identifikacija moe biti utisnuta metalom (trajno) ili naneena bojom (privremeno do momenta zatite zavarene
konstrukcije antikorozionim premazom). Identifikacija zavarivaa je odvojena od identifikacije zavarenog spoja
kao i identifikacija osnovnog materjala.

53

PRILOG D (informativan)
UVERENJE O STRUNOJ OSPOSOBLJENOSTI ZAVARIVAA

Oznaka ................................ Ispitiva ili ispitna organizacija
Prilog br.
Specifikacija tehnologije zavarivanja proizvoaa:
Prilog br. (ako postoji):
Ime i prezime zavarivaa:
Identifikacija:
Vrsta identifikacije:
Datum i mesto roenja:
Poslodavac:
Oznaka standarda:

Poznavanje struke: prihvatljivo/nije ispitano (nepotrebno precrtati)
Podaci o ispitivanju Podruje uverenja
Postupak zavarivanja
Lim ili cev
Tip spoja
Grupa osnovnih materijala
Dodatni materijal/oznaka
Zatitni gas
Pomoni materijali
Debljina ispitnog uzorka (mm)
Spoljanji prenik cevi (mm)
Poloaj zavarivanja
ljebljenje/podloka

Za dodatne podatke videti posebni list i/ili
specifikaciju tehnologije zavarivanja br.:

Ime, datum i potpis:
Ispitiva ili ispitna organizacija:
Datum izdavanja:
Mesto

Fotografija
(ako se zahteva)
Vrsta ispitivanja
Izvreno i
prihvaeno
Ne zahteva se
Vizuelno
Radiografsko
Magnetnim esticama
Penetrantima
Makrostrukturno
Prelomom
Savijanjem
Dodatna ispitivanja
*)

*)
Priloiti poseban list
Produenje uverenja od strane ispitivaa ili ispitnog
tela za naredne 2 godine (prema t. 10.2)
Datum Potpis Zvanje ili funkcija

Produenje uverenja od strane poslodavca/koordinatora za
narednih 6 meseci (prema t. 10.2)
Datum Potpis Zvanje ili funkcija

54

3. MERENJE, KONTROLA I ZAPIS TOKOM ZAVARIVANJA
3.1. emu merenje i ta je merenje?
Savremeni visoki zahtevi u pogledu kvaliteta zavarenih spojeva uslovljavaju detaljno poznavanje
zavisnosti izmeu uticajnih parametara i rezultata zavarivanja. Ovi uticajni parametri zavarivanja moraju se
meriti da bi se ocenio zavar bez obzira na koji nain i kojim je aparatom zavarivano..
Merenja imaju za cilj:
- da daju podatke za odreivanje optimalnih uslova zavarivanja;
- da izaberu reproduktivne podatke;
- da obezbede sertifikaciju i prihvatanje preko kvalifikacije;.
- da osiguraju kvalitet;
- da razmenjuju zavarivake podatke izmeu zavarivaa, odeljenja, itd;
- da ispune zahteve kupaca;
- da prue podatke za uputstva za zavarivanje.
Uputstva za zavarivanje su neophodna da bi se napravili detaljni planovi zavarivanja i obezbedio nadzor
radi osiguranja kvaliteta. Uputstva za zavarivanje su dokumenti koji odreuju uticajne veliine radi ostvarenja
ponovljivosti procesa. Oni takoe daju osnovne parametre zavarivanja: napon zavarivanja, struju, vrstu struje i
brzinu dodavanja ice.
Merenje je uporeivanje sa ciljem da se utvrdi brojana vrednost izmerene veliine. Procesi, koji su od
znaaja pri merenju se mogu podeliti na:
- merenje, tj. odreivanje izmerene veliine korienjem kalibrisanog ureaja za merenje;
- ispitivanje, tj.ocena funkcionalnosti postrojenja;
- kalibracija, koja podrazumeva odstupanja dobijenih rezultata od oekivane (precizne) vrednosti merne
veliine na mernom instrumentu.
3.2. Ureaji za merenje
Multimetar je osnovni elektrini merni ureaj. Moe biti analogni ili digitalni, prenosni ili stabilan. Meri
napon, ali se moe upotrebiti i za merenje struje, frekvencije i elektrinog otpora. Na analognom ureaju (sl.
3.1) se oitava kazaljkom sa skale, a digitalni daje brojanu vrednost merene veliine, pa je tanost vea.
Meutim, prednost analognog ureaja je da se mogu koristiti razliita merna podruja.
Slika 3.1. Analogni voltmetar
Osciloskop je elektrini ureaj za prikazivanje oscilacija na ekranu katodne cevi.
Linijski pisa (sl .3.2) je konstruisan tako da omoguava praenje vremenske promene karakteristine
veliine pri zavarivanju ili radu neke maine zahvaljujui konstantnoj brzini kretanja papira i zapisivanju
analognog signala normalno na pravac kretanja papira.
Merenje napona
Kako je promena naizmeninog napona sinusna, njena je karakteristika periodina sa periodom T i
frekvencijom f. Ako je maksimalna veliina napona U
m
, efektivna vrednost napona U
ef
je data poznatom
relacijom U
ef
= 0,707 U
m
, sl. 3.3.

55

Za merenje jednosmerne struje dovoljan je jednostavan ureaj. Merne veliine u jednom pulsu su
prikazane na sl. 3.4.
Odluujui uticaj pri izboru mernog ureaja je priroda veliine koju treba meriti (naizmenina ili
jednosmerna struja), a vano je i obratiti panju na opseg frekvencije. Prednost imaju robusni ureaji.

Slika 3.2. Linijski pisa: izgled (levo) i princip rad (desno)

Slika 3.3. Merne veliine naizmenine struje Slika 3.4. Merne veliine jednosmerne struje
Merenja pri zavarivanju (merenje struje, brzine dodavanja ice i temperature predgrevanja)
Kada se meri zavarivaki luk treba imati u vidu da precizno merenje nije mogue zbog pada napona
izmeu poloaja luka i merne take (sl. 3.5). Pri merenju izmeu kontaktne cevi i radnog predmeta (MIG//MAG
zavarivanje) pad napona na slobodnom kraju ice iznosi do 1,5 V. esto se daje kao napon luka pogrean
podatak merenja na kljetima, jer nisu uzeti u obzir otpori veze izmeu izvora struje i dodavaa ice, kontaktne
cevi i creva, kao i slobodnog kraja ice i dovoda struje na radni predmet, kao to se vidi na dispoziciji merenja
struje pri zavarivanju (sl. 3.5).

56

Slika 3.5. Dispozicija merenja struje pri zavarivanju
Vana je veliina brzine dodavanja ice, koju je jednostavno meriti s obzirom da je pogon ujednaen i
pomeranje ice ravnomerno. Na savremenim mainama se brzina dodavanja ice pokazuje kontinualno na
displeju.
Merenje temperature predgrevanja i meuslojne temperature
U mnogim zavarenim spojevima zahtevani kvalitet se moe ostvariti samo uz predgrevanje. Kako je
operacija predgrevanja vrlo delikatna, razvijeni su razliiti ureaji za predgrevanje. Najee se koristi
predgrevanje gasom (sl. 3.6), elektrinim otporom (sl. 3.7) i indukcionim grejaima (sl. 3.8).
Za zagrevanje se koriste gasovi (propan, prirodni gas) ili meavine (propan sa vazduhom, acetilen ili
propan sa kiseonikom). Razliiti tipovi gorionika se mogu primeniti (obian Bunsenov, prstenasti za cevi (sl.
3.6) ili posebno oblikovani, za nosae i stubove. Prednost im je jednostavna konstrukcija i mala potronja
eneregije, a nedostaci neravnomerna raspodela temperature po preseku i teko podeavanje.
Normalni elektrootporni grejai se mogu konstrukcijski prilagoditi za predgrevanje (sl. 3.7). Prednosti su
u jednostavnoj konstrukciji i mogunosti podeavanja, a nedostatak neravnomerna raspodela temperature po
preseku.
Indukciono zagrevanje se ostvaruje pomou namotaja (sl. 3.8). Oni mogu da budu savitljivi ili kruti.
Prednost je ravnomerna rasppodela temperature po preseku i mogunost podeavanja, ali je cena ovih ureaja
visoka u odnosu na druga dva navedena reenja.

Slika 3.6. Ureaj za predgrevanje plamenom gasa

57

Slika 3.7. Predgrevanje elektrootpornim grejaima

Slika 3.8. Indukcioni grejai za predgrevanje
Standard SRPS ISO 13916 propisuje merenje temperature predgrevanja, meuslojne temperature i
odravanje temperature predrevanja u toku zavarivanja radnih predmeta (obradaka) ija debljina ne prelazi 50
mm. Definisana je temperatura predgrevanja, T
V
, kao temperatura obradka u zoni zavarivanja neposredno pre
bilo koje operacije zavarivanja, pri emu se moe utvrditi minimalna i/ili maksimalna temperatura.
Meuprolazna tempeatura, T
Z
, je temperatura obradka u zoni zavarivanja neposredno pre drugog prolaza ili
narednog prolaz. Odravana temperatura predgrevanja, T
H
, je temperatura u zoni uticaja temperature zavarenog
spoja izvan odreene zone zavarivanja u toku procesa zavarivanja.
Temperatura predgrevanja, T
V
, izmerena samo jednom, od 155C (TV 155) pomou kontaktnog
termometra (CT) oznaava se na sledei nain:
Temperatura ISO.......- TV 155 CT
Meuslojna (meuprolazna) temperatura, izmerena vie puta, od 130C, 153C i 160C (TZ 130/160)
pomou termopara (TE) oznaava se na sledei nain:
Temperatura ISO.......- TZ 130/160 TE
Merenje temperature mora se izvesti na povrini obradka na strani zavarivanja, na rastojanju
A = 4xt
ali ne veem od 30 mm od uzdune ivice ljeba (sl. 3.9). Za debljine vee od 50 mm moraju se utvrditi posebni
zahtevi. U nekim sluajevima je korisno izmeriti meuslojnu temperaturu direktno na avu.
Temperatura predgrevanja i meuslojna temperatura moraju se meriti u podruju zavarenog spoja pre
prolaza luka tako da na rezultat merenja ne utie toplota zavarivanja. Kada je materijal elik, uobiajeno
rastojanje izmeu taaka merenja i luka mora biti 50 mm do 200 mm (sl. 3.10).

58

Slika 3.9. Rastojanje izmeu taaka merenja i zavarenog spoja za radni predmet ija debljina t ne prelazi 50 mm

Slika 3.10. Take merenja temperature predgrevanja, meuslojne temperature i odravane temperature predgrevanja na
radnim predmetima ija debljina t ne prelazi 50 mm, u odnosu na poloaj luka
Kada je odravana temperatura predgrevanja zadata ona se mora meriti posle prolaza luka, a pre sledeeg
prolaza ili u sluaju prekida rada na takav nain da se odredi najvia i/ili najnia temperatura.
Merenje tempereature mora se izvesti nekim od sledeih postupaka, kako je dato u uputstvu za
zavarivanje:
- materijalima osetljivim na temperaturu (krede ili boje) (TS);
- kontaktnim termometrom (CT) (sl. 3.11);
- termoparom (TE);
- optikim ili elektrinim ureajem za bezkontakno merenje (TB).
Mogu se koristiti i drugi postupci.

Princip merenja temperature predgrevanja bojama je oksidacija povrine elika na temperaturama 200 do
360C. Boje se mogu koristiti i za merenje temperature termike obrade od 550 do 1300C. Razlikuju se boje za
razliite legure. Primena boja je jednostavna, ali je za tumaenje rezultata potrebno iskustvo, povrina mora biti
vidljiva, a ne postoje automatski zapisi.
Temperaturne krede se proizvode od materijala koji na odreenoj temperaturi menja boju ili agregatno
stanje. Nanoenjem niza oznaka kredom na radnom predmetu i na osnovu promene boje (tip I) ili topljenja (tip
II) utvruje se dostignuta temperatura. Prednost boja su niska cena i dovoljno tano merenje, a nedostatak je
ogranieno temperaturno podruje primene, nema zapisa i povrina mora biti dostupna.
Kontaktni termometar po pravilu ima temperaturni senzor (NiCrNi, elektrootponi senzor). koji ine termopar
sa materijalom radnog predmeta, tako da temperatura moe neposredno da se oitava (sl. 4.6.11). Prednost je
jednostavno rukovanje i mogunost zapisa, a nedostatak netanost zbog nedefinisanog spoja pri kontaku i
povrina mora da bude dostupna.

59

Slika 3.11. Kontaktni termometar
Za merenje termoparovima koriste se elementi NiCrNi, ali se mogu koristiti i druge kombinacije ili
senzorske folije. Prikladne su zbog jednostavnog rukovanja, tanog merenja, podeavanja pomou induktivnih
uraaja ili elektrootporno, povrina ne mora da je lako dostupna i moe se dobiti zapis preko pisaa. nedostatak
je visoka cena.
Bezkontaktno merenje se ostvaruje merenjem infracrvenog zraenja sa povrine radnog predmeta.
Prednost je jednostavan postupak, ali koeficijenti apsorbcije moraju biti poznati i povrina mora biti vidljiva.
U prilogu A standarda JUS ISO 13916 je data specifikacija oznaavanja za zavarene spojeve.
Ako je kompletno zavarivanje od prvog do poslednjeg prolaza, ukljuujui i prekide u radu, izvedeno u
oblasti temperatura 100C do 200C, temperatura se specificira na sledei nain:
T
V
= T
Z
= T
H
= 100C do 200C
Ako je, sa druge strane, temperatura predgrevanja za prvi prolaz, da bi se obezbedilo stapanje sa
osnovnim materijalom, via od temperature za prolaze ispune i ako je dozvoljeno da bude nia od temperature u
toku rada, oznaavanje je sledee:
T
V
= 100C do 200C; T
Z
= T
H
= (50C do 100C)
Hlaenje izmeu prolaza po pravilu nije dozvoljeno, osim ako se koristi arenje izmeu prolaza, to se
utvruje na sledei nain:
T
H
> 100C u protivnom arenje za 2 h na 280C

Kontrola Kvaliteta Zavara

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kontrola Kvaliteta Zavara

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

1. UVOD U OBEZBEENJE KVALITETA ZAVARENIH KONSTRUKCIJA

You might also like