KVALITET PELINJIH PROIZVODA I

POSTUPAK STANDARDIZACIJE
USKLAEN SA ZAHTEVIMA EU
Prof dr Nada Plava, Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad,
 POTENCIJALI

Srbiji ima od 12.000 do 15.000 pelara i oko 675.000

konica to je dovoljno da se prikupi svega pola do jednog
procenta pelinjih paa koje postoje u Srbiji.
Med ima ogroman izvozni potencijal koji ne koristimo
Pelarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju.
Zavisno od klimatskih uslova, u Srbiji godinje moe da se
proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda izuzetnog kvaliteta,
i najvanije od svega, sva proizvedena koliina moe da se
izveze.
 Podneblje Srbije je
plodonosno za proizvodnju
meda visokog kvaliteta.
Veliki izvoz meda (3.100 t) je
ostvaren tokom 2013.
godine u zemlje EU jer na
med ima kvalitet lekovitih
biljaka i sauvane prirode.
Mogucnosti daljeg razvoja I
izvoza postoje uz
potovanje zahteva kupaca
i strogih zakonskih propisa
zemalja EU
Srbija se nalazi na spisku zemalja kojima je dozvoljen
izvoz meda u EU i u poslednje dve godine Srbija je
izvezla skoro 3.000 tona meda

Mesto na listi svake godine mora potvrivati

dostavljanjem podataka o sprovoenju
Nacionalnog plana za monitoring
i laboratorijskim analizama,
 Kada je u pitanju obim i uestalost uzorkovanja
meda, uzorkovanje se vri prema Pravilniku o
utvrivanju Programa sistematskog praenja
rezidua farmakolokih, hormonskih i drugih
tetnih materija kod ivotinja, proizvoda
ivotinjskog porekla i hrane za ivotinje
(Slubeni glasnik RS, broj 91/2009 od
06.11.2009 godine).
Uzorci se mogu uzeti u bilo kojoj fazi
proizvodnog procesa, pod uslovom da se moe
utvrditi poreklo i primarno mesto proizvodnje
meda
 Pravilnik o kvalitetu meda je usaglaen sa
navedenom Direktivom, Council Directive (EC
110/2001)
Objektivni kriterijumi za odreivanje kvaliteta
meda su njegova fiziko-hemijska svojstva:
sadraj eera,
sadraj saharoze,
vlanost,
elektrina provodljivost,
diastaza,
hidroksimetilfurfurol (HMF)
i za odreivanje geografskog porekla - polenska
analiza meda
 Objektivni kriterijumi - u Republici Srbiji
regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i drugim
zahtevima za med, druge pelinje proizvode,
preparate na bazi meda i drugih pelinjih
proizvoda (Slubeni glasnik SCG, broj
45/2003), a u Evropskoj Uniji Direktivom
Council Directive (EC 110/2001) od 20.
decembra, 2001.
 U lanu 18. navedenog Pravilnika med koji se stavlja u promet mora da
ispunjava sledee uslove:
da sadri najmanje 65% redukujuih eera, osim za medljikovac koji mora da
sadri najmanje 60% redukujuih eera,
da ne sadri vie od 5% saharoze, izuzev bagremovog, vreskovog i meda
medljikovca koji mogu imati i do 10%,
da ne sadri vie od 20% vode, osim meda vreska i meda od deteline koji
mogu da sadre vie od 23% vode,
da ne sadre vie od 0,5% mineralnih materija, osim meanog cvetnog meda
koji moe da sadri najvie 1% mineralnih materija i medljikovac koji moe da
sadri najvie 1,2% mineralnih materija,
da ukupna kiselost ne bude vea od 40 mili mola kiseline na 1000 g meda,
da ne sadri vie od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i
topljenog meda, koji mogu da sadre do 0,5% nerastvorljivih materija,
da aktivnost oitane diastaze posle meanja nije nia od 8, a ako je nia od 8
onda sadraj hidroksimetilfurfurola (HMF) ne sme biti vei od 15 mg/kg,
da sadraj hidroksimetilfurfurola (HMF) nije vei od 40 mg/kg,
da prilikom dekristalizacije med nije zagrevan na temperaturi vioj od 50 0C.
ukus, boja, aroma meda moraju biti svojstveni vrsti meda i znaajni su u
proceni kvaliteta meda.
 Rezidue u medu
Rezidue -mogu da budu poreklom iz:
ivotne sredine - teki metali, pesticidi, patogene
bakterije, genetski modifikovani polen i
radioaktivnost
ili kao posledica loe pelarske prakse,
primena akaricida u suzbijanju varoe,
primena antibiotika u suzbijanju amerike kuge,
evropske kuge, nozemoze idr.,
primena naftalina i para-dihlordibenzena u suzbijanju
voskovog moljca,
prisustvo Pb i Zn kao posledica korienja galvanizovanih
kontejnera i drugi.
 Regulativom EC 2377/1990
U zakonodavstvu EU od 1990. godine Regulativom EC
2377/1990, propisane su maksimalne koncentracije
pojedinih ostataka (MRL) u medu na osnovu
toksikolokih ispitivanja.
Prema istoj Regulativi za preparate koji se najee
koriste u suzbijanju varoe:
MRL za Cymiasol (Apitol) iznosi 1000 ppb/kg meda,
za Amitraz (Apivar) 200 ppb,
a Coumaphos (Perizin) 100 ppb/kg meda,
dok za timol, mentol, mravlju i oksalnu kiselinu, tau-
fluvalinat (Apistan) i flumetrin (Bayvarol) ne zahteva se
da se MRL vrednost navodi (Piro and Mutinelli, 2003).
 Strategija monitoringa rezidua i kontaminenata,
koja je od velike vanosti za bezbednost
potroaa, u Evropi razvijana je tokom vie od
dvadeset godina.
Doneena zakonska regulativa obavezuje, kako
zemlje lanice, tako i tree zemlje koje
pretenduju da izvoze hranu na trite EU, da
svake godine podnesu Komisiji EU na
usvajanje Nacionalni program kontrole
rezidua.
Glavni ciljevi Programa kontrole rezidua su da se
obezbedi ispravnost lanca ishrane i da se, ukoliko
se identifikuju neispravni proizvodi, preduzmu
zakonske mere
 Primena antibiotika u EU
Primena antibiotika u EU za bakterijska oboljenja pela je
zabranjena, izuzev za evropsku kugu u tzv Kaskadnom
sistemu, a iz te konice koja je tretirana nema vrcanja
meda, tako da je tolerancija na antiotike 0.
U Srbiji je upotreba antibiotika u pelarstvu za suzbijanje
bakterijskih oboljenja zabranjena i shodno tome
dozvoljena tolerancija antibiotika u medu i ostalim
pelinjim proizvodima je 0.
Parties involved ask the Commission for MRLs
Flourquinolones 0,005 ppm
Macrolides 0,020 ppm
Streptomycins 0,010 ppm
Sulphonamides 0,010 ppm
 Zakon o bezbednosti hrane
Na snagu je stupio i Zakon o bezbednosti hrane
(Slubeni glasnik RS, broj 41/2009) koji u lanu
31. propisuje odgovornost subjekata u
poslovanju hranom i hranom za ivotinje i to u
svim fazama proizvodnje, prerade i prometa.
Svi registrovani proizvoai hrane moraju da
obezbede da hrana ispunjava uslove propisane
ovim Zakonom i drugim posebnim propisima,
kao i da dokau ispunjenost tih uslova.
Propisi poznati kao higijenski paket
Prema propisima EU, svi oblici hrane moraju se
nadzirati i kontrolisati u svim fazama proizvodnje kako
bi se proverila ispunjenost zahteva u pogledu higijene
Propisi poznati kao higijenski paket definiu ciljeve
bezbednosti hrane pri emu se odreuje da je
odgovornost za primenu bezbednosnih mera kojima
se garantuje bezbednost hrane na subjektima u
poslovanju hranom/NA PELARU.
Ovaj sveobuhvatni, integrisani sistem odnosi se na itav
lanac hrane, od farme do mesta prodaje potroau, kao
i maksimalan nivo higijene u svim fazama proizvodnje i
prometa.
 Subjekti u poslovanju hranom moraju biti
registrovani i moraju primenjivati principe analize
rizika i kritinih kontrolnih taaka (HACCP).
Njihova odgovornost je i u uspostavljanje sistema
sledljivosti i pisanih procedura za sve sastojke,
oblike hrane, kao i ivotinje koje ulaze u sastav
hrane (zdrave pele).
Nadleno telo zemlje u kojoj posluje taj subjekat,
vri stalne kontrole ispunjenosti zahteva i u
sluaju nepridravanja propisa, sprovodi hitne
korektivne mere (Miovi i Plavi, 2011).
 U naoj zemlji jo uvek postoje zdravi i nezagaeni prostori,
a na pelarima ostaje da to pre i to bolje savladaju dobru
tehnoloku praksu
to e svakako doprineti poboljanju kvaliteta pelinjih
proizvoda koji su veoma cenjeni na evropskom i drugim
stranim tritima zahvaljujui naem geografskom poloaju,
klimi, bogatstvu flore i faune i velikom broju sunanih dana.

Potroa eli da kupi proizvod, lepo upakovan, kvalitetan i

prepoznatljive robne marke koja prolazi rigoroznu kontrolu.

Ovaj zahtev pelar e ispuniti:

ako savesno vodi svoj pelinjak,
dri ga u prirodnoj, zdravoj sredini
i koristi samo dozvoljene i standardizovane metode
u radu sa pelama.
 HVAL NA PANJI!
VA NAD
Poljoprivredni fakulte
Novi Sad
nada.plavsa@stocarstvo.edu.rs