Prim dr sci med Tatjana Radosavljević,

Direktor Lekarske komore Srbije

 15,7% stanovništva je starije od 65 god. (tip
vrlo starog stanovništva)
 Srbija je na 4. mestu liste najstarijih
populacija u svetu
 svaka naredna generacija je malobrojnija od
prethodne, a zbog pojave rađanja u sve
kasnijem životnom dobu, samo zbog
odlaganja rađanja do 40. god. života se u
demografskom smislu gubi čitava jedna
generacija
 situaciju komplikuje ekonomska kriza, opšta
socijalna nesigurnost, siromaštvo , migracije
 postoji izrazito neravnomerna distribucija
stanovništva u Srbiji. Pojava otvorene
depopulacije u ruralnoj sredini, uz koncentraciju
stanovništva u gradovima, odlaže
homogenizaciju demografskog razvitka.
 nema uravnoteženog prostornog, pa ni etničkog,
obnavljanja stanovništva, što je osnovna
pretpostavka razvoja zemlje kao celine.
 Posledica razvoja javnog zdravstva i
rada zdravstvene službe je, da je u
drugoj polovini 20. veka produženo
srednje trajanje života stanovništva,
mada ono i dalje zaostaje 3 – 4 godine
za razvijenim zemljama.
 Vodeći uzrok smrtnosti kod oba pola su bolesti
KV sistema, a na drugom mestu su maligne
neoplazme.
 Slede: saobraćajni traumatizam, unipolarna
depresija i diabetes mellitus
 za većinu ovih bolesti su do sada se okrivljavali
pogrešno ponašanj i nezdravi stilovi života
(pušenje, neadekvatna ishrana, alkoholizam,
nedovoljna fizička aktivnost, odlaganje odlaska
lekaru)
 poslednjih godina se navode i prolongirani stres,
socijalni maladaptacioni sindrom na izmenjene
socijalne norme, restrikcija stepena
samorealizacije i osećaj nesigurnosti.
 Migratorna kretanja od davnina predstavljaju
važan element demografskog razvitka Srbije.
 Demografsku sliku Srbije odlikuje naglašeno
neravnomeran prostorni razmeštaj
stanovništva.
 Osim različitog nivoa nataliteta, sada je
dominatniji stepen urbanizacije Srbije (koji je
prešao 50%, a čime je dostignut prag srednje
urbanizovanosti).
 Drugi važan aspekt predstavljaju gubici zbog
iseljavanja stanovništva, direktni i indirektni (jer sa
mladima država gubi i njihovo potomstvo).
 Gubici su i strukturni – jer nam se iseljavaju
visokoobrazovani stručni i tehnički kadrovi.
 Problem iseljavanja, izražen 90-ih,ali ne manji i
danas , posebno dobija na značaju zato što
emigracija postoji u uslovima nedovoljnog rađanja i
otvorene depopulacije.
 Stanje u ovom pogledu je još teže, jer se prirodni
priraštaj smanjio i postao negativan, a iseljavanje još
traje.
 Otuda se ublažavanje uzroka emigracije nameće kao
imperativ.
Pokazatelji socijalne uključenosti u oblasti
zdravlja I zdravstvene zaštite jesu:
 -pristup zdravstvenoj zaštiti –dostupnost kao
imperativ
 -kvalitet zdravstvene zaštite-
delotvornost,bezbednost i usmerenost na
korisnike-pacijente
 -dugoročna održivost sistema-potrošnja i
efikasnost
 Ukupan broj licenciranih lekara 30 500
 Izabrani lekari u primarnoj zdravstvenoj
zaštiti
izabrani lekari (specijalisti opšte
medicine,doktori medicine) 3473
 Izabrani ginekolozi 484
 Izabrani pedijatri 1233
 Domovi zdravlja u privatnom vlasništvu
ukupno imaju 185 lekara,od toga
pedijatara,ginekologa,specijalista opšte
medicine 85
 Ukupno 395 miliona osiguranika - 21 kutija
leka po osiguraniku

 55 miliona recepata za ukupno 83,4 miliona

kutija lekova

 samo lekovi za srce koštaju 9,9 milijardi

dinara
 ne prati demografske trendove
 -plan mreže zdravstvenih ustanova se nije
prilagodio novonastalim demografskim
kretanjima,praktično se ne menja
 -nepokrivena područja kao moguć način
uključivanja privatne prakse
 -izrada kardiovskih planova ne uzima u obzir
demografske promene,već se oni projektuju i
prave prema prema podacima koji su često
suvoparni,i neusaglašeni sa stanjem na
terenu
 -kapitacija,kao novi način plaćanja,slabo
prepoznaje osobenosti pojedinih sredina(od
velikih gradova do malo naseljenih mesta),kao i
osobenosti populacije (stariji pacijenti,hronični
bolesnici)-korektivni koeficijent
 -organizacija službe hitne pomoći-nedostupnost
pojedinim delovima Srbije,umesto stvarne
reforme koja bi uključila uvodjenje paramedika i
helikopterske službe
 -pokušaji gašenja službe medicine rada i
prevodjenje specijalista medicine rada u izabrane
lekare,što ukazuje na nedovoljnu brigu za
zdravlje radnoaktivnog stanovništva
 - jako malo uradjeno na prevenciji ,kao vaznom
segmentu zdravstvene zaštite
 -neophodnost reforme i sedundarnog i
tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite
 -nedostatak gerijatrijskih odeljenja i hospisa
(mogućnost uključivanja privatne prakse)
 -mogućnost uključivanja savremenih medicinskih
servisa,po ugledu na telehaelth servise u
Švedskoj,gde je bolesnik u stalnom kontaktu
preko interneta ili mobilne telefonije sa
lekarom,što je pre svega primenjivo na hronične
bolesnike
 Ne može se govoriti o „višku „lekara,jer je
migracija lekara pojava koja polako počinje
da se dešava i u Srbiji, što će se još više
ispoljiti kako Srbija bude bliže članstvu u
Evropskoj uniji.
 Za sada nedostaju
anesteziolozi,radiolozi,patolozi,kardiohirurzi.
...Trend će se nastaviti.
 Rešenjesistema finasiranja
zdravstva u doba ekonomske
krize zahteva učešće svih
faktora odlučivanja u celoj
državi
 I kao što bi rekao veliki
srpski političar sa
početka dvadesetog
veka:
 “SPASA NAM NEMA ALI
PROPASTI NE MOŽEMO”
 A jedan drugi ,tragično
nastradali srpski
premijer rekao je na
početku dvadest prvog
veka

 “DA JE LAKŠE,NEKOM
DRUGOM BI ZAPALO...”